ANTROPOLOGIJA MATERIJALNE KULTURE

(izvor : belesci sa predavanja El Grande-a)

POJAM MATERIJALNE KULTURE
Antropologija je nauka o čoveku (opšte). Etnologija proučava pojedinačne kulture (pojedinačno). DEFINISANJE MATERIJALNE KULTURE: Materjalna ispoljenja kulture; Ispoljenje ideja jedne kulture; Ideja je na višem nivou od materije (obično se idejno i materijalno smatraju kao suprotsavljeno); KLAHTON i KREBER su izdvojili sedam kategorija definicija kulture (normativne, deskriptivne, istorijske, generičke, strukturalne...); Da bi smo definisali pojam materijalne kulture, moramo poći od definisanja samog pojma kulture. Na uopštenom nivou, prema sadržinskom kriterijumu, definicije kulture delimo na: 1. TOTALISTIČKE 2. IDEACIJSKE (konceptualne, mentalističke) Jedna od prvih totalističkih definicija kulture jeste TAJLOROVA definicija koja se sastoji od nabrajanja različitih elemenata kulture; mana ovakvih definicija je to što one ne daju vezu između elemenata (nema objašnjenja). Kultura je sveukupnost načina života, i ideje i materijalnog. KOEN – materijalna kultura je u jednakoj ravni sa ostalim elementima kulture. Od sredine XX veka, totalitarističke definicije gube značaj, a postaju dominantne KONCEPTUALISTIČKE ili ideacijske definicije. Osnovna odlika IDEACIJSKIH definicija jeste stav: kultura kao idejni sistem znanja i verovanja u jednoj grupi, kultura postaje mera ponašanja članova date grupe. Odbacivali su pojam kulture kao nečeg konkretnog (akta, ponašanja...). Kultura je sistem mišljenja, šema za život, konceptualni kod koji ljudi koriste da bi objasnili sebe i svet oko sebe. Kultura kao idejni sistem (ovo je redukcionistički stav, jer se kultura ne može svesti samo na to); Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, već uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u slučaju učenja samo iz ovih skripti. Na našem sajtu (www.studentski-forum.org) možete naći i kompletan spisak uže i šire literature preporučene od strane profesora.

OSNOVNI PRISTUPI U OKVIRU KONCEPTUALNIH DEFINICIJA: 1. ETNO-NAUKE (60/70-ih godina) – GUDINAF, ŠNAJDER Iz ovih nauka se razvila KOGNATIVNA ANTROPOLOGIJA (Čikaška Antropološka škola). GUDINAF – kultura je znanje koje je potrebno da bi se predmet napravio (naglasak je na idejnom koje prethodi materijalnom). KULTURA = KOGNACIJA Bavili su se izučavanjem sistema klasifikacija, formulisali su skup standarda koji postaju vodič za interpretaciju drugih; vodi članove zajednice ka određenom ponašanju i procenjivanju drugih. KULTURA JE SKUP STANDARDA KOJI IMAJU AUTORITET Izložili su tezu da kultura funkcioniše kao jezik, (jezik kao model kulture) – ideacijski kodovi. Prema GUDINAFU, kultura nije materijalni fenomen, ali ni ljudi, kultura je organizacija tih stvari. KULTURA JE IDEJNI SISTEM ČLANOVA NEKE ZAJEDNICE GUDINAF je istakao ideacijski i fenomenološki nivo kulture (odnosno stvarnosti). Unutar zajednice mora postojati konsenzus između članova u vezi sa fenomenološkim aspektima kulture (raznim materijalnim predmetima i slično). KULTURA KAO SIMBOLIČKI SISTEM (jezik kao model) – ne uzimaju se u obzir manifestacije, ne ugrađuju ih u strukturu kulture (NAPOMENA: Materijalni predmeti – ispoljavanje ideja – nemaju značaja van značenja koje im pripisuju ljudi; Verovanje da većina članova neke zajednice dali iste ideje – neodrživo) Insistirali su na EMSKOM pristupu i bili su skeptični prema upoređivanju i uopštavanju. 2. STRUKTURALIZAM – KLOD LEVI-STROS Ističe se univerzalnost ljudskog uma, zatim sistem suprotstavljenih znakova – proces opozicije. Kultura se manifestuje kroz suprotstavljene znakove bazične strukture ljudskog uma – BINARNE OPOZICIJE – tako funkcioniše ljudski um. Kultura ne figurira kao pluralistički koncept, kultura je jedinstveni globalni sistem znakova, unutar koga svako društvo ispoljava varijacije. Um je taj koji nameće kulturno uređenje, red. Interesovanje nije usmereno na konkretne običaje, etno-eksplikacije i sl., već na bazične elemente strukture. Strukturalna analiza se zasniva na bazičnim, binarnim opozicijama (plus i minus). -2-

Zastupa se ETSKI pristup, objektivistička pozicija istraživača – objektivnu etnografsku činjenicu otkriva naučnik. U osnovi nastanka društva, nalaze se tri osnovne razmene – razmena žena, informacija i dobara. Fenomen razmene se nalazi u osnovi društva – društvo kao vrsta ugovora. LEVI STROS ne pridaje značaj značenjima koja daju ispitanici učesnici kulture (čovek je determinisan strukturom svoga uma) – čovek je neaktivni faktor. OSNOVNA OPOZICIJA: PRIRODA – KULTURA, a ne opozicija između različitih društava i kulutre. FIKSIRANO ZNAČENJE (nepopunjeno) 3. SIMBOLIČKA, INTERPRETATIVNA KLIFORD GERC ANTROPOLOGIJA –

Poriče univerzalnost značenja u jednoj kulturi, ono zavisi od konteksta. Naglašava PLURALITET, višeznačnost kulture. Odriče svođenje kulture na pravila, tipologije, nastoji da izbegne izdizanje kulture na nivo autonomnog sistema izvan čoveka. Svaki događaj ima potencijalno značenje, ali je to značenje suštinski dvosmisleno (kako ga mi shvatamo i kako ga izvođač shvata) – interpretacija zavisi od konkretne situacije. Insistiranje na detaljnim etnografijama. KULTURA – KONTEKST U KOME INSTITUCIJE, DOGAĐAJI MOGU BITI UČINJENI RAZUMLJIVIM. Ovo značenje primenjuje i na materijalnu kulturu (koja ima značenje teksta). Materijalnu kulturu ne možemo definisati bez pregleda stanovišta o kulturi uopšte, bez opšte teorije kulture. RAZVOJ kulture možemo pratiti od SOFISTA. Evolucionističke definicije kulture, pluralistički koncept kulutre – BOAS, BENEDIKT..., gube na značaju i posle 60-ih, dominiraju konceptualističke definicije kulture – GUDINAF, ŠTAJNER – kultura kao sistem mišljenja, znanja, koji je poseban u svakoj pojedinačnoj kulutri; kulturu svode na idejni red (sistem znanja i mišljenja, kojim pripadnici date kulutre uređuju svet oko sebe) – sve postoji samo kroz priznavanje značaja stvarima. KULTURA JE ORGANIZACIJA SVIH STVARI, to nisu materijalni fenomeni i ljudi, materijalna ispoljenja nisu kultura, zanemaruje se fenomenološki red. Postoje dva reda stvari (ovo je analitička podela, ona ne postoji u stvarnosti): 1. IDEACIJSKI 2. FENOMENOLOŠKI IDEACIJSKI RED – nematerijalni sistem ideja, nije opažajan, bitan je razgovor prilikom proučavanja, dok kod fenomenološkog nije; karakterističan je za svakog -3-

pojedinačnog člana; tipski ideal – predstava idealnih tipova, iskustvo kojim organizuju svoj život i zajednicu; FENOMENOLOŠKI RED – događaji, ponašanja, artefakti, ljudi, okolina, predmeti, sve što je vidljivo, karakteristično za jednu zajednicu; obrasci delovanja (statistički obrasci); MATERIJALNA KULTURA – SVI FIZIČKI OBJEKTI KOJE ZAJEDNICA STVARA ILI MODIFIKUJE ONO ŠTO UZIMA IZ PRIRODE. Savremena shvatanja ističu značaj izučavanja odnosa ljudi i predmeta, a ne postavljanje razlika među njima. PJER BURDIJE – njegov pristup materijalnoj kulturi (proučavao je etnologiju Alžira, sociolog, ali je izašao iz čisto sociološkog okvira). NACRT ZA JEDNU TEORIJU PRAKSE Od 70-ih godina naučnici su nastojali da reše stare probleme. KULTURA je stalan proces stanja i promena. Jedno od GODELIJEOVIH polazišta uvodi pojedinca kao nekoga ko stvara kulturu. KULUTRA – SISTEM PRAVILA I NORMI KOJI SE PRENOSI SA GENERACIJE NA GENERACIJU (kritika: nije jasno kako se pravila i norme usvajaju i prenose). On prihvata psihološki pristup – posmatra učenje kulture (interaktivni odnos). BURDIJE odbacuje stavove klasične, tradicionalne psihologije (PIJAŽE), jer ona ne pokazuje jasno kako dolazi do kulturnih razlika. Kultura se uči individualno, kroz interakciju pojedinaca sa drugim ljudima i stvarima u kontaktu sa okruženjem, kroz svakodnevnu aktivnost. Kultura nije skup eksplicitnih pravila, već implicitnih; samo okruženje je kulturno konstruisano. Kritika: nemogućnost usvajanja apstraktnih pojmova samo kroz posmatranje i participaciju, kroz svakodnevne aktivnosti, neka znanja se moraju eksplicitno objašnjavati, a ne samo implicitno. U okviru teorije prakse materijalna kultura je značajan element u kulturi; materijalni elementi mogu imati različita značenja u zavisnosti od konteksta i vremena (različite strategije manipulacije javnim simbolima). KULTURNI KAPITAL – MATERIJALNA KULTURA

-4-

POSTMODERNIZAM (ekletički pokret, različiti teoretičari) Od 70-ih godina, materijalna kultura se multidisciplinarno izučava kao skup fenomena (nisu posmatrani izolovano) i deo socio-kulturnog sistema; elementi materijalne kulture su objektivizacija kulture (ne izučava se izolovani artefakt). Proces izrade i upotrebe predmeta je proces učitavanja kulture u njih, i to različitih sadržaja kulture. Sistem materijalne kulture (materijalizacija ideje) može da predoči ustrojstvo kulture (baš kao što to mogu i mitovi, društveni odnosi... – jedan od načina za razumevanje ljudskog ponašanja); ona je i proizvod i deo kulture istovremeno (holistički pristup). OSNOVNE POSTAVKE POSTMODERNIZMA: - Velika kritičnost prema objektivnim znanjima o kulturi - Veliki relativizam - Pažnja se usmerava na istraživača - Kultura kao interpretacija (na primer GERC) (propratno – samo možemo da interpretiramo neke segmente kulture) - Stalno upućivanje na preispitivanje u nauci (nepostojanje aksioma) EMSKI I ETSKI PRISTUP U PROUČAVANJU KULTURE (obe teže objektivnoj činjenici, samo je nalaze u različitim izvorima) Ove termine u antropologiju je uveo MARVIN HARIS (razvoj antropološke teorije). Pre toga dolaze iz lingvistike – KENET PAJK (fonetsko i fonemsko). ETSKI PRISTUP (vidljivi elementi kulture): - Naučnik i naučni pristup - Insistira na realnosti koju može dati samo istraživač – upućuje na objektivno stanje stvari, do kojeg se dolazi posmatranjem - Analize su određene unapred i značenja postoje i bez nas - Izučava se ponašanje sa stanovišta onog ko je izvan posmatranog sistema - Blizak pozitivističkom shvatanju - Značenje i funkcije fenomena se ne uzimaju u obzir, istraživači na osnovu svog znanja uvode referentne kategorije (šeme koje su unapred određene, a nezavisne od proučavane kulture) MARVIN HARIS – dvodimenzionalna stvarnost: 1. Baza, infrastruktura (način proizvodnje, tehnologija) 2. Porodična organizacija i politička ekonomija ...to predstavlja objektivne činjenice. EMSKI PRISTUP (po M. HARISU): - Realnost je posledica kulturnog znanja pripadnika zajednice (odnosi se na nematerijalne činioce) - Nastoji da prodre do sistema značenja i upotrebe, da otkriju kulturne kategorije i značenja

-5-

mehanički materijalizam – ekonomski faktori utiču na sve aspekte kulture – pristalica ETSKOG pristupa.pozicionirana (perspektivna) .realistička . fenomena i slično Funkcija i smisao su promenljivi. fenomeni.pouzdana .racionalna .tekst .kontigentna . emska i etska distinkcija) Kulturni materijalista (uticaj Marksa). zavisno od konteksta. MARVIN HARIS (razvoj antropološke teorije. akademska praksa – deo celokupne kulturne produkcije . objekti.interpretacija objektivnih činjenica .- Pitanje uporedljivosti. ETSKI pristup nastoji da dođe do objektivne realnosti (univerzalije) NAPOMENA – do EMSKOG podatka dolazi se RAZGOVOROM (slični podaci – uopštavanje).sistematična .običaj. kada se koristi emski pristup + problem prevodljivosti kulturne kategorije na naučni jezik Ovi pristupi su komplementarni (ne možemo imati čist emski pristup)..koherentna . do ETSKOG podatka dolazi se POSMATRANJEM. MODERNA: . protoka vremena.autokorektivna . Interpretacija ne zavisi od vrednovanja samih učesnika – apriori su po svom karakteru Otkrivanje objektivnih kategorija koje su primenjive na sve kulutre – unapred utvrđene katgorije na osnovu nauke i naučnog znanja EMSKI pristup polazi od misaonog stanovišta pripadnika grupe – interpretacija učesnika.vrednosno neutralna 2. POSTMODERNA . su fenomenološke varijabile.„all science is ethno science“ MODERNA – „red iz haosa“ . događaji. VEŽBE: 1. (TVRDI pristup – orijentišu se na materijalno i MEKI pristup – orijentišu se na kulturno) Operiše unutar sistema da bi došao do logike samog sistema Kulturna objektivnost određenog predmeta. POSTMODERNA – „red iz reda“ -6- . retko je koristio emske podatke.. Ekstra somatska baza – materijalne vidljive podatke o ponašanju ljudi – tako se naziva ETSKI pristup.

ličnosti. karaktera. zašto. da li je deo akademske kulture. koja tvrdi da stvarnost postoji nezavisno od ljudskog duha. o stvarnosti i nauci. opservacioni iskazi. EPISTEMOLOŠKI REALIZAM – stvarnost je rezultat moći čoveka. ONTOLOŠKI REALIZAM – podrazumeva sve što je izneseno u prethodnoj definiciji – svet i stvarnost postoje nezavisno od naših teorija. znanja. projekata. ONTOLOŠKI 2.REALNOST OBJEKTIVNA (ONTOLOŠKA) EPISTEMOLOŠKA TEORIJSKA STILSKA (SUBJEKTIVNA) REALIZAM je način mišljenja o svetu. OBJEKTIVNOST – posle KANTA možemo saznati istinu nezavisno od naše interpretativne. uverenja. posmatračke pozicije. Logički empirizam smatra da postoji empirijska osnova nauke – građa. dva značenja objekta: 1. činjenice koje su teorijiski neutralne. kako da dođemo do objektivnosti). pojmovi. metafizika (tvrdi da zna šta proučavamo) – konstitutivna. sa kojim resursima je sprovedeno i objavljeno. kakva je pouka? Logički empirizam (ili pozitivizam). EPISTEMOLOŠKI: naše teorije. gde. Pitanja postmodernista: za koga. svesti. EPISTEMOLOŠKI ONTOLOŠKI: proučavani entiteti postoje nezavisno od našeg pokušaja da ih proučavamo. a metodologija je regulativna (kako treba da sprovedemo istraživanje. stil pisanja ili metafizička dogma (teorija). stavovi su rezultat naše moći da objektivno opišemo postojeću realnost -7- . interesa.

Problem prirode i prirodnosti je veliki problem u antropologiji.klasifikacija artefakata je realtivna kategorija. postoje 3 stava: 1. Fizička priroda artefakta je beživotna. termin sadrži dualizam prirode i društva. značenje. Materijalni artefakti se javljaju kao konkretne forme koje društvo vezuje za sebe i čini ga zavisnim od sopstvene definicije sveta.ARTEFAKT – PRIRODA I KULTURA (lat. predmeti su odraz određenog sistema.koncept priroda i prirodan (i određivanje šta je prirodno je deo prirodne konceptualizacije) su vrlo različiti (Descola and Pallisson – Nature and Soicety (proveriti)). DŽUD PROUN predlaže klasifikaciju artefakata po funkciji. MILLER – „Artefacts and the meaning of things“ . Artefakt je veštački stvoren. Proizvodnja i upotreba predmeta uslovljena je potrebama. kontinuitet : diskontinuitet): 1. Ne odbacuju komparacije. bez obzira da li je proces kulture vidljiv ili je uočen na nivou predstava. D. po MILERU može biti: 1. ANALITIČKA – različiti kriterijumi. funkcija. ali nijedan nije sveobuhvatan. ali odbacuju univerzalizam 3. Kulturno znanje je samosvojno (relativistička pozicija) 2. predmete deli na: -8- . ORIJENTALIZAM (eksploatiše prirodu) – čovek je neodređen 2. važne osobine za razumevanje predmeta su: oblik. . koji su kulturno označeni. PATERNALIZAM – čovek je neodređen 3. ali postaje aktivni kulturni element i pokazuja odnos artefakata i ljudi. Klasična definicija artefakta dolazi iz arheologije – ARTEFAKT JE BILO KOJI PREDMET KOJI JE ZAJEDNICA STVORILA (NAPOMENA: insistira se na tehnološkom aspektu ljudskog delovanja. veštački stvoriti) Materijalna kultura obuhvata izučavanje kulture preko artefakata. . materijalnost. zadovoljavanje potreba je kulturno determinisano. mi o određenoj kulturi učimo od predmeta. a da se ne zapadne u racionalističke teorije. Artefakti su svi oni delovi materijalnog okruženja. (prema ovoj definiciji i telo funkcioniše kao artefakt). što ukazuje da se artefakt može razumeti samo u određenom kontekstu.postoje artefakti koje čovek nije napravio (kamen Ćabe/Kabe). PARSONS stvara kategorizaciju odnosa ljudskih društava prema okruženju (kriterijumi su  dominacija : zaštita. vrednosti. KOMUNALIZAM – insistira se na zajedništvu između čoveka i prirode PREDMETI su artefakti u užem smislu. značenja. što podrazumeva dihotomiju: priroda/kultura) Kartezijansko shvatanje: DEKART – dualizam prirode i kulture. Materijalna kultura izučava sve aspekte jednog predmeta. zadovoljavanje potrebe. NAUČNA. osim specijalnih predmeta kao artefakata. Artefakti su objektivizacija kulture. kroz procese pridavanja značenja. Zalažu se za metadiskurs Javlja se problem kako klasifikovati društvo.

izučavanje materijalne kulutre može da otkrije i promene u društvu. pored deskripcije i dedukcije potrebne su nam informacije i u drugim domenima da bi smo utvrdili mesto tog predmeta. za modifikaciju sredine 6. ko ih prima. PREDMET MATERIJALNE KULTURE . DESKRIPCIJA – sastoji se iz nekoliko faza: a) FORMALNA ANALIZA – detaljan opis. predmeti u širem smislu 4.. primenjenu umetnost Zamerka ovoj klasifikaciji je što jedan predmet može biti višefunkcionalan.Materijalna kultura se bavi izučavanjem materijalne kulture – ide protiv fetišizacije. značenje. koje poruke šalje.. 2. intarzija – različite vrste drveta) e) ANALIZA SADRŽAJA. FORMALNA ANALIZA PREDMETA FORMALNE FAZE ANALIZE PREDMETA: 1. za razonodu 3. jer briše oštru granicu između ljudi i stvari (MILER I TILI). možemo vršiti: . EVALUACIJA Omogućava određenje mesta izučavanih predmeta u klasi srodnih od opštih ka specifičnim. .). određuje objekte u odnosu na druge objekte koje mogu da stvore (NAPOMENA: svako društvo može da naglasi sopstvene principe klasifikacije (oni su kulturno uslovljeni) – onda su i percepcije kulturno uslovljene  npr. što nas vodi do koncepta kulture. dešifrovanje motiva (neophodno kada je reč o umetničkim predmetima) Deskripcijom se predmet smešta u opštu kategoriju. Eskimi imaju više termina za sneg od nas). unikat 3. -9- . čest.kvantifikaciju (validnost i vrednost) – redak. do veze elemenata i celine.Ekonomsko ponašanje uvek je određeno kulturom. a ne predmetima po sebi. umetničke 2.procenu kvaliteta izrade (spoljna evidencija) . Analizu možemo vršiti funkcionalnom analizom – manifestne i latentne funkcije (funkcije.1. INTERPRETACIJA – KONTEKSTUALIZACIJA – SPEKULACIJA Smeštamo predmet u širi kulturni kontekst. PERCEPTIVNA ILI KULTURNO ODREĐENA MEDLIN S. Na taj način. pomagala 5. autentičnost b) ANALIZA SUPSTANCE c) ANALIZA MATERIJALA d) ANALIZA KORIŠĆENIH TEHNIKA U IZRADI (npr. rekonstrukcija istorije predmeta (uz pomoć istorijsko-etnografske građe). upotrebe. DEDUKCIJA. 2. bavi se ljudima kroz materijalno.

MILER I C. menjaju socijalne identitete.) ARDŽUN APADURAI. KOMODATIZACIJA : SINGULARIZACIJA ROBA : DAR IN – OUT SISTEMI RUT OLDENZIL – RODNI ODNOSI DANIEL MILLER – ARTEFAKTI I ZNAČENJE PREDMETA . pop kulture) u Britaniji doživljavaju vrhunac.10 - .) IGOR KOPITOF – KULTURNA BIOGRAFIJA STVARI. uvodi se ideacijski i značenjski nivo pojava. sve zavisi od konteksta upotrebe. feministički. već su ključna tačka društvene reprodukcije – ključni zaključak ove saradnje. počinju interesovanja za viđenje sveta „drugog“. postavljaju društvu pitanje smisla poretka. IGOR KOPITOF – KOMODATIZACIJA KAO PROCES. predmet njihove saradnje bili su PROCESI RAZMENE PREDMETA. autor dela (zbir tekstova) koje je nastalo kao proizvod saradnje između antropologa i istoričara. hipi pokret. PROČITATI: "Journal of Material Culture" – D. šta „on“ misli o svetu (NAPOMENA: kognativna atnropologija – stvari se ne mogu posmatrati van konteksta značenja) Osamdesetih godina. 1968. ali ih i grade – konstruišu. postavlja se pitanje pravednosti poretka – ekološki. TILI (NAPOMENA: MILER i TILI – definicija materijalne kulture: Proučava odnose između ljudi i stvari u različitim prostornim i vremenskim kontekstima. (NAPOMENA: Nema ni oštre granice između „umetničkih“ i „običnih“ predmeta. Rituali se ne nalaze na marginama društvene stvarnosti. dolazi do promena paradigmi i tada se formira materijalna kultura (NAPOMENA: vreme i kontekst pojave materijalne kulture). Predmeti predstavljaju društvene odnose. studija kulture (omladinske kulture.- Od 60/70-ih godina.

KONSTRUKTIVISTIČKI KONSTRUKT IDENTITETA (novo shvatanje u antropologiji) ESENCIJALISTIČKI KONCEPT IDENTITETA: Predstavljen je idejom da postoji autentično i stabilno jezgro identiteta pojedinca ili bilo kog oblika socijalnog grupisanja (reč je o jednom za svagda datom identitetu). ovaj identitet je statičan. koji se stalno menja i uvek je „u procesu“. odgovarajuća metodologija (primer ovakvog identiteta bi bio nacionalni identitet). he doesn’t smoke the same cigarettes as me. Jezgro identiteta je sakriveno iza slojeva veštački nametnutih uloga i maski. Identitet je jedna od kategorija koja se najviše ispituje poslednjih 20 godina.ISTORIJSKA KATEGORIJA .. Naprotiv. kako iznosi GIDINS (možda je Gibons!!). PROCES = IDENTITET.KONCEPT IDENTITETA KAO ANALITIČKE KATEGORIJE Well. polazeći od zajedničke istorije kao jednom za svagda date. postavljanje pitanja o identitetu. znači postavljanje pitanja o tome koji su mogući načini (pre)oblikovanja nečijeg identiteta.PROCES KONSTRUKCIJE. he can’t be as me.11 - . čini se da postoji opšta saglasnost da identitet nije nešto što naprosto jesmo ili što bi trebalo uzeti zdravo za gotovo. SOPSTVENI IDENTITET. Međutim. . ili o određenom njegovom aspektu. što može omogućiti veću kontrolu nad sopstvenim životom. Esencijalistička paradigma je neadekvatna za objašnjavanje promene ili transformacije i u istorijskom i u biografskom smislu. Identitet je pre nešto što bi trebalo da bude stalno ispitivano i na čemu se „radi“. identitet se stalno menja (ko smo i u kakvim smo odnosima sa drugim grupama).. Problematizovanje identiteta nije samo teorijski značaj. Ovakav koncept nam ne pokazuje promene kroz vreme kod nosioca određenog identiteta. predstavlja „MISAONO ORGANIZOVANI PODUHVAT“. danas je uglavnom odbačena (ne pokazuje nam da li se nešto promenilo). proces koji nije nikad završen. predstavlja „homogena“ viđenja identiteta. Načelno postoji podela na: 1. KONSTRUKTIVISTIČKI KONCEPT IDENTITETA (ne stanje već proces): Identitet se posmatra kao: . ESENCIJALISTIČKI ili NATURALISTIČKI KONCEPT IDENTITETA (staro shvatanje) 2. Identitet je posmatran kao nešto što je dato izolovanim i samodovoljnim pojedincima. U savremenim društvenim i humanističkim naukama postoji više različitih perspektiva i polazišta za razmatranje identiteta. Sve što je potrebno da bi se otkrila esencija identiteta jeste pravilan izbor metodologije.

STJUART HOK – EFEKAT GRANICE (isključivanje – uključivanje). tj. ono što se prezentuje. Identitet je relativni pojam. zanemaruje aspekt samog pojedinca. Po FUKOU. Moć (mediji. Svaka pozicija u kojoj se pojedinac (ili grupa) nalazi iziskuje određeni identitet.12 - . Moć „kao usmeravanje ponašanja struktuira moguće polje akcije drugih“. kroz opozicije npr. Konstruktivistička definicija ističe FRAGMENTARNU PRIRODU IDENTITETA. ponašanja. korporacije. ali postaje pri stvaranju identiteta). shvaćen je kao proces. MIŠEL FUKO – SOCIJALNI KONTSTRUKTIVIZAM U njegovom smislu. IDENTITETI SU POZICIONI! NAPOMENE: Različiti identiteti jedne osobe mogu se sukobljavati.) treba posmatrati u terminima upravljanja ponašanjem (delovanje moći unutar diskursa). Indetitet je stalan proces. a ne stalna konfiguracija istih karakteristika. sastavljenu iz različitih elemenata. IDENTITET JE DISKURZIVNA KATEGORIJA. identitet se konstruiše kroz razlike (razlika nije vrednovanje sama po sebi. Zamerke FUKOU – isuviše potencira ulogu društva u formiranju identiteta. slika i oblika društvene prakse koji utemeljuju način na koji se o određenim stvarima govori i razmišlja. Odnosi moći oblikuju diskurse. muškarci – žene i sl. diskurs konstruiše određenu ontologiju i određenu epistemologiju. Konstruišu se putem pridavanja kulturnih značenja. Diskurs je istorijski određen način na koji se znanje o određenoj temi društveno konstruiše. pojam diskursa obuhvata određenu formaciju ideja.. a samim tim i identitet. konstruisan u socioekonomskom. način na koji se stvaraju određene forme znanja i ponašanja vezane za određenu temu ili pojavu. usmerava rezultat izbora između nekoliko mogućih načina ponašanja i moć na taj način utiče na proces oblikovanja identiteta. „MI – ONI“. DISKURS označava (istorijski) određen način na koji se znanje o određenoj temi društveno konstruiše. raznim na primer obrascima ponašanja. o stvarima o kojima se govori javno. kulturnom i drugom okruženju. određena formacija ideja. Identitet je nešto što je spolja u odnosu na pojedinca.. STJUART HOL (Hul?) – Who need’s identity? . višestruko konstruisan u procesu tokom različitih diskursa (nekada i suprotstavljenih diskursa). oblika društvene prakse i sve to utemeljuje način na koji se razmišlja o pojedinim temama.

ali on uvek ima i značenje: ARTEFAKT = FIZIČKA SUPSTANCA + ZNAČENJE (npr.Veza između GLOBALIZACIJE i LOKALNOSTI: Na koji se način adaptira primljeno. ali i one utiču na nas. upotreba van akademske rasprave Osnovno pitanje koje MILER u ovom tekstu postavlja jeste: šta je to materijalna kultura i kako pristupiti proučavanju materijalne kulture? . značenje može da dovede u pitanje materijalnost nekog predmeta – isti predmet može imati različita značenja u okviru različitih društava. tako da i njegova fizička supstanca onda nije ista.centralna tema . kako se reinterpretira u lokalnoj kulturi? To nikada nije prosto pitanje.intertekstualna veza . već prilagođavanje lokalnom kontekstu – globalnim je moguće ojačati svoju lokalnost.13 - . . MILER – ARTEFAKT I ZNAČENJE STVARI ANALIZA TEKSTA: . koliko se obično misli. .Svaki artefakt je proizvod određenog istorijskog društva.društvena aplikacija. . Artefakt uvek uključuje materijalnost u užem smislu.Artefakt mora da potvrdi naš identitet.MILER smatra da je potrebno napraviti METAKONTEKST za proučavanje antropologije.Dualizam između ljudi i stvari nije toliko oštar. . RUT OLDENZIL – ROBNI ODNOSI I TEHNOLOGIJA McVEJ (valjda) – LJUPKI PREDMETI PJER LEMONIJE – OD CRNE STRELE DO KONKORDA . sveća na nivou značenja čini artefakt) Značenje artefakta je naročito važno za antropologe. naime mi pravimo stvari. MILEROVA DEFINICIJA MATERIJALNE KULUTRE: ODNOS IZMEĐU LJUDI I STVARI (približavanje ljudi i stvari).centralni citat .D.

glavni predstavnik DŽ. ali ne u okviru evolucionizma. veka.IZUČAVANJE MATERIJALNE KULTURE U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI PARADIGMA – konceptualni prostor u kome određena disciplina treba da deluje.). odnosno prelazak iz niže u višu formu. odnosno određenog društva – tehničko merilo . Evolucionističke ideje su imale odraza i u arheologiji.Evolucionisti 19. . Proširivanje izvora životnog opstanka. smatra se „američkom specijalnošću“. teorija je nastala u SAD početkom 20. jer je uređenje seksualnih odnosa neophodno za organizaciju društva. Evropocentrizam (zapadno društvo kao reper civilizacije) KULTURNA EKOLOGIJA: Druga varijnata opšte evolucionističke teorije. . Veliki uticaj je izvršio na MARKSA i ENEGELSA. podrazumeva određenu metodologiju i tehniku. STJUART – TEORIJA DRUŠTVENE PROMENE (1955. MORGANOV (NAPOMENA: veza između tehničkih faktora i socijalne organizacije (razvoj intelektualnih kapaciteta)) doprinos je naročito značajan u etnologiji srodstva (terminologija srodstva).Uticajem ekologije na socijalnu strukturu su se bavili FORD. već tehničke. KRISTIJAN TOMASEN (podela praistorije  kameno/metalno doba) – socijalne evolucije imaju širi odraz. naročito u periodizaciji prošlosti.na klasične evolucioniste imali su uticaj ČARLS DARVIN i njegova teorija evolucije. mehanički principi u okviru tehnologije.tehnički pronalasci. SPENSER. promene unutar njih. Osnovna kategorija ove teorije su KULTURNE OBLASTI. . kao merila razvoja kulture. veka nisu uzimali ekološke faktore u okviru svojih analiza. NAPOMENE: MORGAN – promiskuitet  odbačeno. (žrtva ljubavne seksualnosti) – preduslov za društvo (GODELIJEOVA interpretacija FROJDA).Kulturna ekologija se zanima za uticaj prirodne sredine na socijalne i kulturne formacije.14 - .proučavanje materijalne kulture je u osnovi evolucionističkog pravca . GERC. od 70-ih godina se povećava interes za ovu vrstu analize. .hipotetički nivoi razvoja društva i kulture .opšta teza klasičnih evolucionista: Jednolinijski razvoj od nižih ka višim formama – opšta teorija kulutre MORGAN se smatra najznačajnijim predstavnikom klasičnog evolucionizma. . SPENSER: društvo se razvija po univerzalnom zakonu evolucije.evolucionisti su zaslužni za prve muzejske zbirke iz oblasti etnologije . odnosno tehnologija je ključno merilo razvoja. kao i pitanja koja se smatraju osnovnim EVOLUCIONISTIČKA PARADIGMA: KLASIČNI EVOLUCIONIZAM .

a nisu oslonjeni na prirodnu sredinu. MATERIJALNI USLOVI 2. od 30-ih godina razvija KONCEPT VIŠELINIJSKE EVOLUCIJE. Sa razvojem društva smanjuje se njegova zavisnost od ekologije.- STJUART (1902. Studije kulturne ekologije su najviše orijentisane na seoske sredine. IDEOLOGIJA (religija) Kulturu je delio na jezgro (jezgro = tehno-ekonomski faktori) i periferiju. Ekologija je okvir koji određuje druge osibine kulture. STJUART je istakao da „složena“ društva sa razvijenim tehnologijama više zavise od društvene nadgradnje nego od ekologije. Osobine prirodne sredine 2. – 1969. odnosno materijalne uslove. jezgro – to su tehno-ekonomski faktori (poput delatnosti povezanih sa prehranom i slično). . a najmanji je uticaj ekologije na ideologiju. KONCEPT KULTURNE EKOLOGIJE. STJUART je nastojao utvrditi u kom obimu obrasci ponašanja koji su izazvani prirodnom sredinom. Kulturna ekologija je nastojala da spoji ideje kulturnih i prirodnih nauka. moraju se uzeti u obzir prilikom analize razvoja nekog društva. tj. STJUARTOV pristup stavlja naglasak na višelinijski razvoj i na ekološki uticaj. na konceptualnom i metodološkom nivou.Kako odrediti prirodnu sredinu i šta je to priroda? Odnos prirode i kulture je dijalektičan. SOCIJALNA ORGALNIZACIJA 3.) je bio KREBEROV učenik. SOCIOLOŠKE: kulturne norme raznih zajednica određene su specifičnim formama njihovog prilagođavanja prirodnoj sredini (ŠOŠONI). najviše utiče na jezgro. Odnos prirode i kulture je promenljiv. Kulture nema pre zadovoljenja egzistencijalnih zahteva života. smatra se stručnjakom za južnu Ameriku. zastupnik je teorije „srednjeg obima“. a sa druge strane određena je i svojom istorijom. Izbori koje kulture prave su određeni uslovima koje kulturi pruža priroda. KULTURA – TRIJADSKI ODNOS: 1. Kulturna ekologija proučava prilagođenost i odnos kulture i prirodne sredine. veza između jezgra i prirode je dominantnija od veze između jezgra i periferije. Kulturnu periferiju čine sekundarna obeležja kulture. Kritika koja je upućena STJUARTU isticala je da on nije jasno prikazao vezu između jezgra i periferije. manje utiče na socijalnu ogranizaciju. odnosno religiju. zatim naglasak na procesu adaptacije. kultura je u određenoj meri determinisana prirodom. utiču na ostale elemente kulture.15 - . Iskorišćavanje prirodnih resursa (tehno-ekonomski resursi) Priroda i kultura. odnosno kulturni elementi koji se primaju difuzijom ili samostalnim stvaranje. Uzročni primat prirodna sredina ima na prvom stupnju razvoja. odnosno ne nalaze se u direktnoj zavisnosti od prirode. Jezgro je najviše povezano i zavisno od sredine. pri tom razlikuje dve pojave: 1. .SOCIO-KULTURNI TIPOVI I OBLASTI .KULTURNA INTEGRACIJA . odnosno njihov odnos.

16 - . ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE STJUARTA I VAJTA: . On se vraća klasičnom evolucionizmu u smislu tehnološkog determinizma.K = kultura Ova formula jasno pokazuje njegovu težnju ka egzaktnošću. a ne pojedinca. ona ima sopstvene zakone koji su izvan psihičkih i socijalnih zakonitosti.Teorija evolucije je pomerena sa opšte na teoriju „srednjeg obima“ koja se bavi specifičnim aspektima određene kulture (različitostima).E = energija . zastupnik je kulture opšteg obima. objašnjenje razloga kulture daje putem sledeće formule: ExT=K . FIZIČKI – čija je osnovna jedinica ATOM 2.Simbol je zamenio gen. čovek ne kontroliše svoju kulturu. označavaju ga američkim marksistom.ETSKI pristup. NADINDIVIDUALNA. Razlikovao je tri sloja stvarnosti (sveta): 1. a ne biologija. On odvaja kulturu od organske stvarnosti. kultura je SUI-GENERIS. Kulturu treba proučavati po principima prirodnih nauka. kultura je NADORGANSKA.Zanemarivali su pojedinca. neumitan. KULTURNI – SIMBOLI Kultura određuje čoveka. Tokom kasnih 60ih godina. neoevolucionizam se razvija posle II svetskog rata. a ne da se ona proučava u okviru antropologije. Čovek nije stvaraoc kulture. a ljudi žive u univerzumu simbola. odvojena od čoveka. KULUTRA JE KUMULATIVNA. VAJT se ne bavi pojedinačnim kulturama. Nema interes za objašnjavanjem pojedinačnih kultura. već se smatrao direktnim nastavkom MORGANOVE ideje. a isotvremeno stvara i samu sebe. ORGANSKI – ĆELIJA 3. . čovekova slobodna volja i aktivnost su mit. VAJTOV STAV PREMA BIOLOGIJI: . NEOEVOLUCIONIZAM: Ovaj termin se koristi da bi se podvukla razlika na klasični. Kulturno-istorijski tok je samoodređujući. Njegova osnovna pretpostavka: Kultura služi zadovoljenju čoveka kao vrste. Uvodi pojam KULTUROLOGIJA. LESLI VAJT Sebe nije nazivao neoevolucionistom.T = uspešnost oruđa ili tehnologija . odnosno EGZAKTNO. . zahtev za samostalnom naukom o kulturi. javlja se prva generacija antropologa obrazovanih pod STJUARTOVIM uticajem (Kolumbija Univerzitet). već kultura određuje čoveka. Savladavanje prirodnog okruženja uz što manji utrošak energije utiče na razvoj kulture. gde dominira kultura.

odnosno tri teze i definicije ekonomije: 1. teorija širokog obima . SALINS – Stone Age Economics (1972. BURING.STJUART: treba uzimati u obzir i sredinu da bi se objasnila kultura i njen razvoj (REDUKCIONISTA) SALINS je smatrao da je razlika između VAJTA i STJUARTA u biti razlika između opšte i pojedinačne evolucije. na rubu egzistencije. primitivna oruđa i pod stalnim pritiskom gladi.17 - - . sa druge strane (vrlo širok etnografski materijal). tehno-ekonomski faktori. period razvoja ove antropološke discipline je od 30ih do 70ih godina. kao integralnu celinu koja ima svoju unutrašnju dinamiku odnosa RAZLIKE IZMEĐU STJUARTA I VAJTA: .VAJT: kultura je sui-generis realnost. pun procvat doživljava tokom 70ih.Kulturu su posmatrali sistemski. SALINS se smatra začetnikom EKONOMSKE ANTROPOLOGIJE. za koje je karakteristično spaljivanje površina koje su kasnije obrađivali.Isticali su kulturnu TRIJADU (1. POREKLO DRŽAVE I CIVILIZACIJE) Njihovi radovi su naročito značajni u domenu arheologije. nerazvijena tehnologija.) ERMAN SERVIS – PRIMITIVNA SOCIJALNA ORGANIZACIJA. ciljevi u arhaičnim društvima su isti kao i u kapitalističkim – stvaranje viška.STJUART – REDUKCIONISTA.STJUART: specifičnosti kultura. usmerena samo na preživljavanje. FORMALISTI polaze od modela zapadnog društva: arhaična društva predstavljaju nerazvijeni model . SALINS i SERVIS su prihvatali klasičnu evolutivnu šemu razvoja društva: GRUPA – PLEME – POGLAVARSTVO – DRŽAVA. U antropologiji postoje 3 osnovne grupe. 3.Uzročni prioritet u razvoju kuluture davali su tehno-ekonomskim faktorima . socijalna organizacija. sa jedne strane i neolitskim društvima u Africi i Melaneziji. socijalnom i drugom razvoju društva. .VAJT: jednoliniski evolucionizam. Institucija poglavara je ključna u materijalnom.STJUART: multievolucionizam . treba proučiti dinamične odnose njenih delova. prva društva obilja. FORMALISTI (FRSKOVIC. poput: nerazvijena sredstava. LE KLER) koriste kategorije koje koriste ekonomisti. ideologija) . kulturne varijacije u određenoj ekološkoj sredini za razliku od VAJTA . šta je ekonomija u primitivnim društvima? ŠTA JE ARHAIČNI OBLIK EKONOMIJE KOJI JE DOVEO DO DANAŠNJEG OBLIKA? SALINS se bavio lovno-sakupljačkim društvima (australijska plemena). EVOLUCIONISTIČKA PERSPEKTIVA. kulturu ne možemo svesti na jedan fenomen .Osnovno pitanje u okviru SALINSOVE teorije: Šta je ekonomija? A posebno. jer kulturu svodi na uticaj sredine . odnosno ekonomskom. SALINS je ovo pobijao i izneo tezu da su primitivna društva. On je nastojao da pobije tezu da je ekonomija primitivnih društava – ekonomija bede. 2. nepovoljni ekološki uslovi. zalagali su se da se etnografska garđa usaglasi sa arheološkom.

da se izučavaju njihove razlike.18 - . centrifugalnost. odnosno primitivne zajednice teže autarhičnom idealu. razmena između društava se bazira na principu reciprociteta. 2. prisutna je tendencija za samostalnošću domaćinstava. 3. ekonomija je funkcionisala ispod svojih mogućnosti – to su društva obilja (Bušmani. Glavne odlike načina proizvodnje domaćinstava (NPD): . a uspevaju da proizvedu koliko im je potrebno – EKONOMIJA ANTI-VIŠKA. naravno. Razlike između formalista i supstantivista su IDEOLOŠKE. a ne odmah njihove univerzalije. sredstva nisu odgovarala ciljevima. solidarnost upravo da bi društvo opstalo. Način proizvodnje domaćinstva ima negativan stav prema nedovoljnoj ekonomiji. sadržinsku definiciju smatraju tačnom. a ne samo izvan.Dominantna podela rada po polovima . odnosno sredstvima za proizvodnju . ali da nije sveobuhvatna. insistiraju da se društva proučavaju onakva kakva su.SALINS je proučavao razvoj institucija moći. SUPSTANTIVISTI (SALINS i GODELIJE). a ne žive da bi proizvodili.Centrifugalni odnosi U različitim proizvodnim uslovima postoje različite odlike domaćinstava. potrošnje i raspodele materijalnih dobara u određenom društvu i određivanjem uvode specifičnosti.Autonoman pristup domaćinstvu. STRUKTURA SEGMETIRANOG DRUŠTVA – idealtipski model . pristalice sadržajne definicije ekonomije. poricao je ekonomsku bedu u primitivnim društvima – merio je vreme utrošeno u radu kod BUŠMANA i izneo je zaključak da oni rade samo nekoliko sati dnevno (3-4). SALINS je proučavao lokalne oblike načina proizvodnje domaćinstva u arhaičnoj privredi i kod takozvanih NEOLITSKIH društava. Ideal autarhičnosti postoji unutar društva prema drugima. SALINS zaključuje da primitivna ekonomija. moguće je bilo proizvesti zalihe.zapadne ekonomije. tako se suzbijaju egoistični elementi. Razvijene su. koje će dovesti do nastanka države. društvo usmereno protiv ekonomije.Proizvodnja u cilju zadovoljenja potreba . ekonomiju su definisali kao društvene oblike proizvodnje. MARGINALISTI (DŽ. već i kao kulturnu i socijalnu kategoriju koja zavisi od odnosa moći (politike) i religije. kolektivne obaveze. Aboridžini) – oni proizvode da bi živeli. pokušavaju da izvedu na minimum zavisnost u odnosu na druge (ideal političke nezavisnosti – autarhični ideal). . ali i prema ekonomiji viška. Ekonomiju ne posmatraju samo kao formalnu i racionalnu. ekonomija zadovoljava potrebe društva kao celine. Domaćinstvo je funkcionisalo kao autonomni segment. u okviru šire socijalne zajednice. odbacuju formalističku definiciju ekonomije. U pogledu društveno definisanih potreba za ova društva se može reći da imaju minimalnu definiciju potreba. odnosno jedinice proizvodnje. odnosno stvaranju viška vrednosti. DALTON i velika većina nemarksističkih ekonomista tog vremena).

INFRASTRUKTURA (materijalne prirode) (NAPOMENA: proizvodnje i tehnologije) 2. one su usmerene na reprodukciju populacije. umetnosti. a iz ovog sledi da antropologija treba biti usmerena ka materijalnoj osnovi društva. KULTURNI MATERIJALIZAM (u okviru evolucionističkih teorija) MARVIN HARIS (The Rise of Athropological Theory) – može se smatrati začetnikom kulturnog materijalizma.. STRUKTURA (NAPOMENA: a) ekonomija domaćinstva i politička ekonomija. Funkcije strukture su regulacija discipline u društvu. Insistira da se antropologija sve više približi prirodnim naukama. ovaj proces može donekle važiti i obrnuto. Infrastruktura i struktura određuju nadgradnju.(patrilinearni model) Segmetirana društva imaju relativnu samostalnost. HARISOV osnovni stav jeste da je proizvodnja u velikoj meri zavisna od sredine. STJUARTOV uticaj je očigledan u HARISOVOM interesovanju za međuuticaj ljudi i njihove sredine. da koristi tehnike i metode prirodnih nauka.19 - . EKONOMIJA DOMAĆINSTVA I POLITIČKA EKONOMIJA ČINE STRUKTURU (uže i šire socijalne grupacije). NADGRADNJA (NAPOMENA: bihejvioralna i mentalna nadgradnja) Prioritet daje materijalnim prinudama (NAPOMENA: najviše utiče na proizvodnju hrane) – infrastrukturni materijalizam kao kod MARKSA. PROIZVODNJA i TEHNOLOGIJA čine BAZU ili INFRASTRUKTURU. Na njega je uticao SKINER (bihejviorista) koji je imao prilično redukcionistički pristup. HARIS društvenu organizaciju shvata kroz tri nivoa: 1.. b) reguliše disciplinu u društvu. PONAŠANJE . Drugi autori smatraju da nije bio toliko dogmatičan. Zadatak antropologije je da objasni uzročnosti. BARET (The Rebirth of Anthropological Theory) – misli da je HARISOVO objašnjenje mehanicističko i da on nije dosledno ispratio MARKSOV dijalektički materijalizam. ali HARIS kulturu shvata kao sistem veza između ljudi i sredine. razlike u ljudskom ponašanju. BIHEJVIORALNA I MENTALNA NADGRADNJA čine NADGRADNJU.) 3. prva se ispoljava u muzici. sličnosti. Kultura je rezultat akumulacije (NAPOMENA: a ne prevazilaženje kontradiktornosti – MARKS) pozitivnih odluka do kojih se dolazi kroz niz pokušaja i grešaka. a druga u tradicionalnim vrednostima. SOCIO-KULTURNE ČINJENICE PO HARISU IMAJU 4 ASPEKTA: 1. STENLI BARET – HARISOV pristup naziva MEHANIČKI MATERIJALIZAM. dok je kod STJUARTA taj uticaj jednosmeran. a ne KULTURNI materijalizam.

OSEĆANJA On insistira na primenjivanju i EMSKE i ETSKE perspektive (emski i etski pristup prate bihejviorističko polje). IDEJNO JE U OSNOVI DRUŠTVA. značajni kulutrni materijalisti su: ROS. po MARSKU progres ne predstavjla samo linearno kretanje. socio-kulturni materijalizam predstavlja metodologiju. Ideja koja je podstakla GODELIJEOVU teoriju. ishrana. 60ih godina započeo je istraživanja na Novoj Gvineji (Nova Gvineja i Papua su glavni tereni njegovog proučavanja). Pod ovim uticajem GODELIJE razvija svoju sledeću ideju: LJUDI NE ŽIVE SAMO U DRUŠTVU. GODELIJE preokreće tezu da je ekonomska baza u osnovi društva i ističe da je ideja. Čovek mora imati ideju u kakvom društvu želi da živi. Proizvodnja velikih ljudi. način funkcionisanja društva). POTAK. DELA: 1. TELO JE ARTEFAKT SOCIJALNIH I KULTURNIH ODNOSA. MENTALNA SVOJSTVA 3. moć i muška dominacija 6. Idejno i materijalno 7.2. već je to prelaz iz jednog oblika kontradikcija u drugi oblik. U vreme njegovog dolaska u pariz na studije. diplomirao je psihologiju i filozofiju. MARKSOVA ideja koja obuhvata pojam progresa je veoma uticala na GODELIJEA. MORIS GODELIJE – IDEJNO I MATERIJALNO U TEORIJI MORISA GODELIJEA Rođen je 1934. bio je asistent kod BRODELA. kao i uticaj marksizma – to su bili prvi uticaji na GODELIJEA. Naime. Racionalnost i iracionalnost u antropologiji 2.20 - . to je uticalo na GODELIJEOVA razmatranja u okviru antropologije. Ekonomska antropologija – osporeni domen 5. FERGUSON. a zatim kod LEVI STROSA. rat sredina). SISTEM VREDNOSTI 4. on se bavi jednom filozofskom . O pretkapitalističkim društvima 3. bila je MARKSOVA ideja po kojoj su ljudi ti koji proizvode kulturu i stvaraju istoriju. Njegovo približavanje marksizmu je proisteklo iz toga što je on hteo da utiče na promenu društva. a po emskom pristupu – objašnjenje ponašanja daje nam informator (teme: demografija. VEĆ GA I STVARAJU. Dobitnik je HUMBOLTOVE nagrade. Kulturni materijalizam daje prednost etnografiji.. bio je jak uticaj egzistencijalizma. Transformacija srodstva UTICAJ NA GODELIJEA: Pošto ima filozofsko obrazovanje. Naročito kada izučava ponašanje (čime se najviše bavio) on razlikuje emski od etskog prostora: ponašanje po etskom pristupu – objašnjenje ponašanja daje istraživač. koji će uticati na njega (zanimalo ga je objašnjenje društvene logike. Antropološka nauka o primitivnim društvima 4. Aktivan odnos prema društvu i čovekove kulturne predstave se po GODELIJEU upisuju u telo – TELO KAO KULTURNI ARTEFAKT. LEMBER. na promene života ljudi (aktivan politički stav – levičar). DŽONSON.

a to je proizvod istorije i civilizacije ljudskog društva. po njima. Materijalni uslovi života uslovljavaju kulturu i ideologiju.21 - . nejednakosti. U SVAKOM MATERIJALNOM SE NALAZI IDEJA I ZATO MATERIJALNO NE MOŽE BITI U OSNOVI DRUŠTVA. a to su najčešće odnosi moći. oni koji su potčinjeni se uvek predstavljaju kao da nešto duguju onima koji su nadređeni. Vladajuća ideologija postaje izraz materijalnih odnosa koji postoje u društvu. pa je tako i kultura uslovljena materijalnim odnosima. Vladajuća materijalna snaga je ujedno i vladajuća ideološka snaga. predstavlja ih kao želje.. bez svesne namere i svesti o posledicama (erozija). Ljudska bića imaju istoriju. kao interes svih. ona će se završiti u besklasnom društvu). Nije prinuda ta koja održava društvo. obavezno postoji i serija predstava i ideja koje ljudi materijalizuju..Delovi prirode koji služe i kao materijalna osnova ljudskoga života. već pristanak. odnosno prvo bi morali imati ideju u kakvim odnosima žele da žive. Ideje i misli su aktivan učesnik u stvaranju baze. društvo. U marksističkoj interpretaciji kultura se pojavljuje kao ideologija. Društvo.Priroda koja je transformisana direktno od strane čoveka. ljudsko telo.temom: šta je to što se dogodilo da se konstituiše ljudsko društvo? On smatra da je IDEJA. on je počeo da se organizuje. . tako da ih ne možemo odvojiti u nadgadnju. (NAPOMENA: idejno ne pripada samo nadgradnji već i bazi) Proizvodne snage predstavljaju realnosti koje su isto toliko nematerijalne koliko i materijalne. Proizvodnja materijalnih uslova života uslovljava sve ostale elemente. već nastoji da njene ideje budu prihvaćene od većine članova društva. do fetišizma robe dolazi otuđenjem od sopstvenog roda (što je najviše ispoljeno u kapitalizmu). . GODELIJE je revidirao ovo MARKSOVO stanovište smatrajući da se KULTURA NE MOŽE SVESTI SAMO NA ODRAZ MATERIJALNIH ODNOSA. . po HEGELU i MARSKU nikada nije samo konglomerat pojedinaca. MARKS ističe sledeći ideju: Klasna borba je istovremeno borba za intelektualnu i kulutrnu prevlast (ta borba će prestati.Delovi prirode koji služe kao materijalna osnova društva u svim njegovim dimenzijama. oruđa. jer transformišu prirodu. ona nastoji da svoje ideje predstavi kao zajednički interes svih (osnovna MARKSOVA postavka.Priroda koja je van uticaja čoveka. koja je bitan koncept i za BURDIJEA).Priroda koju čovek indirektno transformiše. MISAO U OSNOVI DRUŠTVA. kao način legitimisanja određenih društvenih odnosa koji postoje u društvu. na primer – oružja. da živi u društvu ljudi koji su živeli u nekim grupama. Kada je čovek postao čovek. postoje delovi prirode na koje čovek ne može da utiče. . i koja ne može biti reprodukovana bez čovekovog rada. morali su da imaju neku ideju kako bi trebalo da izgleda ta grupa. Proizvodne snage se ne sastoje samo iz materijalne realnosti. dominantne ideje datog društva (MARKSOVA postavka). NEKOLIKO VRSTA MATERIJALNOSTI: . vladajuća ideologija se ne nameće silom. odnosno. Javlja se izjednačavanje odnosa među ljudima i odnosa među predmetima. MARKSOVO shvatanje ideologije je značajno uticalo na GODELIJEA – ideje vladajuće klase su istovremeno i vladajuće. .

Po GODELIJEU je nemoguće razgraničiti idejno. ne postoji samo jedna baza. reilgijski odnosi). kasnije je to promenio. odnosno kada govorimo o društvu. .22 - . a deo prirode je transformisan ljudskom mišlju i aktivnošću. Osnovni predmet antropologije je: kako ljudi proizvode društvo u kome žive. a ne institucija. srodnički odnosi (so kao novac kod Barija (proveri)). u svesnoj ljudskoj aktivnosti je deo prirode koji je humanizovan. Svi društveni odnosi mogu funkcionisati kao proizvodni odnosi (npr. GODELIJE ne pravi uobičajenu razliku istorije i evolucije. „UZROČNOST U POSLEDNJOJ INSTANCI“ – šta je u osnovi društva na čemu je bazirano društvo. Proučavanje pojedinačnih društava nam može pokazati kako funkcioniše opšti mehanizam. ideacijsko i materijalno u bilo kojoj ljudskoj aktivnosti. Proizvodne odnose GODELIJE definiše kao celinu društvenih odnosa koji određuju pristup prirodnim izvorima koje određeno društvo koristi. Granica između prirode i kulture nestaje kada pristupimo onom delu prirode koji je direktno potčinjen čoveku (ono što je proizvedeno ili reprodukovano). GODELIJE je nastojao da ekonomsku antropologiju zasnuje kao posebnu disciplinu. ona ne postoji kao odvojen element društva. jer ekonomiju možemo razumeti samo kao element kulture. zatim odnosi koji organizuju različite procese rada i koji određuju preraspodelu proizvoda rada.Deo prirode je direktno podčinjen čoveku (biljke i životinje). Čovek mora svesno delovati. Određene vrednosti se reprodukuju kroz vreme samo u koliko su prihvaćene kao automatske. To je onaj deo prirode koji je transformisan putem ljudskog delovanja i ljudskog svesnog mišljenja. Razlika između baze i nadgradnje je razlika između funkcija. Kada istražujemo društvo moramo obavezno uzeti u obzir i nesvesno i njegov uticaj na stvaranje kulture. Istorija svakog pojedinačnog društva je deo globalne evolucije. međutim.

Razvoj kultura su objašnjavali kroz migracije i difuziju. oblik kulturnog elementa. gde je evolucionistička škola bila najmanje utemeljena) . putovanja. kao i isticanje da se neke kulture duže zadržavaju na nižem stupnju.U istraživanjima istorije luka u africi ustanovio je kriterijum za utvrđivanje stvarnih kulturnih veza. kroz širenje kulturnih elemenata. verska.Takozvani ISTORIJSKI PARTIKULARIZAM (čijim se utemeljivačem smatra FRANC BOAS) ŠKOLA KULTURNIH KRUGOVA . 2. osvajanja (kulturni kontakti mogu biti malivolentni i benivolentni). migracija. izvorišna kultura u kojoj su se stvarali i iz koje su se širili pojedinačni kulturni elementi. Osnivačem škole kulturnih krugova smatra se FRIDRIH RACEL. Difuzionisti smatraju da postoje centri ili jezgra iz kojih izvire i širi se kultura. koji se suprotstavio evolucionističkoj tvrdnji o jednakim predispozicijama ljudskog duha i tvrdnji da ljudi svugde imaju jednake stvaralačke i proizvođačke ideje. RACEL ističe da jedno kulturno dobro stvarano jednom i na jednom mestu biva šireno iz mesta svog stvaranja.DIFUZIONISTIČKI PRISTUP Krajem XIX veka. kolektivna svest snagom prisile oblikuje svest pojedinca. evolucionistička dogma bila je dovedena u pitanje sa dve strane: 1. Prema pripadnicima ove škole cilj etnologije je bio da se pronađe ta osnovna. Njihovo osnovno pitanje bilo je: koji je kriterijum za ustanovljenje tih kulturnih veza koje se traže? FRIDRIH RACEL – KRITERIJUM FORME . FRANC GREBNER. DIRKEMOV struktural-funkcionalizam (do četvrte decenije XX veka nije imao značajniji uticaj u antropologiji) dovodi u pitanje postavke evolucionizma – društvene činjenice se ne mogu objasniti individualnom psihologijom.Nemački difuzionisti su evolucionistima zamerali slabu osnovnu pretpostavku njihove teorije o paralelnom razvoju svih kultura i njihovom položaju kroz identične stupnjeve razvoja. nazivajući ih primitivnim kulturama. ti pripadnici su LEO FROBENIJUS. a ona čine posebnu stvarnost koju DIRKEM imenuje kao KOLEKTIVNU SVEST. to je forma. Takozvano KULTURNO ISTORIJSKA ŠKOLA.ŠKOLA KULTURNIH KRUGOVA (čijim se osnivačem smatra FRIDRIH RACEL. Naglašavao je da ne postoje prostorna ograničenja u širenju kulturnih elemenata i kulturnih kompleksa. ovo usmerenje ima nekoliko varijanti. Ova škola je. . jer postoje izvan individualne svesti. isti oblik ukazuje na srodnost kulturnih elemenata i na njihovu difuziju. sa neznatnim varijacijama. pravna i logička pravila.23 - . On smatra da je neophodno izučavati geografsku rasprostranjenost kulturnih formi i ulogu migracija u tom širenju. a to širenje kulturnih dobara odvija se putem kulturnih kontakata. razvijala ovakva RACELOVA stanovišta. VILHELM ŠMIT. a osnovne su: . društvene činjenice pripadaju području koje čine moralna. AKERMAN. a rodnim mestom Nemačka i Austrija.

koji se javljaju u celom svetu istim redosledom (pojedinačne kao celine sa svojom kulturnom logikom). Difuzionisti ne teoretišu aspekt komunikacije kultura. nego i celih kultura i uvodi pojam KULUTRNOG KRUGA (ne uzima se u teritorijalnom. malo je moguće da su sve kulture nastale samo u jednom ili u malom broju centara iz kojih su se širili kulturni elementi ili kompleksi. važno je ne samo to kako se kulturni elemenat implementira u drugoj kulturi. On u utvrđivanju izvora. primili su manje kulturnih elemenata. Postoje čvrsto povezani kulturni kompleksi i nepromenljivi kulturni krugovi. osim oblika uvodi i kriterijum količine – količina istih klturnih elemenata pokazuje veću ili manju vezu između kulura. Radikalnu verziju difuzionističkog shvatanja nalazimo u shvatanjima britanskih difuzionista RIVERSA i ELIOT SMITA (zastupnik pan-misirske etorije kulture: centar – egipatska civilizacija). u objašnjavanju kulturne dinamike. u kulturama svih naroda nalazimo strane elemente. Značaj ove škole jeste ukazivanje na važnost kulturnih kontakata i na saznajni potencijal kulturnih dodira i kontakata. to su otvoreni sistemi.FROBENIJUS – KRITERIJUM KVALITETA . Bilo koji kulturni element je moguće svrstati u odgovarajući kulturni krug. koje će biti potpunije razvijeno kod BOASA). GREBNER i AKERMAN – delo „Kulturni Krug u Okeaniji“. nego u sadržinskom smislu). VILHELM ŠMIT – „Kulturni Krug u Americi“. ADOLF BASTIJAN. ali na tom globalnom teorijskom nivou često se radilo o nategnutim i konstruisanim pretpostavkama o migracijama i prenošenju kulturnih elemenata. Kulturni element je sastavni deo kulture i ne može se od nje odvajati (organsko shvatanje kutlure. uzajamne otvorenosti kultura koje razmenjuju kulturne elemenete nego se taj proces razumeva mehanički i površno.24 - . Kulturne oblasti zasnovane na rasprostranjenosti elemenata materijalne kulture često se ne poklapaju sa onim koje su ustanovljene na osnovu . kulture nisu zatovrene. a difuzionisti široku rasprostranjenost kulturnih elemenata objašnjavaju migracijama. na primer nomadskom kulutrnom krugu pripadaju: plemenski način života i odgovarajući elementi materijalne i duhovne kulture. Ovi kulturni krugovi (ciklusi ili kompleksi) u sebi sadrže određen broj različitih kulturnih elemenata. a oni koji su udaljeniji. Osnovna postavka ove škole: Što su krugovi bliži izvorišnoj kulturi. nego i njegov dalji život (možda je sve negacija). Ograničenja ovakvog shvatanja kulture i njenog razvoja jesu kruto i mehaničko povezivanje elemenata kulture i moglo bi se reći jedna jaka dimenzija kvantitativnosti u razmišljanjima o kulturi. a nešto kasnije „Kulturni Krug u Africi“.Modifikovao je ovu pretpostavku o širenju kulturnih elemenata. oni su i primili veći broj kulutrnih elemenata. širenje kulture vršilo se u koncentričnim krugovima (ova osnovna postavka može se šematski predstaviti). širenja i istorijskih veza između kultura. na osnovu svojih istraživanja u Africi i Melaneziji zaključuje da postoji ne samo srodnost kulturnih elemenata. evolucionista. Ne postoji kultura koja je u potpunosti autohtona. srodnost udaljenih kultura zasniva na pretpostavci o psihičkom jedinstvu naroda. promene neopravdano i preterano svođenje kulturnih promena samo na difuziju (vrsta redukcionizma).

BOAS se oštro suprotstavio krutim spekulativnim pretpostavkama evolucionista i smatrao je da je umesto globalnih evolutivnih šema razvoja potrebno izučavati posebne oblasti. i ta celina nije prost zbir. postavljena kao mera civilizovanosti i u odnosu na koju su druge kulture označavane kao primitivne. predstavlja jedinstven sistem. koji u okviru rasprave o kulturi raspravljaju samo o elementima materijalne kulture kao glavnog i poistovećivajućeg indeksa kulture. Ovakvo shvatanje kulture je DETERMINISTIČKO – uključena je bila pretpostavka da kultura oblikuje ponašanje. a to je podrazumevalo da je svaka kultura realnost po sebi. poklopio se sa razvojem metodologije i terenskih istraživanja različitih naroda u obe Amerike. zatim dolaze elementi socijalne kulture. nego je nadahnuta osećanjem druge vrste. posmatrana kao kultura određene društvene zajednice. u čuvenoj kritici metodološki nedovoljno zasnovanog komparativnog metoda.socijalnih ili religijskih običaja (elementi materijalne kulture se najlakše i najbrže prenose. vodeći predstavnici ovog pristupa su muzealci. ne samo vidljive elemente kulture (artefakti ili vidljivo ponašanje – fenomenološki pojavni red). Africi i Okeaniji. vrednovanje kulture na način na koji ona samu sebe doživljava). Naglasak je pre bio na difuziji. Ovaj preokret u poimanju kulture. već i motivacije i vrednosti (ideacijski nivo) – BOAS je . BOAS se zalagao za „detaljna izučavanja običaja i to u kontekstu sveukupne kulture plemena koja praktikuju te običaje i istovremeno istraživanje geografske rasprostranjenosti tih običaja među susednim plemenima“. Svaka kulturna tradicija i svako razdoblje poseduje svoj vlastiti i jedinstveni duh koji se kvlaitativno razlikuje od svakog drugog. Ovakav pristup je doveo do razvoja PLURALISTIČKOG KONCEPTA KULTURE – svaka kultura je lokalizovana. rekonstruisati njihovu istoriju. Istorijsko shvatanje kulture je polazilo od shvatanja da svako društvo ima autonomni svet vrednosti i značenja (shvatanje kulture iznutra. 1896. u delu „Rasa. a najsporije se prenose elementi duhovne kulture). FRANC BOAS – ISTORIJSKI PARTIKULARIZAM Ova škola je od svih difuzionističkih škola imala najveći uticaj u antropologiji. HOLISTIČKO SHVATANJE kulture kod BOASA (mnogo potpunije će ovo shvatanje biti kod funkcionalista) – svaka kultura mora biti posmatrana i istraživana kao totalitet celina. a svaka kulturna odlika mora biti posmatrana i objašnjena u svom kontekstu. Ovakva pretpostavka holicizma proizišla je iz istoricizma. muzejski istraživači. BOASOVSKI koncept kulture uključivao je u sebe. MALINOVSKI (njegova zamerka BOASU i difuzionističkom pravcu). Aziji.25 - . jezik. EMSKI pristup. Kulturne veze među prostorno udaljenim kulutrama su proizvod određenog društvenog stanja. Vreme u kojem se razvijala ideja o difuziji jeste vreme osnivanja muzeja i slivanja raznih elemenata materijalne kulture usled kolonijalnih osvajanja i otkrića raznih naroda i kultura. kultura“. a ne na evoluciji kulutrnih odlika i ova orijentacija takozvani BOASOV istorijski metod je doprinela razvoju dugotrajnih i detaljnih izučavanja plemenskih zajednica. skup sastavnih delova. zaostale. da bi se postiglo razumevanje kultura. BOASOVA era označava i promenu u antropološkom poimanju kulture u odnosu na evolucioniste – to je značilo odbacivanje MONISTIČKOG i vredonosno opterećenog koncepta kulture po kome je razvijena evropo-američka civilizacija.

U svojim anti-evolucionističkim i anti-racionalističkim naporima BOAS razvija teoriju u kojoj je osnovni objašnjavajući faktor kulture i kulturne dinamike iracionalna navika tradicije. racionalnog mišljenja. Razumevanje ljudskog ponašanja može biti samo delimično. postoji jedna obavezujuća sila tradicije koja deluje na nesvesnom nivou. nivou ideja i predstava davao prioritet u objašnjavanju kulturnih oblika i kulture kao celine. on smatra da je važna osobina pojedinca to da njegovim ponašanjem rukovode navike. nego utilitarnim i racionalističkim motivima. koji će kasnije biti nastavljen tako promenjen. Kulturne ideje postoje u svakom pojedincu na nivou nesvesnog. odnosno KULTURNU CELINU. proces difuzije nikada ne prestaje. da ustanovi lokalne varijante oblika i njihovog preinačenja i uklapanja u novu celinu. postaje automatski. Iznad pojedinca na kolektivnom nivou postoje nevidljive sile prinude koje nas uče obavezujućem ponašanju. BOAS smatra da postoji stalna težnja da se kulturni elementi različitog porekla međusobno povezuju. Prema BOASU. ako se ono shvati samo kao ispoljavanje svesnog. obrazac mišljenja i ponašanja putem ponavljanja prelazi u nesvesno. ta sila je tradicija koja nas uči kulturi našeg društva. koje rukovode ponašanjem. da kulturni elementi budu slabo povezani. Osnovni proces u razvoju kulture je DIFUZIJA i PREINAČAVANJE – problem prijema kulturnog elementa koji je difuzijom stigao u novu kulturu. nesvesni obrasci mišljenja kodifikovani u običajima za koje se vezuju osećajne asocijacije. Integracija ne može biti konačno dovršena. odnosno izvestan svestan nivo akcija koje čine prodor.26 - . to ne moraju biti u drugoj kulturi i ne moraju zajedno putovati. Njegovo objašnjenje prirode promene je pre u individualnim činovima koji menjaju obrazac. dolazi do njegovog preoblikovanja da bi se uklopio u novu kulturnu sredinu. BOAS je kulturu shvatao kao skup različitih elemenata (pačvorak . koji su difuzijom doprli do istraživane kulture. i ti nesvesni obrasci se ispoljavaju u materijalnim i nematerijalnim ostvarenjima kulture. Ovo shvatanje proističe iz poimanja OBAVEZUJUĆEG KARAKTERA TRADICIJE.patchwork).upravo vrednostima i motivacijama. daleko su značajnije za razumevanje kulture. idejnom nivou . Kada je jedan elemenat kulture došao u novu kulturu. kulture nikada nisu u potpunosti integrisane. neki elementi koji su u jednoj kulturi bili tesno povezani. Ponašanje može biti pre objašnjeno navikom i automativizmom tradicije. Jedno od slabosti ovog pristupa jeste u tome što postoji mogućnost da kultura ne bude čvrsto integrisana. Jedan način. Tradicija deluje prinudno. BOASOVA kritika škole kulturnih krugova bila je usmerena protiv njihovog: mehaničkog povezivanja elemenata i protiv toga da je moguće da čitavi sklopovi kulturnih elemenata nepromenjeni putuju i šire se. emocije. jer stalno pristižu novi elementi. . BOAS nastoji da ustanovi sudbinu. u analizi umetničkih izraza ostavlja prostor za ono što naziva „igra uobrazilje“. Objašnjavajući odnos između pojedinca i kulture. U slučajnim inovacijama BOAS vidi prostor u kome je moguće razmišljati o kulturnoj promeni. Postoje vrlo različiti obrasci rasprostiranja. život tih kulturnih elemenata kada jednom dospeju u kulturu koja ih je primila. Da bi se osvetlile institucije i elementi kulture. daje uputstvo za život koje je obavezujuće za sve članove određene zajednice. naime on nije do kraja tako determinisan ovim nesvesnim.

moraju se upoređivati one osobine u obliku predmeta koje nisu direktno povezane sa utilitarnom svrhom predmeta (sličnost u značenjima delenja značenja). BIRKET SMIT pretpostavlja da su u dalekoj prošlosti ove krplje bile rasprostranjene preko celog severnog šumskog . kulturne celine su za njega. prostorno udaljene kulture međusobno povezane. Japana i nekih predela severne i severoistočne Amerike. 1. KRITERIJUM KVANTITETA – što je veći broj sličnih predmeta među različitim kulturama. a u osnovi oni su odbacivali samo tezu o jednolinijskom globalnom razvoju. MALINOVSKI. KRITERIJUM FORME ili OBLIKA PREDMETA – sličnost oblika određenih predmeta svedoči o povezanosti kultura. Kada se u sličnosti formi radi samo o sličnosti koja proističe samo iz funkcije predmeta ne možemo odmah pretpostaviti da postoji nekadašnja povezanost kultura (ako su predmeti samo funkcionalno povezani). Uviđajući posebnost kulture kao celine i priznajući različitost ponašanja. Primer KRPLJI – krplje su rasprostranjene od Skandinavije preko Alpa. time se povećava srodnost). koje BIRKET SMIT tretira kao kulturne celine (ne koristi termin KULTURNI KRUG). Nesvesni obrasci su ti koji obrazuju i oblikuju kulturu. što je veća sličnost postoji veća verovatnoća da su te kulture imale nekada zajedničko poreklo. Iz ovog proističe da on smatra da sličnost prestava u vezi da nekim predmetom pokazuje veću sličnost datih kultura. BENEDIKT i B.istraživač mora da shvati tradiciju društva o kome je reč. KRITIKA DIFUZIONIZMA: difuzionisti su kulture posmatrali nezavisno jednu od druge i ono što je povezivalo te kulture su samo elementi koji su putovali od jedne do druge. Jedan od doprinosa ove škole jeste odbacivanje evropocentričnog merila. KRITERIJUM KONTINUITETA – pojava sličnih kulturnih elemenata u različitim geografskim oblastima ide u prilog kulturnoj povezanosti tih oblasti. Oštro su kritikovali i odbacivali evolucionizam. bar približno istu vrednost kao i vlastita ostvarenja (sa pozicija autohtone kulture). 3. a tako i njena materijalna ispoljenja. jedinstvene zone koje se odlikuju sličnim kulturnim elementima. veća je i mogućnost srodnosti tih kultura (sličnost u više aspekata. 2. difuzionisti su stvorili osnovu na kojoj će dalje raditi R. KAJ BIRKET SMIT (KULTURNO-ISTORIJSKI PRISTUP) U njegovom konceptu kulture spoljni uticaji i pozajmice imaju. Kulturni elementi se mogu širiti pojedinačno i u kompleksima. nisu tražili jedan isti put kojim bi kulture trebale da prođu.27 - . On smatra da su različite. s tim da prenošenje kulturnih elemenata u većim kompleksima prethodi njihovom pojedinačnom prenošenju. i daje kriterijume na osnovu kojih je moguće ustanoviti povezanost kultura i stepen njihove srodnosti.

Kulturu stvaraju i nose pojedinci i društvo istovremeno. naime BIRKET SMIT ne ističe da su kulture u okviru jedne kulturne celine imale jedinstveno poreklo. BIRKET SMITOV KONCEPT KULTURE: Kultura je zbir duhovnih snaga. koji su stožer svake kulture. ali određuje kriterijum na osnovu koga bi se moglo odrediti poreklo kultirnog elementa i to na liniji autohtono – uvezeno (primljeno): ispitivanje uklopljenosti. ali su se održale samo u udaljenijim područjima ovih oblasti. kao nužan uslov svake kulture izgrađuje na kontroli i artikulisanju nagona i sklonosti. religiji. ljudskih znanja. odakle su se kulturna otkrića prenosila na zapad i istok. umeća i razumnog delovanja. što u sebi sadrži snažan podsticaj za razvoj drugarstva. nego ističe da između njih postoji izvesna sličnost (na primer – arapska kultura. jer je kultura otvorena za nove uticaje i protok novih elemenata. ali u njoj ipak ima svoje najdublje korene i razvija se kao njen najsavršeniji cvet. Da bi jedan kulturni elemenat bio primećen on se mora poklopiti sa bar jednom društvenom potrebom u društvu u koje dolazi – to je uslov da element koji dolazi bude primljen. gde ih nisu zamenili napredniji oblici krplji i skija. sever Afrike. POREKLO KULTURNIH ELEMENATA U NEKOJ KULTURI: Ne postoje sigurni pokazatelji koji ukazuju na poreklo nekog kulturnog elementa. Pod geografskom okolinom podrazumeva ne samo lokalne prirodne uslove.pojasa. U koliko su postojale mogućnosti kulturnog kontakta koje su omogućile širenje kulturnih elemenata. Odnos među delovima je harmoničan. iz ovoga on izvodi zaključak da je ta kulturna oblast nekada obuhvatala veći broj istih ili sličnih elemenata u materijalnoj kulturi. Kultura prevazilazi prirodu. društvenoj organizaciji. . Spoljašnji uslovi su socijalna i geografska okolina. altruizma.spoljašnje Unutrašnji uslovi su duhovne prirode i smatra da se čitavo društvo.28 - . to je dovodilo do stvaranja kulturne celine.unutrašnje . Kulturu posmatra HOLISTIČKI: svaki kulturni element zadovoljava potrebe celine i može se posmatrati samo kao deo te celine. ali ta harmonija nikada nije potpuna. a nekada i u suprotnosti slepom igrom instinkata i sna (ili snage?). Geografska rasprostranjenost kulturnih elemenata ukazuje na kulturnu povezanost oblasti u kojima nalazimo te elemente. oba su nosioca njene nužne pretpostavke. svaka kultura je spremna da primi nove elemente. već i mogućnost komunikacije sa drugim zajednicama da bi došlo do kontakta i razmene. Kultura je odgovor na određeni ograničeni broj potreba i instinkata (biološka osnova kulture). Uslove za nastanak kulture deli na: . koji su često zajedno (zajedno u smislu da se slažu. Španija). Centar je bio u starom svetu pre svega u oblasti jugozapadne Azije. Kulture i narode delio je na kulture CENTRA i kulture PERIFERIJE. Kulturna promena ima svoj početak u individualnoj promeni. odgovaraju). ono što to reguliše je društveni i porodični život koji proističe iz kontrole nagona. arabijsko poluostrvo. odnosno neuklopljenosti kulturnog elementa u prirodnoj i kulturnoj okolini.

Ne radi se o čvrstim kompleksima i nepromenljivim kulturnim krugovima. .. talozi nasleđa) i funkcionalističkog pristupa (holističko poimanje kulture). već o kulturnim slojevima poreklom iz različitih vremenskih i geografskih odseka.PUTEM UKRŠTANJA STARIH I NOVIH ELEMENATA.. Različiti kulturni elementi se prenose različitom brzinom. preuzima se samo ono što može da se uklopi u određenu kulturnu i prirodnu sredinu. BIRKET SMITOV (stav??) predstavlja kombinaciju kulturno-istorijskog (postoje kulturni slojevi sastavljeni od elemenata različitog porekla. On smatra da se isti kulturni krugovi javljaju svuda i istim redosledom u čitavom svetu. nelogično je očekivati da čitavi kompleksi bivaju jednovremeno prihvaćeni (na primer zabavne priče se brže prenose od religijskih običaja). Za BIRKET SMITA kultura je kao biološko biće. ADAPTACIJE. odnosno nadogradnja otkrića je pronalazak. geografski uslovi) ne omogućavaju svuda isti razvoj ljudi i kultura. BIRKET SMIT pravi razliku između otkrića i pronalazaka: otkrića su ono što negde postoji. On navodi više razloga za širenje kultura: od oponašanja do otmica žena koje donose nove elemente jer su iz drugačijih kultura. FUNKCIONALISTIČKA škola doprinosi shvatanju kulture svojim uvidima o vezama i odnosima koji povezuju kulturu i čine njenu strukturu. . po ovom pristupu kultura se izgrađuje sloj po sloj. koje je svesno širenje. korišćenje snage vetra). . trgovina. ali nije primenjeno (npr.29 - . što može da utiče na raspadanje datog kulturnog kompleksa i njegove razjedinjenosti (staro se meša sa novim i možda se ukrštanjem dobija nešto novo. a upotreba otkrića u određene svrhe. NASTANAK I RAZVOJ KULTURA: . Važna je i geografska udaljenost od centra (izvora). oni se prenose sa generacije na generaciju u obliku akumuliranog znanja. ali spoljašnji faktori (priroda. može da raste i da se širi.Duhovne predispozicije ljudi su svuda iste.PUTEM OTKRIĆA I PRONALAZAKA. stari običaji dobijaju novo značenje).PUTEM POZAJMICA I PREUZIMANJA. .PUTEM PROMENE UPOTREBE. ali uviđa razliku između biološkog i kulturnog širenja. zatim ratovi.

ističu da je njegova dobra strana to da može da objasni dijahrone pojave zahvaljujući stanovištu da centar i periferija nisu jednom za svagda dati i nepromenljivi. Ovi antropolozi globalne . da zadovolje zahteve iz centra.30 - . CENTAR se definiše kao eksploatatorski konzument resursa sa periferije kroz različite odnose eksploatacije. Zagovornici ovakvog sagledavanja modela CENTAR – PERIFERIJA. Novina koja je uvela arheologija jesu odnosi moći. odnosno širenja elemenata kulture.SAVREMENI DIFUZIONISTIČKI PRISTUPI Predmeti materijalne kulture su korišćeni da bi se pravile klasifikacije i tipologije kulturnih oblasti. U tom procesu klasifikacija kultura elementi materijalne kulture su korišćeni da bi se istakla kulturna različitos. Njegov model nastoji da odnose među zajednicom tretira sa globalnog stanovišta. vremenske. PERIFERIJA predstavlja zajednice koje su u mogućnosti. Difuzionistički pristup problemu širenja i različitih vidova materijalne kulture mnogo je zastupljeniji u arheologiji nego u antropologiji (u sredini u kojoj je potekao). odnosno iz njegove koncepcije o svetskom sistemu unutar kojeg postoji povezanost između različitih društava i kultura. U arheološkim objašnjenjima praistorijskih društava ideja o difuziji pogotovo udružena sa predstavama o velikim migracijama stanovništva korišćena je kao objašnjenje gotovo svih upečatljivih promena u kulturi praistorijske Evrope. geografske i sl. ali i dalje je nerešeno pitanje koji su to specifični. U poslednjoj deceniji u okviru istraživanja dalje se razvija model centra i periferije u kojima se napred pomenute slabosti ublažavaju. već se ove uloge mogu menjati kroz vreme.). Najnovija antropološka proučavanja masovne potrošnje i globalizacije daju neophodnu korekciju. Smatralo se prirodnim da dominantna kultura ima dužnost da se širi. da se identifikuju i označavaju društva. nije se zalazilo u specifičnu prirodu odnosa kojih dovode u dodir sa drugim zajednicama. Ova istraživanja su bila naročito plodotvorna u onim slučajevima kada su bila sprovedena pod striktnom hronološkom. U verziji etnologa ovaj pristup podrazumeva postojanje centra i periferije. a koji je shvaćen kao širi od svake kulture pojedinačno ili grupe kultura. istorijskom i geografskom metodom. Mana ovog modela je ta što nedovoljno ističe sinhronu dimenziju (stanje u jednom određenom trenutku). se posmatra kao sistem razmene među zajednicama koje su uključene u interakciju. centar je dominantna kultura. ustanovile hronologije. koja je uvek shvaćena kao pasivni primalac. Elementi materijalne kulutre su sistematizovani u određene kategorije kojima su pridavana značenja i te su kategorije bile osnova za komparacije (istorijske. da se određuje stepen njihove sličnosti ili srodnosti i na osnovu toga prave pretpostavke o mogućoj povezanosti tih društava. da bi se rekonstruisala praistorijska društva i predstavila savremena. Arheolozi su model centra i periferije preuzeli iz koncepta IMANUELA VALERŠTAJNA. pa i elemenata materijalne kulture. stilova ili proizvodnih tehnika. Rezultati jedne ovakve metodologije bile su studije istorijske i geografske rasprostranjenosti elemenata u kojima je takođe ukazivano na načine difuzije pojedinih artefakata. unutrašnji društveni uslovi koji stvaraju situaciju u kojoj jedna kultura počinje da se širi (klasični difuzionisti nisu dali odgovor na ovo pitanje. ali i u obavezi. a periferija je podređena kultura. u suštini oni ga nisu ni postavljali).

međusobni uticaji na užem planu). a bitan je i danas na katedri) – BRANIMIR BRATINIĆ. U poređenju sa klasičnim difuzionizmom. VALERŠTAJNOV koncept centra i periferije ne pomera fokus proučavanja sa difuzije i adaptacije na interakciju i međuzavisnost. nedovoljno je objašnjen način njenog razvoja. tako da omogućava i proučavanje reginalnih odnosa. pri čemu je potcenjen pojam periferije. na kulturno srodne i geografski bliske zajednice (npr.ekonomije. KULTURNO-ISTORIJSKI PRISTUP KOD NAS je bio dominantan između dva rata. Ukida se ideja o trajnim kulturnim žarištima i uvodi se mogućnost promene tih uloga (centra i periferije). poput APADURAIA i MILERA. naime lokalne kulture imaju snage da prisvajaju globalen procese. model CENTAR – PERIFERIJA uvažava potrebu da se kontakti među zajednicama objasne specifičnim uslovima unutar samih zajednica. naročito je bio razvijen i institucionalno etabliran (postavljen) u hrvatskoj etnologiji (do kraja 70ih apsolutno dominira. Na našoj katedri zaštitnik ovog pristupa bila je ĐURĐICA PETROVIĆ (proučavala je kulturne kontakte u primorju i istraživala po venecijanskim i dubrovačkim arhivima. Difuzionistički arheolozi pomerili su fokus interesovanja sa zajednica koje su upadljivo različite i veoma geografski udaljene. Ključni element u ovom modelu jeste odnos dominacije i subordinacije koji određuje prirodu odnosa između centra i periferije. MILOVAN GAVACI. MARSEL MOS – teorije razmene i ekonomska antropologija su prihvatile ovaj mikro plan. Nedostatak ovog modela objašnjen je u tome što previše pažnje se stavlja na ulogu centra i načine na koje cetnar počinjava i eksploatiše teritoriju. već dinamički entiteti uklopljeni u širi sistem u kojem grade različite odnose na različite načine. koji je viđen kao eksploatatorski. ali ih one spuštaju na svoj lokalni nivo i daju im svoje lokalno značenje – globalizacija nikad nije izvedena do kraja. . smatraju da ta ujednačavanja nikada nisu do kraja izvedena. Difuzionizam u Srbiji nije nikada izrastao u školu. a pogotovu je malo objašnjeno na koji način periferija utiče na centar. Ovaj model se prevashodno odnosi na društva kapitalističkog sistema. Društva se više neposmatraju kao ograničeni i zatvoreni objekti.31 - . i kulturne slojeve na tlu cele bivše Jugoslavije).

prihvata katedru za antropologiju osnovanu na Londonskom Univerzitetu. koja se formirala. što je u velikoj meri uticalo na njega i odlučio se za antropologiju kao svoju profesiju. nego DOKTRINOM MALINOVSKOG. odnosno sve institucije jednog društva uzete zajedno. rezultat višegodišnjeg boravka na Trobrijandskim ostrvima. dominirale su dve dogme: EVOLUCIONIZAM (naročito utemeljen u Engleskoj) i MATERIJALIZAM (sociološki evolucionizam je samo refleksija biološkog evolucionizma. već u ličnoj harizmi propovedi. emigrirao je u Englesku. brojni su njegovi naslednici koji su negovali ono što se često naziva ne metodom. postao je uzor terenskog rada. METOD STACIONARNOG ISTRAŽIVANJA. EDMUND LINČ – uticaj funkcionalista nije počivao na nacionalnoj koherenciji argumenata i teorijskog sistema. Studirao je u Lajpcigu. radio je takođe kao predavač i tu umire 1944. Pred kraj života odlazi u SAD. završava Argonaute. koja je tesno povezana sa empirijskim činjenicama proisteklim iz istraživanja „kultura je integralna celina koja se sastoji od .FUNKCIONALISTIČKI PRISTUP (BRONISLAV MALINOVSKI) Rođen u Krakovu 1884. Imao je paralelnu karijeru istraživača i predavača. njegov metod je NAUČNA ETNOGRAFIJA. u dva maha boravi po godinu dana na Trobrijandima.-1918.32 - . „ARGONAUTI ZAPADNOG PACIFIKA“ – 1922. 1916. 1927. „PORODICA KOD AUSTRALIJANSKIH DOMORODACA“ – 1913. ali je uspeo da ubedi struku da je to bio početak. 1910.) – izlaže osnove svoje funkcionalističke teorije koju gradi na pozitivističkim osnovama. Posle toga u Londonu postaje predavač. Uvodi bar dve novine: ANTROPOLOŠKI HOLIZAM – stanovište po kome kulturu treba posmatrati kao sistem. tokom studija pročitao je FREJZEROVU „Zlatnu granu“. u početku je studirao prirodne nauke.. 1936.. godina. ali je psihologizam i proučavanje psihičkog života ostala njegova trajna preokupacija. BRINER je proučavao primitivne ekonomije i naučio MALINOVSKOG da ceni ekonomsku dimenziju života kulture. VUNT se bavio psihologijom naroda. NAUČNA TEORIJA KULTURE (1941. kao složenu celinu međusobno povezanih elemenata i da DRUŠTVENE ČINJENICE DOBIJAJU ZNAČENJE SAMO U ZAVISNOSTI OD SVOG POLOŽAJA UNUTAR SVOG TOTALITETA. intelektualnom klimom. delo je postalo mera metodološke korektnosti. prva publikacija. U vreme kada se MALINOVSKI opredeljivao za etnologiju. Radio je kao predavač na Londonskoj školi za ekonomiju. po isteku svojih istraživanja odlazi na Kanarska ostrva i tu piše. MALINOVSKI nije prvi koji je otišao na teren. mada mu istorijski prethodi). a njegova knjiga paradigma etnografske monografije. za period boravka u Engleskoj vezani su najplodniji periodi njegovog rada. posmatrao kao raskid sa prethodnim nesistematičnim posmatranjima kultura. godine. MALINOVSKI je kasnije kritikovao ovaj pristup. odlazi u SAD. profesori su mu bili KARL BRINER i VILHELM VUNT (ostavili trajno obeležje). a to nije ništa drugo do skup.

pleme.33 - . LINČ. i u organizacione grupe za ekonomsku saradnju. specifične probleme sa kojima se čovek suočava. delom ljudski. U odnosu na vrstu aktivnosti. pragmatičar. opština. 3. Elementi materijalne kulture po muzejima ništa ne govore. On smatra da je nemoguće shvatiti pirogu – trobrijandski čamac – ako se ostane na nivou proučavanja samog predmeta kao takvog. Kultura je celina međusobno povezanih elemenata. i sekundarni. verovanja i moralnosti. instrumentalno sredstvo pomoću kojeg čovek savladava i preobražava konkretnu prirodu. kultura se može raščlaniti na različite aspekte: vaspitanje. EVANS PRIČARD): . oni tek nešto znače ako su smešteni u svoj ekonomski. političke. što znači da su za njega najveći stepen pouzdanosti imale one informacije koje su sakupljene neposrednim posmatranjem etnografa i drugim načinima u kojima je etnograf sam učestvovao. fanatični empiričar. ponašanja i objekti organizovani su oko važnih i vitalnih zadataka u institucije. ograničava i zahteve sopstvene prirode i podmiruje svoje potrebe. predstavljaju funkcionalni odgovor društvenih grupa (dešifrovati!!!). sociološki i psihološki kontekst – zahtev za totalitetom. Osnovne funkcionalne postavke (aksiomi): 1. ORGANIZOVANE GRUPE I SIMBOLIZAM jesu tesno povezani i čine KULTURNI PROCES. ORUĐA.„teorijski empiričar“ – E. ona zadovoljava osnovne i izvedene potrebe. „Etnograf mora da nauči da se ophodi prema materijalnoj kulturi“. na primer – porodica. Kulturni proces uvek obuhvata ljudska bića koja se nalaze u određenim odnosima putem jezika ili nekog drugog tipa simbolizma. informacije iz druge ruke nemaju naučnu vrednost. a delom duhovnim. . 4. Bilo da razmatramo jednostavnu i primitivnu kulturu ili krajnje složenu i razvijenu kulturu. veština i običaja. Suštinu istraživanja čini procena ne samo izolovanih činjenica nego i bitnih relacija i veza. sistem znanja. u suštini. od ljudskih ideja i verovanja.oruđa i potrošnih dobara. zahvaljujući kojem je čovek u stanju da uspešno rešava karakterne. odnosno ona čoveku služi da zadovolji ove potrebe. religija. Zamerke upućene MALINOVSKOM (npr. pravne i vaspitne interese. klanovi. Kultura je sistem objekata. Kultura je. aktivnosti i ponašanja u kome svaki elemenat ima sopstvenu svrhu.“. to je ekonomski entitet. društvena kontrola. Zadatak istraživanja je otkrivanje funkcionalnih relacija i veza između dva realiteta od kojih je jedan socijalni entitet ili društvena grupa. Aktivnosti. 5. uvek imamo posla sa ogromnim aparatom delom materijalnim. KULTURA JE INSTRUMENTALNA. ekonomija.opsesivni realista. . a drugi je primarni. ona je sredstvo za rešavanje problema. ustavnih propisa za razne društvene skupine. 2. to su politika.

priroda organizacije građe prilikom pisanja. Prednosti ovakvog rada na terenu i građe koja se tako prikupi obezbeđuje prisustvo „koeficijenta realnosti“ čime je MALINOVSKI objašnjavao uspešnost svog rada – uspostavlja se ravnoteža između teorijske spekulacije i „živog života“.korišćenje profesionalnih informatora . a ne njegova nužna realnost. Istina je za njega bila pragmatična. NORME – podrazumevaju stečene tehničke veštine. što je video. povlastica. MATERIJALNI APARAT – svaka organizacija se temelji na materijalnoj sredini i sa njom je čvrsto povezana. njihova povezanost. Zanemarivao je ideacijski nivo. prakse zajednice. Šema obuhvata: STATUT (sistem vrednosti jedne zajednice) OSOBLJE (grupa združena na osnovu nekih načela) MATERIJALNI APARAT AKTIVNOSTI STATUT (POVELJA) – sistem vrednosti date zajednice. ideje (sve idejne konstrukte koji se nisu slagali sa oni. idealne konstrukte. moći. Konstruisanje šeme kulture oslanjajući se na posmatranje. a ne ideacijski). vrednosti. Kultura kao celina je konstrukcija etnografa i ona ne mora kao takva da postoji i najčešće ne postoji kao takva u svesti pripadnika određene zajednice. OPSESIVNI EMPIRIZAM tekovina je koju je MALINOVSKI osatvio kao epistemiološko nasleđe. u poslednjoj etapi se konstruišu šeme koje omogućuju da se shvate institucije.34 PRAVILA. Pokazao je kakav cilj sebi etnograf može da postavi na kraju analize i kada pokušava da da smisao institucijama. odstupanja od pravila i normi su moguća. Akteri društvenih zbivanja nisu nikada do kraja svesni celine sistema u kome učestvuju. OSOBLJE – grupa ustanovljena na osnovu određenih načela. PRAVILA. dužnosti. jer su to ideali postignuća. običaje. AKTIVNOSTI – zavise od sposobnosti. MALINOVSKI je odbacio).intenzivna tehnika terenskog rada . on taj zadatak konstruisanja složene celine daje etnologu. sve se izlaže i prikazuje kao celina i moralo je da ima smisla Ovakav stav kao insistiranje u prvenstvu terenskog rada ograničavaju mogućnost saznavanja o jednoj kulturi i onemogućavaju teorijska uopštavanja. . a ne u onom što ljudi mislie (fenomenološki nivo. pravne norme i etičke zapovesti koje članovi prihvataju ili su im nametnuti. nalazi se u onom što ljudi čine. NORME . poštenja i dobre volje pripanika.Osnovni elementi istraživačkog rada: . koja bi bila između empirijskog istraživanja i teorijskog uopštavanja. objektivno vidljiva. MALINOVSKI je tragao za teorijom srednjeg obima.

