P. 1
Prezentacija Sazetka Politike o Ljudskim Pravima u Obrazovnom Sistemu

Prezentacija Sazetka Politike o Ljudskim Pravima u Obrazovnom Sistemu

|Views: 6|Likes:
Published by Mišo Živanov
Prezentacija sažetka politike o nepoštovanju ljudskih prava u obrazovnom sistemu Srbije. Kreirano kao prateći materijal sažetka javne politike o nepoštovanju ljudskih prava i diskriminacije u obrazovnom sistemu Srbije u okviru seminara NDI o kreiranju javnih politika zasnovanih na činjenicama i dokazima.
Prezentacija sažetka politike o nepoštovanju ljudskih prava u obrazovnom sistemu Srbije. Kreirano kao prateći materijal sažetka javne politike o nepoštovanju ljudskih prava i diskriminacije u obrazovnom sistemu Srbije u okviru seminara NDI o kreiranju javnih politika zasnovanih na činjenicama i dokazima.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Mišo Živanov on Feb 14, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/08/2013

pdf

text

original

NEPOŠTOVANJE LJUDSKIH PRAVA I DISKRIMINACIJA U OBRAZOVNOM SISTEMU

Sažetak javne politike

NEADEKVATNA NAUČNA SREDSTVA NEEDUKOVAN NASTAVNI KADAR STANDARDI KOJI SE NE PRIMENJUJU NEODGOVORNOST INSTITUCIJA

POVERENICA RADNA GRUPA PREPORUKE RADNE GRUPE NACIONALNI PROSVETNI SAVET ?

IZDAVAČ MINISTARSTVO OBRAZOVANJA UPUT ZAVOD ZA UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA OCENA ZAHTEV ? ODLUKA PREDLOG MINISTAR OBRAZOVANJA NACIONALNI PROSVETNI SAVET .

kao ni ko u okviru nadležnih institucija odlučuje o njihovom zahtevu. Isto tako.“* *Iz izveš taja Agencije za borbu protiv korupcije .„Stiče se utisak da je zakonska procedura odobravanja udžbenika previše komplikovana i da je nejasna uloga institucija koje učestvuju u tom postupku. podnosioci zahteva nemaju povratnu informaciju šta se dešava sa njihovim zahtevom u određenoj fazi procedure odobravanja udžbenika i ocene kvaliteta.

Ukoliko se u udž beniku navode nedokazane hipoteze. činjenicama.  Sadrž aj udž benika zasnovan je na savremenim dostignućima i aktuelnim podacima.  U sadrž aju udž benika nema materijalnih grešaka. . zaključcima.STANDARD 2 Sadrž aj udž benika zasnovan je na naučno potvrđenim teorijama. jasno se ukazuje na to da nisu nauč no proverene.

PRIMER NEPOŠTOVANJA STANDARDA: “Psihologija” za gimnaziju. od kojih se na jednom “otvoreno patologizuje” svođenjem na reč enicu da je to “poremećen odnos hormona”. . homoseksualnost je pomenuta u odeljku posvećenom prostituciji u problematič nom kontekstu gde se istopolna seksualno/emotivna orijentacija pominje posle “zoofilije i nekrofilije” (oblici ponaš anja koji su svrstani u psihič ke poremeć aje). ugostiteljske i š kole za lič ne usluge. u okviru dela o prostituciji koji se tretira kao patološ ki druš tveni fenomen. “Psihologija” za turistič ke. homoseksualnost se spominje na dva mesta.

! ? .

STANDARD 6 Udž benik doprinosi razvoju i oč uvanju nacionalnog i kulturnog identiteta. izgrađivanju pozitivnih međuljudskih odnosa. podrž ava tolerantan odnos prema drugim etnič kim i verskim zajednicama i u njemu nema diskriminatornih sadržaja i uvredljivih naziva.  Udž benik doprinosi formiranju pozitivnih odnosa prema radu. druš tvenoj solidarnosti. .STANDARD 5 Jezik je primeren sadržaju predmeta i na pravilan nač in se koristi struč na terminologija. znanju . poštuje se rodna ravnopravnost i na prikladan nač in se koriste imenice oba roda. U udž beniku se afirmiš u principi demokratije i ljudska prava.

краст-ача . ? . reč “glupača” definisana je kao “ženska osoba”. “Gramatolomija“ za š esti razred koji se koristi u nastavi srpskog jezika. лозов-ача .PRIMER NEPOŠTOVANJA STANDARDA: U udž beniku za gramatiku. глуп-ача .женска особа.врста жабе.врста пића.

 Samo jedna trećina prikazanih likova su žene. 63% 37% Na osnovu analize udž benika za I i II razred osnovne š kole - «Svet oko nas» i «Priroda i druš tvo» .PRIMER NEPOŠTOVANJA STANDARDA:  Svaku ilustraciju ženske osobe u udž benicima prate po dve ilustracije muške osobe.

profesionalnim aktivnostima. BIZNISMEN PROFESOR POLITIČAR MED. SESTRA FRIZERKA VASPITAČICA . U udž benicima su ženski likovi prikazani u pasivnim i tradicionalnijim aktivnostima. a muški likovi u jakim.

2011.   Romi su prema viđenju ispitanika ubedljivo najviše etnička diskriminisana grupa. Pripadnici LGBT populacije i osobe sa invaliditetom su najč eš će određeni kao najdiskriminisaniji posle Roma. 2011. Kod ispitanika. Istraž ivanje - «Diskriminacija u Srednjim š kolama». odbor za ljudska prava u Srbiji. prepoznata rodna diskriminacija nije shvaćena u adekvatnoj meri i obimu . . Izvor: «Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoš kolaca u Srbiji». Beogradski centar za ljudska prava. str21. Tako su identifikovani u apsolutno svakoj š koli. Marija Radoman.Hel.

uč enici u najveć em procentu izjavljuju da je maltretiranje homoseksualaca u njihovoj š koli najzastupljenije. kao š to su pripadnici etnič kih manjina. Beogradski centar za ljudska prava. zona Nenasilja“. 2011. . ZONA NENASILJA - OBUKA PREDSTAVNIKA SKOLA. deca sa invaliditetom. Izvor: Projekat "SRBIJA. a zatim slede ostale marginalizovane grupe. čak 60% ispitanika smatra da je opravdano nasilje nad LGBT. NVO I MLADIH ZA PRIMENU NENASILNIH TEHNIKA" sprovodi Organizacija Kreativnog Okupljanja „OKO“ iz Beograda. Istraž ivanje - «Diskriminacija u Srednjim š kolama».Prema rezultatima projekta „Srbija. itd.

.

poverenica za zaš titu ravnopravnosti .“Školstvo je najdirektniji put kojim se mladima prenose društvene vrednosti" Nevena Petrušić.

ZASTAREO SISTEM NEUSKLAĐENI UDŽBENICI RAZVOJ PREDRASUDA DISKRIMINACIJA NASILJE .

PROMENLJIV SISTEM USKLAĐENI UDŽBENICI EDUKOVAN KADAR TOLERANTNO OKRUŽENJE .

 Monitoring korišćenih materijala i tehnika koji se koriste u nastavnim predmetima gde se implementira proš ireni sadrž aj (uloga žiga kvaliteta). Kreiranje sigurnog i tolerantnog školskog okruženja za manjinske grupe.  Kreiranje i distribucija propagandno-edukativnog materijala namenjenog nastavnom osoblju. Aktivnosti Dizajniranje i uključ ivanje proš irenog sadrž aja o ljudskim i manjinskim pravima u nastavnim planovima i programima na svim nivoima obrazovanja.STRATEŠKI CILJ 1.  .  Obavezna edukacija nastavnog kadra i osoblja u pogledu osetljivih i manjinskih grupa i njihovih prava.

rodne ravnopravnosti.  Kreiranje i distribucija propagandno-edukativnog materijala namenjenog učenicima i studentima. Povećan stepen razumevanja.  Monitoring koriš ć enih programa informalnih i neformalnih edukacije (uloga žiga kvaliteta).  .STRATEŠKI CILJ 2. reproduktivnog zdravlja. prava i vidljivosti manjina i osetljivih grupa. tolerancije i poverenja po pitanju ljudskih prava među mladima u obrazovnom sistemu. Aktivnosti Organizovanje informalnih i neformalnih programa edukacije mladih na temu ljudskih prava. seksualnog identiteta.

STRATEŠKI CILJ 3. Aktivnosti Javno zagovaranje politike Podrška politici Javne promocije politike Društvene mreže Mediji      !? . Poveć anje nivoa svesti druš tva o potrebi promovisanja i poš tovanja ljudskih prava.

Mere ka realizaciji ovih strateš kih ciljeva uredile bi se kroz uspostavljanje radnog tela. nastavni kadar. komisije koja bi predložila i uredila standarde prema kojima bi se vrš ile p re p o r u ke . . izdavač ke kuć e i autore udž benika. zavode. Ovi standardi bi bili predstavljeni žigom kvaliteta. a k t iv n o s t i i m e h a n i z m i monitoringa za obrazovne institucije.

. III Kreiranje komisije za implementaciju žiga IV Analiza i monitoring nosioca žiga kvaliteta. II Definisanje pravila i standarda kvaliteta žiga i načina njegove primene.I Ustanovljenje žiga garancije kvaliteta za poštovanje i promociju ljudskih prava.

IZDAVAČ MINISTAR MINISTARSTVO ŽIG ZAVOD KOMISIJA SAVET .

septembra 2011. kao rezultat konkursa na kojem je uč estvovalo 15. predstavljen je logotip ljudskih prava. Pobednič ko reš enje je dizajn Predraga Stakića iz Srbije.net/download 23.375 predloga iz viš e od 190 drž ava. .Logo ljudskih prava http://www.humanrightslogo. Ovaj logotip je sad dostupan svima besplatno za upotrebu u promociji i zaštiti ljudskih prava širom sveta.

Logo ljudskih prava za obrazovni sistem .

KAMPANJA Javno zagovaranje politike Okrugli stolovi. predavanja. debate Podrška politici Uspostavljanje mrež e podrš ke i partnera Javne promocije politike Ulič ne akcije. performansi. peticije Društvene mreže Interakcije sa korisnicima za podrš ku politici Mediji Outdoor advertising. elektronski i š tampani mediji .

Mi želimo da naša deca žive u svetu bez diskriminacije. A vi? .

Hvala Vam na pažnji! .

Tijana Eter Mišo Zivanov .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->