You are on page 1of 3

Razmiljanje o osveti, uopteno, kao o inu, daje jasne definicije i sigurna sam da e je kao takvu svako definisati kao

nisku pobudu, kao neto to nije hrianski, kao plemensku karakteristiku ljudi koji su na niem stepenu razvoja, a razmiljanje o osveti kao inu vieg reda izazivalo je u meni udna oseanja. Neprestano se nametalo pitanje kako osveta moe dobiti takvu konotaciju. Neobjanjivo je da takva pobuda moe biti bilo ta drugo osim ina poremeenog ljudskog uma, a kamoli in vieg reda... Osveta kao takva ne postoji ni u ivotinjskom svetu. Da li je ba to bio okida koji me je naveo da osvetu opravdam u svojim stavovima? ivotinje nemaju razum i filozofiju ivota. Na ovu konstataciju se nadovezuje pitanje ta oveka navodi na takvu odluku? Koliko se jaka oseanja razviju u oveku da se on, nemajui drugog izlaza, odlui za osvetu? Osveta je jo od starog veka bila tema mnogih stvaralaca. Poevi od usmenih pripovedanja preko starogrkih zapisa Homera u Odiseji i Ilijadi, mranog srednjeg veka, ekspira i mnogih drugih. I stvaraoci novijeg vremena su esto inspirisani ovakvim motivom pogotovo to osveta u dananje vreme dobija sve vie razliitih oblika. Ipak svako od njih osvetu vidi na drugaiji nain i zbog toga je na razliite naine i prezentuje. Kao i u svim drugim umetnostima ni kinematografija nije u svojoj kratkoj istoriji bila imuna na ovu temu. Mnogi su je se kinematografi dotakli a neke od njih emo u ovom radu vie ili manje analizirati. Tri velika ostvarenja koja smo imali prilike da vidimo bave se temom osvete. Dodue svaki film prati priu na razliite naine sa likovima koji su razliito okarakterisani. Bez obzira to ih povezuje ista tema ova tri filma su potpuno razliita. Devianski izvor je znaajno ostvarenje najveeg skandinavskog filmskog umetnika. Film je snimljen 1959 godine a pria je zasnovana na jednoj baladi iz XIII veka. Mladu devojku na putu ka crkvi siluju i ubijaju tri pastira, koji e zatim potraiti utoite u tvravi njenog oca. Otac otkriva njihovu krivicu i ubija ih na brutalan nain u sceni koja ima skoro apokaliptinu teinu. Kada nakon ina osvete u umi pronae mrtvo telo erke zavetuje se da e tu podii crkvu. U ironinom zakljuku filma na tom mestu u umi udesno izbija izvor to bi se moglo protumaiti kao boji oprotaj. Ovaj veoma teak film se zavrava neuobiajenom optimistikom naznakom nade koja ba nije karakteristina za Bergmanov nain pripovedanja. Ipak potpuno je jasno da je otac iz opravdanih pobuda izvrio in ovete i kaznio krivce za poinjen zloin

1|Page

Taksista je ostvarenje amerikog reditelja Martina Skorsezea. Obrauje temu o postvijetnamskom sindromu u Americi toga vremena. Temu o kojoj se govorkalo tajno ili javno, na ovaj ili onaj nain. Skorseze je pomou svog junaka pokuao publici da priblii ivot biveg ratnika zateknutog u svakodnevici prosenog amerikog drutva. Tokom veeg dela filma upoznajemo se sa likom koji prikuplja nae simpatije. Na neobian nain kroz priu reditelj nam doarava jedan um koji ba nismo u stanju da jasno definiemo, ali definitivno njegove neobine odluke i nesvakidanji postupci bude nae interesovanje i na neki udan nain mi postajemo njegovi saveznici. Kasniji pokuaj ubistva kandidata za predsednika i sam in ubistva makroa ne bude ba oseaje simpatije, ali nakon prvog utiska stie se oseaj da su opravdani i da imaju vii cilj. Kao takav, ovaj in osvete ostaje na nivou polujasnog jer gledaocu se ne razjanjava taan motiv takvog postupka. Moe se samo naslutiti da su njegove namere pobuene nekim prolim dogaajima i eljom da postane heroj inei ovaj svet boljim za ivot. Nemili dogaaj koji ga odvaja od njegovog anela u kojem on ostaje neshvaen i zbunjen stvara prekretnicu u filmu. Nadovezuje se situacija koja, nakon njegovog prvog susreta sa mladom prostitutkom, u njemu ostavlja oseaj krivice i tom se trenutku dogaa obrt koji vodi do njegove osvete i iskupljenja. Kratki film o ubijanju je deo desetotomnog dela poljskog reditelja Kitofa Kjelovskog Dekalog / Deset boijih zapovesti. Uz Kratki film o ljubavi je najbolje ostvarenje iz tog opusa. Nastao je 1998 godine, godinu dana pre nego to je reditelj zavrio serijal, a ve iste godine dobija nekoliko priznanja i nagrada. Pratei paralelno dve prie jednu o mladiu koji kao da besciljno luta, i drugu o taksisti koji ba ne zadobija simpatije gledoca dospevamo do scene koja je ma koliko bila brutalna na maestralan nain izreirana. Kada se zapitamo za razlog ovako brutalnog ina ubistva ne nalazimo odgovore. Ni sam protagonista nam do kraja filma potpuno ne otkriva svoje motive i ma kako njegova prolost bila tuna zbog gubitka sestre oseaj katarze izostaje, kako nakon njegovog zloina tako i nakon presude i egzekucije. Oseaj koji ostaje je nedefinisan i in poput ovog ostaje na nivou potpune tajne. Ovi filmovi nastali su u razliitim periodima. Gledajui ih uviamao koliko je kinematografija, istina za veoma kratko vreme, napredovala. Publika je sazrevala i od autora se oekivalo da prati njene potrebe. Nije vie bilo dovoljno da se ispria pria viena okom autora ve se oekivalo da se gledaocu ostavi prostora da samostalno iitava poruke i donosi svoj sud. Nije vie dovoljno da se lik dovede do ina osvete i da se nakon toga njegov postupak opravda. Gledaocu je
2|Page

potrebno da sam stigne do pobude i elje da doe do osvete i da sam donese sud o tome da li je ona opravdana ili ne. Iz svih ovih ostvarenja moemo da izvuemo zakljuak da osveta moe biti projektovana gde imamo vidljiv motiv, i fiktivna gde je uzrok osvete nepoznat. Ako se malo bolje udubimo u problematiku zapaziemo da skoro svaki akcioni film za inicijalni i pokretaki motiv ima osvetu. Takvi su filmovi veoma esti i popularni meu publikom, a neki ak u nazivu nose re osveta: Osveta Pink Pantera, Osveta blizanaca, Osvetnik Osveta Zoroa... Tu su i filmovi poput Pobesnelog maksa, Konan, filmovi sa Brus Lijem: U zmajevom gnezdu, Zmajeva pesnica, Na zmajevom putu, zatim Grof Monte Kristo, Gladijator, Grimizne reke, Psi od slame, aoka, Sedam, Strava u ulici Brestova i mnogi drugi. Bilo kako bilo stiemo do zakljuka da osveta u stvarnom svetu nikako ne nailazi na odobravanje okoline dok u svetu fikcije filma, pozorita i knjievnosti ona dostie nivo opte prihvaene pojave i esto je obraivana tema. Sukob moralnih i estetskih vrednosti je neizbean jer bez toga, prosto ne bi postojao ni film.

3|Page