You are on page 1of 17

IZBORNOM VEĆU MAŠINSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U NIŠU

Na osnovu odluke Nauĉno-struĉnog veća za tehniĉko-tehnološke nauke Univerziteta u Nišu, NSV br. 8/20-01-010/09-011, od 11.12.2009. godine, imenovani smo za ĉlanove Komisije za pisanje izveštaja o prijavljenim uĉesnicima na konkurs za izbor jednog nastavnika u zvanje docent za užu nauĉnu oblast Proizvodni sistemi i tehnologije. Na konkurs objavljen u dnevnom listu "Narodne novine", od 28.10.2009. godine, prijavio se jedan kandidat - dr Predrag Janković, asistent Mašinskog fakultetu u Nišu. Na osnovu dobijenog materijala komisija Izbornom veću Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu podnosi sledeći

IZVEŠTAJ
I BIOGRAFSKI PODACI
1) Liĉni podaci Dr Predrag Janković, diplomirani inženjer mašinstva, roĊen je 20.09.1965. god. u Nišu, Republika Srbija. 2) Podaci o dosadašnjem obrazovanju Osnovnu i srednju školu završio je u Nišu sa odliĉnim uspehom. 1985. godine upisao je Mašinski fakultet u Nišu, smer Proizvodno mašinstvo. Diplomirao je 1991. godine sa proseĉnom ocenom 8,61. Diplomski rad iz predmeta "Nekonvencionalne metode" odbranio je sa ocenom 10. Magistarske studije upisao je 1992. godine na Mašinskom fakultetu u Nišu i završio ih 1998. godine sa proseĉnom ocenom 10, odbranivši magistarski rad pod naslovom “Obradivost polimernih kompozitnih materijala postupcima obrade razdvajanjem”. Doktorsku disertaciju pod naslovom "Modeliranje procesa seĉenja abrazivnim vodenim mlazom i razvoj tehnološkog procesora" odbranio je 2009. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, ĉime je stekao zvanje doktora tehniĉkih nauka. 3) Profesionalna karijera Dr Predrag Janković je od 1992. do 1993. godine radio na Mašinskom fakultetu u Nišu kao saradnik na izvoĊenju vežbi iz predmeta “Nacrtna geometrija”. Godine 1993. izabran je u zvanje asistent pripravnik na Katedri za proizvodno mašinstvo, a 1998. godine izabran je u zvanje asistent. Bio je angažovan u nastavi na izvoĊenju vežbi iz predmeta: Mašinski materijali, Nacrtna geometrija, Numeriĉka matematika sa programiranjem, Alati, Organizacija proizvodnje, Inženjerska metrologija, Sistemi za prikupljanje podataka, Tehniĉki materijali, Kompozitni materijali i Proizvodna sredstva. Istovremeno sa angažovanjem u nastavi, bio je ukljuĉen u radu na većem broju nauĉno-istraživaĉkih i razvojnih projekata. Od februara 2007. godine obavlja dužnost šefa Laboratorije za mašinske materijale.
1

P. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Janković. D. Petković. Mašinski fakultet Niš. Petković. Janković. Prvi meĊunarodni nauĉno-struĉni skup Teška mašinogradnja TM '93. Zbornik radova. Janković. 1994 9. Janković.131-136. Doktorska disertacija. 1994 8. Kruševac. D. 1994 12. Janković. 24. P. Blagojević. P. 1998. P. Kruševac. Mogućnost zamene metalnih legura. Vukićević. P. Modeliranje procesa seĉenja abrazivnim vodenim mlazom i razvoj tehnološkog procesora. Janković. Janković. 25. Programski paket SymGRAPH. Zbornik radova knjiga I. Janković. Zbornik radova. 5. JUPITER Konferencija. 203-208. Novi Sad. D. Lj. P. Lj. Nauĉni podmladak br.II PREGLED NAUĈNOG I STRUĈNOG RADA KANDIDATA a) Doktorska disertacija 1. Janković. P. P. D. b) Magistarski rad 2. Beograd. Blagojević. Vukićević. Janković.matematiĉko modeliranje i naĉin armiranja. Lj. Beograd. Zbornik radova knjiga 3. Janković. zbornicima radova i na nauĉno-struĉnim skupovima pre izbora u zvanje asistent 3. 2009. 1994 10. 20. Povećanje efikasnosti projektovanja alata za izradu cilindriĉnih delova dubokim izvlaĉenjem primenom personalnih raĉunara. Armirano betonska noseća struktura prese . Obradivost polimernih kompozitnih materijala postupcima obrade razdvajanjem. Janković. P. kompozitima u izradi nosećih struktura. 1993. P. P. 1994 2 .kombinacija armirano betonskih i ĉeliĉnih osnovnih elemenata. Programiranje erozimata sa žicom . Revitalizacija numeriĉkog upravljanja starih generacija NC/CNC strugova. 25. 20. Lj. Blagojević. Petković. Lj. kao gradivnog materijala. P. D. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije u Novom Sadu. Janković.3-4. D. Janković. JUPITER Konferencija.prenos podataka kod CAD-NC veze. XIII MeĊunarodni skup "Transport u industriji". Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Karakteristiĉni modeli zatvorenih nosećih struktura presa . Primena savremenih postupaka u izradi alata za prosecanje i probijanje. 97-109. Janković. Beograd. Mašinski fakultet Niš. Beograd. "SymGRAPH geometry" . MMA '94. Vukićević. 1994 11.pomoćni raĉunarski program za programere NC/CNC mašina. Prvi meĊunarodni nauĉno-struĉni skup Teška mašinogradnja TM '93. c) Radovi objavljeni u ĉasopisima. 1992. str. Janković. 4. 1993 6. Prilog istraživanju primene armiranog betona kao gradivnog materijala u izradi nosećih struktura mašina statiĉkog dejstva u tehnologijama plastiĉnosti. D. P. Vukićević. Janković. P. Beograd. 1991. str. P. str. Magistarski rad. 7.

materijal. 1998 26. 1997. Vukićević. JUPITER Konferencija. Herceg Novi. D. 1996. D. Janković. Vukićević. 75-80. Zbornik radova GraĊevinskog fakulteta u Nišu. Vukićević. broj 8-9. 10-15. str. Beograd. Vukićević. JUPITER Konferencija. Zbornik radova na CD-u. ĉasopis "IMK-14" Istraživanje i razvoj. 1998. M. B. D. Ćirković.struĉni skup "Istraživanje i razvoj mašinskih sistema i elemenata". 18. Podgorica. Mašinski fakultet u Beogradu.13. P. Mogućnost primene armiranog betona u izradi nosećih struktura presa.materijal. P. 1996. str. str. Beograd. 26. D. Vukićević. Petković. Janković. Maksić. 1996. P. 27. 21. D. 19. 87-93. Metalna vlakna za ojaĉavanje kompozitnih materijala zasnovanim na cementu. P. P. XXIII MeĊunarodno savetovanje o zaštiti životne i radne sredine. Neki rezultati primene novih tehnologija u mašinogradnji s aspekta zaštite radne i životne sredine. str. 15. str. Janković. Oktobar”. Janković. str. Lj. Koncepcijski prilaz u postavljanju sistema kvaliteta proizvod . 25. Temeljkovski. Janković. D. P. 53-56. Herceg Novi . 22. 1996 17. Mašinski fakultet u Nišu. P. Vlaknasti kompoziti kao gradivni materijali u mašinogradnji. str. 24. Janković.11-14. Specifiĉnosti obrade kompozitnih materijala razdvajanjem. D. Prednosti novih materijala. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Zlatibor. B. Janković. Vukićević. P. IRMES '95. Petković. 269-273.strategija za budućnost". godišnja Konferencija JUSK-a "Kvalitet . str. D. Blagojević. str. Izbor materijala proizvoda u funkciji zaštite životne sredine. 1998 27. 1995. D. 395-400. XXI MeĊunarodno savetovanje o zaštiti životne i radne sredine. Institut IMK “14. Janković. Janković. Kompozitni materijali i njihova primena u mašinogradnji. Blagojević. P. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Janković. P. P. 23. Kruševac. Vukićević. J. broj 2. P. 1996. Resursi inženjerskih materijala i tehnološki razvoj u svetlu mogućeg. Blagojević . Ekološko upravljanje ISO 14000 i sistemi ekološkog menadžmenta u preduzećima. P. ĉasopis "IMK-14" Istraživanje i razvoj. Vukićević. Janković. Janković. MeĊunarodna konferencija "Preventivni inženjering i životna sredina". Janković. P.32. Niška Banja. D. 28. P. Oktobar”. Vukićević. 2. D. Ćirković. str. Vukićević. 1995 16. 333-336. Mašinski fakultet u Nišu. 1995. 3 . 1996. Janković. Vukićević. Herceg Novi. 20. Beograd. Primena CAD sistema za projektovanje alata za izradu lanaca livenjem. Janković. D. Rizik i zakoni eksploatacije prirodnih resursa.27-2. Razvoj savremenih materijala u mašinogradnji sa aspekta ekološkog upravljanja. 14.Igalo. Nauĉno . D. dimenzionisanje i granice njihove primene. Niš. Kruševac. 91-95. 22. Prilog morfološkoj klasifikaciji sistema automatskog transporta materijala u tehnologijama plastiĉnosti. YU Forum kvaliteta. 23. str. Institut IMK “14. P. D. JUPITER Konferencija. XXII MeĊunarodno savetovanje o zaštiti životne i radne sredine. Vukićević. 1997. P. 1998. Janković. 22. P. Kruševac. 31-36. Prilog formiranju jednog globalnog kriterijuma u sistemu kvalitet proizvoda .

P. Characteristics and use of water jet machining. Vrnjaĉka Banja. Determining of blank holder pressure for square cups in oil-hydraulic forming process. 32. Montenegro. Serbia and Montenegro. Abrasive materials for abrasive water jet cutting. Radovanović.55-II A. Radovanović. 4th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2004. pp. P. pp. Faculty of Mechanical Engineering Kraljevo. M. pp. High technical mechanical school of Trstenik. 775-780. Faculty of mechanical engineering of Kraljevo. 29. 769-774. 2005.58. tom LIV (LVIII). Posible applications of abrasive water jet machining. Asachi”. Budva. High technical mechanical school of Trstenik. pp. 2005. Janković. 35. N. pp. 2nd International conference “Research and development in mechanical Industry-RaDMI”. Janković. 2. Radovanović. Zlatibor. P. fac. 2002. S. pp. 2005. The Fifth Conference Heavy Machinery HM 2005. Iasi. 643-648. P. Vićovac. Possibilities of dimensioning the parametrically . ISSN 1011-2855. University of Kragujevac. Janković. High technical mechanical school of Trstenik. Ranĉić. Vol. Janković. Trstenik. M. P. Sectia Constructii de Masini. 167-172. M. II A. 5th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2005. Vrnjaĉka Banja. 12th International Conference TCMR-2008. 5th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2005. 2007. Faculty of mechanical engineering of Kraljevo. Comparasion of regression model and artificial neural network model for predicting the main cutting force by turning. P. Radovanović. Vićovac. Faculty of mechanical engineering of Kraljevo. 343-346. High Technical Mechanical School of Trstenik. Radovanović. Janković. 158-162. Madić. Parameters of abrasive water jet cutting process. N. Milovanović. 2008. B. Romania. Janković.Spisak radova nakon izbora u zvanje asistent i koji su bodovani u Tabeli 1. High technical mechanical school of Trstenik. P. Janković. 2005. Buletinul Institutului Politechnic din Iasi. P. M. 4 . High Technical Mechanical School of Trstenik. 30. 2004. Publicat de Universitatea Tehnica ”Gh. M. Faculty of mechanical engineering of Kraljevo.described parts of the punching and piercing tool.183-189. Janković. Determining the blank shape and size for square cups in oil-hydraulic forming process. 31. Ranĉić. 6th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2006. Faculty of mechanical engineering of Kraljevo. koeficijenata kompetentnosti d) Radovi saopšteni na skupovima meĊunarodnog znaĉaja (R54) 28. pp. Faculty of Mechanical Engineering Kraljevo. Mladenović. B. Serbia and Montenegro. pp. 34. Janković. Nontraditional machining by abrasive water jet cutting. 36. Proceedings. M. M. 33. 5th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2005. 95-104. Vrnjaĉka Banja. Radovanović. 2006. pp. Kruševac. J. P.2. 7th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2007.

2000. 40. Radovanović. M. International Scientific Conference UNITECH'08. Journal for technology of plasticity. broj 2. Radovanović. P. Vukićević. M. 38. Radovanović. Madić. 39. Radovanović. 46. Technical University of Gabrovo. ISSN 0354-2025. Comparasion of regression models for predicting the components of cutting force. No 7. 2008. 41-48. P. Madić. ISSN 0354-3285. 5 . Gabrovo. Univesity of Niš. str. P. Ranĉić. 887-891. Novi Sad. M. 43. 215-220. 8th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2008. Gabrovo. 2008. P. Oktobar”. Vukićević. 47. Ranĉić. P. Janković. Janković. “Facta Universitatis”. Insitut za istraživanja i projektovanja u privredi. Madić. 21-24.HM2008 . UDK 621. ISBN 978-86-83803-24-3. University of Kragujevac. e) Radovi objavljeni u ĉasopisima nacionalnog znaĉaja (R62) 42. Technical University of Gabrovo. Vukadinović. Bulgaria. Janković. Journal for technology of plasticity. str. pp. nauĉno-struĉni ĉasopis “Istraživanja i projektovanje za privredu”. P. Determing the transitional area of square cups in oil hydraulic forming process. M. Bulgaria. 8th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI 2008. The Sixth International Triennial Conference Heavy Machinery . Serbia. Institut IMK “14. F. Faculty of Mechanical Engineering Kraljevo. Faculty of Technical Sciences-Institute for Production Engineering. pp. P. ISSN 1313-230X. Planić. 1999. Contribution to the discussion of the efficiency problem of the declared nominal number of the crank press duty cycles. Application of neural networks in metal cutting. 2000. Užice. No. Janković. M. 2008. M. J. 41. P. Serbia. Series: Mechanical Engineering. P. 45-55.37. J. ĉasopis "IMK-14" Istraživanje i razvoj. Prilog razmatranju problema odreĊivanja veka alata za prosecanje i probijanje. 44. Milovanović. YU ISSN 0354-6829. Milovanović. Kraljevo. Marinković. Janković. ISSN 1313-230X. Beograd. pp. 25.II-475. Janković. Godina II. Number 1-2. B. 322-328. ISBN 978-86-82631-45-3. Experimental investigation and mathematical modeling of cutting speed by abrasive water jet. 2008. Beograd. P. II-486-II-490.29-32. Serbia. P. Artificial neural network modeling of cutting force components by turning. 31. 1. broj 14-2006. 2006. pp. Konstruktivno i tenziometrijsko ispitivanje C-spojnice za železniĉke šine. M. M. Janković. No. Novi Sad. 51-60. pp. J. Niš. str. Kruševac. Radovanović. ISSN 0354-3870. Janković. ISSN 0354-2025. 2000. S. Sistem automatskog transporta materijala i koncept ekologizacije proizvodnih tehnologija. pp. International Scientific Conference UNITECH'08. Janković. Faculty of Technical SciencesInstitute for Production Engineering. 2008. Janković.1-2. Janković. Vol. Vol. V. Characteristics of part accuracy and errors by abrasive water jet cutting. II-472 . 104-107. pp. N. The boundary values of the punch diameter in the technology of the opening manufacture by puncing. pp. broj 11. J. 45. Serbia. Ĉasopis “Ecologica”. Užice. ISSN 1451-4117 UDC 33. B. ISBN 978-86-83803-24-3.

