You are on page 1of 4

Obrenovići i njihov rodoslov

U svojoj dugogodišnjoj istoriji Srbi su imali više dinastija: - Nemanjiće, Kotromaniće, Lazareviće, Brankoviće, Crnojeviće, Petrović - NJegoše, Karađorđeviće i Obrenoviće. Nijedna srpska dinastija nije istoriografski obrađena, ni u celini, ni u pojedinostima. Ne može se reći da većina naših vladara nema urađene biografije, ali se ni jedan istoričar nije usudio da ih pretoči u dinastijsku istoriju. Koliko je tek srpska istoriografija udaljena od proučavanja novih pojava koje na razne načine prate vladare jednog doma - dvor, dvorska pravila, dvorske ustanove, svakodnevni život članova vladarskog doma, znake vladarskog dostojanstva, čin miropomazanja i krunisanja, vladarevu vlast i zvanja (knez, kralj, car, vožd, despot), vladarevu garderobu i lične predmete, presto, nasleđivanje prestola, prestolonaslednika, namesništvo, porodično imanje, vladarsku ideologiju, politički život i slično. Osnovna obaveštenja o tome ne mogu se naći ni u enciklopedijama, niti u enciklopediskim priručnicima. Time se niko nije bavio ni u vreme vladavine kraljeva, niti u doba republike. Obrenovići su, kao i Karađorđevići, dali srpskom rodu pet vladara kneževe: Miloša (1815 - 1839, 1858 - 1860), Milana (1839) i Mihaila (1839 - 1842, 1860 - 1868) kraljeve: Milana (1868 - 1889) i Aleksandra (1889 - 1903). Vladalački dom Obrenovića, dakle ulazi u red najzaslužnijih porodica u celokupnoj našoj prošlosti. Na prestolu Kneževine i Kraljevine Srbije sedeli su 72 godine. Bili su vladari Srbije u dva perioda (1815 - 1842 i 1858 - 1903), a Karađorđevići vladari Srbije i Jugoslavije u tri (1804 - 1813, 1842 - 1858. i 1903-1945). Vladavina Obrenovića neposredno je vezana samo za Srbiju, vladavina dinastije Petrović NJegoš samo za Crnu Goru, dok su Karađorđevići uspeli da budu i vladari Hrvata i Slovenaca. Obrenovići su negovali srpstvo i bili su obuzeti srpskom idejom i ujedinjenjem srpstva, uz blagi izuzetak kneza Mihaila u vreme njegove druge vladavine. Južnoslovenska, a potom i jugoslovenska ideja i država u neposrednoj su vezi sa Karađorđevićima. Ovakvo opredeljenje upućuje na najveću razliku u politici dveju dinastija. Od tri novovekovne srpske dinastije, Obrenovići su poslednji ušli u srpsku istoriju, a prvi izašli iz nje. Obrenovići su tri godine duže bili na prestolu od Karađorđevića, a kad je reč samo o vladavini Srbijom, punih trideset godina. Novovekovna srpska država postojala je 115 godina, od toga Obrenovićima pripadaju 72, a Karađorđevićima 42 (Godina 1814. nije uzeta u obzir). Petrovići - Njegoši, kao crkveni i svetovni poglavari, znatno duže su vladali od obe srbijanske dinastije (1683 - 1918). U prvom periodu vladavine Obrenovića (1815 - 1842) i početkom drugog (1858 - 1860) na prestolu su bili kneževi iz Miloševog ogranka, a potom, od 1868. do 1903. potomci Jevrema Obrenovića. Prvi su nosili samo titulu kneza , drugi su uspeli da steknu kraljevsko zvanje. Miloš Obrenović je privremeno prihvatio titulu vožda u vreme Drugog ustanka, ali ju je brzo zamenio kneževskim zvanjem. Narod ga je priznao za naslednog kneza 1817. i 1827, a porta Hatišerifom i Beratom iz 1830. godine. Tim javnopravnim aktima utemeljeni su i srpska država i dinastija Obrenovića. Kao lični znak kneževske vlasti, sultan je uz Hat i Berat, poslao knezu Milošu hervaniju. Sultan je iskazao svoju milost i poverenje istim poklonom i 1835. godine, kada ga je knez posetio u Carigradu. Zahvaljujući sticanju nezavisnosti (1878), tertorijalnom proširenju (1831 - 1833, 1878), potpunijem uključivanju Srbije u međunarodne odnose i večnoj želji da bude predvodnik balkanskim narodima, knez Milan je posle jednog neuspelog pokušaja u vreme srpsko-turskih ratova, uz podršku Austro-ugarske, Srbiju proglasio Kraljevinom, postavši tako naš "prvi kralj posle Kosova" (1882). Za razliku od Karađorđevića, vladari iz kuće Obrenovića vladali su relativno dugo. Ako izuzmemo kneza Milana Obrenovića drugog, koji je vladao 26 dana (1839), oni su na prestolu sedili u proseku po 24 godine. Knez Miloš i knez Mihailo dva puta su bili srpski vladari. Kratkotrajnije su bile samo prva vladavina kneza Mihaila i druga vladavina kneza Miloša. Kad se izuzme prinudno abdiciranje kneza Miloša u korist sina Milana (1839), preostaju dva nasilna obaranja Obrenovića sa vlasti. Oba puta su ih nasledili Karađorđevići koji nisu bili neposredno umešani u bunu 1842. i prevrat 1903. godine (Vučićevu bunu organizovali su i izveli ustavobranitelji, a majski prevrat vojni i civilni zaverenici). Gorke dane izgnanstva dva eks-kneza, Miloš od 1839. i Mihailo od 1842. do početka 1859. godine, provodili suuglavnom na svojim dobrima u Vlaškoj, Austriji, i Ugarskoj. Izgnanički period Obrenovića znatno je kraći od prisilnog boravka u inostranstvu suparničke dinastije Karađorđevića.

Nezna se da li su sveto miro primili Karađorđe i knez Milan (1839). hitri. Kad vladar nema prestolonaslednika. jer je on bio poslednji muški izdanak. Careva kći poželela je da pleše sa srpskim knezom. Uvođenje u vladarsko dostojanstvo najčešće se vršilo izborom i proglašenjem. Božić. Ne samo da je zaveo dvorska pravila. Obrenovići su činu miropomazanja pridavali veliki značaj. sina kneza Miloša i Aleksandra. Nijedan Obrenović nije bio krunisan. vazalna (1830). Skoro svi vladari iz obe dinastije bili su miropomazani. za njega dinastiju i celu porodicu. kralj Aleksandar).kralj Petar Prvi Karađorđević (1904). Višnja. Nažalost. U našoj novovekovnoj istoriji samo je jedan vladar krunisan .03. a potom za Miloševog oca Teodora Mihajlovića. i pri njihovim suspendovanjima. inače. Samo se kralj Milan zanosio tom idejom u vreme proglasa Srbije Kraljevinom (1882). Knežev rođendan. Knez Mihailo uveo je više novina u pogledu dinastijskih prava i pravila.07. nemarni Srbi nisu sačuvali ni jedan berat i ni jednu hervaniju. Pre donošenja ustava. Dinastije. organizovan je bal u njegovu čast. Od Mijajla ide porodična žica dinastije Obrenović.god) primili su sveto miro u sabornoj crkvi u Beogradu.god. Njegov sin Teodor otac je kneza Miloša. uz ne mala teritorijalna proširenja. Bila je pravna i ustavno uređena država. u Crnogorskom srezu Užičke nahije. da bi se potom obavio čin miropomazanja i krunisanja.postala je država. Majka kneza Miloša. Činu miropomazanja posvetili su više pažnje i dali mu veći značaj poslednja dva Obrenovića. siguran je znak da se dinastija gasi. nažalost. Obrenovići su bili veliki tvoritelji i graditelji. Osim kralja Aleksandra. U Dobrinji i danas žive Gavrilovi potomci. osobitim znakom kneževske vlasti. svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine Obrenovića (1835. ogrtačem. bili apsolutisti. Posle vladara. ali se ispostavilo da on nezna da igra. Cveti. Tokom prve vladavine on je neko vreme. tu premudrost.1903. plaštom.Andrj Prvozvani. Obrenovići su dolazili na presto izborom (knez Miloš. Knez Mihailo i kralj Aleksandar nisu imali poroda. čime se znatno primakao srednjevekovnim normama. a knez Milan (5. Za njihove vladavine Srbija je postigla velike uspehe . nose ime po svom rodonačelniku i osnivaču. Obrenovići su imali samo dva u punom značenju ovog pojma prestolonaslednika Milana. već se i na ulici znalo kako treba dočekati vladara. Knez Mihailo (17. prema naročito pripremljenom ceremonijalu (13. Svi ostali su stupanjem na presto miropomazani primajući "pečat dara Duha Svetoga". Obrenovići su zapali u tu bolnu krizu dva puta.i 1901). ali i diplomatskih predstavnika stranih država. pre dolaska na presto nije bio prestolonaslednik kao ni knez. Knez Mihailo.. Ipak. u kojem je uvek jedan odeljak posvećen vladaru i načinu stupanja na presto. Sem ovog pravnog akta sultani su srpske kneževe obdarivali još i hervanijom (Manteau de ceremonie).Obrenović. Naš prvi miropomazani vladar novog veka.). Ako izuzmemo ustavna akta iz prvog ustanka. I u svetskoj istoriji retki su primeri da je za relativno kratko vreme vladavine jedne dinastije doneto toliko ustava. najvažnija ličnost jeste prestolonaslednik. koristio dvojno prezime Teodorović .Starina kneza Miloša Teodorovića . U tome su ga sledila poslednja dva Obrenovića.1868.12. 1888 . Svečanim formama on je pridavao veliki značaj. blagi nagoveštaji parlamentarizma ostali . Oni su imali vaspitača. nego i kod Karađorđevića. a ostalo usvojeno prezime. 1869. a kralj Aleksandar u Žiči 2 jula 1889 godine. Ustavima i zakonima rešeno je pitanje nasleđivanja prestola. vraćen sa malim izmenama . najvažnije za dinastiju. Mijajla i Gavrila. državni i crkveni praznici (sv. a da su njeni vladari.) svečano su obeležavani prema unapred pripremljenim programima. ukoliko su bili poznati u postojećim prilikama i mogućnostima. Sve do sticanja nezavisnosti Porta je potvrđivala srpske kneževe beratima. Sutradan posle čitanja Hatišerifa i Berata Obrenovića je u Beogradu miropomazao mitropolit Melentije. Dinastija je uži pojam od vladalačke porodice. Kriza nasleđa prestola i za vreme kneza Mihaila rešena je prenošenjem krune na pobočnu liniju Obrenovića. nezavisna (1878). Knez se postepeno odricao prvog dela dvojnog prezimena. pošto keginja Julija i kraljica Draga nisu mogle da rađaju. odustao je od krunidbenog čina.). kraljevina (1882). Kad je knez Milan posetio ruskog cara u Livadiji (1871). Pošto nisu uspeli da ostvare krunisanje.1840. taj čin obavljao se shodno srednjevekovnim običajima. Nju čini vladar sa suprugom i decom. 1838. Vaspitanji i obrazovanju prestolonaslednika ne samo kod Obrenovića. već i po "milosti Božjoj". On je znatno uzdigao ustanovu vladara iznad naroda. svi Obrenovići dobili su sultanov berat. svi odreda. od kog je polubrat Miloš preuzeo prezime. blagodet. NJu je Milan Obrenović tražio od cara Franje Josipa. prenošenjem prava nasledstva (knez i kralj Milan) i nasledstvom (knez Milan. pa se shodno principu primogeniture (prvorodstva). U Beču se čuvala jedna kruna za koju se pogrešno verovalo da je pripadala kralju Milutinu. pa je tako otpalo pravo. ali njihov program vaspitanja nije dobio neophodan nivo. knez Mihailo). Praded prvog srpskog novovekovnog kneza zvao se Miloš i imao je dva sina. nije pridavana pažnja adekvatna budućem vladarskom zvanju. Iz njenog prvog braka je vojvoda Milan Obrenović. O precima dinastije malo se zna. seme Božje i silu Božju. Čim je stupio na presto dao je da se odštampa knjiga dvorskog ceremonijala. usvojenom kod nas tačno znalo ko čini dinastiju.Obrenovića živela je u Gornjoj i Srednjoj Dobrinji. bila je udata za Obrena Martinovića.1830 god. i ne dobivši je. Knez Mihailo je prvi novovekovni srpski vladar ne samo po volji narodnoj. odnosno kralj Milan. U slučaju kralja Aleksandra takva mogućnost nije postojala.

Od 1835. Najvredniji predmet u toj kolekciji bila je sablja koju je srpski narod poklonio knezu Milošu 1835. Kad su stranačke euforije i sukobi ugrožavali presto. u kojima su Obrenovići imali lepe dvorove i pridvorne crkve. Kad su nestali sa istorijske pozornice. nisk bisera. Nepokretna dobra Obrenovića u inostranstvu bila su nešto veća. kraljevski domen u Majdampeku. Ona je procenjena na 45. Herešti i Mavrodin. onog iz 1888. Požarevac. i živi kao kakav pravi zemaljski bog". Beograd i Topčider. I sami netrpeljivi i nestalni. Obrenovići su radije sarađivali sa Naprednjacima i ličnostima izvan stranaka.682 dukata carska. za vladavine kralja Milana i Aleksandra. Potom je ona podeljena između kneza Milana. Mnoga zdanja iz njihovog doba i danas korisno služe rodu i otečestvu: dvorci. Lik svake varoši i grada u našoj zemlji po njima je prepoznatljiv. povremeno Liberalima. podigli za sebe i za državne potrebe mnogo vrednih zdanja. pronađene su u njegovoj kasi obligacije sa 22 mošije (feudalno dobro) u Rumuniji. veka živeli u "najvećem siromaštvu". Obrenovići su. Prvom je pripala imovina u Srbiji. takuma i sl. za sve vreme svoje vladavine i svog života kuburio je sa novcem. Obrenovići su uspeli. zakupom skela i trgovinom. Saradnja sa Liberalima bila je izrazita sedamdesetih. koji je uveo parlamentarnu vladavinu u Srbiji. prstenja. u vrednosti od 146. među kojima je Vuk Karadžić bio najpovlašćeniji. od pukog siromaha. Svi su činili velike poklone u novcu crkvi. Znatnu količinu novca potrošio je u kupovini umetničkih predmeta.Crnuća. da stišaju stranačku borbu i obuzdaju stranačke strasti. školska i administrativna nadleštva. kao što su Narodno pozorište i Narodni muzej. Osim u Bukureštu. Kruna je bila skoro u stalnim sukobima sa radikalima. Napredna i Liberalna). čak i sultana. one su formalno osnovane tek 1888. u njegovoj zaostavšiti našlo se ordenja. godine. godine vladari ove kuće dobijali su izdržavanje od države u vidu civil-liste. Mošija Jevrema Obrenovića bila je manasija. Iznos civil-liste menjao se. IMOVINA Istorijski izvori kazuju da su Obrenovići početkom 19. naročito poslednja dva vladara iz ove kuće bili veliki protivnici stranačkih borbi i trvenja. Radikalima su prebacivali da nemaju izgrađen državni rezon i nerado su im poveravali da sastave vladu. kao što je bio slučaj sa Radikalima u vreme Timočke bune (1883). sirotinji. satova. Za njegove prve vladavine sagrađeno je ili obnovljeno oko 400 crkava. kad se delila imovina blaženopočivšeg kneza Mihaila. koji su mu služili kao dvorovi i crkve. Vladari iz kuće Obrenović bili su milostivi. a kralja Milana Naraštešte. Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana (1899). Do njega je došao sakupljanjem poreza. postao toliko bogat da je bio spreman da daje pozajmice turskom sultanu. čaša. (Radikalna. . kao uzdarje za darovani Sretenjski ustav i ukidanje feudalizma. Godine 1868. U svim ovim mestima podigao je više konaka. Knez Miloševa civil-lista iznosila je 1. Dok je knez Miloš potkupljivao svojim novcem turske velikodostojnike. knez Miloš je i najviše stekao i najviše sačuvao imovine. odnosno 9. veka obeleženi su kraljevim ličnim režimom i neutralnim vladama. naročito proglasom kraljevine. U Srbiji su podignute najlepše zgrade krajem 19. NJive. kao graditelji. dugmadi. Knez i kralj Milan. veka. Kad je napuštao Srbiju 1839.777 hektara.su i pre donošenja jednog od najnaprednijih ustava u Evropi. iako je nasledio solidnu imovinu. i početak 20. ali su se i oni u toj borbi istrošili i zamorili. ali se zna da su u Ugarskoj posedovali veliko dobro Ivanku (1856).. Najveći posedi i najviše prihoda donosile su im mošije Pojana. vodenice.000 dukata carskih.8% državnog budžeta. koju je nekako uspeo da održi knez Mihailo.000 groša. Perka Bajić i barona Fedora i Mihaila Nikolića (1868). dotle je kralj Milan pozajmljivao od padišaha. Knez Mihailo je deo očevog bogatstva potrošio u dobrotvorne svrhe. Obrenovićima su pripadale i mnoge vredne dragocenosti. a sa Naprednjacima 80-tih. godine. uporna i burna. krstova. Od svih Obrenovića. u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih više nego u državnoj kasi. Knez Miloš je u tome prednjačio. mada privremeno. Na razmeđu vekova dinastija je ojačala svoje pozicije. u kojim je knez Mihailo imao fabriku cigli. sablji. a skoncentrisana je na pet područja . ali i pojedincima. crkve. Knez Miloš je. valjavice i šume Obrenovići su posedovali još u nekoliko mesta u Srbiji. osim u Crnući. Borba između Obrenovića i Radikala bila je duga. Vuk je pisao da je Obrenović "pogradio dvore po celoj Srbiji. godine. Poslednja decenija 19. Obrenovići su. mnogim kulturnim ustanovama. Obrenovići su imali više zgrada u Beču. Knez Miloš je stekao ogromno bogatsvo za vreme svoje prve vladavine. a potonjim u inostranstvu. kralja Aleksandra. I njegova nepokretna imovina bila je velika. a stranke su bile pocepane i rasturene. oni su odlučno ulazili u obračun sa njima. Kragujevac. uz male izuzetke. njihove dragocenosti su rasturene i najvećim delom ne nalaze se u Srbiji. Nezna se tačno kolika su dobra imali u Donjoj Austriji. pa su olako zabranjivali rad stranaka. ali i na kocki. livade. veličine 7. a kraljica Natalija podarila je Univerzitetu u Beogradu posle ubistva sina. Bez političkih stranaka nezamisliv je parlamentarni sistem..200. Iako su političke stranke počele da nastaju još za druge vladavine kneza Mihaila. učinilo se da je dinastija odnela konačnu prevagu. godine. kad je slomljen Nikola Pašić. burmutica. Iako su im Liberali bili digo odani. čak i knez Miloš. Kad je knez Mihailo ubijen. a retko sa Naprednjacima. Knez Miloš je poklonio Univerzitetu u Atini veću sumu novca i postao njegov dobrotvor.

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Srbi nisu bili ravnodušni prema dinastiji Obrenović. on je u dva maha obavljao namesničku dužnost maloletnom Milanu (1868 . knez Milan u 20. godine u Hereštiju (Rumunija) iako jedan grad nosi njegovo ime. Za razliku od Karađorđevića. a ubijen je u 45. a njihova dela zaboravljena. Nemožemo se oteti utisku o srpskoj nemarnosti. bio "uhapšen" i držan u kavezu.. izuzetno negativnoj narodnoj karakternoj osobini. a čime su im se Srbi odužili. Osim toga što je dugo bio predsednik vlade i ministar. U to kolo ulazi i čitava plejada dostojanstvenih u gospodstvu naprednjačkih političara. Tama zaborava nadvila se i nad njihovim grobovima. Naši vladari su mladi i silazili sa prestola. pokretna i nepokretna dobra Obrenovića su rasturena. Obrenovići su imali i velike prijatelje i velike neprijatelje.Marka u Beogradu Kraljica Natalija u Lardiju (Francuska) Kosti ostalih članova ove zaslužne porodice rasuta su po raznim mestima Srbije. Nikola Pašić. Radikali su bili njihovi zakleti protivnici.. rudničkog vojvode.Posle 1903. sa Milutinom Garašaninom na čelu. Aleksandar. Obrenoviće državotvornost i duboka politička pronicljivost. sablja mu je. knez Mihailo u 16. Budući da većina Srba nezna gde sve počivaju kosti Obrenovića. Prvi put je. a knez Miloš u 33. Zar može neko danas da ostane ravnodušan pri pomisli da je spomenik Knjazu serpskom Milošu Obrenoviću. no i ovo je dovoljno. čak dva puta lomljena. kralj Milan se odrekao prestola u 35. za sve vreme njenog postojanja. Od srpskih državnika i političara niko im nije bio tako odan i koristan kao Jovan Ristić.kralj Aleksandar u 13. komandanta i savetnika nalazile do 1995. lišen života u 25. Ispod srpske krune lepršala se mladost. . od Dobrinje do Novog Sada. . godini. a njegovi građani ponose se što su Milanovčani. knez i kralj Milan u 14. Barjaktar. a Đorđe Genčić fatalan političar.. vladrske ideologije i političkog života u zemlji.1893). Bio je to samo blag nagoveštaj onog što su Obrenovići uradili za Srbiju i Srbe. OBRENOVIĆI -KARAĐORĐEVIĆI Karađorđeviće odlikuje ratobornost i smelost velikih pregnuća. Zasavica . Knez Miloš i knez Mihailo počivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kneginja Ljubica i kralj Milan u manastiru Krušedol Kneginja Julija u Beču Knez Milan. Moramo se Božje pravde radi upitati? Nije li mali greh što su se kosti Milana Obrenovića. umro u 47.. Knez Mihailo je bežao pred Vučićem (1842) kada je imao 19. koju moramo sistematski suzbijati. tada i ovde. Samo zato su ove reči i napisane. drugi nepomirljivi do krajnosti. Miloš Veliki bio nemoćan pred Srbima. a kada se maladost naših novovekovnih vladara bitno je uticala na formiranje njihove ličnosti.. Obrenovići su na presto dolazili mladi . godini života. Obrenovići državotvorne ideje.1872) i maloletnom Aleksandru (1889 . iako smo podatke o tome uneli u rodoslov. dok je poslednji Obrenović. svejedno je. Prvi su im bili verni do samopožrtvovanja. kralj Aleksandar i kraljica Draga u crkvi Sv. A iz straha da se ne povampiri taj strašni kodža Miloš. A Crnuća. navodimo mesta grobova srpskih vladara i vladarki. Karađorđevići su zatočenici srpske herojske vertikale. slučajno ili namerno. Strast i umešnost vladanja bila je znatno razrađenija i prefinjenija kod Obrenovića nego kod Karađorđevića.