P. 1
PjotrDuspenskiPsihologija Moguce Evolucije Covecanstva

PjotrDuspenskiPsihologija Moguce Evolucije Covecanstva

|Views: 3|Likes:
Published by Voja Voja

More info:

Published by: Voja Voja on Feb 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/13/2013

pdf

text

original

Sections

  • SADRŽAJ:
  • UVOD
  • PRVO PREDAVANJE
  • Moramo da razumemo da čovek ništa ne može da
  • TREĆE PREDAVANJE
  • Mora pokušati da pamti sebe
  • PETO PREDAVANJE

Naslov originala: P.D .

Ouspensky: Psychology of the Possible Evolution of Mankind, Routledgc & Kegan Poul L t d , London, 1957

Za Izdavaca: Slobodan Blagojcvic

P. D. Ouspensky

Psihologija moguce evolucije covecanstva
(Uvod u ucenje Gurdijeva)

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna bibliotcka Srbijc. Beograd

Prevod: Dusica Milojkovic

Uspcnski Pjotr Damjanovic Psihologija moguce evolucije covecanstva; prevod sa cnglcskog originala Dusica Milojkovic. - Beograd : Opus. 1997. - 87 sir.: Prevod dela: Psychology of the Possible Evolution of Mankind ISBN - 86 - 7453 - 016 - 11

Grafidko i tchnicko uredenjc: Slobodan Vitkovic Korcktura: Dusica Milojkovic Izdavac: OPUS-VIDEO. Bcoarad

OPUS . Beograd 1997

Stampa: Grafika, Mladenovac

SADRŽAJ: 1. UVOD 2. PRVO PREDAVANJE 3. DRUGO PREDAVANJE 4. TREĆE PREDAVANJE 5. ČETVRTO PREDAVANJE 6. PETO PREDAVANJE 7 9 27 45 57 71

UVOD Pre nekoliko godina sam počeo da primam pisma od čitalaca svojih knjiga. U svim tim pismima nalazilo se jedno pitanje: šta sam radio nakon što sam napisao svoje knjige, koje su na engleskom objavljene 1920. i 1931., a napisane su 1910. i 1912. Na ova pisma ne bih nikada mogao da odgovorim. Bile bi mi potrebne čitave knjige čak i da samo probam da to učinim. A l i kada su ljudi koji su mi pisali boravili u Londonu, gde sam živeo od 1921., pozivao sam ih i organizovao za njih niz predavanja. Na ovim predavanjima sam pokušao da odgovorim na njihova pitanja i da objasnim šta sam otkrio nakon što sam napisao svoje dve knjige i kakav je bio pravac moga rada. 1934. sam napisao dva uvodna predavanja koja su davala neku opštu ideju o onom što sam proučavao, kao i o smernicama na osnovu kojih je izvestan broj ljudi radio sa mnom. Bilo je potpuno nemoguće da se sve ovo sažme u jedno, pa čak i u dva i l i tri predavanja: stoga sam ljude uvek upozoravao da ne vredi čuti samo jedno i l i dva predavanja, već da predstavu o pravcu moga rada mogu dati tek pet, i l i još bolje deset. Ova predavanja su se od tada nastavila, a ja sam ih često ispravljao i iznova pisao. U celini gledano sam čitavom stvari bio zadovoljan. Čitano je pet predavanja, u mom prisustvu ili bez mene; slušaoci su mogli da postavljaju pitanja, a ako bi pokušali da slede savete i nagoveštaje koji su im dati i koji su se prvenstveno odnosili na samoposmatranje i na izvesnu samodisciplinu, veoma brzo bi stekli sasvim dovoljno radno razumevanje onog čim sam se bavio. Sve vreme sam, naravno, uvidjao da pet predavanja nije dovoljno, te sam u razgovorima koji su nakon njih sledili razradio i proširio prethodne podatke, pokušavajući da ljudima pokažem njihov sopstveni položaj u odnosu na novo znanje. 7

Ustanovio sam da za većinu ljudi glavnu teškoću predstavlja to da uvide da su zaista čuli nove stvari, odnosno stvari koje nikada ranije nisu čuli. Oni to nisu jasno formulisali, ali su zapravo u sebi uvek pokušavali da ovom protivureče i da ono što su čuli prevedu na svoj uobičajeni jezik, ma kakav on bio. A ja to svakako nisam mogao da uzmem u obzir. Znam da čoveku nije lako da shvati da je zaista čuo nove stvari. Toliko smo naviknuti na stare priče i na stare motive da smo odavno prestali da se nadamo i da verujemo da može postojati ma šta novo. A kada nove stvari čujemo, mi ih smatramo za stare ili mislimo da mogu da se objasne i protumače nečim starim. Istina je da nije lako uvideti mogućnost i neophodnost sasvim novih ideja, i da to s vremenom zahteva preocenjivanje svih uobičajenih vrednosti. Ne mogu da vam garantujem da ćete od početka čuti nove ideje, to jest ideje koje nikada ranije niste čuli;ali ako ste strpljivi, veoma brzo ćete početi da ih zapažate. A tada vam želim da ih ne propustite, i da ne pokušavate da ih interpretirate na stari način. Njujork, 1945.

PRVO PREDAVANJE Govoriću vam o izučavanju psihologije, ali moram da vas upozorim da je psihologija o kojoj govorim veoma različita od svega što vam može biti poznato pod tim imenom. Za početak moram da kažem da psihologija praktično nikad u istoriji nije bila na tako niskom nivou kao danas. Ona je izgubila svaki dodir sa svojim poreklom i svojim značenjem, tako da je sada teško čak i definisati pojam psihologije, odnosno reći šta je psihologija i šta ona proučava. A to je tako uprkos činjenici da nikada u istoriji nije bilo toliko psiholoških teorija i da se o psihologiji nikada nije toliko pisalo. Psihologija se ponekad naziva novom naukom. To je potpuno pogrešno. Ona je možda najstarija nauka, i u svojim najsuštinskijim crtama je, na nesreću, zaboravljena nauka. Da bi se razumelo kako psihologija može da se definiše, neophodno je shvatiti da ona, osim u savremeno doba, nikada nije postojala pod svojim sopstvenim imenom. Iz ovog ili onog razloga psihologija je uvek sumnjičena za pogrešne ili subverzivne tendencije, bilo verske, bilo moralne, bilo političke prirode, i morala je na različite načine da se prerušava. Psihologija je hiljadama godina postojala pod imenom filozofije. U Indiji se svi oblici joge, koja u suštini predstavlja psihologiju, opisuju kao jedan od šest sistema filozofije. Učenja sufija, koja su opet prvenstveno psihološka, smatraju se delom za verska, a delom za metafizička. U Evropi su čak i sasvim nedavno, tokom poslednjih decenija devetnaestog veka, mnogi radovi iz oblasti psihologije smatrani filozofijom. A uprkos činjenici da se gotovo sve filozofske discipline, kao što su logika, teorija saznanja, etika i estetika odnose na rad ljudskog uma i ljudskih čula, psihologija se smatrala inferiornom u odnosu na filozofiju i nečim što se odnosi samo na niže, odnosno trivijalnije strane ljudske prirode.

razvila ovaj ili onaj oblik psihološkog učenja. zakona i činjenica čovekove moguće evolucije. a drugo. mogu podeliti u dve glavne kategorije.Paralelno sa svojim postojanjem pod imenom filozofije. odnosno 10 ono što je pod ovim imenom poznato. psihologija je postojala u obliku simboličkih učenja. oni koji otvoreno postoje ili su postojali i oni koji su bili skriveni ili prerušeni. Što se tiče praistorijskog čoveka. ples. na primer. postojala zbirka knjiga različitih autora pod zajedničkim imenom Filokalija (Philokalia).svakako da ne mislim na savremene falsifikate religije . već sa stanovišta onoga što bi mogao postati. govoriću isključivo sa tog stanovišta. čije se prisustvo može ustanoviti na osnovu drevnih spomenika koje sadašnje čovečanstvo nije u stanju da ponovi niti da oponaša. u svom osnovnom značenju bile psihološka dela. i da nemamo nikakvog dokaza o čovekovoj fizičkoj ili mentalnoj evoluciji. mogli bismo da prihvatimo sasvim moguću tezu da su ove kosti pripadale nekom biću sasvim različitom od čoveka koje je davno izumrlo. nikakve sumnje da je gotovo svaka religija . medjutim. čije se kosti ponekad nalaze u slojevima tla iz ledenog doba ili još starijim. Druga: sistemi koji čoveka ne proučavaju sa stanovišta onoga što on jeste. psihologija je još i duže postojala kao vezana za ovu ili onu religiju. religija i umetnostpoprimile svoje posebne oblike u kojima su nam sada poznate. poput onih u Egiptu i staroj Grčkoj. Kasnije. i l i u svakom slučaju stariji. i samo oni mogu da objasne zaboravljeno poreklo i značenje psihologije. možemo naći nepogrešive znake o postojanju višeg tipa čoveka. Ovde. U vreme kada je bila povezana sa filozofijom i religijom. To ne znači da su religija i psihologija ikada bile jedna te ista stvar i l i da je uočavana činjenica da izmedju religije i psihologije postoji veza . alhemija. to jest sa stanovišta njegove moguće evolucije. Ako uzmemo istorijsko čovečanstvo. U ranom hrišćanstvu je. skulptura. pre nego što su filozofija. spada u ovu kategoriju. koja se u naše doba koristi u pravoslavnoj crkvi. često povezan i sa izvesnom praksom. Moderna "naučna" psihologija. a od savremenijih masonerija. nakon nestanka misterija. shvatićemo i da pravi odgovor na pitanje: Sta je psihologija? treba da bude da je psihologija proučavanje principa. da li su za nju neopho4ni neki specifični uslovi? Što se tiče uobičajenih savremenih stavova o čovekovom poreklu i njegovoj prethodnoj evoluciji. ili onakvog kakav pretpostavljaju ili zamišljaju da jeste. odnosno čovečanstvo u proteklih deset i l i petnaest hiljada godina. Nema. na primer. pa čak i arhitektura. Poezija. astrologija. na primer. a nekad nisu.šta čovekova evolucija znači. odmah moram da kažem da oni ne mogu biti prihvaćeni. To su. Moramo da shvatimo da o čovekovom poreklu ne znamo ništa. Kada shvatimo važnost proučavanja čoveka sa stanovišta njegove moguće evolucije. predstavljali su sredstva za prenošenje psihološkog znanja. koja su nekad bila povezana sa religijom toga perioda. tako da je proučavanje religije veoma često uključivalo proučavanje psihologije. Prva: sistemi koji proučavaju čoveka onakvog kakav jeste. U drevna vremena. 11 . psihologija je takodje postojala i u obliku umetnosti. psihologija je postojala u obliku misterije. naročito za podučavanje kaludjera. Gotske katedrale su. magija. Ovi poslednji sistemi su zapravo oni prvobitni. okultizam i teozofija. Ovde je neophodno napomenuti da se svi psihološki sistemi i doktrine. u ovim predavanjima. drama. Naše prvo pitanje će biti . ili stvorenja po izgledu sličnih čoveku pa ipak veoma različitih od njega. Postoje i mnogi odlični psihološki radovi koji se nalaze u sasvim pravovernoj verskoj literaturi različitih zemalja i epoha.

čak i ako im se kaže. već i da postaje sve redja. odnosno da se degeneriše i da izgubi mogućnost za razvoj. ili ako ne želi dovoljno jako i ako ne čini neophodne napore. čovek se nikada neće razvijati. i moramo da naučimo i da razumemo u kom smislu i u kom pravcu mora postati drugačije biće. odnosno evolucije koja se odvija sama od sebe. Može nam zvučati čudno. uz napore odredjene vrste koje čini sam čovek i uz dovoljnu pomoć od strane onih koji su već ranije započeli sličan rad i koji su već ostvarili izvestan stepen razvoja ili bar stekli izvesno poznavanje metoda. moramo da poreknemo i svaku mogućnost buduće čovekove mehaničke evolucije. Zbog čega ne mogu svi ljudi da se razviju i da postanu drugačija bića? Odgovor je veoma jednostavan: zbog toga što to ne žele. naravno. ali moramo da shvatimo da ona ne samo da je retka. Zašto bi neko imao ono što ne želi? Nepravda bi bila kada bi čovek bio primoran da postane drugačije biće mada je zadovoljan onim što jeste. da razumemo da ne mogu svi Ijudi da se razviju i da postanu drugačija bića. Zato što za to ne znaju i što bez duge pripreme neće razumeti šta to znači. Evolucija predstavlja stvar ličnih napora i ona je u odnosu na masu čovečanstva redak izuzetak. odnosno unutrašnjem rastu. i bez odredjene pomoći. naići ćemo na stav da čovek postajući drugačije biće stiče mnoge nove kvalitete i moći koje sada ne poseduje. Naša osnovna ideja će biti ta da čovek. bilo da se dalje razvija sopstvenim naporima i umećem. to jest šta drugačije biće znači. 13 12 . nije dovršeno biće. Ovde moramo da se upitamo šta znači drugačije biće? Ako razmotrimo sav materijal koji možemo naći. a koji se odnosi na ovo pitanje. i to počevši od ovog poslednjeg. ili da živi i da umre onakav kakav je i rodjen.Budući da poričemo prethodnu evoluciju čoveka. Iz prethodnih tvrdnji proizilaze. Iskustvo i posmatranje pokazuju da je ovaj razvoj moguć samo u izvesnim odredjenim okolnostima. Moramo početi sa idejom da evolucija nije moguća bez ulaganja napora. Ako ne želi. onakav kakvog ga poznajemo. Ovo je opšti stav koji nalazimo u svim sistemima koji prihvataju ideju o čovekovom psihološkom. u skladu sa zakonima nasledjivanja i selekcije. takodje. mnoga pitanja:- Šta znači da čovek na putu evolucije mora da postane drugačije biće? Šta znači "drugačije biće"? Kakvi unutrašnji kvaliteti ili osobine mogu da se razviju u čoveku i kako to može da se učini? Zbog čega ne mogu svi ljudi da se razviju i da postanu drugačija bića'? Otkuda takva nepravda? Pokušaću da odgovorim na ova pitanja. Prolazna želja ili nekakva bleda želja koja počiva na nezadovoljstvu spoljnim okolnostima neće ostvariti dovoljan podsticaj. da ga priroda razvija samo do odredjene tačke i zatim ostavlja. U ovom slučaju će evolucija značiti razvoj izvesnih unutrašnjih kvaliteta i osobina koji obično ostaju nerazvijeni i ne mogu se razviti sami od sebe. Stoga u tome nema nikakve nepravde. to mora veoma mnogo i vrlo dugo da želi. Čovekova evolucija zavisi od njegovog razumevanja šta može da dobije i šta za to mora da da. a bez čovekovih svesnih napora i bez razumevanja njegovog mogućeg razvoja. Nakon toga moramo da razumemo da čovek na putu razvoja mora da postane drugačije biće. da bi postao drugačije biće. Moramo. Glavna ideja je u tome što čovek. zatim. nemogućeje.

onakvom kako sam ga prethodno opisao. bilo unutrašnjih. ne shvata da je zapravo mašina. Sam po sebi. U engleskom jeziku nema bezličnih glagolskih oblika koji bi mogli da se upotrebe za ljudskepostupke. Jednog trenutka je jedan. i tako dalje. može da nauči više o sebi i moguće je da će tada za njega stvari početi da se menjaju. To je prva pogrešna stvar koju čovek sebi pripisuje. najpre mora da stekne one sposobnosti koje takodje nema. to znanje ne primenjuje na sebi. bilo spoljnih. Ako to shvati. Istina leži u činjenici da čovek. A zapravo. To je karika koja nedostaje. tako i one za koje zamišlja da ih već ima. Tu odmah dolazimo do jedne veoma važne činjenice: Čovek sebe ne poznaje. sve se to dogadja. piše. Na putu svoje evolucije. On je mašina koju u pokret stavljaju spoijni uticaji i spoljni utisci. Uvek je drugačiji. Čovek nije u stanju da dela. medjutim. Dogadja se jednako kao što "grmi" ili "seva". Čak ni najdetaljniji opis ovih moći nam ni na koji način neće pomoći da razumemo kako se one javljaju i odakle dolaze. Ne zna čak ni to u kolikoj meri ne poznaje sebe. medjutim. On. pre svega. i to je najvažniji momenat. mora znati da nije jedinstven.To. reči. On nema jedno i nepromenljivo "ja" ili ego. Čovek nije u stanju da se kreće. skoro bez kraja i konca. A l i ako nije u stanju da uvidi i da razume svoju potpunu mehaničnost. On je mašina koja u pravim okolnostima i uz pravi tretman može da zna da je mašina. voli. i pošto je to u potpunosti uvideo. čovek mora da stekne kvalitete za koje misli da ih već poseduje. On o sebi ima svakakve pogrešne ideje. Čovek je izmislio mnoge mašine i zna da su ponekad. Da bismo ovo bolje razumeli i da bismo znali koje su ovo moći i sposobnosti koje čovek može da stekne. Sve što čovek misli da čini. ali vrlo neobična mašina. Čovek. raspoloženja i misli predstavljaju proizvod spoljnih uticaja. a drugog drugi. medjutim. odnosno ojednosti u čoveku stvaraju 15 14 I . ideje. On je marioneta koju nevidljive niti vuku tamoamo. On ne zna svoja ograničenja ni svoje sopstvene sposobnosti. čita. moramo početi od čovekovog opšteg znanja o sebi samom. osećanja. mada sam predstavlja mašinu znatno složeniju od svih koje je izmislio. misli ili govori sam od sebe. pre nego što stekne ma kakve nove sposobnosti ili moći za koje ne zna i kojima sada ne raspolaže. potrebne godine pažljivog proučavanja pre nego što je neko u stanju da je koristi i kontroliše. ako je u pitanju komplikovana mašina. on više ništa ne može da nauči i za njega se stvari neće izmeniti. nije dovoljno. može pronaći način da to više ne bude. Svi njegovi pokreti. Šta znači to da je čovek mašina'? Znači da nema nezavisnih pokreta. Moramo da razumemo da čovek ništa ne može da učini. zapodeva ratove. aktivnosti. ali u pogledu kojih se zavarava. kako one nove i neočekivane. Ovo mora veoma jasno da se razume. On je mnoštvo. pa čak i u onima koje sam već spomenuo i koje se zasnivaju na ideji o mogućnosti čovekove evolucije postoji karika koja nedostaje. Pre svega. ne uvidja i pripisuje sebi sposobnost da dela. Stoga i dalje moramo da govorimo da čovek misli. to jest za koje misli da ih poznaje i da je u stanju da ih koristi i kontroliše. to jest na putu koji počiva na naporu i pomoći. on je samo automat sa odredjenom zalihom sećanja na prethodna iskustva i sa izvesnom količinom rezervne energije. trećeg treći. On to. zapravo se dogadja. Iluziju o jedinstvu. odnosno ako ne želi da je prihvati kao činjenicu. ali koje sebi pripisuje. bori se itd. U uobičajenim poznatim teorijama. Čovek je mašina. mrzi.

koje u normalnim slučajevima ostaje uvek isto. To znači da on mora da uvidi da ne poseduje već opisane kvalitete koje sebi pripisuje. sve dotle dok ono traje: drugim rečima. svaka želja. ime. zapravo mora u sebi razviti one kvalitete za koje misli da ih ima i o kojima gaji najveće moguće iluzije. medjutim. pre nego što je u stanju da stekne ma kakve nove sposobnosti i moći. jer sve dok veruje da ove kvalitete već ima neće činiti prave napore da ih stekne. i kada i kako ova promena započinje? Već smo rekli da će promena započeti sa onim moćima i sposobnostima koje čovek sebi pripisuje. kakva vrsta promene je u čoveku moguća. i da sa istim uverenjem izražava suprotno mišljenje. Čovek mora da zna šta ima. On za sat vremena može potpuno da ih zaboravi. dotle dok neko drugo "ja" . nikakvog stalnog "ja" odnosno ega. Pošto stalno ima iste telesne osećaje. Ova "ja" nisu ninakojinačinpovezanaiuskladjena. svaka sklonost ili nesklonost predstavlja jedno "ja".koje neki put nema ama baš nikakve veze sa prethodnim . 16 17 . drugim rečima. prolazno raspoloženje i l i prolazna želja. On u većini slučajeva veruje u ono poslednje "ja" koje se izrazilo. suprotne interese. ali svako od njih za sebe misli da predstavlja celinu. on veruje da je uvek isti. Vratimo se sad na druga dva pitanja: Šta znači razvoj? I šta znači da čovek može da postane drugačije biće? Odnosno. 0 tim grupama ćemo govoriti kasnije. stalni ego. Kad čovek kaže "ja". Ovo znači da on. ili sasvim imaginarnim sličnostima. nema nikakvog reda i sistema. U čoveku. baš kao što niko ne bi hteo da kupi skupe stvari i da za njih plati visoku cenu ako misli da ih već ima. pošto uvek čuje isto ime i pošto u sebi opaža iste navike i sklonosti koje je imao i ranije. Najgore je što se čovek toga ne seća. ali je čak i kada on sam misli da to znači upravo to u pitanju je zapravo samo prolazna misao. dok se neka uvek javljaju u pratnji drugih.ne izrazi svoje mišljenje i l i želje glasnije nego prvo. Početak razvoja ne može da počiva na laganju sebe ili na samozavaravanju. U tome. Svako od njih je zavisno od promene spoljnih okolnosti i od promene utisaka. individualnost ili jedinstvo. svako osećanje. "uma" i l i "inteligencije". nema jedinstva i nema nikakvog kontrolnog centra. Sada moramo pokušati da razumemo da postoje grupe ovakvih "ja" koje su povezane samo slučajnim asocijacijama. ali koje zapravo ne poseduje. svaki oset. Neka od njih mehanićki slede za nekim drugim. a takodje ni svest i volju. Postoje izvesne grupe ovih "ja" koja su prirodno povezana. i kao treće izvestan broj mehaničkih navika koje su u njega usadjene obrazovanjem i l i stečene oponašanjem.najpre osećaj jednog fizičkog tela. Svako od ovih "ja" u svakome trenutku predstavlja veoma mali deo našeg "mozga". slučajnim sećanjima. zapravo. Neophodno je da ovo zna. Ovo je opšta slika čoveka: Svaka misao. suprotan stav. a šta nema. to zvuči kao da misli na celog sebe. to jest sposobnost delanja.

trajanje: koliko dugo je neko bio svestan. Ona je ili tu ili nije. Neke od savremenih psiholoških škola poriču svest u celini. stepen i prodornost svesti: čega je neko bio svestan.to nije svest. Pokušaću da objasnim kako se svest može proučavati. gde se nalazi. odnosno stalnoj svesnosti. Sada želim da vašu pažnju skrenem na još jednu činjenicu koju sve psihološke škole ispuštaju. što sa čovekovim rastom može veoma mnogo da se menja. davno ustanovljena. ovo znači da jedino sam čovek može znati da li njegova s vest u datome trenutku postoji ili ne. To je samo sećanje na jedan jak uvid. A promena u čoveku počinje upravo promenom u njegovom razumevanju značenja svesti i postepenim sticanjem kontrole nad njom koje zatim sledi. svesnost o tome ko je on. motoričke impulse i osete. zapravo. sprečilo je mnoga moguća posmatranja različitih oblika svesti. poput autora Filokalija na primer.govore o stanjima svesti. a zatim ovaj uvid zaboravi . Šta je svest? Reč "svest" se u običnom jeziku u većini slučajeva koristi kao ekvivalent reči "inteligencija". u većini slučajeva još uvek oslanja na staru formulaciju da svest nema stupnjeva. šta ne zna i tako dalje.ili čak ako se toga seća . jeste svest. odnosno koji su svakako vidljivi i mogu da se posmatraju u samome sebi. O tome ćemo kasnije govoriti.koja je shvatila da jedino sam čovek može znati neke stvari koje se odnose na njega samog. To znači da je prisustvo ili odsustvo svesti u čoveku nemoguće dokazati posmatranjem njegovih spoljnih aktivnosti. odnosno umne aktivnosti. Jedino sam čovek može znati da li je u datom trenutku svestan ili nije. kao što sam već rekao. a zatim i svesnost o tome šta zna. Ova ideja je povezana sa najvažnijom činjenicom koju veoma dobro poznaju stare psihološke škole. pokušavajući da budete svesni sebe i koncentrišući se na misao "Ja sam 19 18 . Ovo je davno dokazano u izvesnoj misaonoj tradiciji u evropskoj psihologiji. Ako uzmemo samo prva dva pitanja. Činjenica je da svest ima stupnjeve koje su sasvim vidljivi i koji mogu da se posmatraju. Ova činjenica je. ali ovo je naprosto jedan ekstremni oblik nerazumevanja. Kao drugo. najpre. To počiva na fundamentalnoj grešci brkanja sa psihičkim funkcijama. poriču čak i potrebu za takvim pojmom. Kao treće. koja je nezavisna od umne aktivnosti . koji istovremeno može i da dovede u najveću zabludu. jer je uvek povezana sa shvatanjem svesti kao rnentalnog procesa. Druge škole .Najvažniji od ovih kvaliteta. Činjenica je da svest u čoveku. Savremena misao se. ma šta to značilo. Uzmite sat i gledajte u sekundaru. A svest je. zapravo. iako prećutno prihvatanje ove ideje. pod kojim podrazumevaju misli. Opšte.pre svega svesnost o sebi. ali koja u evropskoj filozofiji i psihologiji poslednja dva ili tri stoleća potpuno nedostaje. Primenjeno na problem svesti. Trenuci najviše svesti čine sećanje. nikad ne ostaje u istom stanju. u smislu umne aktivnosti. Ako čovek shvati da do trenutka u kome je postao svestan nije bio svestan. osećanja. ali njena važnost nije nikada potpuno shvaćena. mada ona protivureči mnogim kasnijim otkrićima.ako mogu da se nazovu tim imenom . Drugih trenutaka se naprosto ne sećam. moći ćemo da razumemo ideju o mogućnosti evolucije svesti. Tu je. učestalostpojavljivanja: koiiko često je neko bio svestan. posebna vrsta "svesnosti" u čoveku. Ovo više nego išta stvara u čoveku iluziju o stalnoj svesti. To je činjenica da svest posebnim vežbama i posebnim naporima može da se učini stalnom i da se nad njom stekne kontrola.

Bićete veoma zapanjeni kad shvatite koliko malo zapravo pamtite. da uživa u predstavi ili da mu se ona ne svidi. Ovaj eksperiment pokazuje da čovek u svom prirodnom stanju jednog predmeta (sebe samog) može da bude svestan dva minuta ili manje. iako je u stanju da vidi i da posmatra stvari. A l i mada su za njega moguća ova četiri stanja svesti. Primetićete da se različitih stvari različito sećate. dok se tamo nalazi nije posebno svestan da je tamo. Drugim rečima. u svim modernim psihološkim školama bez izuzetka sasvim izostavljen. A ako ubrzo nakon toga pokušate da ponovite eksperiment. Uopšte gledano. a nekih se uopšte ne sećate. naime. Pokušajte da ne mislite ni na šta drugo. u vrlo emotivnim stanjima. A to je tako jer se sećate samo trenutaka u kojima ste bili svesni. da misli. To znači da on ne sumnja u svoju svest i da ne uvidja da njegova svest može biti potpuno odsutna. To je granica vaše svesti. Sada naprosto želim da vam pažnju usmerim na vaše sopstveno posmatranje svoga pamćenja. iako ne shvatamo da je to tako. i nikakvi eksperimenti u tom pravcu nisu mogući. Čovek. odnosno trenutaka pamćenja tiče. mi se zapravo sećamo jedino trenutaka u kojima smo svesni. Kad dodje kući seća se da je biou pozorištu i sigurno da misli da je za to vreme bio svestan. čak i u čisto teorijskom pogledu. Najvažniji zaključak koji nakon pravilnog izvodjenja ovog eksperimenta može da se izvuče jeste taj da čovek sebe nije svestan. da se seća ljudi koje je sreo i tako dalje. Odstranite sve druge misli. probuditi ih češće i zadržati duže. da posmatra. Oni se javljaju i prolaze sami od sebe. svog postojanja i mesta na kome se nalazite. regulisani spoljnim okolnostima i trenutnim asocijacijama ili sećanjem na sećanje. naime. naprosto sledite kretanje sekundare i budite svesni sebe. mada se njegovo budno stanje zapravo veoma malo razlikuje od sna. Recimo da je neko otišao u pozorište. Čovek . Kasnije ću objasniti šta pamćenje praktično znači i koje vrste pamćenja imamo. nekih veoma nejasno. 20 mada zapravo može imati samo retke bljeskove svesti o sebi koju verovatno čak ni tada ne prepoznaje jer ne zna šta bi značilo kad bi je zaista imao.Petar Uspenski" i "Ja sam sada ovde". u svom običnom i l i "normalnom" stanju nema nad njima ama baš nikakvu kontrolu. samosvest i objektivna svest. ili ih čak učiniti stalnim. koji ostavljaju živo sećanje na okolnosti kojima su praćeni. U običnom životu čovek o "objektivnoj svesti" ne zna ništa. To su san. biće vam teže nego prvi put. čovek ima mogućnosti da ostvari četiri stanja svesti. Znate jedino da su se desile. ali nad kojima nema nikakvu kontrolu. Iluziju da jeste stvaraju procesi pamćenja i mišljenja. on. Treće stanje. da li je moguće biti svestan? Ovo je najvažniji momenat i od samog početka mora da se razume da je taj momenat. a drugi u onome što se naziva "budnim stanjem". Postavlja se sledeće pitanje: da li je moguće steći kontrolu nad ovim prolaznim trenucima svesti. medjutim. veruje da je poseduje. Ovi bljeskovi svesti dolaze u izuzetnim trenucima. odnosno stanje "samosvesti" jeste nešto što on sebi pripisuje. svog imena. ovo ćete biti u stanju da radite dva minuta. u trenucima opasnosti. a da ipak može razumno da se ponaša. Ako ste uporni. da je se seća. Što se našeg pamćenja. u veoma novim i vrlo neočekivanim okolnostima i situacijama. uz pomoć pravih metoda i uz ulaganje pravih napora može da stekne kontrolu nad svešću i 21 . Tako kada se radi o trećem stanju svesti možemo reći da čovek povremeno ima momente samosvesti. budno stanje. Ako je na to navikao. Nekih se sećate sasvim živo. čovek zapravo živi samo u dva stanja: jedan deo života provodi u snu. ili pak nekad i u sasvim običnim trenucima kada se ništa naročito ne dogadja.

koja se javlja u stanju objektivne svesti. prva . To je druga definicija psihologije. ove funkcije ne možemo da proučavamo niti da sa njima eksperimentišemo. Ono što pri razumevanju ovih aluzija stvara dodatne teškoće jeste to što medju višim stanjima svesti nema podele. to jest nezavisno od nas samih. Ozbiljno izučavanje psihologije postaje moguće tek nakon što se ovaj moment shvati. uz sve što to za sobom povlači.može postati svestan sebe.viša emocionalna funkcija. viša mentalna funkcija. čovek sebe mora da prouči onako kao što se proučava ma koja nova i složena mašina. u svim njenim manifestacijama) Pored ovih postoje još dve funkcije. Poći ću od toga da vam je jasno šta podrazumevam pod intelektualnom. to jest stanje ekstaze ili prosvetljenje. kada su prve četiri funkcije već potpuno ispoljene. Ljudska mašina ima sedam različitih funkcija: 1. i naše pogrešno uverenje da sebe poznajemo bar u izvesnoj meri i da u sebe možemo biti sigurni. odnosno misaonom funkcijom.jektivne svesti. to jest onda kada se pomenute četiri funkcije već dovoljno razumeju. Nasuprot nekim modernim teorijama. razmišljanje. to će reći da se u životu javlja kasnije. uslove za njen pravilan rad. Pošto u ovim stanjima svesti nismo. Ono što se naziva samadi (samadhi). Seks (funkciju dva principa. po23 . budući da svest može početi da se uvećava tek kad su barem neke od ovih prepreka uklonjene. Mora da zna delove ove mašine. nego posrednog stanja. za koje u običnom jeziku nemamo imena i koje se javljaju samo u višim stanjima svesti. Psihologija se ne može proučavati onako kako se proučava astronomija. seksualna funkcija je zapravo sekundarna. i da je njima uslovljena. koji takodje mora da se zna da bi mašina mogla da se proučava. Istovremeno. Stoga sad moramo pokušati da razumemo četiri glavne funkcije.ponekad je u pitanju iskustvo samosvesti. njene glavne funkcije. od kojih najveću predstavlja naše neznanje o nama samima. odnosno ob. mada se ono prvo može javiti tek nakon ovog poslednjeg. osećanja. A čudno je to što nam može izgledati da imamo više materijala za proučavanje najvišeg stanja. 22 koja se javlja u stanju samosvesti. Tu su uključeni svi mentalni procesi: razumevanje nekog utiska. kretanje u prostoru i tako dalje) 5. Mišljenje (ili intelekt) 2. Motoričku funkciju (celokupni spoljni rad organizma. instinktivne funkcije i motoričke funkcije. Moramo shvatiti da psihologija zapravo znači samoproučavanje. te o njima saznajemo samo indirektno. Seksualne funkcije mogu da se proučavaju tek mnogo kasnije. formiranje predstava i pojmova. to jest samosvesti. a ponekad iskustvo objektivne svesti. dok se zapravo uopšte ne poznajemo niti možemo u sebi biti sigurni čak i u najmanjim stvarima. Stoga proučavanje seksualne funkcije može biti od koristi tek kad se potpuno upoznaju prve četiri funkeije u svim njihovim manifestacijama. U predavanjima koja slede govoriću o tim preprekama. i druga. Istovremeno. To proučavanje počinje istraživanjem prepreka u nama koje stoje na putu svesti. od onih koji su ih stekli i l i iskusili. uzroke pogrešnog rada i mnoge druge stvari koje je teško opisati ako se ne koristi specijalni jezik. muškog i ženskog. može da se odnosi i na jedno i na drugo . ili u novijimradovima "kosmička svest". mora da se shvati i da svaka ozbiljna nepravilnost ili nenormalnost seksualne funkcije čini lični razvoj pa čak i samoproučavanje nemogućim. A mi u našem sadašnjem stanju ne možemo ni da zamislimo šta to sve povlači za sobom. Instinktivnu funkciju (celokupan unutrašnji rad organizma) 4. U verskoj i filozofskoj literaturi različitih naroda ima puno aluzija na viša stanja svesti i na više funkcije. Samoproučavanje mora početi proučavanjem četiri funkcije: mišljenja. Osećanje (ili emocije) 3.

a vrlo često i bez ikakvog smisla. dodir i drugi oseti kao što su osećaj težine.redjenje. ukus. Vrlo je važno da se zapamti da je prilikom posmatranja različitih funkcija korisno da se istovremeno posmatra i njihov odnos prema različitim stanjima svesti. strah. Druga: takozvanih pet čula-vid. potvrda. sanjarenje. budući da ni u jednom sistemu uobičajene psihologije ne postoji ispravan opis i podela tih funkcija. Uzmimotri stanja svesti-san. a kasnije ih čovek može posmatrati u sebi. što su sve zapravo unutrašnji refleksi. odnosno kao što se uči pisanje ili crtanje. na primer. Motorička funkcija obuhvata sve spoljne pokrete. ali u tom slučaju je njihova . uz prethodno razumevanje stanja svesti i različitih funkcija. emocionalnu. kao što dete uči da hoda. medjutim. To su: stvaranje snova. Pored ovih normalnih motoričkih funkcija postoje i izvesne čudne motoričke funkcije koje predstavljaju nekoristan rad ljudske mašine. U instinkte se mahom ubrajaju spoljne funkcije. Drugu funkciju predstavljaju osećanja. Razlika izmedju instinktivnih i motoričkih funkcija je veoma jasna i lako može da se razume ako čovek naprosto ima na umu da su sve instinktivne funkcije bez izuzetka urodjene i da nema potrebe da se uče da bi se koristile. kao i sve vrste fizičkog zadovoljstva. čak i najkomplikovanije.moraju najpre da se shvate u svim svojim manifestacijama. Čak i ako ste sigurni da vam je jasno kako i čemu se emocije razlikuju od misli. formiranje novih ćelija. instinktivna i motorička. nijedna od motoričkih funkcija nije urodjena i čovek sve mora da ih nauči. kao što su prijatan miris. tuga. to je početak psihologije. negacija. Instinktivne funkcije u čoveku obuhvataju četiri različite klase funkcija: Prva: celokupni unutrašnji rad organizma. Reči "instinkt" i "instinktivno" se uglavnomkoriste u pogrešnom smislu. govor. pamćenje mirisa. koje su zapravo motoričke. prijatan ukus itd. pomćenje bola. osećaji koji sami po sebi nisu ni prijatni ni neprijatni. kao što su pamćenje ukusa. miris. cirkulaciju krvi. a ponekad i emocionalne funkcije. to jest sve fizičke osećaje koji su bilo prijatni. temperature. suvoće ili vlažnosti i tako dalje. uklanjanje iskorišćenih materija. odnosno emocije: radost. pisanje. Treća: sva fizička osećanja. budno stanje i moguće proplamsaje samosvesti i četiri funkcije-misaonu. sa druge strane.sve vrste bola ili neprijatnih oseta kao što su neprijatan ukus ili miris. celokupni rad unutrašnjih organa. Za razumevanje dvaju narednih funkcija. neophodno da se jasno zna šta je šta. razgovor sa samim sobom. kao što su smeh i zevanje. drugim rečima. tojest posmatranje koje počiva na ispravnoj osnovi. mašta i tako dalje. Sve ove četiri funkcije mogu da se manifestuju u snu. Mi u svom uobičajenom govoru i razmišljanju brkamo misli i osećanja. Takvo samoposmatranje. bilo neprijatni . Četvrta: sve reflekse. sluh. instinktivne i motoričke biće potrebno više vremena. razgovor razgovora radi i uopšte sve pojave koje su nekontrolisane i ne mogu se kontrolisati. preporučio bih vam da sve svoje stavove koji su u vezi s tim proverite. kao što su hodanje. onaj kada se bez razmišljanja uhvati neki predmet koji pada. takoreći celu fiziologiju: varenje i uzimanje hrane. disanje. predstavlja osnovu samoproučavanja. sve vrste fizičkog pamćenja. instinktivnu i motoričku. kao što je. rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i tako dalje. U motoričke funkcije spadaju takodje i oni pokreti koji se u običnom govoru nazivaju "instinktivnim". zaprepašćenje i tako dalje. mašta. formiranje reči. za početak samoproučavanja je. jedenje i pamćenje ovih funkcija. funkcije koje priroda nije predvidela. drugim rečima svi indiferentni osećaji. ali koje u čovekovom životu zauzimaju veoma veliko mesto i troše veliku količinu njegove energije. emocionalna. Pomenute četiri funkcije-intelektualna.

čovek. "budna svest". A l i pre nego što čak i počnemo da razmatramo razlike medju funkcijama s obzirom na stanje svesti. zamišljamo kako smo svesna bića i tako dalje. i l i . to jest ne nestaje kada se čovek probudi. a svest može postojati bez funkcija. DRUGO PREDAVANJE U svom daljem proučavanju čoveka sada moramo detaljnije da popričamo o različitim stanjima svesti. razgovaramo. ne iščezava sa nastupanjem drugog. koga u snu uopšte nema snovi postaju nevidljivi. Prvo. potpuno bismo prestali da verujemo sebi. To ih sprečava da uoče one retke trenutke kada se njihove funkcije ispoljavaju zajedno sa bljeskovima trećeg stanja svesti. često zovemo "budnom svešću" ili "čistomsvešću". pogrešnih razmišljanja i pogrešnih zaključaka učinjenih u ovom stanju. medjutim. medjutim. Funkcije mogu postojati bez svesti. Ljudi. sa svim svojim snovima i utiscima. i mada mogu da stvore mnoge iluzije mi u našem uobičajenom stanju ipak nemamo ništa drugo i moramo od njih da učinimo ono što možemo. želja i osećanja. Njihovi rezultati se mogu porediti. a sve njegove psihičke funkcije rade bez ikakvog smera. One ne mogu nikako da se iskoriste. jedino što mu se pridružuje nešto kritičniji stav prema sopstvenim utiscima. odnosno relativne svesti. oseti koji dolaze od tela.odrazi prošlih iskustava ili odrazi nejasnih trenutnih percepcija kao što su zvuci koji dopiru do spavača. To je stanje koje je čisto subjektivno i pasivno. Krozumprolazečisto subjektivne slike . neophodno je da se shvati da su čovekova svest i čovekove funkcije potpuno različite pojave. pogrešnih teorija. stanje u kome se trenutno nalazimo i u kom radimo.pojava nesvrhovita i nepouzdana. još ćešće. odnosno samosvesti. Mora da se razume da prvo stanje svesti. uopšte ne ostavljaju trag. a naročito zbog osećanja protivurečnosti. nema doslednosti. da su sasvim različite prirode i zavisni od različitih uzroka i da jedno može postojati bez drugog. odnosno najniže stanje svesti jeste san. Drugi stupanj svesnosti nastupa kada se čovek probudi. povezanije misli i disciplinovanija aktivnost. a živeo samo na dva najniža.koje u sećanju ostavljaju vrloslab trag. ispravljati. ne uvidjaju koliko njihova zapažanja i njihove teorije mogu da budu varljivi i nastavljaju da veruju u njih. baš kao što i mesec i zvezde postaju nevidljivi pri sunčevom svetlu. Ovaj poslednji termin će biti objašnjen kasnije. postoje četiri moguća stanja svesti: san. medjutim. već se odvijaju same od sebe. medjutim. To je kao kada bi imao kuću na četiri sprata. a delimičnou onom štose ponekad naziva "budnomsvešću". neznatni bolovi. proveravati. madabi onozapravotrebaloda se nazove "budnim snom" odnosno "relativnom svešću". živi samo u dva: delimično u snu. te zbog živosti čulnih utisaka. Kad naučimo da posmatramo ove rezultate i razlike medju njima razumećemo pravi odnos koji postoji izmedju funkcija i stanja svesti. to jest san. odnosno nemogućnosti. samosvest i "objektivnasvest". Sve ovo znači da svaka od ove četiri funkcije može da se javi u svakome od pomenuta tri stanja svesti. U snovima nema logike. U stanju budne svesti. osećaj mišićne napetosti . San ostaje i dalje. Čovek je okružen snovima. nema uzroka i posledice. Rezultati su. To drugo stanje. sasvim drugačiji. Kad bismo znali koliko ima pogrešnih zapažanja. prisutni 27 26 . one u izvesnoj meri mogu da posluže za našu orijentaciju. Kao što sam već rekao. Oni su.

medjutim. iz prostog razloga što ne postoji "svesni um". Nama je najbolje poznato hrišćanstvo. i u stanju je da se u izvesnoj meri medju njima orijentiše i da zna njihov položaj i osobine. Druga definicija četiri stanja svesti može se dati sa stanovišta mogućnosti za spoznaju istine. U vezi s tim moram odmah da kažem da ne mislim na ono što se u savremenoj psihologiji naziva "podsvest" i l i "podsvesni um". ali ne kaže kako se probuditi. medjutim. nismo u stanju da razlikujemo san od stvarnosti. "svet u svom samobivstvu". Samosvest je stanje u kome čovek postaje objektivan prema samome sebi. to jest u snu. medjutim. Čovek već razlikuje "ja" i "ne ja". U trećem stanju svesti. stanjima svesti koja stvarno postoje. Ne može se. jesu dva stanja svesti u kojima se živi. čisto subjektivno. U drugom stanju svesti. "Samosvest" medjutim. i u ljudskom životu uopšte. i odatle potiče izraz relativna svest.i često utiču na sve naše m i s l i . reći kako je on u ovom stanju budan. Prvo stanje je. u smislu svoga tela i predmeta koji su od njega različiti. odnosno objektivnim svetom od koga ga sada odvajaju čula. trebalo bi da znamo punu istinu o svemu: u mogućnosti smo da proučavamo "stvari po sebi". a objektivna svest je stanje u kome dolazi u kontakt sa stvarnim. snovi i subjektivna stanja svesti. Korisno je da se ima na umu da u ovome leži unutrašnji smisao mnogih drevnih učenja. Dok spavamo. nema ni "podsvesnog uma". U nama nema ničega štojestalnopodsvesnojer nema ničega što je stalno svesno. Drugo je manje subjektivno. u kome ideja da ljudi žive u snu i da najpre moraju da se probude predstavlja osnovu svih objašnjenja ljudskog života. predstavlja stanje koje sebi pripisu. Sve besmislice i sve protivurečnosti kod ljudi. pokazuje da se tek kada čovek shvati da spava može reći da je na putu da se probudi. odnosno da smo sebe svesni ili u svakom slučaju da možemotobiti kad godpoželimo. to jest u stanju objektivne svesti. nalaze svoje objašnjenje kada shvatimo da ljudi žive u snu. i ona će se izmešati sa snovima. Prvo je san. 28 Psihološko proučavanje svesti. da sve što rade rade u snu i da ne znaju da spavaju. mada se to veoma retko shvata onako kako treba da bude shvaćeno. pošto na njega veoma jako utiču snovi i pošto zapravo živi više u snu nego u stvarnosti. kao što sam već rekao. medjutim. "Objektivna svest" je stanje o kome ništa ne znamo. i moramo pokušati da 29 . na koji način čovek može da se probudi? Učenje Jevandjelja zahteva budjenje. Vratimo se. Mi u principu smatramo da samosvešću raspolažemo. možemo znati punu istinu o sebi samima.jemo bez ikakvog prava.ponekad čak i više nego ono što u tom trenutku zaista opažamo. to jest u budnom snu. o istini ne možemo da znamo ništa. Kasnije ćete videti kako je došlo do ove greške. možemo znati samo relativnu istinu. Pored njih postoje još dva moguća stanja. kako je ta pogrešna terminologija nastala i kako je postala gotovo opšteprihvaćena. Ova dva stanja. Nikada se ne može probuditi ako ne uvidi da spava. Ova dva viša stanja svesti zovu se "samosvest" i "objektivna svest". To su naprosto pogrešni termini koji ništa ne znače i koji se ne odnose ni na kakve stvarne činjenice. Ako do nas i dopru neka stvarna opažanja i osećanja. osećanja i postupke . U četvrtom stanju svesti. odnosno u ovom slučaju bukvalno. odnosno učenje Jevandjelja. ali ona postaju pristupačna tek nakon teške i dugotrajne borbe. Ovo je od nas tako daleko da o tome ne možemo čak ni da razmišljamo na pravi način. Pitanje je. san i budan san. odnosno stanju samosvesti. U prvom stanju svesti. Drugoje "budni san" ili "relativna svest".

njegov razvoj. Škola zahteva mnogo veći pritisak kada je reč o radu. Biće u pravu jer su ga vaše pitanje. mada će istovremeno biti i u velikoj zabludi. Škole postoje samo za one kojima su potrebne i koji znaju da su im one potrebne. medjutim. ili u svakom slučaju aspekti jedne te iste stvari. one kako već ima sve što se može imati. Sticanje samosvesti. a ovi se metodi ne mogu opisati u knjigama ni podučavati u običnim školama. čovek. od škole neće moći da imaju nikakve koristi čak ni ako je nadju. Ovo znači da učestalost i trajanje trenutaka samosvesti zavisi od kontrole koju čovek ima nad sobom. Oni. Još manje može da nastavi ili da nešto postigne. Već narednog trenutka ta svest će nestati. naime. volja i stalno "ja". naime. Ako nekoga upitate da li je svestan ili ako mu kažete da to nije. bez škola. proučavanje školskih principa i školskih metoda . to jest sa gledišta eksperimenta i posmatranja. U ovim predavanjima. A to je naročito teško stoga što ovde priroda izvodi jedan zanimljiv trik. I biće sasvim u pravu. Najpre sam rekao da psihologija predstavlja proučavanje čovekove moguće evolucije. Ideja o školama . predstavlja zapravo težak i dugotrajan posao. moramo da razumemo da oni neće doći sami od sebe. Sam čovek ne može čak ni da počne. mora da se oslobodi i druge. Ali ako želimo dugotrajnijeperiode. U stanju relativne svesti možemo imati proplamsaje samosvesti. jedinstva. budući da vas čuje i razume.ne predstavljaju čak ni početak škole. Ova predavanja ne predstavljaju školu . Sadašnja faza. na trenutak učinili pomalo svesnim. mogu onima koji žele da slušaju da dam neku predstavu o tome kako škole rade i kako ih je moguće naći. odgovoriće vam kako je svestan i da je besmisleno reći da nije. Time sam želeo da kažem da se isplati proučavati jedino onu psihologiju koja ispituje čovekovu evoluciju. onakva 31 . Sve dok misle da nešto mogu sami da urade. U stanju sna možemo imati proplamsaje relativne svesti. Drugim rečima. ovo znači da je onima koji žeie da izmene svoje stanje svesti potrebna škola. To znači da on pošto se oslobodio prve iluzije. 30 Ljudi koji se nalaze na nivou relativne svesti nisu u stanju da te metode pronadju sami. Stoga to znači da su volja i svest jedna te ista stvar.proučavanje mogućih oblika škola. To je trik koji priroda izvodi. medjutim. i da psihologija koja se bavi samo jednom fazom ovog razvoja. moraju najpre da uvide tu svoju potrebu. a to je jedinstvenost ili individualnost. odnosno vašaprimedba.zauzima veoma važno mesto u izučavanju one psihologije koja je vezana za ideju evolucije. naime. ane samo bljeskove samosvesti. to jest one da ma šta može da stekne sam. ne može biti nikakve evolucije. Kako neko može da pristane na taj posao ako misli kako već ima baš onu stvar koja mu se obećava kao rezultat teškog i dugotrajnog rada'? Naravno da čovek ovaj posao neće započinjati i da ga neće smatrati neophodnim dok se ne uveri da nema ni samosvest a ni sve ono što je s njom povezano. iz jednostavnog razloga što su za različite ljude različiti i što nema univerzalnog metoda koji bi bio jednako primenjiv na sve. Ovde moramo da razumemo da prvu prepreku na čovekovom putu ka razvoju samosvesti predstavija njegovo ubedjenje daje već ima. medjutim. odnosno daje u svakom slučaju može imati kad god to poželi. jer ne zna kako bi počeo. Za to je potrebna voljna aktivnost. To mora biti jasno. budući da metode za razvoj samosvesti. pamtiti šta ste rekli i šta je on odgovorio i nesumnjivo je da će sebe smatrati svesnim. Ovo nas vodi do pitanja o školama. Vrlo je teško nekoga ubediti da nije svestan i da to ne može biti kad poželi. medjutim. On će. stalnog ja i volje mogu da daju jedino naročite škole. a o drugim fazama ne zna ništa očigledno nije kompletna i da ne može imati nikakvu vrednost čak ni u naučnom smislu.razuraemo da se čak i proplamsaji objektivne svesti mogu javiti samo u potpuno razvijenom stanju samosvesti. nije u stanju da sam postigne bilo šta. a zatim da je psihologija proučavanje sebe.

33 . to jest sa uvidjanjem da u nama nema mnogih moći i sposobnosti koje sebi pripisujemo. Ona mora da proučava veštačkog čoveka.da objasni njihov oblik. upravo eksperiment i posmatranje pokazuju da psihologija ne može cia se proučava kao bilo koja druga nauka koja nije direktno povezana sa nama samima. a ne zna ništa o pravom cveću. ne može biti tako lako izmenjena ili oštećena kao ličnost. Psihologija se u odnosu na čoveka nalazi u vrlo sličnom položaju. njihovu boju. Stoga psihologija mora da počne podelom na ono što je u čoveku izmišljeno i ono što je u njemu pravo. čovek nije originalan proizvod. i uopšte da ih ma kako klasifikuje. To nas može dovesti čak i do treće definicije psihologije. stalnoga ja i volje sa onim materijalom do koga možemo doći samoposmatranjem. ona se može izgubiti. ali se pretvaramo da je znamo. ali zapravo nije. koja glasi proučavanje laži. budući da je podeljen na dva dela: jedan koji u nekim slučajevima može biti gotovo ceo stvaran i drugi koji u nekim slučajevima može biti gotovo ceo nestvaran. Suština je ono što je čoveku urodjeno. Očigledno da ne može da bude lako proučavati biće kao što je čovek. Suština je ono što je njegovo sopstveno. zapravo ne postoji kao nešto posebno i sastoji se od puno podnivoa koji vode od nižih do viših faza. Laganje ispunjava čitav naš život. Istinu ne možemo znati. dolazimo do nove teškoće u razumevanju značenja psihologije i do potrebe za novom definicijom. to jestda ona znači sticanje svesti. Čoveka nije moguće proučavati kao celinu. Dve definicije date u prethodnim predavanjima nisu dovoljne. A u stvari ne znaju ništa. Staviše. i to veoma loša imitacija. Ličnostje ono što je stečeno. pošto nije u stanju da u sebi razlikuje izmišljeno od stvarnog. Psihologiju naročito zanimaju laži koje čovek govori i misli o sebi samom. laganje znači iskrivljavanje. On je imitacija nečega. Ličnost promenom okolnosti može gotovo potpuno da se izmeni. pamuk i hartija u boji. A to je laganje. Ljudi se prave kao da znaju sve moguće: o Bogu. o evoluciji i uopšte o svemu. ili u nekim slučajevima prikrivanje istine. ali postoje i mnogo gori oblici laganja. Onakav kakav jeste. zapravo. Njemu će biti veoma teško da ove primerke definiše .kakvu je uobičajena psihologija proučava. Zamislite naučnika na nekoj udaljenoj planeti koji je sa Zemlje dobio primerke veštačkog cveća. unutrašnjeg jedinstva. materijal od kog su načinjeni. a to je žica. On. odnosno može se lako oštetiti. a da pri tom ne poznaje pravog. ne može da proučava sebe. U sistemu koji proučavamo ova dva dela se nazivaju suština i ličnost. čak ni o sebi samima. Kad povežemo najpre ono što moramo znati o narednoj fazi čovekove evolucije. Proučavanje psihologije mora da započne proučavanjem sebe. takvi kada ljudi uopšte ne znaju da lažu. Šta je Iaganje? Onako kako se u običnom jeziku shvata. mada su oba prisutna i oba imaju svoje naročito značenje i dejstvo. Suština ne može da se izgubi. budući da sam čovek ne zna kakva je evolucija za njega moguća. da ne vidi gde se trenutno nalazi i da sebi pripisuje osobine koje pripadaju višim stupnjevima evolucije. o svemiru. o budućem životu. Stoga proučavanje laži ima prvorazredni značaj i psihologiju. U većini običnih ljudi ova dva dela su medjusobno izmešana i ne mogu se lako razlikovati. a šta pravo. oni lažu. I svaki put kada o nečemu što ne znaju govore kao 32 da znaju. koje ni samo ne zna šta je u njemu izmišljeno. Kako smo onda u stanju da lažemo? Ovo izgleda protivurečno. U prethodnom predavanju sam rekao da u svome sadašnjem stanju ne možemo da znamo istinu i da istinu možemo da znamo samo u stanju objektivne svesti. Ovo laganje igra veoma važnu ulogu u životu. odnosno onoga za šta ljudi veruju da je istina. Ove laži čine njegovo proučavanje veoma teškim. o poreklu života.

To je. Stoga sa gledišta sistema postoje četiri uma. od35 1 . moram ponovo da se vratim proučavanju funkcija. koje bi po prirodi trebalo da budu slobodne od ličnosti. i u tom slučaju ličnost može da bude veoma korisna. "intelekt" ili "mozak". drugi ga nema. recimo. motoričke i instinktivne. odnosno. ne može da se živi. To je suština. Ovi takozvani prosti ljudi mogu biti veoma dobri. po prirodi dobar mornar.Ako pokušam da opišem šta je suština. I to je sasvim ispravno. veoma efikasno da zaustavi rast suštine. ali nisu u stanju da se razvijaju kao ljudi kod kojih je razvijenija ličnost. kapaciteti. jedan ima smisla za jezike. Mnogi uslovi savremenog života u velikoj meri podstiču ovo zaostajanje u rastu suštine. da bi naše znanje bilo potpuno tačno. on počinje da voli ono što mu škodi. Izuobičajene psihologije i na osnovu uobičajenog mišljenja znamo da intelektualne funkcije. pa čak i pametni. Njihov sadržaj. recimo. obično postoji puno takozvanih "stečenih ukusa". drugim rečima. Ovo je povezano sa glavnim poremećajem koji može da nastupi u medjusobnom odnosu suštine i ličnosti. a da ne voli ono što je za njega loše. Centri. Zaludjenost sportom. dok je čovek zdrav i normalan. To znači da se brzim i ranim rastom ličnosti rast suštine može praktično da prekine u vrlo ranom uzrastu i da kao rezultat vidimo ljude koji su spolja potpuno odrasli. koje zapravo igra veoma važnu ulogu u formiranju ličnosti. moraju da rastu paralelno i ni jedna ne sme da rastom nadmaši onu drugu. Jedan je muzikalan. 34 Slučajevi u kojima ličnost nadrasta suštinu često se mogu naći medju kulturnijim ljudima. odnosno napola razvijenom stanju. bez ličnosti. Njih dve. to jest svih vrsta sklonosti ili nesklonosti stečenih oponašanjem i fantazijom Ove veštačke sklonosti i nesklonosti igraju veoma važnu i vrlo pogubnu ulogu u Ijudskomživotu. medjutim. drugi je loš mornar. Kada ličnost počne da dominira nad suštinom i kada čovek postane manje zdrav. koji kontrolišu naše uobičajene aktivnosti: intelektualni um. najpre moram da kažem da je to osnova čovekovog fizičkog i mentalnog sklopa. motorički um i instinktivni um. Mora da se shvati da je čoveku neophodna i ličnost. jake strane i nedostaci pripadaju suštini. "svesno" ili "nesvesno" u uobičajenom značenju ovihpojmova. emocionalni um. odnosno centra. Ali ako ličnost dominira nad suštinom. tako samo dok suština dominira nad ličnošću. drugi nije.y? medju neobrazovanim ljudima. svoje sopstvene snage i svoje sopstvene načine na koje može da se razvija. i u tim slučajevima suština ostaje u napola odraslom. medjutim. U prethodnom predavanju sam rekao da proučavanje čoveka počinje proučavanjem četiri funkcije: inelektualne. A l i . ali čija je suština ostala u uzrastu od deset i l i dvanaest godina. moramo da razumemo da i druge funkcije takodje kontrolišu njihov sopstveni um. odnosno njihova struktura. odnosno centar. misli i ostalo. emocionalne. U većini slučajeva "nesvesno" znači oponašanjem. Svaki centar je potpuno nezavisan od ostalih i ima svoju sopstvenu sferu delovanja. to dovodi do mnogih pogrešnih rezultata. Ličnost je sve što je naučeno. Slučajevi u kojima suština rastom nadmašuje ličnost rtiobu:'~ "'i*2. na ovaj ili onaj način. Neko je. Da bih bolje objasnio šta suština znači. Cak i u instinktivnim funkcijama. Covekpoprirodi trebada voli ono što je za njega dobro. Ubuduće ćemo ih nazivati centrima. a naročito sportskim igrama može. koji zovemo "um". kontroliše i proizvodi izvestan centar. a da ne voli ono što je za njega dobro. Ovo pokazuje da suština ne može da se smatra za nešto što je vezano samo za fizičku konstituciju u jednostavnom značenju ovog pojma. kako i treba da bude. Suština normalno mora da dominira nad ličnošću. samo sa suštinom. ponekad i u tako ranom uzrastu da suština kasnije nikada nije u stanju da se potpuno oporavi.

njegovog budjenja i njegovog razvoja. Pogrešan odnos položaja suštine i ličnosti jeste ono čime je odredjeno sadašnje disharmonično stanje. Nešto nam može pričiniti zadovoljstvo. i ukoliko neko više smatra da ga je oslobodjen. Ovo o sadržaju centara će biti objašnjeno kasnije. Ove reči još uvek pamtimo. Onaj ko počne na ovaj način vrlo brzo će naučiti da otkriva znake po kojima u sebi može da prepozna štetne pojave. to jest poznavati strukturu svoje mašine. Drugačije ni ne može da bude. jer je to mesto drugorazredno i podredjeno. samo što pri tom mora da zauzima svoje pravo mesto. ili čak onemogućava. nešto nas može uznemiriti. Moramo znati da je neophodno da se posmatraju različite funkcije i da se medju njima pravi razlika. Govorim samo sa praktičnog gledišta. takva pojava može postati štetnija. U mehaničkom životu je laganje neizbežno. Niko mu ne može izmaći. A l i . i moramo i svoje sopstvene mašine da proučavamo kao mašine. svoje sposobnosti i svoje namere. odnosno štetno sa gledišta mogućnosti njegove samospoznaje. Sada moramo pogledati koja su to štetna svojstva koja čovek u sebi nalazi. to jest ono što je korisno. utoliko je više u njemu. i čak ih ni ne može znati. Prilikom samoposmatranja mora uvek da ima na umu da proučavanje sebe predstavlja prvi korak na putu ka njegovoj mogućoj evoluciji. Ona ne želi da zauzima svoje pravo mesto. život ne bi mogao postojati bez laganja. budući da je ličnost prepuna pogrešnih ideja o sebi samoj. Uopšte govoreći. Jedini način da se iz ovog stanja izadje jeste samospoznaja. Proučavanje se vrši samoposmatranjem. a ne želi ni da zna istinu o sebi. govori kao da ih zna i da ih može znati. Mislimo da poznavati sebe znači poznavati svoje specifičnosti. Videće one svoje strane koje mogu da postanu svesne. Sasvim je prirodno da će mu se u njemu dopasti ono što potpomaže njegov razvoj. Upoznaj samog sebe . To je teško ostvarivo. i da ukoliko je manje u stanju da je kontroliše. to jest ukoliko je ona više mehanička. istovremeno imajući na umu različita stanja svesti. To moramo da imamo na umu i kad se radi o nama samima. Onakav kakav jeste. a da mu se neće svideti ono što taj razvoj otežava. kao što sam već rekao. Tu ono znači to da neko o stvarima koje ne zna. čovek počinje da se plaši laganja. uslove koji upravljaju njihovim radom i takodalje. već zato što svoje laganje 37 . Kada ovo razume. njene delove funkciju različitih delova. Prva je. ponovo ne iz moralnih razloga. pripada ličnosti. Hoću da kažem da moramo da razumemo tehničku stranu samoposmatranja. sa psihološke strane laganje ima drugačije značenje. s gledišta onoga što je korisno i l i štetno za proučavanje sebe i lični razvoj. Drugog načina nema i niko drugi ne može da za nas obavi ovaj posao. Pre toga moramo. Morate da razumete da ovo ne govorim ni sa kakvog moralnog gledišta. naučiti kako da posmatramo. naš san i mnoga "ja" koja u nama postoje. Najpre ćemo primetiti kako nismo u stanju da sve što nadjemo u sebi posmatramo nepristrasno. svoje želje. i strane koje ne mogu postati svesne i koje moraju da budu uklonjene. pa čak i uplašiti. a šta loše. On otkriva da neka pojava utoliko manje može da mu naškodi ukoliko je on više u stanju da je kontroliše. Kao što sam već rekao. to su sve mehaničke manifestacije. medjutim. dok to zapravo znači upoznati sebe kao mašinu. 36 Čovek sebe ne može da proučava kaodaleku zvezdu ili kao zanimljiv fosil. razdražiti. Takvo posmatranje će veoma brzo dati rezultate.to je bio prvi princip i prvi zahtev starih psiholoških škola. Još uvek nismo došli do pitanja o tome šta je samo po sebi dobro. Ovo znači da će veoma brzo pošto je počeo da se posmatra u sebi započeti da razlikuje korisne i štetne crte. U principu razumemo da nijednu mašinu ne možemo poznavati ako je nismo proučili. ličnost je za čovekov razvoj potrebna jednako kao i suština. Moramo da ga obavimo sami. svoje ukuse.nosno sve ono što neki centar obavlja. jer bi znati istinu značilo i napustiti svoj lažni vladajući položaj i zauzeti niži položaj koji joj po pravu pripada. ali smo njihovo značenje izgubili. laganje.

Čovekpočinje neštodazamišlja kako bi sebe zadovoljio.nije u stanju da kontroliše i što ono upravlja njime. nepoverenje. Ovo izražavanje negativnih osećanja se obično prihvata kao sasvim prirodno. Ono naprosto predstavlja znak čovekove slabosti. ili bar u nešto od toga. Ubrzo nakon što je započeo samoposmatranje doći će do zaključka da glavnu prepreku posmatranju predstavlja fantazija. čak i kada je dobio izvestan materijal. On. U samom 38 pričanju nema ničega lošeg. ponovo pada u san i neophodno je da ga neko stalno budi. Teško je naći čak i najmanju stvar sa kojom čovek ne bi bio u stanju da se "identifikuje". ili bar nisu zabeležena i imenovana. znak loše naravi i nesposobnosti da svoje nevolje zadrži za sebe. zaboravlja da se posmatra. zaboravlja da taj materijal koristi. On želi nešto da posmatra. a svi rezultati njegovog posmatranja će odmah ispariti u pričanju. "Identifikovanje". On se identifikuje sa svime: s onim što govori. To uvidjamo kada probamo da mu se suprotstavimo. maštanje. Za takve pojave kao što su laganje. Fantazija je gotovo jednako loša kao i laganje. to jest bez novog znanja i bez konkretne pomoći sa strane. strah. maštanja. zlovolju. pa čak i neophodno. a zatim veoma brzo počinje da veruje u ono što je sam izmislio. Učimo da mehaničke manifestacije nije dovoljno posmatrati. On shvata da je mašta destruktivna funkcija. Ovo "padanje u san" ima izvesna sopstvena svojstva koja su u uobičajenoj psihologiji nepoznata. već i da mu se opire koliko je god moguće. na poslu. pripisuju jedno sasvim neprirodno i nezasluženo značenje. a naročito kod onih koji to najmanje primećuju. Naravno da to sa iskrenošću nema nikakve veze. One se zbivaju tako brzo. oni govore sami sa sobom. on u stanju identifikacije ima još manju kontrolu nad svojim mehaničkim reakcijama nego inače. ovo postaje pravi porok. Onaj ko se ne opire pričanju ne može ništa da posmatra. Nakon izražavanja negativnih osećanja čovek kod sebe i kod drugih ljudi započinje da zapaža još jednu zanimljivu mehaničku osobinu. I ovo mora ne samo da se posmatra. s onim što oseća. To je pričanje. izražavanje negativnih osećanja i 39 . odnosno ona u stvari predstavlja laganje samome sebi. smatrajući je kreativnom. što ga privlači i odbija. ako nekoga ima. da je nikada ne može kontrolisati i da ga ona uvek odvodi od njegovih svesnijih odluka u pravcu u kome nije nameravao da krene. osećanja ili predmeta koji ga zaokuplja. ma gde bili. Istovremeno. Uskoro shvata da ljudi reči fantazija. Ta svojstva moraju posebno da se proučavaju. Zatim. Ali kod nekih Ijudi. Veoma često ga nazivaju "iskrenošću". dosadu. sa onim u šta veruje i onim što ne veruje. a ako nema nikoga. Teškoće koje ima prilikom posmatfanja ove četiri manifestacije .pokazaće čoveku njegovu potpunu mehaničnost i nemogućnost da se protiv ove mehaničnosti čak i bori ako nema pomoć. Druga opasna osobina koju u sebi nalazi jeste fantazija. Sve ga to potpuno zaokuplja i on nije u stanju da sebe odvoji od ideje. gnev.laganja. predstavlja interesantno stanje u kome čovek provodi više od polovine svoga života. na putu. tako glatko i tako neprimetno da onaj ko ne čini napor da ih spreči ne može čak ni da ih zapazi. jer ako im se ne suprotstavljamo nismo u stanju da ih posmatramo. Oni pričaju sve vreme. onim što želi i što ne želi. Odatle možemo da naučimo još jednu lekciju. naime. Ima ih ukupno dva. ali umesto toga počinje da mašta o istom ovom predmetu i zaboravlja na posmatranje. već da moramo da im se suprotstavljamo. otkriva mnoge loše posledice izražavanja negativnih osećanja. odnosno imaginacija. Pojam "negativna osećanja" označava sva nasilna osećanja i sva depresivna osećanja: samosažaljenje. Ovo znači da onaj ko se nalazi u stanju identifikacije nije u stanju da na predmet svoje identifikacije gleda nepristrasno. drugim rečima. izražavanja negativnih osećanja i nepotrebnog pričanja . čak i u snu. a možda i pre toga. to jest selektivnom funkcijom. to jest njegovim drugim funkcijama. sumnju. Prvo se naziva identifikacijom. ljubomoru itd. odnosno "identifikacija". Nikad ne prestaju da govore nekome.

2 ili br. ali kod nekih ljudi to postaje opsesija. koja se spominje u prvom predavanju. One bez identifikacije ne mogu da postoje. To je intelektualni čovek. 3 je čovek u kome intelektualni centar dominira nad emocionalnim motoričkim i instinktivnim. Ovo poslednje znači da je ideja o sticanju jedinstva.u našem jeziku je 40 sve to isto. uzroci i posledice izuzetno su dobro opisani u Filokaliji. medjutim. Postoje i više kategorije. "Pridavanje značaja" igra veoma važnu ulogu u svačijem životu. čovek koji se bori da postane svestan .neprestano pričanje neophodna je identifikacija. br. Kako bi se ova teškoća izbegla i kako bi se učeniku pomoglo da klasifikuje nove ideje koje je stekao. stalnog "ja" i volje. to jest čovek br. Prve tri kategorije su praktično na istom nivou. Svi se radjaju kao br. 41 . da se ima na umu i to da se niko ne razlikuje od drugih. to jest u skladu sa školskim principima i metodama. Jedino je potpuno znanje o njima u stanju da ih umanji. 1. Reč "čovek" u uobičajenom smislu ne dopušta. srodno sa identifikacijom. ali ne i shvaćene pojave "identifikacije" i "pridavanja značaja". U svakom slučaju je reč o "čoveku". Kada bi mogao da se oslobodi identifikacije. to jest ideja o njegovom razvoju. Ako ne može da ih uoči u sebi. jeste "pridavanje značaja". 1. 1 je čovek u kome motorički. 3. Karakteristikama čoveka br. On predstavlja proizvod školske kulture. Mora. odnosno brigom. Čovek br. 4 mora da se doda i to da su njegove funkcije i centri uravnoteženiji na način na kakav ne bi mogli postati bez rada na sebi. Čovek br. On se od običnog čoveka razlikuje po tome što u njemu već radi jedan od viših centara i što ima mnoge funkcije i sposobnosti koje običan čovek. moramo pokušati da jasnije razumemo kako čovekov razvoj mora da počne i na koji način proučavanje sebe može da potpomogne taj početak. svako ih lako može videti u drugim ljudima. M i t o "kompleksu niže vrednosti" i drugim "kompleksima" stvorile su nejasno opažene. 1. Čovek br. 2 ili 3 i u više kategorije mogu preći jedino kroz školu. 2 i br. za njega već postala važnija od drugih njegovih interesovanja. "Pridavanje značaja" zapravopredstavlja identifikovanje saljudima. ali ljudi se u njima ne radjaju. i tako dalje. Čovek br. 2 je čovek u kome emocionalni centar preovladjuje nad intelektualnim. ne može naći ni traga razumevanju ove pojave. Od samog početka nailazimo na teškoće jezičke prirode. br. i tako dalje. Čovek br. 1. i u njima ne ostaje mesta ni za šta drugo. njeno značenje. Njima je čitav život ispunjen pridavanjem značaja. da li mu daju ono što mu pripada. Ako se sada vratimo na ono što je ranije već rečeno. medjutim. 4 se ne radja kao takav. On se od čoveka br. 2 i 3 ne poseduje. motoričkim i instinktivnim. sumnjom i nedoumicom. U ovom smislu su svi ljudi jednaki. odnosno instinktivni centar dominira nad intelektualnim i emocionalnim. sistem ljude deli u sedam kategorija. To je fizički čovek. čovek bi mogao da se oslobodi i mnogih besmislenih i beskorisnih pojava. Drugo stanje koje izaziva san. 5 je čovek koji je stekao jedinstvo i samosvest. svesti. To je emocionalni čovek. da li mu se dovoljno dive. I "identifikacija" i "pridavanje značaja" se moraju najozbiljnije posmatrati. svojim razumevanjem svoga položaja i. medjutim. Tojestanje u kome neko stalno brine o tome šta drugi ljudi o njemu misle. U savremenoj psihologiji se. Čovek koji nikada nije svestan i nikad ne sumnja da je tako. To je jedno sasvim zaboravljeno "psihološko otkriće". nikakve varijacije niti gradacije. da se tehnički izrazimo. 3 razlikuje svojim znanjem o sebi. U običnom životu se srećemo samo sa ove tri kategorije ljudi. time što je stekao stalno težište. Svako od nas i svako koga poznajemo je br. Recimo da želimo da govorimo o čoveku sa gledišta evolucije. Identifikacija.

Čovek br. 4 i tako dalje. čoveka br. On. 2. koja je teorijska sholastička religija. 5. On ima stalno "ja" i "slobodnu volju". nauka čovekabr. ako podjemo od religije. 3 . o kojima ne možemo da znamo ništa. i religija čoveka br. formama i ritualima. obuhvata sve što je ljudima moglo pasti napamet. Uzmimo. br. umetnosti ili filozofije. progone jeretika i slično. 2. 4. on je besmrtan u granicama Sunčevog sistema.njemu radi još jedan viši centar. religija čoveka koji radi na svome razvoju. 3. budući da ta podela ima veoma mnogo primena u svim mogućim vidovima proučavanja ljudskih aktivnosti. religija čoveka br. sentimentalna reljgija koja poneki put prelazi u fanatizam. predstavlja primer tog novog jezika. 1. Tu. postoji. puna rasprava o rečima. Čak i samo nekoliko reči ovog jezika koje su vam već objašnjene daju mogućnost da mislite i govorite preciznije nego što je to moguće u običnom jeziku. to jest jezik koji je nov za nas i koji će nam medjusobno povezati ideje različitih kategorija koje su zapravo jedinstvene. a razdvojiti ideje prividno istih kategorija koje su zapravo različite. U. najgrublje oblike netolerancije. odnosno alat za definisanje pojava koje bez nje nije moguće definisati. 7 je čovek koji je stekao sve što čovek može steći. sem toga. 6 je čovek koji je stekao objektivnu svest. 1. 7. nauku i filozofiju. zatim. Ovaj jezik je univerzalan u istom smislu u kom su univerzalni i matematički simboli. Za to morate sami pokušati da pronadjete primere. 1. opšti pojam religije. religija čoveka br. Ovo proširivanje pojmova u velikoj meri povećava našu sposobnost da nadjemo rešenje za mnoge od svojih problema. Izraz "univerzalni jezik" ili "filozofski jezik" ne sme da se shvati metaforički. odmah možemo da uočimo da mora postojati religija čoveka br. religija čoveka br.Čovek br. koji ljudi ponekad pokušavaju da pronadju ili da izmisle. Razumevanje ove podele ljudi na sedam kategorija je veoma važno. 42 A to znači da nam sistem daje mogućnost da proučavamo nov jezik. to jest svi oblici fetišizma bez obzira na njihov naziv. U stanju je da u sebi kontroliše sva stanja svesti i ne može da izgubi ništa od onoga što je stekao. 3. Taj novi jezik je univerzalni jezik. 43 . religija čoveka br. 1. Prema jednom drugom opisu. 6 i 7. br. uz korišćenje ma koje postojeće naučne ili filozofske terminologije i nomenklature. 5. Podela reči "čovek" na sedam reči: čovek br. 2 i čoveka br. Ona onome ko je shvata daje u ruke veoma moćan i vrlo precizan instrument. koji postaju važniji od svega drugog. Ista podela važi i za umetnost. 3. 2 i 3 ne znaju i ne vide. to jest emocionalna. čoveka br. Mora postojati umetnost čoveka br. 4. On ima mnogo više novih osobina i sposobnosti koje prevazilaze razumevanje običnog čoveka. Ovo nam daje četvrtu definiciju psihologije kao proučavanja novog jezika. tj. 1. tj. religija čoveka koji je stekao jedinstvo i koji može da vidi i da zna mnoge stvari koje ljudi. recimo. 2. 6 i religija čoveka br. sa svim što iz nje sledi. čoveka br.

budući da bi prekid u nekim slučajevima mogao da bude fetalan.kakve su sve naše 45 . odnosno gledište zasnovano na eksperimentu i posmatranju. Centri. ne bi bio u stanju da učini ni najmanji pokret. Ova ideja je.TREĆE PREDAVANJE Ideja da je čovek mašina nije nova. U prvobitnom planu prirode to je nesumnjivo imalo za cilj da se rad centra učini stalnim i da se stvori zaštita od mogućih prekida u radu mašine. ukoliko bi ga od rodjenja bilo moguće lišiti svih spoljnih i unutrašnjih utisaka. medjutim. Uzrok ove pojave leži u tome što su centri načinjeni tako da na izvestan način mogu da zamene jedan drugog. Veoma dobru definiciju čovekove mehaničnosti dala je takozvana "psihofiziologija" u drugoj polovini devetnaestog veka. Naučnici ovoga vremena su tvrdili da čovek. disanja. ishrane i tako dalje proizvesti mnogobrojne utiske koji će najpre pokrenuti razne refleksne pokrete. veoma retko rade onako kako bi trebalo. nemoguće izvesti čak i sa životinjom. pa čak i da se njima upravlja. To je zaista jedino moguće naučno gledište. a zatim probuditi i motorički centar. da se prouče. Svaki od centara u mašini je savršeno prilagodjen da primi svoju vrstu utisaka i da na ove utiske na odgovarajući način odgovori. Takav eksperiment je. čak i kad je reč o onom što se naziva zdravim i normalnim čovekom. na nesreću. moguće je da se rad mašine proračuna i da se mnogi budući dogadjaji i reakcije mašine predvide i predskažu. A l i sposobnost centra da rade jedni za druge u neuvežbanoj i nerazvijenoj mašini . U njoj se smatra da čovek nije sposoban ni za kakav pokret ukoliko ne prima spoljne utiske. a da se pri tom ipak održi u životu. jer će proces održanja života. A kada centri ispravno rade. naravno. zanimljiva stoga što jasno pokazuje da aktivnost mašine zavisi od spoljnih utisaka i da počinje odgovorima na ove utiske.

naše sporo razumevanje mnogih stvari. da pišete tako što ćete razmišljati o svakom slovu koje hoćete da napišete i o tome kako ćete ga napisati. koji sa svoje strane opet pokušava da radi umesto trećeg centra. Pokušajte. Ideja o pogrešnom radu centara ne predstavlja sastavni deo uobičajenog mišljenja i uobičajenog znanja. ali on je u stanju da proizvede samo veoma nejasne i nepovezane misli. na primer.postaje preterana. Možete da eksperimentišete na ovaj način i da pokušate da upotrebite svoj mozak da bi uradili nešto što vaše ruke i noge mogu da urade bez njegove pomoći. i mi ne shvatamo koliko nam on štete nanosi. Odmah ćete primetiti koliko će vam rad postati teži i koliko je intelektualni centar sporiji i nespretniji od motoričkog. i kada više nema potrebe da se sve vreme misli o svakom pokretu i da se svaki pokret proračunava. Nedovoljno razumevanje pogrešnog rada naše mašine obično stoji u vezi sa pogrešnim opažanjem našeg jedinstva. Gotovo svakog trenutka ovaj ili onaj centar ostavlja svoj sopstveni posao i pokušava da obavi posao drugog centra. Instinktivni centar može da radi umesto emocionalnog. kao što su na primer pokreti grudnog koša prilikom disanja. Motorički centar može. ima i svoje posebne koji pripadaju samo njemu i koji takodje moraju da se prouče u pravo vreme. kao što je. da obavlja posao motoričkog centra. sve to predstavlja posledicu pogrešnog rada centara. Vrlo je opasno mešati se u normalne funkcije instinktivnog centra. da u izvesnoj meri oponaša rad intelektualnog centra. Neko vreme će svi vaši (odnosno njegovi) pokreti zavisiti od intelektualnog centra i tek će posle izvesnog perioda početi da prelaze na motorički. pored opštih nedostataka kakve svi poseduju. onaj koji je vezan za vidljive pokrete. Što se pogrešnog rada centra tiče. . a rezultat je taj da mašina samo retko radi tako da svaki centar obavlja svoj posao. pa čak i naše laganje. na primer. recimo. U nekim slučajevima intelektu- alni centar mora da radi i za instinktivni. ići niz stepenice i pri tom beležiti svaki pokret.ili ako posmatrate vojnika koji izvodi vežbu sa puškom. već i pogrešan rad centra. počinjemo da shvatamo opasnost koja se može kriti u činjenici da jedan naš deo radi protiv drugoga. recimo. te stoga oni u takvim slučajevima rade mnogo manje efikasno. Naši bledi utisci. mada može da obavi samo mali deo njegovog posla. naši nejasni utisci. ili možete raditi neki uobičajeni posao koji obavljate rukama i pri tom. Na putu samoposmatranja i samoproučavanja neophodno je da se posmatra ne samo ispravan. one u snu ili one kad sanjarimo.mašine . naš nedostatak utisaka. Neophodno je poznavati sve vrste pogrešnog rada. ali ne i potpuno. Svakom je poznato ono olakšanje kada pokreti postanu automatski. kao što su. na primer. zauzvrat. kada prilagodjavanje postane automatsko. Na početku sam ukazao na to da je ideja da je čovek mašina koju pokreću spoljni utisci prava naučna ideja. koliko energije nepotrebno trošimo na taj način i u kakve nas teškoće ovaj pogrešan rad centara baca. To možete da zapazite i kad učite neki novi pokret-recimo kada učite da kucate na pisaćoj mašini ili da obavljate ma koji fizički posao . umom planirati i proračunavati svaki sitan pokret. moram da kažem da on ispunjavapraktičnočitav naš život. a da mi to ni ne znamo. Kada shvatimo u kojoj meri smo u sebi podeljeni. Već sam rekao da centri mogu jedan drugog da zamene u izvesnoj meri. gde mu je normalno i mesto. veoma često naše indentifikovanje i pridavanje značaja. To znači da je pokret prešao na motorički centar.Možete. a emocionalni centar može povremeno da obavlja posao svih drugih centara. a naročito pogrešan rad svojstven konkretnim pojedincima. slučaj prilikom usiljenog disanja koje se ponekad naziva joga disanjem i koje nikada ne sme da se preduzima bez saveta i kontrole kompetentnog i iskusnog učitelja. Nemoguće je poznavati sebe ako se ne upoznaju svoji nedostaci i greške. Intelektualni centar može. A svako od nas. 46 47 .

A škola podrazumeva takve društvene i političke uslove u odredjenoj zemlji u kojima je njeno postojanje moguće. teškoće svoga položaja i mogućnosti koje ima. U mnogim zemljama je njihovopostojanje apsolutno nemoguće. Ne sme živeti u zemlji kojom vladaju Sudre. mora imati dovoljno vremena za učenje i mora živeti u okolnostima koje učenje čini mogućim. niti s. ni sa budalama. U svojoj knjizi "Novi model svemira" citirao sam neke stihove koji se odnose na ovu temu iz "Manuovog zakonika". mora nalaziti u pravim uslovima. izmedju ostalog spada i škola. budući da škola ne može da postoji u ma kakvim okolnostima. Mi u izvesnoj meri. ne zavise od nas. Nikakva škola ne bi. ispunjeno bezbožnim ljudima i lišeno dvaput rodjenih stanovnika. Spoljne prilike. ni u zemlji u kojoj ima previše ljudi nižih kasta. istovremeno i vrlo redak i da zahteva veliki broj spoljnih i unutrašnjih uslova. u 48 Hitlerovoj Nemačkoj. medjutim. takodje. U njih. Čovek mora biti u stanju da razume ono što mu se kaže. mora ga veoma jako odbijati njegovo sadašnje stanje ili ga mora veoma jako privlačiti buduće stanje koje bi mogao da postigne. recimo. ubrzo će sasvim nestati. koji se svi stiču samo u retkim prilikama. ni sa Pukasama. Iz pravila za Snataku (domaćina) 61. mogla da postoji u boljševičkoj Rusiji. Moramo. Koji su to uslovi'? Prvi je taj da čovek mora da razume svoj položaj. i l i da bude veoma zainteresovan za novo. stoga. Ove ideje iz Manuovog zakonika su vrlo zanimljive. mada je moguć. mada se njihovi nosioci pretvaraju da su ove prilike napredne i čak i uspevaju da obmanu izvestan broj ljudi kojima um nije jača strana. a koji donose samo uništenje svih stvarnih vrednosti. da je ona uprkos mnogim pogreškama sposobna da se razvija i da sebi stvara sasvim nove mogućnosti za primanje utisaka i delovanja. i da mora i l i da ima veoma jaku želju da iz svog sadašnjeg stanja izadje. 49 . ni sa Kandalama. medjutim. u Musolinijevoj Italiji ili u Kemalovoj Turskoj. Ne sme se družiti sa otpadnicima. Ne mogu se pobrojati svi neophodni uslovi. Drugo. da razumemo da je čak i za početak priprema za razvoj potrebna kombinacija spoljnih i unutrašnjih uslova. Ukratko rečeno. niti u onoj koju su osvojili bezbožni jeretici. jer nam daju osnovu koja nam omogućava da različite društvene i političke prilike procenjujemo sa gledišta školskog rada. mada ponekad uz vrlo velike teškoće. budući da na umu mora da se ima da je razvoj. pogodjeno gladju i bolestima. i da vidimo koji su uslovi zaista progresivni. da ljudska mašina ne radi u skladu sa svojim mogućnostima i da zapravo radi znatno ispod svojih normalnih mogućnosti. najnižima od ljudi. za nepoznato stanjekojesa promenom moradanastupi. Naše vreme je u tom pogledu posebno teško. niti sa Antravasajinima (kopačima grobova). 79. ali ne možemo da biramo vremenski period i moramo da pokušamo da u periodu u koji nas je sudbina smestila pronadjemo ono što želimo. osim toga. Kraljevstvo naseljeno prevashodno sudrama. Mora se . za postojanje škole su neophodne manje ili više sredjene životne prilike i odredjeni nivo kulture i lične slobode. Poglavlje VIII 22. Škole na istoku veoma brzo iščezavaju. I spolja se.ljudima nižeg reda.Ono što nauka ne zna je sledeće: Kao prvo. to jest da ne radi punom snagom i da ne rade svi njeni delovi. ni u onoj koju nastanjuju bezbožni Ijudi. Sada ćemo govoriti o uslovima koji su neophodni za razvoj. možemo da biramo zemlju u kojoj želimo da živimo. imati i izvesna priprema. ni sa nadmenim ljudima.

Mogućnost da ga nadje je tako mala da element sreće ne može da se isključi. Može manje i l i više da se identifikuje. rezultati utisaka koje oni proizvode ćese skupijati u njemu. pokrenutih idejama koje nisu stvorene u životu. pri čemu su uvek pomešani sa uticajima prve vrste i u principu veoma malo podsećaju na ono šta su bili na svom početku. i često ih objašnjavaju tako kao da imaju isto poreklo kao i prva vrsta uticaja. tojest takav koga istovremenozanima više nespojivih stvari. ništa mu se ne dogadja i njegova se mogućnost za razvoj sa svakom godinom njegovog života smanjuje. a drugu vrstu uticajima B. religiju i umetnost. ne nalazi u potpunosti u vlasti uticaja A. Istovremeno. Pokušajmo sada da odgovorimo na sledeće pitanje: šta navodi čoveka da poželi da stekne novo znanje i da se menja? Čovek je u životu okružen uticajima dveju vrsta. koji bi odmah iskrivili školsko 51 . Prvu vrstu uticaja ćemo nazvati uticajima A. Ovo znači da čovek umire dok je fizički i dalje živ. sigurnost. a sasvim nezainteresovan za uticaj 50 B. itd. služe u izvesnoj meri kao vodeći i kontrolni faktor. ili će odmah postati kritičan. zabavu. potpuno iščezla. da bi u izvesnim godinama. privlačiće druge uticaje iste vrste i rašće. Ovi uticaji do čoveka ne dopiru direktno. s druge strane. Odmah mora da bude jasno da reč "centar" u ovom slučaju ne znači isto ono što znači kada je reč o "intelektualnom". To je glavna zaštita škola. nije potpuno prepušten zakonu slučaja. Druga se vrsta sastoji od uticaja drugačijeg reda. Iako neko ne zna za postojanje dve vrste uticaja. ili da je prepozna ako je sretne i da je ne izgubi. bezbednost. ako mu je do toga stalo i ako ima sreće. oni na njega deluju i on na ovaj ili onaj način reaguje na njih.Istovremeno moramo da razumemo i to da čovek. ponekad i vrlo rano. oni se spajaju i u čoveku formiraju ono što se naziva magnetskim centrom. dodje u kontakt sa školom. on sam ne može mnogo da učini. pre nego što je išta mogao da sazna. Ljudi najčešće ne uvidjaju različito poreklo uticaja druge vrste. zauzimajući sve važnije mesto u njegovom umu i u njegovom životu. Postavljena su mu mnoga svetla koja može da sledi kako bi našao svoj put. i ako ga uticaji B privlače i navode da oseća i da misli. Posedovanje magnetskog centra predstavlja prvi. ili čovek sa malim. To mora veoma dobro da se razume i razlika izmedju te dve vrsie uticaja mora da bude potpuno jasna. Jer ništa nije lakše izgubiti nego školu. Magnetski centar ne može da zameni školu. Ako čovek bez magnetskog centra. Oni su bačeni u opšti metež života. Prvu vrstu uticaja predstavljaju uticaji i privlačenja koje je stvorio sam život: interesovanje za svoje zdravlje. slavu. već prvobitno dolaze od škola. Ako rezultati do kojih dovode uticaji B postanu dovoljno jaki. ili će njegovo interesovanje brzo nestati čim se suoči sa prvim teškoćama školskog rada. Ukloliko je neko sasvim u vlasti uticaja A. Neophodna je škola. prolaze kroz mnoge različite umove i do čoveka dolaze kroz filozofiju. ili "motoričkom" centru. bar kad je reč o unutarnjim uslovima. odnosno slabim magnetskim centrom ili onaj sa nekoliko magnetskih centara. Magnetski centar se nalazi u ličnosti i to je naprosto grupa interesovanja koja. kao zrno koje nije u stanju da klija i da izraste u biljku. taštinu. ponos. A l i ako se čovek. mada prećutni zahtev koji škola postavlja. Magnetski centar usmerava nečija interesovanja u odredjenom pravcu i pomaže da se to usmerenje i održi. može pomoći da neko školu počne da traži. on za nju neće biti zainteresovan. Rezultat je u svakom slučaju drugačiji. nauku. Bez nje bi se škole napunile sasvim pogrešnom vrstom Ijudi. ali može pomoći da se uvidi potreba za školom. ili nekog konkretnog uticaja A. to jest o centrima koji su u suštini. odnosno poistoveti sa nekim uticajima prve vrste i da uopšte ne oseća uticaje druge vrste. blagostanje. kada postanu dovoljno jaka. zadovoljstvo. i l i ga pak može privući ovaj ili onaj uticaj druge vrste.

U njemu se radi za školu. O školama. a ako dovoljno široko razmišljaju i ako dovoljno brzo opažaju. Drugi pravac predstavlja rad sa drugim ljudima u školi. Pravi magnetski centar ne samo da čoveku pomaže da prepozna školu. mislio sam na to da ona omogućavaju rad samo u jednom pravcu. najpre mora da razume rad konkretne škole.i čovek radeći sa njima ne radi samo sa njima. njihovim aktivnostima može puno da se nauči na uobičajen način. Od tog trenutka magnetski centar je zapravo ispunio svoj zadatak. Da bi neko radio za školu. Jednom mi je na predavanjima neko postavio pitanje: da li ljudi koji proučavaju ovaj sistem rade samo za sebe ili i za druge ljude? Sad ću odgovoriti i na ovo pitanje. već i za njih. ili bar uče da se medjusobno podnose. na ovaj ili onaj način. oslobadja od zakona slučaja. On. Od tada pa nadalje ideje i učenja škole zauzimaju mesto magnetskog centra i lagano počinju da prodiru u različite delove ličnost i . već i da rade zajedno. Jedan od najvažnijih principa koji se na ovakav način nauče jeste taj da pravi školski rad mora istovremeno da se odvija u t r i pravca. Sad ću moći i da objasnim zbog čega ona nisu škola. Prvi pravac predstavlja proučavanje sebe i proučavanje sistema. a da radeći u drugom pravcu proučavaju treći. Ima. ako shvatite da čovek spava i da u svakom poslu koji započne ubrzo gubi interesovanje i nastavlja ga mehanički. Tako on radeći u drugom pravcu uči da radi sa ljudima i za ljude. objašnjenjem i primerom. o njihovoj organizaciji. koristanzaškolu. uvek mora da bude. Kasnije ćete naučiti zašto su neophodna tri pravca i zbog čega jedino rad u tri pravca može da se odvija uspešno i da vodi odredjenom cilju. Kada sam rekao da ova predavanja ne predstavljaju školu. Rad koji teče u jednom ili u dva pravca ne bi mogao da se nazove pravim "školskim radom". Neki ljudi mogu. naime. Čak i sad možete da razumete glavni razlog zbog koga je neophodan rad u tri pravca. njene ciljeve i njene potrebe. medjutim. to jest u magnetskom centru. A za ovo je potrebno vreme. odnosno "jezika". Treći pravac je rad za školu. i nekih stvari vezanih za škole koje mogu da se natiče jedino u njima samima. Pa ipak se od samih predavanja ne može mnogo očekivati. direktnim podučavanjem.učenje. Objašnjavanje školskih pravila i principa zauzima vrlo značajno mesto u školskom učenju. Zbog toga je za neke ljude drugi pravac naročito težak. Istina je da ljudi i kad uče zajedno izučavaju početak rada u drugom pravcu. odnosno proučavanje sistema i samoproučavanje. odnosno mogu veoma lako da ga nadju. i da počnu od trećeg pravca. osim ako je neko zaista dobro pripremljen. Koja su ova tri pravca? U prvom predavanju sam rekao da ova predavanja ne predstavljaju školu. Kad neko dodje u kontakt sa uticajem C i ako je u stanju da ga usvoji. Ovoznačida ljudiradećiuprvompravcu proučavaju drugi. medjutim. Prilikom rada u drugom pravcu u kompletnoj školskoj organizaciji ljudi moraju ne samo da razgovaraj u . već mu takodje pomaže i da usvoji školsko učenje koje je različito i od uticaja A i od uticaja B i koje možemo da nazovemo uticajem C. za njega se kaže da se u jednoj svojoj tačci. a taj rad može biti veoma različit. a s vremenom i u suštinu. Doveo je čoveka do škole ili mu je pomogao pri njegovim prvim koracima u njoj. Uticaj C se može preneti samo usmenim putem. Rad u tri pravca je neophodan pre svega zato što jedan pravac budi onoga ko 53 52 . Rad u ovom pravcu je nesumnjivo rad za sebe. moguće je čak i da shvate nešto o radu u drugom i trećem pravcu. čitanjem i proučavanjem istorijskog perioda kada su škole bile uočljivije i pristupačnije.

jer su svi naši pojmovi o životinjama nastali posmatranjem životinja koje već postoje. Ali šta je naše pamćenje? Da bi smo ovo razumeli. a glavnu stvar u njemu predstavlja disciplina i tačno pridržavanje onoga što je rečeno. Mogu da vam pokažem još jednu veoma karakterističnu razliku izmedju triju pravaca. Asocijacije povezuju utiske koji su primljeni istovremeno ili koji su na neki način medjusobno slični. čak i ako izgledaju bolje od onih koje se nude. Ne možemo da izmislimo novu misao. Radeći u prvom pravcu čovek prvenstveno radi na proučavanju sistema i na samoproučavanju i samoposmatranju i mora u svom radu da pokaže izvesnu inicijativu u odnosu na sebe samog. Utisak može da bude dubok i l i veoma površan. sve što čujemo i sve što naučimo beleži se na ovim valjcima. sve što vidimo. Sve što nam se dešava. Reč "utisci" je veoma dobra. on više nikad ne može potpuno da se uspava. računice. Biće veoma korisno ako sada shvatite da već znate izvestan broj reči tog novog jezika i ako pokušate da ove nove reči izbrojite i da ih sve zapišete. Svi naši misaoni procesi. odnosno utisci na valjcima medjusobno su povezani asocijacijama. baš kao što nismo u stanju da izmislimo ni novu životinju. medjutim. proučavanje psiholoških učenja bi bilo veoma jednostavno. Bilo bi dovoljno da se odštampa neka vrsta rečnika i ljudi bi iz njega saznali sve što treba znati. Da je to moguće. spekulacije. 54 Znamo da uvek kada nešto učimo u svom pamćenju akumuliramo novi materijal. Zapisi. ali uvek mora sebe da proveri i ne sme sebi da dopusti da donosi odluke koje se kose sa pravilima i principima ili sa onim što mu je rečeno. sve što smo naučili i sve što smo doživeli nalazi se na našim valjcima. Ako neko zaista radi u tri pravca. to su utisci. u svakom slučaju. To je. odnosno objašnjenja. Sve što znamo. sastoje se takodje samo od poredjenja zapisa na valjcima. Prilikom rada u trećem pravcu čovek ponovo može da pokaže inicijativu. U radu na drugom pravcu nije potreban i nije dopuštena nikakva inicijativa. ni o čemu što se na našim valjcima ne nalazi. Nismo u stanju da razmišljamo ni o čemu novom. bez potrebe za dugotrajnim školskim radom. Morate ih. sav naš imetak. Sada moramo ponovo da se vratimo centrima i da vidimo zbog čega nismo u stanju da se razvijamo brže. sve što osećamo. A ovi utisci na valjcima jesu sve što imamo. 55 . budući da se ovde zaista radi o utisku. Već sam rekao da rad počinje proučavanjem jezika. Ne možemo ni da kažemo ni da učinimo ništa što ne odgovara nekom od zapisa na našim valjcima. to jest o otisku. Onaj ko radi u drugom pravcu povezan je sa izvesnim organizovanim radom i mora da čini samo ono što mu se kaže. medjutim. to jest bez tumačenja . A l i . Sasvim je jasno da će različiti istovremeni utisci koji su medjusobno povezani u pamćenju ostati duže od nepovezanih utisaka. moramo da naučimo da svaki centar smatramo posebnom i nezavisnom mašinom koja se sastoji od osetljive materije nalik na masu kojom je prevučen fonografski valjak. zapisati bez komentara. Ne možete ih staviti na papir. na sreću ili na nesreću nemoguće i svako mora da uči i da radi za sebe. ili pak može da bude samo bljesak koji veoma brzo nestaje i za sobom ne ostavlja nikakav trag. ili čak samo u njegovoj blizini. bez unošenja ikakvih sopstvenih ideja. bilo da su duboki ili površni.komentari i interpretacije. od toga što se oni stalno iznova iščitavaju u pokušaju da se kroz medjusobno povezivanje shvate. uvek će se probuditi i uvideti da je njegov rad prestao. U svom prvom predavanju sam rekao da pamćenje zavisi od svesnosti i da se zaista sećamo jedino trenutaka u kojima smo imali bljeskove svesti.je zaspao na nekom drugom. Prilikom bljeska samosvesti. moraju biti sadržani u vašem razumevanju. ne može više da spava onako blaženo kao ranije. To znači da svi spoljni i unutrašnji dogadjaji na valjcima ostavljaju izvesne "utiske". i tako dalje. svi su utisci jednog trenutka povezani i takvi ostaju i u sećanju.

Mora se shvatiti da na sadašnjem nivou naučnog znanja nemamo načina da proverimo ovu tvrdnju. objekata ili predmeta koje želimo da proučavamo započne57 . Ovo je uobičajeni postupak. fiziologiji . astronomiji. Stvari zapravo stoje tako da svaki centar zauzima čitavo telo i tako reći prožima čitav organizam. pa čak ni anatomiji. koji su od nas skriveni. prvenstveno zato što s vaki od centara u sebi sadrži mnoga svojstva koja još uvek nisu poznata uobičajenoj nauci. U različitim naukamafizici. svaki od centara ima nešto što se naziva njegovim "težištem". Težište intelektualnog centra je u mozgu.prinudjeni smo da onda kada nismo u stanju da dopremo do samih činjenica. Istovremeno. a težišta motoričkog i instinktivnog centra nalaze se u kičmenom stubu. Ovo vam može zvučati čudno. Dijagram četiri centra je sledeći: Intelektualni centar Emocionalni centar Motorički i instinktivni centar Glava Srednji deo tela grudi Donji deo tela i ledja Dijagram predstavlja čoveka koji stoji okrenut bočno. i na vrlo shematski način prikazuje uzajamni položaj centara.ČETVRTO PREDAVANJE Danas ćemo početi sa detaljnijim proučavanjem centara. gledajući ulevo. ali činjenica je da anatomija ljudskog tela još uvek ni izdaleka nije potpuna nauka. Zbog toga proučavanje centara.koje su sasvim pristupačne našem istraživanju. mora početi posmatranjem njihovih funkcija . težište emocionalnog centra nalazi se u solarnom pleksusu. hemiji.

verovatno ćete je i doživeti. Čovek. Pokušajte sebe da posmatrate onda kada morate da obavite mnogo brzih istovremenih pokreta. naročito emocionalnog centra. ali mi veoma retko shvatamo vrednost svojih zapažanja i iskustava. Razlika je. Pokušajte. stoga sve što utvrdimo o fiinkcijama može da se primeni i na centre. onda kad radi svojom pravom brzinom. doduše. Ma kako čudna bila činjenica da medju centrima postoji ovako velika razlika u brzini. mada u stanju "budnoga sna" on samo veoma retko radi brzinom koja bi bila makar i približna njegovoj pravoj brzini i u principu mu brzina odgovara onoj motoričkog i instinktivnog centra. recimo. Jedan od najvažnijih principa koji moraju da se razumeju kada je reč o centrima jeste veoma velika razlika u njihovoj brzini. Taj broj je 30 000. ili da se odreknete najvećeg dela posmatranja. To znači. odnosno razlika u brzini njihovih funkcija. neće potvrdjivati samu cifru. pre no što navedem cifre. ali nam ne mogu dati konkretne cifre. a vreme emocionalnog centra je 30 000 puta duže od vremena motoričkog i instinktivnog centra. koji je još brži. da različiti centri imaju sasvim različito vreme. Za njim . ona objašnjava mnoge dobro poznate pojave koje uobičajena nauka nije u stanju da objasni i preko kojih obično prelazi ćutke ili o kojima naprosto odbija da razgovara. Istovremeno se mora reći i da su sve cifre koje se odnose na ove različite brzine u školskim sistemima potvrdjene i poznate. ali smo zato. veća no što bi iko zamislio da razlika medju funkcijama istog organizma može da bude. odnosno tragova. Svako od nas je zapravo već puno puta zapazio različite brzine naših funkcija. Posmatranja nam mogu pomoći da ustanovimo razliku u brzini funkcija. ali će zato potvrditi da je razlika zaista ogromna. popije čašu rakije i odmah. Ovde mislim na zapanjujuću i sasvim neobjašnjivu brzinu nekih fizioloških i mentalnih procesa. Je li vam sasvim jasno šta "duže vreme" znači? To znači da je centru. u suprotnom ćete rizikovati da doživite nesreću. na primer.mada mnogo brži .mo sa ispitivanjem njihovih rezultata. razlika u brzini rada centara se ne može izračunati uobičajenim sredstvima. doživi mnoga nova osećanja i osete 59 . Moraćete ili da usporite 58 pokrete. Svi centri imaju mnogo toga zajedničkog. i l i čak bolje reći. zapravo. Vreme instinktivnog i motoričkog centra je 30 000 puta duže od vremena intelektualnog centra. na raspolaganju toliko puta više vremena. za svaki posao koji mora da obavi. Kao što ćemo kasnije videti. Moguće je izvršiti još mnogo sličnih posmatranja. koji rade manje-više istom brzinom. koji mnoge kosmičke procese medjusobno razdvaja. a ako budete insistirali na posmatranju . u stanju da nadjemo mnoge činjenice koje. Odmah ćete primetiti kako niste u stanju da posmatrate sve svoje pokrete. recimo kao pri vožnji automobila veoma prometnom ulicom ili pak kada jašete po lošem putu i l i radite ma kakav posao koji zahteva brze pokrete i brzo rasudjivanje. Kao što sam već rekao. za manje od sekunde. Svoja ranija zapažanja počinjemo da razumemo tek kad nam je poznat princip. razlika u brzini centara je interesantan broj koji ima kosmičko značenje. Ovo znači da su motorički i instinktivni centar 30 000 puta brži od intelektualnog. želeo da kažemo nešto o običnim posmatranjima koja mogu da se izvedu bez ma kakvog posebnog znanja.slede motorički i instinktivni centar. 30 000 puta brži od motoričkog i instinktivnog centra. Teško je poverovati da medju funkcijama istog organizma postoji tako ogromna razlika u brzini. a da je emocionalni centar. da brzinu mentalnih procesa uporedite sa motoričkim funkcijama. a istovremeno postoje i posebne karakteristike svakog centra koje se moraju imati na umu. ukoliko nam se kaže kolika je. U ovom slučaju ćemo imati posla sa direktnim funkcijama centara. zapravo. Najbrži je emocionalni centar. Intelektualni centar je najsporiji. veoma velika. Stoga bih. odnosno koji ulazi u mnoge kosmičke procese.

i pozitivni i negativni. temperature. Pomislite koliko brzo bi se čovek otrovao kada bi izgubio svaki osećaj ukusa i mirisa ili kada bi na neki 61 . svežeg vazduha. Celokupni rad intelektualnog centra podeljen je na dva dela: potvrdu i negaciju. U radu instinktivnog centra podela je. a neprijatni osećaji neugodnog mirisa. A sve se ovo dogadja za sekund ili manje. prijatnosti ili pak razdraženosti. karakteristični su za uslove koji su pogodni za život. nikakve potrebe da se govori o rakiji ili o nekom drugom stimulativnom sredstvu. olakšanja. na ove pojave toliko navikli da retko razmišljamo o tome u kojoj meri su one čudne i nerazumljive. Smatra se da je svaki centar podeljen na dva dela. Nema. To je čudo. Može bez sumnje da se kaže da bez prijatnih i neprijatnih oseta nije moguća nikakva prava orijentacija u životu. da i ne. bilo o onoj koja postoji izmedju intelektualnog i motoričkog. Ali sa gledišta uobičajene fiziologije ove pojave izgledaju zapravo čudesno. odnosno vreme intelektualnog centra. Ono što oseća može u različitim slučajevima da bude različito. Negativni pol intelektualnog centra je koristan jednako kao i pozitivni. to jest i prijatni i neprijatni jednako potrebni za pravu orijentaciju u životu. osećaj žestoke vrućine i velike hladnoće ukazuju na uslove koji po život mogu biti štetni. jedino koje postoji. Njima se rukovodi celokupni životinjski svet na zemlji. ili se pak njihove snage uravnotežuju u trenutku neodlučnosti. Sada moramo pokušati da razumemo još jednu karakteristiku centara. medjutim. a u isto vreme i nije. sem toga. dodira. zadovoljstva. svežine. Stoga je naša predstava 60 o neobičnoj brzini ovoga rada naprosto iluzija koju imamo zato što mislimo da je naše uobičajeno vreme. da se ispita na nekoliko različitih načina i da se tek nakon toga prihvati ili odbije. Neka od ovih zapažanja sam spomenuo u "Novom modelu svemira". pozitivni i negativni.osećaj toplote. recimo. i u snovima. mirisa. Kasnije ćemo se vratiti na proučavanje razlike u brzini rada centara. Svakog trenutka u našem mišljenju preteže jedno ili drugo. koja će nam kasnije dati veoma dobar materijal za samoposmatranje i za rad na sebi. Slična pojava koja ukazuje na ogromnu brzinu nekih procesa može se zapaziti. Fiziolog zna koliko složenih procesa mora da se obavi od kad se proguta rakija ili voda pa dok se ne oseti njihov efekat. I tu se ponovo radi bilo o razlici izmedju instinktivnog i intelektualnog centra. ali ostaje činjenica da telo na stimulans reagauje veoma brzo. takodje. a taj se posao u svakoj običnoj laboratoriji za osam sati svakako može obaviti bez nepotrebne žurbe. To znači da instinktivni centar za ovaj posao na raspologanju nema jednu sekundu. sasvim jasna i oba su dela. i svaki poremećaj u njima ima za posledicu stalnu opasnost od bolesti i smrti. ako znamo razliku u brzini rada centara i ako imamo na umu da instinktivni centar koji mora da obavi ovaj posao ima 30 000 puta više vremena nego intelektualni kojim merimo naše uobičajeno vreme. Ova podela je naročito jasna kada je reč o intelektualnom i instinktivnom centru. opuštenosti. besa itd. već oko osam sati svog vremena. Svaka supstanca koja u telo udje kroz usta mora da se proanalizira. Prijatni osećaji ukusa. Naime. ako je neko veoma gladan ili veoma žedan. neprijatnog dodira. Mi smo. i svako smanjivanje jednog u korist drugog bi za rezultat imalo mentalni haos. čaša vode ili komad hleba će jednako brzo delovati. Naravno da za čoveka koji o sebi nikada nije razmišljao i koji nikada nije pokušavao da proučava sebe nema ničeg čudnog ni u ovom ni u ma ćemu drugom. moći ćemo da razumemo kako je ovo moguće. gotovo momentalno. lošeg ukusa.

bolova. na prvi pogled. sve će izgledati veoma jednostavno. a ovi se. ljubomore. tumače kao osećanja. ukoliko se izmešaju sa identifikacijom. a vera može da se preobrati u sujeverje i slabost da se prihvataju utešne gluposti. Negativna osećanja zavise od identifikacije. medjutim. Naravno da se ne može poreći da pored mnogih i različitih fizičkih patnji. Ona zauzimaju ogromno mesto u našem životu. naprotiv. pozitivna osećanja. pozitivni i negativni. privrženost. bojazni itd. ne pružaju nam nikakvo znanje. U motoričkom centru podela na dva dela. pak. suprotan mirovanju. kvare sva zadovoljstva. samosvest. čovek ima mnoge duševne patnje koje pripadaju emocionalnom centru. straha i sl. medjutim. a na kraju i upropašćuju. Ona nam. odnosno osećaj harmonije i lepote mogu. koje pripadaju instinktivnom centru. strahova. ili u strah da 62 se ne izgubi ono što se voli. Istovremeno. razdražljivosti. negativna osećanja ne igraju nikakvu korisnu ulogu u našem životu. nisu moguća za čoveka u uobičajenom stanju svesti. pri čemu se te promene javljaju pre osećaja i predstavljaju njihov pravi uzrok. Ako uzmemo da prijatna osećanja. Naša pozitivna osećanja. Pri tom. ali koji se transformišu uz pomoć fantazije i identifikacije. ima samo logičko značenje. radosti. odnosno kao stalna osećanja. To je zapravo značilo da spoljni dogadjaji i unutrašnji uvidi ne izazivaju osećanja. kao što su radost. Ona zahtevaju viša stanja svesti. stalno "ja" i volju. privrženosti i samopouzdanja mogu svakog trenutka da se preobraze u razdražljivost. možemo da kažemo kako nismo u stanju da imamo pozitivna osećanja. u onom smislu u kom se obično shvataju. samopouzdanje itd. Za početak. sasvim prosta i očigledna. Ne pomažu nam u orijentaciji. negativnom. uobraženost itd. Ona zapravo ne pripadaju emocionalnom centru i zasnivaju se na instinktivnim osetima koji sa njima nemaju baš mnogo veze. zavisti. simpatija. Oni su insistirali na tome da sva osećanja zapravo predstavljaju osećaje promene u tkivima i unutrašnjim organima. naime. strah itd. Ova osećanja su užasna pojava. nada se može preobratiti u sanjarenje i očekivanje nemogućih stvari. sujeta. pretvaraju nam život u teret i veoma efikasno sprečavaju naš mogući razvoj. dosadu. koje se ne mogu izbeći i koji su sa njegovim životom povezani jednako blisko kao i bolest. On ima mnogo tuga. Ako se identifikacija u nekom 63 . pripadaju pozitivnom delu. "nada".neprirodan način pobedio u sebi prirodnu odbojnostprema neprijatnim osetima. nemamo zapravo ni negativnih osećanja koja bi postojala bez identifikacije i fantazije. negativna osećanja. neposredno da se spoje sa negativnim emocijama kao što su oholost. poput simpatije. budući da u našem životu nema ničeg što bi bilo više mehaničko od negativnih osećanja. i l i pak estetika osećanja. Ljubav se može preobraziti u ljubomoru. Podela u emocionalnom centru je. Toje pravoznačenje svojevremeno veoma poznate teorije Džejmsa i Langa. u stvarnosti je. Čak i čisto intelektualna osećanja . a negativna osećanja poputdosade.želja za znanjem. zavist. ne usmeravaju nas ni na kakav razuman način. sve znatno komplikovanije. Ove duševne patnje se. Oni izazivaju unutarnje reflekse koji proizvode osećaje. medjutim veoma razlikuju od negativnih osećanja koji počivaju na fantaziji i na identifikaciji. Pozitivna osećanja su osećanja koja ne mogu postati negativna. Istovremeno. pokret je. Negativna osećanja se nikada ne mogu staviti pod našu kontrolu. ili u mržnju i bes. bez bojazni da čemo pogrešiti. bol i smrt. "vera". kao što su "ljubav". Ne^ativna osećanja su većim delom veštačka. Ovo nema nikakvog značaja za praktično posmatranje. u emocionalnom centru ne postoji prirodan negativni deo. Stoga. Ljudi koji misle da su u stanju da svoja negativna osećanja kontrolišu i da ih pokažu samo onda kada to žele naprosto se zavaravaju. sebičnost. Za mnoge ljude se može reći da im čitav život regulišu i kontrolišu. Traže unutrašnje jedinstvo.

pa i najmanjoj svrsi. i da predstavljaju funkciju dela emocionalnog centra koji stvarno postoji. na primer. budući da su potpuno beskorisna i da su veštački stvorena uz pomoć mašte i identifikacije. Ljudi bi. Ona se mogu pobediti i mogu nestati samo uz pomoć školskog znanja i školskih metoda. a vrlo često i početak histerije. A šta bi se bez negativnih osećanja dogodilo sa našim životom? Šta bi se desilo s onim što nazivamo umetnošću. Najčudnija i najfantastičnija činjenica u vezi s negativnim osećanjima jeste da ih ljudi zapravo obožavaju. sa dramom i sa većinom romana? Na nesreću. Posmatrajući decu možemo. uz pomoć primera koje vidi i čuje. nema izgleda da negativna osećanja nestanu. mogu da budu uništena bez ikakvog gubitka. ali za žrtvovanje svoje patnje ne može da očekuje ništa. Kada bi dete od prvih dana života moglo da bude medju ljudima koji nemaju negativnih osećanja. Nema uživanja i zadovoljstva koje čovek ne bi žrtvovao zbog sasvim sitnog razloga. verovatno ih ni samo ne bi imalo. ideja o nepravdi i verovanje u 64 mogućnost da se nepravda iskoreni. da uočimo na koji način se ona uče negativnim osećanjima. sve drugo žrtvovali radije nego svoja negativna osećanja. ona će nestati. i boji se čak i da čuje za mogućnost da se patnje oslobodi na tako jednostavan način. sa pozorištem. Ako biste im oduzeli negativne emocije. Mislim da za običnog. uz pomoć literature. već upoznalo čitavu skalu negativnih osećanja i u stanju je da ih zamisli. stvari stoje sasvim drugačije i dete od deset godina je. sem toga.. Da negativna osećanja služe ma kakvoj. neprirodna i beskorisna. kakvo je njihovo poreklo? S obzirom da nam čovekovo poreklo nije poznato o ovom pitanju ne možemo da diskutujemo. Mnogi. u sebi ne kriju ništa osim slabosti. 65 . kao i mnogih drugih koje su potpuno zasnovane na njegovoj fantaziji i kojih ne može i neće da se odrekne. ili bi ih imalo toliko malo da bi ih bilo lako savladati pravilnim vaspitanjem. Jedina dobra stvar u vezi s njima je ta što. čovek ne bi imao nikakve šanse.još uvek misli da mu je patnju poslao bog. da ih reprodukuje i da se sa njima identifikuje jednako dobro kao i odrastao čovek. Ovu ideju još više otežava postojanje mnogih patnji kojih čovek zaista ne može da se oslobodi. i u stanju smo da o negativnim osećanjima govorimo jedino s obzirom na sebe i na svoj život. Čovek sujeverno očekuje da će mu žrtvovanje njegovih zadovoljstava nešto doneti.konkretnom slučaju ukloni. i nemaju ništa drugo do negativne emocije. Negativne emocije. naprosto bi se srušili i isparili. mehaničkog čoveka najtežu stvar predstavlja to da shvati da njegova sopstvena i tudja negativna osećanja nemaju nikakve vrednosti i da u njima nema ničega plemenitog. medjutim. kao što je. Čak i kada se umorimo od njih. Borba protiv negativnih osećanja predstavlja deo školske obuke i tesno je povezana sa celokupnim školskim radom. ili bogovi. medjutim. Kada je reč o patnji. postoji razlog. bolesti ili zločina. u izvesnom smislu. U odraslim ljudima negativne emocije podržava njihovo stalno opravdavanje i glorifikovanje u književnosti i umetnosti. recimo. prepun je pogrešnih ideja . ne verujemo da ih se možemo sasvim osloboditi. ali nikada neće žrtvovati svoju patnju. I to je jedina šansa za spas kojom čovek raspolaže. Ako su negativna osećanja veštačka. Na jeziku škola se u vezi s borbom protiv negativnih osećanja kaže sledeće: Čovek mora da žrtvuje svoju patnju. filmova i tako dalje. kao kaznu ili kao moralnu pouku. i na koji način sama uče imitirajući stariju decu i odrasle. Sva njihova "ja" su negativna. kao i sopstveno pravdanje samoga sebe i popustljivost prema sebi. ničega lepog niti ičega snažnog. zapravo. jer sve dotle dok zadržava svoja negativna osećanja nikakav unutrašnji razvoj nije moguć. Za to. U konkretnom životu. Svako će reći "Ništa lakše!".

medjutim. Sada probajte da formulišete ono što ste zapazili pri svojim pokušajima samoposmatranja. Stoga se ne može reći da nam je emocionalni centar podeljen na dva dela. odnosno intelektualni centar. tako nešto je nemoguće. to znači bolest. odnosno da se čovek na trenutak može učiniti svesnijim naprosto time što će mu se postaviti pitanje da li je svestan. imamoznatno veću moć nego što mislimo. odjeka razgovora i fragmenata 66 67 . bacajući eventualno krivicu na sve drugo osim na sebe same. a da se ne upitamo kolike su nam zapravo šanse. Ovakvi kakvi smo već ionako imamo puno loših osobina i šanse su nam čak i bez kompleksa veoma male. recimo. Ako se sada vratimo na pitanje rada na sebi. i rad na sebi u mnogim školama. Izvesnu kontrolu imamo. zatim. U uslovima savremenog života veću kontrolu imamo nad svojim mislima. koji se u savremeni psihološki jezik uvukao iz takozvane psihoanalize: mislim na reč "kompleks". a "fiksne ideje" su smatrane znakom bolesti. svest ili volju. medjutim. Ako u našem sadašnjem stanju ma šta postane stalno. Hoću da kažem da time što svojim mislima dajemo pravac koji bi imale u trenutku svesti možemo da probudimo svest. To je istinska slika našeg emocionalnog života. to je naš um. a naročito na Istoku. Svest ima vrlo mnogo stupnjeva i svaki viši stepen u odnosu na niži znači "svest". Ova činjenica nas usput dovodi do još jednog pogrešnog termina. Samo ludaci mogu da imaju stalan ego. Za ovo je. pa čak i bez ikakve provokacije. Da biste bolje razumeli ono što ću vam reći.Nadnegativnimosećanjima. Korisno je prisetiti se toga u slučaju da neko pokuša da u vama pronadje komplekse. i da se sva osećanja koja u datom trenutku nisu negativna mogu pri najmanjoj provokaciji. Na našu sreću. pozitivni i negativni. i u tom kontekstu postoji specijalan metod po kom na razvoju svoje svesti možemo raditi koristeći se instrumentom koji najviše sluša našu volju. U sebi moramo da otkrijemo one funkcije i one pojave koje smo bar u izvesnoj meri u stanju da kontrolišemo. medjutim. počinje sticanjem što je moguće potpunije kontrole nad pokretima. "komplekse" ili "fiksacije". Toje idaljepotpuno tačno. Zapazili ste. za ova osećanjanalazimo previše izgovora i plivamo u moru samosažaljenja i sebičnosti. budući da im vreme u ogromnoj meri ispunjavaju nestvarna osećanja. Možemo reći jedino to da imamo prijatna i neprijatna osećanja. Sve ovo što smo upravo rekli pokazuje nam da se u odnosu na svoj emocionalni centar nalazimo u vrlo čudnom položaju. to jest da onda kada pokušavate da se posmatrate sebe niste svesni. mi tu kontrolu imamo nad svojim mišljenjem o svesti i u stanju smo da svoje mišljenje upotrebimo na način koji nas dovodi svesti. i da posmatranje otežava neprekidni tok misli. i tu kontrolu moramo vežbati i moramo da pokušamo da je povećamo koliko god je to moguće. ne možemo. da preobraze u negativna. potreban specijalan trening. U psihijatriji devetnaestog veka se ono što se danas naziva "kompleks" zvalo "fiksna ideja". slika. i ako sebe iskreno pogledamo moraćemo da uvidimo da sve dok ova otrovna osećanja u sebi gajimo i sve dotle dok im se divimo ne možemo očekivati da ćemo biti u stanju da u sebi ravijemo jedinstvo. morate se potruditi da imate na umu da nemamo kontrolu nad svojom svešću. On nema pozitivni i negativni deo. Zapazili ste tri stvari. A l i ako nad samom svešću nemamo nikakvu kontrolu. M i . naročito kada već znamo u kojoj meri su ona opasna i u kojoj meri je borba protiv njihhitan zadatak. reči "svestan" i "svest" sam upotrebio u relativnom smislu. To znači da nikada ne bismo mogli da ih se oslobodimo. Većina njegovih negativnih funkcija je izmišljena i im^ puno ljudi koji nikada u životu nisu iskusili pravo osećanje. Kada sam rekao da možemo da postanemo svesniji. sve ove negativne emocije bi ušle u naše novo biće i postale bi u nama stalne. nad svojim pokretima. Normalan čovek ne može da ima "fiksne ideje". Najpre da sebe ne pamtite. veoma mnogo vremena i proučavanja veoma složenih vežbi. Kada bi takav razvoj bio moguć.

Kao treće. odnosno drugim rečima do ideje o transformisanju grubljih elemenata u finije. da pomislite da je to lako ili da time možete odmah da ovladate. Ne smete. ako se oko njega zaista trudite. U stanju smo. da voljno pamtimo sebe kraće vreme. Takozvano pamćenje sebe predstavlja nešto što je vrlo teško naučiti i sprovoditi. Ako se to savesno i uporno radi. rezultati će biti vidljivi za relativno kratko vreme. medjutim. Kasnije ćete naučiti da sprovodjenje pamćenja sebe. jer nemamo kontrolu nad stanjima svesti. Ono ne sme da se zasniva na očekivanju rezultata. Do ovoga trenutka naš zadatak je predstavljalo jedino proučavanje sebe. Da bi se ovo postiglo. u trenutku kad to poželimo. jer raspolažemo izvesnom kontrolom nad svojim mislima. već zna šta mora da radi. Ne možemo da postanemo svesni voljno. ili je možda bolje reći alhemijska dejstva. počinje rad. primetili ste da istoga trenutka kad započnete samoposmatranje nešto u vama započinje sa fantaziranjem i da samoposmatranje. mora se boriti sa mehaničkim mislima i sa fantazijom. i da u isto vreme možemo sebe da pamtimo ako to pokušamo dovoljno uporno i na pravi način. Sada. Osnovu mora da predstavlja uvidjanje činjenice da sebe ne pamtimo.sećanja koji protiču kroz vaš um i koji vašu pažnju veoma često skreću sa posmatranja. jer će se čovek u protivnom identifikovati sa svojim naporima. To je ono što je u radu na sebi glavno. medjutim. predstavlja stalnu borbu protiv fantaziranja. Mora pokušati da pamti sebe. već da takodje menja najsuptilnije delove našeg metabolizma i da u našem telu vrši izvesna hemijska. sa razumevanjem da je neophodno da u nama dodje do stvarne promene. koje je povezano sa samoposmatranjem i borbom protiv fantazije nema samo svoje psihološko značenje. Ako sebe počnemo da pamtimo uz pomoć specijalnog ustrojstva svojih misli. Morate da zapamtite da smo pronašli slaba mesta u zidu naše mehaničnosti. To su saznanje da sebe ne pamtimo i uvidjanje da možemo da pokušamo da pamtimo sebe. Onaj ko shvati da sve teškoće u radu zavise od činjenice da nije u stanju da pamti sebe. 68 69 . Tako smo danas od psihologije stigli do alhemije. to će nas dovesti do svesti. odnosno tako što ćemo uvideti šta sve to znači.

3. 7. kao i ideja o relativnosti bića. kao potpuno odvojenom od znanja. 4. Ono što u većini slučajeva ne razumeju jeste ideja o biću. da postoje na sasvim drugačiji način. odnosno postoji. 2. Ljudi u principu razumeju ideju o različitim nivoima znanja. jesu znanje i biće. 1. Govorio je o biću kamena. Ljudi su suviše različiti da bi to bilo moguće. U čoveku postoje dve strane koje moraju da se razvijaju. Činjenica je. baš kao što i čovek jeste. biću životinja. kamen. Ruski filozof Vladimir Solovjev je u svom pisanju koristio termin "biće". medjutim. čovek br. čovek br. pri čemu je taj razvoj odvojen od razvoja znanja. biću čoveka i božanskom biću. to jest postoje. a naročito samospoznaja. Puno puta sam već govorio o neophodnosti da se razvija znanje. Ovo je bolje od uobičajenog pojma. o mogućnosti različitih nivoa bića i neophodnosti da se biće razvija. čovek br. bića biljke ili bića neke životinje. Već sam objasnio da se sa gledišta sistema koji proučavamo pojam čoveka deli na sedam pojmova: čovek br. biljka i životinja jesu. čovek br. o biću biljaka. 5. Sa uobičajene tačke gledišta. to jest dva pravca mogućeg razvoja koji moraju istovremeno da se slede. čovek br. A l i definicija Vladimira Solovjeva nije potpuna. odnosno 71 . Ne postoji ništa što bi se moglo nazvati čovekovim bićem. to jest dva pravca mogućeg razvoja.PETO PREDAVANJE Kada je reč o proučavanju čovekovog mogućeg razvoja dužan sam da iznesem jednu veoma važnu stvar. budući da se po uobičajenom shvatanju biće čoveka ne smatra ni po čemu različitim od bića kamena. To znači sedam stupnjeva. jer jednu od najkarakterističnijih crta čovekovog sadašnjeg stanja predstavlja to da on sebe ne poznaje. Te dve čovekove strane. o relativnosti znanja i o neophodnosti potpuno novog znanja. 6 i čovek br.

4. Oni mogu da žive sasvimpoduticajima A. čija je vrednost odgovarala vrednosti dva šilihga i jednog penija. Šta je razumevanje? Pokušajte da sebi postavite ovo pitanje i videćete da ne možete da odgovorite na njega. Vi ovaj novčić možete da gledate. sa druge strane. a da uprkos tome ipak bude veliki naučnik. već na biće. 3. 2 i veoma različitih Ijudi br. to jest sa posedovanjem informacije. a čak ne uvek samo prećutno. Ljudi su deljeni na pagane. U principu se prihvata. Sve ove definicije se nisu odnosile na razlike u stavovima i uverenjima. 3 i tako dalje. ili jeretike sa jedne i na istinske vernike. Znamo da može biti veoma različitih ljudi br. Mogu biti na putu da postanu ljudi br. Sada ću reći nešto o razumevanju. Mogu imati magnetski centar. i zbog čega ono mora da raste i da se razvija paralelno sa znanjem ili nezavisno od njega. umetničke i verske patvorine našeg doba. da možej^ti se'bicah. U životu se obično srećemo samo sa jednom vrstom. 1. kao i moguće posledice ove veze. biće br. Ako znanje nadraste biće ili biće nadraste znanje. nevernike. veliki umetnik lli veliki tildzflfe Naravno da je to sasvim nemoguče. to jest sa uticajima C. a jednostran razvoj ne može da ode suviše daleko. a verovatno i svih vremena. veruju da neko može biti utoliko zanimljivija i briljantnija osoba ukoliko u njegovom biću ima više nesklada i protivurečnosti. Sve ove kategorije ukazuju na različite nivoe bića. rezultat uvek predstavlja jednostran razvoj. da vam pokažem staru rusku srebrnu rublju. Rezultat poprima oblike dogmatizovanja izvesnih ideja i dosledne nemogućnosti daljeg razvoja znanja. biće br. Mogu biti više pod dejstvom uticaja B nego uticaja A. Moderna misao ideju o biću i o različitim nivoima bića ignoriše.kategorija bića. U religijskoj misli ideja o biću je predstavljala element samih osnova mišljenja i govorenja o čoveku. baš kao što neko ne može da bude vrhunski sportista ili cirfcuski atleta ako ima tuberkulozu. da neko može biti nepopravljivi lažov. dve sasvim različite stvari i morate da naučite da medju njima pravite razliku. Pretpostavimo. nerazuman. da ustanovite u kojoj godini je iskovan. Razumevanje uvek predstavlja razumevanje manjeg problema u odnosu na veći problem. Razumevanje ste uvek brkali sa znanjem. onom kada je znanje nadraslo biće. Mogu u jednakoj meribiti izloženi dejstvu uticaja A i B. svece. Možete da ustanovite šta znači reč "rublja" i koje godine je ušla u upotrebu. Niko ne može biti veliki mislilac ili veliki umetnik ako mu je um izopačen ili nedosledan. pa čak i da napravite hemijsku analizu i da odredite tačnu količinu srebra koju sadrži. da saznate sve o caru čiji je portret na njemu. Možete 73 72 . Ova nespojivost različitih crta nečijeg bića koja se obično smatra originalnošću zapravo znači slabost. On mora zapasti u neku ozbiljnu unutrašnju protivurečnost i na njoj će se i zaustaviti. Kasnije bismo jednom prilikom mogli da razgovaramo o različitim vrstama i različitim rezultatima jednostranog razvoja. Siroko prihvatanje ideje cra nedoslednost i nemoralnost znači originalnost odgovorno je za mnoge naučne. lzopačen. naprotiv. pravednike. Moguće je da su već došli u kontakt sa školom. Da biste neku stvar razumeli. 1. da ga izmerite. na primer.2. Znati i razumeti su. odnosno većomcelinom. već su nam poznate i tananije podele. do koje dolazi zbog gubitka razumevanja. veoma različitih Ijudi br. biće br. medjutim. morate videti njenu vezu sa nekim većimpredmetom. mada prećutno. Neophodno je da se jasno razume šta biće znači. možete da ga proučavate. Ljudi. Pored ovoga. To je bio novčić veliki kao pola krune. proroke itd. a sve druge podele su u poredjenju sa ovom smatrane nevažnim. nepouzdan. to jest nisu se odnosile na znanje.

što znači da ju je teško razumeti. slažete se s njim. pa i manje. a drugo se smanjuje. Primere za to možemo naći svakodnevno. Druga pogrešna ideja koju ljudi imaju. ne razumete ga. moram ponovo da se vratim na podelu čoveka na sedam kategorija. Ljudi. Samo tada je uzajamno razumevanje moguće. misle i da razumevanje znači pronalaženje imena. Odatle sledi princip da ne možete da razumete. čak česti. Ako nekog razumete. ne postoji. zapravo. a koja je naročito karakteristična za naše doba. moramo najpre da pomislimo na slučaj u kome nismo u stanju da sa nekim razgovaramo na njegovom sopstvenom jeziku. Akomakoje od njih ne raste i ne jača. to jest da ljudi mogu i da imaju pravo da istu stvar različito razumeju. Razumevanje se uči kroz razumevanje sistema i svega što je u vezi sa sistemom. Da bih ovo objasnio. Može da postoji samo jedno razumevanje. jer razumevanje jedne stvari odmah vodi razumevanju mnogih drugih. Prirodno je da se dvoje ljudi koji ne govore zajedničkim jezikom neće razumeti. opet. Pretpostavimo. Sa gledišta sistema koji proučavamo ovo je nemoguće. već i jednako biće. kad bismo mogli da se oslobodimo polovine svojih reči. Ako samo jedno od ovo dvoje raste. To objašnjava takodje i zbog čega "razumeti" znači složiti se. Razumevanje znači razumevanje dela u odnosu na celinu. nitida ostanu u istom stanju. I u tom slučaju se više nećemo medjusobno razumeti. znakova ili simbola. ako se sa njim ne slažete. potreban sistem. reči. aritmetička sredina se neće izmeniti. ali nju i njeno značenje nećete razumeti ako ne znate da je njena kupovna moć pre rata često odgovarala današnjoj engleskoj funti i da kupovna moć današnje papirne rublje u boljševičkoj Rusiji obično odgovara vrednosti engleskog novčića od četvrt penija. a možda i o nekim drugim stvarima. Ideja o celini se. u čoveku postoje dve strane koje moraju da se razvijaju normalnim tokom njegove evolucije: to su znanje i biće.saznati sve to. razumećete nešto o rublji. da se tokom razgovora sa nekim ne slažemo oko značenja izvesnih reči. Ovu ideju je teško prihvatiti. 2 i 3 sa jedne i čoveka više kategorije sa druge strane postoji 75 . to jest u skladu sa ovom ili onom mehaničkom uvežbanošću ili navikom. Svako će sve razumeti na svoj sopstveni način. ono slabi i smanjuje se. odnosno nepotpuno razumevanje. Ovo pronalaženje. A l i ni znanje ni biće ne moguda miruju. Kao što sam upravo rekao. ali se ne slažem s njim. Neophodno je da znaju zajednički jezik. medjutim. U običnom razgovoru veoma često kažemo: razumem ga. Ono pokazuje neophodnost istovremenog rasta jednog i drugog. to jest izmišljanje reči za neshvatljive stvari nema nikakve veze sa razumevanjem. kod Ijudi može veoma razlikovati s obzirom na njihovo znanje i biće. Ako se upitamo šta znači razumeti ili ne razumeti nekog čoveka. A l i ako se govori na uobičajenom nivou. Put ka objektivnom razumevanju vodi kroz školske sisteme i kroz promenu bića. Neophodno je da uvidite da izmedju čoveka 1. Eto zbog čega je. Sa gledišta sistema ovo je sasvim pogrešno. Ljudi. 74 Razumevanje se može uporediti sa aritmetičkom sredinom izmedju znanja i bića. a verovatno i mnogo više. dok je sve ostalo nerazumevanje. Razumevanje ne može da bude različito. odnosno neočekivanu pojavu. Ako saznate ovo. Ljudi koji se medjusobno razumeju ne moraju da imaju samo jednako znanje. mora se priznati da razumevanja ima onoliko koliko ima i ljudi. bez predstave o školi ili sistemu. medjutim. Kako da objasnimo ovu protivurečnost? Protivurečnost. a da se ne slažete. ali sve je to subjektivno i relativno razumevanje. često misle da različito razumeju neke stvari. naziva i l i oznake za novu. ili pak da se slože oko izvesnih znakova ili simbola kojima će da označavaju stvari. Naprotiv. medjutim. možda bismo imali bolje šanse da ostvarimo izvesno razumevanje. jeste ta da razumevanje može da bude različito.

2 i 3. jezik na kome ljudi mogu da se medjusobno razumeju. 7. sve je u njemu mehaničko. unutarnji. sa svoje strane. a ljudi koji u njemu žive su mašine. Ali za ulazak u krugove više od onih u kojima smo se rodili potreban je dug i naporan rad. u koji spadaju Ijudi br. Ali čak će nam i ti rudimentarni delovi pomoći da se razumemo bolje nego što bismo to ikada bili u stanju bez njih.unutrašnji i spoljašnji krug čovečanstva. zapravo. jer svi ljudi 76 koji žive u ovom krugu govore različitim jezikom i nikada se ne razumeju. moraju prodreti u unutrašnji krug. odnosno izmedju dvaju krugova. 6 i spoljni unutrašnji krug u koji spadaju ljudi br. to će biti ako ne dokaz. 5. reći ću vam da može da se dokaže jedino proučavanjem sebe i daljim posmatranjem. mnogo veća nego što možemo i da zamislimo. zato što se u njemu sve dogadja. Unutrašnji krug se. To je nešto što pripada unutrašnjem krugu čovečanstva. On se takodje naziva i krugom pometnje jezika. Ona je tako velika da se čitav život sa ovog gledišta vidi kao podeljen na dva koncentrična kruga . 77 . deli na tri koncentrična kruga. a ono bar znak da je taj dokaz moguć. 4 se nalaze na pragu unutrašnjeg kruga. Mora vam biti jasno da potpuno stojimo izvan ovog unutrašnjeg kruga i zato možemo znati jedino rudimentarne delove toga jezika. i l i recimo da bolje možemo da razumemo izvesne knjige. On se naziva mehaničkim krugom. Svako sve shvata različito. Ljudi br. Svaki od tri unutrašnja kruga ima sopstveni jezik. Spoljni krug u kom živimo ima nekoliko imena koja označavaju njegove različite osobine. Ako ustanovimo da uz proučavanje sistema možemo bolje da razumemo sebe i druge ljude. Ljudi spoljnog unutrašnjeg kruga proučavaju jezik srednjeg. Ako ljudi spoljašnjeg kruga shvate da se ne razumeju i ako osećaju potrebu za razumevanjem. u spoljni ljudi br. Ova razlika je. Ova podela nas se trenutno ne tiče. U unutrašnji krug spadaju ljudi br. jer je razumevanje medju ljudima moguće samo u njemu. Mi proučavamo jezik spoljnog medju unutrašnjim krugovima. 6 i 7. Razne vrste škole služe kao kapije kroz koje Ijudi mogu da prodju u unutrašnje krugove. a naročito ako nadjemo konkretne činjenice koje pokazuju da se to novo razumevanje razvija. 1. ili pak izvesne ideje. Za nas sva tri unutrašnja kruga obrazuju jedan unutrašnji krug. Prvi korak u ovom radu predstavlja proučavanje novog jezika. u koji spadaju ljudi br. U pitanju je jezik unutrašnjeg kruga. 5.velika razlika. Tako smo došli do zanimljive definicije razumevanja. Ako me upitate kako sve ovo može da se dokaže. a ne svima nama. a ljudi srednjeg jezik unutrašnjeg. Možete postavitipitanje: kakav je to jezik koji učimo? Sada ću moći i da vam odgovorim na to. srednji.

nije jednaka za sve centre. o kome ćemo govoriti odmah. i samo na nivou svoga sopstvenog bića. U drugim ljudima možete videti samo onoliko koliko imate u sebi. Zove se "formativni aparat" i l i ponekad "formativni centar". koja. medjutim. svaki od naša četiri centra je podeljen još na tri dela. sa izuzetkom jednog dela. Neophodno je da radite na svom biću i na njegovoj promeni. On nikad ne odgovara na pitanja upućena čitavom centru. Ono se neprestano koleba.Moramo imati na umu da naše razumevanje. na vrlo uzak i ograničen način. Na nesreću. baš kao i naša svest. Ovaj centar je podeljen na pozitivni i negativni deo. U intelektualnom centru mehanički deo obavlja sav posao oko registrovanja utisaka. 78 Svaki od ovih šest delova je sa svoje strane opet podeljen na tri dela: mehanički. medjutim. a zatim i da ih nadmašimo. nikada ne bi trebalo da pokušava da reši probleme celog centra i nikad ne bi trebalo ništa da odlučuje. nije u stanju da "misli" i nastavlja da radi onako kako je počeo čak i ako su se okolnosti sasvim izmenile. a naročito ljudi br. Ovaj deo ima svoje sopstveno ime. Svi ti i mnogi drugi elementi naših uobičajenih reakcija predstavljaju rad mehaničkog dela intelektualnog centra. emocionalni i intelektualni. Mnogi. sećanja i asocijacija. pozitivni i negativni. Sada moramo da se vratimo na proučavanje centara i na proučavanje pažnje i pamćenja sebe. To znaći da u jednom trenutku razumemo više. jer su to jedini putevi koji vode ka razumevanju. Tako se intelektualni centar zapravo sastoji od šest delova. teorijsko proučavanje nije dovoljno. Ako u sebi zapazimo tu razliku u razumevanju. Stvari. Formativni aparat je sasvim dovoljan za neposredne životne 79 . a svaki od ta dva dela je opet podeljen na tri. medjutim. Prvi od njih je "mehanički" i u sebe uključuje motorički i instinktivni princip. nije uvek na istom nivou. To je sve što bi normalno i trebalo da radi ako drugi delovi obavljaju svoj posao. on ne zahteva nikakvu pažnju. moraju raditi s ciljem da izmene sopstveno biće. Ako svoj cilj formulišete sa stanovišta želje da razumete druge ljude. ovaj deo je zapravo uvek spreman da donosi odluke i uvek odgovara na svakojaka pitanja. medjutim. Pored podele na dva dela. stoje tako da ako žele da sretnu i da razumeju ljude na višem stupnju razvoja nego što su oni sami. A l i . govoriti tekznatno kasnije. 1. žive svoj život samo sa formativnim aparatom. Mehanički deo radi gotovo automatski. nikada se ne dotičući drugih delova svog intelektualnog centra. Zbog ovoga. Ljudi. Podela centara na tri dela je veoma jednostavna. pri čemu jedan od njih može da preovladjuje. stalno prave grešku utoliko što misle da su u stanju da prosudjuju o tudjem biću. kao što smo videli. Ova tri dela odgovaraju defmiciji samih centara. O toj drugoj podelićemo. Ovo znači da možete da prosudjujete o nivou nečijeg znanja. odnosno velika većina čovečanstva. ali ne i o nivou tudjega bića. moći ćemo da uvidimo da najpre postoji mogućnost da se ovih viših nivoa razumevanja držimo. morate imati na umu jedan veoma važan školski princip: druge Ijude možete da razumete samo u onoj meri u kojoj ste u stanju da razumete i samog sebe. nije u stanju da se prilagodi promeni okolnosti. a u drugom manje. atreći "intelektualni". gotovim frazama. a to je mehanički deo intelektualnog centra. kolokvijalnim izrazima i partijskim sloganima. Dijagram koji sledi prikazuje položaj delova intelektualnog centra. drugi je "emocionalni".

Većinu savremenili fraza možemo da zahvalimo formativnom mišljenju. Time što posmatramo pažnju i što pokušavamo daje kontrolišemo. nezadovoljstva što se ne zna. zavisti itd. Emocionalni deo intelektualnog centra sastoji se prvenstveno od onog što se naziva intelektualnom emocijom (intelektualnim osećanjem). ume da broji samo do dva. odmah ćemo znati o kom delu centra je reč. mada sve ovo može da se manifestuje na vrlo različitim nivoima. može postati vrlo ironičan. ili samo u emocionalnom delu emocionalnog centra. Mehanički deo se sastoji od najjeftinije vrste gotovog humora i grubog smisla za smešno. veoma često pomoću identifikacije. On sve neprestano deli na dva: "boljševizam i fašizam". Kad pažnje nema. mada nam 80 možda neće biti baš tako lako da razlikujemo inelektualni deo drugih centara. U slučajevima kada intelektualni delovi motoričkog i intelektualnog centra koji su neophodni za manifestovanje kreativnih sposobnosti nisu dovoljno uvežbani ili po svome razvoju ne odgovaraju ovom delu. surov. koja se obično naziva "interesovanjem". nalazimo se u mehaničkom delu. ljubomori. kukavičluku. Intelektualni deo intelektualnog centra uključuje u sebe sposobnost stvaranja. "strašću" ili "predanošću". ako postoji samo u intelektualnom centru. budući da isti princip važi za sve centre podjednako. sklonosti prema uzbudjenjima. poluživotinjskim osećanjima: surovosti. zločest i ljubomoran . pronalaženja i otkrivanja. moralno osećanje i u tom slučaju može da vodi budjenju savesti. na primer. On može da sadrži smisao za humor. To objašnjava divne i umetničke snove inače nimalo umetnički orijentisanih ljudi. ne može da bude dovoljno jak da bi bio efikasan i 81 . Hoću da kažem da magnetski centar. reč je o emocionalnom delu. od želje za znanjem. On ne može da radi bez pažnje. Trenutno neću govoriti o negativnim emocijama. zadovoljstva što se zna. Intelektualni deo emocionalnog centra takodje predstavlja i glavno sedište magnetskog centra. Uzmimo emocionalni centar." da bude sasvimdrugačiji. To je glavni kriterijum u proučavanju delova centara. uživanja u spoljnom sjaju. prisiljavamo sebe da radimo u intelektualnim delovima centara. ali pažnja u ovoni delu centra mora da bude kontrolisana i održavana voljom i naporoin. sarkastičan. Ako ih posmatramo sa stanovišta pažnje. radosti zbog otkrića itd. sentimentalnosti. tvrdoglav. u pitanju je intelektualni deo. to jest razmišljanja. Emocionalni deo može da bude veoma različit kod različitih ljudi. estetsko osećanje. konstruisanja. Isti metod istovremeno pokazuje i kako da se intelektualni deo centra navede na rad. "Formativno mišljenje" uvek može da se prepozna. sklonosti prema spektakularnim predstavama. Formativni centar.samo na nešto manje primitivan način nego mehanički deo. "proleteri i kapitalisti" i takodalje.potrebe. Rad emocionalnog dela zahteva punu pažnju. a isti slučaj je i sa većinom popularnih teorija. on može da se manifestuje u snovima. Možda bi moglo da se kaže i da su sve popularne teorije svih vremena formativne. sebičnost i . emocionalni i intelektualni. "radnici i buržoazija". Intelektualni deo emocionalnog centra u sebi sadrži moć umetničkog stvaranja. ako pažnju privlači i održava predmet posmatranja. Sa identifikacijom može. kao na primer intelektualni deo instinktivnog centra koji radi bez bilo kakve pažnje koju bismo mi mogli da opazimo i da kontrolišemo. kao i versko osećanje. odnosno smisao za smešno. odnosno "entuzijazmom". ili kad ona luta. koje se odvija uz pomoć intelektualnih delova motoričkog i intelektualnog centra. medjutim. Pogledaćemo samo podelu ovoga centra na tri dela: mehanički. sklonosti da se bude u gomili i deo gomile i sklonosti prema svim oblicima osećanja gomile i prema potpunom gubljenju u nižim. za prijem uticaja A i za odgovore na njih i za iskrivljavanje i odbijanje uticaja C. tj. a ako pažnju kontroliše i na predmetu drži volja. ali u ovoin delu centra pažnja ne zahteva nikakav napor. Nju privlači i održava sam predmet..

Tu su. Emocionalni deo motoričkog centra prvenstveno je vezan za uživanje u kretanju. i učešće intelektualnog dela emocionalnog centra. onda kadaje potpuno razvijen i radi punom snagom. predstavlja. šta god to bilo. takodje. Rad instinktivnog centra je od nas veoma dobro skriven.da se nikakav rad ne može odvijati u snu. 82 Itelektualni deo instinktivnog centraje veoma veliki i veoma važan. U motoričkomcentru. te se Ijubav za sportove u većini slučajeva nalazi u motoričkom delu intelektualnog ili emocionalnog centra. to jest početak budjenja. Zaistapoznajemo. Proučavanje delova centra i njihovih specijalnih funkcija zahteva izvestan stepen pamćenja sebe. Proučavanje pažnje ukazuje na delove centara bolje no ma šta drugo. i instinktivni pokreti u pravom značenju ove reči. koje veoma često uopšte ne primećujemo. put ka višim centrima. Svako ko je ikada dobro uradio ma kakav fizički posao. takodje pripada intelektualnom delu motoričkog centra. ali i za njega je takodje potreban izvestan stepen pamćenja sebe. odnosno kvalitetnije stupnjeve ove sposobnosti potrebno je. U stanju samosvesti ili u stanju koje mu je blisko čovek može da dodje u kontakt sa intelektualnim delom instinktivnog centra i od njega može puno da nauči kada je reč o funkcionisanju ljudske mašine i njenim mogućnostima. Intelektualni deo instinktivnog centra je um koji stoji iza celokupnog rada organizma. ali koji nam služe kao pozadina za druge osećaje. mehanički deoje automatski. medjutim . medjutim. 83 . Intelektualni deo emocionalnog centra. Intelektualni deo motoričkog centra je vrlo važan i veoma zanimljiv instrument. Ovi pronaiasci predstavljaju posao intelektualnog dela motoričkog centra. Mehanički deo u sebi sadrži uobičajene osećaje. kretanje hrane u organizmu i unutrašnji i spoljni refleksi. A pamćenje sebe predstavlja delimično budjenje. Veoma brzo ćete shvatiti da je vaš celokupan rad na sebi vezan za pamćenje sebe i da bez njega ne rnože uspešno da se odvija. Čovek mora da pronadje svoje sopstvene male metode za sve što čini. Sposobnost voljnog oponašanja glasa. onakva kakvu poseduju glumci. ali kada se sa njom pomešaju identifikacija i druge emocije. jedino njegov čulni i emocionalni deo. to jest svi unutrašnji pokreti kao što je cirkulacija krvi. Prirodno je .a to mora da bude veoma jasno . Ljubav prema igrama i sportovima normalno pripada ovom delu motoričkog centra. Njemu pripadaju svi automatski pokreti koji se obično nazivaju "instinktivnim". Za više. a njegov rad je takodje potreban i za mnoge druge Ijudske pronalaske. Onaj ko ne parnti sebe nije u stanju da posmatra dovoljno dugo niti dovoljno jasno da bi osetio i razumeo razliku medju funkcijama koje pripadaju različitim delovima različitih centara. intonacije i pokreta drugih ljudi. zna da je za svaku vrstu posla potrebno puno pronalazaka. i to je um sasvim različit od intelektualnog uma. odnosno osećamo i možemoda posmatramo. ona se veoma retko nalazi na tom mestu.uvek je podložan greškama i neuspehu. kao i oponašanje i sposobnost oponašanja koja u životu igra tako veliku ulogu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->