You are on page 1of 3

VODA ZA PIE - IZVORITA PODZEMNIH VODA Ciklus voda na planeti, uticaj oveka.

Podzemna voda je hemijsko jedinjenje, meutim, to je i meavina H20, gasova, mineralnih i organskihmaterija. Zbog razliitih odnosa pojedinih komponenti, koji su promenljivi u prostoru i vremenu, u praksi se ee koristi termin podzemne vode. Voda je na planeti raspostranjena u vidu tzv. hidrosfere. Ona ukljuuje sve tene i smrznute povrinske vode, podzemne vode u tlu i stenama i atmosfersku vlagu. Prema sadanjim istraivanjima, smatra se da je ukupna koliina voda na planeti nepromenjena u poslednjih milijardu godina, mada se njihova distribucija menja tokom geolokog vremena. Ukupna zapremina svih voda je oko 1.4x109 km3. Od toga, na okeane otpada oko 97% (slane) vode, a na polarne kape i gleere jo oko 2%. Aktivnost oveka znaajno utie na delove hidrosfere i hidroloki ciklus, od kojih su najznaajniji toksine hemikalije, radioaktivne supstance, industrijski otpad, mineralna ubriva, herbicidi, pesticidi, naftni derivati, urbani otpad, termalno zagaenje. Posledice delovanja oveka su mnogobrojne i zastraujue, ali se kao najznaajnije u globalnom smislu, smatraju eutrofikacija akvatinih sistema, kisele kie i efekat staklene bate. Poveanje sadraja CO2 u atmosferi usled sagorevanja fosilnih goriva, moe u 21. veku da dovede do globalnog poveanja temperature na povrini Zemlje za 50C! Odakle voda za vodosnabdevanje?Najee zablude o podzemnim vodama. Poreklo vode za vodosnabdevanje je ustvari iz plitkih podzemnih voda (0.3% ukupne koliine voda) i reka (0.0001%), to je daleko ispod 1% svih voda na Zemlji. Najee zablude o podzemnim vodama rezultat su nepoznavanja njihovih karakteristika i uslova njihove egzistencije, kao i nepotovanja osnovnih vodoprivrednih postulata: 1.Voda je nezamenljiva materija, 2.Vode su javno blago, 3.Vodama se raspolae demokratski, 4.Vodama se upravlja jedinstveno (integralno), 5.Vodoprivredna jedinica je sliv, 6.Vodoprivreda je kompleksna (sveobuhvatna) akcija, 7.Upotrebljiva voda je proizvod ljudskog rada Zato su podzemne vode znaajan resurs? Pre svega zbog svog ivotnog znaaja (ivotnih procesa, koji su nemogui bez vode), a zatim i zbog svoje svakodnevne primene, a najvaniji su: najvanija primena voda za pie, upotreba u

domainstvima, u urbanim sredinama pored vode za pie, protiv poara, ienje ulica, sanitacija, odlaganje otpada, u poljoprivredi (navodnjavanje ponegde uslov ivota), industrijski procesi. Njihova primena je zgodna iz vie razloga, kao to su: dostupnost, dobar kvalitet, relativno dobra zatienost od zagaenja, preiavajui potencijal porozne sredine, veliki rezervoarski prostor. ta je izvorite podzemnih voda? Podzemna fabrika. Ima vie definicija, ali ni jedna nije potpuna. Prema Zakonu o vodama (1991.), to je prostor na kome se zahvata voda radi javnog vodosnabdevanja stanovnitva. Jedna hidrogeoloka definicija: to je hidrogeoloka sredina izuenih kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika iz koje se eksploatiu izdanske vode, zajedno sa povrinom terena obuhvaenom I i II zonom sanitarne zatite.... Osnovni parametri i odlike izvorita su: Kapacitet (resursa voda i izvorita), kvalitet voda, stabilnost kapaciteta i kvaliteta, sigurnost rada izvorita i ekonomski parametri (investicioni trokovi i eksploatacioni trokovi). Ustvari, izvorite ima sve karakteristike podzemne fabrike za proizvodnju vode za pie. Parametri, problemi izvorita. Borba za ouvanje resursa podzemnih voda i samog izvorita. Parametri izvorita su: kapacititet resursa voda i samog izvorita, kvalitet podzemnih voda i ekonomski inioci, u koje se mogu ubrojati investicioni i eksploatacioni trokovi. Dve velike grupe problema koji se javljaju tokom rada izvorita su: opadanje kapaciteta i promena (obino pogoranje) kvaliteta podzemnih voda. U zavisnosti od izraenog problema, primenjuju se i razliite mere za ouvanje, ili poveanje (kapaciteta) izvorita, odnosno pobljanje (kvaliteta) podzemnih voda. Kakvih izvorita ima? U zavisnosti od prirodnih uslova, potreba, civilizacijskog nivoa i drugih mnogobrojnih inilaca, izvorita se mogu podeliti na razliite naine. Najea je podela prema hidrogeolokim uslovima i prema nainu obnavljanja resursa podzemnih voda. Karakteristina su izvorita u aluvijalnim sredinama, pukotinskim i karstnim sredinama, neogenim bazenima, primorskim oblastima. Izvorita mogu biti sa prirodnim obnavljanjem resursa podzemnih voda i/ili sa vetakom infiltracijom. ta biva kada ne gledamo dalje od esme inertnost sistema podzemnih voda Osnovno nerazumevanje problema izvorita je posledica neshvatanja prirode i jo vie dinamike procesa podzemnih voda osnovna karakteristika procesa vezanih za podzemne vode je njihova velika inertnost i sporost, u odnosu na procese povrinskih voda (i voda u komunalnim sistemima). Virtuelna zbilja (igra malog boga), ili alati sa simulaciju strujanja podzemnih voda. Obzirom na kompleksnost i brojnost uticajnih parametara kod podzemnih voda, neophodno je u praktinom reavanju problema da se raspolae i sa odgovarajuim alatima za prouavanje izuavanih procesa. Danas je metoda matematike simulacije, odnosno matematikog modeliranja

strujanja podzemnih voda i prateih procesa najrairenija u inenjerskoj praksi. Postoji na stotine programa, softvera, koji na obinom PC raunaru i po pristupanoj ceni, omoguavaju praktian rad. Upravljanje resursom podzemnih voda. Upravljanje izvoritem podzemnih voda. Sve vei nedostatak neophodnih i kvalitetnih voda namee sve vie potrebu kontrole i upravljanja postojeim i dostupnim resursima. U svetu se zapaa da je u oblastima sa veim nedostatkom potrebnih voda prisutno vee upravljanje postojeim resursima, to je rezultat nude za preivljavanjem. Upravljanje resursima podzemnih voda se realizuje na razliite naine (zakonodavno, obiajno, tehniki), sa razliitim ciljevima (vodosnabdevanje, poljoprivreda, ekologija) i na razliitim nivoima (lokalno, regionalno, dravno). Ipak, ono je prisutno u razvijenijim zemljama, dok su nerazvijene osuene na e. Integralno upravljanje vodama u urbanim celinama prof. Dr Milenko Pui, dipl.in.geol., Katedra za hidrogeologiju, Rudarsko geoloki fakultet