P. 1
psihologija skripte za prijemni

psihologija skripte za prijemni

|Views: 387|Likes:
Published by Hana Veljković
...
...

More info:

Published by: Hana Veljković on Jan 29, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/30/2015

pdf

text

original

Psihologija se može definisati kao sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja objektivnog ponašanja ili neporednog iskustva. • Teorijski zadatak-upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života. Odgovara na 3 pitanja : šta (opis psihičke radnje); kako (kako se odvijaju psihički procesi i kako se formiraju psihičke osobine); zašto (uzroci pojedinih psihičkih pojava i objašnjava postupke ljudi. • Praktični zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezultata psiholoških istraživanja radi što uspešnijeg obavljanja različitih ljudskih delatnosti. • Eksperimentalna metoda-sistematsko i namerno menjanje uslova u kojima dolazi do neke pojave; uslovi koji se menjaju nazivaju se eksperimentalna ili nezavisna promenljiva, a pojava koja se delovanjem menjanja uslova takođe menja-zavisna promenljiva. • Retroaktivna inhibicija- naknadna aktivnost posle učenja deluje unatrag (retroaktivno) na ono što je naučeno i koči (inhibira) obnavljanje naučenog. • Neeksperimentalno istraživanje-zasniva se na posmatranju koje se izvodi sa ciljem (određen je predmet i svrha posmatranja), sistematski (prati se sve što je od važnosti za ispitivanje pojave), i koje je kontrolisano (vodi se računa o uslovima u kojima se pojava posmatra. • Introspekcija (samoposmatranje)- kada se prate vlastiti doživljaji i o njima izveštava. • Tehnike psihološkog istraživanja: upitnik-sastavljen sistem pitanja, čija je podesnost za ispitivanje određenih psihičkih pojava utvrđena prethodnim proveravanjem. a) Otvorenog tipa-kada ispitanicisami formulišu odgovor b) zatvorenog tipa-kada samo treba da podvuku; intervju-prikupljanje podataka putem razgovora, skala procene-prikazivanje nekog psihičkog procesa ili neke osobine označavanjem mesta koje im pripada u nekoj lestvici ili skali. Testovi- uopšte proveravanje nekih svojstva predmeta ili organizma. Vrste: a)psihički testovi-za utvrdjivanje psihičkih odlika, b)testovi sposobnosti- opšta, posebna sposobnost ili inteligencija; c)testovi ličnosti-da li postoje i u kom stepenu određene osobine karaktera ili temperamenta. d)Testovi znanja-koliko je znanje ispitanika iz određene oblasti. • Osećaji i opažaji- postoje u našoj svesti. • Osećaji: 1. čist, neposredan čulni podataka, koji nastaje kao rezultat dejstva draži na čulne organe i koji je lišen interpretacije i osmišljavanja na osnovu prethodnog iskustva. 2. odnosi se na pojedina svojstva celine predmeta.

urođena tendencija za izvesne draži ili izvesna svojstva privlače našu pažnju. zakon blizine.grupa tačaka na preseku prave i krive linije opaža se kao delovi linija koje se presecaju. • Crte ličnosti: 1. strah.postoje u spoljašnjoj realnosti • Adekvatne draži. zakon sličnosti. očekivanja) 3. prirodna. nagla i žestoka reagovanja). • Iskustvo daje smisao opažajima. usmerenost. selektivnost. zakon kontinuiteta ili zajedničke sudbine.1. 1.glavne i najčešće emocije. unutrašnji činioci (motivi. flegmatični (opuštene crte lica i pospan izgled.Opažaji. facijalne ekspresije (pokreti mišića lica) • 3 grupe činioca koji izazivaju pažnju: 1. (opažanje emocija i crta ličnosti) • Opažanje emocija. slabo reagovanje i nezainteresovanost. kolerični (oštre i energične crte lica.najmanja jačina draži koja je potrebna da bi se imao i najmanji osećaj • Neadekvatne draži. • Opažanje osoba. povreda moždine može dovesti do stalne pospanosti.draži koje obrazuju neku figuru-opažaju se kao celina 4.proces putem koga se nekoj osobi koja se neposredno opaža pridaju određena svojstva.magnetne sile i električne draži • Zakoni organizacije draži u opažaje. osobine i namere. • Pažnja Retikularna formacija. gnev i gađenje.«mrežasta» struktura koja se proteže kroz stablo velikog mozda.Geštalt psiholozi su utvrdili da se osećaji mogu neposredno ili spontano organizovanti u opažajne celine. namerno usmerena na određene sadržaje. od kičmene moždine pa naviše.slične draži organizuju se u celinu 3. iznenađenje. melanholični (osetljivost i jaka. • Svojstva pažnje: budnost.sreća. odnosi se na celinu predmeta. • . 2. šalje brojne impulse u različite delove kore velikog mozga i na taj način ga drži u «budnom stanju». pretežno tužna osećanja. interesovanja. 3.prostorno i vremenski bliske draži opažaju se kao celina 2. zakon simetričnosti i dobre forme. • Draži.draži za koje su se u toku evolucije razvili posebni čulni organi • Donji prag draži. žalost. meke i fine crte lica) 2. 2. hotimično. znanje o tim prostim čulima. prostim čulnim podacijma pridružuje se i izvesno znanje i značenje.

lična teorija.radnje koje dovode do zadovoljenja postojećeg motiva bivaju automatski «utisnute». .posledica je dejstva prve ipresije na tumačenje kasnijih podataka. a nisu od značaja.povećana oseljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži. • Habituacija-na draži koje se ponavljaju. bivaju eliminisane (radnje bivaju učvršćene ili eliminisane zavisno od efekta (posedica) do kojih dovode) • Princip potkrepljenja. sangvinik.proces zaključivanja o uzrocima ponašanja osobe koja se opaža. Tuđe ponašanje se objašnjava unutrašnjim uzrocima. lako se širi (uopštava.4. dok one radnje kojima se to ne postiže dovode do neprijatne kazne. • Učenje: svena-namerna aktivnost. generalizuje).zaključivanje iz fizičkih o psihičim osobinama uprošćavanje-pripisujemo samo jednu osobinu stereotipnost-grupi pripisujemo neke osobine.pravilne i smirene crte lica koje odgovaraju staloženoj osobi sa merom. • Senzitizacija. vezano za namerno ponavljanje (karakteristike). a slično vlastito ponašanje spoljnim uzrocima. etnički stereotip-svim pripadnicima nekog naroda pridaju se određene osobine. učvršćene. (negativno učenje) • Klasično uslovljavanje 1) uslovljavanje spoljašnje motorne reakcije 2)reakcija unutrašnjih organa 3)imunološke reakcije ogranizma 4)emocionalnih reakcija: nastaje veoma brzo.da se neke crte uvek javljaju zajedno neopravdana funkcionalna analogija. stečena uslovna reakcija se veoma teško gasi.nagrada koja dovodi do zadovoljavanja nekog motiva ili jačanja nagrađenog načina ponašanja. svrha mu je sticanje znanja ili veština. Za svako učenje nužno je postojanje nekog motiva i njegovo zadovoljenje. i koja je rezultat prethodne aktivnosti. • Instrumentalno učenje: slepi pokušaji-> slučajni uspesi-> zakon efekta-> princip potkrepljenja • Zakon efekta. • Atribucija. sve slabije se reaguje i na kraju sasvim nestaje. Definicija učenja: trajne ili relativno trajne promene individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti. • Prva impresija utiče na odnos prema osobi o kojoj je stvorena relativno celovita slika i bez dovoljno podataka. • Greške u opažanju drugih osoba: halo efekat.

stvaranje vizualne predstave-> brojna ponavljanja. • Retroaktivna inhibicija (interferencija). c) stepen naučenosti 2 gradiva. sreću se u situacijama opasnim po život . b) vremenski razmak između 2 učenja. d) razgraničenje 2 gradiva. • Zaboravljanje-kada se ranije naučeni materijal ne može više reprodukovati ili prepoznati. odlikuje se naglošću i nepostojanjem ponovljenih grešaka. Sugestivna pitanja-dovode do falsifikacije osećanja. e) organizovanost u smisaone celine • Hipermnezija. • Sticanje motornih veština-posmatranje uzora. • Manifestacije pamćenja: a) reprodukcija (sećanje ili obnavljanje ranijih utisaka ili znanja) . neobično bogata i živa sećanja. automatizacija • Verbalno učenje: učenje verbalnog gradiva: učenje napamet ili memorisanje. • Pamćenje-trajanje onog što je učenjem prethodno stečeno • Zaboravljanje-slabljenje ili nestajanje onog što je učenjem stečeno ili nemogućonst da se ti tragovi aktiviraju. obim neposrednog pamćenja-oko 7 podataka.sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog • Proaktivna inhibicija-ranije naučeno ometa pamćenje gradiva koje se sada uči. • Racionalizacija-izraz težnje i napora za osmišljavanjem • Asimilacija kod pamćenja-izjednačavanje starog iskustva sa novim. b) rekognicija (prepoznavanje) svest da je sada opaženi objekat nekad bio u našem iskustvu.• Učenje uviđanjem-koristi se inteligencija i mišljenje.ugledanjem na uzor->identifikacija>poistovećivanje. • Uzroci zaboravljanja: spontano-ako se jednom naučeno gradivo ne ponavlja i time obnavlja ili ako se stečena znanja ne upotrebljavaju «teorija neupotrebe» i aktivno zaboravljanjerezultat međusobnog ometanja ili sukobljavanja 2 gradiva.dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost. uviđaju se odnosi u datoj situaciji.preterana. • Uslovi od kojih zavisi veličina retroaktivne ili proaktivne inhibicije: a) sličnost 2 gradiva. • Učenje po modelu. ona određuje karakter i super ego (svest) jedne osobe. i sa razumevanjem • Transfer učenja. povezivanje radnji u celinu. c) ušteda pri ponovnom učenju • Kratkoročno pamćenje (neposredno) sledi utisak i traje kratko10ak do 20ak sekundi.

snažni. čak i najranija. suptilnije emocije ili osećanja. psihički integritet ili opstanak svojih najbližih. spososbnost apstraktnog mišljenja koja je najčešće vezana za govor (po Spirmanu) • Hipnotička hipermnestija-hipnozom se pamćenje može poboljšati. • Realan strah.N. ljudi nisu svesni te namere niti samog procesa.P.niz osnovnih. Preplavljenost snažnim dražima koje kod čoveka izazivaju neprijatno psihičko stanje. obdareni. dramatični događaji opasni po sopstveni fizički. sa kojima čovek «ne može da izađe na kraj» i kojih ne može da se oslobodi pražnjenjem.složenije.R) • Prosečna inteligencija. doživljaj telesnih promena. strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji. • Emocija.iznad 130. sumnja. on je mehanizam odbrane. oblik rešenja problema • Vrste mišljenja: a) imaginarno (divergentno). osećanje prekora. mašta je oslobođena. debili (moroni). i b) realističko (konvergentno)-postoji objektivna isitina i samo jedno tačno rešenje.20-50.shvatanje.maštom se stvara nešto novo. trenutni doživljaj. aktuelni.ispod 20 • Emocije. • Tipovi stresora-organske (fizičke) i psihološke prirode • Ankcioznost. i izazvati sećanja. kajanje.V.M. Normalna.kratki.strepnja. uvidjanje odnosa i veza. pojedine emocije vezane ze neki objekat. • Stres. subjektivni doživljaj emocija • Afekti-emocije.• Inteligencija. • Potiskivanje-vid aktivnog. sažaljenje. • Mišljenje.napregnutost)-Po Hans Seliju-svaki zahtev za novim prilagođavanjem koji sredina postavlja organizmu.50-70. umno zaostali. • Trauma. promene u spoljašnjem ponašanju. idioti.shvatanje. imbecili. obožavanje.90-110. namernog zaboravljanja. preziranje. primarnih mentalnih sposobnosti (W. uvidjanje odnosa između datih članova. tananije. • Dvofaktorska inteligencija: a) opšti faktor (G) i b) specifični faktori (S) • Terston. napor.S. afektivni ton-osnovna jednostavna osećanja • Raspoloženja-manje intenzivna ali dugotrajna emocionalna stanja • Sentimenti. stid. divljenje.3 vrste pojava: fiziološke promene. (Džems-Langeova teorija) • Sekundarne emocije-strahopoštovanje. naprezanje.strah od stvarno opasnih situacija i bića .(stress=pritisak.ispod 70.70-130.

Konrad Lorenc -«agresivnost je urodjena» • Hijerarhija motiva po Maslovu: 1. (Ekonomska. • Potreba. snom.pozitivan i trajan odnos prema objektima i idejama za koje smo uvereni da su za nas posebno važni. seksualni motiv. to su organske potrebe. potrebe za sigurnošću. 5. • Težnja. dugotrajne neprijatne emocije..izrazito pozitivan ili negativan odnos prema pojavama ili osobama. • Interesovanja. žeđ.direktivni dinamički karakter (za ili protiv stava). 4.. dugotrajna strahovanja mogu izazvati organske poremećaje unutrašnjih organa.organski nedostaci i organski viškovi.izazvana psihičkim uzrocima. politička) . da nas drugi cene i da cenimo sami sebe. potreba za samoostvarivanjem (samoaktuelizacijom) • Stavovi. 2. uvek pozitivan odnos.ravnosteža između potrebnog i postojećeg • Nehomeostazni motivi.kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlačnog cilja koji može da zadovolji postojeću potrebu. • Agresivnost. povrede. 3. Povezanost 3 mentalne funkcije: saznajne. mokrenjem. agresija. one su urodjene • 2 vrste potreba.svesno doživljena potreba • Želja.neodređen motiv.strah koji potiče iznutra može da se premesti ili pomeri na neki spoljašnji objekat. • Vrednosti. povezanost saznajne. pa čak i uništenja druge jedinke. • Namera. • Nagon. viši motivi: društvenost.spremnost za bavljenje određenim aktivnostima i zadovoljstvo u tome. emocionalne i voljne komponente. usmeren ka nekoj vrsti objekta. formirani na osnovu iskustva. • Homeostaza.glad. • Psihosomatska oboljenja. • Motiv. lični motivi. potreba za kiseonikom. • Karakteristike stavova.težnja nanošenja štete.strah od nekih spoljašnjih objekata koji je iracionalan ili preteran • Fobije.nedostatak određenih materija u organizmu i nužnost da se one nadoknade.složeni.pokretanje aktivnosti organizma. emocionalne i delatne. pražnjenjem.• Neurotski strah.. potrebe za ljubavlju i pripadanjem.kada se radi uticanja na nečije postupke saopštenjima nastoje izmeniti tuđi stavovoi i uverenja.voljna radnja i odluka • Homeostazni motivi. fiziološke potrebe. (Personalne i socijalne vrednosti) • Propaganda. zdravstvena.

faze: a)nedozvoljeni sadržaj se postiskuje.• Javno mnenje. socijalno prihvatljive i cenjene motive-> najzdraviji i pozitivan odbrambeni sistem. svesna zamena cilja.složen mehanizam koji sadrži 2 momenta. • Regresija. potisnutih želja i ideja drugima. spoljašnje ili unutrašnje • Reakciona formacija. u samoj osobi (nedovoljna sposobnost. veština ili hrabrost da postigne ono što želi) • Konflikti. • Tipovi konflikata prema Levinu: 1. • Izvori frustracija: 1. dvostrukog privlačenja (1 od 2 privlačna cilja). nezapažanju. psovanje. dezorganizovanost i krutost u ponašanju • Odbrambeni mehanizmi: Racionalizacija-čovek pokušava da pronađe druge.kada se 1 motiv suprotstavi drugom. ne priznavanju ozbiljnosti situacije. regradirane (bacanje. • Sublimacija. vikanje). • Projekcija.najznačajniji odbrambeni mehanizam.osećanje ličnog neuspeha se ublažava identifikovanjem.transformisanje energije sirovih i neprihvatljivih nagona prefinjene. «kiselo grožnje» / »sladak limun» • Identifikacija.stavovoi i mišljenja stanovništva ili delova stanovništva o raznim društvenim pitanjima.pripisivanje sopstvenih duboko skrivenih. 2. Njime se čovekovo Ja brani od opasnosti. dvostrukog odbijanja (1 od 2 neprijatnosti).spuštanje na jedan primitivan način ponašanja. zadovoljenje posrednim putem = (pozitivni načini reagovanja) • Negativni načini reagovanja: agresija. negiranju i odbacivanju opasnosti. privlačenja i odbijanja tj ambivalentnost (istovremeno privlačenje i odbijanje) • Reakcije na frustracije i konflikte: realističko reagovanje (povećano ulaganje napora). opravdanije razloge svog ponašanja. poistovećivanjem sa nekom drugom sobom ili grupom. prihvatljivije. 2. • Potiskivanje. karakterističan za raniji uzrast. i b)izgrađuje se ponašanje direktno suprotno. Sastoji se u previđanju. 3. • Frustracije. socijalne prirode (drugi ljudi i njihova shvatanja) 3.velike i teške prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu savladati. karaktera i sposobnosti. promena u načinu pristupanja problemu.opšte i relativno trajne osobine ličnosti: temperamenta. • Crte ličnosti. • Negiranje ili poricanje-psihička odbrana od spoljašnjeg ugrožavanja. fizička prepreka. . premeštanje ili pomeranje agresije.

. prijatan. Sangvinik. 2. razdražljiv.odlika psihičkog života i ponašanja kao celovitog i jedinstvenog. Kolerički. ekstravertni-> okrenuti prema spoljnem svetu.sistem osobina kojima se označava aktivnost u ostvarivanju društveno prihvaćenih ili neprihvaćenih ciljeva. emocionalno i konativno-socijalna zrelost. • Karakterne crte-voljne dispozicije za društveno važne i relativno trajne načine ponašanja.kultura. slab.jak. neaktivan. • Integritet.jedinstvo ličnosti međusobno povezano i zavisnost naših doživljaja i svojstava i njihov uzajamni uticaj. društveno poželjni ili nepoželjni. povučen. mešoviti • Najvažniji za formiranje i razvoj ličnosti su: porodica. • Klasifikacija temperamenta prema Hipokratu: 1. društveni sistem • Zrela ličnost.postoji i kao manifestovano ponašanje i kao doživljaj. aktivan. neprijatan.jak. prijatan.• Temperament-karakterističan način reagovanja na različite draži i situacije. prema sebi.brz. škola. neaktivan.slab. 4. flegmatik. razdražljiv.naše znanje i sigurnost da smo u različitim situacijama i u različitim vremenskim periodima ista ličnost. • Karakter. vršnjaci. spor. miran. brz. povučen. znanje o vlastitim doživljajima i ocene vlastitih svojstava • Identitet. • Izvor socijalizacije. pristupačan. • Tipologija ličnosti: introvertni-> okrenuti prema unutra. 3. neprijatan. • Svest o sebi. nepristupačan. koji se ocenjuju kao dobri ili rđavi. društvene organizacije i masovni mediji. • Osobenost. • Karakterne osobine-crte koijma se izražavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarivanje moralnih prinicipa.intelektualno. aktivan. Melanholik. spor. miran.

pojam stresa • KONRAL LORENS. P. KELER.motivi . N. R) • GILFORD. inteligencija • TERSTON.emocije (injekcija adrenalina) • ADLER.teorija crta.učenje po modelu • VILJEM DŽEJMS. LEVIN.uslovljavanje emocija • TORNDAJK.ogled iz oblasti mišljenja • ŠAHTER.model strukture intelekta-50 posebnih faktora • MEK DUGAL.3 tipa konflikata • HIPOKRAT.definicija traume. teorija emocija • KATARINA BRIDŽES.emocije.mišljenje.socijalna teorija ličnosti • MASLOV.opis intelektualnog razvoja kod dece • HANS SELI.agresivnost • K. psihoanaliza.razvoj emocija kod dece • FROJD. S.• EBINGHAUS.niz primarnih mentalnih sposobnosti (W. ankcioznost • MILER-DOLARD. V. pojam nesvesnog.učenje. struktura ličnosti.pokretačke snage->nagoni.pamćenje • DŽENKINS I DALENBAH. biheviorista • OLPORT.tipologija ličnosti • NORMAN MAJER. libido.sentimenti • DŽEMS-LAGER.pojam «Uviđanja» • ALBERT BANDURA.hijerarhija motiva • PIJAŽE. funkcionalna analogija motiva • FROM. «dobro pamtiti znači misliti o onome što se uči» • SPIRMAN.instrumentalno učenje • V.4 temperamenta • JUNG. M.retroaktivna inhibicija/zaboravljanje u snu • PAVLOV.učenje uslovljavanjem • VOTSON I RAJNEROVA.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->