PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA

1. ZADATAK: Odrediti naponsko pojaanje invertujueg (slika 1.1) i neinvertujueg

pojaavaa (slika 1.2).
Operacioni pojaavai su idealni sa beskonanim pojaanjem.



Slika 1.1 Slika 1.2

REENJE: Poeljno je probleme reavati modifikovanim metodom potencijala vorova,
koja kae da je zbir struja u jednom voru jednak nuli. Usvojimo da su struje koje istiu iz
posmatranog vora pozitivne, a struje koje utiu u vor negativne. Naravno, moe se usvojiti i
drugaiji pristup.
Idealni operacioni pojaava sa beskonanim pojaanjem ima beskonanu ulaznu
otpornost, nultu izlaznu otpornost i moe se predstaviti idealnim naponom kontrolisanim
naponskim generatorom vezanom izmedju mase i izlaznog prikljuka. Da bi operacioni
pojaava radio u linearnom reimu napon na njegovom izlazu mora biti manji od napona
izvora za napajanje. Kako je pojaanje operacionog pojaavaa (pojaanje razlike ulaznih
napona -diferencijalno pojaanje) beskonano veliko to znai da razlika ulaznih napona e
d

mora teiti nuli, odnosno ulazni prikljuci operacionog pojaavaa se praktino nalaze na
istom potencijalu.
Za sluaj invertujueg pojaavaa invertujui ulazni vor operacionog pojaavaa se
nalazi na potencijalu virtualne mase (u=0), pa se metodom potencijala vorova moe napisati
sledea jednaina:
=
u
R
u
R
i o
1 2
0 .
Odavde se lako dolazi do izraza za naponsko pojaanje invertujueg pojaavaa sa
slike 1.1 koje iznosi:
A
u
u
R
R
ip
o
i
= =
2
1
.
Kod neinvertujueg pojaavaa sa slike 1.2 ulazni prikljuci operacionog pojaavaa
se takodje nalaze na istom potencijalu, u ovom sluaju to je potencijal pobudnog signala u
i

(u=u
i
), pa se metodom potencijala vorova moe napisati jednaina za invertujui ulaz
operacionog pojaavaa:

u
R
u u
R
i i o
1 2
0 +

= ,
Reavanjem ove jednaine dobija se izraz za naponsko pojaanje neinvertujueg
pojaavaa:
A
R
R
np
= + 1
2
1
.

2. ZADATAK: Kolo invertujueg pojaavaa sa velikim naponskim pojaanjem korienjem
relativno malih vrednosti otpornika prikazano je na slici 2.1.
a) Odrediti izraz za naponsko pojaanje ovog pojaavaa, a zatim odrediti njegovu vrednost
za date vrednosti otpornika.
2 ANALOGNA ELEKTRONIKA
b) Koliki bi otpornik morao biti vezan izmedju izlaza i invertujueg ulaza operacionog
pojaavaa da bi invertujui pojaava imao isto pojaanje?
Operacioni pojaava je idealan sa beskonanim pojaanjem, a vrednosti otpornika su:
R
1
= R
2
= R
3
= 10k i R
4
=102.

Slika 2.1

REENJE: a) Ukoliko je operacioni pojaava idealan sa beskonanim pojaanjem, napon
izmedju invertujueg i neinvertujueg ulaza operacionog pojaavaa e
d
tei nuli, odnosno tada
je u=0, pa se za vorove u i u mogu napisati sledee jednaine metodom potencijala
vorova:
=
u
R
u
R
i
1 2
0
"
i
2 4 3
" " "
0
o
u u u u
R R R

+ + =
Iz druge jednaine moe se dobiti:
u
R R
R R R R R R
u
o
"=
+ +

2 4
2 3 2 4 3 4

Zamenom ovog izraza u prvu jednainu dobija se pojaanje invertujueg pojaavaa sa
slike 2.1 u sledeem obliku:
A
u
u
R R R R R R
R R
o
i
= =
+ +
2 3 2 4 3 4
1 4

Za date vrednosti otpornika, pojaanje invertujueg pojaavaa iznosi: A 100 .
b) Za dobijanje istog pojaanja invertujueg pojaavaa sa otposnikom R
1
=10k na
ulazu, izmedju izlaza i invertujueg ulaza operacionog pojaavaa mora biti vezan otpornik
R
F
=1M, jer je u tom sluaju pojaanje invertujueg pojaavaa:
A
u
u
R
R
o
i
F
= =
1

Ovakvo reenje nije najpogodnije sa stanovita uma, jer veliki otpornik vezan na
ulazni prikljuak operacionog pojaavaa generie relativno veliki um, srazmeran vrednosti
tog otpornika. Zbog toga je kolo sa slike 2.1 pogodnije za realizaciju invertujueg pojaavaa
sa velikim naponskim pojaanjem za primene kod kojih je um pojaavaa ograniavajui
faktor.

