You are on page 1of 7

NAJVA@NIJE TEHNI^KE [TETO^INE DRVETA NA STOVARI[TIMA U SRBIJI I MERE NJIHOVOG SUZBIJANJA*

Milenko Miri Sneana Ivkovi


UDK 630*453+630*41]:674.093.3/.4 Stru~ni rad

Izvod: Grupa sekundarnih ksilofagnih insekata svakako spada u najopasnije tehnike tetoine drveta na stovaritima. Najozbiljnije vrste koje ugroavaju drvo na stovaritima u Srbiji su predstavnici familija Scolytidae, Platypodidae, Siricidae, zatim rodova Plagionotus, Monochamus i neke druge vrste koje se ree periodino javljaju u naem klimatskom podruju. Zbog sadraja vlage koji pogoduje razvoju ovih vrsta, svee poseeno drvo izloeno je napadu i na privremenim i na stalnim stovaritima, sve do momenta prerade i smanjenja sadraja vlage u njemu. Mere za spreavanje ili suzbijanje napada ovih insekata idu od organizaciono tehnikih, fizikih pa sve do mera hemijskog karaktera. Najekonominije su organizaciono tehnike mere preventivnog karaktera i njih bi neprekidno trebalo koristiti, dok ostale mere predstavljaju mere nude, koje uglavnom poskupljuju proizvodnju. Zbog rastuih potreba za kvalitetnom drvnom sirovinom, draoci drveta moraju posvetiti mnogo veu panju problemu zatite drveta na stovaritima. Kljune rei: Zatita drveta, ksilofagni insekti, stovarite trupaca, Scolytidae, Platypodidae, Siricidae, Plagionotus spp., Monochamus spp. THE MOST IMPORTANT TECHNICAL PESTS OF WOOD AT STORAGES IN SERBIA AND MEASURES OF THEIR CONTROL Abstract: The group of secondary xylofagous insects obviously belongs to the most dangerous technical pests of wood at storages. The most serious species that endanger wood at storages in Serbia are representatives of fam. Scolytidae, Platypodidae, Siricidae and genuses Plagionotus, Monochamus, as well as some other species that appears rarely and periodically in our climate area. Due to moisture content that use to be appropriate for development of these species, fresh felled timber is exposed to the attack at temporary- like as at permanent storages, till the moment of fabricing and decreasing of its moisture. The measures of preventive- or repressive protection against this insects are in range from organisational and tecnical-, physical-, till the measures of chemical character. The most economic are organisational and tecnical measures of preventive character and they should be always utilised, while the other measures are the ones of emergency that mainly make production more expensive. Due to increasing necessities for quality wood row matherial, keepers of wood have to pay much more attention to the problem of wood protection at storages. Key words: wood protection, xylofagous insects, storage of trunks, Scolytidae, Platypodidae, Siricidae, Plagionotus spp., Monochamus spp.

1. UVOD Drvo je, sa aspekta mogunosti ostvarivanja infekcije gljivama i napada ksilofagnih insekata, najugroenije posle obaranja, kako zbog prestanka strujanja sokova i pada imunog sistema, tako i zbog sadraja vlage i hranljivih materija u njemu, koje pogoduju razvoju tetoina (Cartwrigt, Findlay, 1946). S druge strane, seom stabala i skidanjem
JANUAR-JUN, 2008.

grana, otvaraju se mesta preko kojih veoma lako dolazi do infekcije (Grosser, 1985). Oboreno drvo zatie se kraj panja, odnosno na mestu see, na privremenim umskim ili sabirnim stovaritima i na stovaritima pogona za preradu drveta gde je najvie i izloenu napadu tetoina, a posledice njihovog razvoja su u krajnjem ishodu materijalni, odnosno finansijski gubici (Miri, Popovi, Lovri, 2002). Ujedno, to

su i mesta gde njegovoj, pre svega preventivnoj zatiti, treba posvetiti naroitu panju. U tom smislu neophodno je angaovanje i saradnja
Dr Milenko Miri, red. prof., Sneana Ivkovi, dipl. in., asistent pripravnik, Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet. * Rad je finansiran sredstvima projekta TR-20105 Ministarstva nauke Republike Srbije.
35

umarskih strunjaka i preraivaa drveta, naroito ukoliko trupci posle see provedu due vreme u umi. Drvo kao materija organskog porekla predstavlja hranu za pomenute organizme, ali zbog svoje specifine grae i svojstava, istovremeno je i izvanredno vredan materijal i sirovinu za obradu. Kao takvo, ono predstavlja obnovljiv, ali ne i neiscrpan resurs sirovine i biomase. Zbog iroke primene u svakodnevnom ivotu, kao i zbog stalnog razvoja ljudskog drutva, poveavaju se i potrebe za drvetom, a samim tim i zahvati u umski fond, pre svega da bi se zadovoljila narastajua potranja za ovom sirovinom. Sve otriji zahtevi za visokim kvalitetom sirovine, kao i potrebe za sve veom koliinom drveta, istiu u prvi plan zatitu koliine i kvaliteta ove sirovine. Strunjaci iz oblasti zatite drveta imaju zadatak da fokusiraju glavne tetoine drveta, sagledaju njihov nain ivota i uslove u kojima ostvaruju napad na drvo i predvide optimalno vreme, mesto, nain i sredstva za sprovoenje mera racionalne zatite. Meu preventivnim merama zatite drveta postoji niz postupaka koji se mogu svrstati pod tzv. organizaciono - tehnike mere, a koje su po svojoj prirodi netoksine. Ove mere ne samo da su najjeftinije, ve i najsigurnije i predstavljaju nita drugo do jednu ispravnu i loginu manipulaciju ovom sirovinom i jedno domainsko poslovanje i brigu za ovaj plemeniti materijal (Hunt, Garratt, 1967). Preventivne mere zatite imaju za cilj da spree pojavu tetnih organizama u drvetu i zatite ga u meri u kojoj je potrebno da ono iz oblika sirovine pree u oblik finalnog proizvoda, kada e njegova ugroenost od tetoina biti bitno smanjena. Preventivne mere, koje se blagovremeno primene imaju svakako prednost u odnosu na represivne mere koje se primenjuju za suzbijanje insekata kada su odreene tete ve nastale. Najnepovoljniji period za drvo jeste onaj kada se ono dri na otvorenom prostoru, a vreme ono kada su tetoine aktiv36

ne i sposobne da ostvare napad na drvo (Krsti, 1961). To je period aktivnosti vegetacije, kada klimatski uslovi, pre svega temperatura i vlaga, pogoduju infekciji od strane lignikolnih gljiva i infestaciji od strane ksilofafnih insekata. U praksi se redovno susreemo sa problemom ignorisanja ovih opasnosti, ponajvie iz razloga nepoznavanja uzronika, njihovog naina ivota i ostvarivanja infekcije, uslova, toka i posledica njihovog dejstva. Pored ovoga, neophodno je poznavanje moguih naina za izvoenje pravilnog uvanja i zatite drveta tokom lagerovanja, u cilju spreavanja infekcije, ali i onih mera koje se mogu koristiti kao represivne mere suzbijanja tetoina ako do infekcije ili infestacije ipak doe. Poznavanje najvanijih karakteristika ovih vrsta omoguava praktiarima da se na pravilan nain bore protiv ovih tetoina i zatite i sauvaju kvalitetnu koliinu drveta za primarnu i finalnu preradu (Langendorf, 1961). Meu sekundarnim insektima kod nas su na stovaritima najrasprostranjeniji predstavnici familija Scolytidae (sipci drvenari), Platypodidae (cilindrini hrastov srikar), Siricidae (ose drvenarice), zatim predstavnici rodova Plagionotus (osolike striibube), Monochamus (bronzane striibube) i Tetropium (smrina striibuba), dok se ostale sekundarne vrste javljaju ree i povremeno. Od polifaga, redovno je prisutna vrsta Camponotus herculeanus veliki umski mrav (Miri, Tiodorovi, 1995; Miri, 2004). 2. NAJVANIJE SEKUNDARNE VRSTE KSILOFAGNIH INSEKATA U SRBIJI Sipci (Fam. Scolytidae, Coleoptera) Osnovni preduslov pojave muiavosti je prisustvo materijala u odgovarajuem stanju na kome se ova pojava javlja, a to je svee poseeni nezatieni trupac koji se

u toku perioda rojenja sipaca (itava vegetaciona perioda) zadrava na umskim, privremenim ili stovaritima drvno industrijskih preduzea. Uzronici ove pojave su uglavnom sipci drvenari (Fam. Scolytidae, Coleoptera), ali slinu pojavu mogu izazvati jo neke vrste koje takoe ive u simbiozi sa gljivama (Platypus cylindrus, Hylecoetus dermestoides). Poznavanjem naina ivota sipaca, kao i praenjem stanja drveta tokom tehnolokog procesa njegove prerade i uoavanja faza u kojima je drvo najugroenije od napada ovih tetoina, na raspolaganju nam je niz postupaka preventivne zatite, bilo merama organizaciono-tehnike prirode, bilo merama primene hemijskih preparata za zatitu drveta (Petrovi, Miri, 1987). Sipci (Fam. Scolytidae, Coleoptera) su insekti sitnih dimenzija, smee, mrke ili crne boje. Ime su dobili po tome to iz njihovih hodnika sipi crvotoina koju oni izbacuju tokom izgradnje hodnika. Na glavi, ovi insekti imaju imaju prelomljeno-glaviaste pipke. Telo im je cilindrino, a glava oborena na dole i potpuno pokrivena dobro razvijenim vratnim titom. Na kraju pokrioca nalazi se obronak za izbacivanje crvotoine Larve su tzv. kurkulionidnog tipa i podseaju na larve surlaa. Bele su boje, beznoge i kiflasto savijene. Glava im je jae hitinizirana i tamnija. Lutke su takoe bele. Familija Scolytidae je veoma bogata vrstama koje predstavljaju opasne tetoine svee poseenog umskog drvea. U okviru ove grupe insekata naroito su opasni sipci drvenari koji svoje materinske hodnike grade u drvetu, prodirui na dubinu od 5 do 8 cm. Sipci napadaju prvenstveno fizioloki oslabela stabla i svee poseene trupce. Ovo su tipine sekundarne ksilofage. Veoma su esti i ono to je za njih najkarakteristinije jeste injenica da imaju viestruku generaciju, odnosno da u toku godine mogu formirati 2 do 3 generacije. To praktino znai da je sve materijal tokom godine ugroen od prolea pa do jeseni, to
PRERADA DRVETA Br.21-22

nije sluaj sa vrstama koje imaju jednogodinju ili viegodinju generaciju i od ijeg napada opasnost preti samo u prolee kada se insekti roje (Vasi, 1962; Vasi, 1964). Proizvodi od muiavog drveta se smeju putati u promet, s obzirom da ne postoji aktivnost insekata, ali prisustvo ovih oteenja svakako sniava klasu kvaliteta proizvoda, pa samim tim i njegovu vrednost i cenu (Petrovi, 1987; Miri, Popovi, Lovri, 2002). Naroito je neprijatna pojava muiavosti na furnirskim trupcima, frizama za parket i elementima za masive. Svaka vrsta sipaca gradi sebi specifian i za nju karakteristian sistem hodnika, po emu ih je mogue i determinisati. Sistem hodnika sipaca drvenara sastoji se iz ubunog otvora, ubunog ili ulaznog hodnika, materinskih i larvenih hodnika. Sipci drvenari grade dva tipa hodnika i to materinske sa larvenim i materinske bez larvenih. U prvu grupu spadaju lestviasti, koje gradi rod Xyloterus, i familijarni koji gradi Xyleborus saxeseni. U drugu grupu spadaju viljukasti, koje grade Xyleborus monographus i X. dryographus i lano lestviasti koje samo gradi Anisandrus dispar. Larve, a verovatno i odrasli insekti sipaca drvenara, pasu miceliju simbiontske gljive koja obrasta zidove hodnika i briljivo se staraju o njenom gajenju. Zatvaranjem i otvaranjem hodnika pomou epa od crvotoine, sipci reguliu vlagu i temperaturu koja je optimalna za razvoj gljive. Ukoliko gljiva ugine, sipci naputaju drvo. Istovremeno, zabeleeno je da gljiva ne moe opstati u drvetu bez prisustva sipaca. Simbiontske gljive se hrane slobodnim eerima, vitaminima, proteinima, mineralnim materijama uopte svaim to sadri zaostali biljni sok, a takoe i skrobom. Ove gljive ne napadaju zid drvnih elija jer nisu u stanju da razlau celulozu, hemiceluloze i lignin. Moe se smatrati da je ovo sretna okolnost, s obzirom da je pojava muiavosti jako rairena, pa bi u tom sluaju ogromna koliina drveta potpuno istrulila.
JANUAR-JUN, 2008.

Tragovi napada sipaca drvenara su toliko karakteristini da se ne mogu pomeati sa drugim vrstama. Prisustvo mrke skrame na zidovima hodnika je znak da je napad proao i da u drvetu nema vie sipaca. Prema tome, u takvim sluajevima nije potrebno preduzimati nikakve mere suzbijanja. Od vrsta koje se kod nas javljaju najee su sledee: Xyloterus lineatus Oliv. (Coleoptera, Scolytidae) (Prugasti drvenar) Xyloterus lineatus Oliv. je verovatno vrsta sipaca drvenara koji je naei kod nas. Napada etinarsko drvo i to smru, jelu i bor, za razliku od ostalih Xyloterus vrsta koje se razvijaju na liarima. Duina tela imaga je od 2,5 do 3,5 mm. Prednja strana vratnog tita mu je zrnasto nabrana. Pokrioca su glatka, sjajna, uto - smea sa dve tamne podune pruge. Xyloterus lineatus gradi lestviaste hodnike. Ne prodire dublje od 56 cm, a materinski hodnici su dvokraki, mada ponekad imaju i samo jedan krak. Obino su rasporeeni na dve strane, ali mogu biti postavljeni i jedan iznad drugog. Larveni hodnici koji su iste dubine i na istom odstojanju jedan od drugog daju izgled indijanskih lestvica. Imaga se pojavljuju poetkom prolea, u martu i aprilu. Najvie su ugroeni svei etinarski trupci, fizioloki oslabela stabla i panjevi (Vasi, 1971). Larveni hodnici su vertikalni i priblino 5 mm dugi. Larveno razvie traje 3 do 6 nedelja. U hladnijim severnim krajevima vrsta ima jednogodinju, a kod nas dvostruku generaciju. Prugasti drvenar je izrazito sekundarna ksilofaga. Izaziva pojavu muiavosti koja predstavlja i estetsku i tehniku greku drveta. Kod jaih napada, trupci su bukvalno prekriveni gomilicama crvotoine koju imaga izbacuju. tete koje nastaju u direktnoj su zavisnosti od klase trupca koji je napadnut

kao i od intenziteta napada i obima nastalog oteenja. Posebno su ugroena seita, umska i drvnoindustrijska stovarita kao i sva mesta gde se lageruje svee poseeni materijal. Na ovim mestima treba i sprovoditi zatitu, koja bi se sastojala u primeni svih preventivnih organizaciono-tehnikih mera koje su jeftinije i celishodnije, ali i hemijskih, ukoliko je to neophodno. Od ovih prvih, veoma je vana mera brz izvoz poseenog materijala i izbegavanje njegovog lagerovanja u samoj sastojini. Brzo raskrajanje, odnosno rezanje i prerada trupaca, radi breg suenja i dovoenja u stanje nepovoljno za razvoj sipaca, jedan je od najprimerenijih naina spreavanja njihovog napada. Jako napadnut materijal potrebno je obavezno razrezivati radi suenja i propadanja larvi ili pak unitavati spaljivanjem (Vasi, 1971). Poseeni materijal preporuljivo je lagerovati na promajna, suva i osunana mesta koja ne odgovaraju sipcima drvenarima koji rado polau jaja na trupce i materijal koji je u senci. Xyloterus domesticus L. i X. signatus F. (Coleoptera, Scolytidae) (Obini drvenar i hrastov drvenar) Ove dve vrste predstavljaju estetske i tehnike tetoine iskljuivo liarskog drveta. ivotni ciklus im je veoma slian. Obe vrste pretstavljaju tipine sekundarne ksilofage. Xyloterus domesticus je dug oko 3,5 mm svetlosmee ili tamnosmee boje. Xyloterus signatus je iste veliine i boje. Obe vrste rasprostranjene su u celoj Evropi, a ive na hrastu, bukvi, brezi, jovi, bagremu, lipi, javoru i drugim liarima (Vasi, 1971). Prva vrsta.je mnogo ea. Obe vrste do pojave prvih imaga imaju slian ivotni ciklus kao i prugasti drvenar. Ova imaga kod X. domesticus vraaju se u larvene hodnike i tu provedu ostatak leta, jesen i zimu, da bi postala aktivna tek sledeeg prolea. Meutim mla37

da imaga X. signatus izlaze iste godine i osnivaju novu generaciju. Nova generacija insekata javlja se u jesen i ostaje da zimuje unutar hodnika. X. domesticus i X. signatus izazivaju na liarima pojavu muiavosti. Kod hrasta su tete manje izraene jer insekti plie prodiru u drvo, ali kod ostalih liara oni idu na dubinu i vie od 8 cm. Suzbijanje. Najsigurnija preventivna mera je izvoz materijala iz ume pre polovine marta, odnosno pre rojenja imaga. Ostale mere iste su kao i kod suzbijanja prugastog drvenara. Anisandrus dispar F. (Coleoptera, Scolytidae) (Nejednaki drvenar) Anisandrus dispar razlikuje se od drugih sipaca po vrlo izraenom seksualnom dimorfizmu. Mujaci su i manjih dimenzija (do 2 mm), a enke su vee od mujaka (od 3 do 3,5 mm). Imaga se javljaju u martu i aprilu. Poto na jednog mujaka dolazi i do 20 enki, jedan mujak oplodi vie njih koje stoje u hodniku u redu. enke posle parenja napadaju fizioloki oslabela stabla, ali i naizgled zdrave biljke. Mogu se nai i na svee poseenom dvetu, kao i na panjevima. Nejednaki drvenar napada hrast, bukvu, grab, jovu, pitomi kesten, vrbu, lipu, jasen, javor, brezu kao i svo kotiavo i jabuasto voe (Vasi, 1971). Neki autori ak navode da je zabeleen njegov napad na tuji (Thuja occidentalis) i boru. Tokom izgradnje hodnikog sistema iz drveta sipi ogromna koliina crvotoine, to je jasno uoljiv simptom napada ove vrste. Nejednaki drvenar gradi sistem materinskih bez larvenih hodnika. Larve poreane u hodnicima pasu miceliju Ambrozija gljiva kojom se i hrane. Vrsta ima jednogodinju generaciju. Kod nas je esto prisutna i rasprostranjena, naroito na um38

skim stovaritima. Najugroeniji su svee poseeni hrastovi trupci. Ova vrsta nije toliki problem za umare i drvarce koliko za voare. Poto napada dubea stabla voaka, voarima priinjava, kako direktne, tako i indirektne tete, jer napadnuto drvo biva vie podlono infekciji. Ipak, ukoliko se napad javi u veem intenzitetu, moe izazvati i znatne tete, naroito na tanjim sortimentima svee poseenog drveta. Suzbijanje. Mere preventivne i represivne zatite treba sprovoditi u umama, vonjacima i na stovaritima i to na isti nain kao i protiv ostalih sipaca drvenara. Xyleborus monographus L. (Coleoptera, Scolytidae) (Mali hrastov drvenar) Moe se slobodno rei da nema stovarita svee poseenih hrastovih trupaca, a da se nee zatei ova tetoina. Imaga su smeecrvena ili utocrvena, a duina im je oko 3 mm kod enki i 2 do 2,5 mm kod mujaka. Areal ove vrste je Evropa, Mala Azija, severna Afrika i Kavkaz. Imaga se javljaju poetkom aprila, meutim, mogue ih je nai i tokom itavog leta, pa ponovo u kasnu jesen, to znai da vrsta ima dvostruku generaciju. Ova vrsta gradi tipian viljukast hodniki sistem, koji duboko prodire u sriku (Vasi, 1971). Mali hrastov drvenar napada najee hrast, ali takoe i kesten, brest i bukvu. Postoje podaci koji govore da je zabeleen i na drvetu smre. Ovo je tipina sekundarna ksilofaga, veoma je esta i predstavlja, pored cilindrinog hrastovog srikara, jednog od najeih i najopasnijih izazivaa pojave muiavosti drveta. Napadnuto i oteeno drvo ima snienu i estetsku i tehniku vrednost, a sortimenti i proizvodi od ovakvog drveta se svrstavaju u nie klase. Na taj nain priinjavaju se ogromne materijalne tete proizvoaima. Vrsta se ubuuje i na okorano i na neokorano drvo. Vie joj prija

drvo u zaseni, a pored sveih trupaca, naseljava i fizioloki oslabela stabla. Suzbijanje ovog sipca treba poeti ve od momenta kada se drvo obori, a sprovoditi ga sve dotle dok se ono ne osui u toj meri da postaje nepogodna sredina za razvie tetoine. Od preventivnih organizaciono-tehnikih mera preporuuje se brz izvoz poseenog materijala iz ume, a takodje i uvanje svee poseenih trupaca u vodi. Ovo posebno vai za najvrednije sortimente kao to su furnirski trupci. Hemijske mere zatite mogu se sprovoditi i na privremenim umskim stovaritima, a i na stovaritima industrijskih preduzea. Najbolji nain preventivne hemijske zatite je prskanje spoljnih povrina trupaca sintetikim insekticidima na bazi organskih rastvaraa (zbog slabijeg ispiranja pod uticajem atmosferilija, pa time i dugotrajnijeg zatitnog efekta). Naroitu panju treba obratiti na trupce u vreme rojenja tetoine i polaganja jaja na novi materijal. Xyleborus dryographus Rtzb. (Coleoptera, Scolytidae) X. dryographus je veoma slian prethodnoj vrsti. Po dimenzijama dostie od 2 do 2,5 mm. Hodniki sistem je tipino viljukastog tipa i prostire se u jednoj ravni, ali je presek hodnika manji od prethodne vrste sa kojom se veoma esto nalazi na istom materijalu, kao uostalom i sa drugim izazivaima muiavosti hrastovine. Napada, pored hrasta, jo i bukvu, kesten i brest. Areal mu se poklapa sa arealom malog hrastovog drvenara. Xyleborus saxeseni Rtzb. (Coleoptera, Scolytidae) Xyleborus saxeseni je najmanji sipac drvenar. Mujaci su duine od 1,5 do 1,8 mm i smeeute boje. enke su neto vee i dostiu od 2 do 2,3 mm, boje smolasto crne.
PRERADA DRVETA Br.21-22

Ovo je polifaga koja napada skoro sve liarske i etinarske vrste drveta. Areal mu je irok (Evropa, Sibir, Japan, Kanarska ostrva i Severna Amerika). Najee napada fizioloki oslabela, oteena ili izumirua dubea stabla i svee oboreni materijal. Od liara napada hrast, kesten, hikori, bukvu, javor, lipu, brezu, jovu, topolu, ljivu, kruku, jabuku, oskoruu, kesten, orah, jasen, brest i druge, a od etinara bor, smru, jelu, ari i dr (Vasi, 1971). Ova vrsta se roji prvi put u martu i aprilu, a drugi put u julu i avgustu. Dakle, ima dvostruku generaciju. Vrsta gradi tzv. familijarne hodnike. Xyleborus saxeseni je polifagna sekundarna ksilofaga koja napada skoro sve nae liarske i etinarske vrste. Kod nas je ova vrsta esto prisutna na skoro svim stovaritima svee poseenih trupaca. ivi u simbiozi sa Ambrozija gljivama i izaziva muiavost drveta. Iako prodire plitko ipak nanosi tete koje su naroito neprijatne na furnirskim trupcima. Suzbijanje. Mere preventivne i represivne zatite koje se preporuuju za ostale vrste sipaca drvenara mogu biti efikasne i kada je u pitanju i ova vrsta. Dakle, trupce iz zimske see treba izvesti iz sastojine najkasnije do marta, a trupce iz letnje see treba okorati ili ih tretirati hemijskim zatitnim preparatima. OsOlike striibube Plagionotus arcuatus L. i P. detritus L. (Coleoptera, Cerambycidae) Osolike striibube su, uz sipce drvenare, jedne od najeih sekundarnih ksilofagnih insekata koje se javljaju na svee poseenom drvetu i gotovo da nema stovarita sa hrastovom i bukovom oblovinom koje je poteeno od prisustva ovih vrsta (Miri, Petrovi, 2004). Izgledom i ponaanjem, osolike striibube jako podseaju na ose, pa im otuda dolazi i narodni naziv
JANUAR-JUN, 2008.

jer obe vrste imaju crno telo sa intenzivno utim arama. Larve obe vrste su cerambicidnog tipa, duge od 2030 mm, ukasto bele boje. Hodnici ovih vrsta nalaze se pod korom pri emu plitko paraju beljiku. Pred aurenje larve se ubuuju na dubinu od 6 8 cm radi aurenja, tako da su tete od ovih vrsta u stvari tete od njihovih lutkinih kolevki, obzirom da oteenja ispod kore tokom prerade u pilani ostaju na okrajcima. Imajui ovo u vidu, mere zatite treba preduzimati pre nego to larve ponu da se ubuuju u dubinu drveta radi izgradnje lutkinih kolevki (Petrovi, 1987). Rojenje osolikih striibuba odvija se u maju i junu. U naim uslovima ove vrste imaju jednogodinju generaciju koja se odvija u dve kalendarske godine. P. arcuatus i P. detritus spadaju meu nae najee sekundarne ksilofagne insekte. U sremskim hrastovim umama preovlauje P. arcuatus. tete su uglavnom tehnike prirode, jer osolike striibube najee napadaju trupce. Hodnici prodiru duboko i mogu se nalaziti i u srici, a ukoliko je napad intenzivan, drvo se moe upotrebiti samo kao ogrev. Znaaj ovih vrsta potenciran je injenicom da one napadaju dve nae najplemenitije i najvanije vrste za mehaniku preradu hrast i bukvu. Suzbijanje. Plagionotus vrste treba suzbijati jo u umi, na umskim stovaritima, ali i drvnoindustrijskim stovaritima gde se lageruje vea koliina svee poseenih trupaca hrasta i bukve. Od preventivnih mera preporuuje se brz izvoz materijala iz ume, slaganje materijala na propisno ureenim stovaritima, pravilna manipulacija trupcima, redovan pregled i kontrola, a u sluaju potrebe i prskanje trupaca preparatima. Skidanje kore moe biti efikasna mera zatite od napada ovih vrsta, meutim, pri dekortikaciji se javlja opasnost od infekcije trupaca preko ogoljenog drveta lignikolnim gljivama. U sluaju napada, kao represivna mera preporuuje se raskrajanje

i suenje drveta pre nego to larve ponu sa ubuivanjem u dubinu drveta radi izgradnje lutkinih kolevki ili fumigacija, ukoliko trupci ostaju due na stovaritu i ukoliko njihov kvalitet i koliina, u ekonomskom smislu, mogu da podnesu trokove fumigacije. OSe drvenarice Urocerus gigas L. i Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Obe vrste, iako pripadaju razliitim rodovima, ponaaju se na gotovo identian nain u pogledu osnovnih parametara, kao to su ivotni ciklus, vrsta materijala koji napadaju, nain ivota, ponaanje i sl. (Vasi, 1971). Urocerus gigas L. (Velika osa drvenarica) Ova osa drvenarica izgledom podsea na strljena. To je tipina sekundarna tetoina koja napada drvo jele, smre, bora i aria. Glava je crne boje sa dve ute pege, a grudi su potpuno crne. Osnova i kraj trbuha su uti sa jednim irokim crnim pojasom izmeu. Duina enki je varijabilna i moe biti od 12 do 40 mm. Na kraju tela nalazi se duga prava legalica sastavljena od 6 izoluenih hitiniziranih delova koji formiraju cev i koja je na vrhu snabdevena navojima slinim burgiji. Pored U. gigas iz ovog roda u Evropi su, kao tetoine etinara, prisutne jo dve vrste, koje su dodue kod nas dosta retke i to Urocerus augur Klg, i Urocerus phantoma F. Sirex juvencus L. (Mala osa drvenarica) Ova vrsta se razlikuje od prethodne vrste kraom legalicom kod enki i ujednaenom metalik tamno plavom bojom celoga tela. Kod mujaka su glava i grudi crne boje, a trbuh tamno crvene. Duina tela mujaka i enki varira izmedju 15 i
39

30 mm. Larve, koje su iste duine, ive u drvetu bora, a ree i u drvetu smre i jele. Oteenja od osa drvenarica su veoma karakteristina. Hodnici poinju na dubini od 1 do 2 cm s obzirom da enka legalicom polae jaje na tu dubinu u drvo. Sami hodnici su ispoetka uski, ali se brzo levkasto ire sa porastom larve koja gradi vijugave hodnike as u radijalnom, as u tangencijalnom pravcu. Hodnici su ispunjeni vrsto sabijenom crvotoinom koju larva u jednom periodu jo jednom konzumira okreui se u hodniku i vraajui se nazad, verovatno zato to ova u meuvremenu proraste micelijom simbiontske gljive i kao takva predstavlja izvanredan izvor neophodnih hranjivih materija i pravu proteinsku bombu za larvu u razvoju. Larve se kreu prema povrini drveta gde grade lutkine kolevke istog preseka kao i sami hodnici, ali slobodne od crvotoine. Oko hodnika osa drvenarica veoma brzo se iri trule, s obzirom da sa jajima enka polae u drvo i spore lignikolnih gljiva, pa je drvo iz koga izau ose drvenarice ve uglavnom u odmakloj fazi trulei. Duina hodnika je kod velike ose drvenarice do 40 cm, a kod male od 15 do 25 cm. Presek hodnika je potpuno okrugao, kakav je i izgled izletnih otvora. Dimenzije otvora variraju, kao uostalom i same individue, tako da je pojava potpuno okruglih izletnih otvora upadljivo razliitih po dimenzijama, na etinarskom drvetu, jasan dijagnostiki znak napada osa drvenarica. Rojenje se protee od juna do septembra, to znai da je praktino tokom itavog leta svee poseeno etinarsko drvo ugroeno od ovih opasnih tetoina. enke polau jaja i na okorano i na neokorano drvo. Ose drvenarice polau ukupno od 350 do 1000 jaja, zavisno od vrste i to u periodu od dve do etiri nedelje. Larve koje se ispile ive 3 do 5 godina u zavisnosti od uslova sredine, dok jedino kod roda Tremex, koji napada liarsko drvo, imamo jednogodinju generaciju. Trajanje generacije,
40

odnosno duina ivota larve ini da napadnuto drvo moe biti ugraeno u objekte ili proizvode. U takvim sluajevima se razvie produava, a iz ugraenog drveta izleu imaga. Pojava teta na pomenutim mestima, meutim, ne zahteva posebne mere suzbijanja, poto ose drvenarice ne napadaju suvo, obraeno i ugraeno drvo, pa nisu u stanju da obnove generaciju. Ose drvenarice predstavljaju sekundarne tehnike tetoine, koje izazivaju i direktne i indirektne tete. Direktne tete su posledica izgradnje hodnika u drvetu, a indirektne su posledica razvoja trulei. One napadaju svee poseene trupce, fizioloki oslabela stabla i panjeve (Petrovi, Miri, 1987). Suzbijanje. Suzbijanje osa drvenarica je dosta teak zadatak, jer u umi uvek ima dovoljno materijala za njihovo razvie. Na stovaritima se napadnuti materijal jako teko razlikuje od nenapadnutog jer praktino nema jasno uoljivih simptoma (Vasi, 1962). Ubodi od legalica su toliko mali da se i ne vide. Prilikom raskrajanja i rezanja trupaca hodnike osa drvenarica koji su vrsto nabijeni crvotoinom teko je prepoznati. Prelaenjem ianom etkom preko povrine rezane grae mogue je otkriti napad ove vrste. Ukoliko se daske malo prosue tek tada dolazi do pojave razlike u boji sabijene crvotoine i zdravog drveta. Ukoliko se ova pojava ne primeti, postoji opasnost od ugradnje napadnutog i oteenog drveta u objekte i proizvode finalne prerade. Punu odgovornost u tom sluaju snosi proizvoa, bez obzira na tekoe pri dijagnosticiranju koje ga nikako ne opravdavaju, jer nai standardi ne dozvoljavaju putanje u promet drveta sa prisustvom aktivnih ksilofagnih insekata u njemu. Pri ekspertizama, uvek treba imati u vidu da ose drvenarice ne napadaju vazduno suvo drvo i da jedini materijal koji one posedaju jesu svee poseeni trupci ili fizioloki oslabela stabla. Dakle, odgovornost za tetu od osa drvenarica je uvek na proizvoau,

odnosno na drvarskim strunjacima i pilanarima (Vasi, 1964). Suzbijanje osa drvenarica podrazumeva primenu preventivnih mera za spreavanje njihovog napada, kao jedne od najvanijih mera borbe. Poseeni materijal obavezno treba biti izvuen iz sastojine pre rojenja osa drvenarica. U sastojinama gde ima dosta suika i fizioloki oslabelih stabala, neophodno je sprovoditi sanitarne see. Prilikom see stabala treba ostavljati to nie panjeve. Ukoliko se drvo ne moe blagovremeno izvui iz ume, treba primeniti neku od hemijskih mera preventivne zatite metodom prskanja ili pak osmoza postupak koji je u praksi pokazao dobre rezultate i protiv ovih tetoina, a i protiv simbiontskih gljiva trulenica. Pomenute dve vrste su najee prisutne u Srbiji mada se sporadino javljaju i druge vrste osa drvenarica, od kojih neke vrste napadaju i liare (Xiphydria prolongata Geoffr. na vrbi, topoli i brestu ili Xiphidria longicollis Geoffr u drvetu breze, hrasta, javora i kruke). Vrsta Tremex fuscicornis F. napada drvo bukve, topole i breze, dok Tremex magus F. drvo hrasta, bukve, javora, kruke i breze. Takoe je prisutna i vrsta Heris spectrum L. na svee poseenom drvetu raznih etinara, a najvie belog bora i predstavlja tipinu sekundarnu tehniku tetoinu. 3. ZAKLJUAK Imajui u vidu znaaj sekundarnih ksilofagnih insekata kao opasnih tehnikih tetoina, prvenstveno, svee poseenog drveta, neophodno je potrebnu panju posvetiti zatiti trupaca i to od momenta see stabala pa sve do lagerovanja na drvno - industrijskim stovaritima. U tom smislu, saradnja izmeu umarskih i strunjaka iz polja industrije prerade drveta bila bi od neprocenjive koristi. Ne moe se zamisliti uspena zatita trupaca ukoliko u tom procesu ne uzmu uee i umarski strunjaci, tim pre to nakon see stabala drvo
PRERADA DRVETA Br.21-22

biva ugroeno ve u umi ili na privremenim stovaritima, kada drvarski strunjaci jo trupce nisu ni preuzeli. Moe se rei da je ovo jedna od najosetljivijih faza sa aspekta zatite drveta, ali uz dobru organizaciju i bez prenebregavanja ovog problema, ona moe biti uspeno reena. umarskim strunjacima, radnicima, sekaima i umarskim tehniarima treba da pree u naviku da nakon formiranja trupaca iste podignu na podmetae, zatite ela trupaca i sva dekortikovana mesta od raspucavanja i infekcije premazivanjem antiseptikim pastama, a u sluaju dueg lagerovanja trupaca u umi, izvre zatitu povrine trupaca prskanjem nekim organskim insekticidom ime bi se spreilo brzo ispiranje preparata pod dejstvom atmosferilija i prevenirao napad sekundarnih ksilofaga. Zatita trupaca na stovaritu drvnoindustrijskih preduzea predstavlja lake reiv problem makar sa organizacionog aspekta, obzirom da se na jednom mestu nalazi vea koliina trupaca. S druge strane, oteavajua okolnost ogleda se u tome to su trupci kada stignu na stovarite preduzea, uglavnom ve napadnuti bilo lignikolnim gljivama, bilo ksilofagnim insektima. Odreeni stepen oteena je ve prisutan, a u zavisnosti od planirane dinamike prorezivanja, nekad je neophodno izvriti i represivnu zatitu trupaca to je relativno skup, a i ne tako jednostavan postupak. Oteeno drvo, u zavisnosti od intenziteta napada i obima nastale tete, moe biti iskorieno za izvesne potrebe, ali nikako za delove koji su vidljivi, kao to su delovi masivnog nametaja ili slino. Naroito je neprijatna i tetna njihova pojava na furnirskim trupcima. Parket napravl-

jen od muiavog drveta, na primer, spada u rustik (R) klasu kvaliteta. Dakle i najkvalitetnije drvo ukoliko bude oteeno insektima, odmah pada za dve klase kvaliteta nie, a naravno i cena takvih proizvoda je nia. Kako su trokovi proizvodnje fiksni, tako se i teta od pojave muiavosti drastino oslikava na ukupan profit. teta do koje dolazi zbog pojave sekundarnih insekata daleko prelazi sredstva koja bi bila uloena u sprovoenje preventivnih mera zatite trupaca na stovaritu. Pilanari u praksi moraju da se saive sa injenicom da su ove tetoine uvek i svugde prisutne, te da svee poseeni trupci na stovaritima preduzea drvne industrije nee ostati poteeni od ove pojave iz jednostavnog razloga to drvo u svee poseenom stanju predstavlja povoljan i lako dostupan izvor hranljivih materija za sekundarne insekte. Iz tog razloga je logino i neophodno da se permanentno i u kontinuitetu sprovode mere preventivne, pa i represivne zatite. Organizaciono-tehnikim merama, u tom smislu treba dati prednost, jer su te mere uvek jeftinije, a mogu se lako sprovesti uvoenjem radne discipline i domainskog odnosa prema drvetu. Nain manipulacije drvetom je takoe od velikog znaaja, a poznavanje naina ivota tetoina u mnogome olakava spreavanje teta.
LITERATURA Cartwrigt, K.St.G., Findlay, W.P.K. (1946): Decay of timber and its prevention. Forest Products Research Laboratory, London. Grosser, D. (1985): Pflanzliche und tieriche Bau und Werkholz

Schdlinge. DRV-Verlag, Leinfelden Echterdingen. Hunt, G.M., Garratt, G.A. (1967): Wood Preservation. McGraw - Hill, New York. Krsti, M. (1961): Zatita industrijskog drveta na stovaritu i pri transportu. umarski fakultet Beograd. Langendorf, G. (1961): Handbush fr den Holzschutz. Veb Fachbuchverlag, Leipzig. Miri, M. (2004): Zatita drveta problem propadanja drveta kod panja i na privremenim umskim stovaritima. Drvotehnika, br. 4., septembar, Beograd, str. 8-10. Miri, M., Petrovi, S. (2004): Zatita trupaca na stovaritu pristup problemu. Prerada drveta, br. 6., april jun, Beograd, str. 38. Miri, M., Popovi, Z., Lovri, A. (2002): Ekonomski aspekti zatite drveta hrasta i bukve. Drvarski glasnik, br. 43 - 44, juli decembar, Beograd, str. 37-42.9. Miri, M., Tiodorovi, N. (1995): Endanger of wood at the storages in Serbia - state, causes and possible solutions. Jubilee Scientific Conference Adjustment of the development of the wood processing to the raw material basis, Book of abstracts, Forestry Faculty of Univ. in Belgrade, Belgrade, p. 29. Petrovi, M. (1987): Zatita drveta. umarski fakultet - Institut za preradu drveta, Beograd. Petrovi, M., Miri, M. (1987): Rezultati preliminarnih istraivanja pojave tetnih organizama i oteenja drvne sirovine u SR Srbiji. Zatita materijala br. 2/1987, Beograd, str. 32-37. Vasi, K. (1962): Insekti kao prouzrokovai oteenja drveta na slagalitima i mere zatite od njih. umarski fakultet, Beograd. Vasi, K. (1964): Kontrola drveta kao preventiva protiv napada ksilofagnih insekata. umarski fakultet, Beograd. Vasi, K. (1971): Zatita drveta I deo (Ksilofagni insekti). Nauna knjiga, Beograd.

JANUAR-JUN, 2008.

41