You are on page 1of 33

Udru`enje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" - Sokobanja

LEKOVITO, AROMATI^NO I ZA^INSKO BILJE U KOMERCIJALNOJ UPOTREBI
priredila dipl. ing. Milica Buha

SOKOBANJA, 2012.

Udru`enje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja LEKOVITO, ZA^INSKO I AROMATI^NO BILJE U KOMERCIJALNOJ UPOTREBI priredila Milica Buha Izdava~i: Udru`enje za lekovito bilje DR JOVAN TUCAKOV - Sokobanja DO FILM PUBLIK ART Za izdava~a: Neboj{a Stanojevi} Urednik: Dipl. ing. Milica Buha Ilustracije: Mina Simi} Dizajn i priprema za {tampu: FPA CREATIVE TEAM www.filmpublikart.net [tampa: COLORGRAFX Tira`: 1.000

PREDGOVOR LAB sektor ili sektor lekovitog i aromati~nog bilja pru`a velike mogu}nosti za razvijanje sopstvenog biznisa. To potvr|uju brojni primeri preduze}a koja danas izuzetno uspe{no posluju u Srbiji. Ovaj priru~nik nastao je kao kruna Projekta podr{ke LAB sektoru u Srbiji, koji je Udru`enje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje realizovalo u protekle dve godine. U sebi sa`ima sve teme koje su tokom Projekta obra|ene u okviru ~etiri ranije objavljene publikacije i kroz predavanja o uzgoju, sakupljanju, preradi i organskoj proizvodnji lekovitog bilja, kao i rezultate istra`ivanja na{ih eminentnih stru~njaka izlo`ene u okviru Nacionalne konferencije o LAB sektoru, odr`ane u Sokobanji 2012. godine u okviru istog Projekta. Sam projekat obuhvatio je promociju sektora, kako kod potro{a~a, tako i kod proizvo|a~a, ali i edukaciju potencijalnih proizvo|a~a, obzirom da su potencijali Srbije u ovom sektoru iskori{}eni u veoma malom procentu i da se ve}im anga`ovanjem u ovoj oblasti mogu obezbediti ne samo nova radna mesta, ve} i inostrana tr`i{ta. @elja nam je da ovaj priru~nik postane polazna ta~ka za sve one koji razmi{ljaju da se upuste u neki od poslova u okviru LAB sektora ili izvor novih ideja za one koji se ovim poslovima ve} bave. Udru`enje "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja

SADR@AJ
UVOD ............................................................................................ SAKUPLJANJE SAMONIKLOG LEKOVITOG BILJA ............

5 9

ZA[TITA SAMONIKLIH LEKOVITIH BILJAKA ................. 11 GAJENJE LEKOVITOG AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA ............................................................. 13 MOGU]NOSTI I PREDNOSTI PROIZVODNJE NA MALIM POVR[INAMA .................................................... 16 ORGANSKA PROIZVODNJA LEKOVITOG BILJA ........... 19 SU[ENJE LEKOVITOG BILJA ............................................. 20 PLANSKA KALKULACIJA .................................................... 26 ZAKONSKA REGULATIVA ................................................... 28 IDEJE ZA KVALITETNU PROIZVODNJU I DODATNU ZARADU ............................................................ 33 POSEBNI DEO I - Lekovite, aromati~ne i za~inske biljke koje se uspe{no mogu gajiti na jugu Srbije .............................................................. 41 POSEBNI DEO II - Lekovite, aromati~ne i za~inske biljke koje se uspe{no mogu sakupljati na jugu Srbije ..................................................... 63 VA@NE ADRESE ..................................................................... 78 INDEX NARODNIH IMENA .................................................. 79 INDEX LATINSKIH IMENA ................................................... 79 LITERATURA .......................................................................... 80

UVOD Grupa biljaka poznatih pod nazivom lekovito i aromati~no bilje (LAB) obuhvata oko 10.000 biljnih vrsta rasprostranjenih {irom planete. Manji broj vrsta se organizovano proizvodi, dok se ostale nalaze samonikle u prirodi, a i jedne i druge se koriste kao sirovina u farmaceutskoj, kozmeti~koj i prehrambenoj industriji. Svaki tre}i lekoviti preparat koji se koristi u savremenoj medicini u svom sastavu ima neki od sastojaka izdvojenih iz biljne sirovine. Nekada se ova sirovina dobijala isklju~ivo sakupljanjem biljaka iz prirode, ali je intenzivni razvoj pomenutih industrija u drugoj polovini XX veka, a naro~ito danas uslovio intenziviranje organizovanog gajenja lekovitog i aromati~nog bilja. Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je jo{ uvek dominantan na~in snabdevanja evropskog tr`i{ta sirovinama, a cena ovih sirovina je ni`a u odnosu na sirovine dobijene gajenjem. Sakupljanje bilja je dominantan na~in snabdevanja u ve}ini evropskih zemalja - u Ma|arskoj 30 do 50% bilja je poreklom iz prirode, u Nema~koj izme|u 50 i 70%, u Bugarskoj izme|u 75 i 80%, dok je u Albaniji i Turskoj skoro 100%. Ovo je dominantan na~in snabdevanja i u podru~jima sa niskim tehnolo{kim razvojem, posebno u Aziji, Africi, Srednjoj i Ju`noj Americi kao i Jugoisto~noj Evropi. Prema nekim procenama u na{oj zemlji ima oko 4.000 organizovanih LAB bera~kih doma}instava, {to prema nekim procenama predstavlja oko 12.000 bera~a, ali se taj broj iz godine u godinu smanjuje. Generalni trend na svetskom tr`i{tu je ve}e u~e{}e kultivisanog - gajenog lekovitog bilja. Vode}i evropski proizvo|a~i su Francuska, Nema~ka, [panija, Engleska i Italija, a od zemalja biv{eg Isto~nog bloka Rusija, Bugarska, Poljska i Ma|arska. Na ameri~kom kontinentu zna~ajni su SAD
5

Planta`a lavande

i Argentina, u Africi Maroko i Tunis, u Aziji Kina, Indija i Gruzija. Procenjuje se da se povr{ine pod gajenim biljem u EU kre}u oko 70.000 ha, na kojima se gaji 130-140 vrsta. Francuska i [panija imaju najve}e povr{ine pod planta`amaa. Neke od njih se gaje i sakupljaju (lincura) a neke se samo gaje (nana). Naj~e{}e gajene vrste su: lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak (Papaver somniferum), kim (Carum carvi) i mora~ (Foeniculum vulgare). Srbija je nekada bila vode}a zemlja regiona u ovoj oblasti i vrlo lako bi mogla, uz podr{ku dr`avnih ogana, da se vrati u sam vrh. Povoljni geografski i klimatski faktori i ~injenica da mnoge danas gajene lekovite vrste poti~u upravo sa na{ih potvr|uju ovu ~injenicu. Ako tome dodamo raznovrsnost zemlji{nih tipova i njihovih, dobijamo sve preduslove za veliku i raznovrsnu proizvodnju. Danas prepreku da se prirodne mogu}nosti iskoriste do kraja predstavlja ekonomski faktor, {to ne bi trebalo da obeshrabri potencijalnog uzgajiva~a. Uprkos velikim problema Srbija ipak spada u red zemalja sa bogatom tradicijom i iskustvom u gajenju. Osim toga, po~etna ulaganja uglavnom nisu velika. Mnogo je zna~ajnije anga`ovanje ljudskog potencijala nego kapitala, a radna snaga predstavlja jedan od bitnih resursa za svaku zajednicu i jedan od klju~nih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacionalne ekonomije. Demografska slika poljoprivrednog stanovni{tva Srbije (1 milion ili oko 25% stanovni{tva) i veliki broj nezaposlenih (u 2010-oj taj broj je oko 900.000 ili gotovo 30% radno sposobnog stanov ni{tva) o~igledno predstavlja veliki potencijal za razvoj poljopri-vrede, a posebno LAB sektora. Ovu tvrdnju potvr|uje i podatak dobijen sa terena - dnevna zarada radnika na planta`i je 10-20 eura, dok dobar bera~ mo`e da zaradi i do 50 eura dnevno. Ako se usklade mo}i sa tra`njom i dobro organizuje proizvodnja ni dobit ne}e izostati. Posebno je va`no unapred ugovoriti proizvodnju za sigurnog kupca. Ako se pri tom u posao uklju~e i stru~njaci za lekovito bilje, uvedu nove tehnologije i zadovolje svetski standardi, Srbija se mo`e vratiti u sam vrh proizvo|a~a lekovitog bilja.

6

U slede}im tabelama mo`ete videti kakva je situacija na tr`i{tu LAB sektora kod nas i u svetu danas.
Tabela 1. Ukupna poljoprivredna povr{ina pod lekovitim biljem u Republici Srbiji u protekliom periodu

godina 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

1.040 ha 1.868 ha 1.051 1.359 1.476 1.359 1.670 1.423 ha ha ha ha ha ha

Izvor: Prof. dr Tomislav @ivanovi}: "Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost", Nacionalna konferencija o LAB sektoru u Srbiji, Sokobanja 2012. Tabela 2. Najve}i snabdeva~i tr`i{ta EU lekovitim biljem

zemlja Kina Indija Singapur USA Egipat Pakistan Meksiko Bugarska Maroko Albanija UKUPNO

koli~ina izvezenog lekovitog bilja (t) 140.450 35.650 14.400 11.700 11.650 11.300 8.500 8.250 7.350 7.150 7.100 278.400

vrednost izvoza (u milionima dolara) 326 53 63 26 120 14 5 9 12 12 14 727

Izvor: Prof. dr Tomislav @ivanovi}: "Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost", Nacionalna konferencija o LAB sektoru u Srbiji, Sokobanja 2012. 7

Tabela 3. Evropsko tr`i{te lekovitog bilja

dr`ava
Nemačka Francuska Italija Engleska Španija [vajcarska Belgija Slovačka Austrija Slovenija Finska [vedska Danska Grčka Norveška Litvanija Letonija Island Holandija Moldavija Portugalija Rumunija Hrvatska Češka Turska Poljska Irska Mađarska Bugarska

Promet lekovitog i aromaričnog bilja (t)
uvoz 45.400 19.800 10.380 7.410 7.370 4.270 4.770 3.040 2.590 1.220 580 670 590 1.180 130 120 45 10 1.510 12 260 40 430 920 170 1.770 2.750 710 420 izvoz 14.910 5.180 3.560 660 3.060 140 1.790 580 1.820 550 10 100 45 1.000 1 12 9 1 1.630 180 530 1.010 1.510 2.820 3.550 5.470 6.730 5.480 7.350 neto uvoz 30.490 14.620 6.820 6.750 4.310 4.130 2.980 2.460 770 670 570 570 545 180 129 108 36 9 -120 -168 -270 -970 -1.080 -1.900 -3.380 -3.700 -3.980 -4.770 -6.930

Izvor: Prof. dr Tomislav @ivanovi}: "Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost", Nacionalna konferencija o LAB sektoru u Srbiji, Sokobanja 2012. 8

PLANSKA KALKULACIJA U narednom odeljku date su planske kalkulacije planta`ne proizvodnje za nekoliko kultura. Napomene: - NAVEDENE KALKULACIJE DATE SU USLOVNO, OBZIROM DA CENE, A NARO^ITO OTKUPNA CENA SIROVINE, VARIRAJU IZ GODINE U GODINU. Zato se, kod zasnivanja planta`e i opredeljivanja za gajenje odre|ene vrste dobro obavestite o svim trenutnim cenama i neophodnim ulaganjima. - Cene u kalkulacijama date su u evrima. BELI SLEZ - Althaea officinalis
1 2 3 4 5 6 7 8

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

640 1.200 1.600 3.440 (1+2+3) 1.300 5.0 6.500 (5 x 6)

DOBIT
BOSILJAK - Ocimum basilicum

3.060

(7-4)

1 2 3 4 5 6 7 8

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

276 228 450 954 (1+2+3) 2.000 1.0 2.000 (5 x 6)

DOBIT
26

1.046

(7-4)

NEVEN - Calendula officinalis
1 2 3 4 5 6 7 8

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

460 390 1.850 2.700 (1+2+3) 1.000 5.0 5.000 (5 x 6)

DOBIT

2.300

(7-4)

ODOLJEN (VALERIJANA) - Valerijana officinalis
1 2 3 4 5 6 7 8

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

606 775 900 2.281 (1+2+3) 1.400 4.0 5.600 (5 x 6)

DOBIT

3.319

(7-4)

PITOMA NANA (MENTA) - Mentha x piperita
1. godina 1 2 3 4 5 6 7 8 2. godina

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

384 765 293 3.000 1.0 3.000 (5 x 6)

293 440 293 3.000 3.000 (5 x 6)

1.442 (1+2+3) 1.026 (1+2+3)

DOBIT
27

1.558

(7-4)

1.974

(7-4)

MATI^NJAK - Melissa officinalis
1. godina 1 2 3 4 5 6 7 8 2. godina

Rad ma{ina Reprodukcioni materijal Radna snaga UKUPNO Planirani prinos Planska cena Vrednost proizvodnje

284 571 350 1.205 (1+2+3) 1.500 1.0 1.500 (5 x 6)

263 365 280 908 (1+2+3) 3.000 3.000 (5 x 6)

DOBIT

295

(7-4)

2.092

(7-4)

ZAKONSKA REGULATIVA Nacionalni propisi se bave, pre svega, za{titom lekovitih biljaka i njihovog stani{ta, naro~ito kada se radi o endemoreliktnim ili retkim biljnim vrstama, o ~emu je ve} bilo re~i u ranijem tekstu. U tome zna~ajnu ulogu ima Zavod za za{titu prirode Republike Srbije. Sve zakonske akte donosi Vlada Republike Srbije. Njihovo stupanje na snagu je nakon objavljivanja u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Me|unarodni propisi kojima se reguli{e oblast lekovitih biljaka su konvencije, deklaracije, direktive i ostali strate{ki dokumenti. Osim toga, zakonom je regulisana i oblast uzgoja lekovitog bilja, te je svaki uzgajiva~ du`an da prijavi parcelu na kojoj gaji lekovito bilje i vrstu kulture. Zakonom o organskoj proizvodnji koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine detaljno je ure|ena i organska proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, ciljevi i na~ela, metode, kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obele`avanje, skladi{tenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, nadzor i druga pitanja od zna~aja za organsku proizvodnju.
28

Dajemo kratak izvod iz Smernica za Dobru poljoprivrednu praksu (Good Agricultural Practices - GAP) lekovitog i aromati~nog bilja.
UVOD Smernice se odnose na gajenje i primarnu preradu lekovitih biljaka koje se prodaje i primenjuje u Evropskoj Uniji. -- Smernice obavezuju proizvo|a~e i prera|iva~e lekovitih biljaka da za{tite prirodne rasurse istih. Glavni cilj Smernica je da se identifikuju najzna~ajnije mere u proizvodnji za postizanje dobrog kvaliteta finalnih proizvoda. Osnovni smisao Smernica je da se ispuni zahtev korisnika u smislu propisanog kvaliteta: da se populacija {tetnih mikroorganizama svede na dozvoljeni minimum i da se ograni~e negativni uticaji koji se mogu javiti pri gajenju, preradi i skladi{tenju biljnih sirovina i gotovih proizvoda. Svi u~esnici u proizvodnji i preradi (od proizvo|a~a sirovina do trgovaca) du`ni su da dobrovoljno sprovode Smernice. PRINCIPI I POSTAVKE ZA DOBRU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU 1. Seme i sadni materijal 1.1 Kori{}eno seme i sadni materijal mora biti identifikovan botani~ki, sa naznakama varijeteta, sorte, hemotipa i porekla. 1.2 Izvorni materijal treba da ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta i klijavosti. 1.3 Pojava drugih biljaka na zasa|enim povr{inama treba da se proveri sa kompletnim proizvodnim postupkom (gajenje, `etva, su{enje, pakovanje) i da se uklone. 2. Gajenje 2.1. Primenjuje se standardni postupak koji mora biti unapred definisan (zavisno da li se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji). 2.2. Zemlji{te i |ubrenje 2.2.1 Gajenje lekovitih biljaka nije dozvoljeno na zemlji{tu zaga|enom kanalizacionim otpadom, ljudskim i `ivotinjskim fekalijama, te{kim metalima, pesticidima i dr. hemikalijama. 2.2.2 Prirodno |ubrivo ne sme da sadr`i ljudske fekalije, mora biti dobro kompostirano. 2.2.3 Sva |ubriva moraju da se primenjuju samo prema potrebama biljne vrste. 2.2.4 Za navodnjavanje mo`e se upotrebiti nezaga|ena voda: bez te{kih metala, pesticida, herbicida i drugih toksi~nih materija. 2.3. Navodnjavanje 2.3.1. Navodnjavanje se primenjuje samo u skladu sa potrebama biljaka. 2.3.2. Kvalitet vode mora da bude u skladu sa nacionalnim i standardima Evropske Unije. 2.4 Nega useva i za{tita bilja 2.4.1 Mere obrade moraju biti prilago|ene rastu i potrebama biljaka. 2.4.2 Kad god je mogu}e izbegavati primenu herbicida i pesticida. Ostaci pesticida moraju da se uklapaju u dozvoljeni propisani maksimum. Primenu i skladi{tenje sredstava obavlja kvalifikovano lice. Primena sredstava mora biti registrovana u dokumentaciji. 29

2.4.3 Primena sredstava za |ubrenje i za{titu mora biti takvog intenziteta da biljni materijal bude prihvatljiv na tr`i{tu. 3. @etva 3.1 @etva se obavlja kada biljke sadr`e najvi{e lekovitih materija. 3.2 @etva se odvija pri stabilnim vremenskim uslovima, izbegava se visoka vla`nost. 3.3 Oprema za `etvu mora da se odr`ava u ~istom i ispravnom stanju, delovi koji dolaze u dodir sa biljnim materijalom da su bez ulja i drugih zaga|iva~a. 3.4 Re`u}i delovi ma{ine ne treba da zahvataju zemlju. 3.5 U po`njevenom biljnom materijalu ne smeju da se na|u toksi~ni biljni delovi. 3.6 O{te}en i pokvaren biljni materijal treba da se odstrani. 3.7 Prihvatni sudovi za po`njeveni biljni materijal moraju biti ~isti. 3.8 Po`njeveni biljni materijal ne sme da dolazi u kontakt sa zemlji{tem. 3.9 Po`njeveni biljni materijal ne sme da se sabija. 3.10 Po`njeveni biljni materijal dopremiti do su{are ili drugih ure|aja za preradu {to pre. 3.11 Po`njeveni biljni materijal treba da je za{ti}en od {teto~ina, mi{eva/glodara i doma}ih `ivotinja. 4. Primarna prerada 4.1. Nakon pristizanja na mesto primarne prerade, biljni materijal mora da se odmah istovari i odpakuje. 4.2. Prostorije u kojima se prerada odvija moraju da budu ~iste, sa dobrim provetravanjem. 4.3. Gra|evina treba da je tako sazidana da se spre~i ulazak ptica, insekata, glodara i doma}ih `ivotinja. 4.4. Oprema za preradu mora da bude ~ista i da se redovno servisira. 4.5. Kod prirodnog su{enja materijal ne sme da bude u kontaktu sa zemljom. Ako se materijal su{i te~nim gorivom ili gasom, u njemu ne sme da budu ostaci tih energenata. 4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za datu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. 4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za datu biljnu vrstu, ne sme da do|e do pregrevanja. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. 4.7. Su{enje na zemlji{tu uz izlaganje direktnim sun~evim zracima treba izbegavati, osim za biljne delove gde je to neophodno. 4.8. Biljni materijal mora biti selektiran na ~istim i tehni~ki ispravnim ure|ajima. 4.9. Posude za otpatke treba da budu obele`ene i da se svakodnevno ~iste. 4.10. Osu{eni materijal se odmah pakuje, kako bi se spre~ilo zaga|enje. 5. Pakovanje 5.1 Nakon ponovne kontrole biljni materijal se pakuje u nove ~iste d`akove, kesice ili kutije. 5.2 Ambala`a se ~uva u suvoj i ~istoj prostoriji, nedostupna `ivotinjama. 5.3 Ambala`a za vi{ekratnu upotrebu treba da je dobro o~i{}ena i osu{ena.

30

6. Skladi{tenje i transport 6.1. Pakovani suvi materijal skladi{ti se u suvim, dobro provetrenim prostorijama, sa ujedna~enom temperaturom: sve` materijal na od 1-5oC (osim bosiljka), a zamrznuti na -18oC (kod du`eg ~uvanja na -20oC). 6.2. Prostorije u kojima se vr{i prerada ili skladi{ti biljni materijal moraju da imaju za{titnu mre`u na svim otvorima. 6.3. Za skladi{tenje suvog materijala se preporu~uje prostorija sa betonom, da se dr`i na paletama koje su me|usobno i od zida dovoljno udaljene. Materijal proizveden organskom proizvodnjom se ~uva u odvojenim prostorijama. 6.4. Rinfuzni materijal se transportuje suvim prevozom, a etarska ulja u skladu sa propisima. 6.5. Fumigaciju, ukoliko je neophodno, izvodi osposobljena osoba, odobrenim sredstvima. 6.6. Tretiranje gasovima prostorije za skladi{tenje obavlja se u skladu sa nacionalnim i propisima Evropske Unije. 6.7. Nakon zamrzavanja ili tretiranja gasovima, nakon svakog tretmana, mora se odre|ivati vla`nost materijala. 7. Oprema 7.1. Oprema za gajenje i preradu treba da je takve izvedbe da je laka za ~i{}enje. 7.2. Sve ma{ine treba da su lako dostupne, da je omogu}eno ~i{}enje. Ma{ine za rastur |ubriva i hemikalija moraju da budu kalibrirane. 7.3. Drveni materijal, ako postoji na ma{inama ne bi smeo da dolazi u dodir sa zaga|iva~ima. 8. Radnici i objekti 8.1. Radnici moraju da imaju adekvatno znanje iz oblasti botanike. 8.2. Svi postupci prerade moraju da budu sprovedeni u skladu sa Smernicama i ostalim dokumentima. 8.3. Radnici koji rade u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka moraju da poseduju visok nivo li~ne higijene. Objekti u kojima rade moraju imati svla~ionicu, toalet i sanitarni ~vor sa uslovima za pranje ruku. 8.4. Radnici koji boluju od prenosivih infektivnih bolesti ne smeju da ulaze u prostorije u kojima se vr{i prerada. 8.5. Radnici sa otvorenim rana, zapaljenjima i infekcijama ko`e ne smeju da ulaze u prostorije gde se vr{i prerada, ukoliko ne nose za{titna odela, rukavice, sve do potpunog izle~enja. 8.6. Radnici treba da su za{ti}eni od toksi~nih i potencijalno alergenih bljnih materijala. 8.7. Treba voditi ra~una o zdravim uslovima rada svih radnika na proizvodnji i preradi lekovitih biljaka. 9. Dokumentacija 9.1. Svi postupci proizvodnje i prerade biljnog materijala moraju biti dokumentovani, sa podacima o plodoredu kod gajenja. 9.2. Sve partije biljnog materijala sa istog lokaliteta treba da budu jednoli~no obele`ene. 9.3. Partije sa razli~itih lokacije mogu se me{ati samo ako se mo`e posti}i dobra homogenost, {to mora biti dokumentovano. 9.4. Od posebnog je zna~aja da se dokumentuje proces `etve kao i primena hemijskih sredstava pri proizvodnji. 31

9.5. Primena gasova, posebno fosfina, mora se nalaziti u dokumentaciji. 9.6. Svi postupci i procedure koji mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju biti dokumentovani. 9.7. Svi dogovori izme|u proizvo|a~a i kupca moraju biti u dokumentaciji. 9.8. Rezultati zvani~nih ispitivanja moraju biti u formi zvani~nih dokumenata, a ~uvaju se u arhivi najmanje 10 godina. 9.9. Svi specifi~ni uslovi u procesu gajenja, a posebno u toku `etve koji mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju se dokumentovati. 10. Obrazovanje Posebno je preporu~ljivo da se radnici koji u~estvuju u procesu proizvodnje i prerade biljnog materijala, kao i osobe koje primenjuju herbicide i pesticide stalno usavr{avaju. 11. Garancija kvaliteta Dogovaranje proizvo|a~a i kupca o svim aspektima kvaliteta lekovitih biljaka, biljnog materijala i gotovih proizvoda mora biti zasnovano na me|unarodno priznatim ili nacionalnim specifiranim osnovama i registrovano u pisanoj formi.

Moderna podna su{ara

Dobar na~in prirodnog su{enja

Ideja za jeftinu solarnu su{aru Moderna solarna su{ara 32

IDEJE ZA KVALITETNU PROIZVODNJU I DODATNU ZARADU Humus glistenjak Uzgoj glista ili lumbrikokultura odavno je prestao da bude hobi i postao ozhiljan posao. Pretvaranje organskog otpada u visokovredne proteine radom glista mo`e biti sporedna delatnost za zadovoljenje sopstvenih potreba, al ii veoma unosan porodi~ni biznis. Korist koju donosi uzgoj glista je vi{estruka: 1. Proizvodnja humusa, najfinijeg i najkvalitetnijeg organskog |ubriva za sve vrste biljaka. Glistenjak je potpuno organski proizvod, koji osim {to prihranjuje, ja~a i imunolo{ki sistem biljaka. 2. Proizvodnja ve}e koli~ine mesa glista, koje predstavlja odli~nu visokoproteinsku organsku hranu za tov `ivine, ribe ili svinja. 3. Re{avanje nekih od problema zaga|enja `ivotne sredine. lntenzivni uzgoj glista mo`e sav organski otpad prevesti u najkvalitetnije organsko |ubrivo, koje u obliku plemenitog biljnog hraniva mo`e zameniti zna~ajan deo mineralnih |ubriva, {to je naro~ito zna~ajno u organskoj proizvodnji. Dovoljno govori ~injenica da 1t glistenjaka zamenjuje 5t stajnjaka, {to samo tro{kove transporta |ubriva do njive smanjuje za 80%.

Sandu~e za mini proizvodnju glistenjaka na balkonu 33

Mini farma glista

Proces uzgoja glista i proizvodnje humusa je jednostavan i svakom pristupa~an. Mo`e se re}i da je ovo "najdemokratskiji" proizvodni proces, jer omogu}ava svakom da zapo~ne proizvodnju ula`u}i samo li~ni rad i onoliko sredstava sa koliko raspola`e. Uzgoj glista mo`e se po~eti sa minimalnim ulaganjima. Jedno leglo glista ko{ta oko 50 evra, a brzina kojom se gliste razmno`avaju omogu}ava da se startna koli~ina umno`i svaka 3 meseca, odnosno 2 puta godi{nje (tokom zime gliste miruju), do obima koji odre|uju raspolo`ivi prostor, dostupna koli~ina organskog otpada i raspolo`iva radna snaga. Nabavkom ve}eg broja legala br`e se dosti`e krajnji obim proizvodnje, a mo`e se zapo~eti i ostati i u vrlo skromnim uslovima - na balkonu, u dvori{tu, gara`i, podrumu... Za uzgoj glista, kao {to je ve} re~eno, nisu potrebna velika ulaganja. Evo {ta je neophodno obezbedii za po~etak: - Mati~no leglo crvene kalifornijske gliste. Jedinica kapaciteta u lumbrikokulturi je leglo, odnosno 100.000 jedinki. Mogu se kupiti od registrovanih uzgajiva~a, uz sertifikat o poreklu i kvalitetu. - Prostor za uzgoj. Jedno leglo zahteva prostor od oko 2m2, i isto toliko za manipulaciju stajnjakom i humusom. Uzgoj glista obavlja se uglavnom na otvorenom prostoru, u ogra|enim lejama. Sastav zemlji{ta nije bitan, jedino je va`no da ono bude ocedito, jer suvi{na voda {kodi glistama. - Stajsko |ubrivo. Osnovna hrana glista u leglu je stajsko |ubrivo, ali se gliste mogu hraniti i drugim organskim otpacima (sav `ivotinjski tpad sem `ivinskog, kanalizacioni mulj, kompostirani ba{tenski otpad, komina od gro`|a, otpaci u prehrambenoj i drvoprera|iva~koj industriji, gradsko sme}e organskog porekla...), {to je tako|e dobar na~in prerade otpada dobijenog tokom proizvodnje lekovitog bilja. Od vrste i porekla stajnjaka zavisi kvalitet humusa. Dostupna koli~ina stajskog |ubriva je ograni~avaju}i faktor kapaciteta lumbrikufarme. Jedno leglo za godinu dana potro{i 1t stajnjaka, od ~ega 50% potro{i za sopstvenu ishranu, a ostatak preradi i izbaci u obliku humusa. - Ulo`eni rad. Gliste ne zahtevaju veliko anga`ovanje. Hrane se jednom nedeljno a humus prikuplja sezonski - 2 puta godi{nje.
34

Neophodna oprema. Uzgoj glista ne zahteva skupu i specijalnu opremu, a sve se mo`e nabaviti u doma}im trgovinama. Kako po~eti? Uzgoj glista treba po~eti u obimu koji odre|uju ve} navedeni faktori - raspolo`ivi stajnjak, prostor i nov~ana sredstva za kupovinu startnih legala. Pri odre|ivanju po~etne koli~ine legala treba imati u vidu ~injenicu da se ona u toku jedne godine mo`e udesetostru~iti. Nabavkom ve}eg broja legala skra}uje se vreme dostizanja grani~nog kapaciteta. Kada se maksimum ostvari, otvara se i mogu}nost prodaje vi{ka glista. Sve navedeno dovoljno govori o tome kolika korist se mo`e dobiti od proizvodnje glistenjaka samo kao dodatnog posla, uz mala ulaganja i malo anga`ovanje. Kompostiranje Kompostiranje je, kako ekolo{ki, tako i ekonomski, najprihvatljiviji na~in odlaganja organskog otpada, a obzirom na koli~inu organskog otpada koja preostane posle prerade lekovitog bilja, svakako ima pozitivne ekonomske efekte. Dobar kompost popravlja strukturu zemlji{ta, oboga}uje ga humusom i korisnim bakterijama, reguli{e vodno-vazdu{ni re`im, obezbe|uje biljkama korisne hranljive materije i povoljno deluje na njihovu vitalnost i otpornost na bolesti i {tetnike. Organski otpad ~ini ~ak 30% svakodnevnog otpada jednog doma}instva (sav biorazgradivi otpad - ostaci vo}a i povr}a, ljuske jaja, talog kafe, ostaci ~aja, biljni ostaci i sl.), {to se sve mo`e dodati ostacima posle prerade lekovitog bilja. U prirodi se ovakav otpad truljenjem pretvara u hranu za biljke, pa nema razloga da ga mi prepu{tamo truljenju na deponijama.
35

Proces truljenja organskog otpada

36 Priprema komposta

Kompostiranje je prastari metod pretvaranja organskih ostataka u plodni humus. Sve {to je potrebno je komposter, koji se mo`e nabaviti u radnjama vrtne opreme, ali ga je veoma jednostavno i napraviti.
1. komposter od letvica i perforiranih metalnih plo~a 2. komposter od letvica 3. komposter od armaturne `ice

Osim pozitivnih efekata za jedno doma}instvo, kompostiranje ima velike efekte i na {iru zajednicu: smanjuju se koli~ine otpada, rastere}uju deponije i smanjuju tro{kovi odlaganja otpada, kao i zaga|enost zemlji{ta, vode i vazduha, pove}ava kvalitet zemlji{ta, a time i kvalitet `ivotne sredine. U Plasti~ni komposter danas se mo`e nekim evropskim dr`avama nabaviti i u doma}im prodavnicama organizovanim prikupljanjem organskog otpada i proizvodnjom komposta lokalne zajednice ruralnih podru~ja ostvaruju zna~ajnu ekonomsku dobit.

Mal~iranje Mal~iranje je agrotehni~ka mera negovanja biljaka kojoj savremena poljoprivreda sve ~e{}e daje prednost u odnosu na klasi~ne metode suzbijanja korova, okopavanje i plevljenje. Mal~iranje je prekrivanje povr{ine oko biljaka u lejama razli~itim organskim ili neorganskim materijalima, ~ime se spre~ava isu{ivanje zemlji{ta leti, {titi korenov sistem od izmrzavanja zimi i onemogu}ava rast korova, jer mal~ spre~ava svetlost da dopre do korovskih biljaka.
37

Kao mal~ se mogu upotrebiti materijali organskog ili neorganskog porekla: - Kompost spre~ava nicanje korova i isu{ivanje zemlji{ta, obezbe|juje veliku koli~inu hranljivih materija, besplatan je, naro~ito ako je iz sopstvene proizvodnje, ali mo`e sadr`ati korove. - Poko{ena trava mo`e se koristiti ako nisu kor{}eni herbicidi. Ovaj mal~ je jeftin i lako dostupan, ali kratkotrajan i mo`e sadr`ati korove. - Kora drveta je jedan od najboljih materijala za mal~. Pravi se od usitnjene kore ~etinara. Sadr`i materije koje {tite biljke od {tetnih uticaja i omogu}uju im nesmetan rast i razvoj. Ne{to je skuplji, ali traje i do 5 godina. Nije najpogodniji za mal~iranje leja sa jednogodi{njim vrstama. Kod rasada je bolje upotrebiti mal~ od poko{ene trave. - Opalo li{}e je jo{ jedna jeftina vrsta mal~a, a njegovom upotrebom re{ava se i problem odlaganja li{}a. Mo`e stvoriti problem sa korovima, ili ~ak bolestima. - Piljevina i usitnjeno drvo su odli~an materijali za mal~. Vrlo je sli~an mal~u od kore drveta. Dugotrajan je i lako dostupan. - Borove iglice ne mogu se primeniti na svakoj povr{ini, jer zakiseljuju zemlji{te, ali su zato idealne za mal~iranje oko biljaka koje zahtevaju kiselo zemlji{te, kakve su na primer borovnica, brusnica i sl. - Plasti~na folija sa ubu{enim otvorima za sadnju je dosta skup mal~ neorganskog porekla, ali najprihvatljiviji za proizvodnju rasada i jednogodi{njih kultura na velikim povr{inama.

Mal~ od osu{ene trave

Mal~ od kore drveta

38

Mal~ od piljevine i sitnih grana

Mal~ od borovih iglica

Neorganski mal~ od plasti~ne folije

Mal~ organskog porekla ima niz prednosti u odnosu na neorganski oboga}uje zemlji{te organskim materijama, podsti~e razvoj korisne mikroflore, spre~ava eroziju tla i odr`ava kiselost. Sloj organskog mal~a kod uzgoja lekovitog bilja treba da bude debljine 2 - 5 cm. Zalivanje i prihranjivanje te~nim |ubrivima se obavlja preko mal~a, a ~vrstim tako {to se mal~ privremeno ukloni na prostirku od najlona, izvr{i se |ubrenje, a zatim se mal~ vrati.

Mal~ spre~ava eroziju zemlji{ta na kosinama 39

Neorganski mal~ od crne ili bele plasti~ne folije

Ma{insko postavljanje plasti~ne folije na velike parcele

Ru~no bu{enje otvora za sadnju na foliji 40

POSEBNI DEO I

LEKOVITE, AROMATI^NE I ZA^INSKE BILJKE KOJE SE USPE[NO MOGU GAJITI NA JUGU SRBIJE

AN\ELIKA, AN\EOSKI KOREN (Angelica archangelica L.) Angeliki najvi{e odgovara, bogato, humusno, umereno vla`no zemlji{te. Neophodno je navodnjavanje. Priprema zemlji{ta se sastoji u jesenjem dubokom oranju i zaoravanju stajskog |ubriva, komposta ili mineralnih |ubriva. Razmno`ava se direktnom setvom u novenbru ili rasadom. Setva rasada se obavlja krajem jula i po~etkom avgusta, a sadi se na stalno mesto u prole}e naredne godine. Nega se sastoji u me|urednom kultivisanju i okopavanju. Zasad se redovno zaliva jer ima velike potrebe za vodom. Korov se suzbija herbicidima. Insekti i bolesti ne pri~injavaju velike {tete, pa za{tita nije potrebna. Koren se vadi vibracionom vadilicom za {e}ernu repu, oktobra i novembra, opere se mlazom vode, o~isti, secka na kocke i su{i na 35oC. Prose~an prinos zavisi od kvaliteta rasada, a kre}e se od 7.000 - 9.000 kg/ha pri jesenjoj i 5.000 - 6.000 kg/ha pri prole}noj `etvi. Od 4 kg sve`eg dobija se 1 kg suvog korena.

42

KAMILICA (Matricaria chamomilla L.) Uspeva i na siroma{nom zemlji{tu niskog, umereno vla`nom i dobro osun~anom. Otporna na mraz, izuzev kasni prole}ni, dobro podnosi su{u. Zahteva srednju dnevnu temperaturu 20-30oC. Razmno`ava se direktnom setvom do polovine septembra, Nega se sastoji u kultiviranju, okopavanju, |ubrenju i za{titi od bolesti i {teto~ina. Protiv pepelnice mo`e se upotrebiti ekstrakt koprive i rastavi}a, a po potrebi fungicidi. Po{to ne cveta istovremeno berba se vr{i u 3 - 4 navrata. Bere se kada su beli, jezi~asti cvetovi postavljeni vodoravno, ru~no, ~e{ljevima ili mehanizovano. Su{i se na temperaturi do 40oC dok vlaga ne padne ispod 15%.

1 2
Neophodna mehanizacija: traktor, plug, sprema~i, sejalica (za p{enicu), bera~ za kamilicu koji se ka~i za traktor) ili kombajn (u poslednje vreme se ne upotrebljava), prikolica za prevoz, su{ara, ma{ina za razdvajanje cveta od stabljike (slika 1) i selektor za izdvajanje pulvisa od cveta - vibraciona tresilica (slika 2). 47

NEVEN (Calendula officinalis L.) Tra`i osun~ano, umereno vla`no ba{tensko zemlji{te. Na istoj njivi mo`e da se gaji tek posle 2 godine. Seje se u rano prole}e. Nega se sastoji u kultiviranju, okopavanju, navodnjavanju i za{titi. Cvasti se beru ru~no, sukcesivno svaka 2 - 3 dana. Po~etkom avgusta, kada donji listovi po~nu da `ute, biljke se pokoseda bi nakon izvesnog vremena ponovo cvetale, {to se ponavlja do prvih mrazeva. Su{i se na temperaturi do 45oC. Suva sirovina lako upija vlagu, pa se pakuje u vi{eslojne papirne vre}e. Pri izboru sorte imajte na umu da sorte punih cvetova, sa laticama u vi{e redova, daju ve}u masu, a samim tim i ve}i prinos od onih sa prostim cvetovima.

55

POSEBNI DEO II

LEKOVITE, AROMATI^NE I ZA^INSKE BILJKE KOJE SE USPE[NO MOGU SAKUPLJATI NA JUGU SRBIJE

ZE^JI TRN (Ononis spinosa L.) grmotrn, gladi{

ZOVA (Sambucus nigra L.) crna zova, bazga, zovika, baz

66

IVANJSKO CVE]E (Galium verum L.) bro}, ivandan~e, ivanova trava

ZE^JI TRN (Ononis spinosa L.) Raste na suvim i umereno vla`nim livadama, naro~ito na kre~nja~koj podlozi, pored puteva, od ravnice do planinskih predela. Cveta od juna do septembra. Sakuplja se koren (Ononidis radix) od novembra do marta. ZOVA (Sambucus nigra L.) Raste na vla`nim mestima, kraj reka i potoka, od ravnice do planinskih predela. Cveta od aprila do juna, kada se sakuplja list (Sambuci folium) i cvet (Sambuci flos). Plod (Sambuci fructus) se sakuplja po zrenju, krajem leta, a kora (Sambuci cortex) rano u prole}e. IVANJSKO CVE]E (Galium verum L.) Raste na livadama, rudinama i pa{njacima, po me|ama, u {ikarama, kraj reka i potoka, od nizija do subalpijskog regiona. Cveta od jula do avgusta. Sakuplja se gornja polovina biljke u cvetu (Galii veri herba).
67

VA@NE ADRESE MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE Omladinskih brigada 1, Poslovna zgrada SIV 3 11070 Novi Beograd http://www.mpt.gov.rs http://www.mpt.gov.rs ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE, Dr Ivana Ribara 91, 11070 Novi Beograd http://www.natureprotection.org.rs INSTITUT "JOSIF PAN^I]", Tadeu{a Ko{}u{ka 1, Beograd http://www.mocbilja.rs ^LANOVI NACIONALNOG UDRU@ENJA PRERA\IVA^A I IZVOZNIKA LEKOVITOG BILJA "SRBOFLORA" - ADONIS Alekse Markisica 166, Sokobanja tel.: 018 830 076 web: www.adonis-sb.com e-mail: info@adonis-sb.com - BETULA Radeta Spasi}a 30, @itkovac tel.: 018 886 592 e-mail: doo.betula@gmail.com - BILJE BOR^A Preliva~ka 98, Bor~a, Beograd tel.: 011 3321 126, fax: 011 3324 651 web: www.biljeborca.rs e-mail: office@biljeborca.rs - ZDRAVAC Ilije Zivulovica bb, Svrljig tel.: 018 823 277 i 018 823 665 e-mail: utrzdravac@sezampro.rs - KIRKA PHARMA Bulevar M. Pupina 10z/IV, N. Beograd tel./fax: 011 3114 189, tel: 011 2145 701 web: www.kirkapharma.com e-mail: office@kirkapharma.com - MACVAL TEA Narodnog Fronta br. 57/411, N. Sad tel./fax: 021 4722 468 web: www.macval.rs e-mail: office@macvalgroup.com - MELISA FARM [umska br. 8, Apatin tel.: 025 774 197 i 025 798 100 web: www.melisa-farm.com e-mail: office@melisa-farm.com - FRUCTUS Novosadski put 15/2, Ba~ka Palanka tel.: 021 752 898, fax: 021 752 899 web: www.fructus.rs e-mail: info@fructus.rs - HERBA Ustani~ka 194, Beograd tel.: 011 3471 147, fax: 011 3470 608 Web: www.herba.co.rs e-mail: office@herba.rs

^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA "DR JOVAN TUCAKOV" - SOKOBANJA - ADONIS - BETULA - INSTITUT "JOSIF PAN^I]" - BIOGAL d.o.o. Omladinska 67, Svrljig tel.: 018 822 950 - ZDRAVAC Ilije @ivulovi}a, Svrljig tel.: 018 823 665 - JELIGOR Jocina 40, Svrljig tel.: 018 824 110 78 - PETROVI] Omladinska 49, Svrljig tel.: 063 404 410 - PLANTA SPONTANEA Industrijska zona bb, Dobra tel.: 030 590 247 - SANICULA CO Gornja Mutnica, Para}in tel.: 035 571 647 - [UMSKO BLAGO Selo Bresnica, Vranje tel.: 017 446 159

INDEX DOMA]IH NAZIVA
An|elika 42 An|eoski koren 42 Bakina du{ica 69 Beli slez 43 Bosiljak 44 Bro} 67 Valerijana 45 Vodopija 64 Vranilova trava 57 Gavez 64 Glog 65 Gospina trava 48 Grmotrn 66 Despik 50 Divlja ru`a 62 Dup~ac 72 @alfija 46 Zdravac 76 Ze~ji trn 66 Zova 66 Ivanjsko cve}e 67 Jagor~evina 68 Kadulja 46 Kamilica 47 Kantarion 48 Komora~ 53 Kopriva 49 Lavanda 50 Limun trava 52 Lincura 51 Lipa pozna 68 Maj~ina du{ica 69 Mati~njak 52 Mato~ina 52 Macina trava 45 Menta 54 Mora~ 53 Nana 54 Neven 55 Odoljen 45 Oman 56 Origano divlji 57 Per{un 58 Petrovac 70 Pitoma nana 54 Plu}njak 70 Podbel 71 Podubica 72 Preslica 73 Pti~ja trava 76 Pupavica 59 Rastavi} 73 Repuv 77 Rtanjski ~aj 74 Spori{ 61 Srda~ica 74 Stolisnik 61 Timijan 60 Trava iva 75 Trandafil 43 Troskot 76 Hajdu~ka trava 61 Cikorija 64 Crveni zdravac 76 ^i~ak 77 ^ubar planinski 74 [ipurak 62

INDEX LATINSKIH NAZIVA
Achillea millefolium 61 Agrimonia eupatoria 70 Althaea officinalis 43 Angelica archangelica 42 Arctium lappa 77 Calendula officinalis 55 Cichorium inthybus 64 Crataegus monogyna 65 Echinacea angustifolia 59 Equisetum arvense 73 Foeniculum vulgare 53 Galium verum 67 Gentiana lutea 51 Geranium robertianum 76 Hypericum perforatum 48 Inula helenium 56 Lavadula vera 50 Leonurus cardiaca 74 Matricaria chamomilla 47 Melissa officinalis 52 Mentha piperita 54 79 Ocimum basilicum 44 Ononis spinosa 66 Origanum vulgare 57 Petroselinum crispum 58 Poligonum aviculare 76 Primula officinalis 68 Pulmonaria officinalis 70 Rosa sp. 62 Salvia officinalis 46 Sambucus nigra 66 Satureja kitaibelii 74 Symphytum officinale 64 Teucrium montanum 75 Teucrium chamaedrys 72 Tilia cordata 68 Thymus serpyllum 69 Thymus vulgaris 60 Tussilago farfara 71 Urtica dioica 49 Valeriana officinalis 45

LITERATURA - Lazi}, B. I dr. : ORGANSKA POLJOPRIVREDA, Tom 2, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2008. - Nikoli}, ^. : KONTROLA I SERTIFIKACIJA LEKOVITOG I AROMATI^NOG BILJA, Udru`enje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2012. - Rajkovi}, N., Mini}, B. : GLISTE-HUMUS, Privredni savetnik i Institut za marketing i ekonomska istra`ivanja, Beograd,1986. - Ran|elovi}, N., Avramovi}, D. : PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA, Udru`enje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2011. - Stamenkovi}, V., Veli~kovi}, D. : PRERADA LEKOVITOG BILJA, Udru`enje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2012. - Stoj~evski, K. : PRIRU^NIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATI^NOG BILJA, Udru`enje "Dr Jovan Tucakov ", Sokobanja, 2011. OSTALI IZVORI - ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I AROMATI^NOG BILJA U SRBIJI, Mr Svetlana Turudija @ivanovi}, izlaganje u okviru Nacionalne konferencije o LAB sektoru, Sokobanja, 19. maj 2012. - PLANTA@NA PROIZVODNJA LEKOVITOG I AROMATI^NOG BILJA, Prof. dr Tomislav @ivanovi}, predavanja u okviru Edukacije bera~a i uzgajiva~a lekovitog bilja, 2012. - PREDNOST I PERSPEKTIVE PROIZVODNJE LEKOVITOG BILJA EKONOMSKA OPRAVDANOST, Prof. dr Tomislav @ivanovi}, izlaganje u okviru Nacionalne konferencije o LAB sektoru, Sokobanja, 19. maj 2012. - SU[ENJE LEKOVITOG BILJA, Aleksandra Bla`arevi}, dipl. ing. tehnologije, autorski tekst, Boljevac, 2012. IZVORI FOTORAFIJA Foto-arhiva Udru`enja "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja Foto-arhiva Film Publik Art, www.filmpublikart.net Prezentacija Sanicula Co D.O.O., www.sanicula.rs http://www.wikipedia.org IZVORI BOTANI^KIH ILUSTRACIJA - http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de

80