Vitezovi templari

TEMPLARI ISTORIJAT I MITOVI LEGENDARNOG VITEŠKOG REDA Šon Martin BEOGRAD 2009 .

Naslov originala : The Knights Templar . ako ne bajka koju smo prihvatili?” Napoleon Bonaparta . Beograd Tiraž: 777 Drugo izdanje 2009 ISBN 978-86-83737-37-6 „Šta je istorija.Sean Martin © Copyright na prevod za Srbiju IP BABUN Sva prava objavljivanja za Srbiju zadržava Babun Izdavač: Babun Prevod: Goran Bojić Lektura: Dragan Paripović Štampa: Lukaštampa.

. Majku Pejnu (Mike Paine) za uobičajenu moralnu po­ dršku i Ričardu Liju (Richard Leigh) za njegov savet u pogledu teme o kojoj se raspravlja u poglavlju 4. ne tako drev­ ne knjige.Zahvalnica Zahvalnost dugujem Nikolasu Marku Hardingu (Nicholas Mark Harding) što mi je za ovu priliku pozajmio izvesne.

država u državi (1145-1291) 42 Drugi krstaški rat. Kraj reda 4. Hram i Gral. Vojna taktika. Gubitak Jerusalima. Hram i džamija. Templari na kraju 13. veka. Gaza i Askalan. Hram i Planina hrama. Hapšenja. Templari nakon 1314. Hram i mladi Mesec. Crkva u crkvi. Templari kao arhitekti. Hram i arapski svet. Struktura reda. Vođa templara. Treći krstaški rat. Templari kao bankari. Prvi krstaški rat. Sabor u 2. Pad i suđenje (1291-1314) Templari nakon 1291. Tajne templara 130 114 Misterija porekla templara. Uspon templarskog reda (1119-1145) Troju. Novo viteštvo. Templari na Zapadu. Hram i Carstvo. Pad Akre 3. Hram i jeres.Sadržaj Uvod: Hram i mit 1. Jedna bajka koju smo prihvatili . Drugi vojni redovi. Papsko odobrenje: Tri bule 11 15 Prvi Hram. Suđenje. „Neka nova čudovišta“.

glasine koje su dugo kolale među narodom ­ da će se templari jednog dana osvetiti francuskoj monarhiji. Prema nekim izvorima1. Zaista. On se popeo na platformu na kojoj je stajala giljotina i okrenuo da se obra­ ti rulji koja je došla da vidi kako umire.Fusnote Dodatak I: Hronologija 149 150 Dodatak II: Veliki majstori Hrama 159 Uvod: Hram i mit U jutro 21. januara 1793. zaprepastilo je gomilu: jedan čovek je skočio na platformu i zamočio prste u krv mrtvog kralja. Dželat je podigao odsečenu Lujevu glavu držeći je za kosu da bi pokazao da je kralj mrtav. a zatim se predao dželatu. bogohuljenje i sodomiju – izgleda da su se ostvarile. shvatajući da se to odnosi na poslednjeg velikog majstora templara. ono što se potom dogodilo. On je objavio da oprašta revolucionarnom savetu koji ga je glasanjem osudio na smrt. francuski kralj Luj XVI izveden je na Trg Konkord da bi bio pogubljen. bilo je mnogo nagađanja da su templari bili među podstrekačima revolucije koja je 11 Dodatak III: Optužbe protiv templara 162 Bibliografija 164 . Sečivo je palo u 10:15. koja je uništila taj red na osnovu sumnjivih optužbi za jeres. koji je pod optužbom da je posrnuli jeretik spaljen 1314. Podigao je ruke i povikao: „Žak de Molej. sada si osvećen!“ Gomila je sa odobravanjem uskliknula.

Na njih se gledalo kao na junačke vojnike­monahe koji su čuvali hodočasnike u Svetu zemlju tokom krstaških ratova. kovčeg zavetni i sveti gral. Njihovi kritičari – u njihovo sop­ stveno vreme. tajanstveni politički entitet koji je. oni su bi­ li zli i on ih je učinio neprijateljima Ajvanhoa. i otpadnike od hrišćanstva koji su podržavali i štitili jeretike. i na kraju lišila života Luja i njegovu kraljicu Mariju Atoanetu. Za Valtera Skota. od njenog početka u ranom 12. i dok Žak de Molej nije bio pogubljen dve godine kasnije. 13 . veku. Ova knjiga će pratiti priču o templarima. U Francuskoj – u kojoj postoji obimna literatura o templarima – taj red zauzima položaj sličan Glastonberiju u Engleskoj – oni predstavljaju neku vrste prazne istorijske table na koju se može projektovati gotovo sve. Oni koji malo smelije razmišljaju – a takvih je bilo po­ dosta tokom vekova – videli su taj red kao jedno ezoteričko bratstvo. obično pisci letopisa i komentatori iz supar­ ničkih monaških redova – optuživali su ih za grehe gordosti i nadmenosti i duboko sumnjali u tajnovitu atmosferu koja je poput vela obavijala taj red. Savremeni istoričari će se možda namrštiti na takvo jedno mišljenje. pa sve dok papa nije ugušio ovaj red 1312. branitelje Svete crkve. Savremeni istoričari pokušali su da dokažu da su templari bili izuzetno efikasna vojna organizacija koja je većinom bila sastavljena od nepismenih ljudi koji su u stvarnosti bili sasvim obični. njihova zasluga je u tome što su stvorili najbolju armiju u Evropi od doba Rimskog carstva i – kao prvi bankari na Za­ padu – srednjevekovnu organizaciju koja je u najvećoj meri utrla put savremenom kapitalizmu. ima li u njima istine ili ne. Druga grupa spekulativnih pisaca stvorila je rastuću in­ dustriju knjiga koje sadrže mnoštvo teorija koje se kreću od verodostojnih do smešnih. potajno upravljajući svetskim zbivanjima iza kulisa. i najposle ljude koji su otkrili torinski pokrov. Mitovi koji ga okružuju biće ispitani u poslednjem poglavlju. 12 uspostavili veze sa okultnim grupama u arapskom svetu. vladao sve­ tom. Prvu kategoriju predstavljaju akademici. Druga je stvar. ali ono uistinu ilustruje činjenicu o jedinstvenom mestu koje su vitezovi templari zauzimali u mašti Evroplja­ na još otkad su izronili iz senke. čije je studije „Novo viteštvo“ i „Suđenje templa­ rima“ pozdravila kritika i koje bi trebalo pogledati ukoliko hoćemo da steknemo sveobuhvatan uvid u istoriju templa­ ra.Vitezovi templari Uvod prohujala Francuskom 1789. gladno zabranjenog znanja. i drugu koja bi se mogla nazvati spekulativnom. koji su se borili rame uz rame sa Ričardom Lavljeg Srca. naravno. u drugoj decenije 12 veka. poput Malkolma Barbera (Malcolm Barber). kao otpadnike upetlja­ ne u đavolske rabote srodne rabotama veštaca. Knjige o templarima uglavnom se dele u dve kategori­ je: jednu koja bi se mogla nazvati ortodoksnom. nakon što je bio potisnut.

poznatiji kao Red hrama ili Vitezovi templari. nosili su odeću koja im je poklonjena i u prvim godinama svog postojanja stalno im je nedostajala oprema i novi regruti. Ig de Pajen je sakupio grupu od devet vitezova koji su imali zadatak da stanu u zaštitu hodočasnicima. u Jerusali­ mu. Oni nisu imali novca. Ponekad su ti razbojnici bili Saraceni ­ ponekad propali krstaši. nesvesni opasnosti u koju srljaju – putevi oko Jerusalima behu ozloglašeni zbog bandi razbojnika koje su harale nji­ ma. Ig i njegova braća nisu se uklapali u uobičajenu predsta­ vu koju imamo o vitezovima. Sveti Grad. Oni su dolazili u gomilama. Da bi se suprostavio toj opasnosti.Uspon Reda Hrama (1119-1145) Red siromašnih vitezova Solomonovog hrama. osnovao je francuski plemić Ig de Pajen (Hugue de Payen) oko 1119. i koji su vrebali putnike na Sveta mesta. bio je glavno odre­ dište hodočasnika iz Evrope. 15 . koji se vratio u hrišćanske ruke posle Prvog krstaškog rata završenog pre 20 godina.

pa je to bilo me­ sto strahopoštovanja. te Zapovesti su bile opipljivi dokaz jevrejskog saveza sa Svemogućim. on nije potrajao. Nabukodonosor. koji je ovaj veliki kralj sagradio oko 950 g. Izrael je osvojilo nekoliko okupatora sa Istoka. U to vreme vladala je atmosfera očekivanja Mesije koji će doći i jednom zau­ vek osloboditi Jevreje od tiranije i okupacije. ako ne i u čitavoj evropskoj istoriji. izdao tri bule u kojima je proklamovano da se templarima daje gotovo apsolutna moć. Mesto – od tada poznato kao Planina hrama ili platforma hrama izabrao je njegov otac. Bio je to jedan od najkrupnijih obrta u srednjem veku. zbacili Persijanci čiji kralj Kir je dopustio Jevrejima da se vrate kući 515 g. Njihov kralj. p. n. templari gotovo pre­ ko noći postali junaci hrišćanske Evrope. Jevreje. pretvorilo se u vreme posete Julija Cezara 47.Vitezovi templari Uspon reda hrama Pa ipak su 1129. kao i na istoriju samog tog grada. naredio je da se Hram sruši. u okupaciju. e. taj Hram je bio i dom kovčega zaveta. koji je bio napravljen da čuva kamene tablice na kojima je bilo zapisano Deset zapovesti koje je Mojsije doneo sa planine Sinaj. p. g. n. i 1145. učiniti „brojnim kao zvezde na nebu i zrna 16 peska na morskoj obali“. Njegov pokušaj da žrtvuje svog sina simbolizuje ujedno njegovu poslušnost Bogu i njegov strah od Boga. te da oni ne odgovaraju nikome drugome do samom papi. za hram koji je sagrađen u Jerusalimu rečeno je da u svojoj arhitekturi sadrži duboku mudrost. koji ga je prepoznao kao lokaciju na kojoj je Avram pripremio svog sina za žrtvu. moramo da se osvrnemo na jerusalimsku sre­ dinu u kojoj su se oni nalazili u trenutku svog osnivanja. Kao i priča o Avramu i Isaku. vekova pre Hrista i bio jedan od praotaca jevrejskog naroda. Pored toga. Solomon je bio čuven kao najmudriji među ljudima i za vreme njegove vladavine je jevrejska nacija doživela veliki uspon. kralj David. Ono što je isprva za­ počelo kao diplomatska intervencija. unazad do Solomonovog hrama. pak. čiji su sledbenici smatrani odmetnicima 17 . e. a potom.2 To mesto na kome je pokušano žrtvovanje počelo je da za Jevreje predstavlja njihov nera­ skidivi savez sa Bogom. 586. Veruje se da je Avram živeo 18.e. veku pre nove ere nagnala je Izrael da se obrati za pomoć Rimu. On je obećao Avramu da će ga „obasuti blagoslovima“ i njegov narod. Haldejci. i da ponovo sagrade taj hram. p. najpre Asirci. Prvi hram Prvobitni hram u Jerusalimu bio je Solomonov hram. e. Haldejce su. a papa je izme­ đu 1139. hodočašća i posvećenja. p. a jevrejski na­ rod odvede u ropstvo u Vavilon. Ali.n. To je sa svo­ je strane dovelo do mnogo nesuglasica i formiranja grupa koje su se suprotstavljale rimskoj vlasti. na Saboru u Troju. Politička nesigurnost u 2. Bog mu se obratio naredivši mu da za­ ustavi ruku. Avram je poslušao i Bog je bio zadovoljan. Neki su vero­ vali da je to Isus. n. Ako hoćemo da razumemo zašto i kako su se templari uzdigli do vrhunca slave ubrzo nakon svog naizgled skrom­ nog početka. Kad je Avram podigao nož da ubije svoje dete.

od čega počinje islamsko računanje vremena. g. Godine 638. koji je vodio Simeon ben­Koseba. Pošto je ušao u Jerusalim. Početkom 4. hram je po drugi put bio uništen. Polovinom 11. Rimljani su uzvratili. Omar je pošao na to mesto da se moli i odlučio da tu sagradi džamiju Al Akšu. Vizan­ tijsko carstvo se sada sastojalo samo od njegovih poseda 19 . Konstantinov nećak i naslednik. Međutim. osvojivši Bagdad i preobraćajući tokom tih osvajanja lokalno stanovništvo u islam. veka na Planini hrama. nije delio mišljenje svog ujaka i carstvo se vratilo paganstvu. Julijan Otpadnik. Od 622. Planina hrama postala je deponija smeća. kame­ noj katedrali. islam se brzo raširio po Srednjem istoku. koji je. prema rabinu Akibi. posebno oblast Planine hrama. oni su se neumoljivo kreta­ li ka zapadu. pa su tokom 7. sagrađena još jedna. dok je prestonica istočne polovine postao Carigrad. taj projekat nije tekao glatko. Jerusalim se predao kalifu Omaru i tako pao u ruke muslimana. Prvi krstaški rat Islam je tako nastavio da nadire hrišćanskom Evropom. Kada su 410. Jevreji su se pobunili. Godine 312. U pom­ peznom pokušaju da prkosi hrišćanima. brutalno ugušivši usta­ nak. pa je nakon Julijanove smrti 363. porazili carsku armiju kod Manzikerta u Jermeniji. veka. Jerusalim je bio dalje nego ikad od domašaja hrišćana. Za muslimane je Jerusalim bio sveto me­ sto. Je­ 18 rusalim je prešao u posed vizantijske krune. veka. Turci Seldžuci. kada ga je prorok Mu­ hamed osnovao hidžrom. Izgledalo je da Vizantinci nemaju snage da zaustave njegovo napredovanje.Vitezovi templari Uspon reda hrama i proganjani. pošto se na njih gledalo kao na agitatore. Jerusalim je postao Sveti Grad za je­ dnu drugu veru. veličanstvenija džamija. Bacili su oko na Vizantiju i 1070. Tako je pri kraju 7. novu hrišćansku religiju. Hram i džamija Kako je rimska država počela da se klima. što je dovelo do toga da Jevrejima bude zabranjeno da uopšte ulaze u Jerusalim. pojavila se nova islamska pretnja. veka većina mediteranskih zemalja i Ibe­ rijsko poluostrvo potpali pod vlast muslimana. U roku od deset godina. Ali. Julijan je počeo da ponovo gradi Hram (ne zato što su ga zanimali Jevreji. a u nekim slučajevima i kao na teroriste. dignut je još jedan ustanak. godine. Poreklom iz Centralne Azije. jer je to bilo mesto gde se Prorok uspeo na nebo. Godine 70. i 8. Izgledalo je da je Jerusalimu suđeno da nikad ne dobije dru­ gi Hram. Vizigoti pregazili Rim. osvojili su i Nikeju i uspostavili kontrolu nad čitavom Malom Azijom. I ovaj ustanak je ugušen. rim­ ski car Konstantin se preobratio i naredio da se na mestu Hristovog rođenja u Vitlejemu i na mestu njegovog raspeća i vaskrsnuća u Jerusalimu izgrade crkve. kad je prebegao iz Meke u Medi­ nu. pa su se povukli na sever. ova druga je kas­ nije postala poznata kao Crkva Svetog groba. Rimsko carstvo se u četvrtom veku podelilo na dva dela – zapadnim delom je i dalje vladao Rim. Godine 134. zaista bio dugo očekivani Mesija. napušten. ko­ ji su bili progonjeni sa istim žarom).

juna 1099. Nakon pada Zapadnog rimskog carstva. Još dva hrišćanska kraljevstva bila su Grofovija Edesa na severoistoku – prvo latinsko kraljevstvo koje su osnovali krstaši ­ i Kilikijska Jermenija na severozapadu. Iako su se istočna i zapadna cr­ kva nedvosmisleno razišle 1054. Po dolasku u Konstantinopolj. ostavivši Baldvina od Bulonja (Baldwin de Boulogne) da nosi titulu prvog kralja Jerusa­ lima (Godfroa je neočekivano umro u jesen 1100). na osnovu toga što je jedino Hrist imao pravo na tu titulu – proglašen je Braniocem Svetog groba i tako je osnovano latinsko kra­ ljevstvo u Jerusalimu. godine. Urban je sazvao sastanak biskupa da bi se razgovaralo o tom problemu u novembru u Klermonu. kojom je vladao Rejmon de Sen Žil. Iznad toga se nalazila Grofovija Tripoli. rekao im je da je bolje da svoju energiju troše boreći se protiv ne­ vernika na Istoku i da vrate Jerusalim u ruke Majke Crkve. U proleće 1095. Godfroa Bujonski (Godfroi de Bouyon) – nakon što je odbio da se nazove kraljem. Baldvi­ nov posed se prostirao na jug do Crvenog mora. Severno od Tripolija bilo je vojvodstvo Anti­ ohija. novembra 1095. na terito­ riji današnje Turske. pošto se sa­ stojalo od nekoliko malih. Evropu su pu­ stošili uzastopni talasi osvajača: Saracena i Mađara sa isto­ ka. uglavnom obalskih kraljevstava kojima su vladali saveznički evropski plemići. Pored toga. Biskupi i kardinali su smesta klekli pred Urbanom i zamolili ga da ih povede u pohod. Novo viteštvo Nakon uspeha Prvog krstaškog rata. I Edesa i Antioh su pali 1098. Gomila je bila u ekstazi. jula. većina preživelih kr­ staša se vratila u Evropu. g. U Evropi je ono postalo poznato kao Outremer – Prekomorsko kraljevstvo. pa se zato istočna delegacija po­ javila na tom saboru gajeći određene nade. u velikoj meri je bilo organizovana prema feudalnom sistemu koji je dominirao Evropom od kraja Mračnog doba. papa Urban II je načinio pomirljiv korak prema Konstantinopolju. Urban se obratio ogromnoj gomili koja je stajala oko zidina Klermona. osvojivši Nikeju u junu naredne godine. poništivši ekskomunikaciju Aleksija.Vitezovi templari Uspon reda hrama zapadno od Bosfora. Prekomorsko kraljevstvo. kojom je vladao Bohemond (Bohemond) od Taranta. krstaši su krenuli na jug. Njen poziv na pomoć nije naišao na gluve uši. Tako je po prvi put posle 461 godinu grad dospeo u hrišćanske ruke. pa su krstaši konačno stigli pred zidine Svetog grada 7. a na severu do Bejruta. nakon nedelju dana crkve­ nog sabora u katedrali. Nakon žestokog kr­ voprolića. pa je car Aleksije potražio pomoć od Zapada da bi sprečio sigurno uništenje. „Deus lo volt“ – „Bog tako želi“ – odjekivalo je oko gradskih zidina. Vikinga sa severa. evropska kraljevstva su 21 . Tako je započeo Prvi krstaški rat. 27. grof od Tuluza (Raymond de Saint Giles). Jedan 20 od vođa krstaša. krajem 1096. jedna delegacija je došla na Sabor u Pjaćenci u severnoj Italiji. pošto su krvavi ratovi razdirali Evropu još od pustošenja Rima 410. U utorak. Jerusalim je najzad pao 15. On je pozvao okuplje­ ne da se uzdrže od međusobne borbe.

Baldvin se tada suočio sa problemom kako da vlada car­ stvom koje nije imalo redovnu vojsku da ga zaštiti. oni su nagrnuli u još većem broju. da bi zauzvrat dobio naknadu koju je određivao oficir. kao i da se oslobodi greha. dajući svojim najboljim ratnicima tapije na zemlju. kao na primer Šarlemanj (Sharlemagne) počeli su da prihvataju ovu praksu. a bila su razbacana po čitavom kraljevstvu: Seforija je bila mesto gde je devica Marija provela detinjstvo. jer je i vazal plaćao poreze na svoj posed. Obično je ona dolazila u formi poklonjene zemlje. Sveta Zemlja je ipak privlačila hrišćanske hodočasnike. Za uzvrat. I tako. Odnos gospodar­vazal je možda potekao iz stare rimske prakse obavezivanja. manje simpatične ličnosti. vitezova i vazala. feudalac je uvek morao da poziva muškarce da se bore da bi zaštitio svoj posed. sa svoje strane. pošto je ostvarila svoj cilj da osvoji Sveti Grad. a sada kada je na jerusalimski pre­ sto zaseo hrišćanski kralj. pošto je grad čvrsto bio u franačkim rukama. Zato su se muškarci kleli na odanost gospodaru i tako postajali ono što nazivamo njegovim vazalima. samo ne sigurni. Zavodljivo obećanje oproštaja takođe je privuklo i druge. veći­ na preživelih krstaša se vratila u Evropu. kako su ga nazivali. putevi u njemu su bili sve drugo. U takvim okolnostima su počeli da se pojavljuju vitezo­ vi. odnosno hodočašću. oni su mogli da pređu u službu drugog gospo­ dara ukoliko bi zaštita koju dobijaju bila neodgovarajuća ili ukoliko bi njihov gospodar bio svrgnut ili ubijen. gospodar bi davao vazalima zemlju (a ponekad i prihod od crkvenih institucija). a što je takođe donosilo prihode gospodarevoj blagajni. Vi­ tlejem je bio mesto Hristovog rođenja.Vitezovi templari Uspon reda hrama se stalno prepirala i ta nesigurna politička klima je dovela do onoga što se od šesnaestog veka pa do danas nazivalo fe­ udalnim sistemom. te da bi ishranili svoju poro­ dicu. Vazal­ stvo je zahtevalo da se muškarci zakunu na lojalnost svom gospodaru i da budu spremni da se bore za njega kad god to bude potrebno. Ali. Mesta koja su posećivali bila su poznata naprosto kao Sveta mesta. od čega se izdržavala vazalova porodica. Ratnici bi. koji su koristili Krstaški pohod kao mogućnost da izbegnu kaznu kad se vrate kući. Nijedno od evropskih kraljevstava nije imalo centralizovanu osnovu moći. Ova druga grupa uključivala je ubeđene kriminalce i prognanike. Krstaši koji su navalili na Jerusalim u leto 1099 bili su mešavina gospodara. Još i dok je bila pod muslimanskom vlašću. a razna mesta oko Galilejskog jezera bila su svedoci Hristovog služenja. Planina Tabor bila je 23 . reka Jordan je bila mesto gde je Jovan Krstitelj (koji je živeo u obližnjim pe­ ćinama) krstio Hrista. u kojoj bi se vojnik zavetovao na služ­ bu oficiru višeg čina. Da bi obezbedili neki oblik zaštite. muškarci su morali da ponude svoju službu lokalnom feudalcu. uzimali vazale da za njih obrađuju zemlju. pa su zbog toga vladari u velikoj meri bili nesposobni da zaštite svoj narod. a svima im je bio obećan oproštaj njihovih zemaljskih grehova zbog učešća u krstaškom ratu. ostavlja­ jući im dovoljno slobode da razvijaju vojne i jahačke vešti­ ne. Pošto nije bilo stajaće vojske. iako su se i vitez i vazal zaklinjali na lojalnost svom 22 gospodaru. Evropski monarsi. Uprkos činjenici da su svi glavni gradovi i luke Preko­ morskog kraljevstva bili u hrišćanskim rukama.

