GRAEVINSKE MERE ZATITE OD POARA

Razvoj graevinarstva kako u svetu tako i kod nas, ogleda se u stalnom iznalaenju novih, sve smelijih reenja u primeni konstrukcija i materijala. Postignut napredak u ovom pravcu, meutim, nije praen u jednakoj meri i napredkom na polju poarne bezbednosti objekta. Primenom sve veeg broja zapaljivih i eksplozivnih materijala u procesu proizvodnje, stvorio se i niz novih opasnosti i izvora poara, koji iz godine u godinu poveavaju tete, iako bi se opravdano moglo oekivati da e, uvoenjem savremenih materijala i konstrukcija, poari postati sve rei. Da do toga ne bi dolo, prilikom izgradnje novih objekata, preduzimaju se odreene preventivne graevinske mere koje se ogledaju u izboru lokacije objekta i materijala od kog e objekat biti napravljen. Iz tih razloga je neophodno da projektanti, u nastojanjima da dou do novih savremenih arhitektonskih reenja, pored zadovoljavanja funkcionalnih, ekonomskih, estetskih, konstruktivnih i drugih uslova, udovolje i zahtevima zatite od poara. Mere koje treba primenjivati pri projektovanju zgrada imaju za cilj sa jedne strane da spree pojavu poara, a sa druge strane, ako do poara doe, da onemogue njegovo brzo irenje i prenoenje na okolinu, kao i da obezbede evakuaciju ljudi ugroenih poarom. Osim toga, ove mere treba da omogue brzu intervenciju na spasavanju i gaenju poara, kako od strane vatrogasnih jedinica, tako i drugih lica koja budu uestvovala u takvim akcijama.

URBANISTIKO PLANIRANJE U ZATITI OD POARA

Planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnja naselja i infrastrukturnih objekata, izvode se prema Zakonu o planiranju i ureenju prostora i prostornom planu. Ovaj deo planiranja ima vie hijerarhijskih nivoa, ali su osnovni: prostorni plan, detaljni prostorni plan, generalni urbanistiki plan (GUP), urbanistika ureajna osnova, detaljan urbanistiki plan (DUP), akt o uslovima za ureenje prostora. Urbanistiki planovi se zasnivaju na proceni potreba i mogunosti ureenja, korienja i zatite prostora, naroito u pogledu: prirodnih karakteristika prostora, stepena izgraenosti stambenih i objekata privrednih i drutvenih delatnosti i mree i objekata infrastrukture, zatite ivotne sredine, zatite nepokretnih kulturnih dobara, zatite od elementarnih i drugih veih nepogoda. Zakon o zatiti od poara decidno zahteva da se prostornim i urbanistikim planovima, kao i odlukama koje ih zamenjuju ili dopunjuju u pogledu mera zatite od poara, mora predvideti sledee: izvorita snabdevanja vodom, i kapaciteti gradske vodovodne mree koji obezbeuju dovoljne koliine vode za gaenje poara; udaljenost izmeu zona predvienih za stambene i javne objekte i zona predvienih za industrijske objekte i objekte specijalne namene (skladita lako zapaljivih tenosti, gasova i lako eksplozivnih materija); udaljenost izmeu objekata razliite namene unutar industrijske zone i objekata specijalne namene, koji omoguava sprovoenje mera zatite od poara; irina puteva koji omoguavaju pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za vreme gaenja poara; prostor za izgradnju objekata za potrebe vatrogasnih jedinica. Nakon izgraenih planova Zakon predvia i obavezu organa, odnosno organizacije koja izrauje planove, da pribavi saglasnost nadlenog organa za unutranje poslove u pogledu mera zatite od poara. To znai da organ uprave nadlene zajednice, koji je ovlaen da donese, odnosno usvoji ove planove, obavezno mora prethodno da pribavi saglasnost nadlenog organa za unutranje poslove.

ZATITA OD POARA BLOKA OBJEKATA

Urbanistikim planiranjem odreuju se veliine graevinskih parcela, namena, visina i poloaj objekta. U gradskim i rekreativnim ambijentima propisivane su male parcele koje nisu omoguavale bezbedan razmetaj kua. Tako su se du ulica javili nizovi kua udaljenih svega 2 do 3 m, jer su parcele iroke svega 15-20 m. Minimalna irina parcele morala bi biti 25 m, odnosno do granice suseda trebalo bi da bude najmanje 5 m. Ukoliko se na parceli predvia smetaj sena, slame i drugih poljoprivrednih

proizvoda (stogovi i sl.), parcela bi morala biti irine najmanje 35m kako bi se ostvarila adekvatna zatita od poara sopstvenog i susednog objekta. Visoki objekti zahtevaju vea bezbednosna rastojanja. Kako se ovi objekti prave u uim gradskim centrima potrebno je paljivo odmeriti zahteve sa ekonominijom gradnjom. U nizu propisa obrauju se zahtevi za pristupnim putem ka objektu, ureenju platoa za vatrogasna vozila i sl. POSTAVLJANJE OBJEKATA U BLOKU Postavljanje objekata u bloku obino je obimno. Da bi se moglo prii objektima sa druge strane, potrebno je obezbediti ulaz u blok. Unutar bloka postavljen je kruni tok saobraaja. Povratnice T oblika i okretnice su osetljive jer je mnogo lake da se parkiranjem nekih vozila onemogui saobraaj. Ukoliko se ulaz u blok obezbeuje prolazom kroz objekat, njegove gabaritne mere su: visina - 4,5m, irina 3,5m. Samo se u starim gradskim jezgrima, gde nema visokih objekata, pa nije potrebno koristiti gabaritna vozila, dozvoljava visina prolaza kroz stare gradske kapije visine do 3,5 m, i irine 2,8 metara Prilaz spolja odreenom delu objekta, odnosno direktan ulaz/izlaz se mora obezbediti i odreenoj klasi skladita, energetskih postrojenja i sl. Podzemne garae u jednom nivou mogu imati jedinstven ulaz/izlaz samo ako im je korisna povrina manja od 500m2 (oko 20 garanih mesta). Vee podzemne garae moraju imati odgovarajui broj rezervnih izlaza za vozila, a to znai rampe za izlaz do javnih saobraajnica. Prioritet treba da imaju otvorene nadzemne garae. U smislu zatite od poara, visina objekta je visina od nivoa na kom je uraen pristup ili plato za rad sa automatskim lestvama pri vatrogasnoj intervenciji, do nivoa poda poslednje etae za boravak lica. Ukoliko je ova visina vea od 30m objekat se tretira kao visok i tada podlee nizu rigoroznih zahteva bezbednosti koji imaju mnoge uticaje i na urbanistike zahteve. Prema tome sa gledita zatite od poara, nije bitno da li objekat ima est ili sedam spratova, ve ima li visinu manju od 30m. Za vee objekte takoe treba precizno dati visinu, jer su i tu mogui posebni zahtevi za naroito visoke objekte. MEUSOBO RASTOJANJE OBJEKATA Za spreavanje irenja poara sa jedne zgrade na drugu, veliku ulogu igra njihovo meusobno rastojanje. Slobodan prostor izmeu dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju poarnu prepreku, ako je dovoljno irok. Ako je rastojanje izmeu dve zgrade malo, poar e se lako proiriti sa jedne zgrade na drugu. Poznati su sluajevi u prolosti, da su u poarima nestajala itava naselja, jer su zgrade bile zbijene jedna uz drugu. Pitanje koje se ovde namee je u tome kolika treba da bude stalna udaljenost dve zgrade da ne bi dolo do prenoenja poara sa jedne zgrade na drugu, a da se ne troi previe graevinskog prostora. Za spreavanje irenja poara sa jedne zgrade na drugu, veliku ulogu igra njihovo meusobno

rastojanje. Slobodan prostor izmeu dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju poarnu prepreku, ako je dovoljno irok.

Minimalno rastojanju dva proseno ugroena jednospratna objekta koji imaju normalne prozore jedan prema drugom, je 12m; za etvorospratne zgrade 16m; za osmospratne 22m i za esnaestospratne 30m. Osim stepena vatrootpornosti objekata, za prenoenje poara sa jedne zgrade na drugu od znaaja su i mnogi drugi faktori, meu kojima i veliina otvora na zidovima susednih objekata, visina i duina objekata. Veliina otvora i zidova izloenih strana znaajna je zbog toga to se poar mnogo lake prenosi ako u zidovima postoje otvori nego ako u njima nema otvora. Sa tog stanovita moe se rei da je opasnost od prenoenja poara sa jedne zgrade na drugu proporcionalna veliini otvora na zidovima. Najei otvori na zidovima su prozori. Prema tome, iz zgrade koja je zahvaena poarom, lake e se preneti poar ako na njoj ima vie prozora i vrata koji su okrenuti prema drugoj zgradi. Isto tako, ako na susednoj zgradi ima vie otvora u zidu koji je okrenut zapaljenoj zgradi, poar e se lake preneti. UTICAJ VELIINE OBJEKTA NA OPASNOSTI OD POARA Pored ostalih faktora, na bezbednost zgrade utie i njena veliina, tako da se dimenzije zgrada pojavljuju kao poseban faktor poarne opasnosti. U veim zgradama po pravilu je skoncentrisana i vea koliina zapaljivih materijala, kako materijala koji ine sastavni deo zgrade, tako i materijala koji je smeten u zgradi. Veliina zgrade je naroito vaan faktor u industriji, a posebno u industrijama gdje se upotrebljavaju ili prerauju lako zapaljive ili eksplozivne tenosti ili neke druge materije. Pored opasnosti koje se poveavaju poveanjem veliine zgrade, sa poveanjem veliine zgrade smanjuje se i mogunost lokalizovanja poara, pogotovo ako su zgrade nepodesno raene ili izraene od zapaljivih materijala

U Engleskoj je prouavano pitanje maksimalnih prostora sa gledita zatite od poara, pa se dolo do zakljuka da je najvei prostor na kome se moe jo lokalizovati poar 6000m3, ukoliko poar uzme velike razmere. Ako je zgrada od konstrukcija sa veim stepenom vatrootpornosti i ako ima

poarnih prepreka, opasnost od poara za celu zgradu se smanjuje. Meutim, potrebno je uvek ograniiti meuprostor koji se nalazi izmeu dve poarne prepreke. Meutim, treba imati na umu da se sa veliinom zgrade poveavaju opasnosti i da kod projektovanja zgrada treba voditi rauna da se uvek veliina zgrade ili pojedinih prostorija projektuje tano toliko koliko odgovara funkciji takve prostorije, kao i potrebama zatite od poara PRILAZNE SAOBRAAJNICE ZA VATROGASNA VOZILA Poloaj zgrade treba da obezbedi odgovarajuu irinu puta, radijus krivine, prostor za parkiranje na vrstoj podlozi za poarna vozila. Treba izbegavati vetake i prirodne prepreke koje bi mogle da ometaju kretanje vatrogasnih vozila. Lako manevrisanje vatrogasnim vozilima je mogue ako se izbegnu duge uzane saobraajnice (due od 50m) koje nemaju odgovarajue okretnice. Izbegavati slepe ulice.

Slepa ulica

T-oktretnice

Krune okretnice

Prstenasta okretnica

Slepa ulica - moe da prouzrokuje gubitak vremena i tekoe u manevrisanju unazad T-okretnice - obezbeuju manevarski prostor i promenu smera bez dugih manevrisanja unazad. Krune okretnice - slepa ulica sa okretnicom na kraju. Radijus okretanja treba da bude najmanje 10,5m. Vatrogasnim vozilima mora biti omogueno da priu objektu sa onih strana na kojima se nalaze prozori, vrata i drugi otvori. Za intervenciju pri gaenju poara mora se obezbediti plato na kome je mogue korienje automehanikih lestava. Pristupni put oko objekta i plato za intervencije moraju se izraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek mogui samo vonjom unapred. Pristupni put za vatrogasna vozila mora da izdri optereenje koje po osovini iznosi, minimalno 13 kN (za troosovinska vozila). Najmanja irina kolovoza za jednosmerno kretanje vozila mora da iznosi min. 3,5m, a za dvosmerno kretanje vozila min. 6m. Visinska prohodnost koja se mora obezbediti za vatrogasna vozila mora da iznosi minimalno 4,5m. Saobraajnice moraju da obezbede unutranji radijus krivine od 7m i spoljanji radijus krivine od 10,5m. Uspon pristupnog puta za vatrogasna vozila ne sme biti vei od 12% tamo gde se kolovoz ne ledi, odnosno, vei od 6% tamo gde se kolovoz ledi. Nagib platoa sa kojeg se vri intervencija ne sme biti vei od 3%. Plato mora da primi optereenje od 10t na 0,1m2. Minimalna irina platoa mora da bude 5,5m, a minimalna duina 15m. Rastojanje od blie ivice pristupnog puta do objekta visine do 10 spratova treba da iznosi od 5-8 m, a za objekte preko 10 spratova od 8-10m.

Graevinski raspored ne bi trebalo da omete prilaz poarnim vozilima ka zgradama. Na sledeim crteima su prikazane mogue prepreke.

OGRADA- zatitna ograda treba da bude snabdevena kapijom dovoljne irine (W) , da kada otvorena obezbedi prolaz vatrogasnim vozilima do objekta STUBOVI - prepreke radi spreavanja prolaza motornim vozilima (na primer: peake zone, trgovake etvrti, privatni prolazi) treba da budu pokretne radi prolaza vatrogasnih vozila. Stubovi mogu da se osiguraju katancima koje vatrogasna sluba moe da otkljua. GRAEVINSKE KARAKTERISTIKE OBJEKATA mogu da ometaju efikasno spreavaje poara i operaciju spaavenja. Dati su primeri koji ometaju postavljenje vatrogasnih vozila i vozila sa lestvama

POARNI SEKTORI I POARNI SEGMENT Poarni sektor je prostor u zgradi koji je od drugih delova odvojen poarnim zidovima, odnosno nesagorivom tavanicom. Poarni sektor se smatra osnovnom poarno-graevinskom jedinicom. Od ostalih delova objekta izdvojen je zidovima, vratima, meuspratnim konstrukcijama i drugim obimnim konstrukcijama otpornim na poar. Kod zgrada kod kojih tavanice nemaju potrebnu vatrootpornost za predvieno poarno optereenje, poarni zid preseca zgradu po itavoj visini, pa itav takav deo zgrade, koji obuhvata sve spratove, sainjava poarni sektor. Ukoliko zgrada sa vie spratova ima odvojene poarne sektore sa nesagorivom tavanicom, onda se poarno optereenje obraunava za svaki sektor posebno.

Vertikalne komunikacije treba da budu posebni poarni sektori (stepenita i liftovska okna). Ulazna vrata u ove sektore treba da imaju otpornost prema poaru ili bar da spreavaju prodor vatre i dima. Sva vrata otporna prema poaru treba da imaju ureaje koji ih vraaju u zatvoren poloaj posle prolaska lica. Povrine poarnih sektora se u nekim propisima ograniavaju. Za stambene, poslovne i javne objekte, povrina poarnog sektora se obino ograniava na 500-1500 m2 (zavisno od visine objekta i mere zatite); za skladita zavisno od poarno opasne robe i sistema zatite: 4500, 3000, 2000, 800 pa i 400 m2 itd. U cilju da se poar lokalizuje i sprei njegovo irenje na ostale delove zgrade, vatrootporni zidovi i meuspratne konstrukcije imaju otvore koji su zatieni negorivim materijalima (poarne klapne, zatieni kablovi i sl.).

Poarno izdvojeni deo zgrade -poarni segment - je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalano ini jednu graevinsku celinu koja je i poarno izdvojena od ostalih delova zgrade konstrukcijama otpornim prema poaru (npr. jedna stambena lamela zgrade sa vie lamela, skladini deo robne kue, tehniki blok bolnice,vei raunski centar banke, sportsko rekreativni deo hotela i sl.). Poarni segment ima obino vie spratova koji su povezani jedinstvenim putevima za komunikaciju i evakuaciju, koriste se jedinstvene instalacije ventilacije i klimatizacije, elektrini razvod i dr. Poarni segment obino ima najmanje dva poarna sektora. Ukoliko se segment objekta izvodi kao jedan poarni sektor, onda se primenjuje sve ono to se odnosi na poarni sektor.