Mali prirunik (Digitalne) fotografije

Velikih razlika izmeu digitalnog i analognog fotoaparata nema, osim u nainu na koji se belei slika. Digitalna fotografija predstavlja samo logian nastavak analogne fotografije tako da svi osnovni pojmovi vae i za novu tehnologiju. Dok je kod analognog fotoaparata u pitanju film osetljiv na svetlost, kod digitalnog fotoaparata je to senzor osetljiv na svetlost. U prvom sluaju, svetlo koje prolazi kroz objektiv pada na fotoosetljivu emulziju na filmu, unitava je i na taj nain ostavlja trajnu informaciju na filmu. U drugom sluaju, svetlost pada na senzor digitalnog fotoaparata i u njemu proizvodi struju odnosno digitalnu informaciju koja se pohranjuje u memoriji. O tome da osim toga nekih bitnijih razlika nema, svedoi i injenica da se za analogne fotoaparate proizvode tzv. digitalna lea koja se stavljaju umesto filma i pretvaraju analogni aparat u digitalni. Objektiv Moglo bi se rei da je osnovni deo svakog aparata objektiv. Objektiv se sastoji od vie soiva koja prelamaju svetlost i na taj nain prave sliku koja pada na senzor malih dimenzija. Objektiv moe biti fiksiran ili promenljive ine daljine odnosno zoom objektiv. Karakteristike zoom objektiva definisane su preko dve vrednosti ine daljine irokougaone (wide angle) i zumirane (telephoto). Njihov odnos predstavlja stepen uveanja: recimo, kod objektiva 5,416,2 mm uveanje iznosi 3X, to se dobija deljenjem vee vrednosti manjom. To ne znai da emo neki objekat videti tri puta vei nego to ga vidimo golim okom, ve samo predstavlja odnos inih daljina. Kod kompaktnih digitalnih fotoaparata ove cifre znaajno su manje nego kod analognih fotoaparata zbog manjih dimenzija senzora u odnosu na dimenzije filma. Zbog toga se svaki put navodi i ekvivalentna vrednost za 35-milimetarski format (preanji primer je ekvivalentan objektivu od 35-105 mm). Treba jo rei i da je sposobnost maksimalnog uveanja objektiva srazmerna preniku soiva veliko uveanje zahteva i veliki objektiv. Podatke o digitalnom uveanju treba ignorisati jer se koriste u reklamne svrhe (isti efekat se postie softverom na kompjuteru). Zato ovde vai premisa to vie stakla, to bolji objektiv. Fizike osobine soiva uslovljavaju nejednako skretanje svetlosnih zraka kroz soivo i zbog toga je nemogue izbei razliite oblike optikih aberacija. To je i razlog upotrebe veeg broja soiva unutar objektiva kombinacijom razliitih soiva mogue je postii svuda (manje-vie) podjednako otru sliku, bez (naroito) izraenih aberacija. Mi smo najee pominjali Deformacija u obliku bureta hromatsku aberaciju. Ona se najlake primeuje na kontrastnim povrinama (tamna silueta zgrade naspram svetlog neba ili bela slova na crnoj povrini) kao ljubiasti oreol. Od geometrijskih aberacija najea je deformacija u

obliku bureta (Barrel Distortion) koja je naroito primetna u irokougaonom poloaju objektiva. Kada se ocenjuje kvalitet objektiva, ne treba zaboraviti da hromatske i geometrijske aberacije moraju postojati, ali je bitno da budu to manje. Senzor Senzor se nalazi iza objektiva i njegov zadatak je da belei koliinu i vrstu svetla koje prolazi kroz objektiv. Senzor moe biti CMOS ili CCD. U dananjim fotoaparatima najee se nalaze CCD senzori. Zanimljivo je to to se radi o crno-belom senzoru koji detektuje samo jainu svetlosti koja pada na njega. Da bi se omoguila detekcija boja, preko CCD senzora je najee postavljena tzv. Bajerova mrea (Bayer Pattern) odnosno RGBG filter (Red, Green, Blue, Green) koji rastavlja svetlost na komponente. Tako je za jednu taku u boji na slici potrebno osvetliti etiri take na senzoru. Dodatna zelena Mrea filtera osnovnih boja komponenta je tu zbog stvaranja kontrasta na slici. Rezolucija na CCD senzoru senzora jednaka je maksimalnoj rezoluciji slike koju on proizvodi. Izraava se u megapikselima (milionima piksela) i dobija se mnoenjem irine i visine slike u pikselima. Na primer, senzor od 3,2 megapiksela daje slike maksimalne rezolucije 2048 x 1536 piksela. Sam senzor moe biti vee rezolucije, ali se u obzir uzima njegova efektivna rezolucija. Takoe, esto se koristi i pojam interpolacije (softverske ili hardverske) koji podrazumeva razvlaenje slike manje rezolucije na veu pomou matematikog prorauna. Interpolaciju koriste proizvoai loijih fotoaparata kako bi veom (interpoliranom) rezolucijom senzora privukli kupce. Pri tom treba obratiti panju na sitna slova kojima je napisana hardverska (odnosno prava) rezolucija senzora. Bilo kakvu interpolaciju treba izbei jer je to neto to se moe postii i upotrebom softvera i najee je karakteristika loeg fotoaparata. Svedoci smo i stalne trke za poveanjem rezolucije digitalnih fotoaparata. Naalost, vea rezolucija senzora ne obezbeuje i kvalitetniju sliku, a esto se deavaju i suprotni primeri. Od rezolucije CCD senzora mnogo je znaajniji kvalitet objektiva kojim je fotoaparat opremljen. Ono to mnogi kupci ne znaju jeste da im je za kunu upotrebu (odnosno prikaz fotografija na monitoru ili njihovo razvijanje u formatu 10 x 15 cm) dovoljan fotoaparat rezolucije svega 2,1 megapiksela (rezolucija slike 1600 x 1200 piksela). Ekspozicija Da bi se napravila slika, potrebno je senzor (odnosno film) nakratko izloiti svetlu. Izlaganje svetlu naziva se ekspozicijom, a njeno trajanje meri se u sekundama (iako su najee u pitanju delii sekunde). Duina ekspozicije obrnuto je proporcionalna koliini svetla koje prolazi kroz objektiv to vie svetla to je ekspozicija kraa i obrnuto. Zato je veoma vaan opseg moguih ekspozicija na nekom fotoaparatu, kao i to da li je nju mogue runo podeavati. Primera radi, sunan dan zahteva ekspoziciju od 1/2000 sekunde, oblaan dan 1/320 sekunde, fotografija s upotrebom blica 1/60 sekunde, a nona fotografija bez blica vrednosti od nekoliko sekundi. Pri duim ekspozicijama svaki pokret fotoaparata ili objekta ostae zabeleen na slici. Iako ovo moe da proizvede zanimljive efekte, to je neto to najee ne elimo da postignemo (svi smo videli mutne slike bez

blica). Zato e nas savremeni digitalni fotoaparati upozoriti kada je ekspozicija predugaka (uglavnom ekspozicije due od 1/40 sekunde), pa je tada fotoaparat potrebno postaviti na stativ ili ga nasloniti negde. Naravno, upotreba blica eliminie potrebu za stativom jer se ekspozicija skrauje, a blic dodatno osvetljava scenu. Meutim, blic je efikasan samo na kratkim odstojanjima (slikanje u zatvorenom prostoru ili slikanje grupe ljudi). Ako, na primer, elimo da slikamo nekoga na obali reke osvetljene svetlima grada, upotrebom blica emo imati savreno osvetljenu osobu i mrkli mrak iza nje (zato to kratka ekspozicija ne moe da uhvati dovoljnu koliinu slabog svetla iz pozadine). U tom sluaju koristi se noni reim koji poseduje veina digitalnih aparata i koji kombinuje dugu ekspoziciju s upotrebom blica. Dugom ekspozicijom hvata se pozadina, a na samom kraju okida blic i osvetljava osobu. I u ovom sluaju neophodno je fiksirati fotoaparat kako bi se izbeglo zamuivanje slike (recimo, ponekad je dovoljno osloniti ruku na banderu). Ovo se jo zove i Slow Sync reim. Napredniji fotoaparati poseduju reim koji je u opcijama oznaen sa Tv i u kojem je mogue runo podeavati trajanje ekspozicije, dok se automatika brine o svemu ostalom. Pri naroito dugim ekspozicijama (duim od dve sekunde) na slici se javljaju svetle take usled neizbenih greaka na CCD senzoru. Bolji aparati pri ovako dugakim ekspozicijama posle snimanja slike snimaju jo jedan prazan kadar (tanije, sa zatvorenom blendom o kojoj e biti rei kasnije) i vre njegovo oduzimanje od prve fotografije. Na taj nain se eliminiu samo svetle take sa slike i dobija se savreno ist noni snimak. Snimanje jedne slike e u tom sluaju trajati dvostruko due, ali je fotoaparat ve posle prvog snimka dozvoljeno pomerati. Kompenzacija ekspozicije Kompenzacija ekspozicije se koristi kada nismo zadovoljni time kako je automatika odredila trajanje ekspozicije. Na taj nain je mogue premostiti izabranu vrednost ekspozicije i celu sliku dodatno posvetliti ili potamneti. U sluaju kada je najvei deo scene izuzetno svetao, osoba koju slikamo moe ispasti Merenje osvetljenja: levo na tamna ako sve prepustimo automatici. Tada se osnovu cele slike, desno na upotrebljava kompenzacija ekspozicije i scena se osnovu subjekta dodatno posvetljava. Kompenzacija ekspozicije se obeleava sa EV i kree se od nule u pravilnim koracima u pozitivnom ili negativnom smeru (na primer, 3EV u koracima od 1/3). Merenje osvetljenja Na osnovu merenja osvetljenja scene odreuje se trajanje ekspozicije. Digitalni fotoaparati imaju ugraene svetlomere pomou kojih mere intenzitet svetla odbijenog od povrina koje fotografiemo. Kako bi se izbegao problem osvetljenja koji smo naveli u objanjavanju kompenzacije ekspozicije, kod nekih aparata je mogue promeniti nain merenja svetlosti (tzv. Light Metering Modes). Uobiajen nain je procenjivanje osvetljenosti celog kadra (Evaluative), pri emu dolazi do ujednaavanja osvetljenosti. Ako se ukljui centralno merenje (Center Weighted), aparat ponovo uzima u obzir celu scenu, ali pri merenju teite stavlja na centar fotografije. Na ovaj nain je mogue izbei problem tamnog portreta pri jakom pozadinskom osvetljenju. Najui nain merenja predstavlja merenje u taki (Spot Metering) gde se u obzir uzima samo nivo osvetljenosti centralnog dela kadra.

Otvor blende Otvor blende predstavlja otvor dijafragme unutar objektiva. Dijafragma kontrolie koliinu svetlosti koja prolazi kroz objektiv. Kao to mi kiljimo pri jakom svetlu, tako se i dijafragma automatski zatvara kada ima puno svetla odnosno otvara pri slabom osvetljenju. Otvor blende oznaava se F brojem (F Stops) to je Razliiti otvori blende: levo F22, broj manji to je otvor blende vei i vie svetla prolazi desno F2,8 kroz objektiv. Objektivi kroz koje prolazi velika koliina svetlosti nazivaju se brzim objektivima jer su ekspozicije u tim sluajevima kratke. Ukoliko fotoaparat ima promenljiv otvor blende, navode se dve vrednosti. Ili se navode maksimalna i minimalna vrednost (recimo, F2,8F8,0) ili se navode najvei otvori blende u irokougaonom i telefoto poloaju (recimo, F2,8(W)F3,5(T)). Otvor blende se kree u predefinisanim koracima izmeu maksimalnih vrednosti (na primer, F4,8, F5,6, F6,3, F7,1, F8,0) i znaajan je za postizanje tzv. efekta dubinske otrine. Kada slikamo portret i elimo da pozadina bude zamuena, blendu je potrebno to vie otvoriti (odnosno postaviti je na to manji F broj) i dobiemo lepu umetniku fotografiju. Ukoliko elimo da i subjekat i pozadina budu podjednako otri, onda blendu treba zatvoriti (postaviti na najvei F broj). Pri tom treba imati u vidu da je neophodno promeniti i duinu ekspozicije jer se menjanjem otvora blende menja koliina svetla koja prolazi kroz objektiv. Napredniji fotoaparati poseduju Av reim u kojem se menja otvor blende, a automatika se brine za ostalo. Na takvim aparatima postoji i M reim (manuelni reim) u kojem korisnik ima punu kontrolu i nad ekspozicijom i nad otvorom blende. to se dubinske otrine tie, od kompaktnih digitalnih fotoaparata ne treba oekivati uda jer je zbog malih objektiva mala i koliina svetla koja prolazi kroz njih, pa samim tim i maksimalni otvor blende nije prevelik. ISO osetljivost Pojam ISO osetljivosti je preuzet od analognih aparata jer je u pitanju ISO osetljivost filma. Fotoosetljivi sloj na filmu moe biti razliitog nivoa osetljivosti na svetlost koja se izraava u ISO, ASA, DIN ili GOST jedinicama. Prva dva standarda su ekvivalentna i u upotrebi su na digitalnim fotoaparatima. Filmovima vee osetljivosti mogue je slikati u uslovima slabije osvetljenosti, ali se na tim fotografijama pojavljuje zrnasta struktura. Iako kod digitalnih fotoaparata nema filma, slian efekat se javlja i kod njih. Poveavanjem ISO osetljivosti se u stvari pojaava signal koji dolazi sa CCD senzora, ali se isto tako pojaava i tzv. um na fotografijama koji se javlja kao posledica nasuminog kretanja elektrona kroz senzor. Zbog ega bi onda bilo ko poveavao ISO osetljivost? Kao to smo pomenuli, u uslovima slabijeg osvetljenja potrebna je dua ekspozicija, ali to poveava rizik od mrdanja fotoaparata i pravljenja mutne slike. Poveavanje ISO osetljivosti sa 50 na 100 prepolovie potrebno trajanje ekspozicije, osetljivost od 200 smanjuje trajanje ekspozicije etiri puta i tako dalje. Na taj nain je pri slabom osvetljenju mogue slikati objekat u pokretu bez blica, a da se on ne pojavi kao arena fleka na fotografiji. Cena koja se pri tom plaa je povean nivo uma na fotografiji. Balans bele boje

Balansom bele boje se odreuje odnos boja na fotografiji. Kada je balans bele boje preputen automatici, fotoaparat e pokuati da svaku scenu uprosei. To moe rezultovati loim bojama jer automatika ne zna da li slikamo pejza prekriven Balans bele boje: levo je pravilno snegom ili pejza u prolee prebogat jarkim bojama. izmeren, desno je podeen na Zbog toga postoji vie predefinisanih podeavanja balansa bele boje (sunan dan, oblaan dan, scena scenu osvetljenu obinom osvetljena obinim sijalicama, scena osvetljena sijalicom neonkama...). Na boljim fotoaparatima mogue je izmeriti balans bele boje. To se radi tako to se na datom osvetljenju pred objektiv postavi bela povrina tako da ispunjava ceo kadar, a zatim se pritisne odreeno dugme. Tako e sve boje na snimljenoj fotografiji biti verne. LCD ekran Verovatno je najvea prednost digitalnih fotoaparata postojanje LCD ekrana na kojima je mogue videti snimljene fotografije. Meutim, to nije njihova jedina uloga. LCD ekran je veoma znaajan pri kompoziciji kadra jer on prenosi kompletnu sliku koja e biti zabeleena. Za razliku od analognih fotoaparata kod kojih se film krije iza zatvaraa u mraku do trenutka ekspozicije, CCD senzor je kod digitalnih fotoaparata stalno izloen svetlu koje prolazi kroz objektiv, dok se blenda nakratko zatvara pri fotografisanju. Na taj nain se ono to CCD senzor belei prenosi direktno na ekran. Naravno, vie puta smo pominjali da korienje ekrana drastino skrauje ivotni vek baterija, pa tako veina aparata poseduje ugraeno optiko trailo. Meutim, optiko trailo se odlikuje nepreciznou (hvata oko 80 odsto snimljene slike) i pojavom paralakse. Paralaksa se javlja zbog toga to se optiko trailo ne nalazi u istoj taki gde i objektiv. Kada fotografiemo udaljene objekte, paralaksa je zanemarljiva. to je objekat blii, to je paralaksa izraenija, a odlikuje se u tome da ono to se vidi kroz trailo ne odgovara onome to se vidi kroz objektiv. Trailo je zbog toga praktino neupotrebljivo prilikom pravljenja makro snimaka. Naravno, nita od ovoga ne vai za profesionalne SLR (Single Lens Reflex) fotoaparate (bilo digitalne bilo analogne) jer se slika u trailu dobija pomou sistema ogledala koja reflektuju sliku iz objektiva