54.95.1191-1196. ISSN 0354-2025. 3. f) Radovi saopšteni na nauĉnim skupovima nacionalnog znaĉaja i objavljeni u odgovarajućim zbornicima (R65) 57. Beograd. Kruševac. M. Annals of the Oradea University. V. 2008. J. Vol. ISSN 0354-2025.25-4. Radovanović. 27. UDK 621. Stoiljković. Jankovic. Correlation between components of cutting force by turning. Annals of the Oradea University. M. ISSN 0354-3285. pp. br. Ranĉić. D. 2008. 2006. pp. Journal of Modelling and Optimization in the Machines Building Fields – MOCM. 50. 2006. Oradea. simpozijum Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala. An experssion suggested to determine the blank holder pressure in the oil hydraulic process of square cups deep drawing. Fascicle of Management and Technological Engineering. ISSN 1583-0691. Janković. Oradea. 91-100. "Facta Universitatis". 55. Volume 2. VIII (XVIII). P. 31. Radovanović. V. V. Janković. Universitatea din Oradea. P. Fascicle of Management and Technological Engineering. Annals of the Oradea University. Romania. Romanian Technical Sciences Academy and University of Bacau. Radovanović. Novi Sad.Ecologica. Janković. 49. 47-52. pp. Annals of the Oradea University. 53-56. 1528-1533. Prilog istraživanju kvaliteta reza kod seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. P. 2009. 52. P. Universitatea din Oradea. Pešić. Janković. 113-119. pp. MOCM-12 (2006). 2009. M. Oktobar”. P. ISSN 1583-0691. Nauĉno-struĉno društvo za zaštitu životne sredine Srbije . P. P. 4. Vol. Pesic. University of Nis.-89. broj 8-9. Bacau. 6 . Oradea. B. 2006. Universitatea din Oradea. Nis. 2009. Serbia. Romania. 56. Dašić. Journal for technology of plasticity. Volume V(XV) ISSN 1583-0691. 83. ISSN 0354-6829. P. 2008. Romania. P. Number 1-2. Universitatea din Oradea. str. pp. A. Sustainable agricultural production from the standpoint of biodiversity. Volume VII (XVII). Janković. Correlation of cutting data by abrasive water jet. Beograd. Janković. Janković. Vukićević. P. Mrkalj. Fascicle of Management and Technological Engineering. 2006. Experimental Determination of Cutting Force by Longitudinal Turning of C60E Steel. 1534-1538. Dašić. UDC 631. ISSN 1583-0691. M. str. Romania. 53. Series: Working and Living Environmental Protection. god. Janković. Klichevsky. Volume VII (XVII).48. M. 1226-1231. Vol. str. Water quality used by water jet machines. No 1. 53. pp. 51. Janković. Prilog iskazivanju nekih kriterijuma ocene fleksibilnosti obradnih sistema u tehnologijama plastiĉnosti. pp. 1999. Zbornik radova sa XXV Jupiter Konferencije. P. Radovanović. Radovanović. ISSN 1224-7480. P. Oradea. Fascicle of Management and Technological Engineering.30. Romania. Faculty of Technical Sciences-Institute for Production Engineering. M. ĉasopis "Ecologica". 2008. Radovanović. ĉasopis "IMK-14" Istraživanje i razvoj. ZagaĊenje vazduha i održiva poljoprivreda. Kerf geometry by abrasive water jet cutting. Institut IMK “14.

Niš. Nedeljković. N. P. Simpozijum – deformisanje i struktura metala i legura. Faculty of Mechanical Engineering. Production and Industrial Engineering Association. 2001. N. 59. Niška Banja. Pumpa visokog pritiska – "srce" mašine za konturno seĉenje abrazivnim vodenim mlazom. J. P.24. J. Vukićević. Milovanović. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Proces razdvajanja pri prosecanju i probijanju polimernih kompozitnih materijala. 28. 3. FYR Macedonia. Radovanović. 2002 66. Faculty of Mechanical Engineering. J. Prilog vrednovanju kvaliteta preseĉne površine pri prosecanju i probijanju. Ohrid. 29.134. 64. P. 85-89. Savez mašinskih i elektrotehniĉkih inženjera i tehniĉara Srbije (SMEITS) . XXIV MeĊunarodna konferencija o zaštiti radne i životne sredine. Milovanović. J. P. MeĊunarodna konferencija “Ekologizacija ekonomsko-tehnološkog razvoja . simpozijum NU-ROBOTI-FTS. Scientific Conference with International Participation Manufacturing and Management in 21st Century . Janković. Janković. 2004. Balkanski savez metalurga. P. Essential Components of Abrasive Water Jet Cutting Machines. 1999. Radovanović. P. Scientific Conference with International Participation Manufacturing and Management in 21st Century . str. 69. str. Janković. N. M. Janković. 2000 63. University St. Zbornik radova . Obrada abrazivnim vodenim mlazom. S. Milovanović. Vrnjaĉka Banja. pp. S. Milovanović. Zbornik radova na CD rom-u. Beograd. Zbornik radova sa XXVI Jupiter Konferencije. Vukićević. str. Janković. Vukićević. Mladenović. Manipulatori materijalom u tehnologijama plastiĉnosti s aspekta zaštite na radu i rizika. Institut za kvalitet radne i životne sredine "1. 2. str. Vićovac.113-118. 2004. Vićovac.24. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Ohrid.129-3. str. M. FYR Macedonia. Vićovac. Beograd. simpozijum NU-ROBOTI-FTS.21-5. 1999. 2005. Upotreba savremenih informacionih tehnologija u FMEA. 7 . 62. Janković. Milovanović. Janković.imperativ XXI veka”. Janković. Kvalitet površine reza pri prosecanju i probijanju nemetalnih materijala. D. Ohrid. 25. 2002. Nedeljković.Obrada deformisanjem. Production and Industrial Engineering Association. P. 191-196. P. Beograd.100-105. str. P. University St. pp. Raĉunarska podrška pri projektovanju tehnologije obrade lima prosecanjem. Parametric design of complex sheet metal forming tools. 2000 61. Vukićević. XXVII Jupiter Konferencija. S. Janković. Vrnjaĉka Banja. Zbornik radova sa XXV Jupiter Konferencije. D.19-2. savijanjem i izvlaĉenjem. Cyril and Metodius . Janković. 2000.Beograd. 30. 2004. P. 22. 65. Beograd.Skopje. Nauĉno-struĉni skup sa meĊunarodnim uĉešćem HIPNEF 2004. P. Cyril and Metodius . J. J. Janković. Ohrid. 68. 60. Kraljevo.58.Skopje. M. P. 311-314. 263-268. Janković. Savremeni materijali i metode projektovanja kao podloga ekologizacije proizvodnih tehnologija. J. maj" Niš. Identifikacija faktora specifiĉnih za odreĊivanje vrednosti sile pri prosecanju i probijanju polimernih materijala. 29. str. Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu. 67. Beograd. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. 5. Radovanović. 21.

2005 71. P. Janković. I konferencija Održivi razvoj i klimatske promene. V. str. P. Janković. Smanjenje gubitaka vazduha pod pritiskom kod pneumatskog cilindra dvostranog dejstva. 79. kao podloga održivog razvoja. Mašinski fakultet. 30. P. Zbornik radova na CD-u. 261-264. Univerzitet u Nišu. Mladenović. Sokobanja. str. S. 30. 20. Beograd. 73. Niš. 2007 76. Stojiljković. M. V. I konferencija Održivi razvoj i klimatske promene. Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije. Beograd. Stojiljković. 2006. P. Janković. M. ISBN 97886-80587-84-4. 2008. Janković. 13. Vrnjaĉka Banja. 2009. 2007 78. Vrnjaĉka Banja. 475-480. str. Blagojević. Janković. V. P. Janković. Mašinski fakultet. 2006. Zbornik radova na CD-u. Biotehnologija i održiva poljoprivreda. B. A. 39-42. Beograd. 2008. Blagojević. 2006. Ranĉić. ISBN 978-86-80587-84-4. M. P. HIPNEF 2006 sa meĊunarodnim uĉešćem. P. P. Stojiljković. Kongres o procesnoj industriji PROCESING 2007. 155-159. Društvo termiĉara Srbije. Radovanović. Mogućnost snižavanja troškova sistema vazduha pod pritiskom. Zbornik radova na CDu. 81. Radovanović. Blagojević. J. 31. Mogućnost korišćenja infracrvene termografije u industrijskim sistemima. 74. 191-197. Milovanović. 82. Lazaravić. Zbornik radova sa 33. 183-188. Janković. Ĉiste tehnologije u funkciji ekologizacije proizvodnih procesa. I konferencija Održivi razvoj i klimatske promene. Janković. Niš. M. Niš. Janković. Univerzitet u Nišu. D. P. 2007 75. Niš. P. Milovanović. 161-165. Struktura troškova vazduha pod pritiskom. 30. V. M. 80. Društvo termiĉara Srbije. Janković. Lazaravic. Savez mašinskih i elektrotehniĉkih inženjera i tehniĉara Srbije (SMEITS) – Beograd. ISBN 978-86-80587-84-4. Savez mašinskih i elektrotehniĉkih inženjera i tehniĉara Srbije (SMEITS). Mašinski fakultet. V. P. Uticaj kvaliteta vode kod mašine za seĉenje vodenim mlazom. Lj. Nauĉno-struĉni skup HIPNEF 2008. str. Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu. 2008. str. 8 . str. 13. savetovanja Proizvodnog mašinstva Srbije sa meĊunarodnim uĉešćem. 2008. Revitalizacija upravljanja numeriĉki upravljane prese "TRUMATIC 150". Janković. Sokobanja. 72. Rezanje plazmom i unapreĊenja kvaliteta preseĉne površine. M. Klasifikacija i svojstva abrazivnih materijala pri obradi abrazivnim vodenim mlazom. 2007 77. V. J. Savez mašinskih i elektrotehniĉkih inženjera i tehniĉara Srbije (SMEITS). Vrnjaĉka Banja. HIPNEF 2006 sa meĊunarodnim uĉešćem. Univerzitet u Nišu. Kongres o procesnoj industriji PROCESING 2007. P. Simpozijum termiĉara Srbije SIMTERM 2007. str. Janković. 20. Mašinski fakultet. Eksperimentalno odreĊivanje sile pritezanja i pomeranja kod C-spojnice za železniĉke šine. Simpozijum termiĉara Srbije SIMTERM 2007. Janković. Planić. XII Nauĉno-struĉna konferencija o železnici Želkon '06. Blagojević. Aspekti energetske efikasnosti pneumatskih sistema u industriji. 587-592. Radovanović. ISBN 978-86-7083-662-4. Stojiljković. M.70. P. Janković. S. Pešić. Vrnjaĉka Banja. Novi materijali u izradi struktura i elemenata u mašinogradnji. str. Blagojević.

5 9 . Evidencioni broj SGR.5 0. 3.5 14 2 52. Nauĉna konferencija "Ekološka bezbjednost u postmodernom ambijentu.05. Inovacioni projekt ĉiji je realizator bio Mašinski fakultet u Nišu. Period realizacije: 2002. BiH. Rukovodilac: Prof. str. 2. Projekt iz oblasti Tehnološki razvoj finansiralo je Ministarstvo nauke. Rukovodilac: Prof. GraĊevinsko arhitektonski fakultet u Nišu. Mašinski fakultet u Nišu. Tabelarni pregled koeficijenata kompetentnosti ostvarenih od izbora u zvanje asistent Vrsta rezultata Rad saopšten na skupu meĊunarodnog znaĉaja štampan u celini Rad u ĉasopisu nacionalnog znaĉaja Rad saopšten na skupu nacionalnog znaĉaja štampan u celini Uĉešće na projektu Oznaka R54 R62 R65 R303 Vrednost 1. dr Dragoljub Lazavervić. Period realizacije: 2007. Savremeni postupci obrade . ISBN 978-86-80587-84-4. 2009. Banja Luka. Kandidat angažovan kao saradnik. Pešić. dr Dušanka Vukićević. A. Banja Luka. Mašinski fakultet u Nišu.-2008. dr Tomislav Igić.83. Kandidat angažovan kao saradnik. Vojvodić.1562.5 Broj rezultata 14 15 28 4 UKUPNO Bodovi 14 22. 127-131. god. M. 2009. "Modeliranje i korelacija parametara procesa rezanja plazmom metodama veštaĉke inteligencije". Period realizacije: 2008. Kandidat angažovan kao saradnik. Radovanović. Standardi upravljanja životnom sredinom. Tabela 1. BiH.4. Evidencioni broj TR 14060. Projekt je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. “Povećanje energetske efikasnsoti pneumatskih sistema u industriji”. V. P.5.-1998. Kandidat angažovan kao saradnik.0048. P.5 0. Evidencioni broj I.put ka ekološkim tehnologijama. ISBN 97886-80587-84-4. Period realizacije: 1997. Evidencioni broj EE-232016.-2010.0 1. a u realizaciji su uĉestvovali i Mašinski fakultet u Nišu i Poljoprivredni fakultet u Beogradu. 4. Projekt iz oblasti tehološki razvoj finasiralo je Ministarstvo za tehnologiju i tehnološki razvoj Republike Srbije. g) Uĉešće u nauĉno-istraživaĉkim i inovacionim projektima (R303) 1. str. god. Nauĉna konferencija "Ekološka bezbjednost u postmodernom ambijentu. Rukovodilac Prof. 625-631 84. "Istraživanje i razvoj sistema za izradu lanaca sa karikama kontinuiranim livenjem". Janković. Rukovodilac: Prof. finansiralo je Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije i realizovan je u saradnji sa Tehniĉkim fakultetom u Zrenjaninu. dr Miodrag Stojiljković. Projekt u okviru Nacionalnog programa energetska efikasnost. “Metod projektovanja i optimizacija konstrukcije novog staklenika za industrijsku proizvodnju povrća i cveća”.-2004. Janković.

9. nadograĊen je modulima za programiranje putanje kretanja alata pri obradi na numeriĉki upravljanim mašinama. To je skup potprograma i funkcija za matematiĉki opis geometrijskih elemenata. programiranjem numeriĉki upravljanih mašina i primenom CAD programa za unapreĊenje projektovanja i proraĉuna u tehnologijama obrade materijala. Obuhvaćeni su vidovi obrade kod kojih se alat kreće samo u dva meĊusobno upravna pravca. 68. podsklopova i kompletnog alata za obradu prosecanjem i probijanjem. 32. obraĊeno je u radovima pod rednim brojem (44) i (45). Saglasno tome. koji je opisan u radu (6). Primena savremenih informacionih tehnologija prikazana je i u drugim oblastima tehnike (63). odreĊivanje optimalnog pritiska držaĉa lima. 38. Modul je deo kompleksnog programskog paketa. dok je dobijanje elemenata prizmatiĉnog oblika slabije izuĉavano zbog problema koji se javljaju pri odreĊivanju optimalnog oblika pripremka (32). a ĉije se definisanje može izvesti 2D crtanjem u ravni ili primenom 3D modeliranja. Identifikacija i izuĉavanje faktora koji utiĉu na probijanje malih otvora. samim postupcima i procesima obrade materijala. 70 i 73. erozimat sa žicom ili struganje. Radovi pod brojevima (3 i 7) prikazuju primenu raĉunara u izradi programa za numeriĉki upravljanu mašinu i naĉine prenosa podataka (programa) od raĉunara do mašine. koji se bave proizvodnoinformacionim tehnologijama. 11. 46. 4. 24. 28. 50. Pored primene raĉunara kod projektovanja alata. 65. Mogućnost korišćenja raĉunara pri proraĉunu i projektovanju tehnologije obrade materijala i alata. 36. kao što su lasersko seĉenje. 48. kao i razmatranje problema odreĊivanja veka trajanja alata. pošto se za izradu prizmatiĉnih delova uglavnom koriste metode izvlaĉenja nestišljivim fluidom. izvoĊenje geometrijskih transformacija sa elementima. 6. kao pomoćnog sredstva pri projektovanju alata za obradu deformisanjem predstavljeni su na primerima obrade: dubokim izvlaĉenjem (4). 44. zasniva se na novim jednaĉinama (33 i 48). savijanjem i izvlaĉenjem (65). 49. gde je prikazano kako parametarskim definisanjem konture. 7. 47. što je prikazano na primeru obrade lima prosecanjem (11). ĉime se starije generacije numeriĉki upravljanih mašina “revitalizuju” (70) i osposobljavaju za efikasniji i jednostavniji rad. 37. Rezultati se odnose na modul raĉunarske grafike pod nazivom SymGRAPH koji je prikazan u radu (9). uz dotato “znanje” o procesu i pravilima dimenzionisanja delova alata. kao i pri projektovanju alata za obradu prosecanjem i probijanjem (28 i 68). pritisaka i td. raĉunarska podrška nalazi primenu i pri projektovanju tehnologije i parametara obrade. Metoda merenja mehaniĉkih veliĉina elektriĉnim putem. pruža mogućnost odreĊivanja veliĉina: sile. Obrada dubokim izvlaĉenjem je efikasna i dobro prouĉena metoda u sluĉaju obrade okruglih delova. kao i za grafiĉki prikaz zadatih geometrijskih elemenata na ekranu. CAD program omogućava kontrolu vrednosti velikog broja parametara. Primena savremenih CAD programa i namenski napravljenih programa.III PODACI I MIŠLJENJE O OBJAVLJENIM RADOVIMA Kandidat se u svom nauĉno-istraživaĉkom i profesionalnom radu bavio problemima iz više oblasti mašinstva i tehnike. Na ovaj naĉin su odreĊene radne karakteristike C10 . Izuĉavanje koncepcijskog prilaza. U prvu grupu spadaju radovi pod prednim brojevima: 3. obraĊeni su u većem broju radova. a zbog specifiĉnog oblika dela koji se izvlaĉi javljaju se prelazne zone koje ne postoje pri izvlaĉenju okruglih delova (47). TakoĊe. elemenata. nastalog daljom nadogradnjom. Osnovni modul za definisanje i crtanje geometrijske konture. koji nisu jednostavnog kružnog oblika. pri projektovanju alata za livenje (24). kao i sredstvima i alatima za obradu materijala. 39. napred navedeni radovi i nauĉno-struĉni projekti mogu se svrstati u nekoliko grupa. 45. 63. kao i rešavanje konkretnih problema u procesima obrade materijala kandidat je predstavio kroz veći broj radova. bilo na osnovu oblika i dimenzija dela koji se izraĊuju. korišćenjem odgovarajuće merne opreme. momenta. 33. raĉunarskom grafikom. koju je kandidat koristio u svojim istraživanjima.

Rezultati merenja sile rezanja pri struganju korišćeni su za matematiĉko modeliranje procesa rezanja u cilju predviĊanja vrednosti glavne sile rezanja pri struganju (36). Sile rezanja merene su trokomponentnim davaĉem sile firme Kistler. Mogućnost zamene metalnih legura u mašinstvu razmatrana je u radu pod brojem (12). što je prikazano u radu pod brojem (16). Matematiĉko modeliranje procesa rezanja je sprovedeno na "klasiĉan" naĉin. U radu pod rednim brojem (46) prikazano je konstruisanje i tenziometrijsko ispitivanje C-spojnice za železniĉke šine.1531 i ĉeliĉnog liva ĈL. 58. haotiĉno rasporeĊenih metalnih i staklenih vlakana kao osnovnog vida ojaĉanja (armature). 26. utiĉe na vrednosti meritornih parametara procesa. U radu pod rednim brojem (26) prikazane su prednosti novih materijala. U procesu optimizacije parametara proizvodnog procesa. Primena kompozita kao gradivnog materijala. važnu ulogu.0561. Neka od tih svojstava su samo modifikacija uobiĉajenih. Novi materijali. specifiĉnosti dimenzionisanja i primene vlaknastih kompozitnih materijala. 64 i 80) je iz oblasti kojom se kandidat bavi. radijalnom i aksijalnom pravcu (37). Korišćenje veštaĉkih neuronskih mreža za matematiĉko modeliranje procesa obrade metala rezanjem (39) ima sve širu primenu. Pored izuĉavanja svojstava kompozitnih materijala i specifiĉnosti dimenzionisanja elemenata. U radu pod rednim brojevima (58) prikazani su rezultati ispitivanja nekih aspekata obradivosti kompozitnih materijala postupcima obrade razdvajanjem. Razlika u mehanizmu razaranja. ima i odreĊivanje njihovih vrednosti. imaju mnoge karakteristike koje konvencionalni materijali ne poseduju. 18. a akvizicija podataka vršena je pomoću mernog raĉunara. u saradnji sa kolegama sa GraĊevinskog fakulteta u Nišu. naroĉito u uslovima masovne i velikoserijske proizvodnje. Analiza noseće strukture prese. 16. meĊu njima i kompozitni. Pored identifikacije i ocene uticaja pojedinih parametara na vrednost sile prosecanja (61).700. u odnosu na metale. Deo istraživanja primene kompozitnih materijala na bazi cementa je i primena kratkih. 10. 61. 8. tako i tokom magistarskih studija i u magistarskom radu. koju je omogućio napredak savremene raĉunarske podrške. razvijen u fabrici MIN "Svrljig". pa zbog toga zahtevaju nove analitiĉke i eksperimentalne metode ispitivanja. eksperimentalnim merenjima. U radu pod rednim brojem (23) prikazane su specifiĉnosti obrade kompozitnih materijala postupcima obrade razdvajanjem. pored identifikacije samih uticajnih faktora. 17. prikazana je u radu (18). Razmatrani su vlaknima ojaĉani 11 . sprovedena metodom konaĉnih elemenata. kao i njenih komponenti u tangencijalnom. prikazana je u radu pod brojem (10). kao i u radu (19) gde su opisana osnovna svojstvima i mogućnosti primene vlaknastih kompozitnih materijala u mašinstvu. kao i analiza veze izmeĊu momenta i sile pritezanja i pomeranja krajeva spojnice.spojnice za brzo spajanje šina (73). u radovima pod rednim brojevima (60 i 64) obraĊene su specifiĉnosti kvaliteta površine reza pri prosecanju i probijanju nemetalnih materijala. C-spojnica izraĊena je livenjem od tri razliĉita materijala: ĉelika Ĉ. Istraživanja. što je predstavljeno na primeru odreĊivanja sile rezanja pri struganju (49 i 50). Izvršena je analiza karakteristiĉnih modela presa (8) sa ciljem sagledavanja meritornih karakteristika i zahteva koji se postavljaju pred noseću strukturu prese. 23. 19. ĉelika Ĉ. najpre je. uz pomoć metode konaĉnih elemenata izvršeno konstruisanje C-spojnice. od interesa je ispitivanje obradivosti takvih materijala. dok su druga sasvim nova. kao i mogućnost primene u procesima kod kojih unapred ne možemo pretpostaviti oblik funkcije zavisnosti izlaznih faktora od ulaznih. ali je ukazano i na granice njihove primene. Zbog složenog oblika. 12. 60. prvenstveno kompozitni materijali. vršena u cilju izrade noseće strukture mašina statiĉkog dejstva u tehnologijama plastiĉnosti od armiranog betona prikazana su u radovima (17 i 5). kao i primenom veštaĉkih neuronskih mreža (38). Metodom merenja mehaniĉkih veliĉina elektriĉnim putem izvršena je eksperimentalna provera teorijski dobijenih rezultata. odreĊivanjem regresionih jednaĉina pomoću višefaktornog plana eksperimenta. kako u okviru predmeta na kojima je saradnik. Druga grupa radova (5. a to su savremeni materijali.

korišćenju manje koliĉine energije i deficitarnih materijala i td. podstiĉe se preusmeravanje društvenih ciljeva i izgradnju sasvim drugaĉijeg prilaza životnoj sredini. stvaraju manji otpad i td. izvršni elementi kod cilindara. tehnologije tiĉu se tehnologija ĉija primena ima manji ekološki uticaj nego što je to sluĉaj u poreĊenju sa tradicionalnim alternativama. 42 i 43) sagledavan je doprinos fleksibilnih obradnih sistema ekologizaciji proizvodnih tehologija. Kako industrija predstavlja jedan od znaĉajnih izvora zagaĊenja razumljivi su napori koji se. Osim fokusiranja na zaštitu i oĉuvanje resursa. kao što su: pneumatski alati. tehnologija polimera. U radu pod brojem (21) pokazuje se. Primena novih materijala ne bi doprinela samo smanjenju zagaĊivanja. 76. sirovine i ostale rezerve sa većim stepenom iskorišćenja ili su. metode upravljanja proizvodnim procesima. Mesto koje zauzima izbor materijala u sistemu kvaliteta proizvod-materijal prikazano je u radu pod brojem (13). 20. 75. već bi i usporila sadašnji tempo iscrpljivanja prirodnih resursa (22. 42. povećanja energetske efikasnosti. uĉvršćivanje ili odstranjivanje radnih predmeta oduvavanjem. 22. Vazduh pod pritiskom je jedan od najvažnijih izvora energije savremenih industrijskih postrojenja. Ĉiste. Neki od ĉinilaca koji predstavljaju podlogu ekologizacije proizvodnih tehnologija (industrije). kompjuterom podržano projektovanje. 43. Pokazano je da se pravilnim izborom materijala proizvoda mogu eliminisati procesi u kojima se troši najviše energije. što utiĉe kako na stepen zagaĊenja. sa druge strane. to su tehnologije koje. saĉuvaju resursi i unapredi kvalitet životne sredine. U radu (14) analiziran je utrošak energije. Godišnji operativni troškovi vazduha 12 . koje mogu biti takve da manje zagaĊuju životnu sredinu. Upotreba novih materijala uslovljava primenu i novih tehnologija izrade. su trenutno oblasti koje se pominju po pitanju daljeg tehniĉkog napretka. 55. NC-tehnika. 62. prikazani su u radu pod rednim brojem (80). na prvom mestu je pitanje materijala. u korišćenju obnovljivih izvora energije. troše manje energije. 57. pneumatsko upravljanje. MeĊutim. može biti jedan od najskupljih procesa u proizvodnom pogonu. pogotovu u industrijskim razvijenim zemljama. informacione i komunikacione tehnologije. dimenzionisanje i izbor tehnologije koja će se primenjivati u procesu nastajanja proizvoda. kao i keramiĉki materijali i poboljšanje površine materijala (veoma perspektivne tehnike oslojavanja). ĉine kako bi se zagaĊenja i njihove posledice smanjili. Zahuktala industrijalizacija pored stvaranja društva obilja doprinela je ekstremnoj degradaciji životne sredine kao i ekološke ravnoteže. ekološke. kao osnova daljeg tehniĉkog napretka. u svakoj od faza stvaranja proizvoda. Istraživanjima je ustanovljeno koji faktori imaju osnovni uticaj na otpor razdvajanju pri prosecanju i probijanju polimernih kompozitnih materijala. 15. 51. TakoĊe. metalurgije praha (sinterovanje). Mehatronika. Rezultati takve promene analizirani su u radovima pod brojevima (15 i 20). što se tiĉe mašinogradnje. U ovom smislu pojava industrijske ekologije odgovara nastojanjima da se izvrši ekologizacija proizvodnje. Proizvodnja vazduha pod pritiskom. 79. 74. omogućavaju veći stepen reciklaže otpada. 77. 81 i 83. tako i na cenu proizvoda. iako imaju istu ili sliĉnu efikasnost i funkciju. 21. nastali uporedo sa radom na istraživanju savremenih materijala. da se znaĉajan prodor s aspekta ekološkog upravljanja može postići pravilnim izborom materijala od koga će se neki proizvod izraĊivati. ekologije i održivih sistema: 13. 25 i 62). kompozitnih materijala. koriste energiju. 59.polimerni kompozitni materijali i specifiĉnosti njihove obrade prosecanjem i probijanjem. 27. 57. to tehnologije ĉija je osnovna svrha zaštita životne sredine (79). Od sedamdesetih godina XX veka raste zainteresovanost za ekološku problematiku od strane struĉnjaka razliĉite profesionalne orijentacije. 71. 14. pri ĉemu se pre svega misli na primenu novih materijala. zato što direktno opslužuje zadatke i procese. spoznajom da izbor materijala od koga će se neki deo praviti utiĉe na naĉin proraĉuna. na primer. U nizu radova (27. proizvode manje zagaĊenja i otpada. 59. Pod time se podrazumeva stvaranje novih materijala ukljuĉujući razvoj novih vrsta ĉelika. u poreĊenju sa tradicionalnim. Taj uticaj se ogleda. 25. U treću grupu spadaju radovi iz oblasti izbora materijala.

Serija standarda ISO 14000 nastala je kao odgovor na svakodnevno povećanje brige o životnoj sredini. na primer. Ĉetiri odvojena kontaminenta vazduha poreklom iz poljoprivrede danas zaokupljuju pažnju nauĉne i struĉne javnosti. koji brzo dovode do klimatskih promena. ĉiji aerodinamiĉni preĉnik nije veći od 10 μm. kao što je. Ukljuĉena je razliĉitost kako u okviru vrste. Naime u težnji proizvodnje sve većih koliĉina hrane. Interesovanje za održanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštite zdravlja ljudi sve više raste i stoga organizacije svih veliĉina sve više pažnje posvećuju potencijalnim ekološkim uticajima svojih aktivnosti. 13 . održivog razvoja. Sve zemlje. Curenje je znaĉajan izvor gubitka energije u sistemu vazduha pod pritiskom. koje kao svoj strateški cilj proklamuju prikljuĉivanje Evropskoj Uniji. ZagaĊeni vazduh utiĉe na razliĉite naĉine na zdravlje ljudi i ĉitav ekosistem. moraju da rade na promenama i prilagoĊavanju svojih ekonomskih i politiĉkih sistema onima koji važe u EU. kao i proporcionalom povećanju broja zakona koji obraĊuju ovu materiju. U radu pod rednim brojem (81) predstavljen je doprinos savremenih biotehnoloških metoda i postupaka koji mogu osigurati sigurnu proizvodnju hrane i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. gde i leži potencijal za ostvarivanje uštede. Ekosistem predstavlja funkcionalnu zajednicu živih organizama. Ĉesto taj gubitak iznosi i 20-30% od kompresorskog izlaza. kao što je to prikazano u radu broj (77). kao i njegove interakcije sa ekosistemima koji ga okružuju (51). odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj organizaciji da postavi svoje poslovanje na naĉin koji omogućava da odgovori na rastuće zahteve zaštite životne sredine. kao što su CH4. iscrpna je i podložna zagaĊenju. procesa i postupaka. poljoprivrede i proizvodnje hrane su meĊu njima (83). Kao takav podsistem. Zbog velikih pojedinaĉnih troškova proizvodnje vazduha pod pritiskom (76). ukupni troškovi vazduha pod pritiskom su oko 30% veći nego što bi trebalo da budu. najjednostavnije je reći da se danas održivom smatra ona proizvodnja. a samim tim i povećanje energetske efikasnosti u industrijskom pogonu se može ostvariti u sistemu vazduha pod pritiskom (71). UtvrĊeno je da poljoprivreda predstavlja jedan od bitnih izvora zagaĊenja vazduha štetnim gasovima. ona trpi sve promene koje se dešavaju na globalnom nivou. Postizanje ispravnog ekološkog uĉinka zahteva od organizacije da prihvati obavezu da sistematski pristupi uvoĊenju standarda zaštite životne sredine. Tako prema proraĉunima Evropske Unije (EU). Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagaĊujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagaĊenja kopna i vode. Veliĉina curenja je u zavisnosti od radnog pritiska i raste sa povećanjem pritiska (75). Iz tih razloga je analiziran pneumatski sistem i izvršena analiza njegovih troškova sa aspekta energetske efikasnosti pneumatskih sistema u industriji (74). ukljuĉujući i one u procesu tranzicije. proizvoda i usluga. Biodiverzitet predstavlja biološku razliĉitost svih živih organizama. Biodiverzitet je okosnica stabilnosti funkcionisanja odreĊenog ekosistema. bez obzira iz kakvog ekositema potiĉu ili kojeg su ekološkog kompleksa deo. sledi da najveći potencijal za smanjenje utrošene energije. odreĊivanja odgovornosti i stalnog ocenjivanja prakse. Upravljanje kvalitetom životne sredine je integralni deo ukupnog sistema upravljanja svake organizacije. vazduh (55). a standardi iz oblasti oĉuvanja životne sredine. Ovi standardi omogućavaju organizaciji da odredi redosled i konzistentnost ekoloških pitanja putem alokacije resursa. amonijak i ĉestiĉne materije. Sama poljoprivreda je deo ekosistema. To su metan. procedura. reaktivna organska jedinjenja. javlja se i opasnost od iscrpljenja postojećih izvora. hemijskih i fiziĉkih ĉinilaca njihove sredine i sadrži i abiotiĉku komponentu.pod pritiskom i dopunske opreme mogu iznositi i do 70% od troškova elektriĉne energije nekog pogona. Mera koja se može primeniti u cilju smanjenja troškova vazduha pod pritiskom je i eliminisanje curenja u sistemu vazduha pod pritiskom. Realno. Mada još uvek ne postoji univerzalna operativna definicija održivog sistema. Jedan od naĉina otkrivanja mesta i veliĉine curenja vazduha pod pritiskom u industrijskim sistemima je i korišćenje infracrvene termografije. CO2 i N20. tako i meĊu razliĉitim vrstama i ekosistemima. koja je "ekološka". Navedeno predstavlja razlog oĉuvanja ekosistema i biodiverziteta. koja nije reproduktivna.

69. Ako se postojeći izvori iscrpe u kvantitativnom ili kvalitativnom smislu. Pumpa visokog pritiska prikazana je u radu (66). soli sone i sumporne kiseline mogu pored dejstva habanja da utiĉu i na naponsku koroziju delova pumpe visokog pritiska. koji odreĊuju koliĉinu odvojenog materijala. Iako je sam proces obrade jednostavno objasniti. Ĉvrste materije se odstranjuju filtriranjem kroz niz filtera. Moguće primene obrade abrazivnim vodenim mlazom date su u radu (35). 54. To su materije koje mogu izazvati probleme u sistemu za obradu vodenim mlazom (72). Obrada abrazivnim vodenim mlazom koristi koherentan mlaz vode velike brzine i abrazivna zrna. Drugi naĉin je primenom obratne osmoze. brzina seĉenja i dr. 67. postepeno poĉevši od sita sa otvorima od 20. rastvoreni hloridi. njene prednosti i perspektive razvoja. Prisustvo i najmanjih koliĉina ĉvrste materije u mlazu vode može dovesti do ubrzanog habanja. sulfati. Sam proces obrade. 30 i 69). pri ĉemu se voda filtrira kroz veoma fine membrane koje uklanjaju neĉistoće na molekularnom nivou. samostalan ili u interakciji sa ostalim. odnoseći ga u obliku mikrostrugotine. Treći naĉin je primena jonskog izmenjivaĉa. godine treba da zadovolji potrebe stanovništva u hrani. kao i kvalitet reza (34). Kvalitet vode. Rastvorene soli se mogu odstraniti na više razliĉitih naĉina od kojih je najjednostavniji omekšavanje vode. Najvažnija svojstava abraziva za primenu u postrojenjima za obradu abrazivnim vodenim mlazom su: vrsta.5 μm. zaptivki i mlaznice. Zrna abraziva velikom brzinom udaraju u materijal obratka. vrlo efikasna tehnologija konturnog seĉenja materijala. Prema kvalitetu upotrebljene vode projektuje se postrojenje za pripremu vode (53). 72. a već će se 2050. 1 μm. Obrada abrazivnim vodenim mlazom je proces definisan brojnim uticajnim faktorima. 53. Voda koja se koristi kod mašina za seĉenje vodenim mlazom uzima se iz lokalnog vodovoda. tako i delova instalacije visokog pritiska. 34. Zasnovana je na erozivnom dejstvu abrazivnog vodenog mlaza. radi dobijanja pouzdanih informacija. rastojanje rezne glave od obratka. 30. 31. malo izuĉavana. neophodno je izvršiti eksperimentalna istraživanja procesa. princip odnošenja materijala i elementi obradnog sistema. Da bi se smanjilo habanje elemenata pumpe visokog pritiska. godine povećati na 9. 40. 5. ĉija će brojnost tada iznositi oko 7 milijardi. U posebnu grupu radova (29. kakvu danas poznajemo. koje ima veliĉinu od 0. 82 i 84) treba izdvojiti radove iz oblasti istraživanja tehnološkog postupka obrade materijala abrazivnim vodenim mlazom i deo su istraživanja koje je kandidat dublje obraĊivao pri izradi svoje doktorske disertacije. Opisane su karakteristike tehnologije. 35. pritisak vode. kao što su: preĉnici otvora vodene i abrazivne mlaznice. Obrada abrazivnim vodenim mlazom je nova. U ovakvim sluĉajevima. 66. nitrati. 52. voda koja se upotrebljava mora da se oslobodi ĉvrstih materija i soli. veliĉina i protok abraziva. Osnovni elementi mašine prikazani su radu (67). poljoprivredna proizvodnja. će neminovno nestati. kako mlaznice. 56. ĉesto može da proizvede neoĉekivane rezultate. Elementi mašine za konturno seĉenje lima abrazivnim vodenim mlazom detaljno su opisani u nizu radova. veliĉina i oblik (78). Znatni napori uloženi su u razumevanje uticaja pojedinih faktora na proces seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. pa sve do najfinijeg.5 milijardi. 78. predstavljeni su u radovima pod rednim brojevima (29. najĉešće kalcijuma i magnezijuma.poljoprivredna proizvodnja u 2020. U inženjerskoj praksi se vrlo ĉesto nailazi na sluĉaj kada nisu u potpunosti poznati mehanizmi nekog procesa. Analiza abrazivnog materijala koji se dodaje mlazu vode visokog pritiska prikazana je u radu (31). kojima se može seći bilo koji materijal. vrsta. Savremenim biotehnološkim metodama i postupcima može se osigurati sigurna proizvodnja hrane i u budućnosti. bez znaĉajnijeg toplotnog uticaja na materijal. 10. 41. Ova voda sadrži dosta rastvorenih minerala u sebi. u okviru tehnologije seĉenja abrazivnim vodenim mlazom sadržana su izuzetno složena tehnološka i konstruktivna rešenja mašine. tip vode i koncentracija rastvorenih minerala odluĉujuća su ograniĉenja od kojih zavisi radni vek mlaznice i instalacije visokog pritiska. Uticaj pojedinih parametara takvog procesa. TakoĊe. tvrdoća. koje bi 14 . Energija vodenog mlaza ubrzava zrna abraziva i usmerava ih ka obratku.

Veći deo prikazanih radova predstavljaju objavljene rezultate nauĉnih istraživanja sprovedenih u okviru nauĉno-istraživaĉkih projekata. jer osigurava taĉne tolerancije izrade dela. predloženo brojĉano ocenjivanje rezultata obrade je neophodno kako bi se mogli ostvariti konstruktivni zahtevi koji se odnose na obradak. Umesto dosada uobiĉajenog opisnog ocenjivanja. ona se može oznaĉiti i kao "ekološka" ili "ĉista" tehnologija (84). te i ovom sluĉaju možemo izvršiti uticaj na unapreĊenje kvaliteta preseĉne površine (82). na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim istraživanjem. Taĉnost geometrijskih karakteristika reza je znaĉajna. tako i u pogledu dobijenih rezultata i iznetih zakljuĉnih razmatranja. "Kvalitet reza" nije jedna karakteristika. odstupanje od upravnosti. s obzirom da se pri obradi ne stvara toplota ili štetna isparenja. nisu još uvek potpuno definisani kriterijumi na osnovu kojih se može oceniti postignuti kvalitet reza. pružena je mogućnost konstruktorima i tehnolozima da izvrše izbor parametara obrade u zavisnosti od zadatih vrednosti geometrijskih karakteristika kvaliteta (širina reza. analitiĉki iskaz fiziĉkih. sa ciljem da se doĊe do odreĊenih informacija. pri ĉemu. postaje konkurentna za sve 15 . TakoĊe. konusnost reza) i kvalitet površine reza. Zahvaljujući odreĊivanju kvantitativnih zavisnosti izmeĊu karakteristika kvaliteta reza i parametara procesa seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. On predstavlja apstraktan. geometrijskih i drugih karakteristika realnog sistema. koji se ostvaruje. zbog mogućnosti obrade velikog broja razliĉitih materijala bez termiĉkog uticaja. koje su relevantne za svrhu njegovog izuĉavanja. od ulaznih faktora (debljina materijala. Kod matematiĉkog modela veze izmeĊu objekata su opisane matematiĉkim (numeriĉkim) relacijama. jer je njen uticaj na okolinu minimalan. Kako je seĉenje abrazivnim vodenim mlazom relativno novija tehnologija obrade. Tehnologija seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. jer odreĊuje geometrijski izgled predmeta. njegovog teorijskog i eksperimentalnog istraživanja. a i bili su polazna osnova ili su sastavni deo radova kandidata na sticanju nauĉnih kvalifikacija. Seĉenjem abrazivnim vodenim mlazom proizvode se delovi visoke preciznosti kod kojih. Nažalost. Rad pod rednim brojem (56) predstavlja prilog istraživanju kvaliteta reza kod seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. zadržava samo one karakteristike originala. Za ocenu procesa seĉenja abrazivnim vodenim mlazom najveći uticaj ima grupa geometrijskih karakteristika kvaliteta obrade. U radu pod rednim brojem (52). nije potrebna naknadna obrada. Pri seĉenju abrazivnim vodenim mlazom "kvalitet" reza je izraz koji opisuje kombinaciju karakteristika kao što su: geometrija reza (širina reza. magistarskog rada i doktorske disertacija. obiĉno. produbljeno razumevanje procesa i meĊusobnog dejstva parametara obrade doprinosi postizanju višeg kvaliteta obrade i šire primene seĉenja abrazivnim vodenim mlazom. odstupanjem od upravnosti i nagibom reza (54). Modeliranje predstavlja korišćenje modela umesto realnog sistema. Sliĉna situacija. uz postojanje izvesnih jedinstvenih karakteristika prisutna je i pri seĉenju plazmom. Doktroska disertacija kandidata dr Predraga Jankovića predstavlja u potpunosti originalan nauĉni rad. već opisuje niz karakteristika. a zbog male širine reza. Produbljeni doprinos definisanju karakteristika kvaliteta reza kod seĉenja abrazivnim vodenim mlazom dat je u radu pod rednim brojem (40). tako definisan "kvalitet" nije industrijski standard i ĉak može biti promenljive vrednosti zavisno od toga kako je definisan od strane proizvoĊaĉa. Pored ĉinjenice da je seĉenje abrazivnim vodenim mlazom nova i atraktivna tehnologija. formiran je matematiĉki model zavisnosti izlaznih faktora (brzina seĉenja). tj.omogućile matematiĉko modeliranje procesa u cilju predviĊanja izlaznih faktora u zavisnosti od ulaznih (41). gubitak materijala obratka je minimalan. ĉime se izbegava naknadna obrada. nagib reza i hrapavost površine reza). Model je apstrakcija realnog sistema. pritisak vode i protok abraziva). Geometrija ostvarenog reza pri seĉenju abrazivnim vodenim mlazom se definiše: svojom širinom u gornjem i donjem delu reza. kako u pogledu identifikacije predmeta istraživanja.

Komisija smatra da kandidat ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje univerzitetskog nastavnika. naroĉito ako se zahtevaju uže tolerancije ili viši kvalitet obrade. Kvalitet reza. odnosno da "odgovore zadatku". postigao zapažene rezultate u nauĉnom. 16 . geometrija i hrapavost preseĉne površine povezani su sa faktorima procesa seĉenja. Stvaranje i razvoj tehniĉkih materijala. a potom i kao asistent. Konusnost reza i hrapavost površine reza mogu imati ograniĉavajući uticaj na mogućnost primene. SaraĊivao je sa privredom u rešavanju razliĉitih praktiĉnih problema. kao i uĉestvovanjem na meĊunarodnim i nacionalnim nauĉno-struĉnim skupovima. nastavnoobrazovnom i struĉnom radu i stekao neophodno pedagoško iskustvo kroz izvoĊenje raĉunskih i laboratorijskih vežbi. U eksperimentalnom delu istraživanja izvršeno je odreĊivanje parametara obradivosti polimernih kompozitnih materijala prosecanjem i probijanjem. Planiranje i izvoĊenje eksperimentalnih istraživanja seĉenja abrazivnim vodenim mlazom u domaćim proizvodnim uslovima sprovedeno je sa ciljem odreĊivanje kvantitativne (analitiĉke) zavisnosti izmeĊu parametara procesa i karakteristika kvaliteta reza. odlikuje se nizom novina. Na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim istraživanjem. formiran je matematiĉki model zavisnosti izlaznih faktora od ulaznih. jasno se vidi da je dr Predrag Janković. Kao ĉlan Instituta za standardizaciju Srbije uĉestvuje u usvajanju planova donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata. zadnjih decenija. Kandidat je uĉestvovao u većem broju nauĉno-istraživaĉkih projekata iz oblasti proizvodnog mašinstva kao saradnik i dao je znaĉajan doprinos realizaciji tih projekata. Kroz magistarski rad kandidat je obradio problematiku obrade kompozitnih materijala. kao i programa rada Instituta. IV MIŠLJENJE O ISPUNJENOSTI ZA IZBOR Na osnovu napred izloženog.veći broj industrijskih primena. struĉnu i pedagošku aktivnost kandidata. Kandidat svesrdno pomaže studentima u savladavanju nastavnog gradiva. u procesu modeliranja. Bitan pokazatelj obrade je kvalitet reza. kao i elemente doprinosa akademskoj i široj zajednici. Objavljeni i saopšteni radovi kandidata odnose se na aktuelne probleme savremenih proizvodnih sistema i tehnologija. a jedna od njih je i zahtev za materijalima koji treda da budu odgovarajućih svojstava s obzirom na funkciju dela koji se od njih izraĊuje. kandidat je saopštio inostranoj i domaćoj nauĉnoj i struĉnoj javnosti rezultate svojih istraživanja. U tu grupu novih. asistent Mašinskog fakulteta u Nišu u svom dosadašnjem radu na Mašinskom fakultetu. Objavljenim radovima u ĉasopisima. Matematiĉki model procesa seĉenja abrazivnim vodenim mlazom bio je osnova stvaranja baze podataka i razvoja tehnološkog procesora. U radu su detaljno date karakteristike kompozita na bazi polimernih matrica ojaĉanih neprekidnim vlaknima. savremenih materijala spadaju i kompozitni materijali. Imajući u vidu nauĉnu. kao i oko regulisanja ispitnih obaveza. Pored odreĊivanja uticaja pojedinih parametara na obradivost ukazano je na specifiĉnosti obrade polimernih kompozitnih materijala u odnosu na metale. najpre kao asistent-pripravnik.

17 .