MOMO KAPOR UNA

"Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!" govorio je kasnije profesor Mišel Babić za svoj susret sa Unom u jesen 1980.

Uni je otvorila vrata profesorova žena, koja se upravo spremala da izañe iz kuće.

- Ja sam Una Vojvodić... - predstavi se devojka u vratima, premeštajući se s noge na nogu. - Imam zakazan sastanak sa profesorom.

Žena je odmeri sa blagim podozrenjem. Una primeti njeno otmeno, uzdržano lice negovane brinete i jedva vidljivi izraz pomirenosti sa sudbinom; očigledno, kroz njenu kuću, zahvaljujući profesoru, prolazilo je više sveta nego što je bila u stanju da podnese.

- On je tamo... - pokazala je neodreñeno rukom u dubinu stana i izašla na stubište, navlačeći Burberry u hodu. Mimoilazeći se, po obrazu je okrznu divlja, crna griva Unine kose. Dodirnula je obraz prstima kao opečena.

Una meko zakorači u njen dom. Kretala se oprezno kroz prostrane starinske sobe visokih tavanica; njihovi zidovi bili su tapacirani knjigama i

slikama. U polumraku jedne prostorije prošla je pokraj nekog dečaka, koji ne obrati na nju nikakvu pažnju. Imao je velike stereo-slušalice na ušima. Na gramofonu se nemo okretala neka ploča. Provirila je usput i u poluotvoreno kupatilo zatrpano bočicama mirisa i šminkom. Po ogledalu se još kondenzovala para posle nečijeg kupanja. Najzad, otkri svog profesora u minijaturnoj kuhinji. U pozi zanetog alhemičara, bio je nagnut nad dubokim loncem iz koga se pušilo.

- Ja sam... - zausti da se predstavi, ali je profesor preseče:

- Pridržite ovo! - naredi kao da je očekivao njenu pomoć, i dodade joj veliku cediljku. Una je prihvati jednom rukom. U drugoj je nosila torbu sa knjigama i kasetofonom.

- Sa obe ruke! - doviknu joj profesor i ona ga posluša.

Podigao je veliki lonac i sručio ga jednim pokretom na cediljku. Obavi ih oblak vrele pare. Kada se razišao, u rukama joj ostade zamršena gužva špageta koji su se cedili.

- Izručite ih u ovu zdelu! - naredi joj. - Brzo! Tako...

Dohvatio je šerpu sa spremljenim šugom i kašikom nabacao sitno iseckano meso u crvenom sosu preko testenine. Zatim uze stvrdnuti komad parmezana i poče da ga struže nad jelom. Bio je toliko usredsreñen na svoj

posao da gotovo nije ni primećivao Unu, koja je još uvek neodlučno stajala nasred kuhinje. Prvi put je videla profesora Babića iz tolike blizine. Učini joj se iznenañujuće niskog rasta.

Proseda kosa padala mu je meko na ovratnik sivog kašmirskog džempera sa kožnim zakrpama na rukavima. činio joj se mnogo višim kada se nervozno šetkao s kraja na kraj podijuma u amfiteatru za vreme predavanja, crtajući žestoko po tabli, dok je kreda prštala na sve strane. Ipak, prevarila se što se tiče profesorovog rasta; bio je za nijansu viši od nje kada se ispravio i podigao svoje svetle, plave oči, kao da je prvi put svestan njenog prisustva.

- Ja sam Una Vojvodić... - ponovi devojka.

- A, to ste vi? - reče odnoseći zdelu sa špagetima na sto bez stolnjaka, koji mu je, sudeći po mnogobrojnim brazgotinama noža, služio, izgleda, kao univerzalna daska za seckanje i pripremanje hrane. Bilo je nečeg poštenog i pouzdanog u tom stolu, istesanom od solidnog, debelog drveta. Postavio je dva tanjira, viljuške, mlin za biber, salvete od hartije i dve čaše. Iz frižidera je izvukao već otvorenu bocu "Belog Pinota". - Vi ste me juče zvali?

- Da... - potvrdi Una.

"Una Vojvodić na telefonu!" - kazala je tada. - "Dobro, najpre siñite sa telefona, pa da razgovaramo!" odgovorio je. Sada je bila tu, u njegovoj kuhinji, a očekivala ga je u potpuno drugim okolnostima.

- Očekujete sigurno da intelektualci daju intervjue ispod obaveznih enciklopedija? Ili makar za radnim stolom, zatrpanim rukopisima? A zašto ne u kuhinji? čovek je, znate, mnogo češće u njoj, nego u biblioteci, da ne pominjem koliko vremena provede na jednom nanje poetičnom mestu! Svucite se! Ne sasvim, naravno! Sedite! Opustite se ... Ne jedem studentkinje. Naročito ne kad imam pašta šutu a la triestino!"

Pomogao joj je da se oslobodi kaputa. Odložila je torbu pokraj nogu.

- Hvala - reče. - Već sam ručala...

- Imate pravo! Ko je rekao: čovek može da pije sa svakim, ali da jede može samo sa prijateljima?

Una reče da ne zna ko je to rekao.

- Ne mari! - kazao je profesor. i ne obazirući se na njeno ustezanje, nasuo joj brdo špageta. - Hoćete li, možda, malo hleba?

- Ne, hvala!

Od koga ste to naučili? . Jeli su neko vreme ćuteći.Šta? .To je dobro! To je vrlo dobro. ...Umem. krompir na razne načine. svašta! . a? . salate. A šta? . šta umete najbolje? . . pasulj.osmehnu se bledo Una. .Umete li da kuvate? . . . ja čak i uz špagete jedem hleb.Vidite. .Kakvi su. Sirotinjska navika.upita je iznenada punim ustima.Oh..Uglavnom. kupus sa suvim mesom.Suština je u jednostavnim jelima! .. .Mislim. obična jela: gulaš..kazala je.Fenomenalni! . trudeći se da usisa jedan usamljeni rezanac koji joj se lepio za bradu. palačinke.pohvali je profesor.

Radio je u diplomatiji. .A pre toga? .. . Znate.Reka iz ukrštenih reči.. Šta su vam roditelji? .ponovi profesor zamišljeno. . Jedina.. dramskog pisca i pijanca.Una.Od bake. kćerka starog Eugenea O'Neilla. . .. . Una. bake su najvažnije u životu. Nikada mu nije oprostio što mu je odveo kćerku. .Una? Odakle vam to ime? .Tata je u penziji. njen otac je bio Chaplinov vršnjak.Da. Dugo putovanje u noć..Otac mi je roñen na Uni. Koliko vaš otac ima godina? . . žena Charlie Chaplina. Sama..Pedeset i dve..Obezbeñenje. Tri slova vodoravno.. Oona O'Neill..Šta? .

. . .Medijum i mleko.. Tanjug...Smatralo se otmenim studirati fenomenologiju mas-medijuma! .Vaš fakultet je pre tri godine bio u velikoj modi . devojke se mogu i udati. .. svi vi tamo? . film..odgovori Una. novine.Dvadeset i četiri. bilteni.Kako to mislite: u modi? .sve to samo na vas čeka! .A vi? .Govore da je to "fakultet za poslepodne!" . radio.U pravu su! Pitam se samo šta ćete da radite kad ga završite.Nadamo se najboljem! Televizija.Zašto ste baš izabrali mas-medijume? .Na kraju krajeva. ... sekretarijati za informacije.. A sada? .

rezgnirano.Ne.Šta onda pijete? .To je već mnogo realnije! . .... Da samo znate kako se teško dobija mesto u amfiteatru! . .. neće dobiti intervju od profesora Babića! . .. .Ko ne pojede sve.Znam.. Uvek je gužva. a? .zausti Una..Sviña mi se.Na kom ste odseku? .. .. . .Živeli! Nije loše. Na vaša predavanja dolaze i sa drugih fakulteta . . ali joj profesor ne dozvoli da završi misao.Masovni pad ukusa.kazao je i nasuo joj novu čašu vina.Da nazdravimo budućim mas-medijalnim domaćicama! Kucnuše se.Oprostite..Na vašem. . mada retko pijem vino.reče profesor. ne poznajem sve studente lično. .reče profesor.. stvarno.

.Tako. . . Ponekad pivo. .Mnogo grešite.Koka-kolu.Grešite! .reče.Aha.Studira.Sada je u vojsci. .Šta? .čim se on bavi? ..Jeste li dugo sa njim? . Imate li momka ili kako se to već danas zove? .Nedostaje li vam? Una uzdahnu i obori pogled. . .. .

Vidite. . Po meni. hoće ili neće.Zašto? .. oni su mnogo manje razmaženi od ostalih.reče Una pocrvenevši.. uglavnom ste sami. . da! Una. ..Mi doručkujemo zajedno! . i uvek taj neko pristaje ili ne pristaje. Sama.Ah. Uvek nekoga molite da se igra malo sa vama. ili da spavate zajedno kada vas je strah.osećanje usamljenosti. . Kakvi će ljudi na kraju ispasti od nas? .Pa.A subotom i nedeljom ručak je obavezan.pohvali se Una.reče profesor odmahnuvši rukom. Inače.Vidite. .Oprostite! . i ja vam živim u ludoj kući.Imate li braće ili sestara? . ..Ne! . Osnovna stvar kod njih je . .Nemam. da! Razumem.. Olga se strogo drži toga! .Žena moga oca.. Ne pušite pred njim? . Svako jede kad stigne.zbuni se Una. ljudi mnogo greše kada jedince optužuju za razmaženost. Već mesecima nismo svi za istim stolom.. u isto vreme.Olga? .

. Crven je...Kako znate? .kazala je. Janice Joplin! Zatim.. Imate li svoju sobu? .Otkud znate? .Dobro.ima belu policu za knjige (ispravite me ako pogrešim!).. maca. je li tako? Kada vas neko zove.Jednu malu.Kladim se da je pored lifta? . . . . .Kod vas je baš super! .. i stara lutka.Drago mi je da vam se dopada.Ja sam jedinac. da. tu je mali stereo-ureñaj. Bilo joj je lepo da sedi za kuhinjskim stolom tako blizu ovog zanimljivog prosedog muškarca.Janice Joplin. telefon. priključen na onaj zajednički u predsoblju. nekoliko igračaka iz detinjstva: meca. tako nešto. Osećala se bezbedno. kuca. Sasvim malu. čekajte da vidimo: možda Beatlesi? . Una polako ispije čašu vina. a na zidovima su posteri. .

. pomisli: "Bože. hvala! . Zatim nasu deterdžent i poče da pere tanjire. Pomaže mi da se koncentrišem.ponudi se Una. kore od hleba. ono je karirano. .Da vam pomognem? . to je ipak. Što se tiče ćebeta. izgleda da me je ono vino uhvatilo!" Postavila ga je na sto pokraj praznih tanjira. Nisam razmišljala o tome. koga prezirete..Ne. S vremena na vreme provirite. neizbežno! . Pitaju kakve planove imate za veče? Hvata ih panika..zaključi profesor.odbi on. da bi se uverili da neko ne digne onu drugu slušalicu.Pranje suña me smiruje. .odlazite u svoju sobu da razgovarate. Postoji još i jedna afrička maska iz Najrobija ili štit iz Lagosa. Stavio je posuñe u slivnik i pustio toplu vodu. Umesto lustera. vaša uvećana fotografija od pre nekoliko godina. viljuške. salvete.fotograf. Kada se sagla da izvadi kasetofon iz torbe.Znači. Digao se i počeo da skuplja čaše. beli kineski lampion od hartije. Uvek radite sa tim? . . A zovu vas najčešće izmeñu šest i osam. koju je snimio prijatelj . To bi bilo sve! Jeste li srećni? Una se trže: .Molim? Ne znam.

Roditelji razvedeni. .Pokazao je glavom na "Sony". Jeli ste mi iz ruke. .Kako to mislite? . Jednostavno. ja sam vas intervjuisao! I pored sapunice na rukama i kecelje za pasom. koji je stajao na stolu kao četvrtasta bubašvaba. a. Opustio sam vas. najpre. ponovo se pretvorio u profesora. Indiskretna.Reći ću vam nešto: ta stvarčica samo smeta! Ona je neprijatna.upita Una. ja znam sve o vama! Dakle. otkočio. u stvari. Poseduje snažnu . da rezimiramo: Una. uvek sama.priznade Una. . Dvadeset i četiri godine. Uzgred. pripitomio . Traume iz detinjstva: osluškivanje noćnih ljubavnih šumova iz očeve spavaće sobe.Evo kako: došli ste da napravite intervju sa mnom.Zašto? Zato što se nisam služio nikakvim pomoćnim sredstvima da bih nešto saznao o vama... zanimali ste me. .. a to je prvi uslov za dobar intervju. . Osetljiva na izdajstvo. primetio sam da ste levakinja? I pre nego što ste ma šta doznali o meni (sem da umem sam da pripremim špagete). besna na sebe što ne ume da pokrene kasetofon. Ograničena.Ovo mi je treći intervju u životu. Frustrirajuća.. gotovo skandiranje: . Blagost zameni preciznost dikcije.

.. to je intervju! Sve sporedno biće zaboravljeno. .. neku vrstu anti-intervjua. Oprao je mlazem i vratio na sto.. vaše vreme je isteklo! Profesora čekaju nove. Pokušava da se probije u novinarstvo.Pustite sve to da prenoći . hvala! . Odvezao je kecelju i ispraznio pepeljaru. naučili ste kako se oni prave. u stvari.Ne treba.savetovao je profesor .. Nije ih ni pogledao. .. istina. . Ona pokuša da ga spreci: .Pa. Ako ništa drugo. Neko joj je rekao da je najbolje početi u "Studentu".A intervju? . Una je sakupljala svoje stvari.reče.a ono što se posle toga slegne. .. Ni oni njega. dobili ste ga! Dobili ste. naime.želju da se izvuče iz prosečnosti. Kada su prolazili kroz onu polutamnu sobu.. jedan dobro dresiran muškarac! Drago mi je što smo se upoznali. Umalo da ne zaboravim: i veoma lepa uz to! Na žalost. Da. ne tako prijatne obaveze. dečak je i dalje imao stereoslušalice na ušima.promuca.Kao što vidite. . pokazujući joj rukom put iz kuhinje. Pridržao joj je kaput. ja sam.

Trpao je žurno u džepove ključeve.. neki drugi put? .30 časova u svom stanu. glatki vrat. a najmanje 'Studentu'.Ali ja sam im već obećala! .. Odgovorio mi je da je veoma zauzet i da već dugo nema ništa naročito važno da izjavi bilo kome. .najavila sam se P-u telefonom i. cigarete. u jednom jedinom blesku. Učtivi dinosaurusi! Izvukao joj je sa obe ruke slap crne kose. zatražila intervju za 'Student'. Posle mog insistiranja pristao je ipak da me primi nakratko. narednog dana 21. U magnovenju. mi se u jednom trenutku potužio da nikada ne jedu zajedno. spuštajući se za njim niz stepenice.govorila je Una.Možda. i on navuče svoju vindjaknu od zelenog vojničkog platna.reče profesor i otrča prema taksiju koji je zastao pred crvenim svetlom. . prema dogovoru. Zadržao me je na ručku koji je sam pripremio.. . Te večeri dobila je menstruaciju.. izumrloj školi. Njegova supruga izgleda da je prilično hladna. šibice. Nisam mogla da zaključim u kakvim su odnosima.oktobra u 13. Trenutak erotske zbunjenosti prostruja isto onako brzo kao što se i pojavio.Pripadam staroj. koja je ostala pod kaputom. .. ali P.. distancirana osoba. prsti mu dodirnuše topli. olovke.Možda. ".. otkako ga vodi nova garnitura.

Bio je prilično ljubazan. promrmljao je svoje prezime. koje uspešno prikriva cinizmom. Nije uopšte govorio o politici. kome izmeñu završetka nogavica i kraja čarapa . Kada mu je predstavljena. osim za taksi. čini se da u njemu tinja neko nezadovoljstvo. Sedim. uvek u drugom redu. Nemam utisak da je sumnjičav. jer se žurio na neki sastanak. mada sam u više mahova primetila da me gleda sa zanimanjem za vreme predavanja u amfiteatru. nije mu stalo do publiciteta. na svoj način. Poseta je trajala četrdeset i pet minuta. Koliko sam mogla da primetim.Kafe? Sokove? . moglo bi se reći. Prilažem račun. razmišljajući o tom tipu razvaljenog muškarca. čak i srdačan. Pokušaću još jedanput. inače. Posebnih troškova. Pravio se da me prvi put vidi i pitao me na kojoj sam grupi. hvatajući se slušalice. Niko mu ne odgovori. Mladi čovek preko puta Une sedeo je nepomično u fotelji na lavljim nogama. Ipak. gde se nalaze one slike i knjige o kojima se priča po fakultetu. pokušao je da bude lažno skroman i kazao da se tu radi 'o masovnom padu ukusa'." . Nisam uspela da odem u toalet. ukoliko doñe do nastavka intervjua. nije bilo. Kada sam mu pomenula da na njegova predavanja dolaze i studenti sa drugih grupa i fakulteta. Una je gledala u prodekanove prekrštene noge.pitao je prodekan. Nije ogovarao kolege. Moje je lično mišljenje da je to čovek koji zna šta hoće i koji to ume da ostvari. Pomenuti intervju nisam uspela da napravim. niti protiv režima. Zadržaću kasetofon i trake.

. posutog prištićima i lišajevima: ne. odavala su nedvosmisleno seljačko poreklo. a da unutra sedi neko drugi! Zašto baš ja? . pa u tebe imamo najviše poverenja! .kazao je prodekan. tako govorim. Pratili smo tvoj razvoj. Oko sto dvadeset kilograma pihtijastog mesa obraslog čekinjama. Nisi tikva bez korena! Dokazala si da si sposobna cura. zajedno sa svojim vršnjacima. tako mislim i nikada se ne varam u svojim seljačkim procenama: iz dobre si familije. i njega neko sigurno voli. Na najboljem si putu da postaneš koristan član ovog društva. Kome ovde da se obratim za suradnju? Ovoj buržujčadi koja bi za malo šminke i zapadnih krpica prodala i roñenog oca? Do sada smo bili zadovoljni onim što si uradila za nas.ludost! Je li tako? Nemoj ni u snu da pomisliš da si nam još nešto dužna. Mora da izgleda grozno kad se svuče. Natečena stopala. ne. posuto crnim dlakama.Ja sam seljačko dete i toga se ne stidim. Hajde. nekim muškarcima bi zaista trebalo zabraniti da vode ljubav. glavu gore! Ko se još seća sitnica iz mladosti? Mladost . i umećemo to da cenimo kada za to doñe vreme. Sada ti nas zadužuješ.uvek viri golo. . Kako je želela da bude tamo napolju. . i svima će da bude lepo. nasilno zgurana u par skupih mrkih cipela. Na srednjem prstu ruke nosio je crni kamen.. optočen zlatom.E. belo meso. ako ne zbog mogućih naslednika. Po auli Fakulteta čula se graja. a ono bar iz estetskih razloga! Pa ipak. koja je uspevala da se probije čak i kroz debelo tapacirana vrata kabineta. Hvala bogu što to nisam ja! Ali ne ljube samo prinčevi i manekeni: noćas će se pariti nakaze i zveri.

Govoreći Uni. Odeven neupadljivo i sa izvesnom elegancijom. na licu zategnutih mišiča. to je veliki problem dece naših drugova. zakopčan. I. "Ako je oženjen..bilo šta. pomisli Una dok ga je procenjivala ispod trepavica. a očevi. a ipak. činilo se da kunja u fotelji. taj sigurno ne vara ženu". čutali su dok nije izašla iz kabineta. treći kod Amerikanaca. uredno negovanom tamnom kosom.Nemam pred njim nikakvih tajni! Onda je ušla tetkica i počela da deli kafe i sokove. . koja su živela kojekuda po svetu! . . drugi u francuskoj školi. Besprekorno vitak. Ali lice mladog čoveka nije pokazivalo ništa drugo osim strpljivosti i gañenja. Una primeti da prodekan ne pije iz istih šoljica kao i studenti.Svakome je to moglo da se dogodi. visoki službenik protokola. . ostavljao je utisak autoriteta. Deca izgube vezu sa domovinom.ohrabri je prodekan. . Ove su bile od finog fajansa sa tanjirićima zlatnih rubova.. kad god bi se okrenula prema njemu. perser ili vlasnik picerije .. kao da od njega traži podršku.Jedan razred u Africi. da mu maslinasto lice nije odavalo preteranu dozu čvrstine i prezira prema svima koji je nisu posedovali. ovaj mladić je mogao da bude šef recepcije.. i pored toga što je bio znatno mlañi od svog domaćina.. sa nešto dužom. Una bi primetila da je pomno procenjuju dva plutajuća smeña oka.. uopšte. .Možeš slobodno pred drugom. zna se.Sada se obračao mladiču u fotelji. prodekan bi svakog časa pogledao u svog ćutljivog gosta. .

jer me zanima problem. pokrenu svoje zidove. neki. Ormari za knjige u duborezu ličili su na drakstlovani portal trogirske katedrale. neki fini talog sivkaste prašine i pepela kao da je prekrivao i ljude i stvari i duhove debelih mužjaka u kožnim kaputima do zemlje. Taš!). Zar još postoji taj miris i ti ljudi. prašnjavi fikusi. baš neki dan.olinjali persijski ćilim.grčila se Una u fotelji. Dobro. ne stižu. a posle ih prebijaju u sobama glatkih keramičkih zidova (krv na klizavom belom fonu. de! Danas to niko ne bi ni primetio. Kabinet. Večnost ili Konkordija?). već odavno presušena (ko još piše držaljom i perom?) . gde visoki oficiri nude optužene cigaretama iz zlatne tabakere. ali slika je i dalje bila tu. Evo. I pored toga što se nalazio u zgradi Fakulteta ..kabinet bi mnogo bolje pristajao isledničkom odelenju iz knjige Nadežde Mandeljštam. i mi smo postali svet.dakle. a preko svega i iz svega širio se neki memljivi vonj administrativne epohe (kako je Una zamišljala). namešten skupocenim grañanskim kičem. nešto je bunilo Unu u . Propaganda. zaplenjenim očigledno iz neke bivše ministarske kuće. pompezna mastionica. I šta? Potpadnu pod razne uticaje. hramu nauke . koja bi svojom nekrofilskom crnozlatnom kombinacijom više odgovarala trpezariji vlasnika pogrebnog preduzeća (Oganj. Plam. "čemu ovako dugi uvodi?" Odluči da isključi ton (klik).. zar nisu već odavno izumrli i preselili se u mitološki arhiv? Ali i pored kitnjastog stila euforične rezbarije. ali pre šest godina. izvedena u mermeru. još se nismo bili navikli na takve stvari! Pričam to onako. koji su nekada naseljavali ovaj prostor. "Zašto već jedanput ne preñe na stvar?" .prezauzeti. pretvorivši se u presu za pakovanje četvrtastih tipova. jedan moj zemljak.

mirisa i rasporeda. Una. naravno. "Drugu Miciću za besprimerni humanizam u borbi za realizaciju i prebačenje prvog petogodišnjeg plana u stočarstvu.atmosferi ove prostrane sobetine: jedna veristički izvajana i obojena gipsana krava gledala je sentimentalno sa vrha ormara. prvu koju dohvati iz plakara. 1949. gledali su napregnuto u fotografa prilikom nečije promocije u doktora. Njušeći tragove predmeta i njihov nelogični poredak. jedva primetno. kao da stanovnici ove sobe nisu svesni okvira u kome borave. kao da od njega očekuju odgovor na sudbonosno pitanje. danas već prešle u sepiju. a visio je i dve godine stari kalendar sa fotografijom neke devojke u motornom čamcu. fotografije na kojima su grupe izbledelih muškaraca.primala je njene poruke emitovane iz boje. Ponovo uključi ton i u dalekoj jeci do njenog sluha dopreše iskidani odlomci prodekanovih rečenica "malograñanski . pratile neke smrknute ličnosti sa šubarama na glavama preko razrovanih oglednih poljana. zatvorene u kavez zoološkog vrta. baš kao slepci koje neko drugi odeva i veže im kravatu. golom senzibilnošću predosečala je klopku. nije mogla da odredi poreklo i suštinu ove činovničke scenografije . verovatno. poput tek uhvačene veverice." Još nešto je remetilo stilsko jedinstvo enterijera gospoñe Konkordije: po zidovima su visile nekada crno-bele. neprozirno. Kolektiv. gorko. svi u tamnim odelima i sa leptir-mašnama. S obzirom na svoje godine. Preko svega sivilo. Do njih: skupine muškaraca oštrih vilica. na svoj gipsasto kravlji način vremena kada je u ovoj zgradi bio Poljoprivredni fakultet ili Planska komisija za razvoj stočarstva. u teškim grombi-kaputima širokih revera. sećajući se. Bilo je tu i primorskih predela i tablica "Hvala što ne pušite!" i šapirografisanih uputstava.

Učila sam engleski..reče. podmetanje klipova kukuruza u točkove našeg razvoja... šarmiranje i zavoñenje studenata.... . . otkačeni ritam..Zašto ste nervozni? ." i na kraju. .. liderstvo. anarholiberalna leva skretanja. .. Una pogleda svoju prljavo-belu patiku koja je sama od sebe odbrojavala neki samo njoj poznati unutrašnji..Zašto ste nervozni? .. veza sa neprijateljskim intelektualnim krugovima u zemlji i inostranstvu.. demagoški pristup mladim generacijama. ciničan odnos prema našoj stvarnosti..ponovi on...Ja? Nisam.poluinteligent.oglasi se prvi put mladi čovek iz fotelje.... jedno ime probi zaštitnu opnu Unine svesti Mišel Babić! Na kabinet se spusti zavesa tišine. disidentsko ponašanje.. nekritičan odnos prema našim dostignućima. povlañivanje buržoasko-rozapadnom ukusu... Zašto? ... .Kako stojite sa stranim jezicima? ... kritizerstvo. i čovek ponovo utonu u ćutanje.Molim? ..

Napolju je ključao život. napolju je bila ljubav bez obaveza. to bi možda bilo najpametnije. pokupovati na veliko i na malo. uništiti. osim pred njom. vi?" . šašava moda svojim nepredvidivim tokovima i hirovima.Pred Unom se uz škripu i jauk razdvojiše dve polutke jabuke-sveta. ako zažele. samo ružan san. otkud ja sa vama ovde? Ko ste. možda. u kojoj sveštenici neke već davno izumrle religije nose još uvek uredna siva odela. da su oni. za koju je dugo naivno verovala da je jedna. probuditi i pogledati ih začuñeno: "Oh. rañala se nova džu-džu-muzika. celovita i nedeljiva. neguju svoja pravila ponašanja i svoje tajne rituale. poput Alise s onu stranu ogledala. ubrzati ili nagraditi. bezbroj mogućnosti pružale su se pred svakim mlañim od trideset godina. smele i osloboñene civilizacije. šalabazanje i ogovaranje. srećna dokolica . upotrebivši inteligenciju i lukavstvo. Unom. ali znala je dobro da to neće učiniti. mogu ipak promeniti sudbine onih srećnika napolju. ne obazirući se nimalo na rañanje nove.i mirno izaći kroz ova vrata. žvakale su se gume. Kao da se. razmenjivale se ploče. odjekivao smeh. Trebalo bi se. Izdržaće još malo. živeli su čuvari fakultetske hijerarhije. zaustaviti ih.potpuno drugačiji stil življenja. ali da je ona ta koja ga budna sanja. uopšte. u stvari. istina. kao da se ništa nije izmenilo. iza ovih tapaciranih vrata u kabinetskom vremeplovu. napolju su tutnjali koraci u trku studentskog stada. ništa strašno se ne bi dogodilo. koja je u većoj meri nego ikada ranije shvatila da je u njihovoj vlasti. razvlačiće kao žvaku čitavu tu stvar dok je . Pokušaće da ih se elegantno reši. tekla je sumanuta. iznenada provukla kroz pukotinu rascepljene stvarnosti i utvrdila da ove smešno-sumorne osobe. koji kao da nije imao blage veze sa ovom sveže iskopanom administrativnom katakombom.

u robnim kućama. tri! Je l' sad u redu? U redu je! Mislim da je u redu. da vam priznam: nimalo ne volim omladinske listove! . jedan. dva. Deca tamo mogu lepo da se zabave. zamara i na koji sam pristao samo zato što ste uporniji nego što sam se nadao. mislim. dva. U tim listovima dozvoljeno im je da napadaju tate i mame. ili njih možda opet smene i na njihovo mesto dovedu neke druge. na žalost. obično u prizemlju postoji ograñen prostor gde odrasli ostavljaju decu dok su u kupovini. na raspolaganju su im drveni konjići za ljuljanje. Jedan.. a evo.tu su im i listovi u kojima mogu da pišu i da se igraju novinara. pridržavajući se uputstva da bez krajnje potrebe ne dolazi u prodekanov kabinet. dok ne završi fakultet. tri. Tri dana kasnije poslala je prvi izveštaj. kao neka vrlo dobra.. moram.Zašto? . kao što vidimo . zaista. jedan.. koji me.. jedan. igračke. dva. jedan. . dva. tri. dva. sa kojima neće imati nikakve veze.ne zaborave. (Prva traka). lopte. u velikim gradovima po svetu. Kažite nešto! Šta? Bilo šta! Dobro. da ih grizu za noge.. Zato se usredsredi na instrukcije koje su sledile. Okreće se. jer se taj prostor o kome . marljiva studentkinja kad pobožno hvata beleške. tri. da kake po tapisonu i po svemu ostalom što im se ne dopada. tri.Znate.Pre nego što započnemo ovaj razgovor..

verovatno. kao mali dečji azil. . a na izlazu će vas sačekati gosn. jedanaest godina sam stariji od Isusa Hrista i video sam svašta. progledaćemo vam kroz prste!" Uostalom. još ste mladi. ali smatra se da su to danas. šarlah. odrasli onda kažu: "Dobro. ospice. svejedno. ostaće ludi i dalje i buniće se i kada budu starci. stanovima. vi ste. to jest ozbiljnog potrošačkog društva.čujte. On je. samo neki koji budu imali mnogo sreće ili nesreće. prva ljubav.Bez sumnje. ipak.Jesu li i vas udavili rezancima ili ste zadržali svoj gnev? .Da. bolovanjima i roñendanima beba . Prema tome: mladalački bunt je za mene isto što i neka druga dečija bolest koja se mora preležati: zauške. najslobodniji listovi? . platama i otplatama. Dvadeset godina odgovaram na ista pitanja i već sam sit toga..stavićete mirno svoje lepe glavice u omču napravljenu od rezanaca iz nedeljne supe! I onda će polako vaš gnev da se istopi kao sladoled na suncu.. rubeole.. za godinu ili dve i tako čete završiti studije i izaći u život onako gnevni i sa podužim kosicama i bradama (koje ćete posle izvesnog vremena. prirodan! . Samo neki od vas. već dvadeseta generacija koja me intervjuiše. Imam četrdeset i četiri godine. hranom za bebe. Jer. naravno. . ako dečica preteraju ili nešto uprskaju. usisivačima za prašinu. mladima. naime.. Život lično i počeće da vas davi kreditima. skratiti na učtivu dužinu). Ne mislim da se udvaram vama.vam pričam nalazi u okviru robne kuće.

. već sam u godinama kada pomalo zaboravljam stvari. što sam stariji. Netolerantan sam jedino prema netrpeljivima! Vidite kako vešto i duhovito odgovaram na vaša pametna pitanja! . moram vam priznati da nikada nisam držao gnev za posebnu duhovnu disciplinu ili neki naročiti kvalitet. ako ga još iko čita. U tom pogledu. kakvo je vaše iskustvo? .I. Više volim toleranciju. Znate. nego gnev. .Oprostite. Taj film sam gledao mnogo puta.Zanimljivo.Niste mi odgovorili na pitanje? . primetio sam da. .. i već spavam kad ga ponovo daju na televiziji.. pročitajte šta o tome kaže stari Seneka. Uostalom.O čemu? .Šta mislite o gnevu mladih? .O gnevu? .Mislim da je bunt kao dekorativni elemenat prilično izanñao. ova godina je rekordna. mlade dame koje dolaze da me intervjuišu postaju sve lepše.

Kažite mi nešto o slobodi izražavanja? .Kako mislite da će mladi bez bunta pronaći i osvojiti svoje mesto pod suncem. Kako se buniti protiv kosmičkih uslovnosti? To je demodirani veltšmerc. svoj listić. katedru. svoje male igračke. radio-programe i gramofonske ploče.. po vama. ako nemate jak motiv. svoj avangardni teatar. velika ljubav. može da posluži kao pogonsko gorivo? . kad sve važne pozicije još uvek drže stariji? . kako da se izrazim? Pa.. ljubili smo se po kapijama i parkovima kao očajnici.Uvek sve drže stariji! Uvek i u svako vreme. ali naši motori bili su jači: prošli smo kroz njihovu blokadu kao Orijent-ekspres kroz brdo krempita! . Bilo nam je hladno. nedostatak drugog izlaza. Na kraju. bilo nam je ružno. Dom omladine. ako vam odrasli već u tim godinama daju sve što vam je potrebno za udoban život. Trebalo je oteti svoj prostor. dobro. kog ñavola. mlad čovek treba da ima jak motiv i snažan motor da ih pobedi.Šta.Velika mržnja... knjige. veliko očajanje. Meñutim. Meñutim. bunili? Živite u gotovo idealnom svetu! Mi nismo imali drugog izbora. zašto bi se. industriju odevanja samo za mlade. U vreme kada se probijala moja generacija. takoñe su tamo vladali starci. pravo na sopstvenu misao. što nije najmanje važno u celoj ovoj priči! .. ako već imate svoje sobice i u njih mogu slobodno da vam dolaze mladići i devojke. u ono što se zove javni život.

čovek uzima onoliko slobode koliki mu je kapacitet pluća..Nisam fajter. Niko vam neće doći i kazati: "Hajde.. . ispod ili po strani? To je. Kad zrelo razmislim.Mislite li da je moguće biti iznad. sad budite malo slobodniji! Recite ovo ili ono. uzimate onoliko koliko vam treba i plaćate onu cenu na koju ste spremni. Ne zanima me.Mislite? Ne! Ni govora! Uglavnom. ali ako ste pravi. napišite nešto malo slobodnije ..To je zbog toga što ste već pobedili.. Naravno. stojim po strani i pokušavam da sebi i drugima razjasnim fenomen mas-medija..Platio sam je skupo.. . . ako dozvolite. dakle. ako ste to očekivali da kažem. ali već dugo sam van igre. .. . ako ste žilavi. ako ste roñeni borac. čini mi se da se i ne nalazim u nekoj bici. Slobode. To je sve! Možda sam nekada i pokušavao da se borim. vi ćete ustati sa patosa i ponovo se vratiti u ring." To morate sami da rizikujete i da platite na razne načine. prilično udobna pozicija? .Koliko ste vi slobodni u onome što radite? . mogu vam brojati do deset. dakle.

.Vaša predavanja su najposećenija. Ne trudim se da se lično bilo kome dopadnem. ako sam dobro razumela.Ja jesam. mora da bude nepristrasan ako želi da mu se veruje.Ipak. niti da mi aplaudira. Prema tome. koje ne mogu da sakupe ni tri studenta.. Nikoga ne zovem da me sluša.. On samo svedoči. Mislim da vam zavide na tolikoj popularnosti? . Ne zanima me hoće li ko doći na njih ili neće. to je. to bi bilo sve što bih mogao da kažem u svoju odbranu.. imate mnogo uticaja na mlade ..Odbijam bilo kakvu odgovornost u tom pogledu! . Jeste li zadovoljni? . lično. Amfiteatar je uvek prepun onih koji stoje da bi vas čuli. . po vama.... Svedok ne učestvuje u nesreći. ali mnoge vaše kolege.Niko nije imun od toga. Eto. . nisu.. . To je činjenica.Znači. Ne delim na njima potpise.. .Mislite da je to uspeh? Moja predavanja nisu ni za koga obavezna. Neki to na Fakultetu već zovu "šou-programom" ? čime tumačite taj uspeh? .samo posao svedoka...

. druga iz Normandije. . jedna baka iz Topole.Umalo ne zaboravih: Mišel Babić? Zašto: Mišel? . Drugi se.. Mladost za mene nije nikakva posebna vrednost.. plaše se da budu staromodni i ulaguju se studentima.Zar nisam? . umesto mozga. Dodamo li tome. osećaju i zato ne odlaze na njihova predavanja. samo zato što su mladi.otac Beograñanin. naime. da nisam suviše dosadan.. smatraju zaštićeni položajem. tražila je u mesarama "pamet od tele!" Eh. opet. vratio se iz izbeglištva sa ženom koja nikada nije naučila potpuno srpski. . jednostavno. Godine će vas uskoro osloboditi te prednosti! Pojedine kolege osećaju strah da ih je pregazilo vreme. jedan od hiljadu kaplara. bez lažne skromnosti. . dobićete neku vrstu odgovora na vaša pitanja. Do kraja života.Niste optuženi! .To vam je klasična francusko-srpska kombinacija. a ovi to.. zvanjima i doktorskim titulama. Zašto baš privlači mlad svet. Deda. nemam pojma! Nikada. nisam upao u pogrešku da se udvaram mladima.Ne. Živeli saveznici! Majka mi je bila Polufrancuskinja . čime se danas malo ko može impresionirati. lekar.Još nešto: predmet koji predajem veoma je atraktivan i tiče se velikog broja ljudi i komunikacija meñu njima. stvarno niste.

Prva sam pitala! .Šta mislite o našem prodekanu? . "Kuće izgore.Vidite.A vi? .najbolje mesto roñenja na svetu: Pariz!" I zaista. imala je fiks-ideju da ja treba da se rodim u Parizu.govorila je mojoj sirotoj mami .. u Rue des Belles Feuilles 75. mesec dana pre poroñaja.. novac se zameni. ñaci prozvali Memerka! . porodicu.Pre nego što sam došla do vas."ali mesto roñenja uvek ti je upisano u pasoš. . sve. kako to da ste roñeni u Parizu? Slučajno ili. ma gde putovao. uostalom.Jeste li nekada živeli tamo? .sjajna jedna osoba! Zvao sam je Me-me. tačnije u bakinoj porodičnoj kući. zbog kojih je. gde je predavala francuski. odvela je moju majku u Francusku i tako se ja rodih u Šesnaestom arondismanu. . ostavila čak i svoju domovinu. pregledala sam vam biografiju. pa su je zbog toga u Trećoj muškoj gimnaziji.. biblioteke rasture" .S vremena na vreme. započete studije. ma koliko moja baka volela Srbe. . imanja propadnu.. Hoću da mom unuku (to meni) poklonim nešto za ceo život .

.Pa.Radije ne bih odgovorio na to pitanje.Nije. rano! Možda ću pronaći neku rupu.Imate li još pitanja? .. .Već? ..Priča se da ste nekada bili nerazdvojni prijatelji? .... .Oprostite! .Ništa. tek sam počela! Hoćemo li nastaviti? . . zar ne? .. onako.Šta je za vas rano? . . Ali...Ovde smo da napravimo intervju. ništa! Ionako već moram da idem. Zanima me.Je li i to za vaše novine? .Sutra i prekosutra imam strašnu gužvu. Nazovite me u petak.

koji je često bio u kvaru. Iz podruma je snažno nadirao zadah kiselog kupusa iz buradi.lascivne kapele. na primer. sprejovima u boji. lakiranim drvetom i već odavno razbijenim ogledalima. deset sati! (Trajanje trake: šezdeset minuta) "Izgleda da je zagrizao. Njegova drvena kabina. stepenište i prostor kojim se kretao lift. noktima . Kada se moralo pešačiti uz stepenice (u ovom kraju često je nestajalo struje). neslućenom žestinom." (rečenica iz Uninog izveštaja). pa čak i damskim krejonima za oči. stihova. mogli su se pobliže upoznati i stanari ove tipične beogradske novogradnje. pomešan sa vonjem ohlañenog pepela i ñubreta. ključevima. Zaista. taj miris je tražio svoj put kroz otvore za ventilaciju. na ovom bregu.Pa.. Beograd kao da je najbliži zvezdama. ekserima. psovki i opscenih scena. Na stropu se kočio džinovski falus. želeći da obesnom raspusnošću satre i uništi i poslednji trag čednosti svojih putnika. Kao da je čitav pritajeni i dugo potiskivani erotski naboj ove zgradurine od betona šiknuo u bezbednosti škripavog i čegrtavog lifta . gotovo potisnut i nošen ... bila je prava mala antologija najprimitivnijih pornografskih poruka.ispisanih flomasterima. na koji je bila nabijena obla ženica raskrečenih udova. ugrebanih perorezima. nekada obložena svetlim. Do sobe se stizalo liftom. Zen-soba se nalazila na dvadeset i trećem spratu jednog usamljenog solitera na Zvezdari.

prekrivenog takoñe narandžastom tkaninom sa velikim žutim krugom u sredini. činilo se. a na mnogim otiračima.izgleda da su se već odavno navikli na uobičajeni zadah solitera. Gotovo da nije bilo praznog mesta na narandžastoj podlozi odakle ne bi izvirivala i gledala ljudska i životinjska božanstva . njihove žene. istog časa kao da bi zakoračio u Rala-Hamijevn Aranju. da bi nekako spaslo dušu. odmarale su se izgažene blatnjave cipele ili nanule. potkradajući nepoznate hramove. sagradilo tajno skrovište usred tmurne prosečnosti roditeljskog doma. niži oficiri i službenici pošta . Na odmorištima nekih spratova. zaboravljao bi mukotrpni put kroz svakidašnjicu ovog mravinjaka. pušeći.pravi mali viseći vrtovi neke sirotinjske Semiramide. koji je. pozlačeni Buda rezao je sabljom svoju kosu. Ovaj prostor sadržavao je u sebi . šetkale su bezbrižno po odmorištima. Stanari . razgovarale jedna sa drugom.uglavnom penzionisani železničari. prodirao u svaku poru kože i svako vlakno odeće posetioca.pravi džepni budistički hram na Zvezdari! Iznad niskog. prale beton ispred vrata ili. načinjenim od ispresavijanih seljačkih ponjava. Potpuno drukčiji život buktao je i navirao iz zidova. Kao da je neko bolesno preosetljivo. glatkog drveta ležala u pozama nirvane. ponegde je prolaz bio naprosto zakrčen ormarima. gledale su sa neskrivenom sumnjičavošću svakog došljaka u svojoj tvrñavi. sa maramama na glavama. otpisanim frižiderima i sanducima preostalim posle selidbe.ustajalim vazduhom i smradom. Ali čim bi čovek otključao vrata stana broj 69. udobnog ležaja. pomalo nastrano dete. ispred vrata. ogrnute bezobličnim kućnim haljinama. raslo je bilje u velikim limenim konzervama . Sve to prožimao je jedinstveni miris zaprške. dok su dva manja Bude od crnog.

.Moram. . profesor pokuša da istera plesnivi zadah solitera. začudo. u njoj od sveta. Izvuče iz police "Zen-priče" i nasumice ih otvori. kojih. zapalivši nekoliko mirišljavih tamjanovih štapiča. asketsko i čisto u isti mah. zbog opšteg balkanskog mirisa koji kao da se uvukao čak i u svaki delić betonskih nosača. . postajalo je savršeno jasno da je ta vrsta bekstva nemoguća. Pre svega.. čiji plemeniti dim već posle nekoliko minuta otplovi zajedno sa sobom i njenim privremenim stanovnicima u tajanstvenu svetost nekog cejlonskog hrama. vrati je Uni.. posmatrajući zen-sobu u okviru čitavog solitera u Ulici Jovana Dučića (bez broja). Dok je Una neodlučno stajala nasred zen-sobe njušeći prostor u kome se iznenada i bez pripreme našla. Njegovi posvečeni prsti osećali su se na brojanicama od krupnih. nije bilo mnogo. No. najpre. Neko posve drugačiji od ostalih skrivao se. da telefoniram. na štapićima za hranu i svakom komadu skromnog i jednostavnog pokućstva.reče Uni. Okrenuo je desetak listova. okruglih semenki. .upita je profesor i uze joj knjigu iz ruke. a kad pronañe ono što je tražio.Sedite! . i pored preteranosti sijamskog baroka koji se zaplitao sam u sebe. Una je razgledala knjige. zen-soba je imala nešto sveto.Hoćete li da vam pokažem najbolju? . izgleda.nešto eksteritorijalno. na uglačanoj površini svake male figurine od slonovače i bronze.

. (Druga traka) ".zamoli je profesor.Dok je čitala..reče . i onaj koji odgovara.. profesor leže na leña preko pokrivača sa žutim krugom: . Imao sam očajan dan.užasno sam umoran. .. .. Pošto je obavio razgovore.Imam neku večeru u osam. kao od javnih ličnosti. Una je isprobavala svoj "Sony".Ovako će više ličiti kao da sam kod psihijatra.. naime... on je ubeñivao nekog dugo na francuskom. zaboravivši na njeno prisustvo. dva. očekuje.brojala je Una.Oprostite .Probudite me ako zaspim! .u stvari. dva. tri. "Ja postojim! " pročita Una poruku na maloj cedulji. . Nadam se da neću morati da pričam o detinjstvn? . . svaki intervju je u osnovi neka vrsta laži! I onaj koji postavlja pitanja.Jedan. prikucanoj na zid iznad profesorove glave. U tom smislu. Jedan. tri. glume svoje mišljenje u skladu sa onim što se od njih. Oni. trude se što je više moguće da ostave povoljan utisak o sebi. .

unapred smišljeno duhovito pitanje kao da parališe odgovor.U kom smislu? ..Ako je. sem onoga što ta ličnost ispriča sama o sebi i o svom pogledu na svet i život. moguć? . dok javnost. uglavnom jedna vrsta dvoboja i najbliži je. možda. . može da dodeli oproštaj od grehova. rodu kamerne drame sa dve ličnosti. pa zato pribegava autocenzuri. . naprotiv. uopšte.najlažniji su intervjui koji vrcaju od isforsiranih duhovitosti.Kako bi. Svako efektno. katolička crkva. ako joj se intervju ne dopadne.totalnim intervjuom! . po vama. Reći ću vam nešto: ja verujem da je moguć! I nazvao bih ga . To znači da bi. Pada mi na pamet da bi mogao da bude i neka vrsta javne ispovedaonice (otkako se naši savremenici ne ispoveduju klečeći u crkvi). ako je on. Intervju je. stoga. intervju morao da sadrži i dijagram detektora istine. na primer tonski zapis boje glasa. s tim što za tu ispovest saznaje mnoštvo i na taj način sprečava onoga koga intervjuišu da bude potpuno iskren.. za razliku od novina i televizije. moguć? Izgleda da sam ipak nepopravljivi optimista. obično traži glavu onoga ko nije udovoljio njenim očekivanjima. taj intervju bi trebalo da bude dovoljno širok da u sebe primi sve aspekte ličnosti kojom se bavi. izjavivši nešto bogohulno. Naravno. trebalo da izgleda pravi intervju.Najpre. uopšte.

kardiogram, encefalografske izveštaje, krvnu sliku, sve podatke o težini, grañi, boji očiju, o roñacima, prijateljima, o prostoru u kome intervjuisani boravi, jela kojima se hrani, kratke beleške o ljudima sa kojima se druži, fotografije i faksimile rukopisa, otiske prstiju, možda horoskop, ispunjene psihološke testove, snimak dlana leve ruke, spiskove ključnih knjiga koje su ga duhovno oblikovale... šta ja znam? Ne pada mi sada trenutno na pamet šta bi sve trebalo da uñe u njega, pa da bude totalan!

- Ko bi to štampao?

- Potpuno ste u pravu! Ja i nisam mislio na novine ili na neki časopis, što, u stvari, predstavlja mlañe kameno doba mas-medijske komunikacije! Taj intervju bi trebalo da bude zamišljen i realizovan kao multi-medijalna disciplina, i ja verujem da baš toj vrsti pripada budućnost!

- Na osnovu čega to zaključujete?

- Vi se, kao što sam primetio, služite tom vašom spravicom bez oklevanja. Savršeno vam je prirodno da traka beleži moje reči, koje ćete kasnije reprodukovati i pretočiti u neki od oblika Gutenbergove galaksije. Rukujete, dakle, kasetofonom ne razmišljajući uopšte kako funkcioniše, baš kao što telefonirate ili fotografišete. Ja, koji sam dvadeset godina stariji od vas, mada se profesionalno bavim ispitivanjem različitih sredstava za komunikaciju meñu ljudima, gajim još uvek izvesno podozrenje prema tom aparatu, jer sam roñen i odrastao pre njegovog

pronalaska. Još pre petnaestak godina magnetofoni su bili retki u našim krajevima, a najlakši od njih težili su najmanje dvadesetak kilograma; njima su, uglavnom, rukovali specijalno obučeni tonski snimatelji sa radija. Danas već i deca snimaju na traku prve recitacije! Sa ulica Beograda odavno su iščezli fotografi, a samo na Kalemegdanu bilo ih je, koliko se sećam, desetak! Zašto? Zato što danas svi fotografišu. Razvojem foto-industrije na tržište su izbačeni milioni jeftinih kamera. Postaje besmisleno učiti sabiranje, oduzimanje, delenje i množenje, vañenje kvadratnog korena ili procenata; digitrone, ne veće od šibica, upotrebljavaju čak i osnovci na časovima matematike. Sve nas to navodi na pomisao da će i klasični intervju, koji se nekada realizovao isključivo pomoću olovke i hartije, a u vaše vreme, evo, već kasetofonom ili televizijskom kamerom, pretrpeti u svakom pogledu mnoge izmene; da će biti obogaćen čitavim nizom izražajnih i tehničkih mogućnosti, koje će nam uskoro stajati na raspolaganju. Meñutim, ne smemo ni u jednom trenutku smetnuti s uma da je suština nepromenjiva i večna, i da se razgovori, što se tiče izmene misli, odvijaju na potpuno isti način u obliku pitanja i odgovora kao u Platonovo vreme, na primer, jer, kao što stoji zapisano u Knjizi stvaranja: "U početku beše reč!" Ako ljudi nisu sagovornici, nema ništa od intervjua!

- Ako sam dobro razumela, totalni intervju bi, po vama, trebalo da bude neka vrsta dosjea ili kutija u kojoj bi bilo svačega: traka, magnetofonskih i filmskih, slajdova, gramofonskih ploča, raznih izveštaja...

- Ne samo to! To ni izdaleka ne bi bilo dovoljno da se shvati i upozna jedna ličnost do kraja!

- Šta još nedostaje?

- Mislim da bi onaj koji intervjuiše morao da provede mnogo vremena sa ličnošću kojom se bavi. To, naravno, uključuje spavanje...

- Molim?

- Hoću da kažem, voñenje ljubavi; tucanje, da upotrebim izraz vaše generacije, naravno, ukoliko su osobe različitog pola!

- Šta imate protiv pedera i lezbejki?

- Apsolutno ništa! Oprostite, to je iz mene na trenutak progovorio primitivni konzervativac...

- Zašto mislite da bi trebalo da se potucaju?

- Pa, nemoguće je do kraja shvatiti jednu ličnost ako joj ne dodirnete kožu (svakako ste i sami primetili da mnogi ljudi, kada razgovaraju sa vama, traže i taktilni kontakt - body language - neprestano vas pipkaju za ruku, koleno, tapšu ili vuku za rever), zatim, potrebno je omirisati i liznuti tu kožu; psi se njuškaju kad god se sretnu; potrebno je biti vlažan od tuñeg

znoja, jednom rečju, potrebno je prodreti u samu srž tuñeg bića, naravno, u onoj meri u kolikoj je to uopšte moguće meñu ljudima.

- U tom dosjeu, dakle, bilo bi i porno-filmova?

- To ste vi kazali!

- Ipak, nije vam loša ta ideja...

- Dopada vam se?

- Aha... (Tišina.) Hajde da to jedanput učinim prva ja!

(Nejasni šumovi.)

- Mmmmmmmmmmmm... Dobro ste to učinili!

- Jesi li zbunjen?

- Pa, da budem iskren - prilično.

(Ponovo šumovi. Tišina.)

- Gde je kupatilo?

.Hajde. Ima li nečeg za jelo? . ..Sumnjam. (Tišina.Važi! .Doñi! . .Ima li tople vode? . najpre da jedemo! .) .Pogledaću u frižideru. .Zašto se i ti ne svučeš? Ovako nismo ravnopravni.Lepa si tako! .Stvarno? .Gladna sam.Tamo..

Imaš očuvano telo.To je zbog toga što se nikada nisam bavio sportom.. . (Leonard Cohen: "Chelsea Hotel") .Namaži i meni! ....Da nemaš vina? .Izvoli! .Voliš li Cohena? .. .Ko je to? .. . Tako je već mnogo bolje! Zašto stalno govoriš o svojim godinama? Izgledaš sasvim pristojno.. Nekadašnji šampioni su se već odavno ugojili.... imaš li neku ploču? ..Ipak se svuci! Hej.čućeš.Ima nečeg perverznog u ovom prizoru: naga devojka i odeven muškarac jedu krekere i stari sir! Tajna erotičnosti Manetovog "Doručka na travi".Tako.

Mislim da jeste.Mislim da je ostala jedna boca.. Leonard Cohen.Kakve su to crnačke grudi? . Trajanje trake 45 minuta.Doñi da pravimo totalni intervju! (Ljubavni šumovi. Ovaj. .Ne sećam se. oprostite. . Imaš prave crnačke grudi! .Je li te mnogo bolelo? . teško se navikavam da nekom govorim ti.Neka tuča iz detinjstva.Dovodio si i ranije ribe ovamo? .Hoćeš li da pijemo ovde ili u krevetu? ....Ti si prva! . .U krevetu.. .Baš takve: malo kruškolike i idu ukoso. Od čega ti je taj ožiljak? .) .Koji si ti lažov! Oh.

čini se. rahitičnih individualaca iz Beograda napravi snažne socijalističke momke. jer je u pitanju novo savremeno hemijsko otkriće. bio zelenkasto-sivo-crn. sve dok se ne zaustavi na mutnom kvadratu kojim je započinjala sekvenca tuširanja golih sportistkinja jednog maglovitog novembarskog sumraka 1947. Udarnici. i plivao je bez zanosa po površini. beton po ivicama raspukao i okrunjen. čija je voda bazdila na hlor pod šturom rasvetom male zemlje meñu svetovima. Polaganje trase na pruzi Brčko-Banoviči. DIF-u. Njen praznik. Kolona II. okruženoj blokadom mržnje svojih istočnih. . Posle plivanja su se tuširali u kabinama pregrañenim debelim. u Državnom institutu za fizičku kulturu. Visoka peć I. Ulazio je sa gañenjem u vodu. uglavnom zato da ekipe Filmskih novosti za državne praznike slikaju u njemu razdragane omladince i pionire koji čeliče telo pod rukovodstvom svojih trenera. Kolona I. u skladu sa sentencom: "Zdrav a duh u zdravom telu". južnih i severnih suseda. odlučila da od malih. a bazen je. kao leš koji pluta po formalinu medicinskog fakulteta. Pobijanje šipova. sećao se. Visoka peć II.Oslonjen o dovratak kupatila. postaje odmah crvena oko onog ko je to učinio. nalik onima na monumentalnim platnima tadašnjih državnih slikara: Guranje vagoneta. kada je prvi put video taj prizor. pa je uvela obavezno plivanje u jedinom gradskom bazenu. one daleke godine kada je mlada država. a pretili su im da. posmatrao je Unu kako se mazi sa mlazom tuša. kao u tečnog neprijatelja. zaslužnih majstora sporta s povlašćenim tačkicama za snabdevanje ugljenim hidratima. i služio je. ako se popišaju u nju. kada? Kada? kada? kada? kada? kada? Odmotavao je kompjutersku traku u svom pamćenju.

devojke su se. dok su im bičevi mokre kose šibali po ramenima. niti do tavanice. kao dobovanje kiše po zategnutom timpanu. Držao se očajnički za ivicu staklenog zida. jer njegovo vreme je isteklo. načinivši od ruku i spletenih prstiju lopovske merdevine. svilaste dlačice slivale su se niz završetak leña pod slapovima vode. a drugi se popeli na njegovo mesto da gledaju (još mu je pred očima taj prizor: ženska tela u pokretu i dečačke glave čije oči sjaje . ugledaše tada ružičasto komešanje i čuše zvuk vode koja se rasprskava po koži. počeli da se penju jedan na drugoga. otkrivši slobodan prostor pri vrhu kabine sa tuševima. da bi mogao da struji topao vazduh. velik otprilike kao širina dlana.mutnim staklom. Kada su ga. tamna runa im se mrsila i Venerini bregovi trljali jedan o drugi. zanemi od uzbuñenja: ugledao je uskomešano klupko nagih ženskih tela (bile su to plivačice koje su trenirale posle njih u bazenu) obavijeno oblakom pare. spustili. kliskih stopala. ostavljajući dole i gore otvoren prostor. njihovi prsti prenežno su milovali kičme. Dogodilo se da su dečaci iz njegovog odelenja čuli cičanje i ženski smeh u kabini do njihove: kroz mutno staklo ojačano jedva vidljivom žičanom mrežom. gurale i pljeskale jedna drugu dlanovima po sapima. naime. a ostali su hteli da ga svuku dole. opčini ga taj kovitlac naježenih mladih bokova . pa su. tabanje mokrih. dve crnke se odvojiše i njihove usne se stopiše u dugi poljubac. a kada je došao red na njega da se popne i da vidi. ipak. koje nije sasvim dopiralo do kliskih pločica. kojim kao da su želele da usisaju jedna drugu. niz butine i listove sve do stopala na pločicama. Uznemirene i uzbuñene blizinom drugih tela i pretoplom vodom.

pripada do kraja nekoj novoj. Sklonio se sa vrata kupatila da propusti Unu. gore. izgleda. savršene ženske životinje. skakutavim hodom. dakle. legao je potrbuške na patos (pločice su bile mlake) i gledao njihove članke na nogama niz koje se slivala voda. koja se ne oseća zavedenom niti poniženom ako na sebi nema odeću kao produženo opštilo (taj nezaobilazni McLuhan!). eto. Ni traga taktičkog stida zrelih žena (u početku. kao da je potpuno nesvesna činjenice da je naga. koja je. već više od trideset godina bila pohranjena. prebacila nogu preko noge i počela da gricka krekere premazane ševrom. samo što više nije stajao na nesigurnim lopovskim merdevinama. Sela je na kuhinjsku stolicu. plahtom. naravno). Pogleda joj stopala i reče: "Imaš tako dugačke prste na nogama da bi njima mogla da sviraš klavir!" Ponovo je. Una je stajala pred njim naga.ništa od svega toga: Una. koje se koketno zaklanjaju dlanovima ili kosim. i ona sa dražesnom bestidnošću zakorači u malu čajnu kuhinju. ručnikom koji više otkriva nego što pokriva.pubertetskom požudom). strpljivo čekajući povod da izroni na površinu pamćenja. pronašao onu davnu vlažno-mutnu erotsku sliku. koji se bogzna . zamišljajući tela. tamom ili navlačenjem zastora i roletni . osloboñenoj generaciji. kao da joj je koža jedini i svakodnevni način odevanja pa u tome ne nalazi ništa čudno. kao da je nudistkinja sa iskustvom. poput bistre. mogao je da uživa bez bojazni da će neko drugi zauzeti njegovo mesto sa pogledom na vodopad mlade kože.

balkon). Ulica Jovana Dučića bez broja. me je tamo odveo pod izlikom da mu se pokvario magnetofon. stan broj 69. On je pre nešto više od pola godine otišao kao gostujući profesor na univerzitet u Colombu. ta garsonjera se nalazi na Zvezdari. o kome smo mnogo . obavio je tri razgovora sa telefona. čajna kuhinja. To je manji jednosobni stan ili veća garsonjera. evropski duh ili nešto slično. Što se tiče budizma.otkud zatekao u frižideru. otprilike tridesetak kvadrata (spavaća soba. P. Usput.Super! Hajde da se tucamo! ". U zen-sobi (tako je on zove) zaista postoji solidan stereo-ureñaj. jer ne može da govori sa svog. Pošto nije imao vremena da nastavimo intervju. dvadeset treći sprat. on ga provetrava) njegov prijatelj Minja Demajo. na Cejlonu. predsoblje. sedećih i ležećih Buda. a mora da presnimi neke ploče sa zvučnim testovima za svoje predavanje. Izgleda kao budistički muzej. P-u je ostavio na čuvanje (navodno. kućnog.. muzičkih instrumenata sa Dalekog istoka i fotografija budističkih sveštenika. pogleda ga i mirno reče: . na ulaznim vratima. čiji je broj 04l-937.. dok se ploče budu presnimavale. Nisam razumela o čemu je govorio. kupatilo. Izgleda da povremeno koristi ovaj telefon. čije ime piše na tablici. uspravnih. pošto su razgovori voñeni na francuskom. predložio mi je da to usput obavimo. Ima puno malih i velikih. Kada je progutala poslednji zalogaj. gde će predavati uticaje budističke filozofije na individualistički.

kazao je. Kada sam ga upitala kako marksistička filozofija gleda na budizam. uzelo je u zamenu njih dvojicu. a naročito hrišćanstvo. koji se rodio i odrastao ovde. Obećao je da ćemo ga nastaviti i da će mi. Još mi je rekao da je malo ko prodro do kraja u suštinu njihove naučne misli. ali kombinacija socijalizma i azijskog pravoslavlja (po Grosmanu) koje je izgubilo svece i svete mošti. mada se mnogi svakih pet minuta pozivaju na njega. i zato što liče na svetog Nikolu. Marx i Engels su mu vrlo simpatični. odmahnuo je rukom i rekao da je "marksizam . pa ih nose u litijama. on sve to smatra trenutnom modom ili turističkom filozofijom. drže pod vojnom kontrolom polovinu sveta. jer su umeli ponekad da se napiju do daske i da grudvama gañaju ulične fenjere. ne može nikada do kraja da prihvati tu filozofiju ili religiju. tradicija. malo ljudi koji su pročitali kompletna dela Marxa i Engelsa uključujući i neverovatno bogatu prepisku. Zakazao mi je ponovo sastanak u . Mislim da se zagrejao za mene. još nije sasvim zadovoljan. a njihove knjige drže po kabinetima umesto tapeta. pomoći da ga objavim u nekom ozbiljnom časopisu. to jest na paradama.nauka o hepi-endu!" Kao ljudi od krvi i mesa. jer ga odreñuju njegovo poreklo. on lično priznaje da nema nikakvih sklonosti ka njemu. sviraju Bacha u četiri ruke i jure ženske. i da je. i smatra ña čovek.kolevka zapadne civilizacije. Mada su se mnogi popalili za zen-budizmom. najverovatnije zbog dugih sedih brada. ali P. pošto ga autorizuje.razgovarali. klima. u Evropi. evrocentralizam i antička Grčka . koji ima nameru da njemu i njegovom delu posveti specijalni broj. čak i hrana. Uspela sam da snimim intervju. a u ime njihove nauke o kojoj nemaju pojma. uopšte.

. požude. Imam je u pravo vreme! Stekao sam je stigavši prečicom do lepote. tog putenog. bilo kakvih želja. u petak. gazili jedni druge. možda nezasluženo. radili kao robovi." Prelazeći lagano prstima preko glatke kože usnule Une. Ugriznem. ta sreća koju smo toliko dugo čekali! Kako je zapanjujuće jednostavna! Mogu da je dodirnem. Zbog ovakvih lepotica voñeni su dugi. onda kada im već presuše muda. očigledno. Nozdrve su joj se širile i skupljale u ravnomernom ritmu. ružičastog predela bez kraja i konca koji se protezao nekud unedogled. Liznem. profesor se nalazio u stanju ničim neometenog sklada.imam je! istina. dakle. Pomirišem. ali . Una je spavala sa svojom dirljivo napućenom njuškicom na njegovom ramenu.ona je tu. bilo je jedino to da dohvati cigaretu i šibice sa tepiha pokraj postelje a da ne probudi tim pokretom Unu. to je. iscrpljujući ratovi. gubeći se u sumraku zen-sobe.zen-sobi. ambicija. u četiri posle podne. Eto. Troškova za taksi nije bilo. Ako je baš nešto i želeo. potpuno osloboñen sopstvene težine.imam je! . više nije samo puki san pred jutro. verovatno potpuno slučajno. i to. po kojima je sredovečna jesen prošarala kosmatu preriju sedim. Opipam. ali . Odustade. jer je P. da bi na kraju najveći broj njih dockan stigao do cilja. muškarci su se tukli i proslavljali. erotike. talasajući mu blago runo na grudima. platio.

univerzitet. ležeći u zen-sobi. Uglavnom. oženjen muškarac mojih godina. akademiju nauka. nagoni da se pokažu pred svetom? Sujeta? Dokazivanje da su još u stanju da osvoje daleko mlañe partnerke? Ili im dojadi da se neprestano skrivaju. od svih onih koji su načinili greške. kog ñavola. za sve one stvari pomoću kojih se ti jadnici nadaju da će jednoga dana stići do nekoga kao što je Una. Biće mudriji od ostalih. za ime. godišnje nagrade i spletke. svi amateri naprave grešku. obično. ako je pametan. naravno. a ona se. čiji je sadržaj oplemenila ova lepa studentkinja. Šta ih. može decenijama da održava neku ljubavnu vezu a da za nju niko nikada ne sazna. On će svoju tajnu umeti da sačuva. profesor sa osećanjem nadmoći posmatra košmar izvan četiri zida. bitku za katedre i profesorska mesta. dok se drugom rukujem ili držim za prečku u tramvaju. zažele se javnog poljupca nasred Terazija? Tu. mogu čak i da ga iznesem u džepu i držim sve vreme u stisnutoj šaci. Kao da sam uljez u trezoru ludog maharadže. znam to dobro. Na ruku mu u tom pogledu ide i zanimanje: niko neće posumnjati u studentkinju kojoj nadgleda neku radnju ili daje intervju. mogu da milujem Kohinor koliko god želim. bolesne ambicije on smireno gleda tu veliku panoramu sveopšteg ludila i žestoku bitku za goli opstanak. Mogu sve! O bože! Mogu zaista sve! Imam tu prokletu sreću u četrdeset i četvrtoj godini. Profesor je sebe smatrao profesionalcem. tako retko nasmeši običnim smrtnicima. sav onaj metež dvadeset i tri sprata niže.I tako. Postoji samo jedna sitnica koja je muti: ne smem nikom živom da je pokažem! Zreo. osim ako mu čitava ta stvar ne udari u glavu i ne izdrži tajnu. moć. pa je sam otkrije. govorio je sam . ugled.

i niko ti više ne može ništa. listaš ravnodušno novine i bacaš ih u prvu korpu za otpatke. perverzan i žestok. Smoždio do kraja. potpuno osamljeni kradljivac lepote. a sperma šiklja kao mlaz iz vatrogasnog šmrka. treba znati zadati onaj bolnoslatki završni udarac od koga prskaju bubnjići. niti povesti za nekom idejom. ravnodušan poput ljubavne mašine. Dobro si to obavio. lezbejka i makro. niti te zavrbovati za svoj tim. sve dotle dok budeš u stanju da je krotiš u krevetu. evo ovako. niko te više ne može uvući u neku svoju igru. ovako. Ni noćas. više te ne zanimaju ni novac. a da istovremeno budeš nežan.potrebno je biti snažan. kao najbolja prijateljica koja ti dira nabubrele bradavice puna strepnje da se taj pokret ne protumači pogrešno. željan nežnosti. incestuozni brat i Senegalac u live showu na Pigalu. ma šta ti obećavao.to dobro znaš! Danas ne. nežan kao najbolja drugarica sa davnog letovanja u Makarskoj (prvi put na moru: lepljiva sparina i slana noć u belim plahtama pokraj širom otvorenih prozora). .. istovremeno.sebi. dečko. nezainteresovan ni za šta drugo do za novu priliku da na vrhovima jagodica preñeš preko Unine kože. izbezumljeno osvajati Unu. Imaćeš je. ni politika. Na kraju je zaplakala od zahvalnosti što joj je najzad bilo tako lepo. sam si. Naravno.. Cvilela je da ne može više. ni karijera. sada je imaš. ne znajući da joj nije ni do čega i ne sanjajući da joj je ljubavi preko glave. na ivici tabu-ljubavi. možeš i da je izgubiš lako . ni prošlost. ali to ni izdaleka nije sve . dakle. da. ni budućnost. otac i učitelj. koji tuca pred publikom. i smeši na pomisao da će možda već večeras neki amater. lovac na sreću. odjedanput. jer spoljni svet prestaje da te zanima. momče! Razorio si je. mekan i odlučan.

pre godinu dana. niti ima ikakvih izgleda da naiñe. lovio je po tužnim akustičnim aulama fakulteta gde su se održavale igranke. pretraživao smeće.. u prolazima koje poznaju samo ljudi iz tog kraja. redovni profesor Fakulteta. dok mu se stomak grčio od žudnje za nekom neodreñenom devojkom u beloj . mreže i kljusa presvučena plišom da je ne povrede. postavljao joj zasede i stupice. radi avgustovskih kolokvijuma. za čiji se duh smatralo da je iznad takvih tričarija kao što je ljubav. stajao je bespomoćno ispod Kneza na konju i čeznuo kao skot. On. nogu pred nogu.potpuno pusti i besmisleno čoškasti. Prelazio je njegov hrbat. bez igde ikoga.. bacajući pogled niz mračne ulice što su se naglavačke sunovraćivale ka potmuloj grmljavini Dušanove i Karañorñeve . obilazio letnji Beograd. u sumračnim kapijama i pasažima izmeñu dve ulice.. Avgust. lovio je u pubertetskim maštarijama. razgrtao ološ.. priznati stručnjak za masmedijume. izmeñu kojih već danima stoji oblak prašine čekajući da ga rasteraju prve jesenje košave. ružni prljavosivi bedemi. 1979. u kom se zatekao bez porodice. pust. Bilo mu je muka od čežnje dok je. Mišel Babić. praveći se kao da šeta. Unu otkako zna za sebe.Lovio je. čini mu se. provlačio se kao uhoda kroz parove u igri. lovio je po stepeništima velikih stambenih zgrada gde električni brojač zujeći otkucava škrtu svetlost ograñenu žičanom mrežom da neko ne zdipi sijalicu. Niko niotkud ne dolazi. čekao sa beznadnom upornošću mladog očajnika na uglovima vetrovitih trgova.

u stvari razrogačeno začuñene. od nagoveštaja. prašine. to je kosa kroz koju se teško provlače prsti.sitnim parom brilijanata-blizanaca. sa faraonskim kana-prelivom rñe. iz ničega. naravno.devojka je bila mršavica sa veoma malim grudima. osećao pod prstima njene široke. jare. više poziv za maženje nego na bludničenje. ništa: sve je ostalo u senci stare gladi i nekog pritajenog osmeha i svih onih neuspeha kojih se više nije ni sećao.samo bradavice izazvane i uzbuñene trljanjem plemenitog tkanja o golu kožu. on. trebalo da ima boju kose. u stvari gotovo bez njih . ali osećao je da bi uz belu haljinu morala da bude veoma tamna.od želje da je smožde. rastvorene nozdrve uznemirene ždrebice na neverovatno uskom licu koje lako staje meñu dlanove poput ribe-lista. možda tajlandska svila ili neko fino tkanje ubeljenog lana?). Trebalo je da ima bademaste oči. koju je tog avgusta stvarao iz izmaglice. smeli izrez ispod koga slobodno izviruju ključne kosti . sa minijaturnim minñušama . snažnih a punih listova . niti mnogo teška. crna ili bar najtamnija nijansa kestenjaste. nije mogao da zna kakvu bi ta nepoznata devojka. jednu jedinu. video je još i široke. probušene i u tom davnom bolnom ritualu ima nečeg od zaboravljenog ropsko-ženskog (volim te kad si odevena samo u svoje minñuše!). više isturenih nego naznačenih jagodičnih kostiju i fino oblikovanih ušnih školjki u kojima šumi nestašluk.haljini. ne seže duže od ramena. malo razmaknute i kao razroke. i više želja da je štite .ali još nije bio u stanju da joj razazna glavu niti oblik lica. i tačno mogao da vidi tu draperiju otmenog pada (ni suviše laka. klatarava u hodu. jer su se svi ti porazi pretvorili u jednu jedinu veliku nezadovoljenu želju. ali zato . Pravio je od ničega. naime. video duboki. njene resice su. ležerne nabore.

klizi niz ravni devojčin stomak oko koga šušti bela haljina sve do razapetih tanga-gaćica. sada je tu i sad zna: takve ñevojke nema. koga je zaboravljao. dok je bez ikakvog razloga stajao ispod bronzanog Kneza. u čiju je sitno pletenu beličastu mrežu ulovljena čokolino riba meñu naježenim butinama roñene trkačice na duge pruge i lunjalice do besvesti. Jeste. sa jednim ili dva putnika što liče na bačene. I čuje tap-klop-tik potpetica. odslikavao je poput staklenog oka svetleći rafal trolejbusa broj jedanaest u prolazu. čuje taj kuckavi ritam dosade Vasine ulice koja izgleda praznija i beznadnija nego ikada u svojoj istoriji. svetle odnekud iz ljupke senke. Ben-Ben! Njegov dlan sad klizi niz toplu kožu i zaustavlja se na samom rubu čestara.sada ga konačno ima.zašto ne.dva bena . čiji je zvuk prigušen omekšalim asfaltom boje trulog goluba. koju mu je Beograd godinama obećavao bez ikakvog pokrića dok mu se uzbuñen vraćao kroz bezvezne predele sa srcem u grlu .želje. ponesen nekim nepostojećim izgledima. niti je bilo. i taj pogled prateći misao silazi još niže. sve se giba meko i čulno. poluskrivene. bena.pada na oči tako da one. Njegov odsutni mesečarski pogled. taj neopozivi i konačni poraz kome je dugo izmicao. U zenicama mu treperi i oblikuje se detalj po detalj figura devojke .slutnje . Prazan je. koja bi sve da izmeni i preobrazi ove bedne večeri u praznik čekan od detinjstva.ljubavi . pravio je od magle i od sna. niti će ikada biti. usamljene tamne zvezde . pa naglo probuñen na samom dnu vrelog očnog jezera sastavljenog .letilice koju je izmislio Leonardo.neuspeha . skljokane vreće znojave pilotine. a što postaje više svestan nemogućnosti da će sresti takvu mladu ženu. a devojčine noge idu napinjući i opuštajući tetive savršene ženskaste mašine-hodalice . takve devojke nema za njega.

opčaranog tuñim celuloidnim sudbinama.bila je obično neka druga.od nepokretnih lebdećih čestica prašine. da mora negde postojati jedna takva devojka samo za njega.. ni tada. i od deset do dvanaest. Eto. Od deset do dvanaest na matineu. pa trunu u prepodnevnim haljinama od porheta bez ikakve ljupkosti. eto. zgrade bez i najmanjeg pokušaja da budu lepe. osuñene doživotno na život. od dva do četiri.televizori se pale. ni tada. od osam do deset. Osećao je da postoji. to je taj život koji tone u dosadu. svetlucale kuglice zgužvanog staniola. baš kao što je stari čudak Mendeljejev predviñao da mora da postoji nešto teško tačno onoliko koliko je težak uran. to su te ulice koje ne vode nikuda. Prašne lipe u Makedonskoj mirišu na benzin. ni tada. u kojoj su se mnogi pre njega već okupali. kao da prvi put vidi mesto u kome toliko dugo živi a da i sam ne zna zbog čega: betonske sandučare za stanovanje. mnogo ranije no što je taj razorni elemenat . ali kad bi se okrenula. do u tavorenje. Ipak. Leto se lagano gasi . benzinskih para. izlazio je prožet mirisom prožvakanog sanjivog stada gledalaca. u uobičajeno životarenje bez nade. oslepeo od pokretnih slika. od četiri do šest. ni tada. di-di-tija kojim je zaprašivan grad protiv komaraca. od šest do osam. ni tada. ni tada. izduvnih gasova. ni tada. u tom vazduhu koji liči na mlaku vodu zaboravljenu u olupanoj tučanoj kadi. gazeći krckavi tepih izjedenih semenki od bundeve meñu kojima su se. poput lažnih dijamanata. ponekad bi mu se učinilo da je ugledao svoju devojku-san u nekom bioskopu. pošto bi joj prethodno čitav sat nareñivao u potiljak hipnotički usredsreñen: "Okreni se! okreni se! okreni se! okreni se! okreni se! budi ona!" .. kuće što podsećaju na žene koje su još pre ljubavi i strasti digle ruke od sebe. pomirene sa svim.

na kojima su se isticale lopatice. Grubo skorena peta. koji je još sinoć pretvarao njihove oči u čeznutljivi Bambi-pogled. Vulgaran oblik nožnog palca. skromnu meru . vrhove karličnih kostiju. ni na horizontu. zbrisan i rastopljen poljupcima i znojem. možda na samom završetku noći što je kroz olovno bledilo isparavala u dan. kao što izmoreni moreplovac predoseća skorbutom zelena ostrva puna plodova i sveže vode. pomoću granica svoje žeñi i očajanja. mada je nekoliko puta bio blizu da je ščepa. baš tako je i profesor predosećao njeno sneno osmehnuto lice. Nokti . Gledajući na svirepom jutarnjem svetlu izbliza njihovu kožu. otkrivao mrežu sićušnih kratera. a iz pažljivo izbrijanih nogu preko noći bi iznikla bockava strnjika koju je osećao kao prevaru čitavom pipavom površinom svoje kože. na prstima.uopšte bio otkriven. nalazio je da im je ten uništen šminkom. Ožiljak od operacije slepog creva. jednostavno.u njega su neočekivano piljile sićušne i žmirkave oči neke šumske zverčice. bosa. U njegovoj postelji. Dlake u nozdrvi. Carski rez. ko zna kada. sa srebrnim sandalama u ruci i haljinom navučenom na golo telo. presno meso. Plombe. čak i muklu boju njenog glasa. Tako se san o tamnoputoj devojci u beloj haljini otelotvoravao u neoplemenjeno. mada ih nema na karti.izvlačila se . bežala ona večno lovljena devojka-san. žene su se pretvarale u usnule domaće životinje iz kojih je. govorila su o tome da nije htela da ga budi . po samoj ivici strpljenja. I mada je s vremena na vreme imao ono što muškarci nazivaju uspehom u tom dugom lovu bez kraja i bez sna. Nezakopčana dugmad na širokim i mršavim leñima. da zgrabi tu teško ulovljivu treperavu belu senku. sveo je beonjače na svakodnevnu.kandže. Istopljeni krejon. uvek bi se posle budio pokraj sasvim drugih devojaka i žena.

ali izdavali bi ih skriveni pogledi upućeni drugim ženama u prolazu . postojanim. a stroga pravila nalažu da lovi bez ikakvog oružja i tuñe pomoći.tiho i odlazila kroz prozor preko beogradskih krovova. ruke. neki krišom.tražili su svoju devojku sve do smrti. da ga je neko otpočeo davno pre njegovog roñenja i ostavio mu u zavet da ga nastavi i okonča. šminku. ostavljajući mu gorčinu na nepcu i ponovo otvoreni poziv da je traži. čutali su. koja je. neuhvatljiva i ničija. Bilo je kasno da se ma šta promeni. lovi. isti hod. da ulovi devojkujednoroga. Svi pre njega jurili su tu devojku što je neprestano menjala kostime. pucali u vazduh. Ima li kraja ovom lovu? čini mu se da lov traje odvajkada. sladostrasnicima. kroz šikaru antena i dimnjaka. gubila se negde iznad savskih mostova. i to živu i nepovreñenu. napijali se do besvesti od sreće. ne odajući nikome kako su prevareni. bacali jabuke u koje su bili utisnuti dukati. krišom odmaglila bez traga. drugi javno. ni olakšanja. rañali decu sa nadom da će bar devojčice ličiti na iščezlu devojku (i ličile su dok su bile sasvim male). frizuru. nesvarljivim otrovom za koji nema ni protivotrova. pristajući da ih nazivaju bludnicima. trpeli i tavorili. izigravajući pred svetom muškarce koji više ne love. stil i nakit. sve dok konačno ne bude ulovljena. igrali kola. sve. ostavivši za sobom svoju dvojnicu. inače. ali bi uvek neka sitnica odavala prevaru. kosu. goni. da se obelodani podvala. juri. pozivali sela i gradove na svadbu da proslave uspešan završetak lova na ženku. jer su našli ono što su tražili. uistinu ona. često već na samoj svadbi. osim čežnje što mu je pripala kao jedino nasledstvo i grizla mu utrobu svojim upornim. imala iste crte lica. a onda bi. . ni leka. i svima se činilo da je pokatkad imaju: ženili bi se tada njom. utvrdili da je ona devojka.

što ih zove. da joj izmaknu i nekako se izbave. možda. gubili su razum: ako je bratova .. stigla i do profesora Babića. manijacima. Gde? Možda su umirali na njen zov (zašto bi se onako smešili da je najzad nisu videli?). patnju. njemu se učini da je načas spoznao suštinu života. tražeći da im se otkrije gde je ona koju love a neulovljena je.. i tako. odakle je poticala porodica njegove majke. ili na vašaru ispred neke normandijske katedrale na dan svetog Luja. I gle. devojka je stigla sama (verovatno izmorena dugogodišnjom hajkom) i kazala: "Ja sam Una Vojvodić". koji se godinama uspešno pretvarao da ga zanima samo karijera. Ko zna? A ta njihova želja nije se iscrpljivala i smirivala smrću . u blizini. Imao je! Odjedanput.kešovanima. gubili imetke preko noći. ni žaliti!" Ali one devojke nije bilo godinama. dizali bune i opsedali gradove. srećni što će je sresti.useljavala se u njihove naslednike. ubijali šakama i nogama telo koje ih je tako nasamarilo. spokojni. s kolena na koleno. neka naiñe i neka samo noćas bude moja. Ostali su se opijali i tukli dvojnice svoga sna. možda. tamo. Zbog te devojke su se ubijali. sve to bez ikakvog uspeha. "Bože. izdavali cara i otadžbinu. jer. odavali prijatelje i kumove. u potomke. da je razuman i odgovoran otac porodice. mada je profesor uporno osećao da postoji i da je. razorene domove.. njegovo strpljenje bilo je na koncu nagrañeno. ostavljajući za sobom pustoš. bežali glavom bez obzira na drugi kraj sveta da se oslobode more. a u stvari sve vreme čekao da naiñe devojka koju je izgubio neki njegov daleki predak u brdima iznad manastira Manasije..tim gore za njega! Otimali je silom ili lukavstvom. baš kao što u najmrklijoj noći blesak munje osvetli neki skriveni predeo do najmanje . menjali veru praotaca. kada bi im se učinilo da je u blizini.

kao u nekom snu. pretraživao pogledom ulice s druge strane reke ne bi li ponovo video Unu. Prošla je na svom malom motociklu veoma blizu taksija. "Kawasakijima". Hvalila mu se da je dečaci iz njenog bloka na Novom Beogradu voze noću pustim stazama po Ušću. nastavivši vožnju. u kome je kroz stakleni kovčeg mogao da vidi svoju pratnju. koja se upravo protegla poput elegantne mačke i rekla zevajući: "Koliko sam dugo spavala? Zar sam spavala dva sata? Uh.šta im je vredela moć. ideja i vlasti . onim snažnim. budalo!" Jedanput se taksi. Tada je ugledao Unu na žutoj "Babeti" kako se virtuozno provlači izmeñu automobila. prijatelje. sve. ponekad i sa sto sedamdeset kilometara na sat. slobodna. a niko ga nije čuo. pa su sedeli zarobljeni. vence. kada su kao po kazni legali pokraj svojih ružnih. ali bio je potpuno paralisan. Hteo je da joj vikne da je tu. "Jawama". blizu. "Ti ne znaš kakvo je to . Nisu mogli ni napred ni natrag. Uskoro. bivše ljubavi. zaglavio u gužvi pred savskim mostom. zastoj bi raskrčen i on je. Bila je luda za motorima. besmisleni krug njihovih ambicija. a ne pored Une. ma koliko urlao da je još živ i da je posredi neka strašna zabuna.sitnice. mlada jahačica zažarenih obraza sa raspletenom crnom grivom na vetru. kako su mu samo smešno i beznačajno izgledali ostali muškarci upetljani u uzaludnu bitku da nešto postignu. baš mi je lepo s tobom. ocvalih žena i budili se zgañeni uz njih. "Yamahama" i "Hondama" od hiljadu kubika. pušeći. u kome se profesor vozio sa svojom suprugom na neku dosadnu poslepodnevnu koktel-partiju. čak i pod pretpostavkom da je steknu.

Super!" Počeo je da obraća pažnju na armiju momaka odevenih u crnu kožu. ali dole. urličući mašinama jure gradom ili žvaću gumu po uglovima. . Unine ruke bile su mu neprestano pred očima." Nekada davno navijeni mehanizam njegovog društvenog života i dalje ga je po inerciji vukao na obavezne prijeme. tolika letovanja i piknike u travi? .. koje su kao kućni Kerberi budno bdele nad prestižom svojih muževa. Bilo mu je neizrecivo dosadno sa njima u pretencioznim enterijerima. premijere i večere posle njih. poput modernih ritera u kacigama. dečak i mašina. a onda bi joj prsti kliznuli tamo dole. postoji samo sumanuta brzina koja opija. meñu njegove mišićave noge. stezale su pas nekog snažnog dečaka čije se lice stalno menjalo. ždranje.. Osećao se mlitavo i degradirano kada god bi ih ugledao kako. devojka. Ždranje.osećanje!" . njene butine bile su priljubljene uz njegove.govorila mu je. neprestano ždranje. ali odjedanput više nije imao šta da kaže svojim mentalno ugojenim vršnjacima i njihovim uvaženim suprugama. niže. Seti se Artura Kestlera: "Gore se čovek još može zavaravati. i na njihove devojke koje su ih pratile u stopu. od želuca dalje. Pitao se sve češće kako je mogao sa njima da izdrži tolike godine. ličili su na apokaliptičkog dvoglavog kentaura u ritualu iz koga je bio potpuno iskljućen. ručkove."Moraš da se čvrsto uhvatiš vozaču oko pasa i onda sve nekako prestaje. čoveku je sve jasno. stopljeni u jedinstveni gromoglasni organizam. grudi uz leña. ždranje. u kojima su se nadmetali ko će bolje nahraniti goste.

večito se raspredala ista tema: šta su Hrvati uradili Srbima i ovi njima. zašto čuti. U drugoj je pribor za jelo bio skupocen. bežao je u laku obamrlost od vina. Najteže mu je padalo da se brani od sumnjičavih. ispod kojih su žmirkali malograñanski maniri.U jednoj kući uvek se jeo švajcarski fondi sa sirom. Žena docenta Filipovića vodila je francusku konverzaciju. Kćerka starog dopisnika iz Kine terorisala ih je lažnom kineskom kuhinjom. Konverzacija se vrtela oko opštih mesta i obično završavala sa: "Moramo se svakako ovih dana čuti!" Propali političari skupljali su intelektualce i umetnike iz dekorativnih razloga: "Marija. a hrana nikakva. Drugi su se. Kod profesora Vučića. nasleñen od roditelja. teško dupe stegnuto samarom preliva se na obe strane nesrećne životinje. čim bi domaćini izvukli projektor i počeli da prikazuju filmove snimljene na letovanju. od koje su jedino štapići bili pravi. U jednoj kući ga je domaćica uvek pitala u kom je znaku roñen. Muž sa fesom na glavi smeje se . Riba? Oh. vi se divno slažete sa Škorpijom! Na prijemima kod američkih diplomata zapanjivale su ga njihove savršeno usjajene cipele.bile su to. pokazujući svoje poznavanje nadrealizma. što joj je bio magistarski rad. promenite drugu Vuku tanjir!" Da nekako prekrati vreme. koje kao da nikada nisu dodirivale grešnu zemlju. ili na čemu sada radi? Kad bi ga samo malo ostavili na miru! Večere su se pretvarale u pravo pravcato mučenje. navodno. opet. nametljivih pitanja šta mu je. razmetali ležernošću . boemske večere uz ono "što se našlo u kuči". Beba na kamili ispod piramida. molim vas. Kairo. Njeno široko.

. pa sada je red da vi doñete kod nas! Ne. morate! Imamo i mi filmove. ćutanje su smatrali profesorovom ohološću. Ne iz Pertha. Najtužniji su mu bili onda kada bi počeli da raščlanjuju .. A vino! To Vesna igra sirtaki. Bombaj. Bogamiiiii. On koji je donedavno gajio velike simpatije prema svojoj izuzetno vrednoj generaciji. Vesna! E. Uvek punu čašu . ove crne ptičurine čekaju da porodica ode . Vidi kako idem unatraške! Mikonos! Po ceo dan smo bili samo u kostimima. Da vidite samo kako je moj muž snimio koridu u Barceloni! Onda. one ogrlice i mokasine! Kazba u Alžiru. ne! Apsolutno. godine. poput duha Ljana Estakada. da primećuje njeno lagano mirenje sa životom i okolnostima . Zar ne prepoznaješ Trg Dam? A. dok je on čamio zarobljen uvelim krugom obrazovanih brbljivaca. Zamislite. krajeve grada i tucače. nego iz Melbourna! Ovo su Indijanci u rezervatu Utaha.da bi pojele leš! Je li ovo Amsterdam? Jeste.. eno. u koji smo stigli iz Pertha.lekovite kupke kompromisa. grmeći kružila profesorovim horizontom. počeo je polako da biva svestan njene bede. pogledajte. To je DJorñe okrenuo film naopačke.. nedarovitih rukopisa... mama Ginu u Veneciji! Ovo je zaista fantastično! Zaista fantastično! Šta je ovo? Ništa.. njihovih prosečnih ideja. godine. Niski oblaci nad prerijom: ovo je put za Adelaide. Ko je ovo? Neki naši prijatelji iz Berkeleyja. menjala motorcikle.kao imbecil u šesnaestomilimetarsku kameru.. idućeg petka.znakom da je tajni pijanac.. Plaža ispred nosa! Uveče naručimo ribu koju želimo za ručak. Ovde spaljuju mrtvace na lomačama.. umnožavajući se u hiljadu mladih žena-zveri. njihove tužne sredovečnosti. od kojih smo kupili. dogovoreno! Biće ludo! A za sve to vreme Una je.

Slušao je kreštave glasove svojih koleginica i ne prateći. zaista. bore koje su pokušavale da sakriju ogrlicama. Možda.. zurio im u vratove. čovek jednostavno ne može da ih zainteresuje za neku ideju. potpuno odsutni? Ne...Ne znam. i da ih uporeñuju sa vremenom svojih izmišljenih zanosa.. nisam čuo poslednju rečenicu! O čemu se radi? Pa. na njenom žutom motorciklu. da ih nekako pokrene iz letargije. sve. . kao onaj ludak. sadržaj rasprave. Stvarno? A vi kao da to niste primetili? Ne. nisam. nedostatak velikih ciljeva i nespremnost za žrtvovanje. . Svojim godinama pripadao je njima. ne znate? . i zviždali su opustelim noćnim ulicama opijajući se brzinom i vetrom u ušima. ko je pozvaniji od vas da nam to objasni? Vi ste neprestano u kontaktu sa njima. imao tablu na kojoj piše: "Molim da me se ne primećuje!") Baš me zanima kako vi gledate na te stvari? Na kraju krajeva. Oprostite. znao je to isuviše dobro.. samo sam se nešto zamislio. uopšte.Kako. Osuñivali su njihovu ravnodušnost.do u besvest današnje pokolenje mladih. izgleda. rekla sam da smatram kako su današnje generacije mladih potpuno apolitične..Jeste li čitali Castanedu? . ali (mada običan uljez) srcem je bio uz Unu. kolega. Molim? Vi ste. (Kada bih bar. primećujući sasušenu kožu starih kvočki.

rekao je ženi dok su se spuštali niz stepenice. "Oh. jesam."Koje drkadžije!" Jedino je ona naslućivala šta ga muči. na žalost. istina. ponekad bi zatekao na sebi njen mirni. A u to vreme pijem vino.. takoñe ne može da se izgubi u svom eksperimentu? Zaista. Znao je dobro da je povredio tu sasušenu.filologa i da će mu se kad-tad osvetiti. Možda. sazna ko je. dok je na improvizovanom sobnom ekranu treperio orijentalni bazar snimljen "Pajarom". iskušanom saborcu iz najtežih dana. . Mišel Babić. odsudnoj bici za spas duše i tela.Pa. žilavu intelektualku i njenog impotentnog supruga . ali jednostavno nije imao snage da prežvakava opšta mesta kao u nekom literarnom salonu s kraja veka. ali zar sredovečni ljubavnik. zaista. Namignuo bi joj saučesnički ili poslao usnama nemi poljubac. Ujutru se više ničega ne sećam. pokušavao je da savlada ljubav i.. vidite. dvadeset godina stariji od svoje ljubavi. koji. Tada se u njemu ponovo budila ljubav prema tom starom. hteo je da pronañe . znate. ne može da mu pomogne u ovoj poslednjoj. ne znam jesam li ga čitao ili nisam. koje su to drkadžije!" . Uostalom. zašto bi žena nekog reportera bila ljubumorna na azijski rat iz koga će izveštavati njen muž? Zar nije isto toliko opasno prepustiti se hirovitosti neke moderne devojke kakva je Una? U ratu. a možda i nisam. može da se pogine. nije trebalo da bude ljubomorna! Pomoću Une. on. najzad. problem je u tome što obično čitam uveče. Tako.. sveznajući pogled kako svetli iz polutame.

bio je u tuñoj vlasti i samo je od nečije dobre volje zavisilo hoće li to zloupotrebiti ili neće. pri pomenu nekog imena. kao prototip stambenog geta bez duše. ispred kojih nisu uspevali da porastu ni drveće ni trava. Zbog nje je počeo da voli taj kraj koji je ranije ogovarao. i kada čovek ima sreće da je preživi. Uvek je neko voleo manje. bila istovremeno i neprijatelj i oružje. pa ipak. nije bio sklon da deli mišljenje humanista kako ljubav oplemenjuje. uz muziku koju smo nekada zajedno slušali.nešto slično serumu koji će u budućnosti pomoći njegovim zatelebanim vršnjacima da je se oslobode i budu potpuni. Prolazio je godinama pokraj ljubavi. Profesor. a olupane fasade bi se istog časa pretvarale u srednjovekovne bedeme oko zamišljenog dvorca koji štiti Unu i njen mali svet. mada se tuda često vozio na aerodrom). Zašto je bio protiv ljubavi? Zbog toga što u njoj nikada nije bilo ravnopravnosti. bivao je isteran iz mira . Ona je teška kao bolest. zauvek mu ostaju ožiljci koji probadaju u odreñeno vreme. i taj oštećeni partner znao je dobro da se mora krvavo boriti za predmet svoje ljubavi. Mišel Babić je više voleo slobodu od zavisnosti.. a neko više. ma kako slatka bila. Una je stanovala u najtužnijem delu Novog Beograda.. čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.na kraju. odbijajući ili prihvatajući sportski primamljive ponude kao da mu pripadaju same po . naime. koju niko od njih dvoje nije pominjao. Una je u toj bici. u stambenom bloku okruženom nizom sumornih kućerina za spavanje i gledanje televizije. kada god bi se provezao pokraj njenog paviljona (četvrt koju godinama uopšte nije primećivao. uzdrhtao bi od glave do pete. u nekom bledom predvečerju. morao je trpeti poniženja ljubomore i posedovanja.

za njega. očigledno. dva okršaja i dve usamljenosti. Umesto toga. pravu ljubav kao vezu dve potpuno odvojene. ravnodušan na ljubavne jade. bio stariji od razuma. kao čovek koji u rukama drži čvrsto sve konce pozorišta lutaka u kome se ta smešna drama odigrava. kao što kancerolog osluškuje simptome raka u sopstvenoj utrobi. koji se u pauzi izmeñu dve bitke. nedodirljivog muškarca. Pokušavao je da urazumi svoje prijatelje. naime. a da nikoga ne povredi. bio je upleten nevidljivim nitima u ponižavajući položaj. sreću i vole. sasvim prosečne devojke. čudio im se i smatrao ih čistim amaterima kada su mu saopštavali da se ponovo žene. prazan i neranjiv. Verovao je da je potpuno bezbedan. mirio ih sa njihovim ogorčenim i razočaranim suprugama. koji od kratkotrajnih veza ume da uzme tačno onoliko koliko mu je potrebno. kome. i pored toga što je znao uzrok i umeo sam da odredi dijagnozu i lečenje. Zamišljao je. suštinski nije mogao ništa. koji bi se jednoga dana iznenada odlučivali na razvod braka zbog kakve. Da je o tome uopšte razmišljao. istovremeno radoznao i uplašen poznatim ishodom. verovatno bi saznao da je to zbog toga što isuviše voli sebe. i da je prešao onu kritičnu crtu posle koje se ljubav obično više i ne pojavljuje. Kako je samo žalio za pustom zemljom koju je upravo napuštao zbog Une! Osluškivao je neprestano u sebi buñenje i klijanje ljubavi. jer je. dva ravnopravna života čoveka i žene.sebi. a da niko ne pokušava da potčini svog partnera. . Odmor ratnika! Poštena i čista igra. samostalne sudbine. služeći svom krugu kao primer hladnokrvnog.

Želeo je da joj ispriča svoju muku. Naravno. ni iskustvo. tinjala je stalna i neprekidna žudnja . Možete li da me pratite?" A hteo je da joj kaže: mora da vas je strah da malo živite izvan neke ideje. imate osećanje da niste sami. avangardna i svespasavajuća. a i da .. draga moja" . makar i polovne. ali plašio se da ga neće shvatiti. lako ćete pronaći opravdanje za bilo koju tezu koju želite da dokažete..rekao je drugarici Mitrović ."svet je danas isuviše slojevit da bi se mogao obuhvatiti ili objasniti samo jednom ideologijom. zvukova.. kada ste izvan čvrstog sistema mišljenja. ali to ne znači apsolutno ništa! Tačnije. Zagnjurio je glavu u njenu kosu i ostao tako skriven i bezbedan pola sata. A ispod svih reči. Una. koji vam poklanja kakvu-takvu sigurnost (umesto proteze). Una. ideja i lica. Una. da smelo koračate okruženi istomišljenicima prema zajedničkom cilju."Vidite. ni svi prethodni ljubavni slučajevi tog bednog iskustva.Una. Una. ni sva poniženja na koja je osuñen čovek koji voli.ipak. ma koliko ona bila napredna. kao dobro poznati nameštaj u sobi. ispod meteža života i vremena. i što nema izlaza iz te sobetine-klopke . to samo znači da ste sami sebe onemogućili za sveobuhvatnije i slobodnije shvatanje života.. Hteli mi to ili ne. ni pamet. potrebna si mi kao nikotin! I tu ništa ne pomaže ni mudrost. možemo reći da živimo u doba krize ideologije. bez obzira što su ormari toliko veliki da zaklanjaju prozore i vrata.

kopao rukama i nogama.rekao je . neverovatne i besmislene stvari. na nekoj vrsti službenog zadatka. ne. Ne kažem da za to vreme nisam plakao. potresne. pa.. nadao se i učestvovao. ne kažem da me često nije bilo strah. bio.Biografije opterećuju! Kada postane suviše poznato. ipak je to bio nečiji tuñi film. hteo ili ne hteo. naavno. Znao sam da će mi sve to jednoga dana nečem poslužiti . lutao. i ti. smejao se. dakle.ga shvati . čini mi se da sam čitavog života.Izgleda . čovek se. možeš da budeš sigurna da se jedno lice već izlizalo od upotrebe.ne znam još uvek! Prisustvovao sam..da će se onda osećati jačom od njega. Pogledala ga je i koketno kazala: .. naime. svojoj biografiji samo kao svedok. recimo.čemu? .Kao svi uspešni muškarci tvojih godina. sve ove godine. glupe. moraš da imaš mladu ljubavnicu! . da se nisam zaljubljivao. dirljive.. ali kad bih izistinski pogledao životu u oči.Pomenuo si biografiju? . a ja sam bio samo obični koscenarista! . Ne kažem da mi se usput nisu dešavale strašne. kao da se dogaña nekom drugom. cvileo kao kuče.kakav kič! (Deveta traka) ". poistovećuje vremenom sa . isuviše obeleženo kao imidž. to ne kažem . posrtao.ali uvek sam na sve to gledao nekako sa strane.

ja od toga ipak živim. Znali smo da nas hrani sigurnom i poštenom profesijom. vozim se tramvajem umesto taksijem. mada je to potpuno maglovito i neizvesno zanimanje. na primer.recimo. odlaze u klozet. značajne ljude za vreme službenog ručka! Pogledaj kako dostojanstveno žvaču. bio lekar opšte prakse. . pijem rakiju umesto viskija. kažu. ne putujem i imam mnogo više vremena za sebe. Moj otac je. kao da čine nešto neverovatno važno! Poverovali su da su neophodni. Pogledaj. A to. ludi sveštenik jedne nove mas-medijalne religije! Smešno. Izgleda da sam kombinacija njih dvojice .prvih profesionalnih intelektualaca koji su pokušali da svoju reč zabodu u debelo.Ko su ti. Svi evropski intelektualci.Jesi li spreman na odricanje? .javnom predstavom o sebi i počinje da se ponaša kao bronzani spomenik koji hoda.Neko ko pokušava da misli. on je kroz iste slušalice na ušima osluškivao bronhitise i pobednika i njihovih zarobljenika. sistema ili auditorijuma. razgovaraju. veruj mi. nije niko! . knjige.Od čega? Kad sam u nemilosti. razmišljanje i prijatelje. u stvari? . . na primer. zatim da prenosi ideje i da govori o njima. I za vreme rata. ravnodušno uho sveta. koja nije zavisila od promenljive čudi politike. pušim "Zetu" umesto "Kenta". vode poreklo ili od dvorske lude ili od sveštenika .

drugi put. to jest naučnu podlogu. Trudim se. Profesionalac se. ali je mnogi bar gube časno. očekujući. Ponekad od toga što suviše vešto prelaziš žicu.mislim. naravno. na primer! Sklapam misaone sisteme kao što on pravi cipele. što gledaš dole i razmišljaš koliko si visoko iznad ostalih. U tome je lepota tog zanata. A pada se iz različitih razloga. to je trkač olovnih nogu na duge pruge. po tebi. u stvari. Profesionalci mog tipa najviše podsećaju na igrače na žici. tući se tamo za svoja ubeñenja i vraćati se u svoju sobu. često. u svoju osamljenost. to je trka koju još niko nije dobio. dobar ñon. a najčešće zato što. Meñutim. publika ne voli ni one sigurne. tako.Šta znači biti profesionalac? . gladijator koji svakoga dana odlazi u arenu. pertle.Profesionalac. to. ne veruješ da ćeš dugo izdržati.Obično. Publika nas prati. da budem dobar profesionalac: da nabavim najbolju kožu. Ne razlikuje se mnogo od posla obućara. na kraju. one za koje zna da nikada neće pasti. čita i sluša sve šta napišemo ili kažemo. Biti profesionalac u našoj sredini prepunoj amatera.Kako. Jednostavno. . bori i protiv publike i protiv sebe. da vidi kako ćemo jedne večeri pasti u tom cirkusu. znajući primere onih što su pali pre tebe. izgleda tvoj posao? . pa ti se zavrti u glavi od uspeha. zgodne veze . preko osetljive ideje razapete iznad ambisa. Potrebno je stići do bezbednog krova. znači umreti . svoju sopstvenu.. a u isto vreme i njegova tragika. to znači.

ili bez nje. i da. pre nego što ona eksplodira.. crnu bombu.Zašto? . naravno. potpuno odvojeno od glave. čovek koji suviše misli u akciji .. koja odgovara na tvoje pitanje. znaš.od infarkta u četrdeset i nekoj. a desna ispred leve! I tada.. kolega. bez ikakve pomoći njegove volje: on im. on se zamisli nad činjenicom da mu noge rade same od sebe. treba da ubaci u podrum neke palate onu primitivnu. ako nisi! Uostalom. stručnjak i otac. po tebi. pobegne." sa fotografijom od deset cicera. fitilj. bomba eksplodira i kuća se ruši na njega. sapliće.Ne sećam se više tačno na kom mestu. znači biti intelektualac? . I baš u tom trenutku doživljava ono što budisti nazivaju "prosvetljenjem". ubaci bombu kroz prozor i počne da beži. dobiti nekrolog tipa "vrstan naučnik.. iznenada. on se. . baš kad je prvi put u životu počeo da misli. dakle. ne treba misliti o tome. onu okruglu sa kratkim fitiljem.. ako si u milosti.okleva! Može mu se lako dogoditi da se saplete i da mu se čitavo njegovo delo sruši na glavu! Jedna vrsta intelektualaca je veoma sklona tome. ništa ne nareñuje . Jedan od trojice odvažnih prznica. ali mislim da postoji jedna divna epizoda u jednoj knjizi. Zašto? Zato što je najzad počeo da misli! Hoću da kažem.. naravno.leva se jednostavno pruža ispred desne.Šta. inače čovek od akcije koji nikada nije imao vremena da se zamisli nad sobom i drugima. . Zapali. naime.

ali talenat je danas.Prebacuju ti da ne znaš engleski. ukrade. ali da te to nije sprečilo da napišeš knjigu o Americi. nauči.Zaista ne znam. . Ili neki drugi.Zaboravlja se da je Kolumbo otkrio Ameriku a da nije znao ni reči engleskog! . Oni.D.To znači završiti veterinarski ili šumarski fakultet. Ostatak je pod vodom. verovatno poslednja stvar sa kojom se ne može manipulisati. naime. da se izmoli. "Titanik" je to prevideo i zato je potonuo. oni koji vladaju javnim mnenjem ne vole da ih neko podseća da postoji nešto na šta nemaju ama baš nikakvog uticaja. Ova teorija o talentu danas je proglašena zastarelom i konzervativnom. . Imaš ga ili ga nemaš! Sve ostalo je manje važno.Tvoje knjige? ..A. . samo jedna trećina onoga što znam je u njima. sve drugo može da se kupi. pod naslovom Markiz de S. I obratno.Oh. dobije. osim da proizvedu makar i mrvicu talenta! .. mogu da organizuju sve. moje knjige! Podsećaju na glečere. dodeli dekretom.Zanima me tvoje mišljenje o talentu? Šta je to? ..

potrošio uzalud mnogo dragocenog vremena. zamišljenom svetu. nepatvoren! Javnost onda može da ti prebaci kako si bio nepristojan i grub prema svom protivniku.. bili smo uglavnom mali sivi individualci koji su pokušavali da se izvuku iz provincijskog mraka bez uzora i bez pravih informacija. ali moj zanat mi dozvoljava da pokatkad budem i to.. Apsolutno nemoguće! Ponekad me uhvati muka što ne mogu da im doviknem da ne idu putem kojim su krenuli. čineći istu vrstu grešaka. . recimo. Verovatno poslednji individualisti. . ne može da pomogne svojim iskustvom. koji ne umeju da žive .Kamo sreće! Ali ne! To je nemoguće. da bi ispod javne maske izašao čovek kakvog želiš da vidiš . Svako je sam za sebe.makar ljutnja u kojoj će zaboraviti na svoju pablik-relejšn opnu.Kakva je to generacija? .pravi. Ali niko nikom.Opet provokacija! . za razliku od tvojih vršnjaka. koji uvek govore ja umesto mi.Ponekad je provokacija potrebna da bi se iz ravnodušnog sagovornika izmamilo bilo kakvo pravo osećanje . ako usput ubodem zrno istine. za koji se kasnije ispostavilo da nije vredeo toliko muke. na životne poglede svojih studenata? . masovnost i kolektivni duh.Neosporno je da veoma utičeš. jer sam. pa dobro.Generacija hladnog rata. Mrze zastave i parade. izgleda. bauljajući prema nekom samo nama poznatom. Ipak.. mislim da ste mnogo srećnija generacija od moje.

a on je gotovo čitavog života radio u jednom osiguravajućem društvu u Pragu.. knjigama.Ja uopšte mislim da najčudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno. Osim toga. Jer čovek koji je zaista čudan iznutra.Zašto? .Šta je za tebe nauka? . potpuno osloboñeni sujete. . . Koji ti medijum najviše odgovara? ..Služiš se predavanjima. oni deluju zastrašujuće sa svojim andergraund oznakama. anonimne osobe što su za sebe izabrale ćutanje i da budu niko i ništa.Najsavršeniji medijum za mene je onaj kome uspevaju da se približe samo retki ljudi.Način kako da organizujem svoje prepodne u životu. Naprotiv! On želi da se sakrije.drukčije nego u plemenu. Ima li čudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke. ne oseća nikakvu potrebu da se ukrašava spolja. bedževi i ostalo! . da privlači ičiju pažnju. oni koji su najdalje otišli. Brade.. na primer. znači. onaj koji je u dubokom nesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata. ne razlikujući se spolja od ostalih činovnika. vrlo standardno. . televizijom. dakle govorom. novinama. mudre..

česma na sredini. golubarnik u dnu.Još ne.Šta bi onda radio? Gde bi živeo? . kad budem bolji. vekna hleba. ali to bi značilo očekivati od života više nego što je on u stanju da pruži. . krompir-čorba. i da mi nešto skuvaš ili da doneseš voće. ni televizora.Mogao bi tako da živiš? . veza mladog luka. u jednoj od onih prizemnih kuća gde živi skroman svet. ormara na kome su koferi i dve stolice. Jednoga dana.. U jedinu sobu ulazi se pravo s dvorišta. sa progorenom rernom.Kako hoćeš.Da nastavimo: šta je za tebe angažman? . osim visokog kreveta.Ovo ne ulazi u intervju? . Imati šupu sa drvima i sa pola tone uglja.Mislim na čuburi. meni je svejedno. . i "fijaker" . Nema ničega. Zaboraviti ko si bio i šta je trebalo da budeš. Možda bi bilo lepo da ponekad doñeš tamo. slanik. Nema novina. Tamo ima astal prekriven mušemom. nema radija. flaša vina.onaj stari. u moje dvorište. Da. .. kad sam bolestan. na čuburu. Na konopcu se suši šareni veš. crni šporet od lima. Orah.. možda.

Ona stvara improvizatorske navike. nije mu lako. Posle pola sata zamolili su me da napustim studio.. televizija. sve dok .Kada? Mnogo puta! Ne. ljudi obično kažu: "Šta ćeš. ali on se nije složio sa mojim mišljenjem. .. a hteo sam. nisam to potpisao jer imam dvoje dece!" Meñutim. činim to zbog unuka! . Ukratko. lažna vrata.. čoveku postaju stvarni lažni zidovi.. kada nas više ne bude. navodno zbog tehničkih razloga ili nečeg sličnog. Kazao sam mu. gadost. Nju nismo ni spomenuli? . pokazivao sam da ne želim da pristanem na ono u šta ne verujem. nauči se da deli lažne osmehe i prosipa lažne učtivosti.Postoji samo odgovornost prema snovima i kćerima! Kada neko napravi svinjariju. nisu to bili neki veliki rizici o kojima bi trebalo da se govori. on ima decu!" Ili on sam kaže: "Nisam mogao da protestujem. fotorikvandi umesto pravog pejzaža. lažno cveće umesto pravog. jesmo li ćutali ili smo pokušali bar nešto da uradimo! To zovem jedinim pravim angažmanom. Jedanput mi je tako prišao urednik neke emisije pre živog prenosa i pitao me šta mislim da zastupam u razgovoru. deca će nas ceniti isključivo prema onome šta smo činili.Kad si rizikovao? .Stvarno.Televizija je veoma opasan medij za onoga ko se suviše često bavi njom. tek. počini izdaju ili kad pokaže kukavičluk. kad rizikujem..

kako bi se osećao da ti uskrate predavanja i sve to? . sačekivaću ljude na ulici i zaustavljati ih da im kažem šta mislim. Opazio sam. pokušaću da objavim knjigu o svom trošku. . štampaću to u rubrici "čitaoci pišu"! Ako mi ni to ne dozvole. Ali kad jedanput zaćutim. zarazi i zauvek odvuče od jednostavnog i skromnog života. platiti svoju cenu za sve što sam činio. Ja moram to nekome da ispričam! Ako me spreče na fakultetu. kad neko kaže: "Ima li pitanja?" Na kraju. To je . svejedno mi je da li govorim u amfiteatru ili na televiziji. .Mislim. pričaću po kafanama.Veruj mi. ne bude li knjiga. ostaje mi još vremena da kažem neke. za mene važne stvari.zaista ne postane lažan do srži. da je ljudima koji su se samo jedanput pojavili na televiziji strašno stalo da se slikaju opet. kojim su jedno vreme obasjani. u tolikoj meri intoksiniran televizijskim lažima da i ne primeti da je i sam kaširan od kartona. i ona će biti tačno onolika koliko je vredno moje delo. još stolice nisu podignute na stolove.. kao i oni pre mene. još nije fajront. pouzdano znam da ću.Nisam razumeo pitanje. šapućem nekome u uho. biće gotovo sa mnom! Meñutim. javljaću se za reč na predavanjima.. kao da ih to svetlo publiciteta i javnosti. Ipak. takoñe. da li svoje ideje štampam u novinama i časopisima ili ih pričam preko telefona. po trolejbusima.Kako bi ti podneo gubitak svojih slušalaca? .

. voñenje ljubavi. ispunivši i hodnik ispred nje. kucanje budilnika. Profesorova verna publika ipak je. zvonjenje telefona. Neko je predložio da se donesu mikrofon i zvučnici. Na volšeban način. Možda samo malo pospan. na traci broj devet snimljeni su zvukovi sa nekog aerodroma. ali on je odbio pomoć tehnike. vatrogasni duvački orkestar. Nikada do sada u istoriji čovečanstva nismo imali toliko sličnosti u generaciji mladih ljudi na .) Već treći put u novembru amfiteatar. mogli da čuju Babića. kako bi i oni. letargična generacija . pa su ga prebacili u teskobnu "sedmicu". Laku noć. koja nije mogla da primi više od pedesetak slušalaca. pronašla zabačenu učionicu. zauzet. još nisam sasvim umoran. napolju. kreštanje ptica. bio je.i to je prilično tačno. Ne. šumovi mora. razgovor sa kelnerom koji unosi doručak u sobu. koje ovaj put nije bilo meñu studentima . kao po nekom tajnom dosluhu. u kome je profesor Babić držao svoja predavanja. sa rasporeda časova okačenog ispred dekanata. spolja gledano! Mnoge ljude (čak i veoma pametne) godine sprečavaju da prepoznaju neku drugu vrstu energije od one na čije su kodove navikli.Optužuju vas da ste bezvoljna. neki amater koji peva i prati se uz gitaru. Trajanje trake: devedeset minuta.otpočeo je svoje predavanje. ponovo je iščezla i tema o kojoj je trebalo da govori. navodno.neizbežno. (Pored intervjua. tražeći pogledom Unu.

različitim tačkama naše planete! Zahvaljujući elektronskoj civilizaciji i njenim mas-medijalnim sredstvima. ukinuti novac kao sredstvo plaćanja. služite se istim psiho-deličkim metaforama i oblicima. upotrebljavate ista kontraceptivna sredstva.. na zidovima vam vise slični posteri. Da bi se sprečio šverc.. sa Dalekog istoka ili iz Finske . Zar ne govorite: "Sranje!". koja obuhvataju čitavu kuglu mrežom svojih simbola. ne znači da je svet danas bolji ili gori od onog jučerašnjeg! To znači samo da je drukčiji. "Jebi ga!" ili "Super!"? Onaj ko ne shvati da se za poslednjih deset godina svet izmenio više nego za prethodno stoleće. neko će nekako prošvercovati prvu hemijsku olovku ili gramofonsku ploču koja je na indeksu. ometati strane radio i televizijske stanice. negde gde dečaci čeznu za farmerkama. igrate na isti način po diskotekama. Japancima. osuñen je da zauvek ostane u azilu ideologija devetnaestog veka! To.. Nosite isti džins. neko drugi može da zabrani stripove Walta Disneyja. iste cigarete i pijete istu kokakolu iz istih boca. žvačete istu gumu. iste mirise i iste šifre za iste pojmove.. svojim vršnjacima iz Italije. podići će se fabrika džinsa i za tren oka "Levis" nogavice ispuniće jedan novi standardni stil . gledate iste televizijske serije. pušite istu vrstu trave (ko puši).ali to je samo privremeno rešenje: jednoga jutra. hapsiti zbog slušanja džeza i roka. zatvoriti univerzitete i oterati sve stanovništvo na pirinčana polja i u srednji vek. Amerikancima. Neko može raseliti gradove. zabraniti uvoz tuñih novina i časopisa . u policama stoje iste knjige u različitim prevodima. naravno. mnogo ste sličniji mladim Francuzima.nego svojoj starijoj braći i očevima. anatemisati apstraktno slikarstvo. Paja Patak će se ipak provući kroz blokadu. čitate iste stripove. vozite iste tipove motora.

Hteo je da obavesti profesora o tome.da obavestite i ostale knjižare da povuku moje knjige.. i moli ga da ne otkrije od koga je dobio taj podatak. i koka-kola. ponegde čak i Masa. ne obraćajući pažnju na njega. Nije ih bilo jedino u izlogu "Misli". jer i Paja Patak.. i hemijska olovka. otkrio je Babiću. i džins sadrže u sebi ekstrakt mitologije globalnog sela u kome živimo. Njegov šef mu je naredio. obuhvaćeni elektronskom civilizacijom. Nije pošteno da se samo vi izvučete. . na Knez Mihajlovoj. . ali se profesor već udubio u prelistavanje nekog novog filozofskog časopisa. talog opasnosti ostao je u dnu stomaka. a da ostali.O čemu govorite? . da izvadi profesorove knjige Masa i Diktatura šljama iz izloga i da ih skloni u magacin. Na izlasku iz "sedmice" profesoru je prišao neki mladić sa riñom bradom i predstavio se kao pomoćni knjižar u "Misli".života protiv koga je nemoguće boriti se. jer su mu roditelji siromašni. U svim izlozima stajala je Diktatura šljama. Ušao je i potražio šefa. ne pokažu budnost! . Profesor mu se zahvalio i prošetao od Kalemegdana do Slavije.Hteo sam da vas zamolim . Ipak.presekao ga je Babić . takoñe. jer će on ostati bez posla. koji se obradovao što ga vidi. a na taj način se izdržava dok studira.pobledio je šef "Misli". jer su opasne. Sutradan je primetio da su knjige vraćene u izlog.

niti se slikali na televiziji!" . razgovor."kad jedva uspevam da sakrijem našu vezu?" "Da. . na bregu iznad reka i ravnice. Tada čovek postaje nevidljiv i neranjiv.. istina. svlačenje. ubijali od dosade. Kada bi se našli u postelji."Bili su nepoznati...odgovarala je ona. bilo bezbedno i udobno." Prvi put je poželeo anonimnost. Istina.. postojala mogućnost da ih sretne neko od poznanika i provali njihovu brižljivo skrivanu vezu. otvoren i nebu i vetrovima.pitao je profesor Unu . U njoj je. ali ilegalci nisu šarmirali prepune dvorane. smetalo im je ponavljanje iste igre: čaša belog vina. Njihova ljubav tražila je nove okvire. ali posle izvesnog vremena dani i noći se izmešaše u jedan isti dan i jednu istu noć. naime. san. iskradanje iz sobe pod budnim pogledima radoznalih suseda iz solitera na Zvezdari. kupanje. taksi.Beograd je postao isuviše tesan i opasan za Unu i profesora. više nisu mogli da razlikuju petak prošlog meseca od ponedeljka u aprilu. Ništa tako ne umara ljubavnike kao dvostruki život. orgazam. Hteli su da se šetaju dunavskim kejom u nedelju u podne. Poželeše da svetu pokažu svoju ljubav. Pomalo im je već dosadila i njihova zen-soba. Beograd često ume da bude klaustrofobičan onima koji moraju da se kriju od tuñih pogleda i radoznalosti. žurni poljubac pred rastanak. očigledno. u kome neće morati da traže uvek najzabačeniji sto u uglu. oblačenje. čeznuli su za svima dostupnim. kupanje. Uvek je. kada na njemu ima . nova čaša vina. za vreme rata" . slobodnim ulaskom u neki restoran. koji su se. "Kako bih izdržao kao ilegalac. ponovni orgazam.

prvu svañu oko neke sitnice. ponekad čak i tri.inače. Putovali su odvojeno.. kao zaverenici: on avionom. u kojima bi im se za nekoliko dana dogañalo sve ono što se ostalom svetu dešava za dvadeset i pet godina zajedničkog života. Proživeli bi. da povede Unu na put. i posle se danima ljutio na sebe što postaje lakomislen. ilegalnog ljubavnika koji je varanje svoje dosadne supruge smatrao "kućnim pokretom otpora". razočarenja. Odlučio je. "Toliko sam oprezan u tome" .govorio je profesoru . Prilikom ovih putovanja. pošto još uvek nije mogao da se oslobodi ljubavi prema svojoj mladoj prijateljici. i izgledala su im kao potpuni mali životi. s tim da ta nepoznata osoba dolazi na sastanak preko krovova. profesor je gajio i tajnu nadu. fotografa . Profesor je sve češće zaboravljao na potrebne mere opreza. prvu bračnu noć u nepoznatoj hotelskoj sobi. umor. nekoliko dana provedenih od jutra do jutra oslobodiće Unu njene tajanstvenosti. Ako ništa drugo. i nalazili se u hotelima gradova u kojima ih niko nije poznavao. na nepoznatom mestu. za njega opasnog osećanja. u stvari. koju joj je.. kao posebnu privlačnost.najviše šetača. u vreme koje nije unapred dogovoreno. stoga. Trudio se . poklanjala zabranjena veza. rastanak. a ja kroz kanalizaciju! To je tajna moga dugog uspeha!" Njihova putovanja trajala su dan-dva. proživljeni od početka do kraja. ljubav do potpune zasićenosti i blage otupelosti. Smejao se izreci svog starog prijatelja. Una vozom. sve."da se sastajem samo sa nepoznatom osobom. nadao se da će zajednički život (ma koliko kratak) ipak otupeti oštricu tog. kao mali brakovi. navike.

video je čak i kako sedi na klozetskoj šolji i posmatra ga sa osmehom. samo njoj poznati ideal. a on bi planirao novo bekstvo. Vraćao se sa olakšanjem kući sa tih putovanja. takoñe. kako se budi. da je sa sobom uvek vukla golemi neseser . a dosada i zasićenost vrebali iz vaze sa cvećem na stolu za kojim su ćutali.opsesije.pravi priručni kozmetičarski salon! Jedno je bilo . kupa ili raduje nekom izlasku. kada im nije pretila nikakva opasnost. uvek teško izborenih sati. ubeñen da se. gledao je kako doručkuje. ljubeći rasejano Unu na rastanku ("Javiću ti se ovih dana!"). Verovao je da joj mladost daruje lepotu čim otvori oči posle sna. . zauvek oslobodio njene vlasti.stoga da je pažljivo posmatra i hvata u greškama. kao katedrala koja je upravo stresla sa sebe mrežu skela. Primetio je. boce acetona.nalaziti se sa njom na nekoliko. a sasvim drugo . otkrivajući jedan po jedan nedostatak. nadajući se da mu je potrebno samo kao konačno osloboñenje od Une .proživeti do kraja te male trodnevne brakove. No. Po sobi su se na sve strane vukli komadići vate i flašice sa lakovima za nokte. kako se duri. I sve bi počinjalo iz početka. i da se tako oslobodi zavisnosti u koju je zapao. Upoznao joj je navike. skrivati se i hraniti vezu tom tajnom igrom. postaje prgava i svadljiva. Una je trošila začudnu količinu dodatne energije da od svog lika šminkom i češljem istera neki. ne znajući više šta da kažu jedno drugom. najzad. kako spava. saplitao se o gajtan fena za sušenje kose . najviše su mu smetali njeni predugi boravci u kupatilu. kao kakva beba. kako pokazuje razmaženost i dosadu. ali ne.iz čitavog tog haosa Una je izlazila savršeno doterana na svoj način. ali već trećeg ili četvrtog dana njihova poslednja hotelska soba počinjala je da mu liči na izgubljeni raj.

od pliša). Rezervisao je iz sobe diskretan sto. dočekao ih je šef sale i poveo prema postavljenom stolu za dvoje u dubini. radujući se unapred ponovnom susretu nepca sa lagano-reskim "Laškim rizlingom". polaskana i vidno uzbuñena njegovim pozivom da ga prati u Zagreb. No. ispod jedne palme. profesor Babić je već znao da nije tako mlad kao što se često oseća.Sa četrdeset i četiri godine. Una. obogaćenu interkontinentalnom higijenskom perfekcijom. "to je jedna udobna stara fotelja sa pogledom na Evropu!") Uživao je u svojim mekim crnim mokasinama koje su nečujno tonule u debeli sag. pristala je da svoju namerno zarozanu odeću zameni za ovu priliku diskretnijom garderobom mlade dame (jednostavna svilena ljubičasta haljina i tamni sako. i u maloj promeni kostima koju je privremeno izveo obukavši blejzer i sive hlače od flanela. iznenada setio Sanje. izvevši Unu u restoran hotela "Esplanade" u Zagrebu. Izvrsno spravljeni puževi na žaru i teleći odrezak u limunovom soku. što su sa divljenjem odmeravali Unu koja je korakom klizačice pretvarala plesnivu "Esplanadu" u modnu pistu. Na ulazu u polutamni restoran. u kome su se kroz austro-ugarsku izmaglicu. Uživao je u odabiranju jela. gde je trebalo da održi dva predavanja u Studentskom kulturnom centru ICF-u i na tribini "Forum". umesto uobičajenog džinsa. dogovor da se oko . ("Zagreb. iskrile čaše i srebrne posude za hlañenje belih vina. Uopšte." kazao je Uni. tu su bili gotovo svi razlozi za potpunu sreću. tiha muzika što svojim kalodontski otegnutim i bezličnim zvukom opušta napeta čula. uživao je u sigurnosti sa kojom je primao zavidljive poglede svojih sredovečnih ispisnika. nikada to nije doživeo na tako očigledan način kao one noći kada se.

Dok je Una blistala zbog poklonjene pažnje. Sanja sanja. tonući sve dublje u opojnu suštinu rizlinga. nikada nisu spavali zajedno! To ne bi mogao da zaboravi da se zaista dogodilo. jer su imale samo jedan pristojan kaput i samo jedne pristojne cipele.ponoći dugo izležavaju u kadi sa penom. kome nije padalo na pamet da se ženi i da se bori da bi je izvukao iz one bedne kuhinje i odveo tamo gde zaista pripada roñenjem. onako kako ih je zatekla smrt. ko to zna (Sanja nije znala). kojom je pokušavao da se odbrani od nevidljivog vremena. krznom. jedan čak i sa podignutom rukom.. kada je jedna sestra izlazila da se nañe sa nekim mladićem. Šta je mogla da očekuje od njega. bio ubijen. zaštitom. Svaki njihov izlazak bio je tako. probranom hranom. a koji su sada okamenjeni. za stolom ili u postelji. Nije. kopao po naslagama šezdesetih godina. Sanja sanja. da je okruži dostojnim prostorom. negde pri vrhu Voždovca. pobegao iii zarobljen.. Uglavnom. sa svim svedocima koji su prisustvovali toj pompeanskoj ljubavnoj gradnji. živ ili mrtav". zaustavljenih pokreta. pažnjom. sve to. sve dok ispod tresetišta vremena ne počeše da se pojavljuju obrisi ljubavne tvrñave koju su Sanja i on davno podizali i uspeli da podignu. pa ipak neki mutni nagoveštaj tuge kvario je ovaj isuviše izaranžirani provod sa sigurnim bludnim ishodom. Nije se dogodilo. on je. Mislio je sada na nju: živela je sa sestrom. koji je nestao. u kuhinji i takozvanoj devojačkoj sobici od neke mizerne penzije svoga oca. Mučili su se satima . skupocenim mirisima. Male Antigone. da sruše. i posle. druga je morala da ostaje u kući te večeri. zasuti lavom. zanimljivim svetom? Ne. na izvestan način. sudbonosno ulaganje u budućnost.

putovanja.kazao je. Sada je to sve prilično smešno (ko je još imao nevinu devojku a da se dobro proveo?). Koliko ima godina? .njeno devičanstvo trebalo je da bude najvažniji ulog u lutriji. mada je želela i otimala se kao luda kada bi prišla opasnoj granici da izgubi glavu.sirotinjski snovi . pokrivena zimskim kaputom i prašnjavim tepihom . sam ću se ubiti! . misliš da to treba prihvatiti? . nasred srede kuhinjskog stola.Nisam posednik. koji je sve ono što je Sanja priželjkivala u dugim zimskim noćima.. bezbednost. Jedino što je strašno star.Ako dočekam tridesetu. .Jezivo! . ali u to vreme nevinost je još imala visoku cenu. pa je Sanja poslednji put pokušala da čuje šta o tome misli on. ali Sanja nije htela .. kazao je.Stvarno. vilu na Neimaru. Kako se svet brzo menja! A onda se pojavio taj diplomata. čiji je glavni zgoditak trebalo da je spasi one vlažne kuhinje.Trideset i osam.. zaista nije mogla da mu ga pokloni tek tako. a on joj je ostavio odrešene ruke u svakom pogledu: mislim da to treba prihvatiti. koji je u tom trenutku osvetljavala sijalica bez abažura: moć. Mercedes. a kad je u zemlji.bacio jednim jedinim gestom na gomilu. nije. .dirajući jedno drugom tela. život u inostranstvu.. Mišel Babić. uticaj. takva prilika se ne pruža svaki dan. .

ni posle.Znači nikada.Stvarno. poput državnog anñela sa sedam pečata. Ali ga nisu varali. na francuskom. Uradi kako hoćeš. . Ni tada. Jamais. .Udaj se .upita Una.pa ćemo varati starog diplomatu! I udala se.rekao je. . i tri puta nije ni prstom mrdnuo da je zadrži..Aha. I tako je diplomata sleteo u njihovu bedu. Niti ikada kasnije.Jamais? . Ne znam.Da. misliš? . . Jedina konačna i nepopravljiva reč! . . koja se zabavljala izvlačenjem puževa iz ljuštura dvokrakom viljuškom.Molim? .Volim reč: jamais? . Mislim.kazao je . Tri puta ga je pitala da li da se uda.

pokatkad misli na njega dok se tuca i gleda razrogačenih očiju u tavanicu. mrzim ih. uvek pronañu. što. uopšte. što se svlači. a on mislio da čvrsto drži svoj život u rukama (nikad ne reci nikad). Vetar luduje u nevestinskom velu dok trči preko ulice izmeñu automobila da se baci u zagrljaj onome koga odistinski voli. Tako nekako. gde se granaju i ukrštaju nervni putevi koji u grču daju podsticaj nadbubrežnoj žlezdi da luči adrenalin i da stresom odbrani ugroženi organizam.Patio je kao ubogi skot. ako joj još. Hteo je da zna. Sagradio je čitavu strategiju mržnje prema vršnjacima svoga suparnika. pitao je neuropsihijatra Draškovića zašto ljubav boli baš tu. Zašto boli uvek tu? Zar ne boli srce ili nešto slično? Jedanput. Zaspao bi sklupčan kao čovek sa spletenim crevima. Mrzeo je tog diplomatu koji je imao trideset i osam godina i bio za njega. koji je tada imao dvadeset. što se smeje dok negde igra sa svojim diplomatom. ne mogavši da preko bledih usana prevali reč . možda.da. što se budi u ružičastoj posteljini. kada je Sanja bila samo izgubljena sen. mnogo vremena posle svega. prema čitavom tom svetu koji može da plati ono što želi i da to dobije. i filmovi. bez obzira što su izmišljene tolike bajke u kojima se dvoje. u abdomenu? Ne seća se više tačno njegovog odgovora.. oni filmovi sa srećnim završecima gde mlada beži ispred oltara u poslednjem trenutku. onome kome zaista pripada. držao se sa obe ruke za stomak i stenjao od bola što je Sanja odvedena. . ali zna da je psihijatar pominjao to mesto kao predeo splanchnicusa. na kraju krajeva.. Mrzim te starce od trideset i osam! Mrzim ih. pravi starac. Abdomen. pada na pamet.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful