P. 1
Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Kupusnjace, Lisnato Povrce

Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Kupusnjace, Lisnato Povrce

|Views: 71|Likes:
Published by Ekologija Izvor

More info:

Published by: Ekologija Izvor on Feb 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/24/2013

pdf

text

original

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

LISNATO POVRĆE
Fam. Brassicaceae Fam. Asteraceae Fam. Chenopodiaceae Fam. Apiaceae Fam. Amaranthaceae
KOD SVIH SE U ISHRANI KORISTE LISTOVI, A KOD KUPUSNJAČA I ŠTITONOŠA SE U ISHRANI PORED LISTOVA KORISTE I DRUGI ORGANI. ŠTA SE TO JOŠ KORISTI U ISHRANI?

LISTOVI KOD LISNATOG POVRĆA U ISHRANI SE KORSTE: U SVEŽEM STANJU-KAO SLATA -KUPUS -GLAVIČASTA I LISNATA SALATA -RADIČ -ENDIVIJA -BLITVA ZAČIN -LISNATI PERŠUN -LISNATI CELER VARIVO -KUPUSNJAČE -SPANAĆ -NOVOZELANDSKI SPANAĆ -BLITVA

Fam. Brassicaceae
-Najšire gajene vrste sa veoma velikim arealom gajenja -Zajednička karakteristika C4K4 A6G1 -Evolucijom su nastale uljane i povrtarske vrste -U povrtarstvu najveći značaj imaju Brassica oleracea Brassica napus Raphanus sp.

U okviru vrste Brassica oleracea najveći značaj imaju – kupusnjače: Brassica oleracea var. capitata forma: alba forma: rubra Brassica oleracea var. sabauda Brassica oleracea var. botrytis Brassica oleracea var. gemmiferae Brassica oleracea var. gongylodes Brassica oleracea var. botrytis–cymosa (var. italica) Brassica oleracea var. acephala Brassica chinensis Brassica pekinensis Brassica napus var. napobrassicae – broskva Brassica rapa rapiferae – repa ugarnjača Raphanus sativus var. maior Raphanus sativus var. radicula Armoracia lapathifolia(Cochlearia rusticana) – ren

POREKLO KUPUSNJAČA
Brassica oleracea var. sylvestris
-Vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora, Jadranskog, Egejskog kao i sa obala Atlanskog okeana, Francuske, jugozapadne Engleske, Irske i Severnog mora Grupa najstarijih kultura Stari Grci, Rimljani i Egipćani su gajili kupus Stari Sloveni su zatekli gajenje kupusnjača

Kupusnjače se dele na: Sredozemnu – Mediteranea Evropsku – Europea Azijsku – Orijentalis

-Sredozemna i Evropska su nastale na obalama Sredozemnog mora i Atlanskog okeana (lisnati kelj, glav. kupus, kelj, karfiol, kelj pupčar) - Kupusnjače su dvogodišnje i jednogodišnje kulture -Azijska grupa kupusnjača Nastala u Kini, Japanu i Koreji To su jednogodišnje ređe dvogodišnje biljke - korišćenje pojedinih delova u ishrani (način upotrebe) - lekovita svojstva (čir želudca) U vitamin - dekorativne svrhe - mineralne materije (fosfor, kalijum, sumpor) - eterična ulja (glukozid sinergin) ljut ukus - sok – visoko baktericidno svojstvo

HEMIJSKI SASTAV KUPUSNJAČA
VRSTA BELI G. KUPUS CRVENI G. KUPUS KELJ KELJ PUPČAR KELERABA KARFIOL LISNATI KELJ PEKINŠKI KUPUS SUVA MATERIJA % 8,9 10,0 9,8-10,8 15,4-19,3 8,3-14,5 8,4 *13,9-23,1 *+ 10,2 SIROVI PROTEINI 0,2-0,4 *0,4 0,6-0,9 2,4-3,0 0,4-0,6 1,5 2,4-3,9 *+ 1,3 ŠEĆERI 3,9-4,5 3,6-4,2 3,6-4,3 3,0-4,4 2,8-5,0 *+ 2,3 *1,8-3,6 2,6 VITAMIN C mg/100 g 41-53 *65-81 54-77 57-121 49-52 91 101-200 *+ 80

Energetska vrednost

Glavičasti kupus – Crveni kupus – Kelj – Keleraba – Karfiol – Kelj pupčar – Lisnati kupus –

1.415 1.268 1.337 1.704 1.390 1.939 2.951 džula

DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA KUPUSNJAČA

Klijanje i nicanje Rast listova (faza rasada) Intenzivno obrazovanje listova Obrazovanje organa koji se koriste u ishrani Obrazovanje cvasti Cvetanje Plodonošenje Sazrevanje semena Karfiol, pekinški kupus ove faze prolaze u toku jedne godine, a ostale u toku dve godine

Dinamika rasta kupusnjača

-intenzivni rast listova 20 – 40 dana nakon sadnje -maksimum 50 – 70 dana od sadnje -maksimalan prečnik rozete, kod kupusnjača koje obrazuju glavicu, dostižu za 70 – 100 dana
Obrazovanje organa koji se koriste za ishranu započinje 10 – 20 dana pre nego li se formira 50% od maksimalne mase listova obrazovanje cvasti cvetanje obrazovanje plodova i sazrevanje plodova

BIOLOŠKE OSOBINE KUPUSNJAČA
ZAHTEV KUPUSNJAČA ZA TEMPERATUROM
KUPUSNJAČE SU RELATIVNO OTPORNE NA NISKE t0C NIČU NA 2-30C, ALI SPORO OPTIMUM JE 18-200C I

TADA NIČU ZA 3-4 DANA

U FAZI KLICINIH LISTIĆA KUPUSNJAČE PODNOSE KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO –50C

RASAD RASTE NA TEMPERATURI OD 5-80C, MADA JE OPTIMUM 12-170C, ODNOSNO KOD KARFIOLA 15-180C

KALJEN RASAD PODNOSI POSLE SADNJE –5 DO –60C LOŠE KALJEN RASAD STRADA VEĆ NA –2 DO –30C

OPTIMALNA t0c ZA RAST KUPUSNJAČA JE 15-180C VISOKE t0c PREKO 250C NEGATIVNO UTIČU NA RAST U FAZI RAZVIJENE LISNE ROZETE KUPUSNJAČE SU NAJOTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE

RANE SORTE KUPUSNJAČA POSEBNO KARFIOLA U TEHNOLOŠJOJ ZRELOSTI SU OSETLJIVE NA NISKE t0c –2 do –30C KASNE SORTE MOGU PODNETI MRAZEVE –5 DO –80C

A NEKE SORTE KUPUSA I DO –170C

OPTIMALNA TEMPERATURA ZA CVETANJE JE OKO 200C

ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA SVETLOSTI
biljke dugog dana umereni zahtevi najevći zahtev u fazi rasada

ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA VODI
visoki zahtevi rane sorte 60 – 70 % PVK kasne sorte 70 – 80 % PVK optimalna valažnost vazduha 60 – 90%

ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA ZEMLJIŠTU
na svim zemljištima (izuzev izrazito lakih i peskovitih) najpogodnija srednje teška neutralna reakcije zemljišta – kupus, karfiol – pH 6,5 keleraba – blago kisela zemljišta pH 5,5 keleraba ima najmanje zahteve za zemljištima karfiol i pekinški kupus imaju najveće zahteve

PROIZVODNJA KUPUSA

MONOKULTURA
UTIČE NA:
1.) FIZIČKA, HEMIJSKA I BIOLOŠKA SVOJSTVA ZEMLJIŠTA 2.) KOROVI 3.) ŠTETOČINE 4.) BOLESTI

TROPOLJNI PLODORED
BAZIRA NA REAKCIJI BILJAKA PREMA ĐUBRENJU STAJNJAKOM

KOD IZBORA PREDUSEVA VODITI RAČUNA O: PRIMENJENIM HERBICIDIMA POSEBNO AKO SU PREDUSEVI RATARSKE KULTURE ATRAZINSKI PREPARATI PIVOT... INTENZIVNI POVRTARSKI PLODORED: 1. PREDKULTURA 2. GLAVNA KULTURA 3. NAKNADNA KULTURA

VIŠEGODIŠNJE POVRĆE

KOD IZBORA PREDUSEVA VODITI RAČUNA DA: KUPUS DOLZI NA PRVO MESTO U PLODOREDU DOBRI PREDUSEVI SU: MAHUNARKE KRASTAVAC KROMPIR TRAVE ZA KASNU PROIZVODNJU POGODNA SU: STRNA ŽITA RANI KROMPIR LEGUMINOZE

VIŠEGODIŠNJE POVRĆE

OSNOVNA OBRADA JE NA DUBINU OD 20-25-30 cm Zavisno od: 1-vremena izvođenja i 2-preduseva

PREDSETVENA PRIPREMA

ĐUBRENJE KUPUSA
SA 10 t GLAVICA KUPUS IZNOSI:
Kg N 50 Kg P2O5 15 Kg K2O 50

ĐUBRi SE SA 20-40 t/ha STAJNJAKA-ČERNOZEM 40-60 t/ha STAJNJAKA NA LAKŠIM ZEMLJIŠTIMA OBIČNO SE ĐUBRI SA:
Kg N 120-130 Kg P2O5 80-100 Kg K2O 130-140

KOD RANIH SORTI OVE KOLIČINE SE MOGU UMANJITI ZA 20-30 % VREME I DINAMIKA UNOŠENJA

NAČIN PROIZVODNJE KUPUSA PROIZVODI SE IZ RASADA MOŽE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA ZAŠTO IZ RASADA?
RASAD RANOG KUPUSA ZA SADNJU DOSPEVA ZA 45-70 DANA SREDNJE RANI ZA 35-50 DANA KASNI ZA 30-40 DANA RASAD KUPUSA SE SADI KADA IMA FORMIRANIH 5-6 LISTOVA DOBRO RAZVIJEN KORENOV SISTEM

PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA mogućnost rane proizvodnje kupusa može se proizvoditi i u regionima sa kratkom vegetacijom mali utrošak semena lakša nega u fazi rasada Kupus se kod nas može proizvoditi čitave godine Rasad ranog kupusa za sadnju dospeva za 45 – 70 dana Srednje rani rasad za sadnju dospeva za 35 – 50 dana Rasad kanog kupusa dospeva za 30 – 40 dana

VREME PROIZVODNJE I BERBE
VREME SETVE MESTO SETVE VREME RASAĐIVANJA VREME POTROŠNJE

MEDITERAN

VI-VII XII-I

TUNELI MLAKI TUNELI TOPLI TUNELI MLAKI TUNELI OTVORENO POJE

VII-VIII II-III

X-III V

KONTINENT

I-II III V

III-IV V VI-VII

VI-VII VIII X-XII

Rasad se sadi kada ima 5 – 6 dobro razvijenih listova Rane sorte se sade na 50 x 30-40cm Srednje rane sorte 60-70 x 50-60cm Kasne sorte 60-70 x 50-60cm

AKO SE NE OSTAVE STALNI TRAGOVI ZA SPROVOĐENJE REDOVNIH MERA NEGE I BERBE USLED ČESTIH PROHODA MOGU NASTATI ŠTETE

STALNI TRAGOVI ZA PROLAZAK MEHANIZACIJE I PLATFORME ZA BERBU

NEGA KUPUSA Pojava praznih mesta, ako nedostaje 10% biljaka Međuredna obrada Navodnjavanje 20 – 40 mm Zaštita od korova Zaštita od bolesti Zaštita od štetočina

BERBA KUPUSA Prinos ranih sorti kupusa 20 – 30 t/ha Srednje kasnih sorti 35 – 40 t/ha Kasnih sorti 40 – 50 t/ha

PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA

PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA

BERBA KUPUSA

ISTOVAR KUPUSA

PRERADA KUPUSA

U 1 m3 stane oko 400 kg kupusa

PROIZVODNJA KUPUSA DIREKTNOM SETVOM Setva krajem aprila za srednje ranu proizvodnju Krajem maja početkom juna za kasnu proizvodnju Dubina setve 1 – 2 cm Seje se 1,5 kg semena/ha Setva je na 60-70 x 50-60 cm

KELJ-Brassica oleracea var. sabauda
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I MERE NEGE KAO KOD KUPUSA

KELERABA-Brassica oleracea var. gongylodes

KORISTI SE ZADEBLJALO STABLO-VARIVO ILI DODATAK JELIMA 10-12 % S.M. 6-7 % UGLJENIH HIDRATA VISOK SADRŽAJ ŠEĆERA VISOK SADRŽAJ VITAMINA C

KVALITET ZAVISI OD SADRŽAJA CELULOZNIH VLAKANA

SLIČNIH JE ZAHTEVA ZA USLOVIMA USPEVANJA DRUGIM KUPUSNJAČAMA OSETLJIVIJA JE NA NISKE TEMPERATURE

KELERABA JE KRATKE VEGETACIJE, GAJI SE KAO PREDKULTURA, MEĐUKULTURA I NAKNADNA KULTURA DUŽINA VEGETACIJE JE 65-100 DANA GAJI SE IZ RASADA A MOŽE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA OSNOVNE AGROTEHNIČKE MERE KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAČA IZUZETAK JE ĐUBRENJE ORGANSKIM ĐUBRIVIMA JER DOLAZI DO PUCANJA ZADEBLJALOG STABLA, ZATO SE ĐUBRI MINERALNIM ĐUBRIVIMA

ĐUBRENJE KELERABE Kg N 80-100 PROIZVODNJA KELERABE
VREME PROIZVODNJE RANA PROIZVODNJA LETNJA PROIZVODNJA JESENJA PROIZVODNJA SETVA SEMENA POČETAK FEBRUARA APRIL JUN SADNJA RASADA KRAJ MARTA MAJ JUL BERBA MAJ JULI-AVGUST TOKOM CELE JESENI

Kg P2O5 70-80

Kg K2O 80-100

RASAD SE SADI U FAZI 3-4 DOBRO RAZVIJENA LISTA RASAD SE SADI NA MEĐUREDNO RASTOJANJE: RANE SORTE NA: 25 x 25 cm ili 30 x 25 cm RASTOJANJE ZA KASNE I KRUPNE SORTE KELERABE JE: 35 x 30 cm ili 40 x 30 cm KOLIČINA SEMENA KOD RANIH SORTI JE 800-1000 g KOLIČINA SEMENA KOD KASNIH SORTI JE 400-1500 g KELERABA SE MOŽE PROIZVODITI DIREKTNOM SETVOM SEMENA KAO SREDNJERANA I ZA KASNU PROIZVODNJU (NEMA RANE PROIZVODNJE) RAZMACI IZMEĐU REDA KAO KOD PROIZVODNJE IZ RASADA, A U REDU GUSTO, S TIM DA SE PROREDI NA 10 cm POTREBNO JE 1,5-2,0 kg SEMENA/ ha OSTALE MERE NEGE KAO KOD DRUGIH KUPUSNJAČA

PRINOS RANIH SORTI 10-30 t/ha PRINOS KASNIH SORTI 40-60 t/ha

J DN O IZV O PR

N ME E AS

E AB ER EL AK

LJUSKA ILI SILIKVA I SEME

KARFIOL-Brassica oleracea var. botrytis

KARFIOL JE BOTANIČKI JEDNOGODIŠNJA BILJKA DUGE VEGETACIJE 200-330 DANA, ZATO SE GAJI KAO DVOGODIŠNJA VRSTA ZA PROIZVODNJU SEMENA IZUZETNOG JE KVALITETA DIJETALNA HRANA ZA BOLESNIKE, STARIJE OSOBE I DECU SPRAVLJAJU SE RAZLIČITA VARIVA ILI ZA MARINIRANJE, SUŠENJE I ZAMRZAVANJE

ZAHTEV KARFIOLA ZA USLOVIMA USPEVANJA
U ODNOSU NA OSTALE KUPUSNJAČE KARFIOL IMA IZRAŽENE ZAHTEVE SEME KARFIOLA KLIJA VEĆ NA 1ºC OPTIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE SEMENA JE 20-25OC I TADA NIKNE ZA 5-8 DANA OPTIMUM ZA RAST JE 18ºC ZAHTEVA VISOKU VLAŽNOST VAZDUHA 85 % ZAHTEVA VISOKU VLAŽNOST ZEMLJIŠTA 80 % PVK VISOKE TEMPERATURE PREKO 25ºC UZ SUŠU NEGATIVNO UTIČU NA KVALITET CVASTI ZAHTEVA SREDNJE TEŠKA, BOGATA ZEMLJIŠTA DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDU OBRADA DUBOKA DO 30 cm, POSTRNO 25 cm

ĐUBRENJE KARFIOLA
ĐUBRI SE SA 40-50 t/ha STAJNJAKA SA 10 t PRINOSA IZNOSI:

Kg N 60

Kg P2O5 25

Kg K2O 70

ĐUBRI SE KAO KUPUS OSETLJIV NA NEDOSTATAK MIKROELEMENATA I AZOTA

Kg N 120-130

Kg P2O5 80-100

Kg K2O 130-140

OD MIKROELEMENATA OSETLJIV JE NA NEDOSTATAK B I Mo NA SLABO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIMA HRANIVIMA I ZA PLANIRANI PRINOS OD 15-30 t/ha ĐUBRI SE SA:

Kg N 160-210

Kg P2O5 65-100

Kg K2O 200-260

Kg CaO 170-200

Kg MgO 18-25

PROIZVODI SE IZ RASADA KVALITETAN RASAD SE PROIZVEDE ZA 5-6 NEDELJA VREME PROIZVODNJE RANA PROIZVODNJA SREDNJE RANA PROIZVODNJA KASNA PROIZVODNJA ZIMSKA PROIZVODNJA MEDITERAN SETVA FEBRUAR MART MAJ I JUN JUL SADNJA APRIL KRAJ APRILA JUNU I JULU AVGUST I SEPTEMBAR BERBA JUN JUN I JUL SEPTEMBAR I OKTOBAR OD OKTOBRA DO MARTA

SADNJA KARFIOLA
60 cm X 40 cm 50 cm X 50 cm

MERE NEGE

KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAČA SPECIFIČNE MERE NEGE-VEZIVANJE -ZALAMANJE

BERBA KARFIOLA

PRINOS KARFIOLA JE 20-50 t/ha

RF IOLA OVANJE K A PAK

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUŽE

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUŽE

BROKOLA-Brassica oleracea var. botrytis-cymosa (italika)

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUŽE

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUŽE

KELJ PUPČAR-Brassica oleracea var. gemmiferae

PROIZVODNJA SEMENA KUPUSA Prostorna izolacija 2000m Prinos semena 500 – 1.200 kg/ha

SALATA-Lactuca sativa L.

Salata je jednogodišnja zeljasta, dikotiledona, lisnata povrtarska vrsta iz familije Asteraceae-Glavočika. Spada među najstarije povrće prvi pisani podaci su iz III veka pre naše ere. Salata vodi poreklo od divlje vrste Lactuca scariola

Čiji je geocentar porekla:-Srednja Azija -Evropa -Severna Afrika Veliki proizvođači i potrošači su:-SAD, -Holandija, -Francuka

Kod kulturnih formi salate razlikujemo 5 varijeteta: 1. Lisnata salata-Lactuca sativa sub.sp. sekalina sa 3 var. var. foliosa var. acephala var. crispa 2. Salata za rezanje-Lactuca sativa var.acephala 3. Glavičasta salata-Lactuca sativa var. capitata 4. Salata marula ili Rimska salata -Lactuca sativa var. romana sub.var. longifolia 5. Šparglasta salata-Lactuca sativa var. angustana sub.var. asparagina Kod nas se najviše gaje glavičaste forme salate

Gde se danas salata gaji? Zbog čega se salata gaji?

Zbog male energetske vrednosti i visokog sadržaja biološko vrednih i zaštitnih materija i to:

Mineralnih materija: K, Ca, P, Mg, Fe, Mn, Mo, Zn Vitamina C, B1, B2, beta karoten, vitamin K

Jabučne, Limunske i Oksalne kiseline

Proteina i niskog sadržaja ugljenih hidrata Pored toga salata sadrži i štetne materije NO3 i NO2 Laktucin i Laktukopikrin

Hemijski sastav glavičaste salate
Sadržaj u % na svežu materiju Suva materija 4,6-11,6 Sirovi proteini 0,6-2,9 Masti 0,3-0,6 Ugljeni hidrati 0,1-2,3 Celuloza 0,6-0,9 Mineralne materije 0,8-1,3

Sadžaj vitamina (mg/kg sveže materije) C 4,9-90,0 B1 0,25-2,0 B2 0,25-1,24 β-karoten 2,7-16,0 K 2,0

Botaničke osobine i sorte salate
Dužina vegetacije je 30-60-90 dana Niče za 6-8 dana Morfološke oznake

Do danas je registrovan velik broj sorti za gajenje na otvorenom polju i u različitim tipovima zaštićenog prostora

Domaće sorte-Novosadska majska maslen -Vuka -Univerzal -Safir

Po vremenu proizvodnje razlikuju se: Sorte za ranu proizvodnju sa neposrednim prekrivanjem Sorte za prolećnu proizvodnju bez neposrednog prekrivanja Sorte za letnju proizvodnju Sorte za jesenju proizvodnju Sorte za zimsku proizvodnju Sorte za jesenje-zimsku proizvodnju u zaštićenom prostoru

Po kvalitetu listova razlikuju se: Maslenke ili puterice Kristalke ili ledenke

BIOLOŠKE OSOBINE
Zahtev salate prema temperaturi
Biološki minimum za nicanje salate je na temperaturi 2-30C Optimum je znatno viši i to:-u toku dana 18-200C -noću 8-120C Vegetativni organi 12-150C Generativni organi 20-250C (vazduha) i zemljišta 18-200C Kritična minimalna t0C za vegetativi rast je 20C, a kritična maksimalna t0C je 300C Mlade biljke dobro podnose niske t0C, 1-20C,

kratkotrajne mrazeve i do –80C, sa starošću biljke raste otpornost na niske temperature

Salata ne podnosi visoke temperature Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C Salata ne podnosi visoke temperature Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C Rane sorte stadijum jarovizacije prolaze za 10 dana

Letnje i kasne sorte stadijum jarovizacije prolaze za 20 dana

U kontrolisanim uslovima kakve pruža zaštićeni prostor treba obezbediti:-za nicanje 12-150C -u fazi sadnje i ukorenjavanja 12-140C -do kraja vegetacije t0 vazduha do 150C i temperaturu zemljišta do 80C

Zahtev salate prema svetlosti
Biljka dugog dana Zahteva puno svetlosti i dužinu dana od 10-12 h, kod letnjih i kasnih sorti salata zahteva 12-16 h

Zahtev salate prema vodi
Optimum je 60-70 % od PVK i 70-80 % R.V.V.

Proizvodnja salate
Zahtev salate za zemljištem
Salata zahteva srednje laka do srednje teška zemljišta neutralne do slabo kisele reakcije pH 5,8

Plodored
II mesto, najčešće je prethodna, naknadna ili međukultura

Obrada zemljišta
Za ranu proizvodnju, osnovna obrada je u jesen na dubinu od 25-30 cm. Za jesenju i ozimu proizvodnju osnovna obrada je po skidanju prethodne kulture

ĐUBRENJE SALATE
Sa 10 t prinosa salata iznosi: Kg N 33 Đubri se sa: Kg N 60-100 Kg P2O5 60-100 Kg K2O 100-120 Kg P2O5 13 Kg K2O 77

Način proizvodnje
1.Direktnom setvom semena 2. Iz rasada i to kao prolećna, jesenja i ozima kultura

1. Direktnom setvom semena
Seje se na 20-30 cm X 10-20 cm ili u 4-rede trake 50-60 X 10-20 X 10 cm Dubina setve 1-2 cm Potrebno 2-3 kg semena/ha

2. Preko rasada
Setva je u različitim tipovima zaštićenog prostora tokom februara-marta meseca -kontejneri -hranjive kocke -jifi saksije sa 2-3 g/m 2 semena ako se rasad proizvodi bez pikiranja ili sa 5-6 g/m 2 semena ako se rasad proizvodi sa pikiranjem Za 1 ha potrebno je 0,5-0,7 kg semena

Sadnja je za 25-30 dana nakon setve za proizvodnju rasada

PROIZVODNJA PROLEĆNA JESENJA OZIMA

SETVA II-III VII-VIII VIII

SADNJA III-IV IX X

BERBA V-VI XI III-IV

Prolećna sadnja rasada je krajem marta početkom aprila, berba salate je u maju i junu Za jesenju proizvodnju-setva je kraj jula, početak avgusta, sadnja je u septembru, a berba je u novembru Ozima proizvodnja salate-setva je u avgustu, sadnja je u oktobru, a berba u martu i aprilu

Sadnja je na 20-30 cm X 10-20 cm ili u

10- 20

cm

20-30 cm

4-rde pantlike 50 cm X 20 cm X 10 cm
50 cm

50 cm

10 cm

20 cm

Nega salate
1-2 kultiviranja zalivanje sa po 20-30 mm vode 2-3 puta Herbicidi protiv korova -Kerb 50 wp 3-4 kg/ha, -karenca 42 dana

Fungicidi protiv plamenjače

Berba salate

Prinos-ozimih sorti 15 t/ha -prolećnih sorti 20-30 t/ha -jesenjih 25-40 t/ha

Proizvodnja salate u zaštićenom prostoru
Vreme proizvodnje salate u zaštićenom prostoru
Objekat Setve Tuneli i Plastenici bez grejanja Objekti sa grejanjem 20.VIII 30.VIII 10.IX 1.III 5-10.IX 10-25. X Vreme Sadnje 15.IX 25.IX 5. X 25.III 5-10.X 25.XI-25XII 20.X 10.XI 25.XII 25.iV 25.XI-24.XII 15.I-15.II Berba

PROIZVODNJA SEMENA SALATE
Fakultativno je samooplodna biljka Prostorna izolacija 300 m Prinos semena 500-800 kg/ha

SPANAĆ-Spinacea oleracea L.

Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije Tehnološku zrelost dostiže za 35-60 dana, a Fiziološku zrelost za 120-300 dana Belančevine 2,28 % Fe, Ca, K beta karoten Oksalna kiselina NO2 i NO3 Salata, varivo, prerada Vodi poreklo iz Irana i Avganistana, po drugima vodi poreklo od divlje forme Spinacea tetranda, divlji spanać koji raste na Kavkazu. U zapadnu Evropu je dospeo u XII veku.

Biološke osobine spanaća
Zahtev spanaća za temperaturama
Niče na 3-40C, optimum je 200C. Optimum za razvoj vegetativnih organa je 13-160C, a generativnih 250C. Kritična minimalna t0C je 10C, a maksimalna 300C U fazi prvih listova biljka podnosi –6 do –80C Pod snegom i do –200C

Zahtev spanaća za svetlošću
Nema velike zahteve, spada u biljke dugog dana

Zahtev spanaća za vodom
Ima velike zahteve, visok transpiracioni koeficient Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % od PVK, a vazduha 80-85 %

Proizvodnja spanaća
Zahtev spanaća prema zemljištu Zahteva srednje teška, propustljiva strukturna i plodna zemljišta. Stari povrtari su pomoću spanaća određivali plodnost zemljišta. Zahteva 6,5-7 pH

Plodored
Dolazi na drugo mesto u plodoredu

Obrada zemljišta
Jesenja duboka ili po skidanju predkulture plitko oranje, predsetvena priprema

Đubrenje spanaća
Sa 10 t spanać iznosi: 50 kg N 20 kg P2O5 40 kg K2O i 20 kg CaCO3 Zbog opasnosti od nakupljanja NO3 đubri se sa: 80-100 kg N, P2O5, i K2O

Tehnoligija proizvodnje spanaća
Proizvodi se direktnom setvom semena -Prolećna -Jesenja -Ozima proizvodnja Seje se na 20-25 cm X 3-6 cm ili u trake 40-50 cm X 15 cm X 3-6 cm Potrebno je 25-30 kg semena po ha

Nega spanaća
Roneet 4-5 l/ha+Venzar 0,5 kg/ha Navodnjavanje

Berba spanaća
Prinos 10-25 t/ha

Semenska proizvodnja spanaća -prostorna izolacija 1000-1500 m. Prinos semena 800-1200 kg/ha

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->