P. 1
Stranski - Temelji Opste Muzeologije

Stranski - Temelji Opste Muzeologije

|Views: 1|Likes:
Published by Nevena Perisic

More info:

Published by: Nevena Perisic on Feb 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/05/2013

pdf

text

original

Dr.

Zbynek- Stransky

TEMELJI OPŠTE MUZEOLOGIJE
Uvod Sa pokušajem tumačenja pojma muzeologije dao sam, u uvodnom predavanju, strukturu sistema opšte muzeologije. Sada želim da pokušam da podrobnije rastumačim karakter i sadržaj Muzeologije. Nastojaću da posvetim posebnu pažnju onim delovima teorijskog sistema koji imaju direktno odlučujući značaj. Međutim, i ovaj uvod u temelje opšte muzeologije u početku nosi sve znakove teorijskog rada. Svestan sam da se u nekim gledištima još uvek krećemo samo na površini saznanja. Naša saznanja ne pokrivaju punu širinu i dubinu ove tematike i u nekim pravcima upućuju samo na početne tačke naše sistematizacije. Mišljenja sam, međutim, da se drugačije ni ne može postupiti. Niko ne može očekivati da će se jednim zamahom štapića, sam po sebi, ukazati čitav sistem saznanja. Osim toga, uvek se radi o dinamičnom sistemu koji se silom prilika i menja. Neophodno važnim smatram upravo pokušaj prikaza strukture tog sistema, jer samo taj pokušaj može da odigra vrlo važnu metodičnu ulogu kod dalje obrade opšte muzeološke problematike. Tu se o sprovedenoj logičkoj mreži koja je određena da ispuni teorijsku aktivnost kako bi se, pomoću njenih rezultata, postepeno, konkretnim saznanjem sadržine, ispunilo globalno saznanje predmeta. Sa takvim pristupom opštoj muzeologiji sigurno je da će u priličnoj meri nastati metateorijski aspekt. SISTEM OPŠTE MUZEOLOGIJE Stvaranje sistema muzeologije uslovljen je karakterom objekta koji se upoznaje. Stav upoznavanja objekta realizuje se u dve temeljne ravni: istorijskoj i strukturalnoj. U odnosu na to stvara se jedan od glavnih sastavnih delova sistema opšte muzeologije: od istorije shvatanja muzeologije, koja takođe uvažava i čisto teorijsku, do praktične tj. muzeografske strane. Drugi određujući sastavni deo tog sistema usmeren je na teorijsko saznanje objekta. To, naravno, pre svega zahteva rešenje temeljnog problema, tj. pitanje selekcije onih objekata, koji nose određene osobine. Ovaj način saznanja vodi ka stvaranju jednog teorijskog delimičnog sistema koji nazivam Teorijom muzealne selekcije, odnosno dokumentacije. Time, međutim, još nije donet proces saznanja. Ne radi se samo o identifikaciji objekata muzealnog karaktera, otkrivanju zakonske norme, obuhvatanju njihove vrednosti, već i o saznanju faktora koji odlučuje o njihovom čuvanju. Samo na taj način se može zadovoljiti društveni interes za muzealnu vrednost činjenice. Sa ovom drugom fazom procesa saznanja formuliše se drugi deo teorije, koju nazivam Teorijom muzealnog tesauriranja. Zakonske norme, koje uslovljavaju održavanje upoznatih vrednosti ih, s druge strane, izoluju i, pre ili kasnije, izdvajaju ih iz društvene svesti. Društvena svest je, svakako, sama po sebi inspirator tog procesa saznanja, ali samo ako takav proces retrogradno obogaćuje društvenu svest. U tome se sastoji tipično humanistički karakter ove aktivnosti. Potrebno je, s druge strane, u suprotnosti sa principima održavanja, upoznati one temeljne uslove koji, uprkos tome, omogućavaju široku upotrebu ovih vrednosti. To je cilj saznanja trćeg dela teorije, koju nazivam Teorijom muzejske komunikcije. Iz navedenog proizilazi da se ukupni proces saznanja muzeologije koncentriše na označeni predmet spoznaje i sa tog gledišta obuhvaćena saznanja stvaraju jedan

2

sistem. Međutim, saznanja muzeologije ne mogu trajno da ostanu na nivou teorije. Ona nastaju samostalnim ostvarenjem, a to je pitanje primene muzeologije. U tom slučaju, prisilno dolaze u odnose sa faktorima metodike i tehnike. Tako nastaje samostalni deo primenjene muzeologije koju nazivam praktičnom muzeologijom, odnosno, tačnije, muzeografijjom. Ovde ne mogu da opširnije razvijam sve navedene delove muzeologije. Ali smatram da je sasvim dovoljno ako u svojim daljim razlaganjima posebnu pažnju posvetim pre svega onim trima temeljnim teorijama, koje u sebi koncentrišu srž saznanja. Prije nego što započnem sa razradom ovih teorija, smatram da je potrebno sastaviti nekoliko opštih primedbi, koje se tiču ostalih delova sistema muzeologije. Pre svega želim da upozorim na to da se našim shvazanjem predmeta muzeologije i obuhvatanjem sistema saznanja istog modifikuje dosadašnji stav istorije muzeja, odnosno egzistencije muzeja. Ako pobliže posmatramo istorijsku literaturu koja je brojčano prilično jaka - nailazimo da se pretežno radi o takvim istoriografskim radovima čiji je značaj u tome da egzistenciji muzeja poklone svoja zapažanja. Radi se o radovima koje možemo smestiti u sferu kulturne istorije. Autori muzej obično posmatraju kao kulturnu instituciju, i s tog gledišta sledi i njihovo postojanje u opštem društvenom razvitku. Samo u retkim slučajevima u tim radovima primećujemo opažanje razvoja, na primer strast prema sakupljanju i stvaranju zbirnog fonda, saznanja o njihovoj prezentaciji i pojedinačne forme, ili stav prema opisu i tumačenju zbirnog fonda. Prema tome, može se reći da je dosadašnji istorijski stav prema muzejskoj realnosti samo spoljnji, tj. uzimaju se u obzir samo društvene funkcije, a ne primećuje se, međutim, unutrašnji muzeološki razvoj. Smatram stoga da je neophodno potrebno da istorijska tumačenja egzistencije muzeja treba razlikovati od predmeta muzeologije i da, prema tome, treba pokušati istraživati pre svega unutrašnji značaj ove ljudske aktivnosti. Jedino i samo tako zadazim ciljem istraživanja se može primeniti stvarni značaj i učiniti pokušaj da se pristupi rešenju vrlo važnog pitanja autohotnosti tog razvoja. Sa gledišta metateorije, važno je da u daljem shvatanju istorija muzeja ne bude samo goli predmet opšte kulturne istorije, već, u prvom redu, predmet muzeologije. U tome i leži važan razlog da se ovaj sektor uključi u sistem muzeologije. Druga grupa mojih primedbi se odnosi na shvatanje muzeografije. Ovde želim da naglasim da muzeografija nikako nije pasivni deo tog sistema. Teorijski može da zavisi od muzeologije, a s druge strane obuhvata primenu novih saznanja koja retrogardno moraju da utiču na samu srž muzeologije. Stoga oba dela moraju da stoje u suprotnoj relaciji. Za muzeografsku aplikaciju je vrlo važan odnos prema faktorima metodičnog i tehničkog karaktera. Tu podrazumevam metode, ali i upotrebu mehaničkih uređaja, a u novije doba i automatskih, koji uslovljavaju ostvarenje namere muzeologije. I upravo, obzirom na ove faktore, moraju se modifikovati teorijska saznanja, ali istovremeno i se moraju i konkretizovati. Tako se stvara specijalni teorijsko-metodički sadržaj muzeografije. Za sada nisam imao dovoljno vremena da se koncentrišem na podrobniju izradu ove aplikacije. Samo u saglasnosti sa napomenutim globalnim shvatanjem posvetili smo pažnju na katedri za muzeologiju, i takođe na muzeološkom odeljenju muzeja nekim delimičnim pitanjima. Radilo se poimence o pokušaju interpretacije muzeja kao instituta. U skladu sa ovim saznanjem, mislim da glavni sadržaj muzaografije čine pitanja koja su u vezi sa muzejom kao institucijom, tj. pitanja organizacije, uprave,

svestan sam da je pojam dokumentacije vrlo dalekosežan i da se .". Teoriju dokumentacije delim na sledeće glavne grupe: a: Identifikaciju muzealnosti b: Selekciju nosioca. njihova zaštita. ona prati ovu aktivnost od samog početka. pisao sledeće: "Specifičnost muzeja nije predmet u muzeju." Sovjetski časopis o sakupljačkoj delatnosti muzeja. temeljnom kariku u sistemu opšte muzeologije. I naš autor J. navodi "da je naučno kompletiranje fondova najvažnija strana muzealne delatnosti. kojim se on razlikuje od ostalih kulturnih institucija. o definiciji muzealnih funkcija na stranama slovačkog časopisa Museum. Bilo bi poučno da našu pažnju najpre skrenemo na to kako savremena muzeologija shvata ovu aktivnost. Istovremeno tu moraju da se sasvim ogledaju glavni delovi muzeologije. Stoga smatram da oni muzejski saradnici koji smatraju izlaganje zbirki gledaocima najvažnijim pozivom muzeja.kao što ćemo to još videti . Vidljivo je.. sakupljanje. Generalno se u muzeju govori o zbirci ili sakupljanju. A upravo ovaj fundamentalni temelj moramo najpre da stvorimo u muzeju. A. Zapravo. metodsko-tehnička strana selekcije objekta sakupljanja. A sada možemo da pristupim kompleksnoj karakteristiki glavnih delova sistema opšte muzeologije." A dalje se navodi "da je upravo kompletiranje i iskorišćavanje zbirki primarnih izvora specifično obeležje istraživačko-naučnog rada muzeja". Naučnu podlogu ove aktivnosti smatram temeljem kvalitativnog prenosa pojma samog sakupljanja ili rada na sakupljanju u pojam naučne dokumentacije. a to nešto treba nabaviti pre nego što se izloži. MacMaster je izjavio "da. TEORIJA MUZEJSKE DOKUMENTACIJE (SELEKCIJA) Predmet ove teorije je saznanje i selekcija nosioca muzealnosti. Ovo u egzistenciji muzeja nije nepoznato područje. S druge strane. konstatuje da "izlaganje zbirki gledaocima i s tim vezana delatnost muzeja treba smatrati najvažnijim obeležjem muzeja. mreže i društvenih funkcija. tj. u diskusiji o predmetu muzeja koja se razmahala u godini 1963. muzej ima tri glavna zadatka: istraživanje. godine. Smatram da će ove kratke informacije biti dovoljne za temeljnu orijjentaciju našeg shvatanja opšte muzeologije. Ovde vredi napomenuti nekoliko stavova karakterističnih za ovo pitanje: Na seminaru u Essenu godine 1963. zaboravljaju na dve temeljne činjenice: najpre da nešto izlože. čuvanje i komunikacija. na stranama časopisa Neue Museumskunde. konzerviranje i oblikovanje naroda" (pedagoška funkcija).) A. godine..3 određivanja tipa. iz definisanog predmeta muzeologije. prema tome. već samo određene vrste eksponata. i. koji je izašao 1966. To donekle odgovara i okolnosti da je muzeologija usko povezana sa dokumentarnoheurističnom disciplinom koja se upravo poslednjih decenija naglo razvija. Moje stanovište proizlazi. H. da u muzeju ne izlažu sve ono što bi bilo prikladno za izlaganje. Neal pisao je: "Prva funkcija muzeja je sakupljanje. drugo. 1967. da se pitanja svrhe i funkcije aktivnosti sakupljanja u okviru delatnosti muzeja nikako ne interpretira jednostrano. tradicija je ovde vrlo velika. Zato shvatam teoriju muzejske dokumentacije. Naprotiv. U američkom časopisu Curator (1965. prema tome. po opštem shvatanju. odnosno selekcije. Nasuprot tome. niti nepoznati zadatak.u muzeološkom sistemu upotrebljava u nekoliko kvalitativnih . Knorr je. već naučno prikazivanje originala". govoreći o značaju "dopunjavanja zbirki". Beneš koji je pisao.

makar u onim njenim elementima koji su autentični i nezamenljivi. usled buke u području prenosa. već. U ovo vreme smo svedoci širokog razvitka teorijskog i praktičnog razvoja. Kriterijum ovog stava. Communicationes). Ostaje." Opšta šema dokumentacije bila bi sledeća: (Područje prenosa) D1-----------------------I --------------------------D2 (dokument) (informacija) (dokument) To znači: s jedne strane usledi prijem informacije iz dokumenta prvog reda i otprema se. Iz ove jasne konfrontacije sigurno je vidljivo da se oba stava dokumentacije nikako ne mogu identifikovati. konačno. zapravo. Ova šema ne važi za slučaj temeljne muzejske dokumentacije. Ovo se čita na sledeći način: iz totalitarnosti pojave selektujemo direktne izvore dokumenta. (F. On to čini zato što je vezan za njih.najbolje je.). s druge. iz tih se elemenata mogu crpsti vrednosti. definisao W. jer oni za njega nešto znače. dokazuju specijalnost stava muzeologije.I. To se lako može dokumentovati na sledećoj šemi: totalitarnost pojave -----------------------------------------. Sa istorijskog gledišta se možemo osvedočiti da se čovek.D. Njegovi počeci sežu u vreme posle Prvog svetskog rata. U tome je nastojanje da se na neki način zadrži prolaznost stvarnosti. u širokom okviru stava prema stvarnosti. pokazuju ovu vezu. Pojam dokumentacije je veoma mlad. jedna opšta intencija. ovaj pojam je nastao u vreme "kada bibliotekari nisu bili sposobni da slede iznenadni razvoj tehnike i njene menjajuće se strukture". Njegove suprotne odnose .naročito pod uticajem mehanizacije i automobilizacije . naprotiv. Kratko rečeno: .4 nivoa. s jedne strane. i. a.ispoljava se kod nekih autora . Čovek koncentriše svoju pažnju i iz stvarnosti izdvaja objekte koji su bili sastavni deo razvitka prirode ili društva. i izbor prema njemu. po mom mišljenju. nastaje dokument. KARAKTERISTIKA TEORIJE DOKUMENTACIJE Stvarnosti čovek prilazi iz raznih pozicija i upoznaje je i ocenjuje po mnogobrojnoj plejadi kriterijuma. preko područja prenosa. menjaju se u istoriji. Kao što navodi van Riemsdijk u svom napisu Bibliographie et documentation. odnosa ovog dela teorije i problematike dokumentacije . Više puta govorim i o selektivnoj teoriji. iako se oni ne isključuju. U pogledu deformacije. naročito u primeni njene teorije informacija. nikada ne može biti D1 = D2. Centralni pojmovi su: dokument i informacija. sledi prenos informacije.koji se interpretiraju prilično različito . Goffman u American Documentation (1964. stoga. iznova upoznati.a pre svega. neposredno povezuju. susreće sa odnosom koji se razlikuje od drugih i čini prilično kontinuirani sastavni deo ljudske svesti.izvor-dokument. gde je pisao: "Čim informacija prestane. kao nužno da ovde definišem one faktore koji. na drugo mesto gde se fiksira u obliku dokumenta drugog reda. međutim. Videćemo još u daljim delovima ovih nacrta opšte muzeologije kako je važno ovo diferenciranje dokumentarnih faza. a i njihovo organsko povezivanje. koji u isti mah u ovoj selektiranoj formi postaju dokumenti prvog reda i tek onda. Smatram. Posle Drugog svetskog rata kibernetika je ovoj delatnosti dala sasvim nov podsticaj.nastojanje da se veći deo problematike muzeologije prevede u sferu informacije i dokumentacije. izašlom 1941. Zato ostavimo još otvoreno pitanje primene ovog termina za slučaj ove incipijentne teorije. jer se samo njenim posredovanjem ova stvarnost može dokazati. Povodom odnosa muzeologije .

u prvom redu. U nastavku ću nastojati da pobliže razjasnim glavne delove ove teorije. možemo da upoznamo dva stanovišta: J. Uobičajena forma popunjavanja muzejskih zbirki. Stoga naše saznanje nosioca muzealnosti moramo još da proširimo saznanjem dokumentarnog odnosa prema stvarnosti. iz njihovih depozita. koje upravo istražuju pomoću ovih specifičnih metoda. Time što izdvajamo objekte mi upravo poništavamo ove veze. dokumentarni odnos prema totalitarnosti pojave. jednu vrlo opširnu analizu načina sakupljanja u muzeju. koja je održana 1968. U tome se. može tražiti karakter muzealne stvarnosti. s jedne strane. Sam sebi je postavio pitanje o svrsishodnosti takvih zbirki. Aktivnost spoznaje muzeologije mora se stoga. Na drugom mestu on kaže: "Muzejske zbirke nisu ništa drugo nego sakupljanje kompleksa izvora sa ciljem da služe pojedinim naučnim disciplinama. razlikovati. S. i zbog toga je potrebno štititi ove nosioce muzealnosti od opšteg i normalnog propadanja.subjekt. Pre ili kasnije oni bi iščezli. morali da čine . Ali. sama identifikacija muzealnosti ne ispunjava u celini intenciju saznanja. po mom mišljenju. nivo primarne dokumentacije koja nam pruža selekciju autentičnih temelja. Moramo ih stoga izdvojiti. kupovina. ovo "sistematsko" sabiranje muzejskih zbirki nije ništa drugo. Određene nosioce muzealnosti ne možemo ostaviti u prvobitnoj stvarnosti. po mom mišljenju. Ovaj zadatak se ne može suplirati gnoseološkim slepilom i metodološkom slučajnošćuu u sakupljačkoj delatnosti u muzeju. Međutim objekti koje mi selektujemo ne postoje nikada izolovano nego u izvesnoj vezi sa sredinom postojanja. čime. i došao do zaključka da se on realizuje u dva smera.5 muzealnost je takav kvalitet stvarnosti da je za čoveka esencijalan. jesu za stručnjake i nemaju nikakav naučni karakter." Muzeji grade svoje zbirke ili bi to. s tim u vezi. ličan. Zato moramo biti svesni ne samo sa stanovišta metodologije saznanja ovih objekata. IDENTIFIKACIJA MUZEALNOSTI Ovdje napominjem da jedan broj autora aktivnost sakupljanja smatra temeljnom delatnošću muzeja. razmena. i. godine. Stoga je nužno. a. pokloni. Objavio je da je našao police kilometarske dužine sa ogromnom množinom materijala. Stoga je u interesu ljudskog saznanja da uči da razlikuje faktore koji određuju ovu muzealnost. Ovu novu dokumentarnu funkciju ne može da ispunjava svaki objekat. koji je izašao 1968. Ovde onda više ne vredi samo kao direktni odnos objekt . i ostalo. s jedne strane. Iz tog razloga oni dolaze u sasvim novu konstelaciju. čime postižemo priličnu izmenu funkcija nosilaca. Neustupny naveo je u svom radu o nauci u muzeju. odnos prema subjektu koji se upoznaje i ocenjuje. tj. I upravo je zato neophodno ustanoviti viši smer te delatnosti u kome je sakupljanje izvornih fondova deo naučnog istraživanja. kaže Neustupny. sa druge. opet. godine u Kölnu na Rajni. Međutim. Na poslednjoj konferenciji ICOM-a. u bar najmanju ruku. Lorentz objavio je svoja sopstvena iskustva iz poseta nizu muzeja u Evropi i. i došao do zaključka da je nužno da se izrade . prilično velika pažnja je poklonjena odnosu između istraživanja i stvaranja muzejskih zbirki. usredsrediti na spoznaju karaktera muzealnosti i njenu identifikaciju. pre svega. oni postaju autentični neposredni temelj (dokument stvarnosti).kao izvore fondova pripadajućih naučnih disciplina. propratnu dokumentaciju koja fiksira dobijenu situaciju objekta koji treba selektovati. s druge strane. Nas nužno mora da zanima pitanje u čemu se sastoji specifičnost stava muzeja prema toj činjenici? Iz literature. Tu nastaju. nego i sa stanovišta dokumentacije. do potraživanje i koncentracija izvora naučnih smerova.

sa odnosnim ukazivanjem. znatne uspehe na čisto naučnom frontu. Možemo. Ali ne radi se samo o tome. niti je došlo do nužnog dopunjavanja. Sasvim je ispravno je. U smeru saznanja intencije dokumentacione teorije muzeja radi se o dokumentarnom stavu prema stvarnosti. u pojedinim naučnim disciplinama. već iz različitih pristupa tom pitanju. Prosuđuje se kvalitet ove informacije. A zapravo to nije isto kao heuristični stav discipline. Po mom mišljenju ovu razliku bismo mogli da rastumačimo ovako: Izvor nabavke: Izvor --------------------------------. veoma aktivni i njihovi predstavnici postižu. Prof. na primer. pre svega. ali zbirni fondovi istovremeno nisu porasli. direktno zapovest vremenu . i sa stanovišta angažovanih naučnih disciplina. Specifičnost muzeološke dokumentacije sastoji se u orijentaciji ovog dokumentarnog stava. u svom razmatranju. Nisam uveren da bi neko od muzejskih radnika mislio da bi sakupljački rad muzeja mogao i dalje da se razvija na nivou prošlog sveka.6 kriterijumi izbora. u principu. međutim. Samo verujem da je to potpuno dovoljan argument da istraživačka aktivnost samih naučnih disciplina još ne dovodi do sistematskog rada koji bi se onda ispoljio u stvarnom sistemu zbirnog fonda. Neustupny je sasvim u pravu ako aktivnost sakupljanja obuhvata i prosuđuje samo u okviru. A ovaj . prema tome. sve što je dokument ujedno je i izvor. o saznanju i identifikaciji pojedinih dokumenata. Mi već znamo u čemu leži razlika između muzeološkog i opšteg dokumentarnog stava prema zadatku. odnosno približio.nabavka informacija Od bilo kog izvora informacije smo primili informaciju u smeru saznanja interesa. i kod nas 1945. To znači da postajemo svesni temeljne razlike između izvora i dokumentacije. Naš je interes zapravo vezan za sakupljanje objekta. a ne ukupni karakter nosioca. i da bi se zadovoljili programom koji bi onoga koji sakuplja doveo. godine Melicharčik u svom radu Nauka o teoriji narodnosti uputio kad je naveo da nauka o teoriji naroda nije aktivnost sakupljanja etnografskog materijala. Protivrečnost u navedenom stavu nikako ne proizilazi iz različitih interpretacija. ukratko.a to je. u radu muzeja treba da dođe do temeljne promene . pravo kad naglašava da takav rad nema jasan program. onda se rad na sakupljanju u muzeju mora. ne pokazuje potrebne kriterijume i ne grana se na nužnu metodičnost.reflektuje se dokument U ovom slučaju se radi o saznanju o usklađivanju ukupnog karaktera jednog dokumenta sa dokumentovanom stvarnošću. imao je osjećanje "potrebe za naučnim planiranjem i programiranjem ove delatnosti". međutim. cilju onoga koji sakuplja etikete sa kutija šibica. izmeniti. osim o koncentraciji takvih izvora koji mogu da pruže potrebne informacije u vezi predmeta njihovih saznanja. tj. Jer tu se ne radi ni o čemu drugom. odnosno. a nije se produbio ni nivo njihove prerade. sa dokumentarnog aspekta. Lorentz ima. naprotiv. Nije nikakva tajna da postoji niz naučnih muzeja koji su. Time nipošto ne želim da podcenjujem ili omalovažavam rad ovih istraživača. Izvor i dokumentacija nije jedno isto. ovde da ukažemo i na živa iskustva. U pristupu stvarnosti sa stanovišta muzealnog sakupljanja ne ide se samo za aspekte izvora. Ove discipline ne pokazuju nikakav drugi interes ni za sakupljanje ni za materijal sakupljanja. Da li. Sastav dokumentacije Ukazanje --------------------------. Sve što je izvor još uvek ne mora da bede dokument. po mom mišljenju.i ako bi muzeologija trebalod da se faktički razvija u naučnu disciplinu.

definisan. jer se pre svega temelji na odnosu prema stvarnosti. Patzwell. u savremenoj literaturi se ispoljavaju prilično oprečni stavovi. međutim. Muzealnost ne nastupa. Jer objektivne vrednosti se mogu postići objektivnim saznanjem. štaviše." . Muzealnost se. na početku identifikacionog procesa saznanja. na stranicama istog časopisa. zastupa i Neustupny. ali da bi se ona otkrila. pruža saznanja koja su na svaki način potrebna adekvatnoj dokumentaciji. već da oni nastaju od originala.7 stav upravo proizilazi iz pomenutog muzealnog karaktera stava. uspe da nam je dokaže ili ospori. Knorr i K. prema tome kako se naše saznanje produbljuje i kompletira. Po njegovom mišljenju. kao i sama stvarnost. Iz toga proizilazi da dentifikujući stav može objektivno da se realizuje samo kao specifični proces upoznavanja. U muzealnom istraživačkom radu on dobija funkciju jednog objekta koji se istražuje. ne poseduje bazu izvora. ovde. u skladu sa opštim shvatanjem muzeologije. i 1964). I muzealnost objekta vezana je na ovoj kompleksnoj strani. SELEKCIJA NOSIOCA Muzealnost zavisi od kvaliteta nosioca. Može se staviti prigovor da jedna tako shvaćena i. ima svoje dalekosežnosti i nije uslovljen samo smerom naših subjektivnih interesa. tokom daljeg upoznavanja. međutim. "ne postoji nijedan predmet muzealne zbirke. na sociologiju. a takav odnos je uvek nužno relativan i zavisi od faktora svesti društva. Iz Knorrovog protivljenja je najvažnija konstatacija da "se muzealni predmeti ne mogu stvarati. zapravo. koji ne bi pripadao jednoj grani koja je zastupana u nauci. Ona je uvek povezana sa svojim nosiocima. ona se ne pojavljuje samo kao jednostavno prosuđivanje. specijalizovana dokumentacija ne može da pruži nikakva objektivna saznanja. i karakter nosioca je vrlo komplikovan. On je nužno relativan. A. konzerviran i u muzej smešten original. pokušao da definiše pojam muzealnog objekta sakupljanja. Stoga se prema ovim objektima ne može odnositi sa stanovišta pojedinih naučnih disciplina. U pitanju nosilaca . Ali. E. u muzejima doći do ispunjena i one naučne dokumentacije. mora upoznati. međutim. na stranicama Neue Museumkunde (1962. Mislim. A nabavka tih originala jeste stvar pojedinih angažovanih naučnih disciplina. ona se. Tek na temelju ovog saznanja može se identifikovati muzealnost objekta. i isti ispravno pokazuju". Ali relativno je i naše saznanje. Muzeološki. Saznanju muzealnosti približavamo se postepeno. a nikako nekog specifičnog "stvaranja" muzealnih predmeta. koja. muzeološki stav ima zadatak integracije. ne ide se za pronalaženjem nekih potvrda stvarnosti. Strecher je. ne može odmah identifikovati ni direktno ni odmah. imamo samo poneku pretpostavku o muzealnosti objekta . Postavio je sledeću definiciju: “Predmet muzeja je sakupljen. koja.muzealnih objekata. samostalno. svaki komad muzealne zbirke spada u sferu neke naučne grane. pre ili kasnije. koje označavaju nosioca muzealnosti. nego za otkrivanjem takvih potvrda. Sličan stav.” Ovoj definiciji su se suprostavili. Tome bih želeo da dodam još sledeće: odnos vrednosti je objektivan. a čiji stav prema stvarnosti. Prema tome. Zbog toga. pre svega. Pri tom se muzealnost bazira na proceni odnosa čoveka prema stvarnosti. Mislim da ovaj naučni stav prema dokumentaciji muzeologije neminovno dovodi do toga da će. a u muzealnom vaspitnom radu funkciju objekta za izložbu. Time se nikako ne bi smeo potceniti značaj tradicionalnih disciplina muzeja. vać kompleksno.možda pod uticajem jedne angažovane naučne discipline.

pri tome. originalni izvor onih informacija koje potvrđuju njegovu muzealnu vrednost. on dokazuje razlike i u metodološkoj sferi.vidljv su izraz nastojanja da se rad muzeja postavi na naučnu osnovu. po običaju. preko istraživačkog naučnog rada. A ovaj proces koji je upravo važan sa stanovišta . procese. Sa tog stanovišta. međutim. u časopisu Nationalmuseum (1967). pre svega njegova dokumentarnost. izrazito integrišući udeo.da doprinesem rešavanju ovog pitanja. Pri tome se nalazi. W. nije naznačio u čemu bi. Deo te studije predavao sam na konferenciji muzeologije u Otavi. kao i heuristična. i to kao uvodni referat na zasedanju sekcije koja se neposredno bavila pitanjem predmeta muzealnog sakupljanja. predmet muzealnog sakupljanja je primaran. koja pri interpretaciji predmeta angažovane muzejske discipline njega potpuno iskorišćava. Odlučujući faktor za njegovu specifičnost. Uzrok za to on nalazi u tome da tu. godine. muzeologija. u muzejima angažovano prikrivene. navodi da "su polazna tačka naučnog interesa u radu muzeja konkretno muzealni predmeti". Muzealni predmet sakupljanja za koji se može dokazati da nosi obeležja muzealnosti nazivam pojmom Muzealije. s jedne strane. Beneš je pokušao. kulturni i vaspitni smisao u najširem smislu reči. bila bi. postoji diferencijacija u predmetu. sa druge strane. koja je održana 1969. a koji potiče iz 1963. a ne da se nastoji da se samo upotrebe prethodna. ovaj proces upoznavanja niti po zamenljivim naučnim disciplinama. sa gledišta sakupljačke aktivnosti u muzejima. J. navede da pojam sabiranja muzealnog predmeta ima svoj smisao i sadržaj samo u odnosu na pomenuti muzeološki stav prema stvarnosti. ona sama služi tim disciplinama posredstvom svog sopstvenog saznanja i doprinosa njima. a. da se problematika muzeja reši sopstvenim putevima. tj. koje su. da dokaže da postoji specifični muzealni predmet. Gluzinskyog . u istorijske činjenice. po Benešu. Zbog toga ona ima.u jednoj studiji koja je upravo u štampi . koju kao kulturnu vrednost i originalni izvor toga miljea treba. Gluzinsky u svom radu. Ovaj interes da se problem muzealnog predmeta stalno proširuje uzimam kao dokaz ozbiljne analize sadržaja rada muzeja i muzeologije. Metaforično Gluzinsky kaže: "zanima nas samo ono kamenje koje nam je ostalo uprkos istorijske struje ". jer je pretpostavka njegove muzealnosti bila definisana. u javnom interesu zaštiti. Muzejskoj disciplini je važan individualni. Međutim. po njegovom mišljenju. Sam sam pokušao . godine. po njegovom mišljenju. nasuprot. konkretni predmet. Po mom mišljenju teorijska nastojanja Streichera. odnosno njegovu muzealnost. ona se ne obazire na komplikovane odnose. kao postojeću stvarnu tvorevinu. bila razlika između tako shvaćenog predmeta muzealne zbirke i tradicionalne muzejske discipline. pre svega. upravo ovo preispitivanje ove strane stvarnosti pretvara predmet sakupljanja u efektivnu muzealiju. a s druge strane upotrebiti kao uspešno sredstvo za stvarnje i vaspitanje javnosti". shvaćena kao autonomna disciplina. a što je za sadašnju situaciju zacelo prilično marakantno.8 Nasuprot tome. Beneša. saznaja. I upravo stoga je specifičan naučni zadatak muzeologije u pretvaranju ostavištine iz prošlosti. tj. muzealni predmet sakupljanja se može razlikovati kao objekt koji se selektuje iz totalitarnosti pojave. Po njemu "muzealni predmet zbirke možemo okarakterisati u kompleksu određenog miljea. Upravo povodom ovog mog rada smatram potrebnim da se. Na temelju otkrivanja i pronaženja muzealnosti. I zbog toga je. koji sam već naveo u svom prvom predavanju. mogućnost dokazivanja autentičnih informacija o određenoj stvarnosti. Beneš. u skladu sa pojmom teorije selekcije. po Gluzinskom. Međutim. itd. preuzeta.a nabrajanje tih autora mogli bismo još da proširimo .

Muzealna selekcija. po mom mišljenju. U novijoj literaturi susrećemo ovaj termin u nešto izmenjenom smislu. Ppomenuo sam. Važno je samo naglasiti da se ova stvarnost sama po sebi dokumentuje. koji će se najviše približiti dokumentarnoj stvarnosti. neposredna. U odnosu na specifičan značaj muzealnosti i njenih nosilaca ove radove je potrebno razraditi kompleksno. neiscrpivi. Oni. U tome se upravo nalazi jedinstvenost. što je vrijedno i društvu donaša korist. Ovde upotrebljavam ovaj pojam pre svega s pozivom na njegovo . oni imaju višedimenzionalni značaj. sa najvećim osiguranjem. Naravno da se ovakav način selekcije ne može zastupati po metodologiji. Budući da su ovi temelji originalni sastavni delovi stvarnosti. Njime se označava kompleks predmeta koji su za vlasnika imali specifičnu vrednost i zato su bili čuvani posebno. oni ostaju. mogu da postanu zaobilazan izvor za čitav niz naučnih disciplina. Iz tog razloga se ona vezuje na saznanje doprinosa teorije selekcije. već je isti po mom mišljenju tek u fazi tezauriranja.u ovom delu teorije još nije dovršen ili zreo za donošenje odluke. Primarna dokumentacija je autentična. Iz tog pojma interpretacije. međutim. i to onih discplina koje će se obuhvatiti tek u buduće. To je upravo specifičan značaj za dalje širenje naučnog saznanja. već uvek u odnosnim relacijama. Vrlo važan momenat je i ispravno razlikovanje pasivnog i aktivnog stava selekcije. kao što je to na pr. On će tu izabrati onaj način ili vrste temelja. na to da ono. naime. koja bi u sebi sadržavala neku strukturu izvora. ukratko. odnosno dokumentacija. jer u istoriji muzeja termin Thesaurus ima vrlo važnu ulogu. u njihovoj kompleksnosti selektuju. Za prateću dokumentaciju je potreban aktivni stav muzeologije. takođe.9 selekcije . Stoga smatram za potrebno da se za veću izgradnju naučnosti selektivne aktivnosti dokumentarni stav prema stvarnosti ne ograniči samo na izbor glavnijih nosilaca informacija . odnosno i nemogućnost ponavljanja. Kai oznaku ove teorije ovde uvodim pojam tezauracije. jer je ista od naročite važnosti za upoznavanje suštine selektovanog predmeta zbirke. kao Thesaurus linguae latinae. Između stvarnosti i dokumenta nema međupojma. bila definicija zadataka teorije muzejske dokumentacije. To bi. Ovde on označava nabrajanje najvažnijih saznanja ili. S druge strane nužno je da se ovaj rad postavi u aktivni odnos. TEORIJA MUZEJSKE TEZAURACIJE Ova teorija obuhvata drugi deo spoznaje muzealnosti. jezičke termine. ostane sačuvano. sa stanovišta sadržaja informacije. U tome se sastoji temeljni naučni i kulturni doprinos primarnoj selekciji nosioca muzealnosti. da se isključe svi slučajni faktori. ozbiljna razlika u nivou primarne dokumentacije i prateće dokumentacije. mora stoga da se sasvim postavi na naučnu osnovu i da se širi na nivou naučnog istraživanja. Budući da se ovi temelji u pogledu njihove muzealnosti tj. adekvatno da se i ova muzejska dokumentacija okarakteriše kao izvorna. termin je preuzet u sadašnju dokumentaristiku. To nije spoljašnji razlog. Tu se mora imati određeni stav prema relikvijama prošle i objektima saradnje stvarnosti i u tom pravcu se mora modificirati u opšti dokumentarni stav. Tu postoji. tj.već da ovaj izbor istovremeno pokazuje prateću dokumentaciju. Već sam upozorio da se proces selekcije izvornog predmeta stvarnosti pretvara u dokument stvarnosti. na primer. naravna selekcija. Saradnik muzeja se najviše prepušta naravnoj selekciji tj. izvorna. da se izbor muzealnih predmeta dosada vršio od slučaja do slučaja. da se ovi objekti ne nalaze izolovano. Stoga nije. Znam iz muzejske prakse.

već u kvalitativnom. koje uslovljavaju sistematiku zbirke. Stvaranje sistema zbirke ne može da se sprovede prema slučajnim ili spoljnim uticajima. Stoga shvatanje ove terije direktno zavisi od shvatanja muzealije. zalažem se za uvođenje. da iskoristimo njihov sadržaj informacija i obuhvatimo njihovu vrednost. pri čemu dolaze do izražaja sve unutrašnje i spoljne relacije. jer se time stvaraju nove relacije između pojedinih objekata. KARAKTERISTIKA TEORIJE TEZAURACIJE Za razliku od shvatanja pomenute muzejske literature. mišljenje da opis mogu izvršiti srednji kadrovi nije izuzetak. takozvane. već on proizilazi iz unutrašnje vrednosti muzealnosti. stavljam ih u novu situaciju. samo administrativna nužda uprave. metode i tehnike njihove konzervacije i restauracije. a kamo li da ono bude podvrgnuto neadekvatnim kriterijumima. Predmet teorije tezauracije u muzeju je. Da bi se zbirka na taj način stvarala potrebno je upoznati značaj pojedinih objekata zbirke u njihovoj sveobuhvatnoj višedimenzionalnoj naravi. Skupljanje temeljnica u zbirke muzeja nikada ne može da usledi slučajnim postupcima. Zbog toga. po mom sudu. To su studije i doprinosi koji se tiču registracije objekata zbirke. što neposredno proizilazi iz pojma vrednosti muzealne stvarnosti. i sa raznih muzeografskih aspekata. i to u vezi nove stvarnosti koju on treba da obuhvati. Time što ih skupljam. koja donekle ograničava destruktivno delovanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Tek njenim posredstvom možemo da doprinesemo stvarnom biću sakupljenih objekata. način njihovog čuvanja.10 izvorno značenje. po meni. u najširem smislu. Objekte sa osobinom zbirke sakupljamo u posebnom odnosu prema stvarnosti. sakupljanje ili muzealno-sakupljački rad. radi o ozbiljnoj gnoseološkoj varci. Istovremeno ne povećava se vrednost samo u količinskom pogledu. Teoriju tezauracije delim na: A: Sistematizaciju Tezaurusa B: Dokumentaciju Tezaurusa C: Zaštitu Tezaurusa U muzejskoj literaturi tom području se takođe posvećuje pažnja. U tom poslu se nazire. "sabirne delatnosti" čime se upravo izričito potvrđuje stvarno naučni karakter postulata. iako ga istovremeno zamišljam do kraja organski. tj. Omalovažava se značaj naučne deskriptive. U tome se. koji sam ovde označio kao dokumentarni odnos. međutim. Sistem zbirke mora da proizađe iz unutrašnjosti njenih pojedinih elemenata. momenat čuvanja. Iz toga proizilazi da se ovaj moment . koja proizilazi iz sledeće karakteristike teorije tezauracije. Već sam napomenuo da razlog tezauracije nije spoljni. Za razliku od upotrebne uobičajenih termina: zbirke. Pri svemu tome je značajno da se ovom pitanju prilazi sasvim izolovano. Upravo se ovde stvara metodološka glavna baza iz metoda deskripcije i klasifikacije. da zaista postane doprinos nauci. koji nema dublji smisao za stanovišta njihove naučne aktivnosti. Potrebno je da ova aktivnost dostigne tako visok gnoseološki i metodološki nivo. Ova intencija navodi nas na spoznaju da obuhvaćeni objekti koji zadovoljavaju kriterijume selekcije moraju da se izoluju i sakupiti iz odredjene situacije. njihov značaj. istina sa jednog drugog stanovišta. ili tehničke strane u opemanju njihovih depoa. u ovoj teoriji se ne radi o nekim poslovima uskladištenja ili evidentiranja. bez uvažavanja unutrašnjih veza. Mnogi saradnici muzeja smatraju ovaj zadatak samo oktroisanim radom. Posledice koje nastaju možemo najbolje da demonstriramo kod shvatanja registracije.

nego i sa stanovišta opštosti. Međutim. da se poslužimo definicijom našeg metodologa V. skup predmeta. sa jedne generacije na drugu. već zaheva. mi ne stvaramo zbirne fondove radi njih samih. Time se proširuje i sfera. istovremeno. a takođe i škartiranje. i sortiranje. jer nisu do sada imali nikakve kriterijume za delatnost sakupljanja. Sa muzeološkog gledišta može se reći da deskripcija sa strane pojave mora da nas dovede do samog bića i da ne može da ostane na površini. pojava. naravno. tj. Prvi osiguravaju vrednosti in situ. koji stoje međusobno u vezi na jedan tačno definisan način. različiti. Kompleks objekata zbirke koji nisu stvarno ili genetički povezani ne može da čini sistem. On se razlikuje između saradnika zavoda za spomenike od seradnika muzeja. Ona ne može ni sa stanovišta trrnutno primenjene naučne discipline da ostane jednostrana. takozvane. Samo ova sekundarna dokumentacija je. nego nas sili da. već mora da bude kompleksna. međutim. da shvatimo kao goli opis. i plašili. Time što smo u pojavi totaliteta upoznali nosioca traženih kvaliteta. Sistem. Time u ovaj krug spoznaje ulazi i problematika materijalnog bića nosioca muzealnosti i njegovog optimalnog održavanja. a to još manje može zbirni fond. u okviru posla tezaurisanja. zadovoljili smo samo primarnu intenciju saznanja. u skladu sa karakterom muzealije. Filkhorna. već kao stalno otvoreni sistem. od fonda mogu da zavise i da budu povezani i oni predmeti koji su. kog su se. On se niže i prelazi od jednog istraživača do drugog. ne mora samo da odgovara unutrašnjoj vezi pojedinih elemenata. Moment delatnosti sakupljanja izrazito je muzealan. u bilo kojoj formi fiksirani. Već sam napomenuo da proces tezauracije mora da se postavi na deskriptivnometodološku osnovu. višedimenzionalna. Fond zbirke. nego kao fond koji u dokumentarnom odnosu prema izvesnoj stvarnosti stoje tako da je u određenom momentu mogu dokazati. Suprotno. Stalno nedopunjavanje fonda zbirke ne iziskuje samo obogaćivanje sa novim materijalom. drugi in fondo. SISTEMATIKA TEZAURUSA U teoriji dokumentacije upoznali smo principe selekcije. koja tako postaje važan pratilac samih izvora informacija. po svom izgledu i materijalnom karakteru. Konačno je potrebno ovaj. sekundarne dokumentacije. odnosno delatnost sakupljačke orijentacije. naravno. događaja ili saznanja. nego mora i da zadovolji i sam dokumentarni odnos. proces i dokumentovati. produbljuje i da se na tako shvaćen sistem zbirke nadovezuje i funkcija dokumenta i to ne samo u pojedinostima. Iz srži ovog saznanja nastao je direktno novi cilj. .11 dokumentacije. A to je pojam koji je do sada muzejima bio skoro nepoznat. znači kompleks objekata zbirke pretvoriti u sistem? Sistem je. Šta. u skladu sa intencijom saznanja. naravno. Moramo shvatiti metodološke principe čitavog područja deskriptivne nauke. Na ovaj način se može uopšteno karakterisati pojam teorije tezauracije. Samo tako ona može da postane instrument stvaranja sistema zbirke. mora da se stvara u skladu sa spoznajom unutrašnjih veza u jedan sistem. jedino mogući način za obuhvatanje sadržine informacije iz zbirnog fonda. prema tome. dakle. Proces tezauracije ne dovodi samo do spoznaje informativne i vrednosne strane sakupljenih muzealija. Deskripciju ne možemo. upoznamo i stranu održavanja kvaliteta. Poslovi tezauriranja uslovljavaju se time da se fond zbirke mora posmatrati ne kao zatvoreni.

i ne mogu da stvore zaokruženi sistem. međutim. Ova sekundarna dokumentacija nije. moram. Videvši da tezaurus nužno sadrži pravu srž spoznaje čitavog zbirnog fonda. morali bismo donekle da se odreknemo i uobičajenih načina izražavanja i upotrijebimo brojčanu simboliku. samo od unutrašnjeg značaja. Kada bi zbirne fondove želeli da opišemo. u skladu sa selekcijom i tezauriranjem. I upravo sa toga stanovišta. dok oni rade sa organski nastalim sistemima arhivskih fondova. Razlikovanje ovih pojmova je važno zbog toga što tezaurus u svom značaju nije samo odraz stvarnog stanja zbirnog fonda. DOKUMENTACIJA TEZAURUSA Ponovo sam ukazao proces spoznaje tezaurusa na potrebu fiksiranja. Škartiranje u muzejima mora. Arhivari nam često prebacuju da mi samo "sakupljamo". ovde bismo mogli da navedemo celu hijerarhiju: 1. dok se konkretni pravac ispoljava u realizaciji zbirnog fonda. Apstraktni pravac je rezultat procesa saznanja. temeljna dokumentacija (morfološki nivo) 3. tumačeća dokumentacija (sistematski nivo) Prva stepenica je relativno zaokružena. To mora da se zasniva na čvrstoj gnoseološkoj bazi. da ukažem na dalji važan momenat. a to je stvaranje sistema sakupljanja. Sa metodološkog stanovišta. Stoga je nužno da se ovde uvede posebna dokumentacija. Međutim. Prema tome nastaje zahtev da se upotpune i prodube saznanja. Ovaj pokušaj sistematizacije tezauracije je delimično odgovor na ove primedbe. dokumentacija nalaza (primarna deskripcija) 2. smatram za potrebno da razlikujem ova dva stava diferenciranjem pojmova. Ni tezaurus ni zbirni fondovi ne mogu da ostanu statični. Svakako možemo da računamo sa uobičajenom formom publikacije naučnih radova. subjektivne opise. nego je to i važan faktor osiguranja sveukupnog sadržaja informacija zbirnog fonda. Tezaurus posmatram kao apstraktnu formu zbirnog fonda. već bi mogao da delovati kao programator dalje sabirne delatnosti. dakle. a posebno u potrebnom obimu. otvorena je druga i treća stepenica i ona omogućava apsorpciju novih saznanja. možemo da upotrebimo za označivanje čitavog temelja muzealne zbirke. se pitanje terminologije deskriptivnog jezika se ukazuje kao ozbiljan problem. Ova sekundarna dokumentacija ima nekoliko nivoa.12 Pre svega. naime diferencijacijom između novog pojma thesaurus i zbirnog fonda. sigurno ne bismo daleko stigli. Prvi smo upoznali već u vezi sa selekcijom. Samo tako bismo mogli da se osposobimo za preradu i korišćenje . Škartiranje mora da postane organsko-sastavni deo sakupljačke delatnosti kao protivteža aktivnom sakupljanju. uz izdvajanje onih elemenata koji dokazano počinju da gube svoje vrednosti. Morali bi da isključimo sve slučajne. Stvaranje zbirnog fonda vrši se u dva pravca: apstraktnom i konkretnom. Nasuprot tome. Kada mi ovde ne bismo upotrebili ovu dokumentaciju. teško bismo mogli da radimo sa fondom na potrebnom nivou. ova publikacija ne bi mogla da nam osigura tešnju vezu između sakupljenih objekata zbirke i tumačenja tezauracije. u daljem smislu. sa gledišta prerade zbirnih fondova i njihovog daljeg korišćenja. jer situacija nalaza se praktično ne može ponoviti. Shvatljivo je da je u tome nužno obuhvatiti i ono što smo u muzejskom depou primili. još jedna primedba. Radi se o shvatanju onoga što je bitno za ovu delatnost. međutim. pre svega da se shvati kao permanentno označavanje vrednosti zbirnog fonda sa stanovišta objektivnog traženja povećanja njegove ukupne naučne i kulturne vrednosti. Radi preglednosti. koju bih označio kao " sekundarnu" . i pojam tezaurus. Zaključno.

Samo na taj način možemo da odredimo da svi zahvati i materijalni značaj zbirnog fornda budu u skladu sa njihovom naučno i kulturno priznatom vrednosti. Nužno je da muzeologija razvija i ovu stranu upoznavanja objekta muzealnog sabiranja. Pridev "muzejska" ne proističe iz spoljašnjih razloga. u američkom časopisu Taxon (1966). sve selektirane vrednosti imaju smisao tek kad postanu sastavni deo ove svesti. da stvori sopstvenu teorijsku delatnost i na taj način razvije sopstveni stav prema problematici. ova literatura se pretežno bavi samo delovanjem kulturnog obrazovanja i tehničkom i arhitektonskom stranom temeljnih formi prezentacije. odnosno. a teorija tezauracije na momentu spoznaje i očuvanja ovih vrednosti. na primer. A to upravo nije tako jednostavan zadatak. a to su izložbe dugog i kratkog trajanja. W. Veći deo svih sistema katalogizacije koji je trenutno uveden u svim muzejima celog svijeta ne odgovara deskriptivnom jeziku ni brojčanoj simbolici. Potrebno je stoga znati kakav stav bi trebalo zauzeti prema ovom prirodnom dešavanju. S obzirom da se ovaj momenat opšte pristupačnosti u konačnoj formi društva ogleda na sličan način kao i masovna komunikaciona sredstva. Brawne.). Međutim. Muzeologija mora. premda nam to izgleda kontradiktorno: mi bismo zapravo. prema tome. u časopisu Curator (1963. po svom procesu konzervacije izmenio svoju boju ili oblik. ZAŠTITA TEZAURUSA I živa i mrtva materija podvrgnuta je procesu nastajanja i propadanja. Sokal I Sneath su ukazali. što će se još u daljem razlaganju opširno prikazati . tačnije rečeno. Sigurno će pri tome upotrebiti moderna saznanja srodnih naučnih disciplina. da njegova nije vrednost ograničena. A to se naravno tiče i muzeografskog smera. i iskoristiti ih. u nepreglednom mnoštvu sabirnog materijala i tako se uključiti u dokumentacioni sistem. Tome se u poslednje vreme priključuje i istraživanje posetilaca i forme obaveštenja. na to da "automatska prerada muzejskih podataka čini duboki zahvat u nauku muzeja". godine u Stuttgartu. Stoga je nužno upoznati i opšte pristupačnu stranu našeg predmeta. Zbog toga smatram adekvatnim da ovu teoriju označim terminom muzejske komunikacije. Tu se ne radi o tome da li je dotični objekt. Parker. o medialnoj prirodi muzeja piše M. nego i u budućnosti. ovaj proces mogao zaustaviti. TEORIJA MUZEJSKE KOMUNIKACIJE Ova teorija je vrhunac procesa saznanja. . O zadatku komunikacije muzeja pisao je H. Pri tome je neophodno paziti da se uvaže svi postupci koji se mogu primeniti da bi se utvrdila muzealna vrednost. Teorija dokumentacije zasnivala se na selekciji nosilaca muzealnosti i pojavi totaliteta. Međutim. ne samo trenutno. hteli da publikujemo ono što smo tek mukom izolovali od stvarnosti. Teoriju muzejske komunikacije delimo u tri grupe: A ) Komunikacija prezantacije B ) Komunikacija edicije C ) Opšta komunikacija U muzeološkoj literaturi tek u najnovije doba srećemo slična shvaćanja. mišljenja sam da bi teorijski deo morao da se posmatra u užem kontaktu sa opštom teorijom komunikacije. nego kao izraz specifičnosti ove vrste komunikacije. kako bi se. objavljenoj 1965. u monografiji Neue Museen. Svaki nosilac muzealnih vrednosti podleže ovoj zakonitosti. Radi se prvenstveno o tome da nije oštećen sadržaj informacije.13 zbirnog fonda.

film itd. Može biti da danas još nismo svesni njegove dalekosežnosti. polazi od važnog saznanja. Time što dokazujemo da muzejska komunikacija. takozvano. odnosno. međutim. ove specijalnosti. Mi direktno radimo sa pojavama. To nije samo akustičan. naše naučne laboratorije. univerziteti. međutim. biblioteke i udžbenici moraju da zadovolje potrebe ovog procesa. koji je pisao: "Aktivno živeti život sa primernim informacijama. koja bi mogla da doprinese što dubljem upoznavanju našeg predmeta. komunikaciono istraživanje. iza štampe. Ova teorija. Ova sredstva teorija komunikacije shvata kao medije. godine. i njihovim posredstvom objavljujemo neke informacije. izdao A. značajno je. ima medijalni značaj. ne bi služili svojoj svrsi. muzeologe. Muzejska komunikaicja donosi informacije. naši muzeji. A upravo u vezi sa ovom poslednjom funkcijom Ceckl pominje i muzeje i arhive. jer. smatramo da je nužno napomenuti reči kibernetičara N. pouke. koje pominje i Ceckl: "Za modernog čoveka saznanje o događajima u svetu jeste životna potreba. da ovaj izuzetno racionalni duh u istom sledu navodi i sledeće: "Potrebe i komplikovanost modernog života pred informacije stavljaju mnogo veće zahteve nego ikada ranije. Oni su nosioci informacija. Želim da naglasim da javna delatnost muzeja spada u područje masovnih prenosa informacija. da u funkciji komunikacije muzealnosti nazremo i vidimo medijalne funkcije. ali i elementi dokumentacije. odnosno muzej. Ona i ovde igra. momenat vrednosti. ispoljava se u potpunosti u medijalnim funkcijama. S tim u vezi. tj.14 Za obradu ove teorije koristio sam i ovu literaturu. Ovde pominjem samo definiciju iz priručnika koji je." U širenju raznih saznanja danas posreduje štampa. Ceckl. Ovo se još potkrepljuje okolnošću da je muzej usklađen sa temeljnim funkcijama ostalih medija. i s toga aspekta o njoj treba i prosuđivati. Naša štampa. Ona razlikuje. Ovaj momenat je posebno važan. psihologije i sociologije. vizuelni ili povremeni događaj. pouke i bitna je za zabavu i dokumentaciju. Na ovo područje koncentriše se. da odigra veoma važnu ulogu u vezi sa psihom čoveka u naučno-tehničkoj civilizaciji b) Muzejska komunikacija temelji se sa muzealijama. koja se tek oformljuje. . 1964. Sredstva ovih masovnih komunikacija u stalnom su porastu. Postoje različita shvatanja rada javnosti. televizija. koje koristi u širokom obimu sve metodološke podsticaje svih angažovanih disciplina. Wienera. takozvane. a time i samostalnost teorije o muzejskoj komunikaciji uslovljavaju slijedeće činjenice: a) muzejska komunikacija ima višestruki značaj. radio. Teorija komunikacije tiče se našeg područja upoznavanja. kao rezultat njihove naučne interpretacije. Svi ti mediji imaju zajedničku funkciju. a verovatno će i u buduće odigrati glavnu ulogu pri čuvanju specifičnih pozicija muzeja u okviru sredstava muzejske komunikacije. inače." Uveren sam da nije izraz jednostranosti ili olakog shvatanja. kada ovaj autor u svojim navodima upravo muzeje stavlja odmah na drugo mesto. On će. Prava spoznaja predmeta muzeologije prisilila me je da svoju pažnju poklonim pre svega srodnoj literaturi. masovne medije i individualne medije. opet smo na početku. Najvažnije bi bilo da otkrijemo specijalnost ove muzejske komunikacije." Za nas. u Minhenu: "Javni rad je svesno i stalno nastojanje da se izgradi i neguje međusobno razmenjivanje i poverenje u javnosti". A i drugo obeležje. pedagogije. U literaturi koja se odnosi na ovu temu retko nailazimo na muzejsku tematiku. Stoga koristim i pobude teorije informacija. odnosno muzealije. teorije simbolike. Ovu specijalnost smo već upoznali u vezi sa opštom teorijom dokumentacije. zabave. To dokazuje značaj informacione strane muzealnosti. muzej možemo da shvatimo kao neku vrstu medija. Sa stanovišta teorije komunikacije. Po meni.

PREZENTIVNA KOMUNIKACIJA Podsticaj prezentaciji proizilazi iz karaktera muzealnosti. Karakteru muzealije ne odgovara uobičajna forma komunikacije. Jednostavno se izlažu muzealije. godine. Sakupljanje u renesansi je. Ali moramo da budemo oprezni. u čijem se duhu i razvija stvaranje novovekovnih muzeja. To se može ustanoviti iz razvoja rada muzeja. stolice ozdravljenja. kao exponat ili izložba. koji bi. A. Stoga moramo da se potrudimo da nađemo način prenosa koji će omogućiti da operišemo muzealijama kao informatorom. "kriterijum muzealne izložbe nalazi se u suprotnost sa ostalim izložbama . Michajlovskaja navodi da je muzejska ekspozicija stvaralačka i naučna prerada teme koja se specifično izražava muzealnim sredstvom. Konačno. odnosno njena forma. Ako želimo da objavimo ono što nam muzealije pružaju i koga one predstavljaju. umetničkim kamerama i prirodnonaučnim kabinetima jasno ukazuje na to. usmena. U starogrčkoj kulturi blagu hrama. koje je u svečanim prilikama bilo javno izloženo. istorija muzeja nam za to pruža dosta dokaza. tzv. Stoga je potrebno stvoriti poseban jezik za muzejsku komunikaciju. označio rezultate procesa saznanja. da se ovde cilj zaštite spaja sa ciljem demonstracije.. Srednji vek. tj. izražava određenu ideju i polazi od opšteg saznanja da vizuelna vest deluje brže i bolje nego apstaktna. nije sa muzeološkog stanovišta potpuno identičan sa onim predmetom koji je bio uklopljen u fond zbirke radi nekog posebnog procesa saznanja. muzealna prezentacija. Sadržaj grčkih Thesaura izlaže se na uvid javnosti kod olimpijskih igara. Samo u tom pravcu muzejska komunikacija može da bude delotvorna i može da ispuni svoje naučno i opštekulturno poslanstvo. poseban je način forme izraza koji. Po njegovom mišljenju. zbog nekih obeležja odabrao. Sovjetska autorka. Međutim upravo ovde nailazimo na temeljni problem. Znamo da je značaj muzealija i sistema tezauracije usko povezan sa sadržajem informacije. Carmela: Exhibition techniques (1962). koji na određeni način uslovljava celokupni značaj muzejske komunikacije. nije bio dozvoljen pristup javnosti. da to. poznaje izuzetni način izlaganja. međutim način čuvanja u kabinetima retkosti. Pokušajmo. Kako suštinu prezentacije muzealija tumači savremena muzeološka lireratura? U načinu kako to shvaza američka publikacija H. itd. a. stoga. umetnička sredstva izražavanja. koji svoje relikvije zatvara u crkvene odaje. istina. Predmet koji sam iz pojave totalitarnosti. bilo izolovano od javnosti. posredstvom objekta. Sličan je odnos između sakrivanja i izlaganja i u Grčkoj i u Rimu. upotrebljavamo ih kao ekspozite. sa druge. H. u radu u muzejskim exponatima (1964). Razlika između oba predmeta nalazi se u cilju naše spoznaje. s jedne strane. u skladu našim .. Ova tendencija ka javnom izlaganju kulminirala je u vreme Francuske revolucije. izašlom 1960. a rimski prilikom trijumfalnih povrataka ukrašavaju zgrade i forume. kao što su to muzealni originalni predmeti. onda to znači da najpre treba da komuniciramo njihov doprinos kao informacije. proizašao iz karaktera muzealija. U prvom momentu to izgleda vrlo jednostavno. pismeni dokumentacioni materijal. U ekspoziciji koja polazi od originala posreduju naučno-društvena saznanja o istorijskoj povezanosti i njihove zakonitosti u sistematski stvorenoj i oblikovanoj stvarnosti".15 Oba ova momenta demonstriraju specifičnost muzejske komunikacije i time potvrđuju pravednost zahteva za samostalnim tumačenjem ove strane našeg predmeta. Mi dolazimo do zaključka da su svi citirani autori saglasni u jednom: da je muzealna prezentacija forma informacije. Knorr je pokušao da definiše specifičnost muzealne prezentacije u svom priručniku.

i mi objavljujemo u muzealnom prikazu ili izložbi izvesne objekte. premda istovremeno i ne proizlazi da bi to moralo da znači neku vizuelnu informaciju. Oba su prošla dugi razvoj i sazdana su na zakonitosti ljudskog mišljenja. prema tome. Šta želimo da postignemo time? Plakati nas pozivaju da posetimo pozorište. Dalje bitno obeležje muzejske komunikacije. i to namjerno. bliže objasnimo. tj. izolovano naglašava. međutim. tamo ima lepih predmeta. tačnije rečeno. na koji bi pojavom bila ukazana sama suština. Sadržaj primljenih informacija je proporcionalan broju obeležja koje predmet pruža. Vizuelna informacija. Međutim. To je. ne može zadovoljiti načinom informacije koji nije vizuelan. Ako bih ja. Muzeologiji je stalo da se upozna suštinu muzealija. Analogno tome. odnosno one predmete. poučno. boje i materjalne strukture. Sve te relacije imaju nešto zajedničko: posetilac nešto prima. prema tome. Time ih izoluje od svih ostalih mogućih tipova. koji poseduju moć izraza. Kada bi posetiocu muzeja postavili pitanje šta mu pruža muzej. Svaka informacija ima izvestan sadržaj. Muzeologija se.. posredstvom konkretnog. prema tome. odgovor bi. i na taj način na njih skrećemo pažnju. i tome slično. naime da je muzealna prezentacija jedna vrsta informacije. nego zbog njihovih svojstava. u okvuru teorije muzejske komunikacije. Ne dajem nikakav tekst objašnjenja. ima dužu istorijsku prednost od informacije koja nije vizuelna. keramičku posudu. Jezik je relativno najsavršeniji način informacija. pak. izlažem na taj način. umesto izvorne muzealije upotrebio fotografiju. u muzealnoj prezentaciji nam nije dovoljna obična informacija eksponata. A to je dalji važan momenat karaktera muzealne . već obeležje uobičajene izložbene komunikacije. Posetilac vidi predmet ovog ili onog oblika. Muzeologija mora sama da pokuša da. načinom koji bi umanjio izvorni karakter jedne muzealije. na primer. Međutim. takva izložba više ne bi nosila tipična obeležja neke muzejske komunikacije. Narod ih posećuje jer mu nešto pružaju. jeste da je to posebna vrsta vizuelne komunikacije. Ne izlažemo objekte zbog njihove pojave. Generalno se može reći da je muzealna prezentacija jedan način objavljivanja. Time što nešto objavljujem. bio: ako je interesantno. Tako proizilazi drugo važno saznanje: da se sadržaj muzejske komunikacije ne stvara sa strane pojave objekta. Između načina prezentacije i posetioca nastala je relacija. koje takođe izolujemo od ostalih mogućih kompleksa. komplikovano jer u muzealnoj prezentaciji moramo naći način na koji bi. koncert ili bioskop. Međutim ovaj način nije adekvatan značaju muzealnog predmeta. stalo do vizuelne informacije. da na njih upozori i podigne interesovanje za kupovinu istih. Stečena saznanja mogla bi da komuniciraju i na uobičajen način informacija. do kog će stepena bogaćenja doći njegova spoznaja. Aranžer u izlogu izlaže cipele najmodernijeg tipa. Mi stoga biramo takve predmete koji imaju obeležja na koja želimo da upozorimo. Matematika je još savršenija. komunikacija. nego spoznaje njegovog svojstva. mogli da izrazimo apstraktno. Muzeologiji je.16 teorijskim stavom. Izlažem na primer. čovek ovde vidi nešto što do sada nije video. po svoj prilici. stvar je njegovog znanja i koncentracije njegove misli. Po tome za nas proizilazi prvo važno saznanje. Naravno da se tu ne radi samo o subjektu. spozna karakter i zakonitost na originalnim elementima zasnovane vizuelne informacije. On prima izvesne sadržajne podatke. zasnovane na temelju izvornih vrela informacija.

stalne izložbe. koje ima svoj cilj i svoje stvaralaštvo.17 prezentacije. koje su: a) stalne. Na taj način proizilazi da muzealna prezentacija bude realizovana na specifičan način. u zbirnom fondu koncentrisane muzealije. ovde imamo još jedan važan momenat. Oblici muzealnih informacija ne mogu biti rezultat neke slučajnosti ili trenutne ideje. sa tog gledišta. a s druge. Muzejski eksponat je. Spoznali smo da se prvi doprinos muzeologije nalazi. u cilju stvaranja tezaurusa. Informacija mora biti oblikovana na neki način. koje su u vezi sa opštim značajem ovih komunikacija. Za ove se većim delom upotrebljavaju i oznake kako bi se obeležilo spoljnje obeležje. Realizacija pisanih informacija se objavljuje u formi publikacije. Međutim. Konačno. Ova temeljna komunikaciona forma trebalio bi da ima svoj sopstveni termin. Kvalitativna ekspoziciju se. l'exposition permanente. b) Ona ne predsavlja samu izložbu zbirnog fonda. već pruža i tumačenje prikazane stvarnosti. U tome se sastoji njihova specifičnost. I ovde vladaju izvesne zakonitosti. b) povremene i c) pokretne. kako bi mogla da postoji pored subjekta. apstraktne spoznaje. Ali to ne može da se opštim tokom naučnog rada označi i kao stvaralačko delo. Sa stanovišta teorije muzejske komunikacije. Što su glavna obeležja muzealne ekspozicije? Kratko rečeno: a) Ona komunicira srž tezaurusa. I muzealna ekspozicija ili izložba jeste stvaralačko delo. već i stanje naučnog tumačenja. prema tome. pre svega. Kao temeljni cilj muzejeske komunikacije vidimo prezentaciju koja je vezana za zbirni fond. tim pre što se ona služi objektom kao elementom. l'exposition temporaine. To vredi i za slučaj muzealne prezentacije. oba ova smera moraju da dođu do izražaja baš u muzejskoj komunikaciji. i izražava ne samo njegov ukupni sadržaj. ne može temeljiti na površnom ili delimičnom znanju. To je. kao. Nadovezujući se na praksu danas u muzeološkoj literaturi srećemo termin za muzejske izložbe. smtram da bismo muzealni način prezentacije morali da obuhvatimo u najužoj vezi sa ukupnim procesom saznanja muzeologije. Dakle: muzealna prezentacija jeste delovanje. Originalnost ili neoriginalnost ove informacije jeste proporcionalna nivou naučen prerade dokumentovanih činjenica. faktori koji su adekvatni zakonitosti prostora. Realizacija pisanih informacija ima svoje formalne i sadržajne zakonitosti. s jedne strane. s druge strane. stvaranje jednog tima jer to pojedinac teško ili nikako ne bi rešio. najizvorniji način prezantacije. koja se temelji na autentičnim temeljnicama upoznate stvarnosti. i u njemu bi trebalo da i specijalnosti vizuelne muzejske komunikacije dođu do izražaja u najvećoj mogućoj meri. stoga. najvećim delom. kao i angažovanih naučnih disciplina. Naučno saznanje se obavljuje u formi publikacije. odnosno zbirnih fondova i njihovog naučnog tumačenja. Tu nailazimo na dva cilja komunikacije: to su. Skrenimo. Znam da je ovaj termin jezički ograničen. svoju pažnju i na tipologiju muzealne prezentacije. Podloga ove komunikacije. c) To je poseban način vizuelne informacije. Ova posebna komunikacija proizlazi iz specifičnih . međutim. mora da bude naučno saznanje. Time se sadržajno poistovećuje sa temeljnim stavom muzejske dokumentacije. Ukratko rečeno: s jedne strane se ovde koriste saznanja muzeologije. oblika i boja. Forme saznanja i održavanja muzealne prezentacije označavamo kao ekspoziciju ili izložbu. Iz tog razloga tezaurus i njegov sistem ne možemo da poistovećujemo sa sadržajem i sistemom naučne baze muzejske dokumentacije. Mi upotrebljavamo termin ekspozicija (eksponat). na primer.

odnosno predmetima izričito nemuzealnog karaktera. To je i u skladu sa institucionalnom funkcijom muzeja kao kulturnog centra. b) ona je takođe informacija. Koja su obeležja muzejske izložbe? Opet kratko rečeno: a) ona prezentira delimična saznanja koja proizlaze iz naučno-selektivne i naučno-tesaurirajuće aktivnosti. U interesu kompleksnog stava. na neki način obogaćuju i upotpunjuju. kao i u interesu tumačenja. međutim. b) I ovde se radi o obaveštenjima. temelji na zadatku muzealija kao eksponata. To. naravno. nego u većini slučajeva dokumentima nižeg reda. koju bih opštim terminom nazvao izložba. koja se. nasuprot. Važan je i odnos između ekspozicije i muzejske izložbe. srazmerno veliki prostor gibanja. e) Muzeografska strana ovde nije sasvim specifična. međutim. d) Vremenski i prostorno je ograničena. On je element u celom bogatstvu stvarnosti. koji su direktno povezani sa srži muzeološke delatnosti. To proizilazi iz zahteva da se uvede treća forma muzealne prezentacije. Posao tezauracije je u stalnoj relaciji sa radom na terenu. dovodi do potrebe da se prezentuju i ova delimična saznanja i delimični kompleksi. Ovde se metod pokazivanja na svaki način izravnava sa metodom informacije. samo delomični sistem. postaju eksponati. e) Gore napomenuta obeležja uslovljavaju muzeografsku stranu muzejske ekspozicije. koje. zapravo. Pod tim razumevamo proširenje i temtske ekspozicije. jeste da se prezentativni temeljni problemi. Svaki tezaurus je. Koja su obeležja ove izložbe? To se može ukratko navesti: a) Tematski ona nadopunjuje ekspoziciju. ne služi se muzealijama direktno. To potpuno odgovara pomenutoj sadržanoj strani. Samo u toj formi globalno gledanje na dotičnu stvarnost dolazi do svesti društva. muzejska izložba ima. u stvari. d) Ona je vremenski i prostorno ograničena. čime je omogućena veća dinamičnost i mnogobrojnost tematskog izbora. To bi bile temeljne forme muzejske prezentacije koje su adekvatne komunikacionim funkcijama muzealija. Dok u izvesnom smislu ekspozicije imaju statički karakter. c) Informacija je vizuelna. posle odgovarajućeg izbora. Smatram prikladnim da se ove forme prezentacije označe terminom muzejske izložbe. dinamičku komponentu. . i tako i do smisla i zadatka muzejske institucije. To zavisi od nivoa naučnog korišćenja povremeno dokumentovane stvarnosti. Napomenuo sam da je tezaurus otvoreni sistem. Ovaj proces donosi čitav niz delimičnih saznanja i delimičnih kompleksa kod kojih se nazire muzealni značaj. Muzejske izložbe bi. d) Vremenski. c) To je vizuelna informacija. za mesto i funkciju saznanja tezauracije u sistemu ljudskog znanja. koji prate postojanje ekspozicije. U nekim slučajevima može da se pretvori u putujuću formu. je to dugotrajna forma. Pridev "muzejske" ovde je vrlo važan. trebalo da predstavljaju neku vrstu satelita. opet. Nivo ove informacije ima. jer izražava razlikovanje od uobičajenih načina izlaganja. prezentirana muzealija.18 obeležja muzealija.

veoma je važno da se i stečene informacije prenose. tako da sadržaj informacije zbirnog fonda dospe u informativnu struju savremenog društva. jeste forma publikacija. dolazi u obzir naučna eksplikacija zbirnih fondova. po mogućnosti što kompletnijih. ovde smatram potrebnim da makar u nekoliko tačaka ukažem na dva momenta. Najuobičajeniji način. zadovoljiti samo formama prezentacije. Edicija o izvorima ne može da bude površna. A sa tog stanovišta smatram ediciju zbirnog fonda glavnom formom naučne muzeološke publikacije. naravno. ne radi se samo o naučnikovom radu. kako bi sadržaj informacije fondova zbirki naših muzeja zaista postao sastavni deo široke struje naučnih informacija. b) Zbirni fond nije kompleks izvora. kao specifične i adekvatne karakteru muzealija. koji su važni sa stanovišta našeg teorijskog stava. Upravo u vezi sa informativnom stranom objekta muzalnog sabiranja. Tek tada edicija postaje stvarna komunikacija u radu sa zbirkama. Ne može se uzeti da bi njihovim posredstvom nastala mogućnost da se informacije prenesu u profesionalne informativne centre. onda mora da doprinese i određenom iskorišćavanju objavljenih zbirnih fondova. Nužno je. jer se samo na taj način mogu pronaći najoptimalnije mogućnosti korišćenja. A to ne postižemo na uobičajeni način naučne publikacije. Smatram da u tome postoji izvesna zabuna. međutim. premda smo ih upoznali. Ovde. Korišćenje ove nove tehnike znači ozbiljni preokret u radu muzeja. međutim. Ellin. To međutim uslovljava sistematski rad tezauracije u naučnom pravcu. Mi imamo interes za predaju. a pre sve naučno-komunikacioni domet. konstatuje: "za stvarnu publikaciju izvora. ukazala je istorijska nauka o izvorima i njihova kritička izdanja. Ovde mislim na komunikaciju sadržaja informacije zbirnih fondova putem najmodernije tehnike mehanizacije i automatizacije. Sa stanovišta muzeologije. Posetilac je ovde takav odlučujući faktor da bi prenos informacije bio jednak nuli. Premda forma edicije ima veoma važan zadatak pri naučnoj komunikaciji sadržaja zbirnih fondova. Ovo je uobičajeni način naučne prakse. da se muzejska komunikacija realizuje još i na drugi način. već sa stanovišta stvaranja njihovog sistema. opis i prezentacija stručnjaka sasvim su dovoljni". Mišljenja sam da je primenu novih postupaka potrebno proučavati u praksi sa stanovišta muzeologije. a) J. To je i neosporan put prema cilju. U tom pravcu se već uspešno odvija istraživanje u nizu muzeja. To se. Na području edicije muzealnih izvora stvarno smo još i danas u počecima. jer je njihov prenos informacije određen isključivo za posetioca. na generalnoj konferenciji u Kölnu 1968. mišjenja sam da bi se u obzir morale uzeti još efektivnije metode. Neustupny izdavanje izvora priznaje muzejima kao vrlo važno. Ovoj svrsi muzealne ekspozicije ili izložbe ne mogu da posluže direktno. Zato se u ediciji ne može nastupati sa stanovišta izvornih kompleksa. u prvom redu. stoga. Ipak. nego jedan sistem. Na neka teorijska i metodoška saznanja. koje neki autori danas označavaju terminom arheografije. Ako bi trebalo da ima naučni karakter. informacija. poimenice tiče izvora pisanog karaktera.19 KOMUNIKACIJA EDICIJE Sa stanovišta opštih zahteva koji se postavljaju muzejskoj komunikaciji ne možemo se. Ovde postaje aktuelna forma edicije zbirnog fonda. Posledni nas je o tome obavestio E. OPŠTE KOMUNIKACIJE . Međutim.

Njega nam niko neće probijati. filmova. ali i zahtev koji proizlazi iz sveopšte situacije našeg muzejskog rada. kao što generalno znamo: put saznanja je komplikovan i trnovit. prema svemu tome. ZAKLJUČCI Ovde sa pokušao da dam globalni sistem opšte muzeologije. da muzeologija ima pravo na sopstveno postojanje. korišćenje funkcionalnosti vizuelnog govora sa stanovišta davaoca i primaoca. da ona ispunjava dotle neispunjeno područje saznanja. metodike kompozicije muzealnih ekspozicija i izložbi. Ovde još uvek postoje mnogobrojne nepotpunosti. i da dopirnos njenog saznanja jeste objektivno obogaćenje nauke i time i veliki doprinos društvu. u potpunosti da je to samo pokušaj. Ovde mislim na korišćenje predavanja. istina. ovde se ne smeju mimoići forme. zatim pretpostavka daljeg razvitka forme prezentacije. a posebno "logike" i "gramatike" vizuelne informacije. I sa stanovišta muzeološkog. I. Ovde sam. kao što je pitanje karaktera kanala komunikacije u muzejskoj prezentaciji. u grubim crtama. Zbog toga se ovde ograđujem samo na ovu konstataciju u interesu potpunosti mojih interpretacija. kao i muzeografskog. sa stanovišta saznanja definisanog predmeta. Međutim. međutim. . Kako sam već u uvodu naveo. Svestan sam. One. Priroda ovog predavanja mi ne dozvoljava da se bavim intenzivnijim studijama. 3) da muzeologija može da se izgradi kao samostalan i specifičan sistem. Time nisam ni izdaleka iscrpio celokupan sadržaj. 2) da muzeologija može da se sistematizuje na temelju specifičnog procesa saznanja. onda se konačno ne može predvideti da za stvarnu komunikaciju sadržaja fonda zbirke uobičajene forme informacije mogu da imaju veliki značaj. A mi želimo da napredujemo. Time sam nastojao da dokažem: 1) da muzeologija može da se sistematizuje.20 Ako gorepomenute komunikacije dokazano sadrže neka specifična obeležja. televizijskih prenosa i ostalo. To je zahtev našeg muzeološkog rada. bilo mi je stalo samo da dam temeljnu orijentaciju. jer možemo da napredujemo samo ako nadvladamo svoje zabune. obuhvatio glavne delove teorije muzejske komunikacije. I zato bi me veselilo kada bi moj pokušaj postao predmet vaše kritike. nisu nikako specifične i stoga ne nose obeležja koja se tipična za muzeje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->