АНАЛИЗА СТАЊА НАСТАВE ИСТОРИЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

УВОД
Образовање у Републици Српској је у последњих десетак година прошло
кроз веома интензиван процес развоја и промена, које су имале видљиве
последице и на предмет историја у основној школи. Неке од тих промена биле
су веома позитивне и то пре свега оне које су се односиле на осавремењивање
наставе, обуку наставника за примену нових наставних метода, опремање школа
наставним средствима, издавање нових уџбеника и слично, али су остали и неки
горући нерешени проблеми, наслеђени још из претходног периода.
У току свог основношколског образовања ученици се са историјом као
самосталним наставним предметом сусрећу у шестом разреду и изучавају га до
деветог разреда основне школе. Осим у шестом разреду, где се историја изучава
са једним часом недељно, у осталим разредима она је заступљена са по два часа
недељно.
Потребно је нагласити да се ученици у основној школи упознају са
основним историјским појмовима, хронологијом, догађајима и личностима из
прошлости још у петом разреду основне школе у оквиру предмета познавање
друштва, који је заступљен са два часа седмично.
Наставни садржаји предмета историја распоређени су у оквиру 36
наставних седмица, тако да у шестом разреду ученици имају 36 часова историје,
у седмом и осмом 72, а у деветом разреду 68 часова годишње.
Циљ ове анализе је да се на основу прикупљених података утврди
објективно стање наставе историје у основној школи, сагледано са различитих
аспеката учесника у образовном процесу.
Предмет анализе:
1. наставни кадар
2. реализација наставног плана и програма
3. материјално-технички услови рада
4. уџбеници
5. стручно усавршавање
6. ваннаставне активности
7. резултати едстерне провере постигнућа
1. НАСТАВНИ КАДАР
Квалитету наставе историје у многоме доприноси и кадар који реализује
наставу. У Републици Српској у 185 основних школа запослено је 348
наставника историје (190 жена и 158 мушкараца). Настава у основним
школама је 100% стручно заступљена. Наставници који реализују наставу у
основној школи су са завршеном Педагошком академијом (наставник историје
и географије) или Филозофским факултетом-Студијски програм историја
(професор историје).
Наставници приправници имају обавезу да у року од годину дана, од
заснивања радног односа у школи, положе стручни испит. Уз решење о
положеном стручном испиту стичу право за добијање лиценце за рад у
васпитно-образовним институцијама. Лиценце издаје Министарство просвјете и

1

културе Републике Српске, а регистар лиценцираних наставника води
Републички педагошки завод.
Значајан допринос квалитету наставе историје у школама у Републици
Српској даје квалитетан наставни кадар.
2. РЕАЛИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА
Реализација наставе историје врши се на основу Наставног плана и
програма који представља само оквир за реализацију наставе. Наставни план и
програм доноси министар просвете и културе Републике Српске, а на предлог
Републичког педагошког завода. Наставник има обавезу да испоштује
наставни план, али вршећи глобално и оперативно планирање, има слободу да
усклади реализацију наставног програма са потребама ученика у савладавању
наставних садржаја.
Наставни план и програм за основну школу садржи: циљеве наставе
историје, попис наставних тема и наставних јединица, оквирни број часова по
наставним темама, очекиване исходе учења, те смернице за наставнике.
За добијање што објективнијих података о стању наставе историје у
основној школи кориштени су подаци из анкете проведене у основним школама
током новембра месеца 2011. године. Од стране Републичког педагошког завода
Републике Српске свим основним школама су упућене анкете међу којима се
налазило и питање везано за потешкоће у реализацији наставе из појединих
предмета и у појединим разредима. Одговор је послало 119 школа, што чини
59,5% од укупно 200 основних школа. Потешкоће у настави историје навело је
60 школа, што у односу на број школа које су одговориле чини 50,42% или 30%
од укупног броја основних школа у Републици Српској. Из ових података
можемо извести закључак да је већи број школа задовољан условима под којима
реализује наставу историје. С друге стране веома забрињавајући је број школа
(преко 40%) које се нису одазвале и доставиле одговор на анкете.
У упитнику који је прослеђен школама било је наведено само једно питање
у коме су наставници требали да наведу потешкоће са којима се сусрећу током
реализације наставе. Тако, веома уопштен захтев довео је до тога да су
наставници изнели читав спектар проблема које је било веома тешко груписати.
Оно што је у сваком случају мерљиво били су захтеви наставника да се у шести
разред основне школе уведе још један час историје. За то је наведено мноштво
аргумената, који се могу свести на два основна:
1. у шестом разреду се обрађују садржаји чије је савлађивање од суштинске
важности за наставак школовања;
2. ученици стичу знања, вештине и способности које су битне за њихов
развој и општу културу.
Од 60 школа које су навеле да наставници историје имају одређених
потешкоћа у реализацији наставе, њих 37 или 61,6% је навело да постоји
потреба да се у шести разред уведе још један час седмично и то из горе
наведених разлога, као и због проблема при примени Правилника о оцењивању
ученика у основној школи.
Наставници су се у неким случајевима осврнули и на недостатак
наставних средстава, као једаног од разлога који им отежава реализацију
наставе. Ово питање није у надлежности Републичког педагошког завода, већ
менаџмента школе. Републички педагошки завод је израдио нормативе за

2

реализацију наставе???, а школе су дужне да их, колико год је то могуће,
поштују.
У низу одговора на анкетно питање наставници су наводили различите
случајеве, по њима, несразмерног односа између значаја наставних јединица
(њиховог обима) и броја часова предвиђених за њихову обраду, затим броја
часова предвиђених за утврђивање, што су проблеми за чије решавања им није
потребна помоћ Републичког педагошког завода или надлежног инспекторапросветног саветника. Наиме, наставници имају слободу да сами, вршећи
глобално и оперативно планирање, прилагоде број часова одређеној теми или
наставној јединици, како то сами процене да је потребно.
Конкретни предлози који се односе на редослед наставних јединица,
заступљеност појединих садржаја, прерасподеле наставних тема из разреда у
разред, изостављање или сажимање појединих садржаја, морају бити предмет
дубље анализе, након чега се може приступити и реализацији неких оправданих
захтева.
Посебна пажња мора се посветити захтеву да се израде посебни
програми за децу са посебним потребама. Како у школама данас имамо децу са
посебним потребама чији су захтеви и могућности веома различите,
преамбициозно је очекивати да се за сваку до ове категорије деце направи
посебан програм. Саветујем да се као и до сада у изради индивидуалних
програма за децу са посебним потребама ослоне на помоћ стручне службе у
школи и наравно надлежног инспектора-просветног саветника у Републичком
педагошком заводу. Ценећи неизмеран труд и залагање наставника историје у
изради програма за децу са посебним потребама и реализацији наставе у
одељењима у којима се таква деца налазе, изражавам наду да ће се у наредном
периоду наћи могућности да се наставницима у школи олакша рад у одељењима
у којима се проводи инклузија.
Током априла-маја 2011. године проведена је анкета међу ученицима
осмог разреда и наставницима (активи наставника) историје која је имала за
циљ да прикаже стање наставе историје у школама у Републици Српској и
укаже на проблеме са којима се ученици и наставници сусрећу на часовима
историје, у циљу унапређења квалитета НПП и израде побољшаних или нових
стандарда за наставу историје, такође и за побољшање квалитета уџбеника и
наставе историје уопште. У анкетирању је учествовало 50 школа, које су биле
изабране случајним узорком, територијално равномерно распоређених на
територији Републике Српске.
У анкети за ученике учествовало је 2560 ученика осмог разреда основних
школа. Анкета је била састављена од отворених, затворених и комбинованих
питања, на које су ученици одговарали анонимно.
АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТЕ ЗА НАСТАВНИИКЕ
Дајем преглед одговора наставника историје по питањима таксативно.
1. Анализирајте наставне садржаје предмета историја по разредима и
дајте предлог промена.
број
%
актива
садржаји прилагођени узрасту ученика, повећати
24
48
Наведени одговори актива

-Наставни

3

садржаје везане за националну историју
-Наставни садржаји су прихватљиви и нема примедби
-Без одговора
-След наставних јединица није добар у наставној теми Српске
земље и суседи у позном средњем веку ( 7. разред )
-Историја БиХ после 1990. не би требало да се изучава (осетљив
садржај)
-Понављају се садржаји у 6. и 7. разреду и 8. и 9. разреду

21
2

42
4

1

2

1

2

1

2

Из горе наведених одговора евидентно је да 90% анкетираних наставника
сматра да су садржаји прихватљиви, односно прилагођени узрасту ученика,
односно да немају већих примедби на садржаје предмета историје у основној
школи.
2. Наведите и образложите које наставне садржаје у настави историје,
по вашем мишљењу, треба избацити као сувишне за изучавање у
основној школи.
Наведени одговори актива
-Парламентарну историју Југославије ( 9.разред )
-Нема садржаја које треба избацивати
-Смањити садржаје: Османско царство, Апсолутизам и грађанске
револуције ( 8. разред )
-Раднички покрет радити информативно, Ратови хришћанских
држава против Османског царства, Међународни односи и
Велике силе и Балкан ( 8. разред )
-Грчко-персијски ратови и Пелопонески рат ( 6. разред )
-Суседни народи -Македонија, Хрватска, Словенија, Бугарска
( 7. разред )
-Без одговора или одговор не одговара питању
-Европске апсолутистичке монархије ( 8. разред )
-Аустро-угарска нагодба, Промене у привреди и друштву, Балкан
и место Срба, Глобализација, Демократија и људска права ( 9.
разред )

број
%
актива
1
2
25
50
11

22

1

2

1

2

4

8

2
2

4
4

3

6

У одговору на ово питање чак 50% анкетираних наставника сматра да
нема садржаја које треба избацити, односно који су сувишни у наставном плану
и програму историје. Остали одговори везани су за предлоге измена, који ће
бити предмет разматрања у наредном периоду.
3. Наведите и образложите које наставне садржаје историје треба
преместити у наредни или нижи разред
број
%
актива
-НПП је добар и не треба пребацивати наставне садржаје
27
54
-Уједињење Немачке и Италије и раднички покрет ( 9. разред )
6
12
-Јужнословенски народи од средине XIX века до Берлинског
2
4
Наведени одговори актива

4

конгеса ( 9. разред )
-Међународни односи средина 19 века до Берлинског конгреса
( 9. разред )
-Без одговора
-Подела и пад Западног римског царства ( 7. разред )
-Европа и Свет крајем 19 и почетком 20 века ( 8. разред )
-Велика сеоба народа ( 6. разред )

3

6

2
1
7
1

4
2
14
2

Анкетирани наставници, њих 54% је задовољно садржајима који се
налазе у оквиру програма за поједине разреде, док су остали дали предлоге које
се могу узети у разматрање.
4. Наведите и образложите које наставне садржаје у оквиру предмета
историја треба увести у НПП одређеног разреда.
Наведени одговори актива
-Историју холокауста у девети разред
-Није потребно уводити нове садржаје
-Повећати садржаје националне историје Срба, везане за БиХ
-Повећати националну историју Срба
-Рат ружа и Кијевска Русија
-Без одговора
-Увести у свим разредима више историје културе и религије
-Русија до Октобарске револуције, кроз општу историју

број
актива
9
22
6
9
1
2
5
1

%
18
44
12
18
2
4
10
2

У питању у коме су требали да наведу садржаје које сматрају да треба
увести у НПП, 44% анкетираних наставника није имало предлоге, док су остали
наводили садржаје који су по њима битни, а сада се не налазе у НПП-у.
Интересантан је предлог 9 актива односно 18% наставника који сматрају да
треба увести садржаје о холокаусту у 9 разред. Тај предлог треба узети у обзир
приликом модернизације или измене програма за девети разред.
5. Анализирајте наставни план предмета историја у основној школи?
Наведени одговори актива
-У 6. разреду седмични фонд часова повећати на 2 часа ради
реализације планираних садржаја
-НПП нема прецизно дефинисане стандарде знања
-НПП је добар
-Наставни план за 7. и 8. разред је тежак и опширан за узраст
ученика
-Наставни план за 6. и 9. разред одговара узрасту ученика

број
%
актива
37

74

1
8

2
16

2

4

2

4

Последње питање у овој анкети било је везано за наставни план. За
разлику од анкете коју је провео Републички педагошки завод у овом случају
чак 74% анкетираних наставника сматра да је неопходно увести још један час

5

историје у 6 разред. У исто време 16% сматра да је наставни план добар, док су
остали имали мале примедбе и предлоге.
РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ ЗА УЧЕНИКЕ
У проведеној анкети за ученике постављана су им слична питања у
којима су они могли да изразе своја мишљења и ставове.
Првим питањем желели смо да знамо колико је предмет историја
интересантан ученицима у односу на друге предмете које изучавају у осмом
разреду. У исто време желели смо да видимо колико је тачна, не ретко изречена
тврдња, да ученици не воле историју и да су им часови досадни.

1)Наведи наставне предмете чији сути садржаји интересантни.
Предмет

Фреквенција

%

хемија

347

4,70

физика

340

математика

Предмет

Фреквенција

%

географија

1038

14,20

3,40

биологија

692

9,50

442

6,00

информатика

406

5,50

српски језик

425

5,80

физичко
васпитање

903

12,30

техничко
образовање

258

3,50

ликовна
култура

479

6,50

енглески
језик

360

5,00

музичка
култура

251

3,40

историја

979

13,40

веронаука

201

2,70

Резултати су показали да ученици међу два најинтересантнија предмета у
осмом разреду сврставају исторју. Следећи графикон то илуструје.

6

Може се приметити да су два најинтересантнија предмета за ученике,
географија и историја. Ако узмемо у обзир чињеницу да у већини случајева,
наставу историје и географије реализују једни те исти наставнице, овај податак
много говоро и о квалитету наставе коју реализују наставници историје и
географије.

3.Наведи садржаје које си до сада учио/ ла из историје а
сматраш их непотребним за учење .
ЕВРОПА ИРАТОВИ НАПОЛЕОНА БОНАПАРТЕ
СТАРИ ВЕК, ГРАЂАНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
ДРУШТВЕНИ СУКОБИ
БАЛКАНСКИ РАТОВИ, ДОГАЂАЈИ ВАН БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
ПРАИСТОРИЈА
ТУРСКО ЦАРСТВО ИРЕФОРМЕ ТУРСКОГ ЦАРСТВА
ХУМАНИЗАМ ИРЕНЕСАНСА
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
ЕВРОПСКЕ АПСОЛУТИСТИЧКЕ МАНАРХИЈЕ
ФЕУДАЛИЗАМ
ИЛИРСКИ ПОКРЕТ ВЕЛИКЕ СИЛЕ ИБАЛКАН
ВУК КАРАЏИЋ
СМАЊИТИ ОПШТУ ИСТОРИЈУ УКОРИСТ НАЦИОНАЛНЕ
СРБИ УХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ
АМЕРИЧКИ РАТОВИ ЗА НЕЗАВИСНОСТ ИПОСТАНАК САД-А
ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ВЛАСТИ
МЛЕТАЧКА РЕПУБЛИКА
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ ОД СРЕДИНЕ XIX ВЕКА ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА
УСТАНИЧКА ВЛАСТ
СВИ СУ ПОТРЕБНИ АЛИ НЕКИ НИСУ ИНТЕРЕСАНТНО ПРЕДСТАВЉЕНИ
ЦРНА ГОРА

12
23
13
2
2
4
23
13
2
11
2
8
8
5
15
11
3
4
7
3
11
12

У једном од питања ученици су требали да наведу садржаје које су до
сада учили из историјем, а сматрају их непотребним. Релативно мали број
ученика се одлучио да да одговор на ово питање, али се може закључити, у

7

поређењу са одговорима које су на слично питање дали наставници, да постоји
значајан степен сагласности.
4. Које би садржаје волио / ла да изучаваш уоквиру предмета
историја , а нису сада заступљени унастави историје ?
РИМ
МИТОЛОГИЈА
НАСТАНАК ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
ТРАДИЦИЈА РАЗНИХ НАРОДА
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ МАЈА ИИНКА
ГРАЂАНСКИ РАТ УЈУГОСЛАВИЈИ 1992-1995.
ЛИК ЈОСИПА БРОЗА ТИТА
ВИШЕ ОИСТОРИЈСКИМ ЛИЧНОСТИМА
ПРВИ ИДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
КОСОВО
КУЛТУРА СРБА
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
ОНАСТАНКУ ГРАДОВА
ОНАСТАНКУ КУЛТУРНО -ИСТОРИЈСКИХ СПОМЕНИКА
ИСТОРИЈА НАРОДА У БиХ
ИСТОРИЈА АЗИЈЕ
ИСТОРИЈА СРПСКИХ МАНАСТИРА
СТАРЕ ГРАЂЕВИНЕ
НОВА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ

3
12
2
9
7
24
4
7
23
7
3
44
4
3
4
3
4
2
2
2

У одговору на ово питање ученици су дали веома интересантне и
креативне предлоге, од којих би се неки сигурно могли уградити у наставни
програм у наредном периоду.
5. Настава историје треба бити заступљена :

И ученицима смо као и наставницима поставили питање везано за
наставни план. Као што је било и за очекивати, они су веома задовољни број
часова у предмету историја. Њих скоро 75% је задовољно садашњим бројем
8

часова историје, док њих око 12,5% сматра да седмични број часова треба бити
већи.
6, Наставни предмет историју учим :

Да бисмо још једном проверили ставове о историји као предмету,
ученицима смо дали могучност да изаберу одговор на питање, како уче
историју: лакше, теже или исто као друге предмете. Одговори које су дали
анкетирани ученици говоре у прилог тврдењи које су дали у претходним
питањима, јер је 89% њих изјавило да историју уче исто као и друге предмете.
На овај начин у потпуности су ученици оповргли предрасуду о томе да историја
спада у ред неинтересантних предмета и предмета који ученицима стварају
тешкоће при учењу.
3. МАТЕРИЈАЛНО ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ РАДА
Настава историје се реализује у учионицама општег типа (класичне
учионице) или у специјализованим учионицма (кабинети историје). Највећи
број школа поседује задовољавајући број историјских карата и додатног
наставног материјала, док су неке школе опремљене и савременом
информатичком технологијом, па се настава изводи у веома квалитетним
условима. У последњих неколико година Министарство просвјете и културе
Републике Српске, локалне заједнице и менаџменти школа улажу значајна
средства како би се услови за реализацију наставе подигли на што виши ниво.
У упитнику који је прослеђен школама наставници су међу потешкоће при
релаизацији наставе навели и недостатак материјалних средстава, односно
наставних средстава. Чињеница да су само четири школе, од њих шездесет које
су одговориле на ово питање, примедбовале и на наставна средства, не сме да
завара. Сигурно је да ситуација у школама није идеална, далеко од тога.
Наставници се на различите начине довијају како би премостили овај
недостатак и ученицима на што очигледнији начин презентовали настаавне
садржаје.
9

Процену услова у којима реализују наставу историје очекивали смо и од
наставника који су добили анкету у мају месецу.

7. Процените

услове у којима реализујете

Наведени

одговори

наставу .

актива

-Настава
у класичној
учионици , неадекватна
наставна
средства
-Кабинетска настава , недостају наставна средства
-Кабинетска
настава , опремљен
наставним
средствима
и
информатичком
технологијом

број
актива

%

29

58

16

32

5

10

У упитнику који су попуњавали наставници историје видљиво је да њих
58% реализује наставу историје у учионицама општег типа и исказују потребу
за наставним средствима. Боља ситуација је код 32% наставника који наставу
реализују у специјализованим учионицама, али и они имају проблем недостатка
наставних средстава. Само 5% наставника каже да наставу реализује уз
примену савремене технологије, са задовољавајућим бројем наставних
средстава и у специјализованим учионицама-кабинетима историје.
На ово питање свој осврт су дали и ученици. Њима смо понудили
различите облике рада који се примењују на часу, као и наставна средства која
наставници могу да користе. Њихов задатак је био да заокруже све оно што
њихови наставници примењују на часовима историје. На тај начин смо сазнали
које облике рада и која наставна средства користе наставници историје на часу.

10

8.На часовима историје наставник најчешће

излаже лекцију
објашњава лекцију

1768
2243

15.70%
20%

показује на карти
чита и објашњава
историјске изворе
анализира слике и
фотографије из
уџбеника
тумачи непознате
појмове

1297

11.60%

1420

12.70%

1361

12.10%

1644

14.70%

користи видео бим
организује групни
рад

323

2.90%

1155

10.30%

Табела нам показује да највећи број наставника објашњава лекцију, али
да уз то примењују и различите облике рада и наставна средства. Ученици су у
2,9% случајева казали да њихови наставници користе на часовима и видео бим,
што је близу процента који су исказали и наставници.
Приказана на следећи начин то би изгледало овако:
8.На часовима

историје наставник

најчешће :

Горњи приказ показује да наставници равномерно и уједначено користе
различите методе и средства рада. Међу ученицима смо испитали и њихове
ставове о демократичности на часовима историје.

11

9. На часовима историје наставник :

Више је него очигледно да наставници пружају могућност ученицима да
искажу своје мишљење. Њих 19% је рекло да наставници то чине понекад, што
има и одређеног оправдања, с обзиром на веома захтеван наставни програм
историје. Проценат од 3% оних који су рекли да њихови наставници то не чине
никада, је у неку руку забрињавајући и сигурно да не доприноси успешности
наставе и развијању ученикових способности за изградњу сопственог става о
неким догађајима и личностима.
Из свега наведеног може се закључити да постоји потреба за додатним
опремањем школа са наставним средствима. Примена савремених технологија у
школама, а нарочито на часовима историје, додатно би допринела квалитетнијој
настави и учинила наставни премет историја занимљивијим.
4. УЏБЕНИЦИ
Министарство просвјете и културе Републике Српске пред почетак школске
године објављује списак одобрених уџбеника за употребу у основној и средњој
школи. На тржишту Републике Српске налази се по један уџбеник историје за
сваки разред. Уџбеници у Републици Српској написани су у складу са
„Смјерницама за писање и оцјену уџбеника историје основних и средњих школа
у БиХ“ из 2007. године. Након доношења Смјерница из штампе је изашла нова
генерација уџбеника за све разреде основне, као и средње стручне школе.
Аутори уџбеника били су у обавези да испоштују наведене Смјернице као и
„Заједничко језгро Наставног плана и програма за основну школу“. Квалитету
ових уџбеника значајан допринос дали су Савјет Европе, Мисија ОЕБС-а у
БиХ, као и институт Георг Екарт из Брауншвајга, у чијој су организацији
будући аутори уџбеника и рецензенти прошли веома квалитетну обуку за
писање и рецензију уџбеника. Према оцени наставника који користе наведене
уџбенике, они представљају значајан помак и побољшање у односу на
претходне, у погледу садржаја, дидактичке апаратуре и технике у којој су
штампани. Ученици су такође веома високо оценили квалитет ових уџбеника.
12

У упитнику који је проследио Републички педагошки завод школама,
поједини наставници (12 или 20% од оних који су дали одговоре) су се
осврнули и на уџбенике и дали неко своје мишљење. Најчешће су то биле
примедбе везане за обим садржаја појединих наставније јединица,
неусклађеност уџбеника са наставним планом и програмом, грешке у
уџбеницима које су последица техничких пропуста, неприлагођена
терминологија и сл. Ставови наставника су се кретале од оних да су уџбеници
лоши до оних да су веома добри.
У упитнику који је прослеђен наставнцима историје била су конкретизована
питања везана за уџбенике, па су и одговори били пуно прецизнији и
квалитетнији за оцену квалитета уџбеника.
Наставници су имали задатак да оцене уџбенике историје које користе у
настави оценом од један до пет.

5. Оцените

уџбенике

историје

разред

оценом од 1 до 5.

оцјена

VI

1

2

3

4

број актива

-

1

11

30

8

%

-

2

22

60

16

VII

1

2

4

5

број актива

-

-

4

26

20

%

-

-

8

52

40

VIII

1

2

3

4

5

број актива

-

1

12

28

9

%

-

2

24

56

18

IX

1

2

3

4

5

број актива

-

4

17

23

6

-

8

34

46

12

%

3

5

Из одговора на ово питање видљиво је да наставници ни један уџбеник
нису оценили недовољном оценом. Уџбеник за шести разред преко 75%
анкетираних наставника је оценило као врло добар и одличан. Уџбеник за седми
разред је 92% оценило као врло добар или одличан, за осми разред 70%, а за
девети 58%. Може се закључити да је као најбољи оцењен уџбеник за седми
разред основне школе.
Наставници су у следећем питању дали и образложења својих оцена, које
се могу видети у следећој табели.

13

6. Образложите своју оцену :
Наведени одговори актива
-Уџбеник 9. разреда преопширан и оптерећен чињеницама
-Уџбеници научно утемељени и објективни

број
актива

%

4

8

12

24

-Потребне боље илустрације и пропратни писани извори

4

8

-Велики број материјалних грешака у уџбеницима

7

14

-Мала заступљеност националне историје

5

10

2

4

9

18

5

10

2

4

-Уџбеник 6. разреда , лекције кратке , даје слободу наставнику при
реализацији , има мало више , не баш толико потребних
илустрација
-Уџбеник 7. разреда је доста квалитетно урађен , лекције
презентоване на једноставан и занимљив начин , без непотребног
садржаја
-Уџбеник 8. разреда , стилски добар , претрпан сликама и
биографијама појединих , не баш толико битних личности које
оптерећују наставни садржај
-Уџбеник 9. разреда модерно концепиран , лекције добро
презентоване , питања су концизна , као и нови појмови и
илустрације које прате наставне садржаје

У исто време ученици су имали задатак да оцене уџбеник који користе у
осмом разреду.
10. Оцени уџбеник историје оценом од 1 до 5.

Из графикаона је видљиво да је 4,40% ученика оценило уџбеник са
недовољном оценом, 9,76% довољаном, 26,38% као добар 40,58% као врло
добар и 18,88% као одличан. Можемо извести закључак да је највећи број
ученика задовољан уџбеником за осми разред основне школе.

14

5. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ
Током школске 2009/2010. године у организацији Министарства просвјете
и културе Републике Српске сви наставници у основним и средњим школама
били су обухваћени обуком којом су савладали основе информатичке
писмености. Поред тога, наставници историје сваке године присуствују
саветовањима у организацији Републичког педагошког завода на којима се
анализирају значајна питања из области организације и реализације наставе.
Републички педагошки завод има успостављен систем видеоконференцијског
линка са осам пунктова у Републици Српској који се користи у свакој ситуацији
када се укаже потреба за брзом разменом информација и комуникацијом са
већим бројем наставника. Значајан допринос у процесу едукације наставника
историје дале су и невладине организације кроз своје пројекте (Мисија ОЕБС-а
у БиХ, Еуроклио, Цивитас, МДГИФ-Култура за развој, Институт Георг Екарт,
Центар за демократизацију из Солуна, Образовање за мир и др). Одређени број
наставника у основним и средњим школама прошао је и процес обуке за
реализацију наставе Историја религија и Демократија и људска права, тако да у
својим школама изводе наставу и из тих предмета. Наставници у оквиру својих
радних обавеза, а у циљу индивидуалног стручног усавршвања, имају и задатак
да током школске године реализују једну стручну тему на седницама стручних
актива или на седницама Наставничког већа.
Анкетирани наставници изразили су своје потребе за стручним
усавршавањем што говори да су у потпуности свестни потребе за перманентним
усавршавањем.

9.За којим облицима стручног усавршавања
осећате потребу ?

Наведени одговори актива
-Студијска путовања
-Семинари (везано за нове облике наставе -практична примјена )
-Дошколовавање
наставника
професора
-Информатичка обука
-Унаприједити

посебним

програмом

модел стручног усавршавања

-Састанци актива

по регијама и општинама

за звање

број
актив
а

%

7

14

30

60

1

2

5

10

3

6

4

8

Из претходне табеле видљиво је да већина наставника 60% осећа потребу
за семинарима на којима би се додатно оснажиле њихове компетенције у
области методике наставе историје. Поред тога значајно је да имају потребу за
разменом искустава и примерима добре праксе.

15

И ученицима смо поставили питање чији одговори показују како из
њихове перспективе може да се учини интересантнијом настава историје.
11. Шта би по твом мишљењу требало урадити да би настава
историје била интересантнија и ефикаснија ?
ДА БИ НАСТАВА ИСТОРИЈЕ БИЛА
ИНТЕРЕСАНТНИЈА ИЕФИКАСНИЈА НЕОПХОДНО ЈЕ: ФРЕКВЕНЦИЈА
МОДЕРНА ТЕХНОЛОГИЈА
ОБИЛАЗАК ИСТОРИЈСКИХ ЗНАМЕНИТОСТИ /
СПОМЕНИКА

58

ПОСЕТА МУЗЕЈУ
ЗАНИМЉ
ИВИ УЏБЕНИЦИ ( СУЗИТИ ОБИМ
ГРАДИВА )

23

КОРИШЋЕЊ
Е ФИЛМА УНАСТАВИ

7

ОРГАНИЗОВАЊ
Е

6

38

УЧЕНИЧКИХ ИСТАРЖИВАЊА

5

ГРУПНИ РАД

35

ВИШЕ ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА

3

ШИРА ИСТОРИЈСКА ЛИТЕРАТУРА
ОПРЕМЉ
ЕНОСТ

КАБИНЕТА КАРТАМА

1
27

Резултати из претходне табеле представљају добар путоказ о томе шта
учници желе да имају на часовима историје, односно шта им највише недостаје.
Интересантно је да је највећи број ученика исказало потребу за увођењем
савремених технологија у наставу. Видимо да су и они препознали начин на
који се настава историје може учинити занимљивијом и очигледнијом.
Након свега наведеног можемо да закључимо да се у Републици Српској
поклања пажња стручном усавршавању наставника. Значајно је да наставници
исказују потребу да се додатно стручно оспособе и усаврше и не задовољавају
се стеченим знањем током школовања. Све је то добар показатељ и уједно даје
смер будућим активностима Републичког педагошког завода на планирању
стручног усавршавања наставника, што је један од важних послова ове
институције.
6. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
Поред часова редовне наставе, ученици који су посебно заинтересовани за
изучавање историје у својим школама могу се укључити у рад историјских
секција, а могу да похађају и часове додатне наставе из историје. Наставници, у
складу са интересовањима ученика, израђују План и програм рада историјске
секције. Часови додатне наставе користе се за припрему ученика за такмичење
из историје. Републички педагошки завод доноси Календар такмичење за сваку
школску годину у који је уврштен и предмет историја. Такмичење се реализује
на школском, општинском, регионалном и републичком нивоу. Током
претходне школске године на такмичењу су учествовале све основне и средње
школе. Најбољи остварени резултати на такмичењима додатно се бодују
приликом уписа ученика у средњу школу. Исто тако вреднује се и рад
наставника-ментора чији су ученици били најуспешнији, и то на основу
16

Правилника о стручном усавршавању, оцјењивању и напредовању васпитача,
наставника, стручних сарадника и директора у предшколским установама,
основним и средњим школама и домовима Републике Српске ( „Службени
гласник Републике Српске“ бр. 78/06).
7. РЕЗУЛТАТИ ЕКСТЕРНЕ ПРОВЕРЕ ПОСТИГНУЋА
Годишњим програмом рада Републичког педагошког завода Републике
Српске предвиђено је и провођење екстерне провере ученичких постигнућа из
свих предмета за које постоје кадровски потенција у Заводу. У школској
2010/2011. гопдини вреднована су постигнућа ученика деветог разреда основне
школе. Провера је проведена у току априла месеца 2011. године. Укључено је 47
основних школа у Републици Српској.
Циљ екстерне провере ученичких постинућа из историје ученика деветог
разреда основне школе био је:
• да се утврди ниво постигнућа ученика у настави историје у односу на
очекиване исходе учења;
• да се направи анализа екстерне провјере и утврде мјере за унапређење
наставе историје;
• да се широј друштвеној заједници дају на увид резултатати ученичких
постигнућа.
Инспектор-просветни саветник за историју израдио је батерије задатака за
ученике, решења са системом бодовања и листу за унос коначних резултата.
Након тога су умножени материјали и дистрибуирани школама које су
узорковане.
Задатак школа био је да организују (према датом упутству РПЗ-а)
провођење екстерне провере постигнућа и обезбеде потпуну регуларност
приликом тестирања ученика. Поред тога у школама су организоване и комисије
које су према решењу имале обавезе да прегледају и избодују радове ученика,
те да све податке унесу у напред припремљену табелу. Овакве квалитативне
податке, добијене по предметима, школе су слале надлежном саветнику који их
је даље квалитативно обрађивао и извршио њихову анализу.
Пред нама се налази збирни табеларни приказ резултата екстерне провере
постигнућа по регијама, са наведеним бројем школа и регија које су у њему
учествовале.
РЕГИЈА БРОЈ
БРОЈ
БРОЈ
БРОЈ
БРОЈ
ШКОЛА ОДЕЉЕЊА УЧЕНИКА МОГУЋИХ ОСВОЈЕНИХ

%

БАЊА
ЛУКА
БИЈЕЉИ
НА
ДОБОЈ

22

63

1321

79260

45311

57,15

7

27

618

37080

14969

52,70

10

24

478

28680

10813

37,70

ПРИЈЕД
ОР
ФОЧА

4

8

125

7500

2228

33,02

4

10

196

11840

6657

56,22

17

УКУПНО

47

132

2738

164360

79978

47,38

Екстерном провером постигнућа обућваћено је 47 основних школа што
чини узорак од 25%, правилно распоредђених са читаве територије Републике
Српске. Тестирањем је обухваћено 132 одељења са 2738 ученика. Из овог узорка
из историје нису тестирани само ученици у ОШ „Сијенина Ријека“ који
националну групу предмета реализују по федералном програму. Ученици су
могли укупно да освоје 164360 бодова, а освојили су 79978, што чини 47,38%.
РЕГИЈА

ПРОЦЕНАТ

НИВО ПОСТИГНУЋА

БАЊА ЛУКА

57,17

СНП

ФОЧА

56,22

СНП

БИЈЕЉИНА

52,70

ННП

ДОБОЈ

37,70

НЗ

ПРИЈЕДОР

33,02

НЗ

УКУПНО

47,38

ННП

Сагледавајући успех ученика по регијама може се закључити, како се види
из горње табеле, да су најбољи успех остварили ученици регије Бања Лука
(57,17%), затим Фоча (56,22%), Бијељина (52,70%), Добој (37,70%) и на крају
Приједор ( 33,02%). Анализирајући нивое постигнућа можемо констатовати да
су ученици регија Бањалука и Фоча остварили средњи ниво постигнућа, регије
Бијељина низак ниво постигнучћа, док су ученици регија Добој и Приједор на
нивоу не задовољава. Укупни резултати из историје ученика у Републици
Српској су на ниском нивоу и износе 47,38%. Свакако да са овим резултатима
не можемо бити задовољни и потребно је у наредном периоду уложити додатне
напоре у процесу побољшања квалитета наставе и подизању ниво успешности
ученика.
ЗАКЉУЧАК
Значајни помаци у области унапређења наставе историје су учињени у
претходном периоду, што не значи да се треба задовољити постојећим стањем.
Простора за побољшање сигурно да има, а и мотивација међу наставницима је
на високом нивоу. Кадровска структура наставника историје у основној школи
је више него задовољавајућа, јер је настава 100% стручно заступљена. С друге
стране више је него евидентно да наставници и поред стручних компетенција
које су стекли на факултету осјећају потребну и очекују додатну едукацију.
Наставници су углавном задовољни Наставним планом и програмом, али су
дали и веома квалитетне и конструктивне предлоге за побољшање истог. У том

18

смислу, предлози актива наставника историје у основним школама своде се на
повећање садржаја у Наставном плану и програму који се односе на друштвену,
економску и културну историју. У складу са Смјерницама потребно је додатно
повећати број часова на којима би се анализирала улога жена кроз историју, као
и историја свакодневног живота. Неопходно је примењивати наставне методе
кроз које би ученици самостално, критички и аналитички приступали анализи
историјских извора. Ученике треба подстицати да се баве истраживачким
пројектима или активним учењем како би се створили услови за дијалог и
отворену и толерантну дискусију. Наставници сматрају, да би било добро у
шести разред основне школе увести још један час историје недељно, како би
ученици квалитетније овладали знањима, способностима и вештинама које су
им неопходне за наставак школовања. Потребно је додатно радити на јачању
компетенција наставника кроз перманентан процес стучног усавршавања и
примене савремених информатичких технологија. Чињеница је, такође, да веома
мали број наставника на часовима користи савремене технологије. То говори и о
веома слабој опремљености школа, па је задатак у наредном периоду и
менаџмента школа и Министарства просвете и културе Републике српске да
додатна средаства обезбеде школама за опремање савременим информатичким
технологијама.
Подржавајући предлоге актива наставника историје, сматрам да би од
велике користи било да се БиХ укључи у један од међународних студија
ученичких постигнућа (PISA, TIMSS), након чега бисмо могли да проценимо
где се наше образовање налази, у поређењу са другим земљама и који су то
сегменти образовања које треба да унапредимо у наредном периоду.
Наш задатак је да ученицима и наставницима пружимо могућност да у
потпуности искажу своје креативне способности и да кроз образовни систем
добијемо демократског, толерантног грађанина, активног учесника у процесу
развоја и унапређења нашег друштва.
Бања Лука, јануар 2012. године

Милија Марјановић
инспектор-просветни саветник
за историју

19

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful