Broj 169-170

Strah od drugog i drugacijeg
Mnoge pojave u politickom i drustvenom zivotu Srbije upozoravaju da se, i dve godine posle zavrsetka rata i napadnog govora o miru jedno vreme, ponovo podstice ksenofobicna svest. Pored ekonomske bede, depresije i beznadja, svesno se obnavljaju predrasude, zablude i stereotipi o sebi i drugima. To, naravno, samo uvecava strah i mrznju, a u praksi rezultira sve masovnijim nasiljem
Da li su i kakva iskustva, iz netom protekle ratne drame, izvukli rezim i gradjani Srbije? Moze li se govoriti o pozitivnim promenama, kada je rec o ksenofobiji i mrznji? Nazalost, na ova i ovakva pitanja moze se i mora odmah odgovoriti negativno ili uglavnom negativno. Mnoge pojave u politickom i drustvenom zivotu Srbije upozoravaju da se, i dve godine posle zavrsetka rata i napadnog govora o miru jedno vreme, ponovo podstice ksenofobicna svest. Pored ekonomske bede, depresije i beznadja, svesno se obnavljaju predrasude, zablude i stereotipi o sebi i drugima. To, naravno, samo uvecava strah i mrznju, a u praksi rezultira sve masovnijim nasiljem. Monopolizacija najuticajnijih medija, totalna manipulacija citaocima, slusaocima i gledaocima, (medijsko) forsiranje ekstremne desnice, nedoslednost u provodjenju Dejtonskog sporazuma, odbijanje saradnje sa Haskim tribunalom, uporan rad na podeli Bosne i Hercegovine, odbijanje dijaloga sa Albancima, nastavljanje politike kojom se zemlja drzi u izolaciji, zigosanje onih koji drugacije misle, Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom; sve do uvrstavanja Republike Srpske u redovni meteoroloski izvestaj na TV Srbije, samo su neki indikatori obnavljanja nacionalizma, sovinizma, ksenofobije i mrznje. Ponovo se, direktno ili indirektno, rehabilituje teza o zaveri protiv Srba i Srbije. To, pored ostalog, pokazuje i Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom, objavljena aprila ove godine. Glorifikacija Srba i njihove istorije data je u vec uobicajenim stereotipima. Prema autorima Deklaracije, Srbi su u istoriji »samo branitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i demokratskog ubedjenja«. Oni su bili »i brana najezdi i unistavanju drugih naroda«. Kada bi sve receno u Deklaraciji o Srbima i bilo tacno (sto nije slucaj), ostaje pitanje zasto se u ovom dokumentu, posle svega sto se desilo, ne pominje stradanje drugih naroda u ovom ratu, niti odgovornost srpskih nacionalista, sovinista i ksenofoba za stradanja, pa i stradanja samog srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ipak su, u novije vreme, u ovom pogledu, najdalje otisli ucesnici Simpozijuma o filosofiji rata, odrzanog 1996. na Cetinju, ciji radovi su objavljeni u zborniku pod nazivom Jagnje bozije i zvijer iz bezdana, u izdanju »Svetigore« sa Cetinja. Jezikom

koji predstavlja simbol grada »ociscenog kroz oganj«. stavise. koje su rodili licemerni Englezi«. Nesporno je da na sirenje ksenofobije uveliko utice i stanje (ne)obrazovanosti gradjana Srbije. posebno prema Albancima. Tu se. buduci da su vecim delom u pitanju studenti i gradjani Beograda. koji Srbina »vekovima merka«. Prema sluzbenim statistikama. izjavljuje da pre rata nisu imali problema sa svojim komsijama druge nacionalnosti. da je zato bio odbrambeni. da je to bio »genocidni rat protiv srpskog naroda pod okriljem Ujedinjenih nacija«. istice da je ovaj rat Srbima bio nametnut. uz ostalo. Dalje se govori o »podmuklom susedu«. zbog snage njihove ljubavi.rata i mrznje. neprimerenim za filosofsko-teolosku raspravu. onda su pretpostavke za ksenofobicnu svest bitno »poboljsane«. Ako tome dodamo i podatak da 39% odraslih gradjana Srbije nije nikada putovalo u inostranstvo. skretala paznju od kljucnih zivotnih problema ljudi. a da je njih 32% putovalo samo u susedne zemlje radi sopinga. drustvene prilike u zemlji nerealno prikazivala kao povoljne. Naprotiv! Svojim mitomanskim. da smo se suprotstavili »licemernim Amerikancima. U ovom pogledu se razlikuju samo rezultati istrazivanja ucesnika Protesta 96/97. A Srbi su objekat mrznje drugih. podizala tenzije. direktno podsticu ksenofobiju i mrznju. ovi rezultati se ne smeju preceniti. ulogu velikodrzavne ideologije u podsticanju ksenofobije ne treba niposto umanjivati. Ulogu velikodrzavne ideologije u podsticanju ksenofobije ne treba niposto umanjivati Obnova i odrzanje ksenofobije je. Da su mrznja i ksenofobija vecim delom indukovane. svakako. gotovo 2/3 njih je nepismeno ili polupismeno. Etnicka distanca je vrlo velika. odnosno nema uopste skole ili ima tek zavrsenu osnovnu skolu. Susedi i nacionalne manjine se od vecine gradjana dozivljavaju kao opasan faktor po integritet Srbije. za situaciju u kojoj smo se nasli iskljucivo optuzivala druge i stalno sirila . Obnavljanjem mita o »svetom zlocincu« ucesnici ovog skupa su i definitivno napustili osnovna nacela hriscanske etike. ovaj zbornik. a tek njih 6% optuzuje protivnicku stranu za izazivanje rata. o »komsiji ubojici i ukoljici«. odnosno njegov sadrzaj i njegove poruke. zbog toga sto su nosioci dobra i istine. da je to bio »saborni podvig«. Podrazumeva se da su masovno manifestovali antiksenofobicnost. pobedili u ovom ratu jer su ocistili barem deo multietnicke Bosne i bar deo »Srbima mrskog Sarajeva«. Oni su. Istrazivaci su. Ovde ispitanici u preko 90% slucajeva preferiraju gradjanske vrednosti i gradjanski model razvoja drustva. prema misljenju ovih ksenofoba. potvrdjuju i rezultati istrazivanja stavova izbeglica o ratu. te Nemcima i Austrijancima »koji su nas oduvek mrzeli i napadali«. uocili i proces svojevrsne retradicionalizacije svesti gradjana Srbije. olaksano i dominacijom kolektivisticke i autoritarne vrednosne orijentacije. zbog cvrstine njihove vere. U jednom od takvih istrazivanja njih 70% izjavljuje da se rat mogao izbeci. zbog dubine njihovog pamcenja. Mada bi se ovo moglo oznaciti kao budjenje gradjanske svesti. takodje. Vecina ih. Naravno. anahronim ciljevima i krajnje neprimerenim metodama njihovog ostvarivanja (»konacno resenje naseg nacionalnog pitanja«) vlast je »zaludjivala« narod. a tek nesto manja prema Muslimanima i Hrvatima. kaze se u ovom zborniku.

kako su to mudri ljudi davno uocili. tako i o sebi. Svim sredstvima demokratske i gradjanske borbe treba podsticati proces denacifikacije i svojevrsne dekolektivizacije. zablude i stereotipe. tako i o drugima. koja su. kao ekstremnog vida odbijanja drugog i drugacijeg. kod ispitanika stoje na samom dnu pozeljnih osobina predsednika. Pa ipak. Vera Erlih i mnogi drugi. razvijenu i modernu evropsku drzavu ici veoma sporo i trajati dosta dugo. I najnovije istrazivanje agencije »Mark Plan« o najznacajnijim osobinama koje treba da ima predsednik Republike. stereotipa i predrasuda. vec i svaki onaj u okviru vlastite etnicke grupe ko se usudjuje da drugacije misli i govori u odnosu na vladajuce stereotipe. prvenstveno. pravnu. Upravo zivot sa drugima i drugacijima omogucava lakse prevladavanje gomile laznih predstava. Zivot sa drugacijima od sebe upravo omogucava da bolje razumemo i sebe same. ali i inatu i velikoj emotivnosti. to je nuzno ciniti i onda kada postoje i najmanje mogucnosti. istovremeno. znaci da ce i proces transformacije Srbije u demokratsku. Dvornikovic. o kojima su pisali Cvijic. kao sto su demokratija i tolerancija. Naime. jasno pokazuje. obrazovne.predrasude. Sve to navodi na zakljucak da velika vecina ljudi u Srbiji danas jos uvek nema kulturne. Ove i ovakve sklonosti podrazumevaju i trazenje »zrtvenog jarca« za vlastite slabosti i nedace. gradjanske vrednosti. ekonomske i druge bitne pretpostavke da se u dogledno vreme transformise od pukog podanika u samosvesnog gradjanina. odnosno naglasenoj potrebi za grupnom identifikacijom i izrazenom podanickom mentalitetu. misli na ukorenjenu sklonost ka trpnji. Krstan Malesevic . melanholiji. kako o sebi. Ovde se. takodje. to. Svemu recenom treba dodati i neka antropoloska svojstva ljudi i naroda sa ovih prostora. Zato i nije lako odgovoriti na pitanje kako se u takvim okolnostima boriti protiv ksenofobije. To. takodje. Zato se i sumnjici ne samo svaki stranac. kako o drugima. Pritisak tradicije na savremenije obrasce ponasanja je otuda bio i ostao dosta snazan. mogla da uticu i svakako su uticala na vrednosna opredeljenja nasih gradjana. psiholoske.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful