Novica Ran|elovi}, Danijela Avramovi}

PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA
raspoznavanje, branje i za{tita

SOKOBANJA, 2011.

Novica Ran|elovi} i Danijela Avramovi} PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA

Izdava~I: Udru`enje za lekovito bilje DR. JOVAN TUCAKOV - Sokobanja DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a: Neboj{a Stanojevi}

Urednik: Milica Buha

Recenzent: Dr Vlastimir Stamenkovi}

Dizajn i priprema za {tampu: FPA CREATIVE TEAM

[tampa: COLORGRAFX

Tira`: 1000

Izrada ove publikacije omogu}ena je uz pomo} ameri~kog naroda preko Agencije Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj (USAID). "Udru`enje Dr Jovan Tucakov" je u potpunosti odgovorno za sadr`aj ove bro{ure, koji ne mora nu`no odra`avati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

PREDGOVOR Ova publikacija nastala je iz na{eg li~nog iskustva i iskustva na{ih prakti~ara na terenu u prikupljanju i prou~avanju lekovitih biljaka. Novina ovog priru~nika je {to on sadr`i vi{e informacija o za{titi lekovitih biljaka, dok su ostale informacije na pre|a{njem nivou. Publikacija }e biti koristan priru~nik svim sakuplja~ima lekovitih biljaka na terenima {irom Srbije, a naro~ito u podru~jima gde je ova delatnost ve} tradicionalna - u okolini Sokobanje (Rtanj, Ozren, Devica), Zaje~ara (Stara planina, Tupi`nica, Mali i Veliki Stol), Svrljiga (Svrlji{ke planine, Tresibaba), Prokuplja (Pasja~a, Radan, Sokolovica), Ni{a (Suva planina, Kalafat, Seli~evica) i dr. Ova knjiga }e predstavljati dragoceni priru~nik za raspoznavanje, branje i za{titu lekovitih biljaka. U priru~niku je obra|eno oko stotinu lekovitih biljnih vrsta na{ih krajeva koje bera~i mogu sakupljati, vode}i ra~una o Naredbi o zabrani sakupljanja pojedinih za{ti}enih vrsta divlje flore i faune (koja se donosi po~etkom svake godine) s ciljem da se ne ugrozi njihov opstanak. Svi zainteresovani bera~i se moraju obratiti nadle`nim istitucijama (Zavod za za{titu prirode, Inspekciji za za{titu `ivotne sredine i dr.) kako bi dobili dozvolu za branje odre|enih koli~ina lekovitih biljnih vrsta za teku}u godinu. Osim toga, data su kratka uputstva o na~inu sakupljanja, lagerovanja, pakovanja i prerade, kao i kalendar sakupljanja lekovitih biljaka. U priru~niku je za svaku biljnu vrstu dat opis i tip stani{ta na kojem se mo`e na}i, vreme cvetanja, delovi koji se koriste (droga, sirovina), primena u narodnoj medicini (etnomedicini). Autori

SADR@AJ
PREDGOVOR ...................................................................................... OP[TI DEO - BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJE I PRERADA LEKOVITIH BILJAKA ............................................................... - RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA ........................................... 5 6 3

- KALENDAR BRANJA LEKOVITIH BILJAKA ............................. 11 - ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG,

AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA I [UMSKIH PLODOVA ..................................................... 14
- ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA .............................................. 15 POSEBNI DEO - LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA .................................... 17 INDEX NARODNIH IMENA ............................................................... 95 INDEX LATINSKIH IMENA ................................................................ 95 LITERATURA ....................................................................................... 96

BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJE I PRERADA LEKOVITIH BILJAKA Razli~iti delovi samoniklih lekovitih, aromati~nih i za~inskih biljaka koriste se kako u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, tako i u narodnoj medicini kao fitoterapeutska sredstva, ili u kulinarstvu. Iz napred navedenih razloga je neophodno poznavanje na~ina prikupljanja tih delova. Koren (radix) jednogodi{njih biljaka se sakuplja na kraju vegetacijske sezone, u jesen, a vi{egodi{njih u jesen i prole}e. Aromati~no korenje bi trebalo samo krpom o~istiti, a nearomati~ne oprati u vodi, a nakon toga ise}i na sitne delove i osu{iti. Su{enje se mo`e obaviti nizanjem na konac ili rezanjem na tanke listi}e i su{enjem na specijalnim mre`ama. Su{enje se vr{i prirodnim putem, mo`e i na suncu, ili u su{arama. Osu{eni korenovi se pakuju u kartonske kutije (nearomati~ni) ili u staklene posude (aromati~ni). ^uvaju se u suvim i hladnim prostorijama. Posebno treba naglasiti da je nakon va|enja korena neophodno odse}i korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se slede}e godine iz nje razvila nova biljka. Stablo (caulus) i listovi (folium) - nadzemni delovi biljaka (herba) se sakupljaju dok su jo{ mladi i so~ni, uglavnom pre cvetanja. Sakupljanje se obavlja tokom suvih i sun~anih dana, a najpovoljniji period za ve}inu biljnih vrsta je prepodne od 10 do 11 i od 14 do 15 sati. Za branje se koriste makaze ili no`, a za odlaganje papirna ili pamu~na ambala`a. Plasti~ne kese nisu preporu~ljive jer se biljni materijal zapari i gubi na kvalietu. Svi delovi biljke bi trebalo da budu sve`i. Tako sakupljeni se raprostiru u tankim slojevima na lesama (drvene ili od platna), a mo`e se koristiti i ~ista hartija (pakpapir) i povremeno okre}u. Na taj na~in se dobija suva, zelena i zdrava sirovina spremna za upotrebu. Ovako dobijena sirovina se pakuje u posebne kutije ili d`akove od hartije, etiketira i skladi{ti. Cvetovi (flos) se sakupljaju kada su u punom razvoju (procvetale biljke). Aromati~ni cvetovi se sakupljaju pre izgrevanja sunca, a nearomati~ne oko podneva, kada se osu{e od rose. Su{enje se obavlja u tankom sloju na povoljnoj podlozi (hartija, platno, drvo, mre`a). Nearomati~ni cvetovi se pakuju u kartonske kutije ili kese, a aromati~ni u staklenke. Cvetovi se tako|e ~uvaju na suvom i hladnom mestu. Plodovi (fructus) i semenke (semen) se beru kada su potpuno zreli, ali postoje i izuzeci. Tako se {ipurak ru`e bere kad zarudi, jer kao potpuno zreo mo`e da omek{a. Zarudeli {ipurak ima vi{e vitamina C od potpuno zrelog, lak{e se su{i i prera|uje.

5

Kora (cortex) se skida rano u prole}e, jer se u to vreme lako odvaja od drveta. Skida se samo zdrava, glatka, mlada i `iva kora. Ispucala, stara i mrtva kora nema lekovita svojstva. Kora se odmah se~e na sitnije delove, su{i i pakuje u kese od hartije. Pupoljci se beru u rano prole}e, kada se naj~e{}e i razvijaju. Pupoljci breze, bora, topole i jo{ nekih biljaka se beru jo{ u februaru. Su{e se na promajnom mestu i pakuju u kese od hartije.

RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA DELOVI BIJKE
PRA[NIK @IG TU^KA STUBI] TU^KA CVET PLODNIK TU^KA KRUNI^NI LISTI] ^A[I^NI LISTI] CVETNA DR[KA

CVETNA DR[KA

LIST

LISKA KOREN LISNA DR[KA LISNA OSNOVA 6

RAZLI^ITI OBLICI LISTA

IGLI^AST LINEARAN LANCETAST JAJASTO LANCETAST

JAJAST

IZDU@ENO JAJAST

OBJAJAST

LOPATI^AST

OKRUGLAST

[TITAST

BUBRE@AST

ROMBI^AN

TROUGLAST

STRELAST

KOPLJAST

PERAST

SRCAST

OBRNUTO SRCAST 7

DLANOLIK

PRSTASTO SLO@EN

OBOD LISKE

CEO

VIJUGAV

NAZUBLJEN

TUPO NAZUBLJEN

TESTERAST

DVOJNO TESTERAST TRNOVITO TESTERAST

GRUBO TESTERAST

NERVATURA LISTA

PERASTA

MRE@ASTA

PARALELNA

POLO@AJ LISTA

NA LISNOJ DR[CI

SEDE]I

OBUHVATA STABLJIKU

SA RUKAVCEM

8

SLO@ENI LISTOVI

NEPARNO PERASTO SLO@ENI

PARNO PERASTO SLO@ENI

TROJNO PERASTO SLO@ENI

RASPORED LISTOVA NA GRANI

NASPRAMAN

UNAKRSNO NASPRAMAN

NAIZMENI^AN

PR[LJENAST

9

RAZLI^ITI TIPOVI CVASTI

GLAVICA

KLIP

UVOJAK JEDNOSTRANI (MONOHAZIJUM) GROZD

GROZD

KLAS

[TIT

METLICA

GRONJA

SLO@ENI [TIT

[TITASTA METLICA

DIHAZIJUM

PODZEMNI ORGANI

RIZOM LUKOVICA

KRTOLA

OSOVINSKI KOREN

REPA

GOMOLJ (KRTOLASTA LUKOVICA) 10

KALENDAR BRANJA LEKOVITIH BILJAKA

Sve biljne vrste, pa tako i lekovite biljke odlikuju se smenom odre|enih faza razvi}a (fenofaze) tokom `ivota i tokom godine, odnosno tokom jednog vegetacionog ciklusa. Kod svih biljnih vrsta razlikuju se ~etiri karakteristi~ne fenofaze: pupljenje, listanje, cvetanje i plodono{enje. Zajedno sa klijanjem, to su osnovne faze razvi}a biljke. Faze razvi}a i fenofaze je neophodno dobro poznavati za svaku vrstu, kako bi se mogao izraditi kalendar sakupljanja lekovitih biljaka. Taj kalendar ne}e biti isti za svaki deo na{e zemlje, jer razli~ite biljke imaju razli~ito vreme pojavljivanja odre|enih fenofaza u zavisnosti od mnogih faktora: nadmorske visine, makro- i mezoklime, reljefa, geografske {irine i dr. Najva`nije je znati da se biljke beru tokom cele godine i da aktivnost sakuplj~a biljka ni jednog trenutka ne prestaje.

Tabela 1. Kalendar sakupljanja lekovitih biljaka obra|enih u knjizi, sa koli~inama sve`e sirovine potrebnim za dobijanje 1 kg osu{ene. Zbog nedostatka relevantnih podataka za nekoliko biljaka ovi podaci nisu dati. Biljna vrsta koren cvet list list i plod list, kora pupoljci list, plod herba herba koren herba herba herba kora rizom, list plod, cvet herba cvet Deo koji se bere Vreme sakupljanja XI - III IV - X V - X V - VI II - VII X - IV VI - VI VII - IX VII - IX VI - IX VI - IX VIII - X II - IV III; XI; V - VII V - X V - VIII VII - VIII

Doma}i naziv

11

An|elika divlja Bela mrtva kopriva Bokvica Borovnica Breza Br{ljan Verbena Vidova trava Vilino sito Vijo{nica Virak Vranilova trava Vrba bela Gavez crni Glog Dan i no} Divizma

Angelica pan~i}ii Vandas Lamium album L. Plantago sp. L. Vaccinium myrtillus L. Betula pendula Roth. Hedera helix L. Verbena officinalis L. Euphrasia officinalis L. Carlina acaulis L. Parietaria officinalis L. Alchemilla vulgaris L. Origanum vulgare L. Salix alba L. Symphytum officinale L. Crataegus monogyna Jacq. Viola tricolor L. Verbascum phlomoides L.

Koli~ina sve`e sirovine (u kg) za 1 kg suve 4 5 4-4.5 (P. maj. .4.5 P. lan. 4) list 3.5 - plod 6.5 list 2.5 - kora 3 3.5 3.5 3.5 3.5 4 4 2 rizom 3.5 plod 2.5 - cvet 3.5 5 7

Doma}i naziv Biljna vrsta Vreme sakupljanja

Deo koji se bere

12

Divlji kesten Dimnja~a Dobri~ica Dra~a Dunja Zdravac crveni Ze~ji trn Zlatnica Zova crna Imela bela Ivanjsko cve}e Jagor~evina Kantarion Ki~ica Kleka Kokotac Konoplju{a Kopitnjak Kopitnjak krstasti Kopriva Krestu{ac Kupina Lazarkinja Lipa pozna Maj~ina du{ica Malina Masla~ak Medunika Oman beli O~ajnica V - VI; IX - X IV - VI IV - V VII - X IV - V VII - VIII XI - III VII - VIII IV - VI II - V VII - IX IV - VIII VII - X VII - IX X V - VII VII - VIII IV - V III - IV IV - XI V - VIII VII-X IV - VI VI - VIII IV - IX IV - VI IV - IX VI - X X - III VI - IX

Aesculus hippocastanum L. Fumaria officinalis L. Glechoma hirsuta L. Paliurus spina chrysti Mill. Cydonia oblonga Mill. Geranium robertianum L. Ononis spinosa L. Solidago virgaurea L. Sambucus nigra L. Viscum album L. Galium verum L. Primula officinalis (L.) Hill. Hypericum perforatum L. Centaurium umbellatum Gilib. Juniperus communis L. Melilotus officinalis (Med.) Lam. Eupatorium cannabinum L. Asarum europaeaum L. Hepatica nobilis Mill. Urtica dioica L. Polygala comosa Schuhr. Rubus fruticosus L. Galium odoratum (L.) Scop. Tilia cordata Mill. Thymus serpyllum L. Rubus idaeus L. Taraxacum officinale Web. Filipendula ulmaria (L.) Max. Inula helenium L. Marrubium vulgare L.

plod herba herba plod list, plod herba koren herba list, cvet, plod i kora herba herba koren, list, cvet herba herba plod herba herba herba list koren, herba herba plod, list herba cvet herba plod, list koren, list koren, herba koren herba

Koli~ina sve`e sirovine (u kg) za 1 kg suve 4 3 4 3 4 cvet 4 - plod 6 3 3.5 koren 3 - cvet 6 3 4 1.5 4 herba 4 - list 4.5 3 koren 3 - herba 5 4.5 4 3 3 4.5 3.5 3.5

Doma}i naziv Biljna vrsta Vreme sakupljanja

Deo koji se bere

13

Petrovac Pirevina Plu}njak Podbel Podubica Poto~njak, Ranilist Rastavi} poljski Razgon Rusa Rusoma~a Svilovina Sitnica Slatka paprat Slez beli Slez crni Srda~ica Sremu{ Suru~ica Trava iva Trnjina Troskot Hajdu~ka trava Hmelj Hrast lu`njak Cikorija ^i~ak ^ubar planinski [ipak [umska jagoda V - IX V - VI IV - V II - V VI - VIII VI - X VII - VIII V - X VI - VIII V - IX III - VII V - IX V - VIII III - IV; X VII - IX V - IX VI - VIII IV - VI V - VII VII - VIII III - V V - VIII VI - VIII V - VIII IV - V XI - VII VII - VIII VIII - IX IV - V V - VI

Agrimonia eupatoria L. Agropyron repens L. Pulmonaria officinalis L. Tussilago farfara L. Teucrium chamaedrys L. Lythrum salicaria L. Stachys officinalis L. (Betonica off. L.) Equisetum arvense L. Veronica officinalis L. Chelidonium majus L. Capsella bursa-pastoris (L.) Medic. Epilobium sp. Herniaria glabra L. Polypodium vulgare L. Althaea officinalis L. Malva sylvestris L. Leonurus cardiaca L. Allium ursinum L. Filipendula vulgaris Mch. Teucrium montanum L. Prunus spinosa L. Polygonum aviculare L. Achillea millefolium L. Humulus lupulus L. Quercus robur L. Cichorium intybus L. Arctium lappa L. Satureja kitaibelii Wuerzb. Rosa canina L. Fragaria vesca L.

herba rizom herba herba herba herba herba, koren herba herba rizom, herba herba herba herba rizom koren, herba cvetovi, listovi herba list, lukovica herba herba cvet, plod i list herba herba (cvt + list) {i{arice kora, plod i list koren, herba herba herba plod i cvet list, plod

Koli~ina sve`e sirovine (u kg) za 1 kg suve 3.5 4 5 3 3.5 3.5 4 4 4 3 koren 3.5 - herba 6 cvet 5 - list 4 3.5 list 10 3 4 4.5 4.5 kora 2 koren 3.5 - herba 4 4 3 plod 2.1 3.5

ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG, AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA I [UMSKIH PLODOVA ^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA ”DR JOVAN TUCAKOV” - SOKOBANJA
ADONIS d.o.o. A.Marki{i}a 166, Sokobanja tel.: 018 830 076 BETULA d.o.o. R. Spasi}a, @itkovac tel.: 018 886 592 BIOGAL d.o.o. Omladinska 67, Svrljig tel.: 018 822 950 EKOLIFE Taskovi}i, Gad`in Han tel.: 018 860 161 ZDRAVAC u.t.r. Ilije @ivulovi}a, Svrljig tel.: 018 823 665 INSTITUT JOSIF PAN^I] Tadeu{a Ko{}u{ka 1, Beograd tel.: 011 30 31 616 JELIGOR d.o.o. Jocina 40, Svrljig tel.: 018 824 110 PETROVI] d.o.o. Omladinska 49, Svrljig tel.: 063 404 410 PLANTA SPONTANEA d.o.o. Industrijska zona bb, Dobra tel.: 030 590 247 SINICULA CO d.o.o. Gornja Mutnica, Para}in tel.: 035 571 647 [UMSKO BLAGO d.o.o. Selo Bresnica, Vranje tel.: 017 446 159 [UMSKI PLODOVI Zmijanac bb, Boljevac tel.: 030 63 449

^LANOVI NACIONALNOG UDRU@ENJA PRERA\IVA^A I IZVOZNIKA LEKOVITOG BILJA ''SRBOFLORA''
ADONIS Alekse Markisica 166, Sokobanja tel.: 018 830 076 web: www.adonis-sb.com e-mail: info@adonis-sb.com BETULA Radeta Spasica 30, @itkovac tel.: 018 886 592 e-mail: doo.betula@gmail.com BILJE BOR^A Preliva~ka 98, Bor~a, Beograd tel.: 011 3321 126, fax: 011 3324 651 web: www.biljeborca.rs e-mail: office@biljeborca.rs ZDRAVAC Ilije Zivulovica bb, Svrljig tel.: 018 823 277 i 018 823 665 e-mail: utrzdravac@sezampro.rs KIRKA PHARMA Bulevar M. Pupina 10z/IV, Novi Beograd tel./faks: 011 3114 189; tel: 011 2145 701 web: www.kirkapharma.com e-mail: office@kirkapharma.com MACVAL TEA Narodnog Fronta br. 57/411, Novi Sad tel./faks: 021 4722 468 web: www.macval.rs e-mail: office@macvalgroup.com MELISA FARM [umska br. 8, Apatin tel.: 025 774 197 i 025 798 100 web: www.melisa-farm.com e-mail: office@melisa-farm.com SRBIJA[UME Bulevar M. Pupina 113, Novi Beograd tel.: 011 3112 367 web: www.srbijasume.rs e-mail: srbijasume.z.r@beotel.rs FRUCTUS Novosadski put 15/2, Ba~ka Palanka tel.: 021 752 898, fax: 021 752 899 web: www.fructus.rs e-mail: info@fructus.rs HERBA Ustani~ka 194, Beograd tel.: 011 3471 147, fax: 011 3470 608 web: www.herba.co.rs e-mail: office@herba.rs 14

ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA Za{tita prirode i prirodnih resursa, a samim tim i lekovitih biljaka je problem od globalnog zna~aja i zadatak je svake dr`ave da svojim zakonima predvidi re{avanje ovog problema. Porastom interesovanja za lekovite, aromati~ne, za~inske i jestive biljke zapa`a se velika haoti~nost u kori{}enju ove grupe biljaka, {to se pre svega odnosi na neracionalno kori{}enje prirodnih potencijala. Procenjuje se da je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugro`eno ljudskom delatno{}u. Od tih biljaka najbrojnije su lekovite biljke. Da ne bi do{lo do njihovog potpunog i{~ezavanja one su zakonom za{ti}ene razli~itim stepenom i merama za{tite. Na osnovu najnovijih odluka Vlade Republike Srbije za{ti}ene lekovite biljne vrste podeljene su u ~etiri kategorije: I Biljne vrste za koje va`i potpuna zabrana kori{}enja i prometa. II Biljne vrste koje su pod kontrolom kori{}enja i prometa. III Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sakupljanja, branja i uni{tavanja. IV Biljne vrste za ~ije je prikupljanje potrebna dozvola. Kako bi smo pojednostavili ovu podelu dajemo spisak vrsta ~iji je otkup potpuno zabranjen ili ograni~en: LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VA@I STROGA ZABRANA (I i III kategorija): - Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.) - Medve|e gro`|e (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.) - @alfija (Salvia officinalis L.) - Izop (Hyssopus officinalis L.) - Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.) - Rosulja (Drosera rotundifolia L.) - Lincura (Gentiana lutea L.) - Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.) VRSTE ^IJE JE PRIKUPLJANJE OGRANI^ENO (II i IV kategorija): Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.) Kleka (Juniperus communis L.) An|eoski koren (Angelica pan~i}ii Vand.) Jagor~evina (Primula veris Huds.) I|irot (Acorus calamus L.) Ki~ica (Centaurium umbellatum Gilib.) Kilavica (Herniaria glabra L.) Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.) Kantarion (Hypericum perforatum L.) Beli slez (Althaea officinalis L.)
15

-

Crna zova (Sambucus nigra L.) Odoljen (Valeriana officinalis L.) Crni gavez (Symphytum officinale L.) Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.) Mati~njak (Melissa officinalis L.) Vranilova trava (Origanum vulgare L.) ^ubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.) Divlja maj~ina du{ica (Thymus sp.) Pelin (Artemisia absinthium L.) Zlatica (Solidago virgaurea L.) Oman (Inula helenium L.) Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.) Ka}un (Orchis morio L.).

Neophodno je napomenuti da postoje razli~ite me|unarodne konvencije o za{titi biljnih vrsta, od kojih se jedna odnosi samo na divlje orhideje. Prilogom br. 2 "Konvencije o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje flore i faune" - Washington, 1973. za{ti}ene su sve vrste divljih orhideja. Biljke iz I i III grupe bi trebalo potpuno za{tititi od eksploatacije sa prirodnih stani{ta, a potrebne sirovine obezbe|ivati isklju~ivo sa planta`a. Biljke iz II i IV grupe trebalo bi koristiti samo u meri koju dopu{taju prirodni potencijali, stru~no i odgovorno, kako se njihov status ne bi pogor{ao. I ovde je potrebno planta`iranje, naro~ito na prirodnim stani{tima. Berba lekovitih biljaka bi trebalo da bude racionalna, odnosno potrebno je sakupljati samo one delove koji se upotrebljavaju za dobijanje sirovine. Koli~ina koja se sakuplja trebalo bi da predstavlja koli~inu dovoljnu za godinu dana. Tako|e je neophodno da se prilikom sakupljanja samoniklih iekovitih biljaka 1/3 jedinki ostavi radi dalje reprodukcije. U cilju o~uvanja lekovitih biljnih vrsta neophodno je na podru~jima na kojima se ono sakuplja organizovati kurseve i letnje {kole za obuku sakuplja~a biljaka, radi upoznavanja sa pravilnim i racionalnim sakupljanjem biljaka. Kurseve bi trebalo da vode nau~ni i stru~ni radnici iz oblasti botanike i fitoterapije. Radi poznavanja - o ugro`enosti flore Srbije najbolje govori Crvena knjiga flore Srbije (1999) u kojoj je obra|eno 50 is~ezlih i 121 krajnje ugro`eni takson (biljne vrste i podvrste). Me|u krajnje ugro`enim taksonima nalaze se mnoge biljne vrste koje mogu da se koriste kao lekovite.

16

LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA Edicija Flora Srbije (I-X) donosi 3115 biljnih vrsta za ovu teritoriju, dok u Crvenoj knjizi flore Srbije (1999) stoji podatak da na ovom podru~ju raste 3662 taksona i to 3272 vrste i 390 podvrsta. One su u klasifikacionom smislu svrstane u 766 rodova i 141 familiju. Me|utim, u knjizi Lekovite biljke SR Srbije (1989) navodi se 874 lekovite biljke. To zna~i da od ukupnog broja biljaka koje rastu kod nas lekovitim pripada 1/4, {to nije u potpunosti ta~no. Naime, veliki broj biljaka jo{ nije dovoljno ispitan, pa se tako i o njihovoj lekovitosti nedovoljno zna. Verovatno }e budu}a istra`ivanja pokazati da je broj lekovitih biljaka mnogo ve}i. Lekovite biljke su one biljne vrste koje je ~ovek koristio kao pristupa~ni lek ili sirovinu za dobijanje lekova od davnina. Poznavanje ve{tine le~enja biljem (fitoterapija) je kulturno nasle|e ranijih civilizacija. Danas, u eri visokih tehnologija mogu}e je dobijanje i sinteti~kih lekova, ali se i dalje veliki broj bazira na sastojcima ekstrahovanim iz biljaka. Neminovan i nezamenljiv je povratak prirodnim lekovitim sredstvima jer su se sinteti~ke materije od kojih se izra|uju lekovi pokazale nedovoljno sigurnim, sa mnogim ne`eljenim propratnim pojavama. Zbog toga su u medicinsku praksu uvedene nau~ne discipline koje prou~avaju ispitivanje i upotrebu lekovitih prirodnih sirovina - farmakognozija i fitoterapija. Svaki narod ima svoju knjigu lekovitih biljaka. Nave{}emo samo nekoliko imena koja su zna~ajna za na{u (srpsku) fitoterapiju: Zaharije Orfelin (1783), Vuk Karad`i} (1818), Josif Pan~i} (1868), Sava Petrovi} (1883), Jovan Tucakov (1971), Gostu{ki (1979), Vlastimir Stamenkovi} (1995) i dr. U daljem tekstu navodimo neke od najpoznatijih i lekovitih biljaka na podru~ju jugoisto~ne Srbije, kao i onih ~ija je potra`nja na tr`i{tu najve}a.

17

AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album

18

BOKVICA - Plantago sp.
Plantago major

Plantago major

Plantago lanceolata

Plantago lanceolata

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

19

AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii Vandas. - Fam.: Apiaceae (drugi narodni nazivi: an|eoski koren, an|elika, trubaljka, kravojec, {iviz) Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa debelim, razgranatim rizomom. Stablo visoko do 1,5 m, golo, {uplje i izbrazdano. Listovi perasto deljeni, liske na duga~kim {upljim dr{akama. Cvetovi sakupljeni u {titaste cvasti sa 20-30 zrakova. Cvetovi beli ili ru`i~asti. Plodovi elipsoidni, sa rebrima, aromati~ni. Stani{te: vla`na mesta - livade, listopadne {ume, obale reka i potoka, naj~e{}e u brdskom i planinskom regionu. Vreme cvetanja: od juna do oktobra. Deo biljke: zreo plod (Angelicae fructus), koren (Angelicae pan~i}ii radix). Koren se vadi rano u prole}e ili kasno u jesen, o~isti se od nadzemnih delova, uzdu` rase~e i su{i se na promaji. Primena: koristi se kod gastritisa, enteritisa i kolitisa, za otklanjanje `garavice, podrigivanja, omek{avanje sluzi u disajnim organima, olak{ava iska{ljavanje, protiv nadimanja i za pospe{ivanje rada `eluda~no-crevnog sistema, protiv uboja i otoka spolja{njem delu tela.

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album L. - Fam.: Lamiaceae (drugi narodni nazivi: ziprat, maronica, medi}) Opis vrste: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa razgranatim rizomom, sa zeljastim ~etvorougaonim stablom, visine do 40 cm, sa naspramnim dvousnim cvetovima koji su raspore|eni u pazuhu listova. Plod je ora{ica. Stani{te: raste naj~e{}e kraj potoka i {umskih puteva i po {ikarama u ni`em brdskom-hrastovom regionu. Vreme cvetanja: od aprila do oktobra. Deo biljke: beru se dobro razvijeni cvetovi (Lamii albi flos) bez cvetnih dr{ki, su{e se na vazduhu i ~uvaju u papirnim kesama. Primena: kod belog pranja, neurednih i bolnih menstruacija. Koristi se u kombinaciji sa hajdu~kom travom. Jo{ se koristi za apetit, slabokrvnost, ko`ne ne~isto}e, kao i umiruju}e i uspavljuju}e sredsvo, kod gnojnih rana i za izradu obloga za zarastanje rana.

20

BOKVICA - Plantago sp. L. - Fam.: Plantaginaceae (drugi narodni nazivi: bokvica, mu{ka- uskolisna i `enska- {irokolisna) Opis biljke: od zavisnosti od vrste (P. lanceolata mu{ka bokvica, P. major `enska bokvica), to je biljka sa jednom ili vi{e uspravnih, rebrastih cvetnih stabljika. Listovi su u prizemnoj rozeti kod svih vrsta. Kod mu{ke elipti~no lancetasti, u{iljeni, goli ili dlakav. Kod `enske {iroko jajasti sa dugim dr{akama, manji u odnosu na listove mu{ke i su`eni u kratku lisnu dr{ku. Klasovi kod mu{ke gusti, glavi~asti ili cilindri~ni, cvetovi sitni, sme|i. Kod `enske klasovi na vrhu stabljike, ~a{ica zelena, sitna, antere ljubi~aste, {tr~e iz kruni~ne cevi. Stani{te: raste na su{nim livadama, pored puteva, na zapu{tenim mestima, na vla`nim i mo~varnim livadama, od brdskih do planinskih predela. Vreme cvetanja: od aprila do septembra Deo biljke: list (Plantaginis folium) i seme (Plantaginis semen). Primena: mu{ka bokvica se koristi kod upale disajnih puteva, astme, katara mokra}nog mehura i jetre, za previjanje rana i dr. @enska bokvica ima sli~nu primenu i korsti se kod hemoroida koji krvare, hroni~nog bronhitisa, razli~itih `eluda~nih problema i bolova u `elucu.

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus L. - Fam.: Ericaceae (drugi narodni naziv: borovinka) Opis biljke: listopadni vi{egodi{nji `bun visok do 50 cm. Stablo golo, zeleno, sa o{trim ivicama, uspravno. Listovi prosti, celi, okruglasto jajasti do elipti~ni, po obodu fino testerasti, bledozeleni, u jesen crvenkasti. Cvetovi crvenkasti. Plod vi{esemena bobica (borovnica, borovinka) slatko kiselkasta. Stani{te: bukove i sun~ane {ume planinskog i subalpskog regiona, visokoplaninski pa{njaci i vri{tine. Vreme cvetanja: maj i juni. Deo biljke: list (Myrtilli folium) i plod (Myrtilli fructus). Primena: kod proliva, srdobolje, krvarenja, zapaljenja creva (katara), {uljeva, enterokolitisa, protiv {e}erne bolesti, ja~anje o~nog vida, pobolj{anja krvne slike i dr.

21

DIVIZMA - Verbascum phlomoides

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum

34

DIMNJA^A - Fumaria officinalis

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta

Glechoma hirsuta

Glechoma hederacea 35

Glechoma hirsuta

DIVIZMA - Verbascum phlomoides L. - Fam.: Scrophulariaceae (drugi narodni nazivi: krupnocvetna divizma, lopen) Opis biljke: dvogodi{nja biljka visine do 120 cm. Stablo uspravno, okruglo, pokriveno filcanim dlakama. Listovi naizmeni~ni, prizemni su`eni u dr{ku, gornji listovi sede}i obuhvataju stablo. Cvetovi `ute boje sakupljeni u vr{nu cvast na vrhu glavne i bo~nih grana. Plod je ~aura. Stani{te: raste kraj puteva, na osun~anim mestima, na livadama, na sprudovima reka, po vinogradima u ravni~arskim, brdskim i planinskim predelima. Vreme cvetanja: od juna do avgusta Deo biljke: cvetovi (Verbasci flos). Koriste se samo latice cvetova, jer su svi ostali dalovi biljke otrovni. Primena: koristi se kod katara grla, promuklosti, hroni~nog bronhitisa, astme. Spolja kao melem za rane, ~ireve, hemoroide i li{ajeve.

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum L. - Fam.: Hippocastanaceae Opis biljke: drvo visine do 25 m. Pupljci krupni i lepljivi, listovi prstasto slo`eni sa 4-9 liski, cvetovi belo roze boje u metli~astim cvastima, plodovi okrugli, bodljasti, semenke sjajne braonkasto-crvenkaste. Stani{te: raste pored potoka, u klisurama (Grdeli~ka klisura) i kao gajena vrsta na zelenim povr{inama u naseljima. Vreme cvetanja i sazrevanja: cveta od maja do juna, plod sazreva septembra i oktobra. Deo biljke: seme (Hippocastanii semen), masno ulje (Hippocastani oleum), kora (Hippocastani cortex), retko cvet i list (Hippocastani flos et folium). Primena: kod pro{irenih vena, hemoroida, tromboflebitisa, proliva, pega na licu i dr.

36

DIMNJA^A - Fumaria officinalis L. - Fam.: Fumariaceae (drugi narodni nazivi: rosopas, rosnica, runjavac) Opis biljke: to je jednogodi{nja biljka visine 50 cm, sa `ili~astim korenom. Stablo zeljasto, izbrazdano, golo, granato. Li{}e dvojno perasto rascepljeno na linearno lancetaste delove. Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti. Cvetovi ru`i~asti sa ostrugom. Plod je jednosemena ora{ica. Stani{te: na obradivim povr{inama (pod vinogradima, `itaricama i detelinom), pored puteva, od ravnice do planinskih predela. Vreme cvetanja: od aprila do juna Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Fumariae herba), su{i se u tankom sloju, u hladu, da zadr`i boju. Upotreba: sredstvo za pobolj{anje apetita i normalizaciju rada `eluda~nocrevnog sistema, naro~ito kod smanjene koli~ine `eluda~ne kiseline, gr~eva, zatvora i gasova. Pobolj{ava krvnu sliku, kada se koristi 7-8 dana, du`om upotrebom je naru{ava. U me{avinama se koristi kod cisti na jajnicima, ~vori}a na {titnoj `lezdi, dojkama, karcinoma mekog tkiva, bolova u venama...

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta L. - Fam.: Lamiaceae (drugi narodni nazivi: samobajka, gro{i}, br{tan-trava, dobri~avka) Opis biljke: vi{egodi{nja biljka sa puze}im stolonama, du`ine do 50 cm, koje se ukorenjuju te se biljka razmno`ava vegetativno. Cvetna stabla su uspravna. Listovi bubre`asti, izverugani. Cvetovi u pazuhu listova od 1-3, plavi~aste boje. Plod je ora{ica. Stani{te: na obodu {uma, kraj puteva, na suvim mestima. Vreme cvetanja: april Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Glechomae herba ili Hederae terrestris herba). Beru se cvetni vrhovi i su{e u hladu, na promaji, da zadr`e boju. Primena: uglavnom se koristi kao narodni lek kod proliva i hemoroida, zatim kod bronhitisa, kod le~enja rana, za pobolj{anje apetita, kao antidot pri trovanju olovom i sl.

37

KOKOTAC - Melilotus officinalis

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum

50

KOPITNJAK - Asarum europaeum

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis

51

KOKOTAC - Melilotus officinalis (Med.) Lam. - Fam.: Fabaceae (drugi narodni nazivi: `uta `draljika, konjska detelina) Opis biljke: dvogodi{nja ili jednogodi{nja biljka visine do 90 cm. Listovi trodelni, srednji listi} na du`oj dr{ci, liske izdu`ene i testeraste. Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti, `ute boje. Plod je mahuna jajastog oblika. Stani{te: raste na zapu{tenim povr{inama, kraj puteva, u vinogradima, pored useva od ravnice do planinskih predela. Vreme cvetanja: od maja do juna. Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Meleloti herba). Odsecaju se gornje polovine biljke u cvetu, su{e se u kiticama ili u tankom sloju na promaji u hladu. Primena: koristi se kod hroni~nih insuficijencije vena, rana, hemoroida, tvrdih i upaljenih mle~nih `lezda, reumatskih tegoba, upaljenih limfnih ~vorova i dr.

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum L. - Asteraceae (drugi narodni nazivi: resnik, grozni~nica) Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine 50-150 cm. Stablo zeljasto, kasnije odrveni. Listovi trajno (3-5) perasti, dlakavi, nazubljeni, lancetasti i za{iljeni. Cvetovi sakupljeni u brojne glavice na vrhu stabla, beli ili ru`i~asto braonkaste boje. Plod je ahenija koja se rasejava dlakavim papusom. Stani{te: kraj potoka i reka na vla`nim mestima. Vreme cvetanja: od jula do avgusta. Deo biljke: Koren (Eupatorii radix), nadzemni deo (list i cvet) (Eupatorii herba). Koren se vadi rano u prole}e, a herba pre cvetanja. Primena: koren kod zatvora, herba kod oboljenja `u~i, ko`nih bolesti, za lu~enje mokra}e, smanjenje holesterola - masno}e u krvi, sni`ava pritisak. U me{avinama se koristi kod holesterola, triglicerida, gripa, pro{irenih vena nogu, pro{irenih vena sa ranama, zakre~enja arterija (arterioskleroza) i otvrdle aorte.
52

KOPITNJAK - Asarum europaeum L. - Aristolochiaceae (drugi narodni nazivi: gorski kopitac, mastlica, tamnjani~e) Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta, kojoj rizom puzi neposredno ispod povr{ine zemlji{ta. Biljka je niskog rasta, svega 5-10 cm, a iz svakog pupoljka polegle stabljike izrastu uvek po dva lista koji su uspravni s dugom dr{kom. Listovi su u obliku kopita, sjajni, ko`asti, s lica tamnozeleni, a na nali~ju mutni, mre`asti, obi~no prezimljuju. Cvetovi su neugledni, spolja zeleno sme|i, a iznutra crvenkasto crni i imaju izgled malog le{nika, kriju se u bazi listova. Stani{te: u vla`nim, me{ovitim listopadnim {umama, naro~ito u bukovim. Vreme cvetanja: od marta do maja. Deo biljke: upotrebljava se rizom s nadzemnim delom biljke i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba) ili samo rizom (Asari rhizoma). Primena: kod gihta, i{ijasa, groznice, neuredne menstruacije, opstipacije, ka{lja, glavobolje, migrene, angine pektoris, histerije, za izazivanje povra}anja, kao diure-ti~no sredstvo, kod odvikavanja od pu{enja i dr. Ne koristi se bez nadzora.

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis Mill. - Fam.: Ranunculaceae Opis vrste: Listovi na dugim dr{kama, ko`asti, sa lica zeleni, sa nali~ja obi~no ljubi~asti. Pri osnovi srcasti, use~eni do polovine, na tri jednaka, {iroko-jajasta, obodom dlakava re`nja. Listovi ostaju preko zime, do prole}a. Cvetovi pojedina~ni na vrhovima maljavih stabljika. Kruni~nih listi}a 6-7-(10), usko-jajasti, plavi~asti, retko ru`i~asti, ili beli. Mnogo pra{nika. Stani{te: mezofilne {ume kitnjaka, graba, bukve, jele, smr~e i bora krivulja, jako kiselom i humusnom zemlji{tu. Vreme cvetanja: od marta do juna. Deo biljke: list (Hepaticae folium), re|e cela biljka (Hepaticae herba). Primena: kod nekih oboljenja jetre (`utica), nadra`aja u grlu, plu}nih bolesti i za zarastanje rana. Koristi se u homeopatiji. U ve}oj koli~ini je otrovan i nestru~na primena se ne preporu~uje.

53

SREMU[ - Allium ursinum

SURU^ICA - Filipendula vulgaris
82

TRAVA IVA - Teucrium montanum

TRNJINA - Prunus spinosa

83

SREMU[ - Allium ursinum L. - Fam.: Alliaceae (drugi narodni nazivi: medve|i luk, cremo{) Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka. Lukovica beli~asta 2-6 cm duga iz koje polaze dva lista i trouglasto stablo koje na vrhu nosi bele cvetove sakupljene u {titaste cvasti. Nakon precvetavanja nastaju ~aure sa trouglastim crnim semenkama. Stani{te: bukove {ume. Vreme cvetanja: od aprila do juna. Deo biljke: nadzemni deo biljke (Allii ursini herba) i sve`a lukovica (Allii ursini bulbus recens). Primena: kod smetnji u varenju hrane, gubljenja apetita, crevnog katara, arterioskleroze, protiv nesanice, za sni`avanje i uravnote`enje krvnog pritiska i dr.

SURU^ICA - Filipendula vulgaris Mch. - Rosaceae (drugi narodni nazivi: siri{tarka, svinjurak, suru~arka Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine do 80 cm. Rizom tanak ~vornovat, na krajevima adventivni korenovi sa krtolastim zadebljanjima. Stablo zeljasto, izbrazdano, golo, sa perastim listovima nalik na list hajdu~ke trave. Cvetovi `u}kasto beli ili ru`i~asti u metli~astim cvastima. Plod nije spiralan - ora{ica. Stani{te: na suvim i umereno vla`nim livadama brdskih i predplaninskih predela, na po`ari{tima i {umskim ~istinama Vreme cvetanja: od maja do jula Deo biljke: koren i nadzemni deo biljke u cvetu (Filipendulae radix et herba). Koren se vadi u jesen ili rano prole}e, a za upotrebu se izdvajaju krtolasta zadebljanja. Su{e se u tankom sloju na suncu. Nadzemni deo se prikuplja kada je biljka u cvetu, su{i se u tankom sloju, u hladu da sa~uva boju. Primena: kod upala crevnog trakta, nekih benignih tumora, upala mokra}ne be{ike, anacidnog gastritisa i ~ira `eluca, hemoroida i krvarenja.
84

TRAVA IVA - Teucrium montanum L. - Fam.: Lamiaceae (drugi narodni nazivi: planinska podubica) Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visoka do 30 cm. Stablo tanko pole`u}e, pokriveno dlakama. Listovi lancetasti, naspramni. Cvetovi bledo`ute boje, u pazuhu listova, sakupljeni u dihazije na vrhu cvetnih glava. Plodi}i sitni malo mre`asti. Biljka je veoma gorkog ukusa, ali prijatnog mirisa. Stani{te: suva, topla, kamenita, kra~nja~ka mesta od 400-1500 m nadmorske visine, na ju`nim ekspozicijama. Isto~na Srbija: Tupi`nica, Svrlji{ke planine, Suva planina i dr. Vreme cvetanja: od jula do septembra. Deo biljke: nadzemni deo biljke za vreme cvetanja: (Teucrii herba). Primena: kao sredstvo za ja~anje, le~enje `eludca, `u~nih puteva, peska u `u~i, za le~enje hemoroida, belo pranje kod `ena, le~i gnojne rane, reumati~ne bolove, upalu o~iju.

TRNJINA - Prunus spinosa L. - Fam.: Amygdalaceae (drugi narodni nazivi: crni trn, trlika, trn) Opis vrste: vi{egodi{nja biljka, grmolikog izgleda, visine 1-3 m, sa brojnim {ilastim bodljama (trnovima) na stablu i granama, sa sitnim brojnim listovima i belim cvetovima. Plod je ko{tunica, najpre zelene, a kasnije plave pa tamno plave boje, veli~ine do 1 cm. Stani{te: od nizijskog do planinskog regiona, u {ikarama i {ibljacima, na ivicama {uma. Vreme cvetanja: od marta do maja, zavisno od nadmorske visine. Deo biljke: cvet (Pruni spinosae flos), plod (P. s. fructus) i list (P. s. folium). Primena: kod `eluda~nih gr~eva, ko`nih osipa kod dece, ka{lja i promuklosti, za pobolj{anje apetita, poja~ano izlu~ivanje, ~i{}enje krvi, redovnu menstruaciju, grgljanje kod obolelnih desni usne {upljine i grla.

85

An|elika divlja...........18 Bela mrtva kopriva....18 Bokvica......................19 Borovnica..................19 Breza......................22 Br{ljan......................22 Verbena.....................23 Vidova trava...............23 Vilino sito...................26 Vijo{nica....................26 Virak......................27 Vranilova trava...........27 Vrba bela...................30 Gavez crni..................30 Glog...........................31 Dan i no}...................31 Divizma......................34 Divlji kesten...............34 Dimnja~a...................35 Dobri~ica...................35 Dra~a.........................38 Dunja.........................38 Zdravac crveni...........39 Ze~ji trn.....................39 Zlatnica......................42 Zova crna...................42

INDEX DOMA]IH NAZIVA Imela bela..................43 Ivanjsko cve}e...........43 Jagor~evina.............46 Kantarion.................46 Ki~ica......................47 Kleka........................47 Kokotac.....................50 Konoplju{a...............50 Kopitnjak................51 Kopitnjak krstasti.......51 Kopriva...................54 Krestu{ac.................54 Kupina.....................55 Lazarkinja...............55 Lipa pozna.................58 Majkina du{ica...........58 Malina.......................59 Masla~ak...................59 Medunika..................62 Oman beli..................62 O~ajnica....................63 Petrovac....................63 Pirevina.....................66 Plu}njak....................66 Podbel.......................67 Podubica...................67

Poto~njak..................70 Ranilist......................70 Rastavi} poljski..........71 Razgon.....................71 Rusa........................74 Rusoma~a.................74 Svilovina...................75 Sitnica..................75 Slatka paprat.............78 Slez beli.....................78 Slez crni.....................79 Srda~ica..................79 Sremu{....................82 Suru~ica.................82 Trava iva....................83 Trnjina.....................83 Troskot....................86 Hajdu~ka trava.........86 Hmelj......................87 Hrast lu`njak............87 Cikorija...................90 ^i~ak.....................90 ^ubar planinski..........91 [ipak.........................91 [umska jagoda.......94

Achillea millefolium ....86 Aesculus hippocastanum ....34 Agrimonia eupatoria ...63 Agropyron repens ......66 Alchemilla vulgaris .....27 Allium ursinum ............82 Althaea officinalis .......78 Angelica pan~i}ii .......18 Arctium lappa .............90 Asarum europaeaum .....51 Betula pendula ...........22 Capsella bursa-pastoris ..74 Carlina acaulis ...........26 Centaurium umbellatum ...47 Chelidonium majus ....74 Cichorium intybus ......90 Crataegus monogyna ....31 Cydonia oblonga ........38 Epilobium sp. .............75 Equisetum arvense .....71 Eupatorium cannabinum ..50 Euphrasia officinalis ...23 Filipendula ulmaria .....62 Filipendula vulgaris ....82 Fragaria vesca ............94 Fumaria officinalis ......35

INDEX LATINSKIH NAZIVA Galium odoratum .......55 Prunus spinosa ..........83 Galium verum .............43 Pulmonaria officinalis .....66 Geranium robertianum ...39 Quercus robur ............87 Glechoma hirsuta .......35 Rosa canina ...............91 Hedera helix ...............22 Rubus fruticosus ........55 Hepatica nobilis .........51 Rubus idaeus .............59 Herniaria glabra .........75 Salix alba ....................30 Humulus lupulus ........87 Sambucus nigra .........42 Hypericum perforatum ...46 Satureja kitaibelii ..........91 Inula helenium ...........62 Solidago virgaurea .....42 Juniperus communis .....47 Stachys officinalis ......70 Lamium album ...........18 Symphytum officinale .....30 Leonurus cardiaca .....79 Taraxacum officinale ..59 Lythrum salicaria ........70 Teucrium chamaedrys ...67 Malva sylvestris ..........79 Teucrium montanum ..83 Marrubium vulgare .....63 Thymus serpyllum ......58 Melilotus officinalis .....50 Tilia cordata ...............58 Ononis spinosa ..........39 Tussilago farfara .........67 Origanum vulgare .....27 Urtica dioica ...............54 Paliurus spina chrysti ......38 Vaccinium myrtillus ....19 Parietaria officinalis ....26 Verbascum phlomoides ...34 Plantago sp. ..............19 Verbena officinalis ......23 Polygala comosa ........54 Veronica officinalis .....71 Polygonum aviculare .....86 Viola tricolor ..............31 Polypodium vulgare ...78 Viscum album .............43 Primula officinalis .......46
95

LITERATURA: - Adamovi}, D. 1994: Proizvodnja lekovitih, za~inskih i aromati~nih biljaka stanje i perspektive. Medicinal Plant Report '94. - Glasnik 24/7.III 2008. Glasnik, Beograd - Gorunovi}, M. i dr. 1989: Priru~nik o lekovitim biljkama, Savez farmaceutskih dru{tava Jugoslavije, Beograd. - Gostu{ki R. 1967: Le~enje lekovitim biljem. Brograd. - Grli}, Lj. 1980: Samoniklo jestivo bilje. Prosveta. Zagreb. - Jordanov, D., Nikolov, R. 1969: Fitoterapija. Medicina i fizkultura. Sofia. - Ki{geci, J., Adamovi}, D., Kata, E. 1987: Proizvodnja lekovitog bilja. Nolit, Beograd - Nikolova, M., Manolov, P. 1990: Nar~nik po bilkole~enie. Medicina i fizkulturaSofia. - Maru{i}, R. 1984: Lekovitim biljem do zdravlja. Mladost. Zagreb. - Messegue, M. 1975: Moj herbar zdravlja. "Otokar Ker{ovani", Opatija - Mijatovi}, J. 1972: Trave i melemi. Beograd - Pelagi}, V. 1970. Narodni u~itelj. Beograd. - Petrovi}, S. 1883: Lekovite biljke Srbije. Beograd. - Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1994: Lekovito bilje Timo~ke krajne (Fitoterapija I). Zaje~ar. - Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1995: Lekovito bilje Timo~ke krajne (Fitoterapija II). KPZ Zaje~ar. - Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1974: Priru~nik o lekovitom bilju, Savez |a~kih zadruga, Beograd. - Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1998.: Priru~nik o lekovitom bilju, 2M Komerc multilevel, Pirot.. - Sari}, M. (ed.) 1989: Lekovite biljke SR Srbije. Posebna izdanja SANU. Beograd. - Simonovi}, D. 1959: Botani~ki re~nik. SANU, knjiga CCXVIII, Institut za srpskohrvatski jezik, knjiga 3. Beograd. - Stamenkovi}, V., 1995: Ne{kodljive lekovite biljke. Solaris, Leskovac. - Stepanovi}, B., Kilibarda, M., Hmeljevski, S. 19 : Gajenje lekovitog i aromati~nog bilja. Savremena administracija. Beograd. - Tasi}, S. i dr. 2004: Vodi~ kroz svet lekovitog bilja. Valjevac, Valjevo. - Tucakov, J. 1967: Lije~enje ~ajevima ljekovitog bilja. August Cesarec, Zagreb. - Tucakov, J. 1984: Le~enje biljem Rad. Beograd. - Turova, A.D., Sapo`nikova, E.N. 1984: Lekarstvennie rastenija SSSR i ih primenenie. Medicina. Moskva. - Wichtl, M. (Hrsg.) 1989: Teedrogen. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft mbH. Stuttgart. - Willfort, R. 1989: Lekovito bilje i njihova upotreba. Mladost. Zagreb. IZVOR ILUSTRACIJA I FOTOGRAFIJA: - Otto Wilhelm Thomé: Flora von Deutschland Österreich und der Schweiz,1885. (http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/) - Jacob Sturm, Johann Georg Sturm: Deutschlands Flora in Abbildungen (1796), Tafeln 1796 (http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de) - Privatna elektronska zbirka Autora - Privatna zbirka Udru`enja DR JOVAN TUCAKOV - Sokobanja - Kire Stoj~evski, profesor Poljoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu
96

Related Interests