Prava oveka Katalaksija

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

katalaksija.com

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

Prava oveka
Ajn Rend

Prava" su moralni koncept, koncept koji obezbeuje logian prelaz od naela kojima se u svom delanju rukovodi pojedinac, do naela koja odreuju njegov odnos prema ostalima; koncept koji uva i titi individualni moral u drutvenom kontekstu; veza izmeu ovekovog moralnog koda i zakonskog koda drutva, izmeu etike i politike. Individualna prava predstavljaju sredstvo potinjavanja drutva moralnom zakonu.Svaki politiki sistem zasniva se na nekakvom etikom kodu. Varijante altruistiko-kolektivistikog uenja koje potinjavaju pojedinca nekoj vioj vlasti, bilo mistikoj bilo drutvenoj, tokom ljudske istorije predstavljale su dominantnu etiku. U skladu s tim, veina politikih sistema su varijacije iste tiranije statizma, razlikuju se samo u stepenu a ne u osnovnom naelu, ogranieni samo sluajnim delovanjem tradicije, haosa, krvavih obrauna i povremenih slomova.U svim takvim sistemima, moral je predstavljao kd primenjiv na pojedinca, ali ne i na drutvo. Drutvo je bilo smeteno izvan moralnog zakona, kao otelotvorenje, izvorite ili privilegovani tuma a dolivanje goriva samortvujue odanosti na vatru drutvene obaveze smatrano je glavnom svrhom etike u ovekovom ovozemaljskom postojanju. Poto drutvo" nije jedinka, poto drutvo postoji samo kao skup pojedinanih ljudi, to bi u praksi znailo da su vladari drutva izuzeti od moralnog zakona; obavezni samo prema tradicionalnim ritualima, oni dre totalnu mo i zahtevaju slepu poslunost na osnovu implicitnog naela: Dobro je ono to je dobro za drutvo (ili za pleme, rasu, naciju), a vladareva zapovest zapravo predstavija ovozemaljski glas drurva." Ovo vai za sve sisteme statizma, sve vidove altruistiko-kolektivistike etike, mistike ili drutvene. Izraz Kraljeva boanska prava" objedinjuje politiku teoriju prve, a Vox Po puli, vox dei" one druge. Svedoci su: teokratija drevnog Egipta, sa faraonom kao otelotvorenjem Boga; neograniena vladavina veine u atinskoj demokratiji; drava blagostanja koju su predvodili imperatori Rima; inkvizicija kasnog srednjeg veka; apsolutistika monarhija Francuske; drava blagostanja Bizmarkove Pruske; gasne komore nacistike Nemake; klanica Sovjetskog Saveza. Svi ovi politiki sistemi bili su odraz altruistiko-kolektivistike etike a injenica da drutvo stoji iznad moralnog zakona, kao svemogui, neprikosnoveni izvrilac boanske volje, njihova je zajednika osobina. Tako, politiki, svi ti sistemi predstavljali su vidove nemoralnog drutva. Najvee revolucionarno dostignue Sjedinjenih Amerikih Drava bilo je potinjavanje drutva moralnom zakonu. Naela ovekovih individualnih prava u drutvenom sistemu predstavljaju produenu ruku morala u vidu ogranienja dravnih moi i u vidu zatite oveka od nasilja kolektiva, kao podreivanje moi pravu. Sjedinjene Drave jesu prvo moralno drutvo u istoriji. Svi prethodni sistemi posmatrali su oveka kao sredstvo rtvovanja za ciljeve drugih, a drutvo kao cilj za sebe. Sjedinjene Drave smatraju oveka ciljem za sebe, a drutvo za sredstvo kao miroljubivu, ureenu, dobrovoljnu koegzistenciju pojedinaca. Svi prethodni sistemi podravali su shvatanje da ovekov ivot pripada drutvu, da drutvo moe da raspolae njime kako mu se prohte, da ovek ima pravo uivanja u slobodi samo na osnovu privilegija, odnosno odobrenja drutva, koje se u svako doba moe povui. Sjedinjene Drave podravaju shvatanje da ovekov ivot pripada njemu samom na osnovu prava(to znai: na osnovu moralnog naela i sopstvene prirode), da to pravo predstavlja vlasnitvo pojedinca, da drutvo samo po sebi ne poseduje prava i da jedina moralna svrha drave jeste zatita individualnih prava.Pravo" je moralno naelo koje odreuje i potvruje ovekovu slobodu delanja u drutvenom kontekstu. Postoji samo jedno osnovno pravo (sva druga su njegove posledice ili proistiu iz njega): ovekovo pravo na sopstveni ivot. ivot je proces nezavisnog i samopokretakog delanja; pravo na ivot znai pravo ukljuivanja u nezavisno i samopokretako delanje to znai: slobodu da

1 5

10.2.2013 22:10

Prava oveka Katalaksija

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

se preduzme svako delanje koje zahteva racionalno bie radi podrke, unapreenja, ispunjenja i uivanja u sopstvenom ivotu. (To znai pravo na ivot, slobodu i tenju ka srei.) Koncept prava" odnosi se samo na delanje, posebno na slobodu delanja. On oznaava slobodu od fizike prinude, nasilja ili meanja drugih Ijudi. Tako, za svakog pojedinca, pravo predstavlja moralnu potvrdu pozitivnog ili njegove slobode da dela na osnovu sopstvene procene, za sopstvene ciljeve, na osnovu sopstvenog dobrovolpiog, nenasilnog izbora. Njegova prava ljudima koji ga okruuju ne nameu nikakve obaveze, osim onih negativnih: da se uzdre od nasrtaja na njegova prava. Pravo na ivot izvorite je svih prava a pravo vlasnitva jedini nain njihove primene. Bez vlasnikih prava nikakva druga prava nisu mogua. Poto ovek sopstvenim trudom mora da zaraduje za ivot, ovek koji nema prava na proizvode svog truda, nema naina da se izdrava. ovek koji proizvodi dok drugi raspolau njegovim proizvodom, naziva se robom. Imajte na umu da pravo vlasnitva predstavlja pravo na delanje kao i svako drugo: to nije pravo na neki objekat, ve na delatnost i na posledice proizvodnje ili zaradivanja tog objekta. Ono ne garantuje da e ovek zaraditi neku imovinu, ve samo daje garanciju da e je on posedovati ukoliko je bude zaradio. To je pravo zadobijanja, zadravanja, korienja i raspolaganja materijalnim vrednostima. Koncept individualnih prava je u tolikoj meri nov u ljudskoj istoriji da ga veina ljudi do dananjih dana nije shvatila. U skladu sa dvema etikim teorijama, mistikom i drutvenom, ima ljudi koji to pravo prihvataju kao dar boji a drugi smatraju da su prava dar drutva. Ali, zapravo, izvorite prava jeste ljudska priroda. U Deklaraciji o nezavisnosti stoji da je Stvoritelj obdario ljude izvesnim neotuivim pravima". Bez obzira da li verujemo da je ovek proizvod Stvoritelja ill prirode, pitanje ljudskih prava ne menja injenicu da je ovek jedinka posebne vrste razumno bie koje ne moe uspeno da funkcionie pod prinudom, kao i da prava ine nuan preduslov upravo za njegov vid opstanka. Izvorite ljudskih prava nije ni boanski niti skuptinski zakon, ve zakon identiteta. A jeste A a ovek je ovek, Prava su preduslovi postojanja koje zahteva ljudska priroda u cilju ovekovog pravovaljanog opstanka. Ako ovek treba da ivi na zemlji, pravo je da upotrebljava svoj razum, pravo je da dela na osnovu sopstvene procene, pravo je da radi da bi dobio ono to smatra vrednou, kao i da zadri proizvode svog rada. Ako je ivot na zemlji njegova svrha, on ima prava da ivi kao razumno bie: priroda mu zabranjuje bezumlje" (Atlas je slegnuo ramenima). Ugroavanje ljudskih prava znai ili prinudu da ovek dela suprotno sopstvenoj proceni, ili pak oduzimanje njegovih vrednosti. U osnovi postoji samo jedan nain da se to uradi: upotrebom fizike sile. Postoje dva mogua napadaa na ovekova prava: kriminalci i drava. Povlaenje granice izmedu njih predstavljalo je veliko dostignue Sjedinjenih Drava zabranom onom drugom da ozakoni razne vidove delanja prvog. Deklaracija o nezavisnosti utemeljila je naelo koje e osigurati ona prava koja je drava obezbedila za ljude". Time je ostvareno jedino punovano opravdanje drave i odreena je njena prava svrha: da titi ovekova prava tako to e ga tititi od fizikog nasilja. Tako se uloga drave promenilia, od uloge vladara do uloge sluge. Vlast je postavljena da titi oveka od kriminalaca, Ustav je napisan da bi zatitio oveka od drave. Zakon o pravima nije bio usmeren protiv privatnih graana, ve protiv drave kao eksplicitna izjava da individualna prava zamenjuju svaku javnu ili drutvenu mo. Rezultat je bio obrazac civilizovanog drutva kojem se, u kratkom razdoblju od nekih stotinu pedeset godina, Amerika gotovo sasvim pribliila. Civilizovano drutvo je ono u kojem je fizika sila iskljuena iz ljudskih odnosa, u kojem drava, u ulozi policajca, moe da primeni silu samo kao odmazdu i samo protiv onih koji su inicirali njenu primenu. To su bili sutinsko znaenje i namera amerike politike filozofije sadrani u naelu individualnog prava. Ali to nije eksplicitno uoblieno niti u potpunosti prihvaeno, kao ni dosledno upranjavano.

2 5

10.2.2013 22:10

Prava oveka Katalaksija

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

Altruistiko-kolektivistika etika bila je amerika unutranja kontradikcija. Altruizam je nespojiv sa slobodom, kapitalizmom i sa individualnim pravima. Nije mogue kombinovati tenju za sreom sa moralnim statusom rtvene ivotinje. Upravo koncept individualnih prava porodio je slobodno drutvo. Razaranje slobode otpoelo je razaranjem individualnih prava. Kolektivistika tiranija nije imala smelosti da porobi zemlju putem izravnog oduzimanja vrednosti, bile one materijalne ili moralne. To je trebalo obaviti unutranjim podrivanjem. Kao to se u materijalnom svetu pljakanje bogatstva zemlje ostvaruje inflacijom njene monete, tako smo danas svedoci procesa inflacije u oblasti prava. Proces povlai za sobom takav rast novoproglaenih prava" da ljudi i ne primeuju injenicu da se znaenje koncepta menja. Kao to rav novac potiskuje dobar novac, tako i ova novokomponovana prava" negiraju autentina prava. Razmotrimo zanimljivu injenicu da nikada, nigde u svetu nisu bila u tolikoj meri naglaena dva kontradiktorna fenomena: tobonja nova" prava i radni logori. Re je o triku" koji treba da skrene panju sa politikog na ekonomski plan. Platforma demokratske partije iz 1960, sumira taj prelaz smelo i eksplicitno. U njoj se izjavljuje da e demokratska administracija ponovo uvesti ekonomski zakon o pravima koji je Franklin Delano Ruzvelt upisao u nau nacionalnu svest esnaest godina ranije". Neka vam znaenje koncepta prava bude jasno u svesti dok budete itali spisak koji ova platforma nudi: 1. Pravo na koristan i unosan posao u industriji, trgovini, na farmama ili u rudnicima nacije. 2. Pravo na zaradu koja e biti dovoljna za obezbeivanje odgovarajue hrane, odee i rekreacije. 3. Pravo svakog farmera da gaji i prodaje proizvode i da zauzvrat dobije dovoljno da sebi i svojoj porodicu prui pristojan ivot. 4. Pravo svakog biznismena, krupnog ili sitnog, da trguje u klimi osloboenoj nepotene konkurencije, kao i dominacije monopola u inostranstvu i kod kue. 5. Pravo svake porodice na pristojan dom. 6. Pravo na odgovarajuu medicinsku negu i priliku da se postigne dobro zdravlje i da se u njemu uiva. 7. Pravo na odgovarajuu zatitu od ekonomskog straha u starosti u bolesti, nesrea i nezaposlenosti. 8. Pravo na dobro obrazovanje." Jedno jedino pitanje postavljeno posle svakog od ovih osam zahteva, razjasnilo bi mnogo toga: Na iji raun? Poslovi, hrana, odea, rekreacija (!), kue, medicinska nega, obrazovanje itd. ne rastu u prirodi. To su vrednosti koje je stvorio ovek roba i usluge proizvedene ljudskom rukom. Ko e ih obezbediti? Ako neki ljudi uivaju pravo na proizvode tueg rada, to znai da su ovi drugi lieni prava i osudeni na robovski rad. Sva navodna prava" jednog oveka koja zahtevaju ugroavanje prava drugih, nisu i ne mogu biti prava. Nijedan ovek ne moe imati prava da primora nekog na obavezu koju ovaj ne eili, na dunost koja se nee platiti ili na prinudno sluenje nekom drugom oveku. Ne moe postojati pravo na porobljavanje". Izvesno pravo ne ukljuuje automatski materijalnu primenu tog istog prava; ono ukljuuje samo slobodu da se ta primena zaradi sopstvenim naporom. Pogledajmo, u ovom kontekstu, intelektualnu preciznost osnivaa nacije: oni govore o pravu na tenji ka srei

3 5

10.2.2013 22:10

Prava oveka Katalaksija

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

ne o pravu na sreu. To znai da ovek ima pravo da preduzima akcije koje smatra neophodnim da bi postigao sreu; to ne znai da drugi moraju da ga usree. Pravo na ivot znai da ovek ima prava da se izdrava svojim radom (na svakom ekonomskom nivou do kojeg njegova sposobnost moe da ga odvede); to ne znai da drugi moraju da mu obezbede potreptine neophodne za ivot. Pravo na imovinu znai da ovek ima prava da preduzima ekonomske aktivnosti potrebne da bi se imovina zaradila, da bi se ona upotrebljavala i da bi raspolagalo njome; to ne znai da drugi moraju da mu obezbede imovinu. Pravo slobodnog izraavanja znai da ovek ima prava da izraava svoje ideje bez opasnosti od zabrane, meanja ill kaznenih aktivnosti drave. To ne znai da drugi moraju da mu obezbede salu za predavanja, radio stanicu ili tampariju da bi on mogao da izraava svoje ideje. Poduhvat koji ukljuuje vise od jednog oveka, zahteva dobrovoljnu saglasnost svakog uesnika. Svaki od njih ima prava da donosi sopstvene odluke, ali nijedan nema prava da silom nametne svoju odluku ostalima. Ne postoji nita slino pravu na posao" postoji samo pravo slobodne trgovine, to jest ovekovo pravo da prihvati posao ako se drugi ovek opredeli da ga zaposli. Ne postoji pravo na dom" ve samo pravo slobodne trgovine; pravo oveka da izgradi dom ili da ga kupi. Ne postoje prava na 'potenu' nadnicu ili na 'potenu' cenu" ako niko ne eli da ih plati, da zaposli oveka ili da kupi njegov proizvod. Ne postoje prava potroaa" na mleko, cipele, filmove ili ampanjac ako nijedan proizvoa ne odabere da proizvodi takve stvari (postoji samo ovekovo pravo da ih sam proizvede). Ne postoje prava" posebnih grupacija, ne postoje prava farmera, radnika, biznismena, zaposlenih, poslodavaca, starih, mladih ili nerodenih". Postoje samo prava oveka prava koja poseduje svaki pojedini ovek i svi ljudi kao pojedinci. Pravo vlasnitva i pravo na slobodnu trgovinu jesu ovekova jedina ekonomska prava" (to su, zapravo, politika prava), i nema govora o postojanju bilo ega slinog ekonomskom zakonu o pravima". Ali primetiete da zagovornici onog drugog koncepta ipak nisu razorili prvi. Setite se da prava predstavljaju moralna naela koja odreuju i tite ovekovu slobodu delanja, ali ne nameu nikakve obaveze drugim ljudima. Privatni graani ne predstavljaju meusobnu pretnju pravima na slobodu jednih drugima. Privatni gradanin koji pribegne fizikoj sili i nasrne na prava drugih, predstavija kriminalca a oveka od takvih titi zakon. Kriminalci su neznatna manjina u svakom vremenu i u svakoj zemlji. A teta koju su priinili oveanstvu je zanemarljiva kada se poredi sa uasima krvoproliima, ratovima, progonima, otimanjima, gladima, porobljavanjem, razaranjem irokih razmera koje je sprovela ljudska vlast. Potencijalno, drava je najopasnija pretnja ovekovim pravima: ona ima zakonski monopol na upotrebu fizike sile protiv zakonski razoruanih rtava. Kada nije sputana i ograniena individualnim pravima, drava predstavija ovekovog najsmrtonosnijeg neprijatelja. Zakon o pravima nije napisan kao zatita od privatnog delanja, ve protiv dravnog. Sada razmotrimo proces kojim se ova zatita razara. Proces se sastoji od doputanja privatnim licima da sprovode posebne vidove nasilja koji su dravi ustavom zabranjeni (koja privatna lica nemaju mo da poine). Tako se drava oslobaa svih ogranienja. Taj prenos postaje sve oigledniji na planu slobodnog izraavanja. Kolektivisti su godinama zagovarali tvrdnju da je odbijanje privatnog pojedinca da finansira protivnika nasrtaj na protivnikovo pravo slobodnog izraavanja i in cenzure". Cenzura" je, tvrdili su, ako novine odbiju da zapoljavaju ili objavljuju pisce ije su ideje dijametralno suprotne njihovoj politici. Cenzura" je, tvrdili su, ako biznismen odbije da se reklamira u magazinu koji ga napada, vrea i klevee. Cenzura" je, tvrdili su, ako televizijski sponzor prigovori zbog nekog uasa prikazanog u emisiji koju je finansirao to je se desilo kada je Alder His (Hiss) pozvan da kritikuje nekadanjeg potpredsednika Niksona. Tu je i Njuton N. Minou (Minow) koji izjavljuje: Postoji i cenzura koja se ostvaruje posredstvom anketa o gledano-

4 5

10.2.2013 22:10

Prava oveka Katalaksija

http://katalaksija.com/2009/08/04/prava-coveka/

sti, zatim cenzura oglaivaa, televizijskih mrea ili raznih udruenja, koji odbijaju programe koji im se nude u okviru njthove sfere delovanja. "To je onaj isti gospodin Minou koji preti oduzimanjem dozvole svakoj stanici iji programi ne odgovaraju njegovim shvatanjima i koji tvrdi da to nije cenzura. Zamislite implikacije takvog trenda. Cenzura" je izraz koji postoji samo u dravnom delanju. Nijedna privatna aktivnost nije cenzura. Nijedan privatni pojedinac niti agencija ne mogu uutkati oveka ili povui publikaciju; to moe samo vlada. Sloboda izraavanja privatnih lica ukljuuje pravo na neslaganje, nesluanje i nefinansiranje sopstvenih neistomiljenika. Ali u skladu sa takvim uenjima kao to je ekonomski zakon o pravima", pojedinac nema pravo da raspolae sopstvenim materijalnim sredstvima u skladu sa sopstvenim uverenjima i mora da isporui svoj novac (bez prava izbora), bez razlike, svakom govorniku ili propagandisti, koji ima pravo" na njegovu imovinu. To znai da sposobnost da se obezbede materijalna sredstva za izraavanje ideja liava oveka prava da podrava bilo kakve ideje. To znai da izdava mora da objavljuje knjige koje smatra bezvrednim, lanim ili zlim; da televizijski sponzor mora da finansira komentatore ija su uverenja suprotna njegovima; da vlasnik novina mora da prepusti stranice sa uvodnikom svakom mladom huliganu koji die poviku protiv porobljavanja tampe. To znai da je jedna grupa ljudi prigrabila sebi pravo na neogranienu licencu" dok je druga grupa svedena na bespomonu neodgovornost. Poto je oigledno nemogue da se svakom galamdiji obezbedi posao, mikrofon ili novinski stubac, ko e odluivati o raspodeli" ekonomskih prava" i odabrati korisnike, poto je pravo vlasnika da izaberu ukinuto? Pa, gospodin Minou je sasvim jasno ukazao na to. Ako pogreno pomislite da se ovo primenjuje samo na krupne posednike, bie bolje da shvatite da teorija ekonomskih prava" ukljuuje pravo" svakog budueg dramskog pisca, svakog bitnikog pesnika, svakog kompozitora buke i svakog apstraktnog umetnika (koji iza sebe ima politike veze) na finansijsku podrku koju im ne biste dali, posto ne idete na njihove priredbe. Kakvo bi inae bilo znaenje projekta da se va poreski novac troi na budetski finanstranu umetnost? I dok ljudi galame o ekonomskim pravima", koncept politikih prava nestaje. Zaboravljeno je da pravo slobodnog izraavanja znai slobodu zastupanja sopstvenih pogleda i podnoenje moguih posledica, i neslaganje sa ostalima, prelazak u opoziciju, nepopularnost i nedostatak podrke. Politika funkcija prava na slobodno izraavanje" jeste zatita neistomiljenika i nepopularnih manjina od prinude ne garancija da e dobiti podrku, prednosti i nagrade za popularnost koju nisu stekli. U Zakonu o pravima stoji: Kongres nee doneti zakon koji bi ograniio slobodu izraavanja ili tampe" Zakon ne zahteva da privatna lica treba da nabave mikrofon za oveka koji se zalae za njihovo unitenje, ili kalauz za provalnika koji eli da ih opljaka, ili no za ubicu koji eli da im preree vrat. Takvo je stanje u jednom od danas najbitnijih pitanja: politika prava nasuprot ekonomskim pravima". Re je o ili-ili. Jedno unitava drugo. Ali, zapravo, nema ekonomskih prava", nema kolektivnih prava", nema prava od javnog interesa". Izraz individualna prava" predstavlja pleonazam: ne postoje nikakva druga prava osim individualnih, i niko drugi ko bi ih posedovao. Oni koji zagovaraju kapitalizam tipa laissez-faire predstavljaju jedine zagovornike prava oveka.

Ajn Rend - Tekst "Prava oveka" deo je knjige Kapitalizam nepoznati ideal

5 5

10.2.2013 22:10