You are on page 1of 26

The Urban Institute poseduje ili kontrolie autorska prava nad ovim pisanim materijalima.

Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovodenja istraivanja, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe. Neophodno je izvriti odgovarajuce naznaenje imena. U sluaju da se na bilo koji nacin vri izmena ovih pisanih materijala bez izriitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledei tekst izjave o odricanju od odgovornosti: "Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zakljuci, preporuke i miljenja data ovde automatski ne odraavaju zakljuke, preporuke i miljenja izvornog autora."

VODI ZA STRATEKO PLANIRANJE

Septembar 2008.

Uvod Vodi za strateko planiranje pripremljen je sa namerom da pomogne gradovima i optinama u Srbiji da planiraju i na najbolji nain iskoriste svoje resurse. Prioritet je dat sektoru ekonomskog razvoja, mada su ostali sektori takoe vrlo uticajii u procesu planiranja lokalnog ekonomskog razvoja optina i gradova u Srbiji, to se moe vidieti i u ovom vodiu.

Za izradu Vodia za strateko planiranje lokalnog ekonomskog razoja autori su koristili metodologiju Berman Grupe, koja je modifikovana u skladu sa iskustvom u radu sa optinama i gradovima u Srbiji sa kojima je USAID Program podsticaja ekonomskog razvoja (MEGA) saraivao. Autori i Urban Institut zahvaljuju svima koji su doprineli izradi ovog vodia,. Berman grupi, gradovima i svima koji su na direktan ili indirektan nain uestvovali u procesu stratekog planiranja u optinama i gradovima sa kojima je Program saradjivao.

Uvod ...........................................................................................3 PRIVREDNI RAZVOJ I STRATEKO PLANIRANJE.................5 PITANJA PRIVREDNOG RAZVOJA ..........................................6 Finansiranje ................................................................................7 Promovisanje grada....................................................................7 Pomo preduzeima...................................................................8 Razvoj centra grada ...................................................................8 Korienje zemljita....................................................................9 Metodologija za izradu Stratekog Plana .................................15 Metodologija za izradu Plana Implementacije ..........................22 PRIORITIZACIJA - PRIORITETI ..............................................23 PLAN IMPLEMENTACIJE ........................................................25 Formular za praenje realizacije zadataka (projekata).............26 KLJUNO PITANJE .................................................................26 PLAN RADA - AKTIVNOSTI ...................................................26

PRIVREDNI RAZVOJ I STRATEKO PLANIRANJE

Ovaj vodi nudi informacije o stratekom planiranju privrednog razvoja koji se zasniva na zajednici i namenjena je itaocima kojima to nije ua profesija i koji su, ili e biti lanovi komisije za strateki razvoj u toj zajednici. Zajednicu moe predstavljati jedna optina, grupa optina, mikroregija ili regija u kojoj postoje zajedniki privredni interesi. ta je privredni razvoj? Iako ne postoji univerzalno prihvaena definicija ili obiman teoretski koncept privrednog razvoja na lokalnom nivou, Privredni razvoj predstavlja politiku i programe putem kojih je optini (ili regiji) omogueno uspeno prilagoavanje privrednim promenama kroz poboljanje njene konkurentnosti po pitanju kljunih faktora proizvodnje: ljudskih resursa, informacione tehnologije, kapitala i infrastrukture. U razvijenim privredama, kao i u zemljama u tranziciji, institucionalno okruenje i kapacitet koji se moe koristiti za privredni razvoj takoe su vani za odreivanje potencijala privrednog razvoja zajednice. Uspean program privrednog razvoja zasniva se na pozitivnoj poslovnoj klimi koja privlai ili stimulie investicije kojima se stvaraju radna mesta, zadravaju postojea preduzea i podrava preduzetnitvo. Poslovna kilima grada odraava odnos izmeu gradske vlasti i poslovne zajednice, ukljuujui odnos grada prema malim i srednjim preduzeima kao i podrku malim i srednjim preduzeima. Ovakva klima moe se unaprediti putem vee otvorenosti i efikasnije komunikacije gradskih vlasti sa poslovnim sektorom, posebno putem uspostavljanja programa za povezivanje preduzea. ta znai zasnovanost na zajednici? Zasnovanost na zajednici znai da su ljudi koji ive u zajednici nosioci vlasti. Lokalni lideri iz vlade i meu graanima moraju postii konsenzus o najpoeljnijoj ekonomskoj budunosti za svoj grad i zatim zajedniki raditi na neophodnim i izvodljivim stvarima kako bi postigli takvu budunost. Strateki plan u konanoj analizi mora pripadati celoj zajednici. Planiranje zasnovano na zajednici ima dva znaenja koja se nadopunjuju. Prvo, privredni razvoj e se usredsrediti na lokalne potrebe. Tako e se mogunosti za razvoj sagledati iz ugla zajednice dok e razvojne aktivnosti sprovoditi elni ljudi unutar zajednice. Iako spoljne snage mogu uticati ili ograniiti razvoj na lokalnom nivou, one ne mogu predstavljati primarne odrednice za aktivnosti zajednice. Drugo, razvoj privrede na lokalnom nivou e prepoznati i stimulisati korienje vlastitih resursa zajednice, a u isto vreme u potpunosti iskoristiti regionalne, dravne i meunarodne resurse, posebno finansijske, koji su gotovo uvek potrebni za uspenu implementaciju. Stoga, programi razvoja lokalne privrede maksimiziraju

upotrebu ljudskih, organizacionih, infrastrukturnih i drugih resursa zajednice i veliku vanost pridaju jaanju kapaciteta lokalnih institucija. Na kraju, zasnovanost na zajednici utie na ulogu konsultanata. Ukoliko plan treba da bude istinski zasnovan na zajednici, uloga konsultanta mora da bude ograniena na voenje pregovora i pomaganje diskusije izmeu elnih ljudi zajednice kao i celokupnog procesa planiranja. elni ljudi zajednice moraju da budu odgovorni za odabir pitanja koja e se obraivati stratekim planom i nain na koji e se postii ciljevi plana. Odgovornost konsultanta je da pomognu elnim ljudima a ne da im sugeriu ta treba da rade. PITANJA PRIVREDNOG RAZVOJA Kratka definicija privrednog razvoja je u prethodnom delu odredila neke opte faktore koji su neophodni za opte razumevanje termina. Meutim, pre nae diskusije o procesu stratekog planiranja, bie korisno za itaoca da ima na raspolaganju detaljniju referencu za irok spektar pitanja u okviru stratekog plana za privredni razvoj. Svako od ovih pitanja bie relevantno za proces stratekog planiranja. Politika privrednog razvoja na nivou zajednice predstavlja oblik intervencije ili ukljuenje optine ili druge lokalne vladine ili druge institucije u trinu ekonomiju, npr. dravni Zavoda za trite rada, Privredna komora ili Agencije za regionalni razvoj. Ova intervencija moe podrazumevati direktne ili indirektne mere. Direktne mere mogu da ukljuuju obezbeivanje kredita ili bespovratnih kredita malim i srednjim preduzeima (MSP) ili direktne optinske investicije u industrijske zone i poslovne inkubatore. Ove direktne mere su relativno skupe i njihov cilj mora biti paljivo odabran. S druge strane, indirektne mere kao to su poboljanje procesa razvoja putem pojednostavljenja birokratskih procedura, obezbeenje informacija i savetodavnih usluga i poboljanje regulative na lokalnom nivou, mogu biti manje skupe i ekonominije, a biti korisne velikom broju raznih organizacija i pojedinaca. Takoe je lake prilagoditi ove indirektne intervencije promenljivim uslovima. Postoji nekoliko kategorija problema vezanih za privredni razvoj. Ovi iroki oblici intervencije ukljuuju mere ili aktivnosti koje lokalne uprave mogu preduzeti u cilju promene privrednih uslova i poboljanja svoje konkurentnosti. etiri glavne oblasti su sledee: Razvoj oblasti. Ovo obuhvata direktne i indirektne mere koje se fokusiraju na poboljanje lokalnih uslova za poslovanje. Budui da su optine te koje obezbeuju razne javne usluge i infrastrukturu, investicije u ovim oblastima mogu smanjiti trokove obavljanja poslovnih aktivnosti, ukloniti fizike prepreke i poveati fiziku privlanost grada. esto poboljanje regulacionih aspekata prostornog plana stvar uslove koji stimuliu ulaganja privatnog sektora. Primeri takvih mera, koje su kasnije detaljnije objanjene, ukljuuju stvaranje pozitivnog imida grada, renoviranje centralne trgovake zone, poboljanje regulative za upotrebu zemljita, unapreenje vodovoda, kanalizacije i odlaganje vrstog otpada i reavanje stambenih problema. Razvoj preduzea. Ovo se fokusira na pojedinane poslovne aktivnosti koje mogu direktno podravati organi javnog ili privatnog sektora. Cilj je da se poveaju privatna ulaganja u otvaranje radnih mesta, kroz pruanje podrke novim preduzeima, stimulacije razvoja postojeih firmi i privlaenja unutranjih investicija privatnih

preduzea izvan teritorije grada. Primeri takvih programa obuhvataju obezbeivanje direktne finansijske i tehnike pomoi preduzeima i ponudu opremljenih industrijskih i trgovakih lokacija po trinoj ceni ili subvencioniranim cenama. Razvoj ljudskih resursa. Ovo se fokusira na potrebu za dovoljnim brojem fleksibilnih, obuenih i kvalifikovanih radnika koji bi zadovoljili potrebe preduzea. U uslovima velike konkurencije, koji odreuju gde e se usmeriti nova ulaganja, kvalitet raspoloivih ljudskih resursa je esto najvaniji faktor za konkurentnost grada ili mikroregije. Javne i privatne obrazovne institucije i preduzea moraju raditi zajedno kako bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeu radnu snagu i obuili poetnike. Poboljanje i izgradnja institucija lokalne uprave. Za razliku od prethodnih oblika intervencije ova oblast uglavnom obuhvata meke mere, kojima se poboljavaju institucionalni odnosi, gradi partnerstvo izmeu organa privatnog i javnog sektora i stvaraju neformalne i formalne komunikacijske mree. Ove mere su posebno vane za zemlje u tranziciji, gde je ogranien institucionalni kapacitet. Jedna takva mera podrazumeva da gradske vlasti uspostave agenciju za privredni razvoj, odgovornu za sve aspekte svojih odnosa sa poslovnom zajednicom, ukljuujui iniciranje programa za povezivanje preduzea i organizaciju redovnih sastanaka predstavnika vlasti i preduzea. Sledei delovi detaljnije opisuju gore pomenuta pitanja. Iako nisu sveobuhvatna, predstavljaju probleme koje u Sjedinjenim Dravama i zapadnoj Evropi kao i u ekoj Republici i Poljskoj najee reavaju organizacije za privredni razvoj. Finansiranje Pomo kompanijama da dou do sredstava je vana komponenta programa za privredni razvoj. Svrha takvog programa je da se pomogne zadovoljenje osnovne potrebe onih preduzea koja ne mogu nai ili iskoristiti sredstva koja nude lokalne banke ili druge vladine i privatne finansijske institucije. Ovi programi se obino usredsreuju na MSP, koja mogu imati ograniene mogunosti da dou do kapitala izvana. Javni sektor moe ispuniti prazninu izmeu onoga to je na raspolaganju i to se eli na nekoliko naina: Smanjenje cene kapitala javni sektor moe finansirati razliku izmeu trinih kamatnih stopa i smanjenih kamatnih stopa, tj. davati kredite sa niskim kamatnim stopama. Smanjenje rizika za one koji daju zajmove garantujui male zajmove potrebne za razvoj tek osnovanim preduzeima. Fondovi za kreditiranje budui da banke retko daju zajmove malim i tek osnovanim preduzeima, gradovi imaju priliku da uspostave fond za podrku ovim poslovnim aktivnostima. Pomo u dobijanju zajmova putem svoje agencije za privredni razvoj, grad moe pomagati preduzeima u pregorovima sa bankama i izradi poslovnih planova. Direktne investicije grad moe da iskoristi sopstvene finansijske resurse i uestvovati u onim vrstama poslovnih aktivnosti koje eli da podri.

Promovisanje grada Promovisanje je instrument koji gradovi koriste kako bi ubedili ciljne grupe investitora da je njihova zajednica izuzetna i da moe zadovoljiti potrebe investitora. Promovisanje ne

samo da privlai nove poslovne aktivnosti u podruje nego pomae razvoj i proirenje postojeih preduzea. Najvaniji aspekt promovisanja jeste poboljanje proizvoda, to u naem sluaju predstavlja grad. Poboljanja ukljuuju sprovoenje zadataka iz stratekog plana. U nekim sluajevima, ova poboljanja se ne mogu direktno povezati sa privrednim razvojem, na primer, pitanja kvaliteta ivota kao to su stambena pitanja, osnovno obrazovanje i rekreacija. Uopteno, programi promovisanja ukljuuju istraivanje trita, analizu, planiranje i implementaciju sve sa ciljem uticanja na ponaanje uesnika na tritu. Uspene strategije reklamiranja moraju da obuhvataju poboljanje proizvoda i slubi, orjentisanje na trine segmente i odreivanje konkretnih potreba i naina na koji ih grad moe zadovoljiti. Promovisanje takoe obuhvata stvaranje i razvoj kanala za plasiranje proizvoda. Pomo preduzeima Poslovna klima. Procena poslovne klime grada je kljuni odluujui faktor za firme koje nameravaju da vre nova ulaganja. Da li treba da nastavimo da razvijamo svoju delatnost ovde ili da preemo u neko drugo mesto? Kvalitet lokalne poslovne klime odreuje vie faktora. Izmeu ostalih, lokalni porezi, gradski propisi i politika, prostorni plan, infrastruktura, mogunosti za razvoj, reenost optine da podri razvoj preduzea i kvalitet interakcije i saradnje izmeu gradskih vlasti i gradske poslovne zajednice. Administrativne procedure. Jedna od oblasti u kojoj se moe poboljati poslovna klima jeste procedura za izdavanje dozvola i druge vrste administrativne birokratije. Uspostavljanje informativnih centara i objedinjavanje slubi koje pruaju administrativne usluge pomae preduzetnicima da umanje potrebno vreme za neophodne procedure. Drugi oblik pomoi jeste direktna pomo u pregovorima ne samo sa optinom nego i sa drugim institucijama u gradu i distriktima (okres). Reklamiranje MSP. Mala i srednja preduzea irom Evrope su uglavnom slabo koncentrisana na svoja trita, uzevi u obzir njihovu tenju za plasmanom proizvoda. To se razlikuje od severnoameriih firmi koje se nadmeu na globalnom nivou i vie su orijentisane prema tritu. Inicijative za promociju trine orijentacije MSP mogu da obuhvate savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana trita i tehnikama izvoza, zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tritu. U Evropi, takve usluge obino nudi Privredna komora, koje mogu obuhvatati i formiranje konzorcijuma i udruenja za marketing, uee na trgovakim sajmovima i izlobama i pomo u povezivanju proizvoda ili inovacija sa potrebama na tritu. Razvoj centra grada Centar je srce svakog grada. To je mesto gde ljudi rade, obavljaju kupovinu, koje poseuju i gde ive. Meutim, centri mnogih gradova i privatne, porodine firme locirane u centru polako propadaju zbog jake konkurencije iz predgraa i velikih multinacionalnih maloprodjanih lanaca, koje se grade u predgraima jer je tamo lake i jeftinije zapoeti posao. Ciljevi razvoja centra grada su poveanje broja stambenih jedinica, ponuda jedinstvenog i privlanog kancelarijskog prostora, maloprodajnog i komercijalnog prostora, renoviranje praznih ili propalih objekata, poboljanje usluga prevoza i obezbeenje parkinga, otvorenih prostora za relaksaciju i bezbedne i dobro osvetljene trotoare.

Postoje brojni programi za promovisanje razvoja centra grada. Tu su, izmeu ostalog, program za pomo maloprodaji, programi za poboljanje rada gradske policije, organizacija kulturnih i drutvenih manifestacija, saradnja sa vlasnicima objekata kako bi se poboljao fiziki izgled tog dela grada, sadnja novog drvea i grmlja i ozelenjivanje, ugradnja novog osvetljenja, klupa i drugog mobilijara. Do pozitivnih rezultata ovakvih programa dolazi kada ih zajedniki organizuju vlasnici maloprodajnih radnji iz centra grada i optinske vlasti; graani jako cene takve programe. Korienje zemljita Manje zajednice treba da iznau naine kako bi izvukle maksimalnu korist iz uslgua koje obino pruaju. To obuhvata ureenje korienja zemljita, prostorno planiranje i propise koji ureuju pitanja javne infrastrukture. Razmatranje politke zajednice, propisa i objekata koji imaju veze sa korienjem zemljita daje osnovu za odabir tema za dalje razmiljanje. U veini gradova Centralne i Istone Evrope usvojeni su prostorni planovi. Ovi planovi su dobra polazna taka za razumevanje naina na koji se koristi gradsko zemljite i njegove dalje izgradnje i ureenja. Svrha toga je da se prepoznaju situacije koje mogu biti donekle poeljne za izgradnju zemljita i naini na koje lokalne vlasti mogu obezbediti podrku takvoj izgradnji. Neka konkretna pitanja korienja zemljita koja se mogu obraivati internom analizom, kao to su industrijske zone i okruenje koje podrava trgovake aktivnosti u centru grada se razmatraju u daljem tekstu. Razvoj industrijskih zone. Ukoliko interna analiza pokae da postoje znaajni izgledi za razvoj proizvodnje, plan treba da sadri lokacije za industrijske zone u zajednici i okolini Raspoloivost lokacija je obino ograniavajui faktor industrijskog razvoja u optini. Uzmimo na primer to da je od 1990. rast proizvodnje u Slovakoj bio koncentrisan na nova, mala postrojenja koja se brzo razvijaju. Ovi preduzetnici su skloni tome da trae prostor koji se moe deliti i fleksibilne uslove iznajmljivanja prostora. Takoe, trite industrijskog prostora lii na druga trita u tome to prodavcima treba spisak onoga to nude. Jedna ili dve lokacije koje su due vreme prazne ne dokazuje da ne bi bilo vie muterija kad bi zajednica imala nekoliko raspoloivih lokacija. Optinske cene za industrijsko zemljite i objekte (kako je prikazano na mapicenovniku) oito predstavljaju vaan faktor za konkurenciju i predstavljaju ili prednost ili manu u odnosu na ostale gradove. Pruanje komunalnih usluga i izgradnja infrastrukture na neizgraenom zemljitu je pristup koji neki gradovi koriste kako bi poveali atraktivnost industrijskih lokacija. Agresivniji programi pruaju vee pogodnosti ali sadre i vee rizike. To ukljuuje (1) osiguranje ili subvencioniranje izgradnje objekata na zemljitu za koje trenutno ne postoji potencijalni kupac ili korisnik, (2) razvijanje poslovnih inkubatora i (3) rehabilitacija starih industrijskih objekata. Poslovni inkubatori. Jedna inicijativa koja se koncentrie direktno na promovisanje zapoetih poslovnih aktivnosti jeste poslovni inkubator koji finansira optina. To su radni prostori koji nude kancelarijski prostor i radionice na fleksibilnoj osnovi, esto po nioj od trine cene. Poslovni inkubatori takoe pruaju savetodavne usluge potrebne novim i MSP u razvoju. Zakupnina takvih objekata obino traje kratko, od jedne do dve godine. Optina takoe moe da subvencionira plaanje zakupnine tokom ogranienog

vremenskog perioda, uz oekivanje da e ova preduzea uskoro postati dovoljno uspena da mogu da nau sopstvene objekte i time oslobode mesta za nove korisnike. Razvoj trgovakih lokacija. Na osnovu iskustava iz drugih zemalja, na skoro sve trnice u centru grada e uticati konkurencija velikih, otvorenih pijaca, novih trnih centara pored puteva i izgradnja poslovnih centara u drugim delovima zajednice. Efekti konkurencije koja dolazi od novog razvoja trita e biti najuoljiviji kod trgovine na malo, neto manje u smislu usluga koje se pruaju korisnicima i najmanje na optim biro uslugama. Interna analiza moe ukazati na mogue akcije i to organizovanom analizom pitanja koja se odnose na trnice. Najosnovniji korak je priprema mape postojee zemlje sa cenama i upotrebama zgrada, obeleavanje svih slobodnih parcela i neiskorienog prostora u zgradama. Drugi koraci mogu ukljuivati analize dostupnosti parking prostora, stanja objekata, atraktivnosti izloga i javnih otvorenih povrina. Analize mogu biti korisne u smislu pridobijanja miljenjaposlovnih ljudi o tekuim potrebama i prospektima. Potroai mogu takoe biti intervjuisani. Opte shvatanje tekuih funkcija, ogranienja i potencijala centra grada e stvoriti ideje za zadatke, ciljeve i strategije. Gradska skuptina, na primer, moe usvojiti nove uredbe koje podstiu razvoj trgovine na malo i uslunih preduzea u istorijskom delu centra grada. S druge strane moda postoji stari generalni urbanistiki plan koji ograniava razvoj koji bi trebalo revidirati kako bi se prikazali trenutni uslovi. Moda e takoe biti potrebno pronai novu svrhu slobodnim prostorima. Eventualno, predlozima se mogu identifikovati ustanove koje bi ojaale funckiju centra i zadovoljile osnovne potrebe trita. Panja se onda moe usredsrediti na pronalaenje odgovarajuih lokacija i zainteresovanih preduzetnika. Programi koji se odnose na centar a koji podrazumevaju kombinaciju javnih i privatnih akcija zahtevaju vreme za planiranje i pregovaranje. Stoga, jedan od ciljeva bi moga biti uspostavljanje dugoronog procesa planiarnja kao dela Stratekog plana. Drugi rezultati mogu ukljuivati institucionalne promene pre nego neposredne projekte. Na primer, procena moe identifikovati potrebu za postojanjem javne ili privatne komisije posebno uspostavljene radi sprovoenja dugoronog programa za razvoj centra grada. 6. Glavni privredni sektori Zajednice e takoe morati da razmiljaju o specifinim privrednim sektorima kao to su proizvodnja, komercijalne usluge i turizam. Veliki broj zajednica e eleti da se pozabave razvojem proizvodnje ili trgovine na malo ili mogu odluiti da bi dalji razvoj ove vrste mogao tetiti imidu, okruenju i kvalitetu ivota u gradu. Mogu se usredsrediti na druge fokuse, kao to su poljoprivreda, magacioniranje i distribucija. Proizvodnja. eka Republika se tradicionalno oslanjala na proizvodnju kao osnovnu komponentu nacionalne ekonomije. Napori koji se ulau u ekonomski razvoj se stoga orijentiu ka privlaenju novih proizvodnih ustanova ili podsticanju rasta postojeih proizvodnih firmi. Naglasak, mada je validan na nacionalnom nivou, moda nee odgovarati svakoj zajednici zato to e najvei porast broja radnih mesta i investicija biti u brzom razvoju usluga ili tercijarno, sektor.

Trgovake usluge. Ekspanzija trgovine na malo i trgovakih usluga je odgovarajui fokus za strateko planiranje ekonomskog razvoja u zajednici. Konkurentne prednosti gradskih centara, odnosno pogodnost i koordinacija funkcija nemoe se stvoriti individulanim radom preduzea. Akcije koje u saradnji preduzimaju grad i poslovna zajednica su od sutinskog znaaja. Administrativni centri. U dobu globalne komunikacije, postoji trend meu velikim kompanijama da uzimaju u obzir poveane razlike meu cenama radne snage u centru grada, predgraima i malim gradovima kada odluuju gde e locirati obavljanje novih administrativnih poslova kao to su korisniki servisi i centri za procesiranje kreditnih kartica. Manje zajednice, koje mogu ponuditi kvalifikovane administrativne radnike, jeftin kancelarijski prostor i dobar pristup telekomunkacionoj infrastrukturi mogu se nadmetati u smislu ovih atraktivnih investicija koje zahtevaju veliko angaovanje radne snage. 7. Turizam Turizam je omiljena meta planiranja ekonomskog razvoja ali je konkurencija jaka. Ako je turizam odabran za fokus stratekog planiranja, unutranja procena treba da navede sve javne i privatne kapacitete koji trenutno podstiu i podravaju posete i sve prirodne resurse i dogaaje koji privlae ili mogu privui posetioce. Relativne dobre i loe strane ovih kapaciteta, resursa i dogaaja moraju se realistino proceniti. Ako je to mogue planeri bi trebali da procene ukupnu turistiku potronju u zajednici. Trebalo bi razvijati profile tipinih putovanja, grupa posetilaca i uobiajene potronje. Razvoju turizma se onda moe pritupiti u smislu: (1) (2) (3) Stimulacije dodatnih trokova kod postojeih posetilaca Privlaenje veeg broja posetilaca ili duih putovanja istih tipova posetilaca Stvaranje novih tipova turizma u toj oblasti

Predloeni projekti mogu se oceniti u smislu njihove sposobnosti da dostignu jedan ili vie ovih rezultata. Osnovni preduslovi za razvoj turizma u zemljama u tranziciji podrazumevaju (1) saradnju izmeu javnih slubenika i privatnih prualaca turistikih usluga; i (2) visok nivo saradnje meu turistikim prduzeima. Potreba za takvim zajednikim aktivnostima proizilazi iz prirode konkurentnosti u turizmu i vanosti marketinga. U jednoj dravi, svaki grad i region se nadmee u smislu privlaenja turista. Tek nakon odreivanja turistike destinacije individualni prualoci usluga e imati priliku da se meusobno nadmeu za panju turista. Sradanja izmeu javnog i privatnog sektora je takoe neophodna da bi se unapredio lokalno fiziko okruenje i njegov imid i da bi se obezbedilo da odgovarajue usluge budu na raspolaganju posetiocima. Razvoj turizma je stoga, napor koji se partnerski ulae. Iako posetioci koriste individualne usluge i kapacitete oni e ocenjivati vrednost lokalnog i regionalnog u celini. U najmanju ruku je neophodna koordinacija izmeu gradskih agencija koje se bave promocijom turizma i udruenja prualaca turistikih usluga.

8. Voda, kanalizacija i odlaganje vrstog otpada Ovo je veoma vano za zajednice koje upravljaju kanalizacijom i vodnim sistemima zato to je menadment infrastrukture kao podrka ekonomskom razvoju centralan u stratekom planiranju. Postojanje unapreenih vodovodnih i kanalizacionih sistema predstavlja prednost lokacije i poveava mogunost privlaenja potencijalnih investitora. Zbog toga to je infrastruktura esto nerazvijena naroito po obodima i nenaseljenim delovima grada, lanovi saveta se suoavaju sa tekom odlukom. Da li treba sada bez znanja da postoji mogui kupac lokacije investirati u unapreenje infrastrukture ili da li treba ekati da se pojavi zainteresovani investitor i onda izgraditi infrastrukturu? Problem je u tome to investitori nemaju vremena da ekaju dok grad sagradi infrastrukturu i onda odlaze drugde. Napori za zatitu kvaliteta prirodne sredine e uiniti javne kanalizacione sisteme glavnom odrednicom u smislu korienja i razvoja zemlje. Uredbe koje se odnose na ekologiju mogu eliminisati odreene naine razvoja na nekim lokacijama ako ne postoje centralizovani kapaciteti za prikupljanje i odlaganje smea. Ne postoje znaci promene trenda striktnije kontrole menadmenta otpadnih voda. Ovo znai da javni kanalizacioni sistemi ne predstavljau pogodnost samo za lokalno stanovnitvo i preduzea. Oni mogu predstavljati bitne dodatne prednosti u smislu privlaenja novih ekonomskih aktivnosti i zadravanje postojeih preduzea. Dostupnost unapreenih sistema menamenta otpadnih voda takoe ima pozitivan uticaj na vrednost vlasnitva. Ovo ima direktne i indirektne koristi za vlasnike preko unapreene poreske osnove i finasijsko osnaivanje lokalne vlade. Sistemi vodosnabdevanja imaju skoro isti pozitivan uticaj na razvoj zemlje i vrednost vlasnitva, mada su efekti manji po obimu. 9. Stambena izgradnja Mada postoje ogranienja u smislu obima kojim se treba baviti stambenom izgradnjom u stratekom planu ekonomskog razvoja, stambena izgradnja se pominje zbog njenog uticaja na sveukupan razvoj zajednice i kvalitet ivota. Potreba da se pobolja kvantitet i kvalitet stambene izgradnje je ozbiljan problem u veini gradova jugoistone Evrope. Bavljenje ovim problemom moe imati koristi za zajednicu na etiri naina: (1) (2) (3) (4) Otvaranje radnih mesta na lokalnom nivou u graevinarstvu i trgovini nepokretnostima; Ispunjavanje potreba stanovnika; Oblikovanje budue populacije i poreske osnove zajednice; i Ohrabrivanje dodatnog zapoljavanja u zajednici kroz izgradnju stanova za novo zaposlene i njihove porodice. Bez ove neophodne stambene izgradnje optina ima malo kapaciteta za budui ekonomski razvoj.

Stambena izgradnja se esto zanemaruje u planiranju ekonomskog razvoja zato to se veruje da prati pre nego to vodi ekonomski razvoj. Meutim, razvoj stambene izgradnje treba uzeti u obzir zato to su dugorone implikacije na ekonomsku budunost zajednice veoma vane. Kvantitativna analiza stambene izgradnje moe biti teka zbog neadekvatnih, starih ili nepotpunih podataka. Podatci koji se odnose na graevinske dozvole e pruiti neke

informacije o tekuim trendovima u izgradnji. Optinski registri ukljuujui one koji se odnose na sluajeve povraaja su takoe od pomoi. Delom iz ovog razloga, jedan doprinos stratekom planiranju moe biti da se pitanja stambene izgradnje razmatraju na nivou politike. Proces planiranja zahteva konsenzus u vezi sa onim ta zajednica eli da ima u budunosti. U tom poslu, mogu se uspostaviti veze izmeu uslova koje se ele u budunosti i obrascima razvoja stambene izgradnje. Zadatak je da se identifikuju promene u kontroli korienja zemlje i infrastrukture koje bi zajednicu mogle pribliiti eljenim uslovima. Postoji mnogo specifinih programa koje gradovi mogu sprovesti u smislu podrke razvoja stambene izgradnje. Privatizovanje gradskog fonda za stambenu izgradnju da bi se ohrabrilo funkcionisanje stambenog trita. Izgradnja penzija i kua za starije ljude sa zdravstvenim ustanovama. Izgradnja novih stanova u potkrovljima. Ponuda zemlje sa svim uslugama za razvoj stambene izgradnje. Rekonstrukcija neiskorienog vlasnitva (vojne zrade, stari hoteli) za male stanove, kue za izbeglice, centri za socijalno staranje i druge stambene upotrebe. 10. Obrazovanje i prekvalifikacija radnika Obrazovanje. Razvoj ljudskih resursa te oblasti je ubedljivo najvaniji faktor u smislu promocije dugoronog ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskih resursa je najverovatnije najvaniji faktor za privlaenje preduzea koja se bave visokim tehnologijama i drugih industrija koje su deo nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna snaga je od sutinskog znaaja za razvoj malih i srednjih preduzea i razvoj velikih preduzea. Lokalno strateko planiranje ima ograniene mogunosti da bi se posvetilo obrazovnim pitanjima, meutim, poto su kolski sistemi administrirani i finansirani od strane Ministarstva obrazovanja i njima nezavisno upravljajulokalne vlade. Postoji vea sloboda na nivou tehnikih kola i univerziteta zato to ove institucije direktno komuniciraju sa lokalnim i regionalnim preduzeima i stanovnitvom. Interna analiza treba da ukljui pregled postojeih programa i dostupnih kapaciteta kako bi se pruila podrka programima, naroito onih koji se tiu obuke tehnike i profesionalne radne snage. Mogu se sprovesti poreenja sa drugim zajednicama sline veliine. Proces stratekog planiranja bi mogao da razmotri naine rada sa ovim institucijama u smislu ojaavanja lokalnog obrazovanja i programa podrke poslovanju. Prekvalifikacija. Osnovno obrazovanje se uglavnom fokusira na kvalifikovanje mladih ljudi da postanu radna snaga. Napori u smislu prekvalifikacije su podjednako vani u dananjem brzo promenjljivom radnom koruenju i usmereni su ka pruanju pomoi prekobrojnim radnicima i onima koji su pod pretnjom prekobrojnosti. Usmerena obuka i prekvalifikacija podrana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija, u saradnji sa lokalnim preduzeima su od sutinskog zanaja za odravanje konkurentne raspoloivosti radne snage i odrive lokalne ekonomije.

Dravni zavod za zapoljavanje i njegove lokalne kancelarije administriraju prekvalifikaciju i programe obuke i druga sredstva stimulacije zapoljavanja, kao to su javni radovi, zapoljavanje hendikepiranih. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korienje sredstava i da su potrebe zajednice izraene od strane lokalne filijale Dravnog zavoda.

Metodologija za izradu Stratekog Plana

Koraci 1. Organizovanje

Aktivnosti 1.1 Sastanak sa gradonaelnikom/predsednikom optine i optinskim veem, predstavljanje koncepta i koraka stratekog planiranja, LERdonoenje odluka o poetku procesa stratekog planiranja- SO 1.2 Identifikovanje interesnih grupa, formiranje komisije za strateko planiranje 1.3 Izrada nacrta profila zajedniceKLER 2.1 Prvi sastanak komisije za SPprezentacija metodologije, dopunjavanje profila zajednice, upitnik o miljenju poslovnog sektora (BAS), 2.2 Konferencija za stampu 3.1 Drugi sastanak komisije za SPpredstavljanje rezultata profila zajednice i rezultati BAS-a, identifikacija kljunih pitanja.

OUTPUT Document / Milestone Formalna odluka SO o poetku izrade SP-a

Vremenski okvir 4 nedelje

Odgovornost Predstavnici optine, gradonaelnik, Optinsko vee, KLER, konsultanti

Komentari

2. Profil zajednice- Prvi sastanak komisije za SP orijentaciju 3. Identifikovanje kljunih pitanja

Profil zajednice

4 nedelje

KLER, Predsednik optine, Komisija za SP Konsultanti KLER, Predsednik optine, Komisija za SP, Konsultati

Kjuna pitanja

2 nedelje

Metodologija za izradu Stratekog Plana

Koraci 4. Izrada nacrta strateske vizije

Aktivnosti 4.1 Trei sastanak Komisije za strateko planiranje Formiranje dve radne grupe za izradu - Strateke vizije - SWOT analize zajednice Formiranje radnih grupa po kljunim pitanjima 5.1 Sastanak radnih grupa po kljunim pitanjima ( dva sastanka po radnim gupama- preporuljivo istog dana) - SWOT po kljunim pitanjima - Izdrada nacrta akcionih planova/ciljeva, zadataka i strategija - Identifikacija projekta 6.1 etvrti sastanak komisije za SP predstavljanje Nacrta SP diskusija i analiza - prioritizacija projekata 6.2 Peti sastanak komisje za SP Na osnovu prioritizovanih projekta Izrada plana Implementacije i - popunjavanje projektnih formulara (KLER dostavlja nosiocima projekta formulare rok 2 nedelje) 6.3 Javne rasprave ( sa gradjanima i

OUTPUT Document / Milestone Strateka vizija SWOT Radne grupe po kljunim pitanjima

Vremenski okvir 2 nedelje

Odgovornost KLER, Predsednik optine, Komisija za SP, Konsultati

Komentari

5. Razvoj ciljeva, zadataka i strategija akcioni planovi

Akcioni planovi

4 6 nedelja

KLER, Predsednik optine, Komisija za SP, Konsultanti

6. Izrada i usvajanje Statekog plana

Starteki plan

6 8 nedelja Dva meseca

KLER, Predsednik optine, Komisija za SP, Konsultanti

Metodologija za izradu Stratekog Plana

Koraci

Aktivnosti preko WEB-sajta) 6.3 esti sastanak komisije za SP diskutovanje i usvajanje SP a sa Akcionim planom 6.4 Usvajanje SP na sednici optine/ grada

OUTPUT Document / Milestone

Vremenski okvir

Odgovornost

Komentari

7. Osnivanje EDC / Komisije za LER i Implementacija SP-a 8. Praenje i auriranje plana

7.1 Osnivanje EDC a 7.2 Obezbedjivanje finansijskih i ljudskih resursa za realizaciju plana

EDC

2- 4 meseci

KLER, Predsednik optine, EDC, Konsultati KLER, Predsednik optine, EDC, Konsultati

8.1 Redovno praenje implementacije plana - estomeseno izvetavanje - Izrada godinjih planova implementacije

Planovi Implementacije

5 godina

1. Organizovanje Prvi korak je najvaniji korak u procesu Stratekog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. Koncept startekog planiranje treba objasniti predstavnicima lokalne vlasti i ostvariti konsenzus o poetku i zavretku procesa. Preporuka je da Skuptina grada ili Optine usvoji dokument za otpoinjanje procesa stratekog planiranja u kome e navesti sve partnere koji su ukljueni u proces. Sastanak sa gradonaelnikom/predsednikom optine i optinskim veem, predstavljanje koncepta i koraka stratekog planiranja, LERdonoenje odluka o poetku procesa stratekog planiranja- SO. Gradonaelniku kao i svim prisutinim zvaniinicima optine treba pripremiti paket materijala: Materijal o programu, Metodologiju za pripremu Stratekog plana, pozivna pisma za lanove komisije kao i za ispitanike za BAS i vremenski okvir za sprovodjenje procesa. Prezentacija PP treba da bude kratka i jasna i objanjava konarke kao i vremenski okvir za proces stratepkog planiranja. Identifikovanje interesnih grupa, formiranje komisije za strateko planiranje. Gradonaelnik, predstavnici optine i KLER treba da odrede stake holdere za proces stratekog planiranja, Izrada nacrta profila zajednice- KLER. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice.i da pripremi listu privrednika koji e biti ispitivani. Ceo proces organizovanja traje etiri nedelje. Dve nedelje pre zakazivanja sastanka treba poslati pismo lanovima komisije, kao i nacrt Profila zajednice Pozivno pismo potpisuje predsednik optine. 2. Profil zajednice- Prvi sastanak komisije za SP orijentaciju Prvi sastanak komisije za SP- prezentacija metodologije, dopunjavanje profila zajednice, i predstavljanje upitnika o miljenju poslovnog sektora (BAS), Na prvom stastanku Komisje za strateko planiranje treba detaljno objasniti svim lanovima koja je njihova uloga u procesu. Treba proi kroz sve korake i objasniti vremenski okvir.i koliko e sastanka biti i kada. Predsednik optine treba da otvori sastanak i da imenuje predsednika Komisije. U drugom delu sastanka treba predstaviti Profil zajednice ta on znai i objasniti kako e se on koristiti u daljem procesu ali i van njega. lanove komisje treba zamoliti da pomognu u popunjavanju Profila zajednice U treem delu sastanka treba predstaviti BAS i objasniti lanovima komisije njihovu ulogu u izradadi BAS-a. Predsednik optine treba da odabre firme koje e on ispitivati, kao primer ostalim lanovima komisije, svako treba da ima po najmanje dve firme koje treba da intervjuie prema ve utvrdjenom spisku firmi koje je pripremio KLER. Treba utvrditi jasne rokove za intervjue i profil zajednice, a to je dve nedelje da se vrate KLER-u da ih obradi. Konferencija za stampu. Nakon zavretka prvog sastanka komisje treba organizovati konferenciju za tampu na kojoj treba da prisustvuju predsednik optine/grada, komisje za SP, ef KLER-a i konsultant( USAID - MEGA) Do sledeeg sastanka potrebno je 4 nedelje. 3. Identifikovanje kljunih pitanja Drugi sastanak komisije za SP- predstavljanje rezultata profila zajednice i rezultati BAS-a, identifikacija kljunih pitanja. Na drugom sastanku komisje treba predstaviti rezultate BAS-a i konaan Profil zajednice. Na osnovu ovih pokazatelja treba identifikovati kljuna pitanja - najvie pet kljunih pitanja. Kljuna pitanja ili problemi su oni koje je mogue retiti u periodu od 4

godine. Facilitator i konsultant treba da predlau kljuna pitanja..Ali lanovi komisije moraju da budu svesni da taj plan na kome rade ne pripada nikome osim njihovoj zajednici. Primeri pitanja koja su najee identifikuju i razmatraju u zajednicama i koja postaju deo stratekog plana su sledea: - Razvoj srednjih i malih preduzea - Prevoz - Infrastruktura - Privredni razvoj - Javni prevoz - ivotna okolina - Strunost radne snage - ivotni standard - Imid - Privlanost grada - Turizam - Odnos izmeu gradskih vlasti i preduzea - Regionalna saradnja Do sledeeg sastanka potrebno je nedelju dana 4. Izrada nacrta strateske vizije 4.1 Trei sastanak Komisije za strateko planiranje Formiranje dve radne grupe za izradu - Strateke vizije - SWOT analize zajednice Formiranje radnih grupa po kljunim pitanjima Na treem sastanku treba formirati dve radne grupe koje treba da urade viziju lokalnog ekonomskog razvoja i SWOT analizu. Dve radne grupe rade istovremeno. Nakon izrade SWOTA i Vizije, Komisija se sastaje i prohvata ovako izradjen SWOT i Viziju i formiraju se radne grupe po kljunim pitanjima. Ne postoji jedna proverena tehnika za pravljenje strateke vizije. Jedan nain bi bio da se pone sa pripremanjem jedne reenice za svako kljuno pitanje. Ta reenica zatim postaje globalni cilj datog kljunog pitanja i prua smernice relevantnoj radnoj grupi za pripremanje ostalog dela akcionog plana. Analiza eksternih faktora (mogunosti i rizici) Zajednice su pod sve veim uticajem spoljnih privrednih snaga sa regionalnog, dravnog i meudravnog nivoa. Vano je da se uvide mogunosti i rizici od spoljnih faktora koje su relevantne za kljuna pitanja stratekog plana. Mnogi spoljni uticaji e biti izvan lokalne kontrole. Meutim, njihov uticaj na lokalnu privredu je vaan ekvivalent u stratekom planiranju Analiza internih faktora (dobre i loe strane)

Procena unutranjeg stanja ima kljunu ulogu u stratekom planiranju jer e se Akcioni plan zasnivati ili na dobrim stranama ili e nastojati da ispravi loe strane gradske privrede. Interna analiza ima dve svrhe: 1) da se utvrde lokalne opcije i

kapaciteti kao odgovor na spoljna deavanja i 2) da se identifikuju unutranje dobre i loe strane koje se mogu razmatrati u okviru stratekih mera. Dobre i loe strane zavreuju posebnu panju jer su one osnova za utvrivanje poloaja grada u odnosu na druge gradove sa kojima se nadmee za poslove i investicije. Snimanje situacije treba da prui uvid u privredne strukture i dobre i loe strane regionalnih i lokalnih privreda. Meutim, u ovoj usko skoncentrisanoj analizi, dobre i loe strane e se ispitati u odnosu na kljuna pitanja. O dole navedenim temama i pitanjima se najee raspravlja na sesiji tipine interne analize. Poeljno je radne grupe dopuniti strunjacima iz odredjenih oblasti. Sledei sastanak se zakazuje za dve nedelje 5. Razvoj ciljeva, zadataka i strategija akcioni planovi 5.1 Sastanak radnih grupa po kljunim pitanjima ( dva sastanka po radnim gupamapreporuljivo istog dana) - SWOT po kljunim pitanjima Prvi sastanak radnih grupa koji se organizuje istog dana ima temu SWOT alanizu po kljunom pitanju. Nakon Swot anaize i utvrdjivanja osnovnih problema u okvitru tog pitnaja. .. sledei sastanak radnih grupa je za nedelju dana Na drugom sastanku radnih grupa utvrdjuju se ciljevi i zadaci Projekti po kljunim pitanjima Pauza izmedju sedeeg sastanka je dve nedelje. KLER u saradnji sa USAID ovim Programom treba da spoji akcione planove po kljunim pitanjima i SWOT analze ,kao i sve ranije radionice i da to poalje kao Nacrt Stratkog plana svim lanovima komisije nedelju dana pre sledeeg sastanaka. 6. Izrada i usvajanje Statekog plana 6.1 etvrti sastanak komisije za SP predstavljanje Nacrta SP diskusija i analiza - prioritizacija projekata Na etvrtom sastanku Komisije KLER i facilitatori predstavaljaju Nacrt plana kao i projekte. lanovi komisje dobijaju jasno uputstvo kako da prioritizuju projekte na osnovu est kriterijuma i svako od njih daje odgovarajuu ocenu projektu. sav materijal ostavlaju KLER-u. Za nedelju dana KLER obradjuje sve projekte i elje lanovima komisje listu prioritizovanih projekta. 6.2 Peti sastanak komisije za SP Na osnovu prioritizovanih projekta radi se Plan Implementacije i utvrdjuju nosioci projekata. Kler dostavlja nosiocima projektne formulare. Oni imaju rok od dve nedelje da popune te formulare. Dok se popunjavaju projektni formulari organizuju se javne rasprave sa gradjanima i preko WEB sajta. Po mogustvu na TV - kontakt emisije. 6.3 Javne rasprave ( sa gradjanima i preko WEB-sajta) Dve nedelje do sledeeg sastanka komisije. 6.4 esti sastanak komisije za SP diskutovanje i usvajanje SP a sa Akcionim planom /Planom implementacije za 2009. 6.5 Usvajanje SP na sednici optine/ grada 7. Osnivanje EDC / Komisije za LER i Implementacija SP-a 7.1 Osnivanje EDC a

Savet za lokalni ekonomski razvoj ili Privredni savet treba da bude osnovan odmah nakon usvajanja Stratekog plana. Neophodo je obezbediti kako ljude tako i finansijska sredstva za implementaciju plana. 7.2 Obezbedjivanje finansijskih i ljudskih resursa za realizaciju plana 8. Praenje i auriranje plana 8.1 Redovno praenje implementacije plana Radi to boljeg praenja implementacije plana neophodno je minimalno estomeseno izbetavati o rezultatima implementacije kao i problemima prilikom implementcije, i Savet i predsednika i vee... - Izrada godinjih planova implementacije Kako bi se plan to bolje implementirao. Savet treba da svake godine radi Plan implementacije za narednu godinu, pre usvajanja budzeta. Plan implementacije bi trebalo da se radi prema sledecoj metodologiji

Metodologija za izradu Plana Implementacije A) Formiranje Saveta za lokalni ekomski razvoj/ Privrednog saveta. Clanove Privrednog saveta predlaze predsednik, najmanje 1/3 treba da budu predstavnici privatnog sektora. Savet broji do 20 clanova ukupno. Naravno, mozemo iskoristiti vec postojece savete, ako su funkcionalni, ako nisu molim vas da pokusate jos jednom da ove savete napravimo kako valja. B) U medjuvremenu Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da: 1)pripremi listu predloga projekta za Plan implementacije iz Strateskog plana ili/i da predloze nove projekte 2) pripremi listu sprovedenih projekata u poslednje 4 godine i efekte tih projekata 3) popuni do kraja Profil zajednice (koji ce poslati svim clanovima saveta pre prvog sastanka) Predsednik salje pisma clanovima Saveta da prisustvuju sastanku, nedelju dana pre sastanka treba im poslati i materijale (sa gornjeg spiska 1), 2) i 3)). Pozivnio pismo treba da potpise predsednik. On takodje treba da predlozi i predsednika Saveta (iz redova privrede). Clanovi saveta se pozivaju da predloze jos neki projekat koji je u skladu sa Strateskim planom i za koji smatraju da bi trebalo da bude realizovan u toku 2009...2013. C) Na prvom sastanku Sveta zvanicno se imenuje predsednik i predstavlja im se SP kao i nacrt Plana Implementacije za 2009...2013 godinu. Clanovi saveta rade SWOT analizu. Clanovi saveta mogu da predloze nove projekte za Plan implementacije. D) Na drugom sastanku treba da se uradi prioritizacija predlozenih projekta. Identifikuju se nosioci predlozenih prioritetnih projekata. E) Izmedju drugog i treceg sastanka Saveta, KLER je zaduzen da nosiocima projekta posalje projektne formulare. Nosioci projekta treba u roku od nedelju dana da vrate projektne formulare KLER-u. F)Treci sastanak Saveta - Komentarisanje i usvajanje Plana Implementracije za 2009. G) Plan Implementacije usvaja Opstinsko vece ili Skupstina.

Plan Implementacije treba da sadri

Spisak lanova komisje koji su radili na Planu implementacije. Uvodni deo se odnosi na metodologiju izrade Plana impemenntacije i vremenski okvir kada je plan izradjen. U uvodu treba da stoji da je Plan implementacije deo Stratekog plana lokalnog ekonomskog razzvoja. Treba navesti sve kljune oblasti i to de je komisija nakog SWOT analize utvrdila ili nije utvrdila ta kljuna pitanja. I da je nakon toga Savet uradio prioritizaciju projekta koje su predloili anovi Saveta i Kancelarije za LER. Treba da pise koliko je projekta ukupno prioritizovano. Nakon toga treba da stoji metodlogija za prioritizaciju i lista projekta sa brojem bodova koliko je koji projekat osvojio bodova PRIORITIZACIJA - PRIORITETI
Proces izrade Akcionog plana za lokalni ekonomski razvoj podrazumevao je rad u grupama

formiranim u skladu s definisanim kljunim oblastima. lanovi Komisije za strateko planiranje su aktivno uestvovali u radu radnih grupa po oblastima. Rezultat njihovog rada je 70 predloenih projekata. Imajui u vidu materijalno tehnike i ljudske resurse kojima raspolae optina xxx moralo se pristupiti utvrivanju prioriteta kako bi se u Plan implementacije za 2009. uvrstio realan broj projekata, koji je mogue implementirati u zadatom vremenskom okviru. Prioritizacija je uraena dvostruko. Svi lanovi komisije su procenjivali sve predloge projekata u skladu sa unapred definisanim kriterijumima i brojem bodova po kriterijumu (prikaz rezultata videti u tabeli). Nakon toga, radne grupe su u svojim oblastima utvrdile nosioce aktivnosti, vremenski okvir za implementaciju, finansijske resurse i oekivani rezultat koji e se postii (prikaz rezultata videti u tabeli) .
Kriterijum za izbor projekata U kojoj meri ovaj posebni cilj utie na ostvarenje opteg cilja iz koga proizilazi? Uticaj na opti cilj 3 Mnogo 2 Srednje 1 Malo 0 Ni malo Kolika je verovatnoa da e finansijski i ljudski resursi neophodni za implementaciju posebnog cilja (projekta) biti dostupni? Izvodljivost 6 Velika verovatnoa, ve su obezbeena 4/3 Verovatnoa postoji, poznati su izvori 2/1 Nije sigurno 0 Ne postoji nain Nakon koliko vremena e se moi izmeriti rezultati uticaja projekta? 3 Kratkorono (manje od jedne godine)

Vremenski okvir

2 Srednjorono (2-4 godine) 1 Dugorono (5 i vie godina) Kreiranje novih radnih mesta / Zadravanje radnih mesta i privlaenje investicija Na koji nain e projekat uticati na grad u smislu stvaranja novih radnih mesta, zadravanja radnih mesta i/ili kapitalnih investicija? 3 Veoma mnogo 2/1 Srednje 0 Nema efekata U kojoj meri ste spremni da lino uestvujete u realizaciji ovog konkretnog posebnog cilja? 3 Velika 2/1 Srednja 0 Ne postoji Da li e ostvarenje ovog posebnig cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i optih ciljeva? 3 Da 2/1 Srednja 0 Nema efekata

Spremnost za uese (podrka)

Kompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima

LISTA OCENJENIH prioritetnih projekata


Uticaj na investicije i nova radna mesta (0 - 3) Uee poslovnog sektora (03) Kompatibilnost sa ostalim ciljevima i projektima (0 - 3) Uticaj na opti cilj (0-3) Vremenski okvir (1 - 3) Izvodljivost (0-4)

Br.

Kljuno pitanje / Projekat

TOTAL

PLAN IMPLEMENTACIJE
SPROVOENJE U DELO STRATEKOG PLANA EKONOMSKOG RAZVOJA Od samih poetaka procesa stratekog planiranja naglaena je vanost realizacije plana i monitoringa realizacije. Uspenost stratekog plana e se meriti pozitivnim ekonomskim i drugim promenama koje se budu desile kao rezultat realizacije ciljeva plana. Prvi korak u realizaciji plana e biti njegovo usvajanje od strane Skuptine grada. Ovo e u sutini obezbediti postojanje politike volje za sprovoenje promena i dostupnost ljudskih i finansijskih resursa koji e biti potrebni za dostizanje postavljenih ciljeva ukupno njih 13. Da bi se obezbedila realistinost i kredibilitet plana ukljueno je oko 80 vodeih linosti iz oblasti: biznisa, industrije, lokalnih i ostalih nivoa vlasti i obrazovanja. Rezultat ovog dinaminog procesa je stvaranje zamaha aktivnosti meu lanovima Komisije i njenih podkomisija i radnih grupa. Ovakav entuzijazam je izvor podrke realizaciji programa. Odgovornost za monitoring plana e biti dodeljena Savetu za ekonomski razvoj koji e se omoguiti nastavak javno-privatnog partnerstva koji je i omoguio realizaciju procesa stratekog planiranja procesa koji je ojaao tokom poslednjih nekoliko meseci zajednikih napora. Odeljenje/kancelarija za ekonomski razvoj e obezbediti saradnike koji e pomoi radu Saveta. I da rezimiramo, ovaj dokument stratekog planiranja je ivi organizam. Nita nije urezano u kamenu i sve se moe promeniti onako kako okolnosti naloe. Komisija za strateko planiranje e ponovo zasedati u roku od godinu dana kako bi ocenila napredak koji je nainjen i napraviti promene koje budu bile potrebne.

Formular za praenje realizacije zadataka (projekata) KLJUNO PITANJE Cilj


Zadatak (projekat) Opis Realizacija Nadleni Partneri u saradnji Organizacija Osoba

Oekivano
Budet projekta (zadatka) total Finansiranje projekta

Realizovano

Rezultati Projekta

Oekivano

Realizovano

PLAN RADA - AKTIVNOSTI


vreme Aktiv Opis nost nadlenost predvidj eno realizov ano komentar

4 5

.
PREDVIENO Br. radnih mesta total M Z Br. radnih mesta REALIZOVANO total M Z

Ekonomski benefit (predvideti br radnih mesta, investicije, PJP, koji e se stvoriti zahvaljujui implementaciji ovog programa)

Koliina investicija PJP ...

Koliina investicija PJP ...