You are on page 1of 10

UNIVERZITET U BEOGRADU GEOGRAFSKI FAKULTET

Seminarski rad iz predmeta etnoloke osnove turizma

ETNO TURIZAM I FESTIVAL FOLKLORA JASENIKO PRELO

Asistent:

Studenti: Anti Bojan 22/2008 Balovi Milica 42/2008 Jovanovi Ivana 38/2008 Koji Aleksandra 84/2008 Popovi Duan 53/2008

Beograd, 2009.

1. UVOD
1.1. GEOGRAFSKI POLOAJ
Optina Smederevska Palanka nalazi se u severoistonom delu umadije, na 4423 severne geografske irine i 2053 istone geografske duine. U administrativnom smislu optina Smederevska Palanka pripada Podunavskom regionu, koja se sa istoka granii sa optinom Velika Plana, sa severa sa optinom Smederevo, sa jugozapada sa optinom Topola, sa zapada sa optinom Mladenovac1 i sa juga sa optinom Raa. Smederevsku Palanku nazivaju i administrativnim centrom Donje Jasenice, kako zbog svoje velicine tako i zbog institucija koje su smetene u gradu, a imaju nadlenost za vei broj optina. Smederevska Palanka je od Beograda udaljena oko 80 km, a od koridora 10 vazdunim putem svega 8 km. Iz Beograda u Smederevsku Palanku stie se iz etiri pravca sa koridora 10 -Autoputa E-75 i to: 1. iskljuenjima kod Mladenovca (udaljenost 41 km), 2. iskljuenjem kod Kolara ( 27 km) ime su povezana i dva velika seoska naselja u optimi Azanja i Selevac, 3. iskljuenjem kod Poarevca (25 km) preko Mihajlovca i prigradskog naselja Grac i 4. iskljuenjem kod Velike Plane (12 km). Pored dobre saobraajne povezanosti sa glavnim gradom Smederevska Palanka je solidno povezana i sa centralnom Srbijom i to regionalnim pravcima Smederevska Palanka Raa- Kragujevac (50 km) i pravcem Smederevska Palanka Topola- Rudnik (56 km) sa Ibarskom magistralom. Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da optina Smederevska Palanka ima dobar geografski poloaj. Kroz optinu Smederevska Palanka prolazi i eleznika pruga Beograd Ni koja je i prva pruga2 u Srbiji.

Slika 01. Poloaj optine u Srbiji

Slika 02. Optina Smederevska Palanka

1 2

Optina pripada gradu Beograd. Kroz Smederevsku Palanka prvi voz je proao 15. septembra 1884. godine.

1.2. KLIMA
Klima Smederevske Palanke je umereno kontinentalna sa prosenim padavinama 636 mm vodenog taloga. Godinje trajanje sunevog sjaja iznosi 2101 ha. Ceo ovaj kraj se odlikuje malom umerenom oblanoscu. Srednja godinja oblanost od 5-6 desetina pokrivenosti neba pokazuje da je ovo relativno sunano podruje. Relativna vlanost vazduha iznosi 73,3% i odgovara neto suvljem umereno kontinentalnom klimatu. Apsolutna maksimalna temperatura koja je zabeleena iznosila je 41.3C, a apsolutna najnia zabeleena temperatura je 29.9 C. Ovi podaci govore o izuzetno velikim temperaturnim amplitudama.

1.3. RELjEF
Cela teritorija optine se odlikuje ravniarsko- breuljkasto- brdovitim reljefom koji ima prosenu nadmorsku visinu oko 120 m. Prema konfiguraciji terena cela teritorija se moe podeliti na tri dela: 1. Niziski deo oko reka Jasenice, Kubrnice i njihovih pritoka. 2. Prostor blago zatalasanog breuljkastog tipa- jugoistonom delu se prua lanac talasastih breuljaka: Obeenjak (285 m), Lipar (194 m) i Karaula (297 m), koji je istovremeno i najvee uzvienje u Donjoj Jasenici. 3. Niski brdoviti deo koji zauzima periferiju prema jugu, istoku i zapadu. Iako se ne moe izuzeti ni jedan morfoloki oblik i oznaiti kao vredan prirodni turistiki motiv, od posebnog znaaja za razvoj turizma, svi oni zajedno ine jednu morfoloki interesantnu reljefno - pejzanu celinu, pogodnu za razvoj dekorativno boravinog turizma, a posebno u letnjem periodu godine.

1.4. HIDROGRAFIJA
Reke mogu predstavljati samostalne i komplementarne turistike motive, dok turizam koji se razvija na njima ima prvenstveno rekreativno-izletniko obeleje. Jasenica je najvea i najznaajnija reka. Izvire na planini Rudnik, pod Velikim turcem (1159 m), sa duinom toka 69 km, i povrinom slivnog podruja od 1377 km2. Kubrnica je druga reka po duini, i najvea pritoka Jasenice. Izvire pod planinom Bukuljom i tee kroz grad Aranelovac gde ima regulisan tok. Duina toka iznosi 41 km, a povrina sliva 742,5 km2.

1.5. STANOVNITVO
Prema popisu iz 2002. godine na podruju optine Smederevska Palanka ivi ukupno 56.011 stanovnika, to u odnosu na 1981.godinu predstavlja pad od 5.032 ili za 8.24 %. Navedeno smanjenje je u svakom sluaju rezultat nepovoljnog odnosa izmeu nataliteta i mortaliteta, kao i migracije stanovnitva u inostranstvo (oko 5% stanovnitva), i odlaska mladih u vee centre. Prema popisu iz 2002. godine broj domainstava u optini iznosio je 17.454, sa prosenim brojem od 3,21 stanovnika po domacinstvu.

2. MOGUNOSTI ZA RAZVOJ ETNO TURIZMA U SMEDEREVSKOJ PALANCI


Etno turizam u Smederevskoj Palanci ima osnovu, ali eka na potpunu turistiku afirmaciju. Od svih vidova turizma, najkarakteristiniji je manifestacioni. Ni jedna manifestacija nema tradiciju duu od decenije to objanjava razvijenost samo na lokalnom nivou. S obzirom na to da broj manifestacija raste iz godine u godinu, trebalo bi kategorisati ih. Ukoliko dodje do toga, veina manifestacija lokalnog karaktera ce biti ugaena. To bi se nepovoljno odrazilo na razvoj etno turizma Smederevske Palanke jer zavisi od njih. U okolini nema etno kompleksa koji bi etno turizam u ovom kraju podigli na vii nivo. Pored nae teme Jasenikog prela - izdvajaju se i Jasenika arenica, Azanjska pogaijada, Dani Miloja Djaka i Dani Stanoja Glavaa. Stanovnitvo aktivno uestvuje u organizaciji. Karakteristino za ove manifestacije da meu njima postoji veliko rivalstvo pa u tome treba traiti prolaz za dalje aktiviranje stanovnita da uestvuju u manifestacijama. Optina Smederevska Palanka ima sve predispozicije da postane vaan regionalni turistiki centar. to se etno-turizma tie, mogunosti za razvoj ima, dok postoje i opcije kombinovanja etno motiva u optini sa etno motivima u susednim optinama (kao to su Moravski Konaci u Velikoj Plani). Meutim, glavni problemi su nezainteresovanost nadlenih organa za razvoj i promociju etno turizma pa samim tim i nezainteresovanost graana. Jaka volja stanovnitva postoji, i uz prave propagande i promotivne akcije moglo bi se postii mnogo na jaanju svake etno-manifestacije na prostoru optine Smederevska Palanka. Mogunosti za eventualno proirivanje uticaja svih manifestacija sa lokalnog na republiki ili meunarodni nivo nisu velike zbog velikog odsustva smetajnih kapaciteta. Trenutno stanje u Smederevskoj Palanci je takvo da je u ovom trenutku mogue smestiti maksimum 100 posetilaca, to je za neku meunarodnu manifestaciju ispod svakog nivoa. Ulaganjem optine u izgradnju novih kapaciteta moe se prevazii ovaj problem ali za tako neim nema niti volje niti para. Festival Jaseniko prelo postoji ve 5 godina. Ulicama Smederevske Palanke prodefilovalo je preko 10000 uesnika iz Srbije kao i iz susednih zemalja. Organizatori festivala se trude da on dobije to vei republiki znaaj i u svetu folklora ve stoji na visokim granama. Jedan od razloga je i taj to je festival takmiarskog tipa kojih ima vrlo malo u Srbiji te se svake godine u dane festivala na pozornici bore najbolji folklorni ansambli. Kada je re o organizovanim obilascima grada za uesnike u okviru festivala, moe se rei da praktino i ne postoji. Jedina prilika da uesnici upoznaju Smederevsku Palanku je na pauzi koja ih obino eka izmeu defilea i nastupa. Veim ueem turistike organizacije u ovom delu festivala moe da ima ogromne efekte po turizam Smederevske Palanke jer se time na jedan odlian nain promovie sam grad. Ukratko, uesnike festivala moemo shvatiti kao neki vid turista sa obavezom koji gostuju u gradu, ponaaju se kao turisti, obilaze, troe a jedina obaveza je da nastupe na festivalu i da se dobro provedu. 4

3. ANKETNO ISTRAIVANjE O FESTIVALU FOLKLORA JASENIKO PRELO U SMEDEREVSKOJ PALANCI


3.1. ANKETIRANjE LOKALNOG STANOVNITVA Anketiranje lokalnog stanovnitva izvreno je u optini Smederevska Palanka. Anketirano je 22 ljudi u starosti od 17-58 godina meu kojima je pola ispitanika bilo mukog, a ostatak enskog roda. Dole navedena su anketna pitanja i komentari. 1. ta je karakteristino za turizam vaeg kraja? Uz pomo grafikona podataka moemo zakljuiti da je veina ispitanika govorila o stepenu razvijenosti turizma u Smederevskoj Palanci, dok je samo 32% graana govorilo i nabrojalo karakteristine motive za koje smatraju da zasluuju turistiku afirmaciju. 2. Da li znate ta je etno turizam? Od ukupnog broja ispitanih ljudi, veina, tanije 64%, potvrdilo je da ne zna ta je etno turizam i da generalno vlada miljenje kojim se etno turizam poistoveuje sa seoskim turizmom.
Upueni Ne znaju
Ne Slabo razvijen Razvijen Motivi

Slika 03. Grafiki prikaz prvog pitanja

Slika 04. Grafiki prikaz drugog pitanja

3. Da li mislite da je etno turizam u Smederevskoj Palanci razvijen? Na ovo pitanje 84% ispitanika je odgovorolo da je etno turizam u Smederevskoj Palanci nerazvijen, a samo 18% da je slabo razvijen.

Nerazvijen Slabo razvijen

Slika 05. Grafiki prikaz treeg pitanja

4. Koje su, po vasem miljenju, glavne prepreke za razvoj etno turizma? Najvei broj ispitanika, tanije po 39%, smatra da su glavni razlozi prepreke etno turizma nedostatak finansijskih sredstava i nezainteresovanost organizacija zaduenih za razvoj turizma u ovom podruju; 19% smatra da je to loa saobraajna povezanst sa veim turistikim centrima i mala prisutnost smetajnih kapaciteta, dok 3% smatra glavnom preprekom smatra nedostatak novih ideja i projekata.

Novac Nezainteresovanost Infrastruktura Projekti/ideje

Slika 06. Grafiki prikaz etvrtog pitanja

5. Da li znate da li ima i koji su uticaji etno turizma? Od ukupnog broja ispitanika samo se jedan od njih izjasnio da ne zna da li ima i koji su to uticaji etno turizma, dok je ostatak rekao da ne postoji ni jedan uticaj na etno turizam.

Nema uticaja Ne znam

Slika 07. Grafiki prikaz petog pitanja

6. Da li ste dovoljno upueni u festival folklora Jaseniko prelo? Iako je 45% ispitanika upueno u festival, to nije dovoljno za dalji razvoj manifestacije i etno turizma, s obzirom na veoma visok procenat ljudi koji ne zna osnovne podatke o manifestaciji.

Upueni Neupueni

Slika 08. Grafiki prikaz estog pitanja

7. Kakav je uticaj festivala na turizam Smederevske Palanke? Najvei broj ispitanika, tj 47% se izjasnilo da je uticaj festivala na turizam mali, 31% da ne zna, 13% da nema uticaja, a samo 9% da postoji neki minimalni uticaj.

Ne znam Mali uticaj Nema uticaja Ima uticaj

Slika 09. Grafiki prikaz sedmog pitanja

8. Da li se ukljuujete u festival folklora Jaseniko prelo? Samo 27% ispitanika se izjasnilo da uestvuje u festivalu ukljuivanjem u isti, meu kojima su bila dva organizatora festivala i par posmatraa, dok se velika veina ne ukljuuje.
Da Ne

Slika 10. Grafiki prikaz osmog pitanja

9. Kako lokalno stanovnitvo reaguje na ukljuivanje drugih domainstava u festival folklora jeseniko prelo?

Veoma mali broj ispitanika reaguje pozitivno na na ukljuivanje drugih domainstava u


festival, svega 37%, dok velika veina nije uopte upuena na to da se druga domainstva ukljuuju u festival, 60%.

Pozitivno Negativno Ne znam

Slika 11. Grafiki prikaz devetog pitanja

10. Da li se ostalo stanovnitvo delimino prikljuuje domainstvima koja pruaju usluge

u turizmu?
Kod ovog pitanja vlada podeljeno miljenje o

prikljuivanjudomainstvima koja pruaju usluge u turizmu. Veliki broj njih smatra da se ostalo stanovnitvo ili ukljuuje ili odgovaraju da ne znaju, dok je samo 18% iskreno odgovorilo da ne zna.

Da Ne Ne znam

Slika 12. Grafiki prikaz desetog pitanja

11. Da li mislite da turistika organizacija dovoljno uestvuje u festivalu folklora

Jaseniko prelo?
Polovina ispitanika smatra da se turistika organizacija ne angauje dovoljno u festivalu, 27% je miljenja da se ona dovoljno ukljuuje, dok je ostatak od 33% neinformisan o tome to pokazuje da turistika organizacija nema veliki uticaj na isti.
Da Ne Ne znam

Slika 13. Grafiki prikaz jedanaestog pitanja

12. Koje biste novine uveli u festival folklora? Prva novina za koju su ispitanici naveli da bi uveli u festival, koju je predloila veina, jeste aktivnija promocija festivala jer je dobar deo stanovnitva neinformisan o manifestaciji kao i mogunostima za razvoj etno turizma u Palanci. Pore nje, manifestaciju bi obogatili brojnim takmienjima u kulinarstvu, promocijom starih zanata, veim ukljuivanjem omladine, kao i kudova, duim boravkom uesnika i pruzili mogunost obilaska grada tokom trajanja manifestacije uz brojne pratee dogaaje.

3.2.

ANKETIRANjE TURISTIKE ORGANIZACIJE SMEDEREVSKE PALANKE

1. Da li i na koji nain stimuliete razvoj etno turizma? Turistika organizacija Smederevske Palanke stimulie razvoj turizma samo mnogobrojnim kontaktima sa udruenjima koja neguju tradiciju i kulturnu batinu. Meutim, stimulisanje razvoja na taj nain nije dovoljno jer se time samo aktivira odreeno stanovnitvo sa kojom je organizacija blisko povezana, dok je ostalo neinformisano. 2. Da li i na koji nain stimuliete razvoj drugih privrednih delatnosti koje (in)direktno utiu na etno turizam? Turistika organizacija Smederevske Palanke ne stimulie razvoj drugih privrednih delatnosti na bilo koji nain tako da nema nikakvih (in)direktnih uticaja na etno turizam. 3. Na koji nain turistika organizacija uestvuje u organizovanju festivala? Turistika organizacija uestvuje u organizovanju festivala minimalno jer se u proces organizovanja ukljuuje tek na kraju, tampanjem propagandnog materijala, to nije dovoljno jer postoji irok spektar mogunosti organizacije na neki drugi nain. 4. Kakva je saradnja izmeu turistike organizacije i organizatora festivala? Saradnja izmeu turistike organizacije i organizatora festivala je minimalna, odnosno ograniena samo voljom organizatora. 5. Kakva je medijska propraenost festivala? Turistika organizacija smatra zaovoljavajua u lokalnim okvirima. da je medijska propraenost festivala

6. Kakva je propaganda festivala folklora Jaseniko prelo? Medijska propaganda festivala je nedovoljna zbog nedostatka i neinformisanosti stanovnita koje ak ne zna da festival folklora Jaseniko prelo stoji samostalno u odnosu na festival Jaseniku arenicu. Neinformisanost stanovnitva potvruje i injenica da veliki broj ljudi, kada se pria o ovom festivalu, govori o Jasenikoj arenici topotvruje da je on medijski bolje propraen.. 7. Koliko insistirate na voenju evidencije o broju posetilaca? Koje podatke traite za proraunavanje broja? Turistika organizacija ne insistira na voenju evidencije o broju posetilaca jer se ne vodi kao jedan od saradnika festivala.

8. Na koji nain animirate lokalno stanovnitvo da uestvuje u festivalu? Turistika organizacija lokalno stanovnitvo animira Pozivom u lokalnim elektronskim medijima i svojerunim pozivom to predstavlja jednu od mana samog festivala. Pored ovih naina, potrebno je tampanje dodatnog propagandnog i prodajnog materijala, kao i ukljuivanje neega novog u domen etno turizma. 9. Da li insistirate na odreenim uslovima ishrane ili prodaje proizvoda turistima? Turistika organizacija ne insistira na odreenim uslovima ishrane ili prodaje proizvoda turistima jer postoje drugi ljudi koji se specijalno brinu o tome. Organizacija ne insistima na tome jer, kao to je prethodno navedeno, se na festivalu ne predstavlja kao jedan od partnera ili saradnika organizatora istog. 10. Da li i na koji nain festival folklora Jaseniko prelo utie na turizam Smederevske Palanke? Da, najvie neplaenom propagandom u kojoj su najznaajnije reportae o istom, kao i posetioci koji e, na osnovu svojih utisaka o festivalu, animirati lokalno i ostalo stanovnitvo da posete ovaj festival i omoguiti dalji razvoj festivala i etno turizma u Smederevskoj Palanci.

4. ZAKLjUAK
Festival folklora Jaseniko prelo nije pod okriljem optinske turistike organizacije. Upravo zbog toga smo se odluili za ovu manifestaciju. Zanimalo nas je koliko je optinska turistika organizacija voljna da izvrava samo ulogu saradnika. Prva informacija koju smo tamo dobili bila je vie nego intrigantna nisu uli za Jaseniko prelo. Sutradan se pojavio direktor i rekao nam da zna o emu se radi, ali se protivio popunjavanju ankete. Posle kraeg ubedjivanja, anketa je popunjena i peatirana. Odgovori nas nisu zaudili. Dugim, ukraenim reenicama pokuali su da nas ubede u svoju dobru volju da se ukljue u organizaciju festivala. No, izmedju redova stoji neto drugo. Poto su iskljueni iz kompletnog organizacionog procesa (podjednako svojom voljom, koliko voljom organizatora), reili su da zakinu na jedinoj stvari koja im je dodeljena promocionom delu. Pitali smo ih i uopteno za etno turizam i saznali da se ni na tom polju ne angauju. To je dovelo do znatne neinformisanosti lokalnog stanovnitva kada je ovaj vid turizma u pitanju. Mali broj ljudi e se samoinicijativno informisati o etno turizmu. Zato je angaovanje optinske turistike organicazije na ovom polju od izuzetnog znaaja. Kako u bliem okruenju ne postoje uslovi za razvoj etno turizma, trebalo bi se vie posvetiti etno manifestacijama. Moe se iskoristiti takmiarski duh i rivalstvo koji postoje izmedju sela-organizatora pojedinih manifestacija, kao i volja gradjana za participacijom. Uee lokalnog stanovnitva naspram onih koji ele da uestvuju je nezadovoljavajue. Nedostatak finansijskih sredstava je svuda problem. Medjutim, kvalitetno ulaganje u jedan projekat obezbedie sredstva za narednu godinu za dva projekta. Odsustvo saradnje organizacija predvidjenih za razvoj turizma koi ovaj proces. ak je i jedan ispitanik u svojim odgovorima naveo da su idejni projekti loi. Smederevska Palanka ima dosta potencijala i stanovnitvo koje eli da bude integrisano u etno turizam, ali napretka nema zbog nezainteresovanosti nadlenih institucija. Dok se u drugim optinama trude da animiraju lokalno stanovnitvo, mi emo se truditi da animiramo turistiku organizaciju.

10