Zanimala ga je socijalna. ELEMENTE I STRUKTURE STVARA KAO RELACIONE. STRUKTURALNA ANALIZA ISTRAŽUJE NESVESNE STRUKTURE 2. . prolazne (efemerne). društvena i kolektivna dimezija jezika. jezički izraz. Govor je ono što mi kao individue u različitim situacijama. lingvistici. STRUKTURALIZAM Rodno mesto strukturalizma u metodološkom smislu je lingvistika. Strukturalisti su se više zanimali za dubinske strukture. STRUKTURALNA ANALIZA SE UVEK ODNOSI NA SISTEM (traži. je pored LEVI STROSOVE analize mitova primenjen još u jednom pravcu. Ne zanima ga građa. a to su: 1. Osnova strukturalizma bila je da predstavlja analizu velikog sistema. KLOD LEVI STROS je posle II svetskog rata (uveo?) ove lingvističke principe u antropologiju. traga i pretpostavlja da taj sistem postoji) 4. a da se strukturalna analiza bavi analizom odnosa i funkcija najmanjih konstitutivnih elemenata tih sistema. A NE KAO NEZAVISNE ENTITETE 3. OZNAČAVAJUĆE je psihološki utisak zvuka. u Rusiji su razvijene ideje o funkciji jezika kao sistema i počelo se sa prenošenjem ovog metoda analize i van jezičkog područja. Priroda veze između označujućeg ili označenog – ta veza je arbitrarna. tek posle njegove smrti rekonstruisali su je njegovi učenici. apstrahovanje ograničenog broja bazičnih pravila čijom se primenom dobija neograničen broj površinskih struktura. merljiv i ograničen. Osnovni analitički postupak u naratologiji je izdvajanje. imao je svoju jezičku teoriju koja nije bila zapisana. već ga zanimaju apstraktna pravila i modeli. koja je inspirisala mnoge etnologe. proizvoljna. a GOVOR je konkretna realizacija tog sistema. bilo od strane pojedinca ili od strane grupa. ili bilo koji utisak koji se ostavlja na naša čula. nastajao je u više različitih intelektualnih centara u Evropi. koji se zove NARATOLOGIJA (proučavanje različitih oblika narativnih struktura. konvencionalna i označavajući je linearan. Strukturalistički metod u književnosti. sledio je i druge uticajne lingviste i njihove lingvističke principe: TRUBENSKOJA i JAKOBSONA. a pojedinac je suviše konkretan. bio je FERDINANDE (FERNAN?) DE SOSIR. Jezik je jedan sistem znakova. Predmet analize se shvata kao sistem (veliki sistem). U lingvistici najznačajnija figura. odnosno kakav vokabular koristeći ta pravila stvaramo od tog jezika. a metod se odnosi na analizu odnosa i funkcija najmanjih sastavnih elemenata tog sistema. a OZNAČENO je pojam o toj stvari. PREDLAŽE OPŠTE ZAKONE KOJI SE ODNOSE NA BAZIČNE ORGANIZACIJE OBRASCA NEKOG FENOMENA Sve ove procedure se baziraju na uverenje strukturalista o psihičkom jedinstvu čovečanstva i o univerzalnim funkcijama ljudskog uma koja funkcionišu na principu binarnih opozicija. Od TRUBENSKOJA preuzima 4 bazične procedure koje određuju strukturalistički pristup.Kultura je suviše apstraktna. Pravi razliku između jezika (LONGUE) i govora (PAROLE): JEZIK je apstraktan sistem pravila karakterističan za ljudsku zajednicu. Svaki znak je spoj označavajućih i označenih. a mnogo manje za površinske. a ne funkcionisanje individualnog govora.35 - . od mitova do legendi) – začetnik ovog pravca 60ih bio je RONALD BART.

analogija za objašnjavanje funkcionisanja mitskih priča. On uvažava istoriju. odevanja. sistem pravila. LEVI STROS struktuira STRUKTURALNU ANTROPOLOGIJU u domen semiologije i strukturalizam počinje sve više. literatura. da se izjednačava sa semiologijom i semiotikom. mitologija. Susret sa antropološkom literaturom i amazonskim urođenicima uticaće na napuštanje sociologije. je otišao u Brazil da bi predavao sociologiju. pishoanaliza i marksizam (zaranjanje u dubine nesvesnih struktura). raznolikim i prolaznim formama na površini. LEVI STROS je primenio u antropologiji. arhitektura. jezika. različitim putevima idu ka istom cilju: ISTORIČARI se bave konkretnim realnostima socijalnog života iz nečeg čega ljudi nisu svesni (univerzalnog). ali je u svom opusu ne primenjuje mnogo. nasuprot konkretnim. odnosno traženje univerzalnih zakona koji rukovode mitološkim mišljenjem. vreme u kome teče priča i CIKLIČNO VREME. vreme u kome se struktura stalno ponavlja). od ljudskih i životinjskih znakova. a ANTROPOLOZI polaze od konkretnih osobina i idu ka univerzalnim. Smatrao je da mnogo toga povezuje istoričare i antropologe. Osnovna pravila koja je preuzeo iz lingvisitke (4 pravila). gestova. zajedničke odlike. Nije ga zanimao sadržaj i pojam bilo kojeg fenomena kojeg je proučavao. DUBINSKE STRUKTURE U FUNKCIONISANJU KULTURE: Jedan od osnovnih problema kojima se LEVI STROS bavio bili su srodnički odnosi i sistemi – ELEMENTARNE STRUKTURE SRODSTVA. „Strukturalna Antropologija“ (1958. dolaze do konkretnog. Od 60ih godina. 1934. pravila i konvencija svake vrste. ono što je trajno. Strukturalna antropologija u njegovim interpretacijama postaje metod za izučavanje ljudske misli. Dela: „Rasa i Istorija“ (1952.).). Zadatak istraživača je da utvrdi strukturu .). ne razmatra ličnu odluku pojedinca i zato se strukturalizam često označava kao anti-humanizam. kao inspiracija i objašnjenje.36 - . aistorično. u antropologiji. PRIPREMANJE I KONZUMIRANJE HRANE: KLOD LEVI STROS – „Kulinarski trougao“ MERI DAGLAS – „Čisto i opasno“ KLOD LEVI STROS je po prvobitnom opredeljenju u obrazovanju bio filozof i sociolog. „Tužni Tropi“ (1955. „Mitologike“ (tokom 60ih godina).Jedna od osnovnih zamerki je to što je u njihovim objašnjenjima individua potpuno zanemarena. zatim se njegovo interesovanje usmerilo i na proučavanje mitova. 1949. kao priča i struktura (LINEARNO VREME. nakon čega se posvećuje antropologiji (samouk je). da bi utvrdio univerzalne zakone i pravila koja generišu konstrukciju mitova u celom čovečanstvu. prirode te misli i o ograničenjima te misli koja joj postavlja ljudski um kreirajući je. Uticaji: geologija. nego ono što je objedinjavajuće. muzička umetnost. Semiologija označava ono polje proučavanja koje se bavi sistemima znakova. vanvremensko. odnosno ne ono što je raznoliko.

otkriva društvene granice među socijalnim kategorijama. Analizira svakodnevni jelovnik. Struktuiranjem hrane struktuiramo društvene veze. sastavljen od niza obroka – doručak. 60ih godina XX veka započinje terenska istraživanja u Africi.. npr. Tehnike prerade hrane LEVI STROS koristi kao marker. Zanima je društveno funkcionisanje simbola i jedna od njenih ključnih tema su rituali (rituali predstavljaju predmet njenih istraživanja kontinuirano). svadbeni. ručak. koji u principu školuje strukturaliste. a B – prateći elementi) i njenim umnožavanjem se stvaraju složeniji obroci. Proučavala je ne samo religijsku praksu.“. večera. Odnos između jela i pića 2. ONO ŠTO JE RAZLIČITO JE STEČENO KULTUROM. graničnik koji određuje društvenu komunikaciju i odnose (endo i egzo kuhinja). Na svakom nivou analize izdvaja elemente primarne i sekundarne strukture (različite kombinacije elemenata primarne strukture). socijalnim prilikama i društvenim grupama. više puta ponovljenu i u odnosu na tu osnovnu strukturu se gradira i klasira sistem obroka. Svetos je atribut boga. Odnos između složenih i jednostavnih jela . daljim usložavanjem stvara se struktura posebnih obroka. Odnos između toplih i hladnih jela 3. antropološki eseji 1985. DEŠIFROVANJE OBROKA (zbornik implicitna značenja.) MERI DAGLAS vrši analizu jelovnika britanske porodice koja pripada srednjoj klasi: . i narednih 20 godina to je bio njen teren. a to je koncept svetosti. npr. koju obični ljudi obezbeđuju u svom životu kroz dobijanje blagoslova.proučavane pojave. Svaki i najsloženiji obrok u sebi sadrži ovu najmanju strukturu. zatim analizira jedan od tih obroka i na kraju analizira strukturu jednog jela. uspostavljanje etičkog kodeksa kroz ishranu. Struktura društvenog događaja: 1. način na koji su osnovni elementi povezani i prirodu te veze i logiku funkcionisanja te strukture. nego i savremene religijske sisteme i religijske spise.37 - .. Tako analizirajući sistem ishrane dolazi do formule A + 2B – ova elementarna struktura se ponavlja (A nosi strukturu.šta je to što jednu zbirku namirnica ili nekoliko jela pretvara u društveno prihvatljivu kategoriju obroka? Ona smatra da društveno kategorisanje hrane i značenja koja se pojedinim obrocima hrane pripisuju. „Rad boga kroz blagost je u suštini uspostavljanje reda. MERI DAGLAS (francuski racionalizam – britanski empirizam) Veliki deo svoje karijere je provela na Oksfordu. slavski obrok. SVI LJUDI U ČOVEČANSTVU JESU JEDNAKI. MERI DAGLAS – ČISTO I OPASNO (PROPISI LEVITSKOG ZAKONIKA) Analizira koncept koji unosi red. propisi ishrane kod Jevreja prema Levitskom zakoniku.

KATEGORIZACIJE ISKUSTVA. Prevashodno je zanima funkcionisanje malih grupa. što je karakteristika britanskog empirizma. univerzalna. „Svet Dobara“ (1979. MERI DAGLAS smatra da je veća mogućnost da pojedinci i društvene grupe učestvuju u kreiranju i rekreiranju tog simboličkog reda stvarajući simbolički univerzum. porodice i onih izvan porodice. u njenom netaknutom obliku. STVARA RED. veze između SIMBOLIČKIH SISTEMA I DRUŠTVENIH PONAŠANJA KOJI ZAJEDNO TVORE STRUKTURU DATOG DRUŠTVA.) – osnova za građenje i uspostavljanje novog polja istraživanja – ANTROPOLOGIJA POTROŠNJE. LEVI STROS je nastojao da proučavanjem mitova nerazvijenih naroda nađe tu primitivnu univerzalnu logiku. uz pomoć stečene kulture i obrazovanja. a ne sposobnost uma da stvara binarne opozicije. prekrivena gustim slojevima mnogovrsnih posebnih logika. za ljudski duh opštevažeće činjenice koje prethode konkretnoj organizaciji bilo kojeg određenog društva ili društvene klase.Svaka od ove 3 dihotomije je razlika između „nas“. U epistemološkom smislu. opšte čovečanska struktura. odnosi se na jednu posebnu društvenu grupu u jasnom istorijskom i društvenom kontekstu. Potpuno vezivanje za strukturalizam. BURDIJEA. koji je označen kao strukturalistički jeste: DA SE UTVRDI NA KOJI NAČIN KULTURA UNOSI RED. . LEVI STROS – moguće je utvrditi neke. poziv na jelo. Ti univerzalni principi deluju u mozgu „civilizovanih“ ljudi. U strukturalnoj antropologiji on to naziva „NESVESNOM PRIRODOM KOLEKTIVNIH POJAVA“. zbog toga što nju ne zanima apstraktna. s tim što pojam strukture shvata drugačije nego LEVI STROS. Njena analiza je uvek društveno utemeljena. Osim čiste lingvistike. ona se oslanja i na socijalnu lingvistiku (BEJZIL BERNŠTAJN). toplo i složeno – znači poziv na intimniji odnos – na ovaj način struktuiramo odnos izvan porodice. nego je zanimaju realne postojeće društvene strukture. kao što deluju i u mozgovima „primitivnih“ ljudi. Od 70ih MERI DAGLAS proširuje svoja interesovanja od prvobitnih proučavanja religije i religioznog ponašanja na analizu materijalne kulture koju je obogatila svojim pristupom koji je karakterističan po tome što povezuje elemente materijalne kulture sa ostalim sistemima koji postoje u društvu – religijskim sistemom. poput GODELIJEA. odnosno njena teorijska orijentacija može se nazvati strukturalizam. npr.38 - . iza onog što se pojavljuje on traži suštinu. bit. skrivenu logiku smisla. i za ekonomiste i za antropologe. U USPOSTAVLJANJU JEDNE ZAJEDNICE (pretpostavka je da kultura uređuje prvobitni haos). Razlika je u tome što je ta logika primitivnog mišljenja u tehnološki visoko razvijenim društvima. ona to nasleđuje. osnovni zahtev njenog pristupa. sistemom srodstva itd. Poimanjem strukture ona se približava autorima koji kritikuju strukturalizam LEVI STROSA. specifičnih za umetne uslove visoko razvijenih društava. PUTEM LOGIČKIH PRAVILA. dubinsku strukturu. Redefiniše ekonomsko poimanje potrošača kao isključivo racionalnog (u izboru predmeta) i daje potpuno novo viđenje procesa potrošnje i razmene dobara. Kulturni sistem svojim pravilima uređuje haos.

.): PRIRODA KULTURA ZGOTOVLJENO SIROVO (PRESNO) GNJILO Sirovo.Dela: KAKO INSTITUCIJE MISLE KONSTRUKTIVNO PIJENJE NAČINI MIŠLJENJA (1995. OPŠTI TROUGAO koji se može naći u svim društvima (s tim da pripadnici različitih kultura različito shvataju šta je sirovo. a ispušta znanja o toj pripremi. zgotovljeno i presno su tri različita stanja u kojima se hrana može nalaziti: PRIRODA ZGOTOVLJENO PEČENO (uslovno sirovo) KUVANO KULTURA DIMLJENO KULTURA Usredsređuje se na tehnike pripremanja hrane.39 - .) KRITIČKI ESEJI O DOBROM UKUSU LEVI STROS – „Kulinarski Trougao“ Osnovna teza: pribavljanje hrane je univerzalna kulturna kategorija (poput jezika). gnjilo i sl.

ekonomske transakcije smeste u kulturni i društveni kontekst i povežu sa vrednostima. recipročnost razmene. Analizirajući princip funkcionisanja razmene i darivanja (jedan od mogućih oblika razmene) antropologija je nastojala da da odgovore o vrsti socijalnih odnosa koji se uspostavljaju prilikom razmene i darivanja. na koj način i po kojim pravilima razmenjuje i šta nam ta procedura govori o društvenim odnosima društva koje je u pitanju.40 - . Ne razmenjuju se samo materijalna dobra. moralnim pravilima u svakom društvu i ona izražavaju nešto što bi mogli označiti kao trijumf socijalizacije. Premeštanje dobara može se vršiti u različitim kontekstima. dužnostima i protivuslugama. nego i socijalna dobra. Etnografska građa. onoga što se daje i onoga što se prima. U MOSOVOM eseju o daru (koji se u teorijama razmene i darivanja smatra klasičnim. Kasnija etnografska istraživanja su pokazala da ne postoji društvo u kome postoji samo ovako idelano izbalansiran oblik. odnosno etnografski primeri nam kazuju da razmena zauzima najveći deo u transferima koje ljudi primenjuju. Da li recipročna darivanja predstavljaju socijalni. kada. zaveštanje. HOBS povezuju recipročnost sa pravdom i moralnošću. koji je period uzvraćanja. statusa i obaveza između darivaoca i primaoca (onaj koji nešto daje treba da primi ekvivalentan dar). pljačka. On razlikuje dve evolutivne faze društva: . MARKS smatra da su primitivna društva zasnovana na uzajamnosti i moralu. kao što su proces nasleđivanja. Definicije onoga ko razmenjuje (osobe ili grupe). koji je izuzetno širok. ali između svih ovih transfera dobara. šta. predstavama i značenjima. sva ova pitanja su regulisana pravnim. antropolozi su utvrdili da postoje kulturna ograničenja u procesu razmene. Kroz procese razmene i darivanja ustanovljavaju se značajne statusne nejednakosti pojedinaca i grupa. DIRKEM (teorija društva) smatra da u primitivnim društvima reciprocitet funkcioniše kao „društveni cement“ i recipročnost upućuje na interakciju i građenje društvenih veza. pionirskim delom). Ističe da tradicionalne antropološke teorije razmene počivaju na tvrdnji da su sistemi razmene i darivanja zasnovani na uzajamnom principu reciprociteta – uspostavljaju se odnosi uzajamnosti zasnovani na ujednačenim uslugama. ANET VAJNER – RECIPROCITET Bavila se problemima razmene na Trobrijanskim ostrvima. razmena je po mišljenju mnogih naučnika najvažnija. njen oblik je veći od bilo kog drugog oblika transakcija ljudi. glavna odlika procesa razmene i darivanja – recipročnost je teorijski uobličena. i u njima vlada egalitarizam. Suštinski doprinos antropologa jeste da ove procese kretanja predmeta.RAZMENA DARIVANJE – DAR I UZDARJE Razmena je sredstvo putem kog ljudi pomeraju i premeštaju dobra od jedne do druge osobe ili od jedne do druge grupe. moralni ili čisto ekonomski fenomen? ARISTOTEL. Takav odnos pretpostavlja izbalansiranu regulaciju moći. Sa obzirom na obim i sadržaj razmenjivih stvari.

) Analizira dva sistema razmene: 1. u smislu zasnivanja društva. Tržište predstavlja samo jedan aspekt razmene. ljubaznosti. pesme itd. prestatio – naknada).1. daje pečat celokupnom političkom i društvenom životu Melanežana. Obavezu da se pokloni daju 2. MOS. mana. TOTALNE NADMETAČKE PRESTACIJE – uvode hijerarhiju. egalitarna razmena. a mladi oblik antagonističke. potisnutost pojedinca u korist kolektiva 2. segmentirana društva u kojima sve počiva na razmeni (M. Kula ring – neprestano kretanje dve vrste predmeta. duh stvari uvek nastoji da se vrati svom prvobitnom vlasniku. vojne usluge. životni princip. . prestare – staviti u ruku. svaki predmet poseduje HAU. odnosno uspostavljanja i funkcionisanja društva. Kula predstavlja metafrou cele kulture Trobrijandskih ostrva. odnosno klasno-socijalnu diferencijaciju društva (M. NEANTAGONISTIČKE PRESTACIJE – karakteristične za lovačkosakupljačka društva. Ne razmenjuju se samo stvari koje su ekonomski korisne. 3. ugovorni odnosi. Stariji oblik prestacija čine neantagonističke prestacije. Predmet je (pomoću ovog principa) neraskidivo vezan sa prvobitnim vlasnikom. HAU. 2. KULA – opis jedne institucije koja je prisutna na svim nivoima društvene stvarnosti. Fenomen razmene i dara je suštinski za razumevanje funkcionisanja društva. Kula je oblik međuplemenske razmene. MARSEL MOS – „ESEJ O DARU“ (1923. TRGOVINA – (RUPA!!!) (lat. hijerarhijsko ustrojstvo. Obavezu da se pokloni prime 3. Obavezu da se primljeni darovi uzvrate TRI BAZIČNA TIPA RAZMENE: 1. kada je dat. ugovor da se jedna stvar vrati). MOS je smatrao da je razmena neophodna da bi se uspostavilo društvo (kasnije je to preuzeo LEVI STROS).-1924. mora biti i uzvraćen? HAU – duh stvari. POTLAČ – oblik totalnih PRESTACIJA (lat. Totalne prestacije podrazumevaju: 1. koja obuhvata površinu od oko 150 hiljada kvadratnih kilometara okeana i oko 1000 partnera na 20ak ostrva. 2. Zašto postoji fenomen razmene? Zašto predmet. deca. MOS – Esej o Daru). Primitivno društvo – zasnovano na mehaničkoj solidarnosti. već i svečanosti.41 - . različite pozicije pojedinaca u društvu. Karakteristična je dominacija principa rivaliteta i antagonizma. narukvica i ogrlica. Svi oblici uzajamnog obavezujućeg darivanja koji postoje u jednom društvu čine totalne prestacije. žene. Priručnik za Etnologiju). Moderno društvo – organska solidarnost.

odnosno primalac dara je u odnosu razmene dužan da u određenom vremenu vrati darodavcu dar. predmet jednake vrednosti. fokusirao je pažnju na ritual žrtvovanja šumi i iz toga izvlačio pažnju. u izvesnom smislu. Zamerao je MALINOVSKOM da nije uzimao u obzir individualne prestaciaje. (valjda delo!!!) Maori i Njihova Religija) i FIRT (jedan od istraživača MAORA (utilitarista)) smatraju da je MOS previše spiritualan. Za razliku od darivanja. Razmenom dara se uspostavljaju manje-više trajni socijalni odnosi. Problem vrednosti. produžetak osobe. OPET JE NEŠTO PRESKOČENO!!!) ŽORŽ BATAI – Prokleti Deo (preteča postmodernizma u Francuskoj) . ali to nije tačno. a ogrlice muškog). u ovakvom odnosu. svoj pol – narukvice su bile ženskog pola. nakon završene transakcije. JOHANSEN (specijalista za MAORE. jer individualne prestacije funkcionišu po istim principima kao i razmena dara između grupa (ono što ponestaje je uzimanje u obzir lokalnih varijanti određenog fenomena). prilikom robne razmene (trgovine) nema nastavljanja odnosa. Povezanost ekonomskog interesa. upravo zbog duga koji nikada ne može biti u potpunosti vraćen. dar je. Kula je oblik dara koji je vođen duhom rivaliteta i postizanja prestiža pojedinca i grupe kojoj taj pojedinac prirada (prestiž i interes su dva povezana motiva). je suštinsko pitanje za razumevanje razmene i dara. socijalno-političkog nadmetanja i velikodušnosti. Za MOSA Kula je samo jedan oblik antagonističkih prestacija (predmeti su imali svoju istoriju. Usmerio je pažnju samo na duhovne mehanizme. MOSOVA DEFINICIJA RAZMENE: RAZMENA JE ŠIROK I TRAJAN UGOVOR (ekonomska razmena predstavlja samo jednu epizodu). posmatraćete ga kao da je dužan da vam ga vrati. (VELIKA PRAZNINA. Onaj kome date dar. odnosno dug („odložena razmena“ – darivanje). u ekonomskom i društvenom smislu.Kroz dar dajemo deo svog identiteta.42 - . kritikujući ga da se opredelio samo za jednu dimenziju – HAU. čak i kada se darivaocu vrati potpuno isti predmet. nikada više ne može biti uspostavljen potpuni ekvilibrijum i to je razlog zašto se razmenom putem darivanja stvaraju trajni odnosi (NAPOMENA: ključne razlike između darivanja i razmene (trgovine)). svoje ime. kada se jednom stvori između pojedinaca ili grupa. moralne i religiozne mehanizme koji daju predmetima dušu koja tera predmet da se vrati svom vlasniku. Odnos između ljudi i stvari: na stvari se projektuju osobine ličnosti. MOS je smatrao da je MALINOVSKI preterivao kada ju je odredio kao izuzetan tip razmene. pa i emocije onih ljudi koji ih poseduju.

odnosno društvenih odnosa leže tri bitna principa razmena: 1. Žena je dar par exelance zbog svojih reproduktivnih sposobnosti. LEVI STROS će ova tri elementa redukovati na dva – DATI i UZVRATITI.43 - . Tokom evolucije društva dolazi do nerecipročnosti. razmena dobara. Razmena je svojstvena načinu funkcionisanja ljudskog mozga.Ženu svodi na reproduktivni agens. LEVI STROS je preuzeo od MOSA poimanje razmene (razmena je širok i trajan ugovor) i stanovište da se razmena nalazi u osnovi društva. A. RAZMENA DOBARA (ekonomski odnosi) 2. RAZMENA JE LOGIČKA STRUKTURA KOJA POSTOJI U „LJUDSKOJ PASIJI ZA DAROM I DARIVANJEM“. potiče iz strukture ljudskog uma. uzvrađanje žena je obavezna. RAZMENA INFORMACIJA (misaono-jezički odnosi) 3. ona ne mora uvek biti vidljiva. Razmena je zajednički imenitelj različitih društvenih aktivnosti.KLOD LEVI STROS (PREDGOVOR MOSOVOJ SOCIOLOGIJI I ANTROPOLOGIJI) Osnovni problem klasičnih teorija o daru jeste da su polazile od pretpostavke da razmena podrazumeva recipročnost. Dar. ona je znak i vrednost razmene uzajamnih i recipročnih odnosa. u osnovi društva je DRUŠTVENI UGOVOR. ona ima logički prioritet (prva se pojavila u istoriji ljudskog društva). Bazičnu strukturu društva uopšte MOS nije shvatio do kraja jer je razmenu razdvajao na 3 elementa – DATI. On ističe da empirijsko posmatranje odnosno etnografske činjenice ne moraju uvek pokazivati da postoji bazična struktura razmene. odnosno ženu je redukovao na seksualnost i reproduktivnu ulogu (žena – priroda. Za razliku od MOSA on smatra da razmena mora biti konceptualizovana kao sistematska celina kojoj nisu potrebni spoljni podsticaji. solidarnosti. . Prema LEVI STROSU. Uvek postoji razmena. društvo funkcioniše po principima razmene. ujednačavanje odnosa. Žena je socijalno dobro jer rađa decu i neophodna je za biološku reprodukciju grupe. Razmena žena (obaveza da žene budu date drugoj grupi) je bazična i osnovna razmena i nju je LEVI STROS povezao sa tabuom incesta. ističe samo njene bio-reproduktivne sposobnosti. Muškarci iz jedne grupe se odriču žena iz svoje grupe i daruju ih muškarcima iz druge grupe. . tj. te joj nije potrebna spoljna motivacija. Prema MOSU bazična razmena počiva na recipročnosti. ovu razmenu je smatrao univerzalnim fenomenom i u evolutivnom smislu. KRITIKA: . muškarac – kulutra). RAZMENA ŽENA (porodični odnosi). ali se društvene aktivnosti baziraju na razmeni. VAJNER). dati i uzvratiti. U osnovi društva. uzajamnosti.Fenomen razmene žena je najčešći ali nije univerzalan (GODELIJE. UZETI. UZVRATITI – odnosno MOS nije došao do bazične strukture. to je osnovni zahtev da bi ljudsko društvo moglo uopšte postojati.

tj. nije fenomene i probleme razmene vezivao za kontinuitet. potrebne su najmanje tri grupe da bi se žene između datih grupa razmenjivale na ovaj način. ELEMENTARNI OBLICI RAZMENE: 1. Kada se krug zatvori. započinje sledeći ciklus i otvara se novi talas. trajanje društva kroz vreme (GODELIJE je povezao razmenu i kontinuitet). OGRANIČENA I DIREKTNA RAZMENA (A ↔ B). inicijalni dug (dug kojim je uspostavljeno darivanje) ne može biti izmiren u ovim trojnim odnosima. → A) Zatvara se krug. svaki od učesnika razmene je i davalac i primalac ∆ O (grupa A) = ∆ O (grupa B) 2.- Celokupno društvo je svodio na fenomen razmene (fundamentalni osnov je razmena. kojim se uspostavljaju socijalni odnosi između učesnika razmene). MOS je smatrao da u društvu dolazi do regulacije. . analizirao je i klasifikovao bračne sisteme (tipove razmene žena) i otkrio različite principe na kojim funkcioniše razmena uopšte. teži se da se odnosi ujednače. nikada nije potpuno izbrisano osećanje zaduženosti. već da budu izjednačeni i da se formiraju odnosi uzajamnosti. MIRAZ ide u istom smeru kao i razmena). .Analiza srodničkih sistema. unutar ove razmene primaoci istovremeno i davaoci.. LINČ (LIČ valjda usta te pusta): razmena je mreža odnosa zaduženosti. dug ne može biti anuliran.44 - . (A → B → A) Simetrična razmena. samom činjenicom da postoji uzdarje. Svako uzdarje samo je delimično uzvraćanje duga. postoji moralna obaveza za tim. preskriptivni brak (oženiti ćerku očeve sestre) (UBACITI ŠEMU PRESKRIPTIVNOG BRAKA!!!) Materijalna dobra obično cirkulišu u suprotnom smeru od razmene žena. GODELIJE ističe da društvena logika dara i uzdarja nije u tome da dugovi budu poništeni. bez obzira na vreme. Oblik razmene u kojoj ne dolazi do zatvaranja kruga: tzv. OSNOVNE LEVI STROSOVE IDEJE: . GENERALIZOVANA ILI OPŠTA INDIREKTNA RAZMENA (A → B → C → . postoji moralna obaveznost uzvraćanja.. fenomen nadoknade za nevestu (suprotno ovome.Uvek postoji recipročnost. npr.

SUPSTANTIVISTI (kojima pripada i SALINS). Primitivna društva nastoje da smanje rizik zavisnosti.putem POLIGINIJE . kao socijalna i kulturna kategorija zavisi od političke i društvene organizacije. IDEAL AUTARHIČNE PRIVREDE je u stvari IDEAL POLITIČKE NEZAVISNOSTI koji predstavlja ideal funkcionisanja društva. Krug ne mora biti zatvoren. koja raspodeljuje: . ekonomija ne podrazumeva samo odnos između sredstava i ciljeva. BIG MAN – osoba koja se razlikuje u odnosu na druge članove. religije itd. Zahtevi da bi se postao BIG MAN su govornička veština. AUTONOMAN PRISTUP SREDSTVIMA ZA PROIZVODNJU (ne postoji vlasnik koji ima primaran pristup) 4. Primitivna društva karakterišu četiri osnovna strukturalna odnosa: 1. On ne zadržava i ne nagomilava dobra koja proizvodi uz pomoć članova svog domaćinstva – preraspodela dobara je ritualno izvođena. i na kraju do stvaranja klase i države? FENOMEN POGLAVARSTVA U PRIMITIVNIM DRUŠTVIMA predstavlja prelazni stupanj. inače egalitarnog društva. Ekonomija nije samo racionalna kategorija.LEVI STROS je polazio od direktne razmene koju je smatrao prvobitnijom u evolutivnom smislu. PODELA RADA PO POLOVIMA 2. ali postoji i neophodnost ulaska u odnose razmene koji traže da se uzme i uzvrati. postoje različiti tipovi razmene u različitim kontekstima. PRINCIP ANTI-VIŠKA VREDNOSTI predstavlja socijalni ideal primitivnih društava – produktivnost se zadržava na veoma niskom stupnju. Kroz razmenu se produkuju odnosi nejednakosti. MARGINALISTI. . Potreba za nalaženjem mehanizama za nabavljanje sredstava kojih nema u datom domaćinstvu dovodi do odnosa razmene i razvoja trgovine. Ekonomija. PROBLEM POGLAVARSTVA: Kako se došlo tokom istorijskog razvoja do socijalne nejednakosti. razlike se ne zasnivaju na posedovanju ekonomskih dobara. Kako BIG MAN dolazi do posedovanja tih dobara. CENTIFUGALAN ODNOS IZMEĐU JEDINICA PROIZVODNJE. SALINS KULTURNO DEFINISANE POTREBE Tri osnovne grupe ekonomista: FORMALISTI. Odnosi među domaćinstvima. A OSNOVNA JEDINICA JE DOMAĆINSTVO.uspostavljanjem odnosa klijentelizma.45 - . PROIZVODNJA U CILJU POTROŠNJE 3. velikodušnost. besklasnog društva. odnosa moći. među članovima domaćinstava i odnosi u celoj zajednici predstavljaju osnov SALINSOVE teorije dara i razmene.

SELO i PLEME (može) 3. za SALINSA. GENERALIZOVANA RAZMENA: Postoje mnogobrojni oblici razmene. Pojam morala i etičkih kategorija nije univerzalan. koje je sačinjeno od srodnika koji žive zajedno. kontekstualne kategorije i nikada nisu potpuno usvojene. do cenjkanja. NEUJEDNAČENA RECIPROČNOST Ne podrazumeva se solidarnost. UZDARJE ne mora biti direktno vraćeno ili može biti čak veoma udaljeno. Klijentelizam – osoba ne mora da ima formalnu moć. SALINS insistira na tome da postoje različiti sistemi razmene. OBLIK UJEDNAČENE RECIPROČNOSTI odnosno DIREKTNA RAZMENA karakteristična je za LINEGE. moralne kategorije su. imaju zajedničkog pretka. PLEME (treći krug) 5. preuzeo ga je od MALINOVSKOG i redefinisao ga je.Redistribucija dobara je. SELO (drugi krug) 4. Članove domaćinstava karakteriše geneološka bliskost. varanja. po SALINSU. moral. ne mora uvek postojati recipročnost. LINEAGE (rodovska zajednica. Nasuprot MOSU i drugim autorima. od čistog dara (dar koji ne zahteva uzdarje). SALINS ističe da nije u svim uslovima i svim slučajevima prisutna solidarnost. NE (valjda!!!) pojavljuje se generalizovana razmena: A → B (→ A). MOS je poricao mogućnost postojanja čistog dara. 1. važan oblik za razvoj socijalnih odnosa i uspostavljanje hijerarhije tokom istorije. žive zajedno kao jedna socijalna i ekonomska jedinica. MEĐUPLEMENSKI SEGMENT (četvrti krug) U domaćinstvu. trgovine. koji može biti MITSKI predak. LINEAGE – srodnička zajednica. SALINS prihvata pojam čistog dara. kojeg poznaju (kada članovi zajednice ne znaju tačnu vezu sa pretkom.46 - . Razilkuje 3 OBLIKA RAZMENE ili RECIPROČNOSTI koje podrazumevaju različite oblike društvenih odnosa. njeni članovi su srodnički povezani. 2. prvi krug) 3. . kretanje društvenih dobara. On je posmatrao socijabilnost. ali ima neformalnu moć na osnovu koje ostvaruje veze sa ljudima koji mu pomažu da održi tu moć. DOMAĆINSTVO (u centru) 2. tip društvenih odnosa i razmenu. onda je to KLAN): 1. moguće su prevare.

Takvi predmeti su STRATEŠKA DOBRA. kontinuitet i identitet). Da bi se razumela razmena dara. međutim ne primenjuje se na svete predemte (oni se nikad ne razmenjuju). ono je primarno. neophodno je uzeti u obzir dobra koja se ne razmenjuju. to je ono što čini logiku društva. kontinuitet i identitet su bitni... koju svako društvo proživljava. žene najčešće čuvaju ova dobra. Pravilo da je vlasništvo neotuđivo primenjuje se na dragocene predmete koji se daju. Ne može se društvo svesti na recipročnost. pojmovi identiteta i kontinuiteta su takođe veoma važni (strateška dobra). Strateška dobijaju ulogu APSOLUTNE VREDNOSTI. Predmeti koji se vezuju za poreklo zajednice. istoričnost. (biografija predmeta) i LJUDI koji učestvuju u razmeni. oni se teško otuđuju. GODELIJE – GIVING FOR KEEPING Ističe važnost dara u funkcionisanju društva i formiranju društvenih odnosa. implikacije na socijalnu organizaciju.47 - . Ono imaginarno što se nalazi u predmetu povezivao je sa odnosima moći. Keeping While Giving – paradoks. odnosno fiksne tačke na kojima se formira identitet društva. ko ih nabavlja. kroz razmenu se stvara hijerarhija. Predmeti koji imaju izuzetnu vrednost vezani su za identitet pojedinca ili grupe. ne otuđuju. koja ih izdiže iznad razmene. ona su legitimizacija moći. ANET VAJNER – KEEPING WHILE GIVING Suštinski odnos kroz razmenu je nejednakost. UZETI i UZVRATITI. ako ih ima. na suprot tome on je isticao simboličko. predstavljaju oznaku identiteta zajednice. Zagonetka rituala koje predmeti nose – moguće je dati i sačuvati dar (vlasništvo je neotuđivo). Određene stvari imaju subjektivnu vrednost. Proces reprodukcije društva ne znači nedostatak promene. Kritikuje MOSOVO i LEVI STROSOVO stanovište da je razmena u osnovi društva. Ovi predmeti premošćuju promenu. .. PITANJE ŽENSKIH DOBARA – većina strateških dobara su ženska dobra. Izučavaju se: PREDMETI – ko ih daje. na osnovu predmeta koji se ne daju. verovanja vezana za razmenu..SAVREMENE TEORIJE RAZMENE Zajednički stav savremenih teorija jeste da razmena ne mora da znači recipročnost. koja su van cirkulacije. ona može da skriva i odnose moći i dominacije. Ne može se društvo svesti samo na razmenu. Razmenu dara ne možemo svoditi niti razumeti razmenu samo na osnovu tri pravila: DATI. ali deluju kao regulator razmene (ti predmeti vezani su za prošlost. kome se daju. ko ih stvara. Kontrola značenja: transmisija Kontrola nad strateškim dobrima. npr. pratiti biografiju stvari (videti KOPITOF – Biografski Pristup). U onom što se čuva najveća je koncetnracija imaginarne moći i simbolička vrednost. Posebno jedinstvo otuđivih i neotuđivih stvari – društvo počiva na ove dve realnosti. Analiza predmeta koji se daju. ono što čini društvo i društvene odnose. ali teže.

uređivanje iskustva. DAGLAS je legitimisala naučno proučavanje potrošnje. MERI DAGLAS i BARON IŠERVUD – The World of Goods 2. koriste. šta će trošiti. STRATHEM – The Gender of the Gift POTROŠNJA CONSUMPTION STUDIES Antropološki pristup potrošnji javlja se krajem 70ih godina XX veka. iz čega se može nazreti izjava o identitetu potrošača. a sva ova pravila u stvari izražavaju različite grupne i lične identitete. etička načela. upotrebljavaju. BURDIJE – Društven Kritika Ukusa M. potrošnja je postavljena kao predmet istraživanja antropologa i to sa jednim neutralnim predznakom. nastoji da ga učini dostupnim čulima. ako ne i pozitivnim. Kultura i društvo su ti koji određuju ko će trošiti. odnosno upotrebe dobara masovne potrošnje. religijske kosmologije. njena definicija kulture je strukturalistička. pravljenje reda u haosu na svim nivoima. DANIJEL MILER (najviše usredsređen na potrošnju). jer se smatralo da su ova društva putem potrošnje. Racionalnost potrošača – smisleni univerzum. određuju suštinu čovečnosti. poduhvat uređivanja čovekovog sveta. mogu biti PREZNAČENA i . gubila svoju autentičnost. DAGLAS i A. nego što su autori hteli da priznaju. a taj red treba da ima smisla za nosioce te kulture. nego su nacionalni sa stanovišta određene kulture. Prihvata tezu o racionalnosti potrošača. KULTURA – SMISLENI UNIVERZUM. ali je dovodi u vezu sa svojom postavkom kulture. društvene filozofije. a da se za disciplinu ostvari dobitak u saznajnom smislu. Dve ključne knjige koje predstavljaju osnovu zasnivanja ANTROPOLOGIJE POTROŠNJE: 1. razmenjuju. šta niko ne sme trošiti. jer se do tada potrošnji u antropološkim monografijama pridavalo mesto na margini interesovanja prilikom proučavanja primitivnih društava. do tada to je bila privilegija ekonomista (potrošač – racionalno biće). D. uredi zbornik UVAŽAVAJUĆI POTROŠNJU (materijalna kultura i masovna potrošnja). struktuiranje sopstvenog iskustva. pod kojim uslovima. M. kada budu uvedena u tradicionalnu zajednicu. . M.48 - . čine vidljivi odnos društvenih veza koje čine društveni život. MILER ističe da postoje dva načina na koje su antropolozi ranije mogli da pristupe proučavanju potrošnih dobara. troše. da bi se konkretizovali brojni oblici društvenih veza koje čovek tokom života uspostavlja. Ona je proces potrošnje vratila u društveni kontekst i tako postulirala antropologiju potrošnje – proučavati potrošnju i transakcije koje se vrše kao uklopljene u zajednicu.Kako potrošna dobra. Predmeti koji se kupuju. uz pomoć stvari koje troši. kao procese koji se dešavaju među ljudima i koji nisu čisto nacionalni.Keeping 4 Giving and Giving 4 Keeping – ovako funkcioniše društvo. APADURAI urdili su zbirku tekstova DRUŠTVENI ŽIVOT DOBARA (dobra = roba masovne potrošnje). šta ko neće trošiti. U delu svet dobara. Prisustvo dobara masovne potrošnje u primitivnim društvima zabeleženo je mnogo ranije.

Antropolozi su zahvaljujući istoričarima uvideli potrebu da se jedan predmet sagledava u jednoj istorijskoj perspektivi. da li ćemo kapital uložiti u budućnost. školovanje dece ili za zbrinutu starost i sahranu i sl. MERI DAGLAS je potrošnju dobara definisala kao upotrebu materijalne imovine koja se nalazi izvan trgovine i van domašaja zakonske regulative.. Kultura je ta koja svojim mehanizmima i vrednostima ograničava i uobličava proces potrošnje. njihova značenja. čiji rezultat čine dva važna saznanja i metodološko-teorijsko bogaćenje: . Novac je u toj zajednici postao sredstvo ceremonijalne razmene – aproprijacija usvojenje od strane kulture (to može biti bilo koji artefakt stran datoj kulturi). svojoj okolini. Izbor koja će se dobra trošiti ili ne trošiti utiče na izgradnju identiteta. kako i da li ćemo brinuti o budućnosti svoje dece itd. npr. roba i usluga ograničava i definiše u saglasnosti sa vrednostima kulture? U savremenim društvima regulisanje potrošnje je krupna i fundamentalna oblast u kojoj se regulišu važna pitanja za ljudsku egzistenciju. APADURAI ističe da je "roba vrsta predmeta koja poseduje specifični potencijal. KAVA ceremonija na ostrvu Fidži: novac je u zajednicu uveden putem rituala. . U okviru određenog vremena i prostora pojedinac koristi potrošnju da kaže nešto o sebi. društvene norme ili društveno uređenje.Istoričari su od antropologa naučili da uvažavaju značenja predmeta koja se konstituišu kroz njihovu društvenu upotrebu. Definišu je društvene norme i kultura.49 - . odnos prema roditeljima. a taj potencijal jeste da bude razmenjena za novac ili neku drugu robu koja ima ekvivalentnu vrednost". čovečnost. Organizovanje investiranja kapitala je drugi problem na koji je ukazala DAGLAS (npr. tom prilikom je okupio istoričare i antropologe u zajedničkom istraživanju. To može da bude i društvo.. Postoje sredstva u tradicionalnim društvima kojim novopridošle stvari bivaju PREZNAČENE i uključene u kosmologiju. priznali su važnost istoričnosti i tako na neki način prevazišli dotadašnji pristup po kome su predmeti i klase predmeta posmatrane kao "zaleđeni" izraz društvenih odnosa – društveni odnosi se menjaju. gde se magijskim delovanjem neutralisala sposobnost novca da stvara razdvojene sfere razmene. tako da menjaju i artefakte. u okviru toga se i donose moralni sudovi – šta je čovek. kako ćemo ostariti. Rezultat ovih zajedničkih istraživanja je bilo redefinisanje pojma robe i prevazilaženje dihotomije između dara i robe. promenjena je njegova funkcija. ARDŽUN APADURAI je uredio zbornik "Društveni Život Dobara". DOBRA SU VIDLJIVI DEO KULTURE. može postojati zabrana ili ograničavanje korišćenja određenih dobara što takođe utiče na identitet. odnosno. Na koji način se jedan neprekinuti tok kapitala. svojoj porodici. što zavisi od toga kakva je ljudima hijerarhija vrednosti).Kako se zatim uklapaju u taj kulturni sistem u koji su došla. ali ne i njihovu supstancu. odnos prema životu i smrti. .

Ostvaruje se i metodološki pomak od proučavanja proizvodnje na proučavanje upotrebe predmeta. roba je vezana za institucionalne. zaključujemo da svaki predmet. već postoji urbano-ruralni kontinium na čijim se krajevima nalaze ti zamišljeni čisti tipovi. ROBERT REDFILD kritikuje ovakav pristup. ANONIMNI PROIZVOĐAČ 2. osoba ili vrednost. .50 - . Obraća se pažnja na relacione karakteristike predmeta. mora da zadovolji određene uslove proizvodnje: 1. a na suštinske karakteristike (na osnovu kojih predmet jeste roba ili nije roba). urbanističke i socijalne organizacije. a ne onim koji ih proizvode. odnosno dihotomni koncept. da bi bio roba. APADURAI je izvršio deesencijalizaciju pojma robe – status robe ne zavisi od nekih unutrašnjih nepromenljivih svojstava robe. zavisno od situacije u kojoj se nalazi. Zbornik "Društveni Život Dobara" redefinisao je usko određenje robe koje potiče od MARKSA → roba je produkt koji je principijalno. situacija ili kontekst. može biti i roba i dar. Kada deesincijalizujemo i robu i dar. nego od konteksta u kome se roba nalazi. ROBA je predmet koji se nalazi u određenoj situaciji u kojoj se mogu nalaziti i druge vrste predmeta u različitim trenutcima svog života. odnosno svoje upotrebe. njegove razmene i trošenja. sadašnjosti i budućnosti za neki drugi predmet predstavlja njegovo značajno društveno svojstvo". ROBNI POTENCIJAL SVAKOG PREDMETA – proizilazi iz niza standarda kojima se utvrđuje stepen razmenljivosti predmeta u svakom društvu i istorijskom kontekstu (sfere razmene) 3. Predmet. Rodno mesto robe po MARKSU je KAPITALIZAM. namerno određen da bude razmenjen i to za ekvivalent u novcu. ROBNA SITUACIJA se raščlanjuje na tri elementa: 1. sociolog grada. Roba predstavlja posebnu klasu predmeta. on suprotstavlja grad i selo kao korenito različite oblike fizičke. Kasnije je ENGELS dodao još dve karakteristike važne za određenje robe: Roba je namenjena za potrošnju drugim ljudima. OTUĐENI KARAKTER RADA KOJI JE ULOŽEN U PREDMET I KOJI GRADI NJEGOVU VREDNOST. psihološke i ekonomske oblike kapitalizma. istraživao je kulture u centralnoj Americi i istakao da tamo ne postoje tako čisti oblici. proučavanje elemenata jednih oblika u drugim oblicima i potenciranje zajedničkih elemenata pre nego onih koji potenciraju polarizovanost. LUIS VIRT. 2. ROBNA FAZA U ŽIVOTU SVAKOG PREDMETA 2. Ovakvo poimanje donosi dva važna pomaka: 1. odnosno neki predmeti su po svojoj prirodi roba. ROBNI KONTEKST u koji može biti smeštena svaka stvar. ROBNA SITUACIJA u društvenom životu jednog predmeta je "situacija u kojoj razmenjivost predmeta u prošlosti.Zahtev za prevazilaženjem dihotomija: prevazilaženje dihotomija je šira naučna tradicija čija je teza bila istraživanje kompleksnosti pojava. pristalica je dihotomnog karaktera.

ujedno su roba i nisu roba. POSREDSTVOM VEŠTE STRATEGIJE RAZNIH DAVANJA I DARIVANJA. nego kao predmeti za darivanje ili preraspodelu u procesu društvenog života. BOAS (potlač) i MALINOVSKI (kula) su otkrili da su se primitivni ljudi. rodbinskih odnosa. DRUŠTVENE RAZMENE. U SREDSTVA ŠTO SU IM OMOGUĆAVALA PRISTUP FUNKCIJAMA I STATUSIMA KOJI SU BILI NA NAJVEĆOJ CENI U NJIHOVOM DRUŠTVU. bavili i prikupljanjem dragocenih predmeta (ukrasa od perja. "novac" i predmet za darivanje ovisno o tome da li se trampe između skupina ili cirkulišu unutar njih – isti predmet menja funkciju. SO – NOVAC I ROBNI PROMET KOD BARUYA U NOVOJ GVINEJI Unutar složene mreže rodbinskih odnosa. MORIS GODELIJE.Robni kontekst se odnosi na mnoštvo i raznolikost socijalnih prostora unutar kulture ili između kultura koji omogućavaju da se robni potencijal predmeta poveže sa robnom fazom u njegovoj biografiji. BILI SU SREDSTVO. mnogostruke i složene simboličke vrednosti. poglavice ili kraljevi akumuliraju i preraspodeljuju). osim borbom za opstanak (tradicionalna slika o primitivnom čoveku). tendencija je ka sveopštoj komoditizovanosti. oni su ujedno i predmeti trgovačke razmene i predmeti društvene . a dragoceni predmeti kao oblici novca (preuzimanje uobičajenih pojmova iz političke ekonomije). Međutim. unutar svakog društva ne cirkulišu više kao roba. kuglica. DRAGOCENI PREDMETI PRIMITIVNIH DRUŠTAVA NISU BILI KAPITAL I RETKO SU SLUŽILI KAO NOVAC. dar je bio glavni oblik razmene i nadmetanja među pojedincima i grupama. Vrlo često su dragoceni predmeti na koje nailazimo u primitivnim društvima dvostruke naravi. plemenski politički savez) ili da bi se ponovo uspostavili poremećeni društveni odnosi (žrtve precima. dar kao oblik "posudbe sa složenim kamatama". Sva društva mogu da se nalaze na jednom širokom luku komoditizacije. naknade za uvrede ili ubistva). Predmeti raskoši darivali su se ili preraspodeljivali kako bi se ostvario neki društveni odnos (brak. Pogrešnost objašnjavanja primitivnih oblika nadmetanja i razmene kao "arhaičnih" oblika trgovačke konkurencije. od minimuma do maksimuma. bakrenih pločica) i PRETVARANJEM DRAGOCENIH PREDMETA. (Npr. odnosno žena realizuje i one se tretiraju kao vredna sredstva razmene i oživljavanja socijalnih odnosa). ali ograničena opticaja i upotrebe. TJ. ili da bi se stvorio ili simbolički izrazio neki viši društveni položaj (potlač. tj. rodbine i vlasti. Dragoceni predmeti pri ulasku i izlasku iz svakog datog društva dobijali su privremeno oblik robe koja se razmenjivala po fiksnim ili barem vrlo stabilnim cenama. predmeti raskoši što ih uglednici. BRAČNE TRANSAKCIJE. svinjskih i delfinskih zba. ali od njegovih dveju funkcija druga je dominantna. U FOND MOĆI (MALINOVSKI) TJ. jer se razvija i dobija smisao zbog potreba dominantnih struktura prvobitne društvene organizacije. proizvodnje i moći. SREDSTVO TRGOVAČKE RAZMENE.51 - . pristup tajnom društvu. sa granicama koje je odredila struktura društvenih odnosa proizvodnje i moći. proizvodnje i moći u primitivnim društvima. odnosno razmene žena su primer odnosa u kome se robni potencijal osoba.

SO – proizvod namenjen pre svega razmeni. već i da se može razmeniti za više različitih vrsta robe. više se ne menja. potreban za inicijacije). koleno je zajednički vlasnik zemlje. ona je opšti ekvivalent. potrošnu i prometnu vrednost.52 - . u takvoj perspektivi. školjaka i bisera. RAZMENA UNUTAR GRUPE – slabo je razvijena jer je promet dobara regulisan pre svega uzajamnim uslugama među rođacima. glavna privredna delatnost: ratarstvo.razmene. tako i komplementarnost njihovih privreda. Od 15 proizvedenih poluga soli podeliće ih 5 ili 10. može se zamenjivati za sve druge vrste robe. zavisno od veličine. Trgovina – mir pod oružjem. strele. osobito po majčinoj liniji. susedima i prijateljima (npr. uzgoj svinja i proizvodnja biljne soli.RASKOŠNA DOBRA: obredni ukrasi od perja. grupa. a trgovački partneri nasleđuju se od oca.SREDSTVA ZA PROIZVODNJU: kameno sečivo za izradu sekira. Ugovori o trgovini i zaštiti između članova različitih plemena. koleno je osnovna društvena jedinica (svako selo okuplja 3 do 5 segmenata kolena što pripadaju raznim rodovima). ako su još živi. zetovima). čelične sekire i mačete (posle 1945. kamene toljage . Poluge se spremaju iznad ognjišta. Preostale poluge su namenjene potrebama njegove obitelji i njegovim vlastitim. oni su se obavljali iz generacije na generaciju. RAZMENA SA STRANCIMA – razmene su se odnosile na skup proizvoda koje smo podelili u 4 kategorije: . PLEME BARUYA Akefalno pleme sastavljeno od 13 patrilinearnih rodova. Korisnik deli so rođacima po bračnoj vezi (šuracima. so funkcioniše kao novac. od koje se pravi opasač od svinjskih zuba. 2. So se dobija od pepela slane biljke. Baruye dele poluge soli na tri kategorije. obavezni posrednik za pristup svim vrstama društveno raspoložive i potrebne robe (so nije univerzalni . ponekad nekim prijateljima (posebno drugovima po inicijaciji).) . podela rada po polovima. to je roba. svinje . koristiće se prigodom raznih svečanosti (približno pola poluge godišnje) i za razmenu. mreža razmena u određenom razdoblju izražava kako političke odnose između plemena. dajući im različita imena i pripisujući im različitu cenu razmene. a i njegovih roditelja. prijatelj) B – razmena soli za proizvode 1. Da bi neki dragoceni predmet postao "novac" nije dovoljno da on cirkuliše kao roba.ORUŽJE: lukovi. ali kada se sa nekim plemenom stopa utvrdi. Stope razmene različite su za različita plemena. dobra za trampu i dobra za raskoš i darivanje (smisao im je dolazio iz najskrovitije dubine društvenih struktura).DOBRA ZA SVAKODNEVNU POTROŠNJU: ogrtači od kore Cena razmene varira u zavisnosti od proizvoda koji se razmenjuju. magijski predmeti. ima upotrebnu (NAPOMENA: obredni predmet). Pomenute funkcije se nisu stapale čak i kad su se poklapale i kombinovale. ukrštenim rođacima. A – razmena soli za usluge (stručnjak koji pravi so. zamena komada soli za čeljusne kosti svinje. vrač.

društveno uređuju reprodukciju života. stara Grčka) ili RELIGIJA (npr. ta delatnost zauzima prevladavajući položaj u društvu i u svesti njegovih članova. ideološka (spoj strukturalizma i marksizma). Zato što funkcioniše kao proizvodni odnos. a ne među ustanovama. PROIZVODNI ODNOS u brojnim primitivnim i seljačkim društvima je SRODSTVO u drugim društvima to može biti POLITIKA (npr. Kod Aboridžina isti društveni odnosi poprimaju različite funkcije. SISTEM DRUŠTVENIH ODNOSA HIJERARHIZOVANIM PREMA PRIRODI NJIHOVIH FUNKCIJA - . povrh svojih izričitih funkcija. U razvijenom kapitalističkom. Izričite funkcije srodstva. to je tipična kompleksna struktura koju čine razne "instance" – ekonomska. U svim društvima srodstvo je ono što uređuje poreklo i brak. sistemi srodstva i religija mogu imati ulogu dominantne "instance".ekvivalent. oni mogu funkcionisati kao proizvodni odnosi. no uređujući brak i poreklo. ali to ne preovladava u svim društvima. a da među njima ne dolazi do zbrke. u Sumeru i Asiriji). Neka društvena delatnost i društveni odnosi koji organizuju izričito prevladavaju u nekom društvu (dakle. je razlika među funkcijama. U primitivnim društvima. Potrebna je još jedna funkcija – smatramo da je to samo onda kada ti različiti društveni odnosi. PREDGOVOR. one nisu dovoljne da srodstvo prevladava tamo gde to uređuje. industrijskom društvu različitim funkcijama odgovaraju različite ustanove. okosnicu proizvodnih odnosa kojima vladaju. religije i rodbinskih odnosa. Isto bi se moglo reći o politici i religiji.53 - . MARKSIZAM I ANTROPOLOGIJA Antropološki aspekti ekonomskog života Pokušaj zasnivanja ekonomske antropologije: osnovni pojam – način proizvodnje. POJAM UZROČNOSTI U POSLEDNJOJ "INSTANCI" ne upućuje na postojanje hijerarhije razina ili ustanova u društvu. U tim društvima odnosi srodstva su istovremeno i proizvodni odnosi i predstavljaju privrednu strukturu. već UPUĆUJE NA POSTOJANJE HIJERARHIJE FUNKCIJA. kada vladaju reprodukcijom društva. U RAZLIČITIM DRUŠTVENIM DELATNOSTIMA POSTOJI HIJERARHIJA KOJA SE MERI NJIHOVIM UČINKOM NA REPRODUKCIJU DRUŠTVA. DRUŠTVO. i privreda je prividno odvojena od politike. uobičajene i sveobuhvatne. u načelu. ne razmenjuje se za dobra za svakodnevnu potrošnju – slatki krompir. u neku ruku čine društveni okvir prisvajanja prirode. tara (taro??). Razlika između infrastrukture i nadgradnje ili tačnije proizvodnih odnosa i nadgradnje. Tu odnosi srodstva zapravo predstavljaju privrednu strukturu (okreće MARKSOVU postavku). zatim zemlja i rod nisu roba i ne ulaze u sferu razmene novca – soli). i svešću i predstavama njegovih članova) samo ako i isključivo ako ta delatnost i ti društveni odnosi funkcionišu kao proizvodni odnosi. politička.

S. istu ideologiju što nastaje iz najjače snage vlasti jednim nad drugima. Dva elementa koji nerazdvojivo sačinjavaju svaku moć vladanja – jača snaga nije nasilje. održavanje i nestanak tih odnosa tokom istorije. prisila deluje slabije od pristanka.S. Nadam se da sam većini olakšao posao (dada STOKE LENJE. muškarce u odnosu na žene.. su upućene BAŠ i UPRAVO autorki (NEPISMENOJ AUTORKI) koja je poreklom IZBOSNE (ne. kastu ili klasu u odnosu na druge). Činjenica da se odnosi dominacije i eksploatacije izvorno prikazuju kao razmena. što ih ti odnosi mogu sadržavati.. fizička sila manja od uveravanja misli. nego i u samom stvaranju novih društvenih odnosa (i to na osnovu problema razloga prevlasti neke ustanove i promene prevlasti u istoriji). već ideološki pristanak onih kojima se vlada.54 - . al pak cenim da je bolje i lakše sažvakati moje pravopisne greške i greške koje sam posejao u brzini kucanja. Odlučujuća uzročnost načina proizvodnje za organizaciju i reprodukciju društva.. no greške i zao rukopis autorke (NEPISMENE AUTORKE) sveske iz materijalne kulture. da se njima vlada.. Udaljiti se od ljudi i njima vladati. približiti se bogovima i prisiliti ih na poslušnost. nije greška.. iz pristanka koji se temelji na priznavanju zakonitosti te vlasti. jednu grupu. Sve uvrede koje su izreečene u zagradama unutar samog teksta. AUTOR: El Grande . što uviđaju da je u njihovom interesu i da je zbog toga njihova dužnost da služe onima koji su ih učinili slugama. Ideologija je za nas realnost prisutna u svim društvenim odnosima i to od početka njihovog oblikovanja. možda su samo dva istodobna oblika istog procesa. mene NIJE mrzelo da prekucavam (ŠATRO)). Ideologija ne može biti jedna instanca odvojena od drugih i smeštena na neki način. EL FINI P. napisao sam UPRAVO onako kako ljudi iz Bosne izgovaraju :P).. Kako i zašto oni kojima se vlada pristaju da njima vlada ako ne zbog toga što misle. bitno je da se razume stvaranje.P. i to razmena usluga. Izvinjavam se na eventualnim greškama. Da bi se došlo na vlast i na njoj zadržalo (jedan deo društva. Potrebno je da oni kojima se vlada i oni koji vladaju dele iste predstave. s jednim zadatkom da "ozakoni" proizvodne odnose koji postoje u nekom društvu kako bi služili za "reprodukciju" tih odnosa i oblika eksploatacije čoveka od čoveka.Društvene predstave i ideologija imaju funkciju ne samo u funkcionisanju. na vrh nadgradnje. onoga kojim počinje put što vodi do klasnih društava i države. koje povlače za sobom pristanak volje i saradnju. P.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful