Sadrzaj

1. Uvod…………………………………………………………...………2 2. Teorijska razrada principa rada lasera………………………...……….3 3.1. Podela lasera……………………………………………...………….6 3.2. Femtosekundni laseri……………………………………...…………6 3.3. Poluprovodnički (diodni) laseri…………………………...…………8 3.4. Čvrstotelni laseri…………………………………….….…….…….10 3.5. Gasni laseri……………………………………………...…….……10 3.6. Hemijski laseri…………………...…………………………………11 3.7. Laseri na bojama………………………………..…………………..11 3.8. Laseri na slobodnim elektronima………………………..…………12 4.1. Industrijska primena lasera…………………………………………12 4.2. Lasersko zavarivanje…………………………...…………………..14 5. Zakljucak……………………………………………………………..16 6. Literatura……………………………………………………………..17

1

godine u svom radu «On the Quantum Theory of Radiation» Albert Einstain dao teorijski koncept i predvideo izum lasera i njegove preteče masera. a ime je za izvor svetlosti kod kojeg se za razliku od konvencionalnih izvora svetlosti.1. laseri nas danas u velikom broju okružuju u našem svakodnevnom životu. Njegov je laser emitirao svetlost valne duzine 694 nm u pulsnom režimu. a lasersku emisiju postigao je stimuliranom emisijom iz rubinskog kristala pobuđenog svetlosnom lampom. prvi laser napravio je 1960. dok je laser izvor elektromagnetskih valova u infracrvenom i vidljivom dijelu spektra. Maser je izvor mikrovalova. Maser je uređaj koji radi na isti način kao i laser. Uvod LASER je nastala kao skraćenica od reči: Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation. laseri se počinju naveliko proizvoditi u eksperimentalnim laboratorijima širom sveta. godine Theodore H. Maiman zaposlen na Huges Research Laboratorie Malibu. California. Pretekavši nekoliko izvrsnih eksperimentalnih grupa. 2 . Još je davne 1917. razvojem tehnologije i to pogotovo tehnologije bazirane na poluvodicima. ali u drugom frekvencijskom području. dok konačno razvojem tehnologije danas imamo pravu lasersku revoluciju. svetlost generira mehanizmom stimulirane emisije. Iako na prvi pogled fizika lasera zvuči jako komplicirano. Nakon toga.

laseri su svetlostni pojacivaci ciji se rad bazira na principu stimulisanih prelaza. Osnovni dijelovi jednog lasera čine rezonator (dva ogledala). Aktivna sredina moze biti gasovita. koja se na radnoj povrsini manifestuje u pojavi toplotne energije. sematski prikaz lasera Laseri omogucavaju konverziju elektricne energije u vrlo plemenitu energiju koherentnih optickih talasa. Inace. usmerenost i monohromatičnost. tako da se laser moze upotrebiti sa elektronskim oscilatorom I pojacivacem. u kojoj se ostvaruje inverzija naseljenosti energetskih nivoa. aktivni laserski medij i optička pumpa.2. a sastoje se od: rezonatora sa aktivom serdinom I sistema za pumpanje. Teorijska razrada principa rada lasera Lasersko zračenje. Kada pobudjeni atomi aktivne sredinevrse stimulisane prelaze. tecna ili cvrsta meterija. tecne i cvrste. u odnosu na zračenje običnih svetlosnih sijalica. U odnosu na vrstu aktivne sredine laseri se dele na: gasovite. a sematski su prikazani na Slici 1. 3 . Koherentno zračenje je ono zračenje kod kojega svi svetlosni talasi od kojih je ono sastavljeno titraju u fazi (svi su događaji sinhronizovano). karakterise koherentnost. Slika 1. pomocu energije koja se dovodi iz spoljasnje izvora-pumpe. pri cemu aktivna sredina odgovera povretnoj sprezi. dolazi do generisanja koherentne svetlosti. Pumpa generira energiju talasa I obicno se izvodi kao svetiljka koja daje trenutno jaku svetlost ili je to neki drugi izvor energije. pumpa napojnom pistemu oscilatora. a spontani prelazi odgovaraju sumu.

76÷ 750m) I radiotalase (750÷10km). Saglasno drugom zakonu termodinamike system uvek tezi ravnotezi I u kolikobilo kakva spoljasnja smetnja pomeri system iz termodinamicke ravnoteze. Ako je T=0K i N2=0. tj. Sve do pojave lasera bilo je moguce generisati koherentne radio-talase. u tom slucaju je takav talas koherentan. u praksi kazemo da nivo W1 naselava N1 atoma a nivo W2 naseljava N2 atoma. Niski energetski nivo W1 ima vecu naseljenost nego visi energetski nivo W2. U nastavku treba pronalizirati izraz za temperature sistema u zavisnosti od naseljenosti energetskih nivoa: 1. kojima odgovaraju odredjeni energetski nivoi. dok su talasi obicnih izvora (svetiljke. 3. U odnosu na talasnu duzinu elektromagnetni talasi se dele na: γ.zracenje (l=-10-² Å) renegensko zracenje (l=-10-² ÷ 10²Å). on ce ponovo preci u novo stanje termodinamicke ravnoteze. T manje od 0K. U odnosu na kvalitet elektromagnetnog talasa mogu se izvrsiti I daljnje klasifikacije. tada je verovatnoca da se neki atom nalazi na energetskim nivoima W1 i W2. Ukoliko su amplitude. U ovom slucaju proizilazi da se svi atomi nalaze u osnovnom i stabilnom stanju. 2.ako se system nalazi u stanju termodinamicke ravnoteze sa spoljasnjom sredinom. u koliko spoljasnji faktori uticu na sistam tako da je visi energetski nivo naseljeniji od nizeg nivoa (N2 vece od N1). Ovakvo stanje sistema priblizava se ravnoteznom stanju. Procesi koji vracaju sistem u termodinamicko ravnotezno stanje nazivaju se relaksacionim procesima. ovakvo stanje 4 . I dr)nekoherentni talasi koji se cesto nazivaju I sumovi. zagrejana tela. pa se zato uvodi pojam naseljenosti.Izvori svetlosti (svetiljke. Atomski sistem uglavnom se nalazi u odredjenim stanjima (dinamicka ravnoteza). koje su kratke I medjusobno nepovezane prostorno I vremenski. Elektromagnetni talasi koje emituj radio-stanice predstavljaju koherentne talase. Ako je T vece od 0K I N1 vece od N2. vidljivo zracenje(0. ali ni I koherentne talase svetlosti. sunce. prirodni izvori). ultraljubicasto zracenje (l=10² ÷38·10²Å). talasne duzine. spontano emituju elektromagnetni talas (svetlosti) razlicite talasne duzine. putempreraspodele energije u sistemu. Ovakva emisija svetlosti naziva se mekoherentna. faze I polarizacija elektromagnetnog talasa konstantne ili se menjaju po odredjenom zakonu. Posebno je koherentan monohromaticni talas.tada takvom stanju odgovara negativna temperature.

Atomi mogu preci iz pobudjenog u nepobudjeno stanje I pod uticajem spoljasnjeg polja. mogu nastupiti tri tipa prelaza. tada se pored spontanih prelaza pojaljuju I prinudni prelazi. U koliko se sistem nalazi u termodinamickoj ravnotezi. U ovom slucaju govori se o prinudnom ili indukovanom ztacenju. 3. Kada na sistem atoma deluju elektromagnetni talasi. Kada atom prelazi sa viseg energetskog nivoa na nizi energetski nivo bez ikakvog spoljasnjeg uticaja govori se o spontanom prelazu. Ako se posmatra jedinstveni sistem. 3. Ukoliko na system deluje foton energije hf iznosa W2 –W1.sistema naziva se stanjem sa invarznom naseljenoscu.1 Podela Lasera 5 . U normalnim uslovima kod termodinamicke ravnoteze naseljenost energetskih nivoa opada sa povecanjem energije. 1. 2. ocigledno je da negativna temperature predstavlja uslovan termin I samo ukazuje na cinjenicu da je N2 vece od N1. tada je prinudno zracenje koherentno. izmenice se naseljenost nivoaW1. S obzirom da u praksi ne moze biti ispunjen uslov T manje od 0K. Kada svetlostni fluks prolazi kroz neko telo. koje prouzrokuju lektromagnetni talasi odgovarajuce frekvencije. U koliko prinudni prelazi nastaju istovremeno I nastalo zracenje odgovara po frekvenciji apsorbovanim kvantima. koji se sastoji iz dva energetska nivoa W1 I W2. njegov intenzitet se menja. tada atom prelazi na visi energetski nivo. Ova pojava se naziva rezonantna aporpcija. Kada na system atoma deluju fotoni .

. Ar. Od 1960... S obzirom na raspodjelu emitiranog zračenja u vremenu lasere dijelimo na kontinuirane i pulsne. dok se kod pulsnih lasera svetlost periodički mijenja u vremenu.). organska boja. egzimerna molekula (KrF. snagu. u slučajevima velike repeticije pulseva teško je razlučiti pojedine puseve.). spektralnu poluširinu. Ovakvi se laserski pulsevi danas koriste za proučavanje dinamike elektrona. Nd:YAG. prikazana je fotografija prostiranja laserskih pulseva frekfencije 1 kHz. pa nam se pulsni laseri čine kontinuirani. Iako je za naše oko ova repeticija još uvijek velika... XeCl) ili poluprovodnik (diodni. Puls po puls: femtosekundni pulsevi repeticije 1 kHz snimljeni kamerom Razvoj pulsnih lasera podstaknut je kroz istoriju osnovnom ljudskom težnjom da posmatra i proučava stvari što brže i na što kraćoj vremenskoj skali.. N2). Slika 2.Lasere razlikujemo po različitim aktivnim laserskim medijima u kojima se stvara lasersko zračenje. a možemo ih pronaći samo u naučnim laboratorijama. kristal (Ti:safir. ArF. Zbog tromosti našeg oka.2. Na Slici 2. trka za što kraćim pulsevima danas je dostigla svoj cilj sa generisanjem attosekundnih pulsa (1attosek = 10-18 s). 3. CO2. na fotografiji se vrlo jasno razlučuju pojedini pulsevi.Femtosekundni laseri Kod kontinuiranih lasera svetlost je konstantna u vremenu. Xe. što određuje osnovna svojstva emitiranog zračenja (frekvenciju. godine kada u naučnim laboratorijama nastaju mikrosekundni laserski pulsevi (1ms = 10-3 s). Aktivni laserski medij može biti plin pa tada govorimo o plinskim laserima (He-Ne. kroz prostor Laboratorija za femtosekundnu lasersku spektroskopiju Instituta za fiziku. elektronski laseri). Ako se samo korak udaljimo od 6 .

. vrlo maleni fs laser. U laboratorijama ih počinju razvijati već početkom 80-tih godina. rotacije). Ovo svojstvo fs lasera omogućava niz novih primena.. 7 . pa danas možete kupiti kompaktni. Kao posledica toga fs se laseri počinju koristiti u medicini (operacije oka) i industriji (fina obrada materijala). Laserska ablacija (ablacija je proces izbacivanja materijala sa površine čvrste mete pod uticajem laserskog zračenja).attosekunda dolazimo do područja femtosekundi (1 fs = 10-15 s) i tu ćemo malo zastati s obzirom na činjenicu da su femtosekundnim laseri uveli u modernu nauku i tehnologiju niz novih i zanimljivih fenomena. te za kontrolisanje. Tako npr puls koji traje oko 50 fs. biologiji. 1 fs je vrlo kratak vremenski period i potpuno nam je nezamislivo da se sa tako kratak laserskim pulsom može išta raditi. laserom vođeni izboji i generisanje viših harmonika (stvaranje svetlosti koja se sastoji od frekvencija koje su višekratnici frekvencije fs pulsa) su samo neka od istraživanja u fizici u kojima se primenjuju snažni fs pulsevi. Dakle. dobrih karakteristika i izuzetno jednostavan za uporebu. industriji. a upotrebljava se za fundamentalna istraživanja alkalnih atomskih para. Na Slici 3 prikazana je fotografija fs lasera Tsunami koji se nalazi u Laboratoriji za femtosekundnim lasersku spektroskopiju na Institutu za fiziku. Prof. fs lasere karakteriše velika snaga emitovanog zračenja (po pulsu). karakterizaciju i navođenje hemijskih reakcija.. A. 1 fs je vreme potrebno svetlosti (a svetlost je elektromagnetni talas i putuje najvećom mogućom brzinom) da pređe put od svega 0. medicini. U biologiji se fs laseri upotrebljavaju za izgradnju nelinearnih laserskih mikroskopa vrlo velike prostorne rezolucije. područje nauke nazvano femtokemija. Ovakva primena fs lasera potakla je usavršavanje tehnologije fs lasera. Femtosekundnim laseri emituju zračenje u pulsevima koji traju svega nekoliko desetina femtosekundi (fs). godine Nobelovu nagradu za istraživanja hemijskih reakcija upotrebom femtosekundnim spektroskopije. sa obzirom na trajanje pulsa koje se nalazi u vremenskoj skali vibracija i rotacija molekula ovakvi se laseri prvenstveno upotrebljavaju za istraživanje vremenske dinamike molekula (Vibracije. Međutim.3 mm. Zevail dobio je 1999. Osim kratkoće pulsa. ima prosečnu snagu oko 20 GW. energije 1 mJ. pročitajte dalje i videćete da se fs laseri osim u fizici danas upotrebljavaju u hemiji.

Nominalna bitni dužina emisije (boja) definisana je tipom poluprovodnika. INP. strujom koja prolazi kroz poluprovodnik i temperaturom. Karakteriše ih visoka efikasnost konverzije električne u svetlosnu energiju. najčešće u crvenom i infracrvenom delu spektra. zbog jednostavne tehnologije izrade i niske cene. Slika 4.3. Kao aktivni medij. chip) tipa GaAs. su danas u najširoj svakodnevnoj upotrebi Slika 4.Slika 3. obično malih snaga (do 100 mV). Poluvodički laseri 8 . gasbu ili Gan. Njihova široka uporebu rezultat je masovne proizvodnje. Unutrašnjost fs lasera Tsunami 3. a ujedno i rezonator koriste poluprovodničku pločicu (eng. To su laseri koji emituju kontinuirano zračenje. Poluprovodnički (diodni) laseri Poluprovodnički (diodni) laseri. Lasersko zračenje nastaje kao rezultat rekombinacije elektrona i šupljina unutar poluprovodnika kada se na krajeve poluprovodnika dovede odgovarajući napon.

Slika 5. To bi u eksperimentima holografije značilo povećanje rezolucije do nanometarskih skala. Upotreba atomskog lasera u holografija i interferometrija omogućila bi veliki korak prema osvajanju novih prirodnih prostranstava. zbog dualne prirode (de Broljova hipoteza). a na n-stranu negativan. kolektivnu svest. dok na p-strani prevladavaju šupljine koje predstavljaju nedostatak elektrona. pointer). atomi se takođe ponašaju kao talasi čija je talasna dužina mnogo kraća od talasne dužine svetlosnih lasera. Čestice se sretnu u ultratankom 9 . Temperatura atoma koji čine BEC iznosi svega stotinjak nK. prvenstveno što se tiče svojstva koherentnosti. u telekomunikacijama. BEC je najhladnije eksperimentalno izmereno stanje materije. kao laserski pokazivačima (engl. laserski instrumenti za merenje dužine i kosine. elektroni i šupljine se kreću jedni prema drugima. Raspodjela atoma po brzinama ukazuje na stvaranje BEC-a Najjednostavniju strukturu ima diodni poluprovodnički laser. Atomi na tim temperaturama zaboravljaju na svoju individualnu svest i dobijaju novu. U skladu sa tome naučnici su izumeli atomski laser koji pokazuje sva svojstva fotonskog (svetlosnog) lasera. Naime. Kad se na p stranu primeni pozitivan napon. itd. kao čitači cena u svim prodavnicama. U takvim se uslovima može povući analogija između atoma i fotona. kod koga na n-strani višak elektrona predstavlja nosioce struje. Slika 5. Bose-Einstainovog kondezata (BEC).Poluprovodnički se laseri danas koriste kao čitači CD-ova i DVD-ova. U naučnim se laboratorijama oni koriste za eksperimente laserskog hlađenja molekula i stvaranja jednog novog stanja materije tzv. u laserskim printerima. odnosno u eksperimentima interferometrije povećanje osetljivosti instrumenta čime bi se direktno mogla testirati kvantna teorija.

a čije bi ostvarenje predstavlja značajan napredak u razvoju laserskih displeja i povećanju kapaciteta optičkih memorija.45 eV. ili poluprovodnički laseri. za lasere na GaAs taj energijski procep iznosi oko 1. Gasni laseri HeNe (helijum-neonski) Laser. koji za jezgro ima itrijum aluminijum granat (YAG). U tu svrhu se često koriste ksenonske bljeskalice. 3.4. Taj snop potiče od medijuma za pojačanje laserskog 10 . Prvi laser koji je davao vidljivu svjetlost je bio rubinski laser. a u novije vrieme LED diode. Ogledala mogu biti izvedena kao tanki srebreni filmovi napareni na krajeve ovog cilindra. Danas se često koristi Nd:YAG laser. već se pronalazi novi problem zbog kojeg se treba vratiti u laboratorije i dalje nastaviti istraživanja i penjanje krivudavim putem prema cilju imajući uvjek na umu da tehnologija mora služiti čoveku. Ovaj se proces tada ne završava. što odgovara emisiji fotona talasne dužine 885 nm. gde se vrši rekombinacija elektrona i šupljina pri čemu dolazi do emisije fotona. Ako su krajevi diode ujedno i visokoreflektirajuća ogledala dolazi do laserskog efekta. Energija fotona (boja svjetlosti) određena je svojstvima poluvodičkog spoja. čime menjamo i direktno utičemo na način života. dopiranog atomima neodimija. Plavi laser je pojam (sintagma) koji označava poluvodičke lasere u području 400-450 nm. Na taj način on čini lasersku šupljinu. Pobuđivanje atoma od kojeg se sastoji jezgro se obično vrši nekim intenzivnim izvorom svetla. iznosom energijskog procepa (engl. emitovanja istovrsnih koherentnih fotona. Čvrstotelni laseri Čvrstotelni laseri imaju jezgro napravljeno od kristala ili amorfnog materijala. čime se povećava energetska efikasnost. često u obliku cilindra. Nd:YAG laser daje infracrveno zračenje. a ne čovek tehnologiji. Unapređenjem nauke kroz istraživanja u naučnim laboratorijama dolazi do unapređenja tehnologije i upotrebe novih proizvoda u svakodnevnom životu.3 nm. koji koristi jezgro od rubina kao izvor zračenja.5.prostoru koji se naziva kvantna jama. band-gap). Npr. 3. Rubinski laser daje crvenu svetlost talasne dužine 694. Svetleći snop u sredini slike potiče od svetlosti koja nastaje električnim pražnjenjem potpuno isto kao u neonskoj lampi.

koja služe kao aktivni laserski medijum. prolazi kroz vazduh i na zaklonu. argonski laser ili CO2 laser. magnetskim poljem. obično se sastoje od cevi ispunjene gasom ili smesom gasova pod određenim pritiskom.6. ostavlja trag u obliku crvene tačkice. energetskim nivoima se može manipulisati (električnim poljem. temperaturom . za proizvodnju fluorovodonika u pobuđenom stanju. Na taj način je postignuta inverzija naseljenosti.. za razliku od atoma imaju trakast spektar. koji se sastoje od mnogo spektralnih linija. Krajevi cevi opremljeni su ogledalima kako bi se formirao rezonator. Hemijski laseri koriste takve reakcije kako bi se postigla inverzija naseljenosti. Gasni laseri imaju laserski medijum u gasovitom stanju. on se raspada jer ne može postojati u osnovnom stanju. koji mogu reagovati i stvoriti ekscimer. Laserski zrak nastaje u reakciskoj komori. 3.. Električna struja stvara mnoštvo iona i pobuđenih atoma u laserskoj šupljini. jer je u reakcijskoj komori stalno prisutno više pobuđenih molekula od onih u osnovnom stanju. Na taj način je moguće podesiti 11 . a produkti izlaze napolje. Hemijski laseri Određene hemijske reakcije mogu proizvesti molekule u pobuđenom stanju.7. To je i razlog inverzije naseljenost u ovom laserskom medijumu. Ekscimer je molekul koji je stabilan samo u pobuđenom stanju. Jedna vrsta hemijskih lasera koristi ekscimere. Najčešće korišteni gasni laseri su: He-Ne ласер (Helijum-Neon). Pobuđivanje atoma gasa se nejčešće obavlja električnim pražnjenjima kroz gas unutar cevi. Laseri na bojama Laseri na bojama koriste određena organska jedinjenja. Molekuli. Kod ovih jedinjenja. 3. Laser se sastoji od smese gasova kroz koje se narine visoki napon. slično kao kod gasnih lasera. Primer je fluorovodonični laser koji koristi reakciju vodonika i fluora. u koju stalno dotiču reaktanti. Ovakvi laseri mogu postići jako veliku snagu u kontinualnom modu. Nakon što ekscimer doživi laserski prelaz.zraka ali nije laserski zrak. Laserski zrak izleće iz tog medijuma. Gasni laseri se često hlade strujanjem gasa kroz cev.).

npr. Industrijska primena lasera Laseri. jer ne postoji pogodan laserski medijum koji bi mogao proizvesti svetlost zadate talasne dužine. tako da fotoni. obradom očnog sočiva. 4. bez ogledala. čiji fotoni onda ne bi trebali prolaziti veliki broj puta duž optičkog puta lasera. koji prolaze kroz magnetsko polje emituju sinhrotronsko zračenje. Čvrstotelni laseri (posebno Nd:YAG) se koriste za rezanje. put koji elektroni prolaze između naizmeničo postavljenih magneta se stavlja u lasersku šupljinu. kao i kod elektrona u pobuđenim atomima. Takav laser se naziva superradijantni laser. već bi prošli samo jedanput. Laseri na slobodnim elektronima Laseri na slobodnim elektronima koriste snop relativističkih elektrona koji prolazi kroz magnetsko polje koje naizmenično menja smer duž puta elektrona.8. relativistički elektroni. Laseri na slobodnim elektronima se mogu podešavati promenom gustine rasporeda magneta. 3. Laserima se može lečiti i kratkovidost i dalekovidost. pa se često koriste u hiurgiji. jačine njihovog magnetnog polja i promenom energije elektrona.1. Kod lasera sa slobodnim elektronima. moguće je laserom obraditi kapilar u oku bez oštećenja okolnog tkiva i bilo kakve operacije na oku. u kojima ne postoje ogledala koja bi to zračenje reflektovala. Moguće je napraviti i laser sa jako dugačkom laserskom šupljinom. zbog kvaliteta svetlosti koju proizvode danas imaju primenu u gotovo svim ljudskim delatnostima. bušenje i varenje. 12 . U normalnim okolnostima. moguće je postići veliku preciznost prilikom obrade materijala. Danas se pokušava napraviti superradijantni laseri na slobodnim elektronima. Pobuda molekula se obavlja pomoću nekog drugog lasera. Zbog kolimiranosti laserskog snopa.laser za rad na odgovarajućoj talasnoj dužini. izazivaju stimulisanu emisiju slobodnih elektrona u magnetnom polju. Tako da se mogu napraviti i laseri na slobodnim elektronima koji rade na talasnim dužinama koje su nedostupne klasičnim laserima. npr. koji su uhvaćeni između ogledala. koji bi radili u spektralnim područjima. u rendgenskoj oblasi spektra.

Laserima se je moguće i spaliti mastilo na papiru. pokazalo se da ta linija nije simetrična. Najčešće se koriste: argonski laser u Ramanovoj spektroskopiji i laseri na bojama. laseri su koriste i za novu defeneciju metra. Laserom je izmerena udaljenost od Zemlje do Meseca sa preciznošću od nekoliko milimetara! Astronauti iz jedne od misija Apollo su postavili ogledalo na površini Mjeseca. U femtosekundnoj spektroskopiji se na objekat proučavanja istovremeno pošalju dva laserska zraka iz impulsnog lasera vrlo kratkog impulsa. Njihov umnožak daje brzinu svetlosti. pa imamo definiciju: Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/ (299 792 458) sekundi. Laseri se koriste u spektroskopiji. lasreski zrak je imalo dijametar od oko 2 km. Prilikom povratka za Zemlju. Istraživači su usmerili laser prema tom ogledalu i merili vrieme potrebno laserskom zraku da sa površine Zemlje dođe do ogledala na površini Meseca i nazad. a drugim se može posmatrati što se u tom trnutku događa u 13 . što je uglavnom uzrokovano rasipanjem zraka u Zemljinoj atmosferi. Tak zrak će kasniti nekoliko femtosekundi. U tu svrhu se koriste mali poluprovodnički laseri. Blue Ray. Impulsni laseri se koriste za proučavanje super-brzih procesa. Zbog svoje monohromatičnosti. koja je odabrana jer je to najoštrija poznata spektralna linija u prirodi. kao intenzivni izvori monohromatičnog svetla. jer su relativno jeftini. Danas je metar redefinisan. Laseri se koriste za optičko skladištenje i očitavanje podataka na različitim medijumima CD. Laseri se upotrebljavaju za označavanje položaja na nekom udaljenom mestu. Laseri se koriste i u laserskim štampačima. a drugom se poveća optički put za nekoliko centimetara koristeći se zgodno postavljenim ogledalima. Za tu svrhu se koriste poluprovodnički laseri. DVD. Brzina svjetlosti se meri pomoću lasera: laseru se određenom metodom odredi talasna dužina i frekvencija njegovog zračenja. jer je svetlosti potrebno određeno vreme da prijeđe taj put. a ostaviti papir neoštećen. Pokazalo se da laseri imaju neuporedivo oštrije spektralne linije od spomenute linije kriptona. a čak i prilikom predavanja predavači pokazuju na tablu ili platno laserskim pokazivačima. Jedan zrak se šalje direktno na uzorak. a primenom lasera. Metar je pre bio definisan preko talasne dužine spektralne linije u atomskom spektru kriptona. pa je nastao problem: koji dio linije uzeti kao definiciju metra. Prvi laserski zrak će uzrokovati reakciju u uzorku. za precizno merenje položaja ogledala. He-Ne laseri se koriste u Majkelsonovim interferometrima.

alata za injekciono brizganje plastike. 4. Dubina prodora je proporcionalan iznosu od napaja. HSLA čelik. pucanje je zabrinutost kada zavarivanje visoko ugljenični čelici. i titanijuma. Neprekidno ili pulsirajući laserski zrak može da se koristi u zavisnosti od aplikacije. ispraviti ili ukloniti različite greške. laserski zrak za varenje ima visoke gustine snage (reda 1 megavat / cm ² (MV)) dovodi u malim zone uticaja toplote i visoke cene grejanja i hlađenja. Zbog visoke stope hlađenja. sličnu onoj za zavarivanje elektronskim snopom. Isto tako. Var kvalitet je visok. Kao i zavarivanje elektronskim snopom (EBV). Velike snage Sposobnost gasa lasera da ih posebno pogodne za veliki obim primene. Pomeranjem ogledala. laseri su našli svoje mesto i u vojnoj primeni. aluminijum. LBV je svestran proces. 14 . LBV je posebno dominantan u automobilskoj industriji. sposobna za zavarivanje čelika ugljenika. Kod reznih alata. već i zavisi od vrste i debljine radnih predmeta. Pomoću takvih lasera moguće je provesti nuklearnu fusiju na malim količinama vodonika. moguće je kontrolisati kašnjenje drugog laserskog zraka i na taj način dobiti sliku o procesu unutar uzorka. Na taj način se istražuju najbrže hemijske reakcije u prirodi. alata za livenje kao i alata za obradu lima laserskim zavarivanjem je moguće u potpunosti rekonstruisati prvobitni geometrijski oblik i funkciju alata. Takvi laseri su najčešće čvrstotelni laseri sa jezgrom napravljenom od stakla u koji su stavljeni određeni materijali koje služe kao aktivni laserski medijum. nerđajući čelik.2. Milisekundi dugo impulsi se koriste za varenje tankih materijala kao što su žileti. Jako veliki laseri se koriste za istraživanja materije u uslovima ekstremnog pritiska i temperature. Lasersko zavarivanje Reparaciono zavarivanje laserom je postupak kojim je moguće popraviti.uzorku.2 mm i 13 mm. Brzina zavarivanja je proporcionalan iznosu od napaja. a kontinuirano laserski sistemi su zaposleni za duboko vara. ali takođe zavisi od lokacije žižna tačka: penetracija je uvećan kada je središnja tačka je malo ispod površine radnog komada. Veličina tačke lasera može da varira od 0. pukotine ili nedostatke alata. ali samo manje dimenzije se koriste za varenje.

umesto zahteva vakuum. pošto potencijal za kresanje se smanjuje. kombinuje lasera od LBV sa lučno zavarivanje metoda kao što su metalne gasa lučno zavarivanje. proces je lako automatizovati sa robotski mašine. lasersko zavarivanje hibrid. Zrak pruža koncentrisana izvora toplote. Ks-zraci nisu generisani. kao što su u automobilskoj industriji. duboko varovi i visoke stope zavarivanje.Neke od prednosti u odnosu na LBV EBV su: laserski zrak može da se prenosi kroz vazduh. a zbog upotrebe lasera. Kvalitetu vara ima tendenciju da bude veći. Glavne prednosti zavarivanja laserom: • • • • • • • visok kvalitet zavarenog spoja velika preciznost i brzina zanemarljiva zona uticaja toplote ušteda vremena manje intervencije u pogledu obrade nakon laserskog zavarivanja pouzdanost dela povoljna cena 15 . Ova kombinacija omogućava veću fleksibilnost pozicioniranja. Derivat LBV. što omogućava uske. Proces se često koristi u glasnoj aplikacija. jer MIG zalihe rastopljenog metala da popune zajedničke. povećava brzina zavarivanja oko toga šta je normalno moguć sa MIG. Laserski zrak za zavarivanje (LBV) je tehnika koja se koristi za varenje da se priključi više komada metala kroz korišćenje lasera. i LBV rezultate u visokom kvalitetu varova.

rezanje i busenje metala. odnosno kvaliteta finalnog proizvoda. Ostvarena gustina energije je dovoljno velika za topljenje. Upotreba lasera u elektrotermiji je uglavnom na eksperimentalnom nivou. mada se u nekim sferama primene pokazuje kao konkurentna klasicnim postupcima. Ogranicene snage lasera. 16 .5. Od interesa je ipak istaknuti primenu lasera u termickoj obradi. uslovili su da laseri nisu u odnosu na mogucnosti adekvatno zastupljeni u elektrotermickim procesima. konacno i relativno kratko vreme razvoja. Primena lasera je neosporivo siroka. Zakljucak Razvijena toplota laserskog snopa koristi se za odredjene elektrotermicke procese. kako u pogledu ekonomicnosti tako I u pogledu ispunjavanja odredjenih tehnoloskih uslova. Talasni snop lasera odlikuje se osobnom visoke fokusacije snopa. odnosno nemetala. odnosno osobinom da se moze ostaviti visoka koncentracija gustine energije po jedinici povrsine koja se obradjuje.

Femtosekundni laseri – preciznost u vremenu i frekvenciji.-2008. Cacak.org [5] http://www.de [7] T. [2] Cundev S. Skoplje. Literatura [1] Hot E.6.. 1990. 1984.wikipedia. 17 .attoworld. Tehnicki fakultet u Cacku.com [6] http://www. Elektrotermicka konverzija energije. Elektrotermija. Matematičko-fizički list LVIII 2 (2007. [3] Brajovic V. Ban. Sarajevo.). [4] http://en. 1977..howstuffworks.P. Elektrotermicki uredjaji i postrojenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful