Perspektive proširenja nakon Hladnog rata • Kraj Hladnog rata doneo nove perspektive proširenja – • • • Neutralne države (Austrija

, Finska, Malta i Švedska)

Austrija, Finska i Švedska postale članice 1995. Kipar, Turska Zemlje CIE (Bugarska, Čehoslovačka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Slovenija)

Pristupanje zemalja CIE • Jak zagovornik proširenja su bili delovi Evropske komisije koji su konstantno usmeravali politiku ka preuzimanju jasne obaveze EU da do proširenja dođe, uprkos otporu većine zemalja i ostatka Komisije Iako su zemlje članice imale zajednički interes u geopolitičkoj stabilizaciji regiona i dugoročnoj ekonomskoj perspektivi u tom delu Evrope, nisu sve bile pristalice proširenja Francuska i Velika Britanija su bile zabrinute ne samo zbog ujedinjenja Nemačke, već i zbog rastućeg nemačkog uticaja u CIE Manje zemlje članice su se plašile da bi unilateralna delovanja velikih zemalja mogla da dovedu do tenzija u EU Podržavala Nemačka Parlament najjači zagovornik Podržana od Nemačke, Komisija je 1990. predložila potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa Čehoslovačkom, Mađarskom i Poljskom – ekonomski najrazvijenije i strateški značajne I spoljni zahtevi i očekivanja su EU stavili u centralnu ulogu – Nove vlade CIE su svoje reformske ciljeve formulisale u skladu sa evropskom integracijom, a učlanjenje u EU učinile spoljnopolitičkim prioritetom

• • • • •

Budući da je većina zemalja članica bila za produbljivanje, a ne proširenje, rešenje je nađeno u formi Evropskih sporazuma kao odgovarajućeg okvira za pridruživanje zemalja CIE Evropski sporazumi

takođe predstavlja značajan element Deklaracija iz Kopenhagena je počivala na krhkom kompromisu. a ne novu inicijativu. mora biti u stanju da usvoji i primeni pravne tekovine EU Pored toga. Evropski savet predvideo da će sposobnost EU da prihvati nove članice. odlučio da pridružene zemlje iz CIE mogu postati članice EU ako to žele i usvojio uslove za pristupanje Kriterijumi iz Kopenhagena • • • • Stabilnost institucija koje garantuju poštovanje demokratije. uz održavanje brzine evropskih integracija. ljudskih prava i zaštitu manjina Postojanje funkcionalne tržišne privrede sposobne da se nosi sa tržišnom utakmicom u EU Sposobnost da preuzmu obaveze koje proističu iz članstva. novopostavljeni glavni promoteri proširenja u Komisiji.– – – – • Liberalizacija trgovine Intenzivna ekonomska saradnja Institucionalizovana politička saradnja Ne obećava se članstvo. koji je ostavljao otvorenim pitanje kako će nova politika biti sprovedena u delo Većina zemalja članica je ostala sumnjičava prema perspektivi proširenja i pristala je na Deklaraciju u uverenju da će ona dovesti do smirivanja debate o proširenju za duži vremenski period Međutim. komesar za spoljne ekonomske odnose Leon Britan i komesar za spoljne političke odnose Hans van der Bruk su smatrali drugačije • • • • Pristupanje zemalja CIE . ali se prima k znanju da je pristupanje krajnji cilj za pridružene zemlje Zaključeno ukupno 10 Evropskih sporazuma (uključujući i sporazume sa Češkom i Republikom Slovačkom nakon raspada Čehoslovačke u januru 1993. vladavine prava.) Evropski savet u Kopenhagenu u junu 1993. zagovornici proširenja su Deklaraciju tumačili kao strategiju za pripremu zemalja CIE za pristupanje Iako je i sam Žak Delor smatrao da ona predstavlja konsolidaciju postojeće politike.

. u zamenu za nemačku podršku onome što će postati Evro-mediteransko partnerstvo. itd. koja je predstavljena kao tehnički dokument sprečavajući time protivnike proširenja da ulože veto Nemačka vlada je intenzivno lobirala da se odredi datum za otpočinjanje pregovora o pristupanju. između EU i kandidata – Redovni ministarski sastanci obe strane • • • • • • • . pri čemu su zemlje članice imale svoje favorite. a ne samo prema Istoku – Tokom pregovora o proširenju na zemlje EFTA-e. ‘Barselona proces’ za razvoj nove politike prema Mediteranu • • Neformalna saradnja članova Komisije sa nemačkom vladom je doprinela nizu koraka koji su postepeno vodili sve aktivnijoj politici proširenja. svih 10 zemalja CIE je podnelo zahtev za članstvo Na inicijativu nemačkog predsedavanja. kao što su poziv Evropskog saveta 1994. kako bi se to odrazilo na njihove reformske procese. što je otvorilo debatu o tome da li da se pravi razlika između aspiranata na članstvo. Austrija Sloveniju Vlada SAD vršila pritisak da baltičke zemlje budu kompenzovane za činjenicu da nisu bile primljene u NATO Manjina i u Komisiji i u zemljama članicama se zalagala za sistem „regate“ po kojem bi zemlje postepeno bile primane u članstvo Između 1994. Evropski savet u Esenu u decembru 1994.. i 1996. godine Komisiji da pripremi strategiju za pripremu pristupanja. Češke i Mađarske da ispune zadate kriterijume. ili Bela knjiga o pripremi pridruženih zemalja CIE za pristup unutrašnjem tržištu 1995. u zavisnosti od geografskih i/ili istorijskih veza Iako je postojala saglasnost oko spremnosti Poljske.• • Stavovi zemalja članica su se i dalje razlikovali Britanski i italijanski ministri spoljnih poslova su se zalagali za učešće predstavnika zemalja CIE u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i Pravosuđu i unutrašnjim poslovima Španija i Francuska su tražile da se vodi aktivna politika prema Mediteranu. one su se nagodile sa Nemačkom da će podržati proširenje na istok. pre svega sa Poljskom. odnosno tzv. koji je pokrivao većinu oblasti politika Unije. odlučio da počne strukturni dijalog. Češkom i Mađarskom. lobiralo se i za pojedine druge zemlje Nordijske zemlje su podržavale Estoniju.

sa tolikim brojem kandidata ona je zapravo imala ključnu uogu • • – – Pored toga. kao i posebnoj ulozi u procesu političke i ekonomske transformacije CIE Takođe. ključno je bilo delovanje Evropske komisije koja je. uspela da nametne i sprovede politiku proširenja • Iako formalno Komisija samo pregovara u ime zemalja članica. na rezultat je uticao i stav političke elite EU da bi kredibilitet EU bio doveden u pitanje ukoliko ne bi ostvarila svoju kolektivno proklamovanu obavezu da primi zemlje CIE Geopolitički interesi – Barselona proces • • Pokrenut u novembru 1995. Politika poslednja dva proširenja je rezultat kombinacije nekoliko faktora – Sa jedne strane. Slovačkom. Litvanijom. Letonijom. od strane MIP-ova tadašnjih 15 ZČ EU I 14 mediteranskih zemalja kao okvir za bilateralne I regionalne odnose Zasnovan na Deklaraciji iz Barselone. Mađarskom. Poljskom. Kiprom. Estonijom. uprkos skepsi unutar EU. Maltom i Slovenijom. i njena uloga bi trebalo da bude tehnička. postale članice 2004. sa Češkom. potpisani Sporazumi o pristupanju Bugarske i Rumunije. Evropski savet je prihvatio Belu knjigu Komisije o pripremi pridruženih zemalja CIE za pristup unutrašnjem tržištu Po smernicama iz Bele knjige. predstavljao osnovu za Evromediteransko partnerstvo . postale članice 2007. pored snažne uloge zemalja članica zagovornika proširenja. samopercepcije EU o posebnoj ulozi koju ima za „ponovno“ ujedinjenje Evrope. većina zemalja je usvojila detaljne pretpristupne planove • Sporazumi o pristupanju potpisani u Atini u aprilu 2003. 2005.– – • Godišnji sastanci šefova država i vlada tadašnjih i budućih zemalja na marginama Evropskog saveta Prvo takvo okupljanje upravo u Esenu EU započela i proces uključivanja zemalja kandidata u unutrašnje tržište – – U junu 1995.

• Tri osnovne dimenzije partnerstva • • • Politički I bezbednosni dijalog Ekonomsko I finansijsko partnerstvo Socijalno. korupcije i krivotvorenja. krijumčarenja droga i oruzja. bezbednosti i pravde Ovaj cilj će se postići sprečavanjem i borbom protiv organizovanog i drugog kriminala. posebno terorizma. trgovine belim robljem. krivičnih dela protiv dece. u meri u kojoj je potrebno. na sledeći način • Blizom saradnjom policijskih snaga. direktno ili posredstvom Evropske policijske sluzbe (EUROPOL) Blizom saradnjom pravosudnih organa ZČ Usklađivanjem. propisa krivičnog zakonodavstva ZČ • • . carinskih uprava i drugih nadleznih organa u ZČ. kulturno I ljudsko partnerstvo UGOVOR IZ AMSTERDAMA: III stub – – Cilj EU je da obezbedi visok nivo zaštite građana u okviru prostora slobode.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful