You are on page 1of 5

1.

Filozofija i aspekti kvaliteta Nivoi implementacije filozofije kvaliteta: Da bi orijentacija na kvalitetu postala integralni deo kulture organizacije u celini, potrebno je da se nova filozofija kvaliteta implementira u sve procese organizacije. Sa tim u vezi, potrebno je definisati zadatke menadmenta na svim nivoima. Radite prave stvari je formulacija stratekog menadmenta, koji utrvuje viziju, misiju, strateke ciljeve organizacije i akcije za njihovo pretvaranje u realnost. radite stvari ispravno prvi put je formulacija filozofije operativnog menadmenta, iji se praktian iskaz svodi na rad bez greke. Radite stvari bolje je formulacija filozofije menadmenta ocenom i poboljanjima. Postoje 4 aspekta kvaliteta: Marketinki aspekt; odnosi se na kvalitet proizvoda sa kojima organizacija izlazi na trite, sa ciljem da kupac odnosi na kvalitet proizvoda sa kojim organizacija izlazi na trite, sa ciljem da kupac pre izabere njihove proizvode nego konkurentske. Ekonomsko-finansijski aspekt; odnosi se na poveanje prihoda i smanjenje trokova. Drutveni aspekt; okrenut je kvalitetu ivljenja svih graana, a odnosi se na zahteve da proizvod i proces njegove proizvodnje budu takvi da obezbeuju zatitu: zdravlja ljudi/ivotne okoline/kupaca, tednju prirodnih resursa i zadovoljenje graana. Organizacijski aspekt; odnosi se na kvalitet same organizacije i njenih poslovnih procesa. 2. Standardi i standardizacija Standard je dokument utvren koncenzusnom i potvren od strane priznate organizacije. Standard je priznata referenca, kao odgovor trinim ocenjivanjima, zagarantovana metoda razrade na osnovu koncenzusa. Standard mora biti zasnovan na proverenim rezultatima nauke, tehnike i iskustva. Standardi mogu biti: meunarodni, regionalni, nacionalni, interni. Prema ISO EIC 2, tipovi standarda su: 1. osnovni standard, 2. standard terminologije, 3. standardi za obavljenje ispitivanja, 4. -IIproizvoda, 5. -II- procesa, 6. -II- usluge, 7. -II- interfejsa, 8. -II- o podacima. Standardizacija jeste aktivnost na formulisanju, izdavanju i primeni jednoznanih reenja za stvarne/potencijalne probleme koji se postavljaju u cilju postizanja optimalnog stepena reda u datom kontekstu. Ova aktivnost se sastoji od procesa formulisanja, izdavanja i primene standarda. Predmet standardizacije je predmet koji treba da bude standardizovana. Oblast standardizacije je podruje standardizacije grupe povezanih predmeta standardizacije. Nivoi standardizacije: geografski, politiki, ekonomski. standardizacije moe biti: meunarodna, regionalna, nacionalna. Specifini ciljevi standardizacije su: spremnost za odreenu svrhu, kompatibilnost, zamenitost, unifikacija, bezbednost, zatita ivotne sredine, zatita proizvoda. 3. Evolucija sistema kvaliteta Predistorija kvaliteta: Hamurabijev zakon, Knjiga mrtvih, Kineski car Qin Shi Huangi, car Duan, Petar Veliki (inioci koji su uticali na predistoriju kvaliteta). Najznaajnija pretea standarda ISO 9000 je BS 5750 (1979). ISO organizacija je 1987. godine publikovala I verziju ISO 9000. Prva revizija je zavrena 1994. god, a sledea 2000. god. Iste godine sprovedeno je usvajanje nove verzije meunarodnih standarda ISO. Naroitu ekspanziju sistem kvaliteta doivljava zahvaljujui, izmeu ostalog, uenjima gurua kvaliteta (Deming, Juran, Feigenbaum, Krozbi). Standardima ISO 9000 propisuju se i utvruju pravila, metode i norme neophodne za stvaranje svih pretpostavki za formiranje proizvoda i pruanje usluga dovoljno visokog kvaliteta - u skladu sa zehtevima kupca. Ovi standardi ne nude gotova reenja, ve pred organizaciju postavljaju zahteve, a ona sama kreira svoja dokumenta i sistem radi zadovoljenja zahteva ISO 9001, zahteva korisnika i zakonskih propisa. Integracijom QMS-a i drugih menadment sistema razvijaju se integrisani menadment sistemi (IMS). TQM predstavlja upravljaki pristup u organizaciji, orijentisani na kvalitet, zasnovan na ueu svih njenih lanova, usmeren na dugoroan uspeh kroz zadovoljenje kupca, a u korist svih lanova organizacije i drutva.

4. Struktura serije standarda ISO 9000:2000 (JUS ISO 9000:2001) Seriju ovih standarda ine: 1. ISO 9000 - opisuje osnove sistema menadmenta kvalitetom (QMS) i utvruje terminologiju za sisteme menadmenta kvalitetom (namena ISO 9000:2000). 2. ISO 9001 - specifira zahteve koji se odnose na sisteme menadmenta kvalitetom. 3. ISO 9004 - daje uputstvo za unapreivanje performansi organizacije i poboljavanje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. 4. ISO 19011 - daje uputstvo za proveru sistema menadmenta kvalitetom i sistema menadmenta zatitom ivotne sredine. Zajedno, ovi standardi ine usklaen skup standarda za sistem menadmenta kvalitetom koji olakavaju uzajamno razumevanje u nacionalnoj i meunarodnoj trgovini. Ostali specifini standardi koji su u vezi sa primenom ISO 9000:2000 su: ISO 10006 za upravljanje projektom, ISO 10007 za upravljanje konfiguracijom (izmenama), ISO 10012 za sisteme meranja, ISO 10013 za dokumentaciju, ISO 10014 za menadment ekonomikom kvaliteta, ISO 10015 za obuku, ISO 16949 - QMS: Posebni zahtevi za autoindustriju i organizacije odravanja. 5. Standard ISO 9001:2000 Ovaj standard specifira zahteve ta sistem menadmenta kvalitetom kada organizacija treba da pokae svoju sposobnost da dosledno obezbeuje proizvod, koji ispunjava zahteve korisnika i odgovarajuih propisa. Ima za cilj da povea zadovoljenje korisnika efektivnom primenom sistema, ukljuujui procese stalnog poboljavanja sistema, kao i dokazivanje usaglaenosti sa zahtevima korisnika i zahtevima propisa. Svi zahtevi standarda ISO 9001:2000 su generiki i predvieno je da budu primenljivi za sve organizacije. bez obzira na njihov tip, veliinu u njihove proizvode. Obim i broj dokumentacije sistema menadment kvalitetom razlikuje se kod svake organizacije. izradom i primenom dokumenta implementira se QMS i zadovoljavaju se zahtevi ISO 9001:2000. Standard ISO 9001:2000 mogu koristiti interne ili eksterne zainteresovane strane, ukljuujui sertifikaciona tela za ocenu sposobnosti organizacije da ispunjava zahteve korisnika, zahteve propisa i zahteve same organizacije. ISO 9001 sam po sebi ne utvruje zahteve za proizvode; ne obuhvata zahteve koji su specifini za ostale sisteme menadmenta; omoguava organizaciji da povee/integrie svoj sistem menadmenta kvalitetom sa zahtevima sistema menadmenta, koji su sa njim povezani. 6. Standard ISO 9004:2000 Ovaj standard daje uputstva koja predstavljaju promak u odnosu na zahteve standarda ISO 9001, u cilju da se razmatranje efektivnosti i efikasnost sistema menadmenta kvalitetom, i time mogunosti za poboljavanje performansi organizacije. ISO 9004 primenljiv je na sve procese oeganizacije. Glavni cilj ovog standarda je u ostvarivanju stalnog poboljavanja. ISO 9004 sastoji se od uputstava i preporuke i nije predvien za svrhu sertifikacije, donoenje ili ugovaranja. ISO 9001 i ISO 9004 su projektovani da budu komplementarni jedan sa drugim, ali se mogu koristiti i nezavisno. ISO 9001 daje minimalne zahteve da propisanim QMS-om, koje, po svakom elementu, dodatno obrauje standard ISO 9004, i pri tome nudi mogue konkretne predloge, reenja, unapreenja. Na taj nain oni deluju konzistentno. ISO 9001 propisuje ta se mora, a ISO 9004 kae kako treba realizovati i stalno poboljavati. 7. 8 principa menadmenta kvalitetom (QMS) Menadment principi su sledei: 1. Organizacija okrenuta kupcu Organizacije zavise od svojih korisnika i one treba da razumeju aktuelne i budu e potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da prue i vie od onoga to korisnici oekuju od organizacije; 2. Liderstvo Lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i voenje organizacije. Oni treba da stvaraju i odravaju interno okruenje u kojem osoblje mo e u potpunosti da uestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije; 3. Ukljuenost ljudi Osoblje na svim nivoima ini sutiniski deo jedne organizacije i njihovim punim ukljuivanjem omoguava se da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarivanje dobrobiti organizacije; 4. Procesni pristup eljeni rezultat se moe efikasnije ostvariti ako se menadment odgovarajuim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces; 5. Sistemski pristup Identifikovanje i razumevanje nekog sistema meusobno povezanih procesa i menadmenta tim sistemom doprinose efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju njenih ciljeva; 6. Stalno unapreenje Stalno poboljavanje ukupnih performansi organizacije treba da predstavlja njen stalni cilj; 7. injenini pristup odluivanju - Efektivne odluke se zasnivaju na analizi podataka i informacija; 8. Obostrano koristan odnos sa snabdeva ima - Organizacija i njeni isporuioci su nezavisni, pa uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih na ostvarivanju vrednosti.

8. Procesni pristup - klju ISO 9000:2000 Sistematska identifikacija procesa koji se koriste u organizaciji menadment tim procesima, a naroito meusobnim delovanjem ovih procesa, moe se okvalikifovati kao procesni pristup. Svrha filozofije procesnog pristupa je takvo projektovanje, izgranja, voenje i upravljanje procesima u organizaciji, koji edavati visok nivo kvaliteta proizvoda/usluga uz minimum trokova. PDCA metodologija se moe primeniti na sve procese (planiranje, uraditi, proverite, delujte). Osnovni element procesu su: 1. oznaka, 2. ulazi procesa, 3. izlazi procesa, 4. kontrole procesa, 5. resursi, 6. vlasnik procesa. Procesi se klasifikuju u 3 grupe: 1. menadment procesi - obuhvataju sve procese u pogledu upravljanja, rukovoenja i odluivanja, 2. glavni procesi - direktno utiu na zahteve korisnika i odravaju delatnost organizacije, 3. procesi podrke - imaju uticaja na performance glavnih procesa, i njihova su podrka u izvrenju funkcija. Nivoi procesa: makroprocesi, procesi, podprocesi, aktivnosti. Dekompozicija procesa zavisi od: veliine i specifinosti delatnosti organizacije, broja zaposlenih, informacijskih tokova, ciljeva kvaliteta i oblasti sertifikacije. Mapa procesa je grafiki prikaz procesa sa prikazanim redosledom zadataka, koristei razliite verzije za opis procesa. 9. Koraci uspostavljanja QMS Korak 1: Odrediti potrebe i ciljeve preduzea koji bi se ostvarili prilikom uspostavljanja QMS-a. Korak 2: Nabaviti standard i informacije o seriji ISO 9000:2000. Korak 3: Ukoliko je neophodno, angaovati konsultante. Korak 4: Podignuti nivo svesti o neophodnosti QMS-a i obaviti neopgodnu optu i specijalistiku obuku. Korak 5: Obaviti analizu postojeeg sistema kvaliteta i svih praznina u postojeem sistemu kvaliteta. Korak 6: Izabrati pravilno ljudske resurse. Korak 7: Terminirati plan. Korak 8: Identifikovati i mapirati procese. Korak 9: Izraditi dokumentaciju i sprovesti obuku. Korak 10: Sprovoditi interne provere. Korak 11: Podneti zahtev za sertifikaciju i pripremiti se za sertifikaciju. Korak 12: Sertifikovani sistem podvrgnuti periodinim proverama. 10. Odgovornost rukovodstva Sadri sledee grupe zahteva datih u odrednicama: 5.1. privrenost rukovodstva; 5.2. usredsreenost na kupca; 5.3. politika kvaliteta; 5.4. planiranje; 5.5. administracija; 5.6. preispitivanje menadmenta Rukovodstvo svoju privrenost mora iskazati: a) saoptavanjem organizaciji vanosti ispunjava zahteva kupca i zakonskih zahteva, b) uspostavljanjem politike i ciljeva kvaliteta, c) izvoenjem preispitivanja QMS-a, d) obezbeenjem raspoloivosti neophodnih resursa. 11. Menadment resursima Da bi se menadment efikasno i efektivno upravljao resursima, mora da ispuni sledee zahteve ISO 9001 koje se odnose na sledee take standard: 1. obezbeenje resursa - organizacija mora odrediti potrebne resurse za primeni i unapreenje QMS-a i ostvarivanje zadovoljstva kupca. 2. Ljudski resursi - a) izbor zaposlenih, b) obuka, kompetentnost i znanje. 3. Oprema - organizacija mora identifikovati, obezbediti i odravati opremu koja obezbeuje usaglaenost na proizvodu, ukljuujui: radni proctor i prateu opremu, opremu, hardver i softver, podravajue usluge. 4. Radna sredina - organizacija mora da definie i ostvari one humane i fizike faktore radne sredine koje su neophodne za ostvarivanje usaglaenosti na proizvodu.

12. Merenje, analiza i poboljanje Zahtevi ISO 9001 grupisani sun a sledei nain: 8.1. Planiranje: organizacija mora da definie, planira i primeni aktivnosti merenja i praenja, neophodnosti da se obezbedi usaglaenost i ostvare unapreenja. Ona mora ukljuiti utvrivanje potreba za korienjem i primenom metodologija, ukljuivajui i statike tehnike. 8.2. Merenje: 1. zadovoljstvo kupca - organizacija mora pratiti informacije o (ne)zadovoljstvu kupca, a metodologije za dobijanje tih informacija i njihovo korienje se moraju definisati. 2. interna provera - slui da bi se odredilo da li je QMS usaglaen za zahtevima meunarodnog standard i da li je efektivno primenjuju i idravan. 3. merenje i praenje procesa. 4. merenje i praenje proizvoda. 8.3. Upravljanje neusaglaenostima: neusaglaeni proizvodi se ne smeju koristiti niti isporuiti kupcu i obavezno se moraju identifikovati; ove aktivnosti moraju biti definisane i dokumentovane procedurom. 8.4. Analiza podataka: potrebna je da bi organizacija obuhvatila informacije o zadovoljstvu/nezadovoljstvu kupca, saglaenosti sa zahtevima kupca, karakteristikama proizvoda/procesa/njihovim brendovima, isporuiocima. 8.5. Unapreenja: 1. planiranje kontinualnih unapreenja, 2. korektivne mere, 3. preventivne mere. 13. Q7 - sedam alata kvaliteta 1. Zbirna lista greaka - podrazumeva: sve greke koje mogu nastati na nekom proizvodu/procesu, odnosno svaku neusaglaenost sa specifinim zahtevima. 2. Kontrolne karte - alat za razlikovanje varijacija nastalih usled delovanja poznatih, specijalnih ili sluajnih uzroka. 3. Histogram - grafiki prikazuju veliku koliinu sakupljenih podataka, koja se tabelarno teko moe prikazati. Daje prikaz varijacije vrednosti uzoraka, vizualno informie korisnika o ponaanju procesa, iz ega proistiu odluke za poboljanje procesa. 4. Iikava dijagram - omoguava da se postojea znanja sistematizuju u obliku riblje kosti. Olakava reavanje problema, poev od utvrivanja simptoma preko posledica, do daljnjeg pronalaenja konanog reenja. 5. Pareto ili ABC dijagram - slui za utvrivanje vanosti pojedinih podataka koji se odnose na elemente procesa koji su predmet praenja. 6. Korelacioni dijagram - slui za utvrivanje veze izmeu 2 promenljive vrednosti na bazi skupa podataka. 7. Brainstorming - pomou njega se mogu sakupljati ideje, argument, predlozi za reenje odreenog problema. Grupe za brainstorming seanse se formiraju tako da se obezbedi oputena atmosfera i iskoristi potencijalna energija uesnika u cilju sinergetskog efekta grupe, koja se fokusira na problem. 14. Trokovi kvaliteta U klasinom pristupu trokovima kvaliteta posmatraju se samo direktni trokovi: 1. kontralabilni trokovi (trokovi prevencije i procene kvaliteta) 2. rezultujui trokovi (trokovi internih i eksternih greaka) Prema seriji standarda JUS ISO 9000 razlikujemo: 1. Trokove aktivnog rada na kvalitetu i 2. Trokove eksternog obezbeenj kvaliteta. Tokovi aktivnog rada na kvalitetu obuhvataju: 1. Trokove prevencije - nastaju da bi se smanjile ili sreile pojave otkaza/greaka pri obavljanju poslovne aktivnosti. Ovi trokovi ukljuuju trokove:osiguranja dobavlja; obuke za kvalitet; p roverekvaliteta; planiranja kvaliteta; analize i izvetavanja o kvalitetu. 2.Trokove procene - nastaju kao rezultat kontrolisanja i proveravanja zahtevnog nivoa kvaliteta. Ukljuuju trokove: prijemne kontrole; procesne i zavrne kontrole; ispitivanje performansi; provere zaliha; arhiviranja dokumentacije,... 3. Trokove internih greaka - nastaju zato to proizvod/usluga nisu ispunili zahteve kvaliteta pre isporuke. Ukljuuju trokove: karta; zamene/dorade/popravke; otkrivanje i analize greaka; izgubljenog vremena; greke proizvoaa,... 4. Trokovi eksternih greaka - nastaju zato to proizvod (usluga nije ispunila zahteve kvaliteta posle isporuke. Ukljuuju trokove: reklamacije; koncesije; povlaenja proizvoda iz prodaje; vezane za gubitak prodaje...) Trokovi eksternog obezbeenja kvaliteta su trokovi za sprovoenje aktivnosti koje zahteva kupac, kao objektivnu evidenciju za prikazivanje i dokazivanje, ukljuujui tu i dodatne odredbe za obezbeenje kvaliteta, postupke, podatke, demonstraciona ispitivanja i ocenjivanja. Obuhvata: demonstraciona ispitivanja; dokazivanje kvaliteta, konsalting usluge, sertificiranje.

16. ISO 14000 - svrha, principi, zahtevi Svrha - ovaj standard pokazuje kako sistem upravljanja ivotnom okolinom mora izgledati, prema kojim i kakvim kriterijumima se mora uspostavljati, koji alati se trebaju koristiti, kakva dokumentacija se mora izraditi, koji aspekti ivotne sredine se moraju potovati, i kako se mora odgovorno odnositi prema ivotnoj sredini. Principi ISO 14000 su: 1. Treba da rezultiraju boljim menadmentom ivotne sredine. 2. Treba da usmere sisteme menadmenta ivotnom sredinom i aspekte proizvoda koji su povezanisa ivotnom sredinom. 3. Treba da budu primenljivi u svim zemljama. 4. Treba da su efektivni sa aspekta trokova, i da budu fleksibilni. 5. Treba da budu pogodne za internu/eksternu verifikaciju. 6. Treba da promoviu iroko interesovsanje javnosti i korisnika standarda. 7. Treba da su nauno zasnovani. 8. Treba da su praktini, korisni, upotrebljivi. 17. Standardi ISO 14001 i ISO 14004, svrha i postupci uvoenja Ovi standardi se odnose na sisteme ekolokog upravljanja (EMS) i predstavljaju glavne standarde u seriji ISO 14000. ISO 14001 predstavlja osnov za sertifikaciju/registraciju EMS odreene organizacije, dok ISO 14004 predstavlja metodoloku pomo organizaciji pri uvoenju, sprovoenju i poboljanju EMS. U oba standarda utvruje se 6 glavnih principa (ili kljuni elementi EMS zasnovanog na ISO 14001): 1. Ekoloka politika, 2. Planiranje, 3. Sprovoenje i operacije, 4. Proveravanje i korektivne mere, 5. Preispitivanje, 6. Kontinualno poboljanje. 18. Struktura standarda OHSAS 18001:1999 i znaaj sertifikacije OHSAS 18001:1999 sadri 4 poglavlja: 1. Predmeti podruje primene 2. Veze sa drugim dokumentima 3. Termine 4. Elemente OHSAS-a Elementi uspenog OHSASA: a) OHSAS politika, b) planiranje, c) primena i delovanje, d) proveravanje i korektivne mere, e) preispitivanje od strane rukovodstva. Znaaj sertifikacije: Sertifikacioni sistem upravljanja zdravljem, bezbednou na radu, pokazuju opredeljenje firme da zatiti zaposlene od opasnih incidenata. Sertifikacija podie imid firme i privlanog poslodavca za najkvalitetnije kadrove. Sertifikacijom svog sistema, npr menadment preuzima kontrolu nad kritinim procesima u svoje ruke. Standard SA 8000 - njegov cilj je GOBALNO POBOLJANJE USLOVA RADA Elementi na kojima se SA 8000 zasniva su: 1. Rad dece, 2. Prinudni rad, 3. Zdravlje i sigurnost, 4. Sloboda udruivanja i kolektivnih pregovora, 5. Diskriminacija, 6. Disciplinska praksa, 7. Radno vreme, 8. Kompenzacija, 9. Sistem upravljanja. 19. HACCP - namena i preduslovi uvoenja HACCP je alat menadmenta koji obezbeuje struktuiraniji i u veoj meri nauni pristup kontroli identifikacionih hazarda u odnosu na tradicionalnu inspekciju i procedure kontrole kvaliteta. HACCP obuhvata 7 principa: 1. Identifikovati hazarde (glavni hzardi za hranu su: mikrobioloki; hemijski i fiziki). 2. Odrediti kritine kontrolne take. 3. Uspostaviti kritine granice. 4. Uspostaviti sistem nadgledanja. 5. Uspostaviti korektivnu akciju. 6. Uspostaviti procedure za verifikaciju. 7. Uspostaviti uvanje zapisa i zahtevane dokumentacije. Preduslov za uvoenje HACCP sistema - su stvari o kojima treba razmisliti kada se razvija HACCP program za bezbednost hrane. Vane su sledee oblasti: Repro - sirov materijal - potrebno je da se sprei uvoenje hazarda za vreme proizvodnje, isporuke ili rukovanja sirovim materijalom.

Zgrade - potrebno je da se osigura da su prostorije dizajnirane/izgraene da bi budu higijenske, da su na podesnom mestu, i da imaju potrbna sredstva. Kontrolisanje operacija. Obuka osoblja. Transport i skladitenje. Informacije o proizvodu - rei kupcima kako da uvaju hranu bezbedno.

20. Integracija HACCP sa ISO 9001:2000 Da je integracija sistema HACCP i sistema kvaliteta mogua, potvruje nam ve definicija sistema kao skupa elemenata, koji su meusobno povezani i utiu definicija utiu jedan na drugog. Mreunarodna organizacija za standardizaciju ISO je 2001. godine izdala standard ISO 15161 Smernice za upotrebu ISO 9000:2000 u prehrambenoj industriji, koje daju informacije o moguim meusobnim uticajima i povezanosti sistema upravljanja kvalitetom i sistema HACCP. 21. Standard ISO:22000 ili HACCP - komparacija; prednosti; izbor Standard ISO 22000:2005 se bavi upravljanjem bezbednou hrane u celokupnom lancu ishrane. On nij obavezujui, i njime su definisani minimalni potrebni uslovi za sistem bezbednosti i hrane. Pored predgovora i uvoda, ISO 22000 sadri 8 delova: 1. Predmet i podruje primene 2. Normativne reference 3. Termini i definicije 4. Sistem upravljanja i menadmenta bezbednou hrane 5. Odgovornost rukovodstva 6. Upravljanje/menadment resursima 7. Planiranje i realizacija bezbednih proizvoda 8. Validacija, cerifikacija i unapreenje sistema upravljanja/menadmenta bezbednou hrane. I u sluaju HACCP koncepta, i standarda ISO 22000, nosioci obuke ili konsultanti, mogu biti samo eksperti u okviru specifinih oblasti prehrambene industrije. lanovi HACCP tima moraju biti korektno izabrani (u pogledu strunosti), iskustvo, odgovornosti, sposobnosti za timski rad i dr. 22. Menadment rizikom Risk managment Menadment rizikove, u biznis kontekstu, govori o sniavnju trokova rizika, a podrazumeva trokove upravljanje rizicima. Najznaajniji risk-based menadment sistemi (u SR) su ISO 14001, OHSAS 18001, HACCP, ISO 22000. Opti tipovi rizika u privredi su:proizvodni rizici, rizici cena/trita, finansijski rizici, institucionalni, ljudski i personalni rizici. Menadment rizikom u osnovi podrazumeva sledee aktivnosti: 1. analiziranje, 2. donoenje odluka, 3. akcije 4. verifikaciju, 5. preispitivanje. Postoje 2 glavna izbora rizika: opti rizici i rizici specifini za projekat. Menadment rizikom ukljuuje 2 podprocesa: procenu rizika i kontrolu rizika. Procena rizika obuhvata: 1. identifikaciju rizika, 2. analizu rizika, 3. dodeljivanje prioriteta identifikacionim rizicima. Kontrola rizika ukljuuje: 1. redukciju, 2. planiranje i 3.reavanje rizika. 23. Integrisano projektovanje informacionog sistema (IS) i sistema kvaliteta (QS) Projektvanje IS i QS moe se ostvariti: nezavisno, bilo da se prvo razvije informacioni sistem, pa zatim QS ili obrnuto paralelno informacioni sistem i sistem kvaliteta integrisano projektovanje informacionog sistema i sistema kvaliteta - polazio opd strukture projektantskih zadataka, njihove koordinacije i odgovornosti nosilaca projektovanja. 24. IMS - karateristike IMS, potreba i zahtev prakse Tenja mnogih organizacija u svetu ka TQM-u trai uspostavljanje integrisanih sistema kvaliteta. Organizacija ima svoj osnovni menadment sistem i nju interesuje kako da ga to jednostavnije adaptira i uskladi prema zatevima raiih standarda, ali i sa resursima, nadlenostima, ciljevima, planovima, dokumentima, obukama, proverama, poboljanjima i sertiifikacijama. 2 osnovna problema svake organizacije, koje treb reiti su: kako integrisati parcijalne standarde/sisteme u jedinstven IMS i kako integrisati IMS u poslovnu strategiju i praksu organizacije. Da bi bilo koji standardizovani MS bio efektivan i da bi se mogao integrisati sa nekim drugim MS-om, njegovo kreiranje i primena u praksu organizacije manje se ralizovati kao adapatacija MS za zahtevima odgovarajueg standarda. Tako promiljeno razmotriti mogunost primene IMS u malim organizacijama. Svaka organizacija uestvuje u 1 ili vie lanaca snanbdevanja, pri emu svaki od kupaca u lancu ishrane ima odgovarajue zahteve, a ispunjavanje tih zahteva je vrlo sloeno. Iz tog razloga se predlae strategija istovremenog stvaranja pogodne klime infrastrukture, i poetnih uslova, i sukcesivnog uvoenja komponentnh menadment sistema. Pristup dizajnioranju i implementaciji IMS u orgaizacijama mora biti u vie faza, a u sreditu zbivanja svake faze je proces i zahtevi koji se odnose na proces i resurse. Delatnost organizacije, i zahtevi zainteresovanih strana odreuju odakle e se poeti.

25. Kvalitet u funkciji stvaranja brenda Kljuni preduslov za stvaranje brenda jeste kvalitet proizvoda/usluga. Da bi odravani kvalitet bio podrka stvaranje brenda, potrebno je u jednoj meri odravati karakteristike i performanse proizvoda/usluga, ali i paralelno stvoriti takav sistem poslovanja i odnosa sa okruenjem koje e na pravi nain stvoriti poverenje zainteresovanih strana, drave i drutva u celini. Kvalitetan proizvod, sistemkvaliteta i principi poslovne izvrsnosti predstavljaju prirodan redosled na putu koji moe dovesti do stvaranja brenda. Sertifikati za sistem kvaliteta doneli su novi nivo poverenja u poslovanje (da e jednom napravljen proizvod sa zadovoljavajuim karakteristikama biti takav i u budunosti), to je postalo kljuna stvar u meusobnoj trgovini. Razvoj istema kvaliteta i harmonizacija nacionalnog tehnikog zakonodavstva sa EU (Evropskom unijom) moe biti ubrzan, usporen ili zaustavljen. Sve zavisi da li i u kojoj meri dravni organi i struna udruenja preuzeti obavezu da uestvuju u stvaranju preduslova za ukljuivanje nae zemlje u evropski projekat kvaliteta. Da bi proizvod sa aspekta usaglaenosti kvaliteta dobio prelaznu ocenu, potrebno je harmonizovati nacionalnu infrastrukturu sa evropskom. Evropska vizija kvaliteta zasniva se na harmonizaciji pet kljunih elemenata. 1. Metrologiji 2. Standardizaciji 3. Ispitivanju i sertifikaciji 4. Akreditaciji 5. Kvalitetu menadmenta. 26. Benmarking definicija + tipovi benmarkinga Krajnja svrha benmarkinga je da doprinos unapreenju poslovanja. Svi formalni procesi benmarkinga reflektuju 3 faze: pripremu za benmark, posebno na licu mesta i korienja onoga to se nauilo za poboljanje. Benmarking modeli su uglavnom dvodimenzionalni: prva dimenzija se odnosi na sagledavanje internih, a druga presagledavanje eksternih performansi. Koncept est sigma je unapreenje poslovanja zasnovano na pronalaenju i eliminisanju greaka i uzroka pojava greaka/defekata u biznisu (procesima), usredsreivanjem panje na izlazne prametre, kritino vane za kupca/korisnika. Kvalitet i reinenjering (BPR) Uvod + def + kljune rei Osnovni razlozi za implementiranje BPR: 1. redukcija kotanja, 2. postizanje kompetitivnosti na tritu, 3. obezbeivanje kompetitive dominacije. Postoje 3 vrste BPR-a koje kompanija moe implementirati: TIP 1 - smanjenje kotanja, TIP 2 - postizanje kompetitivnosti (biti najbolji u brani), TIP 3 - definisanje i postizanje BRAKEPOINT-a. Faze reinenjeringa su: 1. detrminacija, 2. redizajn, 3. realizacija. 27. Globalizacija kao razvojni proces u svetu Proces globalizacije, koji je poeo da se intenzivira posle zavretka drugog svetskog rata nastavlja ekspanziju i zaokruuje se sa uspostavljanjem globalnog trita. Smatra se da su dva faktora presudno uticala na proces globalizacije - tehnologija i homogenizacija ponaanja ljudi. Globalizacija predstavlja civilizacijsko umreavanje svih delova ljudskog drutva. Globalizacija trita je imala svoje uporite u formiranju meunarodnih organizacija za ekonomsku saradnju. Izmeu ostalih, postoje dva kljuna faktora koja su omoguila globalizaciju trita. Prvi faktor je potraga za tritima jeftine radne snage vodeih svetskih firmi u cilju poveanja trine konkurentnosti i profita, sa ovom tendencijom dolo je do preseljavanja dela tehnolokih aktivnosti dostignua, koja su omoguila poveanje produktivnosti poslovanja i kvalitet. 28. Pojmovno odreenje kvaliteta Kvalitet je danas najvaniji trini faktor. Na globalnom meunarodnom tritu u uslovima slobodne konkurencije, kvalitet postaje osnovno sredstvo za pobeivanje konkurenata. Meunarodno trite se vie ne osvaja niskim cenama ve dovoljno visokim kvalitetom. Osvajanje trita pomou kvaliteta znai siguran i dugoroan plasma proizvoda,to je jedan od osnovnih elemenata dugoronog opstanka organizacije na tritu uopte. Kvalitet u najirem smislu svog znaenja ne znai samo kvalitet proizvoda, ve obuhvata potovanje rokova isporuke i cenu kotanja. Obezbeenje kvaliteta obuhvata sve zahteve kupca. Poto se odnosi na poslovne procese u kojima se realizuju proizvodi, obezbeenje kvaliteta ukljuuje i rokove isporuke kao zahtev kupca po proizvodnu cenu. 29. Kvalitet kao globalni fenomen Pri analiziranju specifinosti globalnog fenomena kvaliteta ,kao trenutno najaktuelnijeg poslovnog koncepta i filozofije, zasluuju posebnu panju sa gledita: drutvenog znaaja, promena u stilu menadmenta, promena u kulturi kvaliteta, promena i unapreenja poslovanja, unapreenja kvaliteta proizvoda ili usluga, finansija.

30. Aspekti kvaliteta Marketinki aspekt kvaliteta se odnosi na kvalitet proizvoda sa kojim organizacija izlazi na trite, sa ciljem da kupac izabere njihove proizvode pre nego konkurentske. To znai da organizacija mora biti bra i bolja od svojih konkurenata. Da bi se ostvarilo, kvalitet proizvoda mora biti takav da: zadovoljava zahteve kupca ,obezbeuje pogodnost proizvoda za upotrebu u celom ivotnom veku, omoguuje pobeivanje konkurencije, ostvaruje lojalnost kupaca. Sa marketinkog aspekta kvalitet se moe ostvariti uz poboljanja i inovacije proizvoda. Sledei aspekti su: Ekonomsko - finansijski aspekt, Drutveni, Organizacijski aspekt. Ostvarivanje pojedinih aspekata kvaliteta je mogue ako postoji ambijent i klima za to. 31. Evolucija meunarodne serije standarda ISO 9000 Prvi koraci u vezi sa razvojem sistema kvaliteta zasnovanog na primeni meunarodne serije standard ISO 9000 potiu 1959., kada su nastala prva dokumenta koja govore o potrebi upravljanja kvalitetom u vojnoj industriji SAD, standardi MIL-Q-9858. Kao najznaajnija pretea standarda ISO 9000 javlja se britanski nacionalni standard BS 5750, donet 1979.. Iste godine je i Nacionalni institut za standardizaciju SAD usvojio identine standarde, pod nazivom ANSI/ASQS ZI.15. Na osnovu ova dva nacionalna standarda, ISO organizacija je 1987. godine publikovala prvu verziju meunarodne serije standarda ISO 9000. Prva revizija standarda zavrena je 1994., a sledea 2000. godine. Iste godine sprovedeno je usvajanje nove verzije meunarodnih standarda ISO. Otuda naziv standardi serije ISO 9000:2000. Standardima ISO 9000 propisuju se i utvruju pravila, metode i norme neophodne za stvaranje svih pretpostavki za formiranje proizvoda i pruanje usluga dovoljno visokog kvaliteta - u skladu sa zahtevima kupca. 32. Proces uvoenja sistema kvaliteta Kvalitet i menadment kvalitetom postaju svetski proces, to se moe sagledati iz broja sertifikata. Broj sertifikata u Srbiji je na nivou jednog promila, to nije zadovoljavajue imajui u vidu da okolne zemlje iz srednje i jugoistone Evrope imaju znatno vei broj sertifikovanih organizacija u odnosu na Srbiju. Ovo je rezultat mnogih i dalje prisutnih zabluda u vezi kvaliteta, od kojih se izdvajaju: kvalitet je nemogue precizno definisati; kvalitet je neopipljiv i stoga nemerljiv; svi problemi vezani za kvalitet nastaju i reavaju se u funkciji kvaliteta; za dobijanje sertifikata ISO 9000 dovoljno je imati propisanu dokumentaciju; standard forsira nepotrebnu birokratizaciju; standardima se propisuje postupak kontrole proizvoda; standardi strogo propisuju kvalitet proizvoda; tete su vee od koristi; ISO organizacija izdaje sertifikate o usaglaenosti sa standardima ISO 9000; standardi gue kreativnost. 33. Dokumentacija sistema kvaliteta Tipovi i vrste: Pri razvoju, primeni i poboljavanju QMS-a koriste se sledee vrste dokumenata: Izjava o politici i ciljevima kvaliteta, poslovnik o kvalitetu, procedure, uputstva i specifikacije/zapisi/obrasci. Dokumentacija QMS je razvrstana u etiri nivoa, koji istovremeno predstavljaju i njihovu hijerarhiju u QMS. Osnovna karakteristika dokumentacijske hijerarhije je princip pozivanja na dokumenta nieg nivoa i prevoenje svih osnovnih principa i pravila iz dokumenata vieg nivoa u referencirana dokumenta nieg nivoa. Oznaavanje DQMS: Poslovnik o kvalitetu ima oznaku QM. Ostale vrste DQMS oznaavaju se alfanumerikom oznakom. Slovni deo oznake sastoji se od slova Q, i slova za oznaavanje tipa dokumenta: procedure - slovo P, uputstva - slovo U, specifikacije, zapisi, obrasci - slovo Z. Numeriki deo oznake procedure, uputstva ima dve cifre i predstavlja redni broj procedure/uputstva. Obrasci pripadaju grupi dokumenata kojima se definie forma za unos odgovarajuih podataka. Nakon upisivanja zahtevanih podataka obrazac postaje dokumenat tipa zapis ili specifikacija. Zapisi/specifikacije mogu biti stvarani i u neformalizovanom obliku. Numeriki deo oznake ili specifikacija ima dve cifre koje predstavljaju redni broj zapisa/specifikacije. Redni broj zapisa i specifikacija raenih u formalizovanom obliku oznaava se rastuim nizom brojeva,poev od 01 do 50. Redni broj zapisa i specifikacija koji su raeni u neformalizovanom obliku oznaava se rastuim nizom brojeva, poev od 51 do 99. Upravljanje dokumentacijom: Dokumentovan sistem zahteva da se adekvatno upravlja dokumentima i podacima.

34. Osnove uenja najznaajnijih autora kvaliteta (gurui kvaliteta) Promene u filozofiji kvaliteta i naroito ekspanziju sistem kvaliteta doivljava nakon 2 svetskog rata, zahvaljujui privrednom rastu ,normativnom regulisanju i uenjima gurua kvaliteta (Deming, Juran, Faigenbaum, Krozbi i dr.) Zajedniki pristup gurua kvaliteta zasnivao se na sledeem: 1 .Kontrolisanje nikad nije odgovor na unapreenje kvaliteta, 2. Ukljuivanje i liderstvo najvieg menadmenta je sutina odgovornosti za kvalitet, 3. Program za kvalitet zahteva napore unutar cele kompanije i dugoronu obavezu, podranu sa neophodnim investiranjem i obukom, 4. Kvalitet je prvi prioritet u kompaniji. Metodama zavrne kontrole obezbeivana je ocena nivoa kvaliteta proizvoda i sortiranje prema unapred definisanim i utvrenim kriterijumima. Dogovorni nivo kvaliteta AQL bazira na unapred utvrenoj i dogovorenoj koliini proizvoda u seriji odgovarajueg nivoa kvaliteta. Dogovor se postie izmeu kupca i isporuioca i nosi sobom niz razliitih rizika. Metodama kontrole u toku procesa IPC stvaraju se uslovi za blagovremeno otkrivanje nedostataka u procesu proizvodnje, to smanjuje trokove naknadne provere, dorade, sortiranja. Standardima ISO 9000 propisuju se i utvruju pravila, metode i norme neophodne za stvaranje svih pretpostavki za formiranje proizvoda i pruanje usluga dovoljno visokog kvaliteta - u skladu sa zahtevima kupca. 35. PDCA ciklus Kao alat kvaliteta ugraen je u novu verziju ISO 9000:2000 sa ciljem da kontinualno unapreuje poslovanje organizacije. PDCA ciklus je poznat i kao Demingov ciklus, danas predstavlja jedan od najprihvatljivijih alata kvaliteta. Sam ciklus sastoji se iz 4 koraka: 1. Planiranje - utvrdite ciljeve i uspostavite procese potrebne za dijanje rezultata, u skladu sa zahtevima korisnika i politikom organizacije, 2. Izvoenje-primenite procese, 3. Provera - pratite i merite procese i proizvod, poredei ih sa politikom, ciljevima i zahtevima za proizvod i izvetavajte o rezultatima, 4. Delovanje. U radnoj organizaciji model stalnog unapreenja upravlja organizacijom treba da primenjuju svi zaposleni u cilju stalnog poboljanja. 36. Ihikawa dijagram Naziva se jo i dijagram uzroka - posledice ili dijagram riblja kost. On na veoma jednostavan nain daje grafiki prikaz uzroka i posledice. Dijagram je dobio naziv po japanskom praktiaru i teoretiaru u oblasti kvaliteta, Kaoru Iikavi, jednom od 7 gurua kvaliteta, koji ga je razvio tokom pedesetih godina prolog veka u Japanu. Naime, na radnim sastancima u vezi sa radom na kvalitetu, ukazala se potreba za kreiranjem metoda koji bi na jednostavan, sistematian i uoljiv nain stvorio preduslove za analizu problema, tako da se otkriju stvarni uzroci nastalog problema. Ovaj alat kvaliteta se upotrebljava za analizu svih moguih uzroka koji utiu na neku pojavu (greku, aktivnost, proces). Postupak izrade dijagrama se sastoji iz slede ih koraka: 1. Definisanje pojave (problema u procesu, posledice); 2. Izbor op tih kategorija mogu ih uzroka; 3. Konstruisanje dijagrama definisanjem posledice u pravougaoniku na poetku kime ("glava ribe") i postavljanjem optih kategorija moguih uzroka u pravougaonike na krajevima velikih kostiju; 4. Utvrivanje pojedinanih uzroka i njihovo upisivanje u kategorije; 5. Odabir malog broja (3 do 5) uzroka najnieg nivoa koji naizgled imaju najvei uticaj na posledicu i pokretanje daljih aktivnosti kao to su prikupljanje podataka, kontrolisanje itd. 37. Kontinualno unapreenje kvaliteta poslovanja Kontinualno poboljanje se definie kao proces poboljanja sistema ekolokog upravljanja radi postizanja poboljanja celokupnog ekolokog uinka u skladu sa ekolokom politikom organizacije. Ekoloki uinak u sistemu ekolokog upravljanja odgovara kvalitetu proizvoda, ekoloki uinak se, u optem sluaju, ne moe oceniti ispitivanjem samog proizvoda, ve se to moe ostvariti samo na osnovu analize ekolokih uticaja u toku njegovog celokupnog ivotnog ciklusa. Na osnovu rezultata ocenjivanja ekolokog uinka EMS u odnosu na ekoloku politiku, opte i posebne ekoloke ciljeve, mogu se identifikovati mogunosti poboljanja. Pri tome je potrebno da se: identifikuju podruja, odrede bitni uzroci neusaglaenosti i nedostataka, izraditi plan, potvrditi efikasnost korektivnih i preventivnih mera, dokumentuju sve izmene u procedurama, obaviti uporeenje sa optim i posednim ekolokim ciljevima. 38. Kako do stalnog unapreenja kvaliteta (metoda 7 koraka) Juran definie deset koraka unapreenja kvaliteta: 1. Graditi svest o prilikama za poboljanja, 2. Kompletirati ciljeve za poboljanja, 3. Organizovati ispunjenje ciljeva, 4. Obezbediti obuku, 5. Realizovati projekte za reavanje problema ,6 .Izvetavati u progresu, 7. Davati priznanja, 8. Saoptavati rezultate, 9. uvati rezultate, 10. Odravati zamah pravei godinje programe unapreenja, kao deo regularnog sistema i procesa u kompaniji. 39. Osnove koncepta reinenjeringa Koncept reinenjeringa se zasniva na aktivnostima koje predstavljaju sutinu procesa i na sadrajima koji znae njegovu fundiranost kao sistema modeliranja u kome procesi produkuju visoke kljune elemente: na procesno usmerenoj organizaciji, radikalnim promenama poslovnih

procesa i njihovim sutinskim poboljanjima .Tri komponente reinenjeringa su: procesna orijentacija, radikalne promene, dramatino poboljanje. 40. Kljune rei koncepta reinenjeringa Najvanije je da se pri razmatranju implementacije BPR razume ta su procesi i zato su oni klju uspenog poslovanja. Takoe je potrebno i znati tri osnovna razloga zato implementirati BPR: - redukcija kotanja, - postii kompetitivnost na tritu, - obezbediti kompetitivnu dominaciju. Menadment treba da definie procese zato to su oni neophodni za uspeh kompanije u brani kojoj pripada i njihovo pravilno voenje kroz reinenjering svakako omoguuje kompaniji najbolju poziciju u grani industrije kojoj pripada. 41. ISO 14001:1996 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Tehniki komitet ISO/TC 207 je, kroz realizaciju serije 14000 ff, pored sebe postavio vrlo ambiciozan i aktuelan zadatak. Pomou svakoj vrsti organizacije u uspostavljanju i upravljanjem zatitom ivotne sredine koji ce na optimalan nain titi interese kako organizacije tako i sredine koja ih okruuje. Nastanak i odravanje sistema upravljanja ivotnom sredinom u propisanom obliku, prema namerama standard mora obavezno rezultirati nizom prednosti kao to su: - zatita postojeih eko-sistema, - optimalno upravljanje resursima, - izgradnja culture odnosa i ponaanja prema ivotnoj sredini, - optimizacija same organizacije, - donoenje nesumnjivih poslovnih i finansijskih uspeha, - izgradnja poslovnog i drugog ugleda, - trajna stabilnost trinog razvoja, - optimalne komunikacije s javnou, - usklaivanje s postojeim nacionalnim i meunarodnim zakonima, - jako smanjenje osiguravajuih premija, itd. Standardi pokazuju kako sistem upravljanja ivotnom okolinom mora izgledati, prema kojim i kakvim kriterijumima se mora uspostavljati, koji odgovarajui alati se trebaju koristiti, kakva dokumentacija se mora izgraditi ,koji aspekti ivotne sredine se moraju potovati, kako se odgovorno mora odnositi prema ivotnoj sredini. 42. Standard ISO 22000:2006 Sistem menadmenta bezbednosti hrane U savremenom svetu, pored aktivnosti na zatiti ivotne sredine znaajna panja i aktivnosti su usmerene ka jo jednom vanom i plemenitom cilju: da se oveanstvu obezbede dovoljne koliine higijenski i toksikoloki bezbedne i kvalitetne hrane, kao i novi izvori ispravne vode za pie. Navedene aktivnosti je teko i nezahvalno rangirati prema vanosti ili znaaju, budui da je valjana realizacija svake od njih, na odgovarajui nain, uslov opstanka oveanstva. Ipak, istraivaima i strunjacima u oblasti primarne poljoprivrede proizvodnje, u procesima obrade i prerade osnovnih i pomonih sirovina, u proizvodnji ambalanih materijala i ambalae, odnosno svim angaovanim tokom manipulacije, skladitenja i prometa prehrambenih proizvoda, bezbednost hrane i vode za pie je, svakako, osnovna preokupacija i najvaniji zadatak. U situaciji kada je u stalnom porastu zahtev kupaca i krajnjih korisnika - potroaa da se poveava nivo bezbednosti hrane i vode, sa sigurnou se moe rei da sva nastojanja usmerena ka obezbeenju navedenih zahteva ne predstavljaju samo rutinske i profesionalne obaveze. Sve vie su prisutni kolektivni i invidualni oseaj savesti ,etiki i moralni pristup, svest da se radi o imperativnoj obavezi, ali i privilegiji, da se potroaima irom sveta nezavisno od podruja koje naseljavaju ili drave u kojoj ive, ne zavisno od njihove etnike i konfesionalne pripadnosti, socijalnog statusa i kupovne moi - stalno isporuuju potpuno bezbedne i kvalitetne ivotne namirnice.