3. ZADATAK: Za realizaciju diferencijalnog pojaavaa korienjem jednog, dva, odnosno
tri operaciona pojaavaa mogu se koristiti eme prikazane na slikama 3.1, 3.2 i 3.3. Odrediti
uslove koje moraju zadovoljiti elementi ovih kola da bi izlazni napon bio proporcionalan
razlici ulaznih napona. Smatrati da su operacioni pojaavai idealni sa beskonanim
pojaanjem.

REENJE: Neko kolo e predstavljati diferencijalni pojaava ukoliko se zavisnost
izlaznog napona tog kola od ulaznih napona moe napisati u obliku:
( ) u K u u
o
=
2 1
,
gde je K konstanta proporcionalnosti, odnosno diferencijalno pojaanje diferencijalnog
pojaavaa.
PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA 3
Za diferencijalni pojaava sa jednim operacionim pojaavaem koji je prikazan na
slici 3.1, metodom superpozicije (superpozicija vai samo u sliaju linearnih kola dok se u
nelinearnim kolima ne moe primenjivati) moe se napisati izraz za izlazni napon:
u
R
R
u
R
R R
R
R
u
o
= +
+
+

2
1
1
4
3 4
2
1
2
1 .

Slika 3.1
Da bi pojaava bio diferencijalni koeficijenti uz napone u
1
i u
2
moraju biti jednaki po
apsolutnoj vrednosti, odnosno

R
R
R
R R
R R
R
2
1
4
3 4
1 2
1
=
+

+

Ovaj uslov bie ispunjen ako je:
R
R
R
R
2
1
4
3
= .
Izlazni napon diferencijalnog pojaavaa sa jednim operacionim pojaavaem je u tom
sluaju:
( ) u
R
R
u u
o
=
2
1
2 1

Na slian nain za diferencijalni pojaava sa dva operaciona pojaavaa sa slike 3.2
moe se metodom superpozicije napisati sledea jednaina:
u
R
R
u
R
R
R
R
u
o
= +

1 1
4
3
2
4
3
2
1
1


Slika 3.2
Naravno, i u ovom sluaju pojaava e biti diferencijalan samo ako su koeficijenti uz
napone u
1
i u
2
jednaki, tj. ako je:
R
R
R
R
4
3
1
2
= ,
i tada je izlazni napon jednak:
( )
u
R
R
u u
o
= +

1
4
3
1
2
.
Za diferencijalni pojaava sa tri operaciona pojaavaa, ija je ema prikazana na slici
3.3, a koji se najee naziva instrumentacioni pojaava, izlazni napon se moe napisati u
sledeem obliku:
u
R
R
u
R
R R
R
R
u
o x y
= +
+
+

6
4
7
5 7
6
4
1 ,
gde su naponi u
x
i u
y
dati sledeim izrazima:
u
R
R
u
R
R
u
x
= +

1
2
1
1
2
1
2
i u
R
R
u
R
R
u
y
= +

1
3
1
2
3
1
1
.
Zamenom ovih izraza u izraz za izlazni napon dobija se:
4 ANALOGNA ELEKTRONIKA
u
R
R
R
R
R
R R
R
R
R
R
u
o
= +
+
+

|
.
| +

|
.
|

2
1
6
4
7
5 7
6
4
3
1
2
1 1
R
R
R
R
R
R
R
R R
R
R
u
6
4
2
1
3
1
7
5 7
6
4
1
1 1 +

|
.
| +
+
+

|
.
|

Slika 3.3
Ukoliko se usvoje sledee jednakosti:
R R R R i R R
2 3 4 6 5 7
= = = ,
izraz za izlazni napon postaje:
( ) u
R
R
u u
o
= +

1
2
2
1
2 1

Pojaanje instrumentacionog pojaavaa se oigledno moe menjati promenom samo
jednog otpornika (R
1
).

4. ZADATAK: Na slici 4.1 prikazana je ema instrumentacionog pojaavaa sa dva
operaciona pojaavaa.
a) Odrediti prenosnu funkciju kola.
b) Elemente u kolu odabrati tako da izlazni napon zavisi samo od razlike ulaznih napona
u
d
=u
2
-u
1
, a ne i od srednje vrednosti signala u
cm
=(u
1+
u
2
)/2.
c) Ukoliko se otpornici u kolu odaberu tako da je R
1
= R
2
= R
3
= R
4
= R= 10k, odrediti u
kojim se granicama menja diferencijalno pojaanje kola (pojaanje razlike ulaznih signala) sa
slike 4.1 ako se otpornik R
0
menja od 100 do 10k.
Slika 4.1
REENJE: S obzirom da su operacioni pojaavai idealni invertujui ulazi operacionih
pojaavaa A
1
i A
2
nalaze se na potencijalima u
1
i u
2
, respektivno, pa se za ove vorove
metodom potencijala vorova mogu napisati sledee jednaine:

u
R
u u
R
u u
R
x 1
1
1
2
1 2
0
0 +

+

= i
u u
R
u u
R
u u
R
x o 2 1
0
2
3
2
4
0

+

+

=
Reavanjem ovog sistema jednaina dobija se izraz za izlazni napon u sledeem
obliku:
u
R
R
R
R
R R
R
u
R
R
R
R
u
o
= + +
+
\

|
.
| +

|
.
| +

|
.
|

4
3
3
4
2 3
0
2
3
0
2
1
1
1 1 1 .
Ulazni naponi u
1
i u
2
mogu se izraziti preko srednje vrednosti i razlike ulaznih signala:
PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA 5
u u
u
cm
d
1
2
= i u u
u
cm
d
2
2
= + .
Korienjem ovih izraza dobija se zavisnost izlaznog napona od srednje vrednosti i
razlike ulaznih napona:
u
R
R
R
R
u
R
R
R
R
R
R
R R
R
u
o cm d
=

|
.
| + + +

|
.
| +
+

1 1
1
2
4
3
2
1
4
3
3
4
2
1
2 3
0

Izlazni napon nee zavisiti od srednje vrednosti ulaznih signala ako je ispunjen uslov
R
R
R
R
4
3
1
2
= i tada je izlazni napon proporcionalan samo razlici ulaznih signala:
u
R
R
R
R
R R
R
u
o d
= + +
+

4
3
3
4
2 3
0
1 .
Ukoliko je R
1
= R
2
= R
3
= R
4
= R= 10k, izlazni napon postaje: u
R
R
u
o d
= +

2
2
0
.
Pojaanje razlike ulaznih signala moe se menjati od 202 do 4, ako se otpornik R
0

menja od 100 do 10k.

5. ZADATAK: Na slici 5.1 prikazana je ema algebarskog sabiraa.
a) Odrediti zavisnost izlaznog od ulaznih napona ukoliko je ispunjen uslov
R
R
R
R
F
i
i
n
F
j j
m
= =

=
1 1
'
'
.
Operacioni pojaava je idealan sa beskonanim pojaanjem, a otpornici R
F
I R
F
'
imaju
vrednost od 100k.
b) Koristei algebarske sabirae nacrtati emu i odrediti sve vrednosti nepoznatih elemenata u
kolu za reavanje sistema linearnih jednaina:

2 3 4
2 5
+ =
+ =
x y
x y

Slika 5.1


REENJE: Ukoliko je operacioni pojaava idealan sa beskonanim pojaanjem,
invertujui i neinvertujui ulaz nalaze se na istom potencijalu, koji je oznaen sa u
F
. Za ulaze
operacionog pojaavaa mogu se napisati sledee jednaine:

u u
R
u u
R
F i
i
i
n
F o
F

+

=
=

1
0 ,
u v
R
u
R
F j
j j
m
F
F

+ =
=

'
1
0 .
Iz druge jednaine moe se izraunati napon u
F
i on iznosi:
u
R
R
v
R
R
F
F
j
j
j
m
F
j j
m
=

+
=
=

'
'
'
'
1
1
1
.
6 ANALOGNA ELEKTRONIKA
Ako se ovaj izraz zameni u prvu jednainu dobija se izraz za izlazni napon
algebarskog sabiraa:
u
R
R
v
R
R
R
R
R
R
u
o
F
j
j
j
m
F
j j
m
F
i
i
n
F
i
i
i
n
=

+
+

=
=
= =

'
'
'
'
1
1
1 1
1
1 .
Ukoliko se otpornici u kolu odaberu tako da je ispunjen uslov
R
R
R
R
F
i
i
n
F
j j
m
= =

=
1 1
'
'
, izraz
za izlazni napon analognog sabiraa postaje: u
R
R
v
R
R
u
o
F
j
j
j
m
F
i
i
i
n
=
= =

'
'
1 1
.
b) Sistem linearnih jednaina moe se reiti korienjem onoliko algebarskih sabiraa koliki je
red sistema linearnih jednaina. U ovom sluaju sistem ima dve nepoznate veliine, pa je za
reavanje datog sistema jednaina potrebno upotrebiti dva algebarska sabiraa. Svaku od
jednaina ovog sistema treba reiti po jednoj od nepoznatih veliina u funkciji ostalih
nepoznatih veliina, tako da se na izlazima algebarskih sabiraa dobija jedna od nepoznatih
veliina. S obzirom da je izbor promenljivih, po kojima se svaka od jednaina reava,
proizvoljan to je broj moguih reenja vei od jedan i zavisi od reda sistema linearnih
jednaina.
Neka je sistem zadatih linearnih jednaina reen po nepoznatim veliinama na sledei
nain: x y = 2 1 5 . ; y x = 5 2 .
Ove jednaine mogu se reiti sa po jednim algebarskim sabiraem. Za reavanje prve
jednaine treba na neinvertujui ulaz operacionog pojaavaa A
x
dovesti jednosmerni
konstantni napon od 2V, a na invertujui ulaz treba dovesti preko otpornika R
x1
nepoznati
signal y, Izlazni signal je u ovom sluaju:
x
R
R
V
R
R
y
F
x
F
x
=
'
'
1
1
2
Vrednosti nepoznatih otpornika odredjuju se uporedjivanjem konstanti iz ove
jednaine i jednaine reene po x:
R R k i R R k
x F x F 1 1
100 1 5 66 67
' '
. . = = = = .
Za neinvertujui ulaz operacionog pojaavaa A
x
mora se vezati otpornik R
xx
kojim
e se obezbediti ispunjenje uslova
R
R
R
R
F
i
i
n
F
j j
m
= =

=
1 1
'
'
i njegova vrednost iznosi:
R R k
xx F
' '
. = = 0 5 200 .

Slika 5.2

PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA 7
Za reavanje jednaine po y na neinvertujui ulaz operacionog pojaavaa A
y
treba
dovesti jednosmerni konstantni napon od 5V, a na invertujui ulaz treba dovesti preko
otpornika R
y1
nepoznati signal x, Izlazni signal je u ovom sluaju:
y
R
R
V
R
R
x
F
y
F
y
=
'
'
1
1
5
Vrednosti nepoznatih otpornika odredjuju se uporedjivanjem konstanti iz ove
jednaine i jednaine po y:
R R k i R R k
y F y F 1 1
100 2 50
' '
= = = = .
Za neinvertujui ulaz operacionog pojaavaa A
y
mora se vezati otpornik R
yy
kojim
e se obezbediti ispunjenje uslova
R
R
R
R
F
i
i
n
F
j j
m
= =

=
1 1
'
'
i u ovom sluaju njegova vrednost iznosi:
R R k
yy F
' '
= = 100 .
Kompletna ema kola koje se moe upotrebiti za reavanje datog sistema linearnih
jednaina prikazano je na slici 5.2.

6. ZADATAK: Korienjem integratora sa vie ulaza, ija je ema prikazana na slici 6.1,
realizovati analogno kolo za reavanje diferencijalne jednaine:
f F t M
d x
dt
D
dx
dt
x
K
i
i
n
=

= =
1
2
2
0 cos
kojom se moe opisati ponaanje mehanikog sistema koji se moe predstaviti blok emom sa
slike 6.2.
Parametri fizikog sistema su sledei: masa M=1kg, koeficijent trenja D=0.2Ns/m i
elastinost opruge K=2m/N. Na telo deluje prostoperiodina sila f=Fcost.

Slika 6.1 Slika 6.2

REENJE: Ukoliko je operacioni pojaava idealan sa beskonanim pojaanjem, napon na
izlazu integratora sa slike 6.1 moe se napisati u obliku: u
u
C R
dt
o
i
i
i
n
t
=

1
0
.
Reavanjem date diferencijalne jednaine drugog reda po drugom izvodu dobija se:

d x
dt
F
M
t
D
M
dx
dt
x
K M
2
2
= + +

cos .
Ukoliko se za dobijanje prvog izvoda iskoristi integrator sa tri ulaza, uzimajui pri tom
i poznate parametre sistema dobija se:

dx
dt
F t
dx
dt
x
dt = + +

cos
1
5 2

Ukoliko se vremenska konstanta (RC) odabere oko jedinice (otpornost u M i
kapacitivnost u F), za C=1F i R
1
=1M dobija se koeficijent integraljenja 1, za C=1F i
R
2
=2M dobija se koeficijent integraljenja 1/2 i za C=1F i R
3
=5M dobija se koeficijent
integraljenja 1/5. Ako se izvri jo jedno integraljenje sada signala dx/dt dobie se na izlazu
8 ANALOGNA ELEKTRONIKA
drugog integratora veliina -x, koju treba samo invertovati korienjem najprostijeg invertora
sa jedininim pojaanjem. ema analognog kola za reavanje date diferencijalne jednaine
prikazana je na slici 6.3
Slika 6.3


7. ZADATAK: Negativni konvertor impedanse Z
i
(s)=-kZ
L
(s), gde je Z
i
ulazna impedansa,
moe se realizovati kolom prikazanim na slici 7.1.
Odrediti elemente konvertora i multiplikator k kada su operacioni pojaavai idealni.
Poznato je R
4
=R
5
=R.
Slika 7.1


REENJE: Za kolo sa slike 7.1 ulazna struja se moe napisati u obliku:
' U
R
1
U
R
1
R
1
R
' U U
R
U
I
3
i
3 1 3
i i
i
1

+ =

+ = ,
gde je sa U' oznaen napon na izlazu operacionog pojaavaa A
1
. Za invertujui ulaz prvog operacionog
pojaavaa moe se napisati jednaina:
. U
R
R
U je odakle , 0
R
U 0
R
U 0
i
1
2
0
2
0
1
i
= =

Za izlazni vor kola (na potroau Z
L
) jednaina je:

0 0 0
0
2 6 2 6 6
' 1 1 1 '
0
L L
U U U U U
U
R Z R R R Z R

+ + = + + =


.
Sredjivanjem poslednjeg izraza dobija se:
2 6 2 6
0
2 6 6
( ) '
L
L
R R R R Z U
U
R R Z R
+ +
= ,
odakle je:

2 6 2 6 2 6 2 6
0
2 3 1
( ) ( )
'
L L
i
L L
R R R R Z R R R R Z
U U U
R Z R R Z
+ + + +
= = .
Ulazna struja je sada:
PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA 9

2 6 2 6
1 3 3 1
( ) 1 1
L
i i
L
R R R R Z
I U
R R R R Z
+ +
= +



a ulazna impedansa kola je:
L
6 2
6 2 3 1
3 1
i
i
i
Z
R R
R R R R
R R
I
U
Z
+
= =
.
Za R
1
+R
3
-R
2
-R
6
=0 i R
1
=R
3
dobija se R
6
=2R
1
-R
2
.
tako da je ulazna impedansa:
L
6 2
3 1
i
Z
R R
R R
Z =
.

8. ZADATAK: Pozitivni konvertor impedanse Z
i
(s)=kZ
L
(s) moe se realizovati kolom
prikazanim na slici 8.1. Odrediti elemente konvertora i multiplikator k kada su operacioni
pojaavai idealni.
Slika 8.1

REENJE: Ulazna impedansa kola je Z
i
=U
i
/I
i
, gde je ulazna struja kola data izrazom:

1
i
i
R
" U U
I

=
gde je sa U" napon na izlazu operacionog pojaavaa A
2
. Ako se sa U' oznai napon na izlazu
operacionog pojaavaa A
1
, za neinverujui (+) ulaz operacionog pojaavaa A
2
, koji se
nalazi na potencijalu ulaznog signala U
i
, moe se pisati:
0
Z
U
R
' U U
L
i
2
i
= +

, odakle je
i
L
2
U
Z
R
1 ' U

+ = .
Za invertujui (-) ulaz operacionog pojaavaa A
2
, koji je takodje na potencijalu U
i
, moe se
napisati:
0
R
" U U
R
' U U
3
i
4
i
=

odnosno . U
Z
R
1
R
1
U
R
1
R
1
R
' ' U
. tj , 0
R
' ' U
R
' U
U
R
1
R
1
i
L
2
4
i
4 3 3 3 4
i
4 3

+ = =

+
Odavde je
3 3 3 3 2 3 2 3 2
4 4 4 4 4 4
" 1 1 1 1
i i i i
L L L
R R R R R R R R R
U U U U U
R R Z R R R Z R Z

= + + = + =



Ulazna struja je prema tome:

i
L 4 1
3 2
i
L 4
3 2
1
i
U
Z R R
R R
U
Z R
R R
1 1
R
1
I =

+ = ,
tako da je ulazna impedansa kola data izrazom:
L
3 2
4 1
i
Z
R R
R R
Z = .
10 ANALOGNA ELEKTRONIKA

9. ZADATAK: Odrediti ulaznu i izlaznu otpornost kola prikazanog na slici 9.1 ukoliko su
operacioni pojaavai idealni.
Slika 9.1
REENJE: Ako sa U' oznaimo izlaz operacionog pojaavaa A
1
, za invertujui (-) ulaz
ovog operacionog pojaavaa moe se napisati sledea jednaina:
0
R
' U
R
U
R
1
R
1
U . tj , 0
R
' U U
R
Ui U
i
0
0 0
=

,
dok se za neinvertujui (+) ulaz operacionog pojaavaa A
2
:
0
R
U
R
U
R
' U U
L
0 0 0
= +

, odakle je

+ =
L
0
R
1
R
1
R
1
U
R
' U
.
Kombinovanjem gornjih jednaina dobija se:

i
L
0
U
R
R
U

= .
Ulazna admitansa gornje polovine kola je:

( ) ( )
2
L
L
i
0 i
i
1
1 i
) R (
R R
R
R
R
1
U
R U U
U
I
R
1

+
=

+
=

= = .
Ako sa U" oznaimo izlaz operacionog pojaavaa A
2
, za invertujui (-) ulaz ovog
operacionog pojaavaa moe se napisati jednaina:

R
" U
U
R
1
R
1
. tj , 0
R
U
R
" U U
i
i i
=

+ =

.
Ulazna admitansa donje polovine kola je:

( )
R
1
R
1
R
1
R
1
U
R " U U
U
I
R
1
i
i
i
2
2 i

=

= = .
Ukupna ulazna admitansa kola je paralelna veza ulaznih impedansi gornje i donje grane:

2
L
2
L
2
L
2 i 1 i i
) R (
R
) R (
R R R
R
1
) R (
R R
R
1
R
1
R
1

+
=

+
= + = ,
odnosno ulazna otpornost kola je:

( )
L
2
i
R
R
R

= .
Sada se za ulazni vor kola (neinvertujui ulaz operacionog pojaavaa A
2
) moe pisati:

i
i s
i S
s
s
i s
i
i
i
s
s i
R
R R
U V odnosno ,
R
V
R
1
R
1
U . tj , 0
R
U
R
V U +
= =

+ = +

.
Napon U
i
se odavde moe napisati kao:
PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA 11

s
2
s L
2
s
L
2
s
L
2
s
i s
i
i
V
) R ( R R
) R (
V
R
) R (
R
R
) R (
V
R R
R
U
+

=
+
=
Napon na potroau R
L
je sada:
Vs
) R ( R R
R R
V
) R ( R R
) R (
R
R
U
R
R
U
2
s L
L
s
2
s L
2
L
i
L
0
+

=
+

=
dok je struja kroz potroa:

s
2
s L L
0
0
V
) R ( R R
R
R
U
I
+

= = .
Napon praznog hoda na potroau (R
L
tei beskonanom) iznosi:

S
S
0
V
R
R
U

=

.
Struja kratkog spoja kroz potroa (R
L
) iznosi:
R
V
V
) R (
R
I
s
s
2
ks 0

=
.
Izlazna otpornost kola se odredjuje kao kolinik napona praznog hoda i struje kratkog spoja:
s
2
s
s
s
ks 0
0
0
R
) R (
V
R
1
V
R
R
I
U
R

=

= =

.

10. ZADATAK: U instrumentacionom pojaavau prikazanom na slici 10.1 izvreno je
podeavanje ulaznog stepena izjednaavanjem otpornika R
1
=R
3
i R
2
=R
4
.

Operacioni
pojaavai su idealni.
Slika 10.1
Odrediti otpornosti R
9
, R
10
, R
11
tako da potiskivanje srednje vrednosti signala bude nezavisna
od podeenosti otpornika u ulaznom stepenu R
5
, R
6
, R
7
, R
8
.

REENJE: Oznaimo sa U
x
i U
y
napone na neinvertujuem ulazu i izlazu operacionog
pojaavaa A
4
, a sa R
x
ulaznu otpornost stepena realizovanog sa ovim operacionim
pojaavaem i otpornicima R
9
, R
10
, R
11
, koja iznosi:
( )
y
11 10
10
x
9 y x
x
x
x
x
U
R R
R
U je gde ,
R U U
U
I
U
R
+
=

= = .
12 ANALOGNA ELEKTRONIKA

10
11
9
10
11
9
10
11 10
9
x
10
11 10
x
9 x
x
R
R
R
R
R
1 1
R
R
R R
1
R
U
R
R R
U
R U
R =

=
+

=

Za invertujue ulaze operacionih pojaavaa A
1
i A
2
i neinvertujui ulaz operacionog
pojaavaa A
4
mogu se napisati sledee jednaine:

(A)
'
1 1 1
2
1 2
0
x
U U U U
R
R R

+ =

(B)
4
4
'
2 2
3
x 2
R 0
R
U U
R
U U
=

(C)
0
R
U
R
U U
R
U U
x
x
3
2 x
1
1 x
= +

Reavanjem jednaine (A) dobija se izraz za U
1
'
:
( )
x
1
2
1
2
1 x
1
2
1
1
2
1
'
1
'
1 1
1
2
x 1
U
R
R
R
R
1 U U
R
R
U
R
R
U U 0 U U
R
R
U U

+ = + = = +

Reavanjem jednaine (B) dobija se izraz za U
2
'
:
( )
x
3
4
2
3
4
3
4
x
3
4
2 2
'
2
'
2 2 x 2
3
4
U
R
R
U
R
R
1
R
R
U
R
R
U U U 0 U U U U
R
R

+ = + = = +

Reavanjem jednaine (C) dobija se izraz po U
x
:

+ +
+

+ +
= + =

+ +
x 3 1
3
2
x 3 1
3
1
x
3
2
1
1
x 3 1
x
R
1
R
1
R
1
R
U
R
1
R
1
R
1
R
U
U
R
U
R
U
R
1
R
1
R
1
U



Za R
1
=R
3
i R
2
=R
4
je
2
1 x
x
1
1 x
x
x
1
2
x
1
1
x
U
R R 2
R
U
R R 2
R
R
R
2
U
R
R
2
U
U
+
+
+
=
+
+
+
=

ali su naponi U
1
' i U
2
' jednaki, kada na ulazima kola deluje signal srednje vrednosti
(U
1
=U
2
=U
i
), i iznose:
i
1 x
x
1
2
1
2 '
2
'
1
i
1 x
x
1
2
1
2
i x
1
2
1
2
i
'
2
'
1
U )
R R 2
R 2
R
R
R
R
1 ( U U
U
R R 2
R 2
R
R
) 1
R
R
( U U
R
R
) 1
R
R
( U U U
+
+ = =
+
+ = + = =

odnosno
'
2 i
1 x
2
i
1 x 1
x 2 2 1 x 2 '
1
U U
R R 2
R
1 U
) R R 2 ( R
R R 2 R R R R 2
1 U =

+
+ =

+
+
+ =

Da izlazni signal kola ne zavisi od srednje vrednosti napona na ulazu kola ova dva signala
moraju biti jednaka nuli bez obzira na vrednost ulaznih napona, a to je u sluaju kada je:
R
X
=
2
R R
2 1
+

U tom sluaju otpornici u diferencijalnom pojaavau realizovanim sa operacionim
pojaavaem A
3
ne moraju biti upareni (R
5
i R
6
; R
7
i R
8
).
Kako je
11
10 9
x
R
R R
R = i u sluaju da je R
10
=R
11
sledi R
x
=-R
9
pa je R
9
=
2
R R
2 1
+
.