P. 1
Vladeta Jerotić

Vladeta Jerotić

|Views: 129|Likes:
Published by Whisperer Bowen
jerotic
jerotic

More info:

Published by: Whisperer Bowen on Feb 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2013

pdf

text

original

Vladeta Jerotić ZAGLEDANI U SKRIVENOG ČOVEKA

... Koja su to "večna pitanja" o kojima su Hese i Jung hteli da razgovaraju sa Migelom Seranom i da mu tako otkriju ono što su u toku mnogih godina skupili od životnog iskustva, zavirivši, tako se bar čitaocu čini, iza zavese ovostranog? 1) Svedoci smo "kraja vremena", ili, jednog nebeskog kruga zbivanja (sprema se novo vreme, Vodolije). U takvom "prelaznom eonu" sve izgleda, a i jeste, poremećeno, ispreturano, haotično. Što se čoveku više čini da gospodari prirodom, materijom i njenim atomima, da je bliži tajni gena i uzrocima poznatih bolesti, to mu suština života i smrti više izmiče, a čovek se oseća sve nemoćnijim, napuštenijim, beznadežnijim. Reči sve više postaju maske, PERSONA prekriljuje i SENKU i SOPSTVO, čovek sve ređe saopštava, kroz poplavu reči, knjiga, pokreta, sebe stvarnog drugom čoveku. I Jung i Hese izbegli su, izgleda, one najopasnije zamke današnjice: mehanizaciju života i "himalajskog" meditiranja u samoći. 2) Zapad i Istok, hrišćanska i azijska civilizacija i kultura, dve su gromade odvojene od istog komada prastene. Došlo je vreme njihovog međusobnog upoznavanja i približavanja. I Zapad i Istok iscrpljeni su u potpunosti na svome dosadašnjem plodnom putu ekstra i introverzije. Zapad je stigao do poslednje granice automatizacije i obeščovečenja života, a Istok, sa svojim meditacijama i kontemplacijama, stoletnom mudrošću negovanja ATAMANA u sebi radi njegovog bezličnog stapanja sa Bramom ili nirvanom, postao je sterilan i ne daje više plodove. Zapad se mora vratiti negovanju unutrašnjeg života, dok se Istok mora otvoriti prema tekovinama spoljašnjeg i ublažiti tako svoje lucifersko bekstvo od realnosti. Dok je evropski čovek negovanjem svesti i principa JA najviše moguće odvojio sebe od negativnog, ali i pozitivnog (stvaralačkog) što dolazi do iracionalnog, dotle čovek azijatskih religija živi još uvek u simbolima (ne osvešćujući ih) i u arhajskom mišljenju. 3) U današnjem suprotstavljenom i krvno zavađenom svetu, u kome uporno teku dva snažna rečna toka, sa podjednako dubokim koritima i jakim maticama na površini, u kome jedni obnavljaju plemensko i nacionalno, rasno i arhajsko u čoveku, a drugi bi sve da pomire, spoje, univerzalizuju i tako da se približe JEDINSTVU i CELINI - religija hoće, može i treba da odigra odlučujuću ulogu ... ljudi će se u budućnosti spontano (ne reaktivno) sve više okretati religiji i od nje tražiti odgovore na svoja, sve mučnija pitanja o smislu življenja. I, mada neće doći do stvaranja "univerzalne religije", ... postojeće religije, u prvom redu one monoteističke, moraće da traže načine da svoju poruku prenesu kvalitetnije, dublje i autentičnije nego do sada ... 4) Psiha, kao sastavni deo prirode, zemlje i kosmosa, stvarnija je od tela, koje je "stvoreno" da posluži kao prolazan, trošan instrument delovanja duše i duha. Ljudska psiha poseduje nepojamnu snagu, ona je ta koja neprekidno stvara "čuda". Ništa nije izmišljeno što čitamo u svetim spisima svetskih religija o "čudima" i "čudotvorcima". Isusove reči da "vera pokreće planine", vaskrsava mrtve, učini da čovek hoda po vodi, i za Junga i za Hesea prirodne su. Manje zakoni prirode pokreću svet i čoveka od silne energije vere, ljubavi ili mržnje, energije koja utiče i na spoljašnju realnost, pa je u stanju da "preokrene tok zvezda" ... 5) Koliko god izgledalo da samo pojedinci, i to retki, i nekad i danas, dostižu mističko, filosofsko ili umetničko sjedinjenje sa CELINOM, koju nazivamo različitim imenima - Bog, KOLEKTIVNO NESVESNO, PRAZNINA, NIŠTA, TAO - a mislimo na istu suštinu, ne može biti nikakve sumnje da do ove CELINE ili SVEJEDINSTVA možemo dospeti samo uz pomoć drugih ljudi i našeg odnosa kroz ljubav prema bližnjem, a ne preko egoističnog povlačenja od sveta i života, bilo u koju veštačku ili prirodnu pustinju grada ili planine ... Pri svemu tome, put čoveka do CELINE je put unutrašnjeg čišćenja, upornog i strpljivog, dugogodišnjeg rada na sebi, ne i put spoljašnjih, prisilnih promena društva ... Nije neophodno, međutim, da budemo kao Hese ili Jung; kada ostvarujemo SEBE u sebi, naše će misli i molitve stići do na

a da nije sam podigao visok zid prema problemima duha. bio hipotenuza koja spaja katete . govorio je još Paracelzus.. onda je Migel Serano. kao u magičnom trouglu. otkriti nešto dragoceno za sebe. Jer. ako je Karl Gustav Jung most između GNOSIS i PISTIS (koja je i SOFIJA). Ako je Herman Hese predstavljao most između Abraksasa i Taoa. i svojim "slugama" iz najboljih ezoteričnih romana HODOČAŠĆE i IGRA STAKLENIH PERLI posvedočio svoje hrišćanske korene. odmah.. iznenada ili postepeno. a da ona nije ISTINA i drugih ljudi na celoj zemlji . O večnoj "korespodenciji" mikro i makrokosmosa. dugim spiralnim procesom individuacije otkrivamo. nema te ISTINE koju. Mi ćemo ga razumeti u onoj meri u kojoj smo otkrili i razvili pesnika u sebi.. Uveren sam da će svako ko pročita Seranovo delo HERMETIČKI KRUG. bez obzira na udaljenost.. i za ceo svet.kraj sveta i nekoj čestitoj duši koja traži postati Simon Kirinejac. kao i ljudi među sobom. čak i ako pre toga nije imao ličan odnos prema Heseu ili Jungu. a tada. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->