You are on page 1of 6

PSIHOLOGIJA, 1995, 3-4 str.

401-406

Prikaz

Boris Wolf, Konstantin Momirovi, Zvonimir Damonja:

BATERIJA TESTOVA INTELIGENCIJE KOG-3


Konstantin Momirovi, Boris Wolf, Zvonimir Damonja:

KIBERNETIKA BATERIJA KONATIVNIH TESTOVA KON6


Savez drutava psihologa Srbije, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1992.

Ove dve studije prikazane su kao jedinstvena celina zato to su teorijski zasnovane na modelima kibernetskog tipa, to imaju identian metodoloki plan, to su podaci dobijeni na istom uzorku ispitanika, a i zato to kognitivne i konativne karakteristike linosti ine jedinstvenu funkcionalnu celinu. Kibernetiki model kognitivnih sposobnosti Momirovia i saradnika (P. ipka, B. Wolf i Z. Damonja) prikazan je psiholokoj javnosti prvi put na VI kongresu psihologa Jugoslavije u Sarajevu 1978. godine. Autori naglaavaju da je njihov model zasnovan na osnovnim postulatima Lurije o kortikalnim funkcijama, a i da je u bitnim karakteristikama blizak modelu Dasa, Kirbija i Darmena (Das, Kirby i Jarman, 1975. u lanku: Simultanous and succesive synthesys: An alternative model for cognitive abilities, Psychol. Bull., 82,1:87103). U okviru ove studije inteligencija je operacionalno definisana kao efikasnost sistema za procesiranje informacija u situacijama kada je potrebno inteligentno reagovanje, koje se odvija kroz sledeih sedam funkcionalnih jedinica sistema za procesiranje informacija: 1) receptorski sistem; 2) procesor za dekodiranje, struktuiranje i pretraivanje ulaznih informacija koje, u interakciji sa ostalim procesorima, daju efekte koji mogu da se interpretiraju kao perceptivne sposobnosti; 3) jedinica za kratkotrajnu memoriju, ija je svrha
Autori ovih studija su dobitnici nagrade "Dr Borislav Stevanovi" za 1991/92. godinu, koju dodeljuje Savez drutava psihologa Srbije za najznaajniji nauni doprinos.

401

S. Hrnjica, P. Kovaevi privremeno uvanje informacija koje su prole ulazne procesore, ili se nalaze pod tretmanom ostalih procesora; 4) jedinica za dugotrajno pamenje (memorija) ija je osnovna funkcija trajno uvanje ve obraenih informacija; 5) procesor za serijalnu analizu informacija, odgovoran za sekvencijalne kognitivne procese, sekvencijalno pretraivanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i analizu informacija koje su transformisane u neki simboliki kod; 6) procesor za paralelnu (simultanu) analizu informacija (P) odgovoran za istovremeno procesiranje veeg broja informatikih tokova i paralelno pretraivanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i 7) centralni procesor (G) ija je osnovna funkcija programiranje, regulisanje i kontrola rada ostalih procesora i integracija rezultata dobijenih tim procesorima. U ovom modelu centralni procesor je i glavni procesor za donoenje odluka i kontrolu njihovog sprovoenja. Naredna znaajna pretpostavka u ovom modelu je da su komunikacije izmeu pojedinih procesora i jedinice za uvanje informacije regulisane posebnim filtarskim procesorima, ija je funkcija selekcija informacija i diferencijalno usmeravanje njihovih tokova. Autori polaze i od apriorne pretpostavke da svih sedam jedinica modela ima fizioloku podlogu u skladu sa Lurijinim istraivanjima kortikalnih aktivnosti. Navedene jedinice modela deluju uzajamnim sadejstvom stvarajui stalno nove kvalitete. Na osnovu sadraja zahteva koje postavlja pojedini zadatak i uvida u opte zakonitosti pretraivanja informacija u sistemima, izveden je pokuaj procene funkcionalnih jedinica koje moraju biti aktivirane u sukcesivnom i simultanom nizu da bi zadatak bio reen. Empirijska provera modela izvrena je na uzorku od 700 ispitanika koji su bili homogeni po dobi, polu (samo muki) i psihofizikom statusu (bez izraenih mentalnih poremeaja), a heterogeni po obrazovanju (od etiri godine osnovne kole do magistrature nauka). U preliminarnoj fazi korien je reprezentativan uzorak od 31 testa inteligencije. Procesiranje informacija izvreno je razliitim postupcima u okviru faktorske analize. Utvreno je postojanje etiri latentne dimenzije na primarnom nivou koje su imenovane kao: S - efikasnost procesora za serijalnu obradu informacija; P - efikasnost procesora za paralelnu obradu informacija; M - koliina efikasnih informacija u trajnoj memoriji i O - efikasnost procesa za dekodiranje i struktuiranje informacija ili input procesora. Na osnovu visokih korelacija meu primarnim faktorima na drugom nivou je ekstrahovan generalni kognitivni faktor (G) interpretiran kao efikasnost centralnog procesora za analizu informacija i donoenje odluka. Preliminarna baterija od 31 testa kognitivnih sposobnosti svedena je na 9 testova koji su imali najbolje metrijske karakteristike, a zatim su, za potrebe prakse, izdvojena tri testa detaljno prikazana u ovoj studiji KOG-3. Osnovni predmet merenja ovako komponovanog skupa testova odreen je kao: utvrivanje 402

Prikaz nivoa razvijenosti generalne kognitivne (intelektualne) sposobnosti. Bateriju ine sledei testovi: a) IT - 1 za procenu efikasnosti perceptivnog procesora; b) AL - 4 za procenu efikasnosti serijalnog procesora i c) S - 1 za procenu efikasnosti paralelnog procesora. Ad.a) Test IT - 1 preuzet je iz MFBT L. Terstona. Konstruisan je sa namerom da meri perceptivnu sposobnost, koja predstavlja sintezu skupa perceptivnih sposobnosti analize, struktuiranja i identifikacije. Sadri 39 zadataka. Ispitanik treba da proceni koja je od 4 test-slike identina kriterijskoj. Ad.b) Test AL - 4 preuzet je iz revidirane forme ALFA baterije F.L. Velsa i namenjen je proceni verbalnog razumevanja. Sadri 40 zadataka koji se sastoje od para rei. Od ispitanika se trai da odrede da li rei u paru imaju isto ili suprotno znaenje. Test spada u testove brzine. Ad.c) Test spacijalizacije S - 1 predstavlja sastavni deo baterije SVPN-1 Reklena i Valena (Reuchlin i Valin). Koriena je adaptirana forma za nau populaciju (Mati i saradnici, 1964. godine). Intencionalni predmet merenja je vizuelna spacijalizacija. Sadri 30 zadataka. U svakom je dat crte trodimenzionalno araniranog skupa cigli, kao i 4 transverzalne projekcije tog skupa. Zadatak ispitanika je da pronae onu transverzalnu projekciju koja odgovara skupu cigli posmatranih iz zadatog pravca. Pripada kategoriji testova snage. Metrijske karakteristike ovih testova su odreene Gutman - Najsvonderovim koeficijentom pouzdanosti za rezultate u realnom prostoru (rho: .91 - .94), Kajzer-Rajsovom merom reprezentativnosti (MSA: .96), Momirovievim koeficijentom homogenosti (h: .87 - .94) i koeficijentom valjanosti (v) koji je definisan kao korelacija sa odgovarajuim faktorom iz kibernetskog modela (IT.1: .67; AL-4:.86 i S-1:.76). Slini rezultati dobijeni su na uzorcima studenata i ena. U studiji su date norme preraunate u Z i T-vrednosti, kao i tabele za izraunavanje kolinika inteligencije (IQ) Vekslerovog tipa. Standardizacija baterije izvrena je na uzorku od 52 000 ispitanika iz Srbije mukog pola, pismenih i starosti od oko 18-20 godina. Dodajmo ovom prikazu prve studije i napomenu autora da se baterija moe koristiti kao celina, ali i da se testovi mogu koristiti zasebno. Znaajna je i tvrdnja autora da se ovim testovima mogu utvrivati poremeaji u intelektualnom funkcionisanju ili u pojedinim aspektima tog funkcionisanja kod bolesnika sa psihikim aberacijama, u diferencijalnoj dijagnostici, za odreivanje adekvatne terapije i za potrebe profesionalne orijentacije. Kibernetiki model dimenzija linosti na osnovu koga su izabrani testovi linosti koji sainjavaju bateriju KON-6 sinteza je i izvesna reformulacija modela koji su predloili Pauel i Rojs (Powell i Royce, 1982), Horga, Ignjatovi,

403

S. Hrnjica, P. Kovaevi Momirovi i Gredelj (1982). Model sadri kognitivnu i konativnu komponentu (videti emu na str. 12 u studiji). Konativni deo tog modela pretpostavlja postojanje sledeih regulativnih sistema: EPSILON - regulator aktiviteta HI - regulator organskih funkcija ALFA - regulator reakcija odbrane SIGMA - regulator reakcija napada DELTA - sistem za koordinaciju regulativnih funkcija i ETA - sistem za integraciju regulativnih funkcija. 1) Regulator aktiviteta (EPSILON) ima funkciju da regulie i modulira aktivirajui deo retikularne formacije. Od njega zavise aktivitet i energetski nivo na kom funkcioniu ostali sistemi. Poremeaji regulatora aktiviteta mogu proizvesti, posredno ili neposredno, abuline, depresivne ili hipomanike reakcije. Autori pretpostavljaju da nivo aktiviteta mora biti u nekoj vezi i sa brzinom protoka informacija u centralnom nervnom sistemu, pa da poremeaji ovog regulatora mogu uticati i na efikasnost funkcija kognitivnih i motorikih procesora. 2) Regulator organskih funkcija (HI) formira se spregom supkortikalnih centara za regulaciju organskih funkcija (koji su preteno locirani u hipotalamusnoj regiji) i njima nadreenih kortikalnih sistema za regulaciju i kontrolu. Poremeaji ovog regulatora izazivaju funkcionalne poremeaje osnovnih organskih sistema, zatim poremeaje senzornog i motornog sistema, poremeaje sistema za kontrolu, posebno inhibitornog. Sekundarno, poremeaji ovog sistema utiu na formiranje hipohondrijskog reakcionog sistema. 3) Regulator reakcija odbrane (ALFA) lociran je, po uverenju autora, u limbikom sistemu, a modulira toniko uzbuenje. Veina neurotskih poremeaja (osim onih koji pripadaju klasi psihosomatskih) povezana je sa disfunkcijom regulatora reakcija odbrane. To su, pre svega, razliiti modaliteti i simptomi anksioznosti, koji predstavljaju osnovu za posebno modulirane patoloke reakcije, kao to su fobinost, opsesivnost i kompulsivnost. Senzorna i emocionalna preosetljivost je, prema autorima modela, istovremeno, delom uzrok, a delom posledica poremeaja sistema za regulaciju odbrane. 4) Autori modela pretpostavljaju i da je regulator reakcija napada (SIGMA) lociran u limbikom sistemu. On modulira primarno toniko uzbuenje, ali na osnovu programa za destruktivne reakcije. Zbog energetskog potencijala nunog za ostvarenje agresivnih tendencija, autori pretpostavljaju da postoji znaajna veza izmeu regulatora reakcija napada i regulatora reakcija aktiviteta. Poremeaji ovog regulatora ispoljavaju se u razliitim oblicima agresivnih reakcija, ali i u slaboj kontroli impulsa. 404

Prikaz

5) Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA) usklauje funkcije supsistema koji se funkcionalno ili hijerarhijski razlikuju, ukljuujui i funkcije kognitivnih procesora. Poremeaji ovoga regulatora izazivaju dezorganizaciju i disocijaciju i kognitivnih i konativnih funkcija, kao i poremeaje motorikih funkcija. 6) Osnovna funkcija sistema za integraciju regulativnih funkcija (ETA) jeste integracija konativnih promena pod vidom strukture psiholokog polja (u Levinovom znaenju tog pojma). Ovaj sistem bi mogao biti, smatraju autori, u frontalnim delovima korteksa. Od sistema za integraciju regulativnih funkcija neposredno zavisi stepen socijalizacije. Razni oblici socijalne neprilagoenosti su, prema ovom modelu, neposredna posledica poremeaja ovog sistema. U preliminarnoj fazi korien je skup od 31 testa konativnih karakteristika (5-6 testova za svaku dimenziju u modelu). Zatim je utvrena vrednost svakog ajtema pojedinano (1407 stavki) po kriteriju: doprinos valjanoj varijansi navedenih 6 dimenzija konativnih faktora. Na taj nain je formirano 6 novih skala. Svaka skala se odnosila na po jedan od opisanih faktora, a inilo ju je po 30 tvrdnji izabranih na osnovu pomenutog kriterija. Osnovni podaci na osnovu kojih je izvrena konstrukcija testova prikupljeni su na uzorku od 210 studenata, starosti od 20 do 25 godina. Istraivanje je ponovljeno na uzorku od 391 ispitanice, starosti 19-27 godina, a zatim i na 3 grupe duevnih bolesnika (60 neurotiara, 60 psihotiara i 60 psihopata). Na svim ovim grupama dobijeni su veoma visoki koeficijenti pouzdanosti, reprezentativnosti, homogenosti i valjanosti u odnosu na predloeni model. Koliko nam je poznato, nema nijedne baterije konativnih testova ni sa priblinim metrijskim karakteristikama. Standardizacija rezultata za bateriju u celini izvrena je na uzorku od 772 ispitanika. Uzorak je bio reprezentativan za populaciju stanovnika Srbije, prosene starosti oko 20 godina. Date su norme za svaki test posebno. Priloene su i tabele za preraunavanje rezultata u standardizovane Z-vrednosti i u T-vrednosti. Tabele T-vrednosti omoguuju direktnu uporedivost rezultata na ovoj bateriji testova sa rezultatima na MMPI. Takoe su priloene tabele za preraunavanje u percentile i tabele za odreivanje klasifikacione grupe (pet kategorija). I ovi testovi, kao i testovi iz baterije KOG-3, mogu se primenjivati u celini, a i pojedinano.

Zakljune napomene
Ove dve baterije za procenu kognitivnog i konativnog funkcionisanja su relativno kratko vreme u upotrebi, pa je, stoga, teko dati neki odreeniji sud o njihovoj praktinoj vrednosti. Ipak, nema sumnje, da veoma logino i

405

S. Hrnjica, P. Kovaevi konzistentno zasnovan teorijski sistem iz koga su izvedene baterije, inicijalni testovni materijal komponovan od zadataka i tvrdnji iz najpoznatijih svetskih testova, izbor materijala prilagoen naoj populaciji, veliki uzorci i u fazi konstrukcije i u fazi standardizacije testova ukazuju da postoji velika verovatnoa da smo dobili dve nove baterije u najboljoj tradiciji psihometrijske kole u Srbiji, zapoete pre vie od 60 godina pionirskim radovima profesora Stevanovia. Nema nikakve sumnje da radove na ovim baterijama treba nastaviti. Korieni uzorci jesu veliki, ali pretpostavku o generalizaciji rezultata na oba pola (posebno kod baterija KOG-3) treba svakako proveriti dodatno. Isto tako bi i irenje uzrasne granice u oba pravca, kao i neuroloku proveru teorijskog modela trebalo ukljuiti u dalje napore na razvijanju ovih baterija.

Sulejman Hrnjica i Panta Kovaevi

406