. dva viteza poznata po svojim krštenim imenima Rolan (Roland) 25 . išlo od tog mesta gore u brda“. upale su u zasedu i bile masa­ krirane na Krvavom polju. Rodžera Bohemonda II. Sa još se­ dam vitezova. Andre de Monbar (Andre de Montbard). Sa velikim se strahom. templa­ re su predstavili sveštenstvu na Saboru u Nablusu.. a Baldvin im je od­ redio sedište u džamiji Al Akša na Platformi hrama. bilo izveštaja o nevoljama. Red hrama. pa se sabor crkvenih pogla­ vara sastao u Nablusu u januaru 1120. Kasnije te godine. mnoge visoke pal­ me stajaše oko grada poput guste šume. čim bi izašli van zidina Jerusalima. (Varmund de Piquigny). Prisutni su prihvatili tih devet vitezova. 24 U vreme kada su Rodžer i njegovi vitezovi nastradali na Krvavom polju. na putu ka reci Jordanu. To je dovelo do mnogobrojnih zahteva za pomoć sa Zapada. takođe. oni su se ponudili da čuvaju hodočasnike na njihovom putu do i od Svetih mesta. jer tu žive divlji pagani Saraceni koji napa­ daju putnike na gazovima“. Preovladava mišljenje da je u određenom trenutku 1119. Ljudi su uvek bili problem Prekomorskog carstva. jer bi se često nalazili na meti saracenskih pljačkaških bandi. pa su se na Božić u Crkvi Sve­ tog groba Ig i Godfroa zavetovali na siromaštvo. stvari su postale još gore. pa su Ig i njegova braća počeli da patroliraju kraljevstvom. Kralj je odobrio taj plan. čednost i poslušnost Baldvinu i Varmundu od Pikvinjija. To mesto je strašno i teško mu je prići. 300 ih je pobijeno. hodočasnici više nisu bili sigurni. Vi­ tezovi templari – bili su rođeni. Još je 1106. Baldvinu se ta ideja dopala. jerusalimskom patrijarhu. Ali. Žefri Biso (Goeffrey Bisol). Ali. oni biti pouzdaniji od svog onog ološa koji je uzeo učešća u Prvom krstaškom ra­ tu. Baldvin II. Ruski iguman po imenu Danilo napisao je o svojoj poseti grobu Svetog Đorđa u Lidi te godine: „I tamo beše mnogo izvora: putnici bi počinuli pored vode sa velikim strahom. a 60 odve­ deno u ropstvo. grupu od 700 hodo­ časnika napali su Saraceni. Avgustina. Ostali vitezovi­osnivači bili su Pajen de Mondidije (Payen de Montdidier). to nije bilo ništa u poređenju sa Galilejom: „To mesto beše veoma strašno i opasno.Vitezovi templari Uspon reda hrama mesto preobražaja. jer to beše pusto mesto blizu grada Askalo­ na odakle su Saraceni izletali i ubijali putnike na tim putevi­ ma. Red siromašnih vitezova Solomonovog hrama. kako bi razmotrio to pitanje. oni to neće raditi kao redovni vitezovi – živeće u malom manastirskom brat­ stvu. teorijski. on primio dva francuska plemića. a činjenica da su Ig i njegova braća bili spremni da žive kao monasi značila je da će. Iga de Pajena iz Šampanje i Godfroa de Sen Omera (Godfroi de Saint-Omer) iz Pikardije. 3 Ali. Aršambo de sen Enjan (Archambaud de St Aignan). dok je put od Jerusalima do Jerihona bio mesto milosrđa dobrog Samarićanina. Za nekoliko nedelja od osnivanja njihovog reda. Na Uskrs 1119. držeći se pravila Sv. 4 Trinaest godina kasnije. trupe regenta Antiohije. na jerusalimskom prestolu je već godinu dana vladao Baldvinov naslednik.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful