GRAĐEVINSKA AKUSTIKA BUILDING ACOUSTICS

Miomir Mijić Elektrotehnički fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd, SCG
Rezime: Kvalitet zvučne zaštite je jedna od komponenti ukupnog kvaliteta svakog građevinskog objekta. Ovaj kvalitet je posledica postojanja zahteva koje nameće čovekovog čula sluha, i čija zaštita zahteva adekvatnu materijalizaciju zgrada. U ovom članku su prikazani osnovni elementi zvučne zaštite: izolaciona svojstva građevinskih pregrada, prozora i vrata, ali i akustički relevantni detalji u načinu rešavanja konstrukcije, vođenja instalacija, itd. Prikazana je složenost puteva prolaska zvuka između prostorija koja čini da se zvučna zaštita u nekim zgradama ne može svesti na rutinske proračune. Zvučna zaštita ima svoju ulogu u procesu projektovanja, a obavezna je kontrola pri tehničkom prijemu, koja obuhvata proveru kvaliteta zvučne zaštite merenjem. Ključne reči: građevinska akustika, zvučna izolacija, strukturna buka, zvučna zaštita Abstract: Sound insulation is a component of general building quality. This characteristic is based on human hearing mechanism, and its preservation needs appropriate building materialisation. This paper is concerned with basic elements of sound insulation in buildings: insulation of partitions, doors and windows, and also details relevant in noise reduction such as warious instalations. The structure of sound energy paths between rooms influencing the sound insulation very complicated problem in some buildings. Sound insulation is important in the designing stage, and its controling by measurements in new buildings is obligatory. Keyword: building acoustics, sound insulation, impact noise, noise reduction

UVOD Osnovna tema kojom se bavi građevinska akustika je akustički kvalitet građevinskih objekata, što je jedna od komponenti njihovog ukupnog kvaliteta. Koliki će biti značaj ove komponente kvaliteta određuju namena zgrade, odnosno njen unutrašnji sadržaj i okruženje u kome se ona nalazi. U najraširenijem pojavnom obliku zgrada, u stambenim i poslovnim objektima, akustički kvalitet je regulisan kriterijumima koji su definisani standardima. U složenim tehnološkim objektima, kao što su to na primer radio i TV centri, razne vrste sala i slično, akustički kvalitet je jedna od centralnih tema u procesu projektovanja i izvođenja radova. On se definiše posebnim stručnim preporukama, standardima relevantnih strukovnih organizacija ili na osnovu posebno definisanih zahteva korisnika. Generano se može reći da boravak ljudi u objektu, odnosno zahtevani kvalitet njihovog komfora, određuje značaj akustičke komponente kvaliteta zgrade. Ljudske aktivnosti, bilo da je to stanovanje, rad ili praćenje nekih događaja, diktiraju uslove koje treba zadovoljiti da bi se moglo govoriti o akustičkom kvalitetu. U delovima objekata gde nema dužeg boravka ljudi, ili uopšte nije predviđen pristup ljudima, akustički kvalitet kao tema pri projektovanju i građenju zgrada se ne razmatra. Zbog toga je u građevinskoj akustici uveden

pojam boravišne prostorije da bi se označili prostori gde je predviđeno duže zadržavanje ljudi. U stambenim prostorima to su sobe stana, a u poslovnim objektima boravišne prostorije su kancelarije. Za takve prostorije su utvrđeni akustički kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni. Sve druge prostorije u objektima (razne pomoćne prostorije, sanitarni čvorovi, komunikacije i slično) nisu obuhvaćene akustičkim kriterijumima. Specifičnost građevinske akustike je u tome što čovekovo prisustvo u objektu, odnosno njegovo čulo sluha, u inženjerski rad pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata uvodi neke netehničke pojmove koji postaju osnovni kriterijum u radu. Tako se pri definisanju građevinskog objekta kriterijumi zasnivaju na pojavama kao što su: skretanje pažnje zvukom, potrebna tišina neophodna za san, ometanje zvukovima pri radu koji zahteva koncentraciju, ometanje govorne komunikacije i degradacija razumljivosti govora ometajućim zvukovima, i slično. U tom smislu značajno je napomenuti da je čovek u svim prilikama okružen nekim zvukovima, samo što u mnogim okolnostima nije svestan toga. Oni su uglavnom relativno niskog nivoa energije, a postoji i pojava da se na određene vrste zvukova uvo može naviknuti tako da ih praktično ne registruje. Svi takvi zvukovi koji stalno okružuju čoveka nazivaju se ambijentalna buka. Međutim, ambijentalna buka je ono što određuje šta će se u datim okolnostima čuti, a šta ne. Zvuci koji svojom energijom utonu ispod nivoa ambijentalne buke za čoveka su nečujni. Smanjenjem ambijentalne buke isti zvukovi će postati čujni. U ekstremno tihim ambijentima ljudski govor se može čuti i na velikim rastojanjuma, preko sto metara. Sa druge strane, na gradskim ulicama zbog saobraćajne buke razgovor i na malom rastojanju može biti otežan. Akustički kvalitet nekog građevinskog objekta podrazumeva zadovoljenost svih specifičnih zahteva čula sluha ljudi koji borave u njemu. Osnovna tema pri tome je ambijentalna buka u delovima objekta gde boravi čovek, koja potiče od svih zvučnih izvora u okruženju. Budući da je akustički kvalitet relativno širok pojam, u oblasti građevinske akustike uveden je uži pojam koji se naziva akustički komfor. On podrazumeva zadovoljenost skupa elemenata akustičkog kvaliteta koji neposredno utiču na kvalitet i ugodnost boravka čoveka u radnim ili stambenim prostorijama. Akustički kvalitet kao tema građevinske fizike novija je od ostalih, klasičnih tema građevinarstva. U našoj zemlji je 1967. objavljen dokument pod naslovom ″Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za izgradnju stanova″ (Službeni list SFRJ broj 45 iz 1967. godine), što obeležava početak formalne obaveze projektanata i graditelja. Danas je ta obaveza ustanovljena serijom standarda JUS pod zajedničkim naslovom ″Akustika u građevinarstvu″. U novije vreme neki do njih formirani su prevođenjem odgovarajućih ISO standarda i nose oznaku JUS ISO. Praksa je pokazala da se u građevinarstvu od svih fizičkih fenomena koji se mogu prepoznati u okviru jednog građevinskog objekta najmanje znanja ima o zvuku, odnosno zvučnim pojavama značajnim za akustički kvalitet. Kao rezultat toga, priroda zvuka i principi zvučne zaštite bremeniti su raznim pogrešnim interpretacijama, predrasudama, zabludama. Zbog toga se prikaz osnovnih principa građevinske fizike mora zasnivati na objašnjenu osnovnih pojmova o zvuku i prikazu šireg konteksta u kome se rešavaju problemi zvučne zaštite. 1. OSNOVNI POJMOVI FIZIKE ZVUČNOG POLJA Definicija zvuka glasi: zvuk je svaka vremenski promenljiva deformacija u elastičnoj sredini. Ovo je značajno jer implicitno podrazumeva za građevinsku fiziku važnu činjenicu da je zvuk mehanička talasna pojava. Pojam zvučne energije samo je drugi naziv za mehaničku energiju

Isti zvučni izvor može istovremeno stvarati obe komponente zvuka. na primer kada se kroz neki prostor kreće samo jedan talas. i uglavnom su reda delova Paskala (atmosferski pritisak je 105 Pa). u akustici je za izražavanje stanja zvučnog polja u fluidima uvedena veličina koja u svojoj definiciji ima logaritam. Može se definisati parametrima kretanja čestica materije pri pojavi zvuka (brzina oscilovanja. ali je takođe značajna njegova pojava u građevinskim materijalima. ali i veoma složena. nailazeći pri tome iz raznih pravaca. U vazdušnoj sredini. IZVOR ZVUKA STRUKTURNI ZVUK Zvučno polje je pojam koji označava prostor u kome postoji zvuk. Zvukovi kojima je čovek okružen podrazumevaju relativno mali zvučni pritisak u odnosu na veličinu atmosferskog pritiska. pa je i njegovo kvantifikovanje složenije nego u vazduhu.oscilovanja čestica materijala koje su nekim spoljašnjim dejstvom izvedene iz svog ravnotežnog položaja koji zauzimaju u mikrosredini strukture materijala. njegova mehanička priroda uglavnom nije šire poznata. Budući da je pojava zvuka golim okom nevidljiva. Ova veličina se naziva nivo . ubrzanje). Zbog toga se u građevinskoj fizici uvodi podela na vazdušni i strukturni zvuk. razumevanje te činjenice veoma je značajno za pravilno sagledavanje akustičkih pojava. posebno u oblasti zvučne izolacije. a vazdušni zvuk nastaje u vazduhu. Struktura zvučnog polja može biti jednostavna. kao i sva druga čula. kao na primer u prostorijama ili u zidovima. jer je to čovekova životna sredina i čulo sluha radi u vazduhu. VAZDUŠNI ZVUK Slika 1 . Zbog činjenice da ljudsko uvo. Njihov smisao je ilustrovan na slici 1. Najtiši zvuk koji uvo može čuti je čak reda veličine 10-5 Pa. osnovna mera stanja u zvučnom polju je zvučni pritisak. Primer za to su razne mašine koje zvukom istovremeno pobuđuju i podlogu ispod sebe i okolni vazduh. On predstavlja brzo kolebanje vrednosti pritiska oko srednje vrednosti koja je jednaka stalno prisutnom atmosferskom pritisku. ima logaritamsku karakteristiku odziva na pobudu (Veber-Fehnerov zakon). U čvrstim telima pojava zvuka je složenija. ali i u ostalim fluidima. Sticajem okolnosti čovek raspolaže čulom koje je osetljivo upravo na takvu fizičku pobudu iz vazduha.Ilustracija uz definiciju vazdušnog i strukturnog zvuka.1 Pojavni oblici zvuka Zvuk može postojati u svim sredinama. 1. Strukturni zvuk nastaje direktno pobudom čvrstog materijala. Međutim. što u građevinarstvu znači strukture objekta. Stanje zvučnog polja u takvim složenim okolnostima u bilo kojoj tački prostora rezultanta je mnoštva talasnih komponenti koje prolaze kroz tačku u kojoj se posmatra polje. Najznačajnija je njegova pojava u vazduhu. Pritisak se izražava u Paskalima (Pa).

Osnovni parametar čija promena u akustici označava diskontinuitet sredine je gustina ρ (kg/m3).2 Zašto akustika u građevinarstvu? Interesantni su početni razlozi zbog kojih se uopšte razmatra akustika u građevinarstvu. na primer. koja odgovara nivou zvuka 0 dB. normalan govor je nivoa 60-70 dB. spoljašnje uvo srednje uvo unutrašnje uvo centri u mozgu mehanicki uticaj (>140 dB) fiziološki uticaj psihološki uticaj (>90 dB) (svaki nezeljeni zvuk) Slika 2 . Iako je rad čula sluha u svakom pogledu veoma složen i nestacionaran. Nivo zvuka se izražava u decibelima (dB). 1.sound pressure level). Referentna vrednost nivoa zvuka u vazduhu. Taj filtar je konvencijom dobio oznaku ″A″ filtar. relativno su složeni i ne mogu se uvek jednostavno analitički modelovati. U centru te inženjerske oblasti je čovekovo čulo sluha. poput difrakcije. Zvuk je talasna pojava.Oblici uticaja zvuka na čoveka . pa čak i u prostorima složenijih konfiguracija kao što su sobe. procesi koji se dešavaju pri prelasku zvučne energije iz jedne sredine u drugu. Međutim. u anglosaksonskoj literaturi SPL . pa se tako dobijeni podaci o nivou zvuka izražavaju u jedinicama koje se nazivaju dBA (čita se ″decibeli a″).zvuka (često nazivan nivo zvučnog pritiska. za praktične potrebe ta simulacija je utvrđena jednostavnom frekvencijskom korekcijom koja je po svojoj prirodi bliska frekvencijskoj karakteristici slušanja. Njihovo poznavanje omogućava predikciju stanja polja na poznatom rastojanju od zvučnog izvora. Ostvaruje se jednim filtrom koji se uključuje ispred mernog instrumenta kojim se meri nivo zvuka. ali se ipak za neke fenomene. moguće je zanemariti njegovu talasnu prirodu i posmatrati ga samo preko energetskog stanja medija. svetlost mora posmatrati kao talas). Sa tako definisanom skalom tihi zvukovi u životnoj sredini su reda veličine 20-30 dB. glasna muzika) ima nivoe 90-110 dB. u optici gde se uobičajeno primenjuje geometrijski model za opisivanje većine pojava iz prakse. prostiranje i interakcija sa preprekama podležu poznatim talasnim zakonima. takve pojave predstavljaju osnov zvučne zaštite u zgradama. usvojena je svojevremeno konvencijom. Prelazak zvučne energije iz jedne sredine u drugu manje je efikasan što je razlika u njihovim gustinama veća. To znači da njegovo generisanje. ali je on istovremeno i stimilus čula sluha. posebno u oblasti građevinske akustike. To u mnogome pojednostavljuje analizu i predikciju. u mnogim okolnostima. Prostiranje zvuka kroz homogenu sredinu podleže određenim fizičkim zakonima. Tako je uvo povod. na primer iz vazduha u čvrste građevinske materijale i nazad ili iz jedne vrste građevinskog materijala u drugi. Međutim. Istovremeno. Za potrebe merenja i ocenjivanja nivoa zvukova u čovekovom okruženju uvedena je korekcija koja ima za cilj da simulira nelinearnosti mehanizma percepcije čovekovog uva. Veličina diskontinuiteta sredine kroz koju se prostire zvuk relevantna je za definisanje dela energije koja će preći iz jednog materijala u drugi. Činjenica je da zvuk predstavlja fizičku pojavu. Pojave na diskontinuitetima kada zvuk prelazi između dve sredine različitih fizičkih svojstava predstavljaju najloženije teme građevinske fizike. a veoma glasni zvukovi (npr. ali i mera stvari u građevinskoj akustici. ali zahteva stalnu pozornost jer uvek ostaju okolnosti kada se zvuk mora posmatrati i kao talas (slično je. pa i više.

U apsolutnim fizičkim merama zvuk vode koja kaplje je ekstremno niskog nivoa. publika plaća da bi ga slušala. ELEMENTI ZVUČNE ZAŠTITE U ZGRADAMA Sa akustičkog aspekta posmatrano. ili ako iritira. Ova dva primera najbolje pokazuju suštinu problema sa kojim se susreće građevinska akustika koja treba da obezbedi da zvukovi koji normalno nastaju tokom eksploatacije objekta nikoga u njemu ne uznemiravaju. 2. Najzad. Vidi se da negativan uticaj može biti kroz mehanička oštećenja. koja nastaju na pokretnim delovima u spoljašnjem i srednjem uvu pri veoma visokim nivoima pobude. Međutim. Bez obzira na poznate pojave štetnosti jakih zvukova. Budući da je priroda čoveku uskratila mogućnost zaštite od neželjenih zvukova. jer on može biti štetan po čoveka i pri veoma niskim nivoima zvuka ako izaziva ometanje. Taj zahtev može biti manje ili više složen u zavisnosti od toga u kakvim okolnostima su oni koji mogu biti uznemireni. i to je buka. odnosno zakonskom regulativom kojom će se sankcionisati stvaranje zvukova za koje se može očekivati da će biti štetni po druge. Status zvuka koji dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne vrednosti njegovog nivoa. Na taj način građevinska akustika postaje značajan oslonac na kome počiva komfor ljudi u stambenim i poslovnim objektima. Specifičnosti psihološkog dejstva zvuka u akustiku kao inženjersku oblast uvodi neke specifične psihološke kategorije. Paradigma tog pojma je poznata scena iz crtanih filmova kada glavni junak ne može da spava zato što voda kaplje iz česme. u savremenom životu postoje samo dva načina da se čovek zaštiti: pravilima ponašanja. zvuk može imati i štetno dejstvo. skretane pažnje. Na slici 2 šematski je prikazana struktura čula sluha i mogući oblici delovanja zvukova na njega. i koliko su moćni izvori zvuka koji rade u objektu. Koegzistencija ovako različitih sadržaja u istoj zgradi tema je građevinske akustike. što dalje znači da je samo neki zvuk buka. Evolucija živog sveta je išla tokovima koji nisu stvorili ugrađena zaštitna sredstva čulu sluha protiv prejakih pobuda. Iz toga proizilazi i pojam buke. kao što to imaju ostala čula. neposredno upravljani ljudima ili koji rade samostalno kao deo tehnoloških sistema. Po međunarodno usvojenoj definiciji buka je svaki neželjeni zvuk.Zvuk je značajna pojava u životu čoveka jer predstavlja sredstvo komunikacije. ali ako nekoga ometa. nego od činjenice da li on nekog ometa. i raznim merama građevinske akustike kojim se zvučna energija u relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite. Ovde je značajno da se uvodi kategorija željenog i neželjenog zvuka da bi se merila štetnost. i drugih ljudi koji istovremeno zahtevaju određeni komfor i ne žele da budu ometani ili uznemiravani njihovim zvucima. zgrade predstavljaju jasno omeđenu zapreminu prostora u kome se relativno izmešano pojavljuju razni zvučni izvori. Dugotrajno dejstvo relativno visokih nivoa zvuka može izazvati trajne fiziološke promene u unutrašnjem uvu. Pojam ″dovoljnog načina″ definisan je standardima ili može biti posebno zahtevan od strane investitora kroz projektni zadatak. Ovde . Iz istih razloga ne može se reći da je buka zvuk enormno visokog nivo kakav se može čuti u diskotekama ili na rok koncertima. Rešavanje problema njihovog zajedničkog smeštaja u zgradi nužno mora imati dva paralelna puta koja zajedno vode ka rešenju: administrativna kontrola upotrebe zvučnih izvora i adekvatna materijalizacija zgrada. Inženjerski zadatak u građevinskoj fizici je da u zadatim okvirima administrativne kontrole obezbedi minimalno potrebnu materijalizaciju građevinskog objekta koja će na dovoljan način rešiti istovremeno prisustvo zvučnih izvora i ljudi koji ne žele da budu ugroženi bukom. pri čemu ta šteta može biti različita. Šta više. neželjeni zvukovi koje čulo sluha registruje može ostvarivati razne psihološke uticaje. može se reći da je sa aspekta građevinske akustike psihološki uticaj centralna tema.

5.neutralne prostorije koje ne sadrže izvore buke. a način kako je fizički definisana pokazan je u narednom poglavlju. Smisao pojmova izolovanosti i izolacione moći prikazan je šematski na slici 3. Akustičke intervencije koje daleko premašuju nivo potrebnog u datim okolnostima predstavljaju razbacivanje novca investitora.Osnovni pojmovi koji definišu problem zvučne izolacije L1 L2 2. To je.prostorije koje sadrže jače izvore zvuka.8] i postavljaju sistem u okviru koga se pristupa rešavanju projektantskih zadataka u oblasti građevinske akustike. jer je zvučna zaštita i finansijska tema.2 Akustička podela prostora u zgradama Zadatak građevinske akustike. Fizička karakteristika pregrade koja pokazuje njenu sposobnost da zadrži zvučnu energiju naziva se izolaciona moć. često i ne uvek sasvim jasan. Načelno se svi prostori u jednoj zgradi mogu podeliti na tri kategorije: . ali istovremeno u njima nije predviđen duži boravak ljudi. razlika nivoa zvuka u dve susedne prostorije: jedne u kojoj nastaje zvuk i druge koja se od tog zvuka štiti. Oni su zapisani u odgovarajućim standardima i pravilnicima [1.numerički kriterijumi za maksimalno dozvoljeni nivo buke u prostorijama i . kako je ovde definisan.numerički kriterijumi za akustički kvalitet pregradnih konstrukcija između standardnih prostorija.kategorizacija prostorija po bučnosti. 2.L2 (1) Tražena vrednost izolovanosti između dve susedne prostorije ostvaruje se adekvatnim akustičkim kvalitetom pregrada koje ih razdvajaju.1 Definicije pojmova kojima se izražava zvučna zaštita Osnovna fizička veličina na kojoj se zasniva zvučna zaštita je izolovanost. Tako sagledan zadatak inženjera u oblasti građevinske akustike bio bi veoma polivalentan. izolaciona moc zvucni izvor izolovanost Slika 3 . . onda je izolovanost. po definiciji: D (dB) = L1 . pa su zbog toga uvedeni neki postulati koji treba da zvučnu zaštitu građevinskih objekata učine rešivom. po definiciji. . . Ako se predpostavi da je u prostoriji sa izvorom nivo zvuka L1 (dB) a u susednoj L2 (dB).prostorije u kojima se nalaze sadržaji osetljivi na buku i kojima treba obezbediti odgovarajuću zaštitu od buke iz okruženja i . To su: . I ova veličina se izražava u decibelima.7. u sebi implicitno podrazumeva da unutar jednog građevinskog objekta postoje prostorije koje se međusobno razlikuju po akustičkim uslovima.posebno treba staviti akcenat na ″minimalno potrebnu″ materijalizaciju.

Početak rešavanja ne nalazi se u okvirima građevinske fizike već u organizaciji prostora.4 Kriterijumi za dozvoljeni nivo buke Osim kategorizacije prostorija u kojima se očekuju izvori buke.8]. odnosno adekvatno razdvajanje bučnih prostorija i prostora koje se akustički štite. normativima je uvedena kategorizacija prostorija prema mogućoj jačini zvučnih izvora u njima [1]. ako nije posebno naznačeno. neophodno je utvrditi podelu svih prostorija prema navedenim kategorijama i rešenja prilagoditi njihovim prostornim odnosima. Tako su uvedene tri kategorije prostorija: . Buka se u ovoj podeli posmatra preko srednje vrednosti njene energije u petnaestominutnim vremenskim intervalima. U stambenim i poslovnim objektima one su utvrđene za boravišne prostorije stana. Podela među njima je izvršena prema vrednostima nivoima buke koja se može javljati kao posledica aktivnosti u prostoriji.obične prostorije.3 Kategorizacija prostorija po bučnosti Da bi se potrebe u zvučnoj zaštiti mogle svesti u tehnički rešive okvire. kancelarija i sličnih boravišnih prostorija. Na osnovu toga su definisane prihvatljive strukture tavanica i zidova između boravišnih prostorija susednih stanova. 2. ali ne prelazi 85 dBA. nije samo pitanje materijalizacije u objektu. Treba napomenuti da rešenje zvučne zaštite. odnosno u arhitekturi. To su ravni po kojima se razdvajaju prostorije u kojima u nekim trenutcima mogu vladati visoki nivoi zvuka i prostorije koje se moraju štititi od njih. i za kancelarije . druga strana iste teme je definsanje dozvoljenog nivoa buke u prostorijama iz kategorije onih koje treba štititi. izražene u dBA. a stvar je zakona i kućnog reda da se ispoštuje takav akustički status stanova i drugih boravišnih prostora. pregrade između prostorija se svojim izolacionim svojstvima dimenzionišu za takve očekivane nivoe zvuka u njima. Građevinska fizika rešava ono što se nije moglo postići organizacijom u zadatim uslovima. Tokom projektovanja neke zgrade. Adekvatna unutrašnja organizacija prostora u zgradi sa aspekta akustike treba da obezbediti dovoljnu udaljenost prostorija u kojima se nalaze jaki izvori buke i prostorija u kojima se nalaze sadržaji osetljivi na buku. i slično. koje su principijelno slične linijama razdvajanja protivpožarnih zona ili u termici zone grejanih i negrejanih prostora. Razlika akustičkih linija razdvajanja u jednom građevinskom objektu u odnosu na razdvajanja koja uvode druge oblasti građevinske fizike je u njihovoj prostornoj gustini i složenosti. Obične prostorije su one u kojima tako posmatrana vrednost nivoa buke ne prelazi 70 dBA.bučne (pogonske ili poslovne) prostorije i .Takva klasifikacija prostorija uvodi u zgrade posebne linije podele. 2. gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi. i utvrđene su odgovarajućim pravilnicima [7. Vrlo bučne prostorije su one u kojima vrednost nivo zvuka u pojedinim periodima premašuje 85 dBA. U standarnim objektima. Te vrednosti. pitanje su konvencije. Tako zvučna zaštita stvara složenu prostornu mrežu akustičkih granica u zgradi koja moraju biti adekvatno materijalizovane. ravni razdvajanja u stambenim objektima idu duž svih granica između stanova. Kategoriju bučnih prostorija čine one u kojima se može očekivati da na isti način definisani nivo zvuka premašuje 70 dBA. . Ovakva podela prostorija otklanja moguću disperziju u načinima rešavanja zvučne izolacije i na izvestan način kvantuje akustičke mere prema ove tri definisane kategorije prostorija. na početku rešavanja zvučne zaštite.vrlo bučne prostorije. između stanova i komunikacionih prostora. odnosno zakonskih odredbi. Na primer.

domovi. Zbog toga sve postojeće norme za buku imaju vrednosti pri kojima se očekuje da će procenat ugroženih biti manji od neke unapred zadate granice. Kao što je na samom početku definisano. komunikacionim prostorima. ilustrovane dijagramom sa slike 4. To je složeno pitanje koje se u literaturi naziva ″akustička dilema″. Međutim. u kojima je moguć duži boravak ljudi. 0 nivo zvuka (dBA) Akustička dilema se može opisati krivom čiji je principijelni izgled prikazan na slici 4. pa time prestaje i uznemiravanje. 10% ili slično). što je omogućilo da se za svaki takav slučaj sučeljavanja definiše minimalno potreban akustički kvalitet . Broj mogućih slučajeva sučeljavanja prostorija različitog akustičkog statusa takvom podelom je sveden na relativno mali broj mogućih varijanti. Ovde treba razjasniti malo poznatu činjenicu o načinu kako su usvojene numeričke vrednosti koje su proglašene maksimalno dozvoljenim za buku u pojedinim vrstama prostorija. pa se to odnosi i na pitanje osećanja ugroženosti zvukom. vrednost nivoa kada će se to dogoditi u istim okolnostima varira od osobe do osobe.5 Kriterijumi za akustički kvalitet pregradnih konstrukcija Podela prostorija po bučnosti omogućila je pojednostavljenje zadatka pri rešavanju zvučne zaštite u zgradama. Usvajanje kriterijuma za maksimalno dozvoljeni nivo buke pri kome ni jedna osoba ne bi bila ugrožena nije racionalno.gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje govorom. a često ni moguće. ali su preslabi da bi skretali pažnju. bolnice itd.Principijelni izgled krive koja definiše akustičku dilemu. Deo populacije osećaće ugrožavanje bukom čak i kada je važeći kriterijum zadovoljen. Značajno je da se maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke definišu samo za boravišne prostorije. Povećavanje nivoa ambijentalne buke u čovekovom okruženju izaziva povećanje procenta onih koji će se osećati ugroženim. Zakonske odredbe ne definišu dozvoljeni nivo buke u pomoćnim prostorijama. značajno je u građevinskoj akustici jer objašnjava da se zvučnom zaštitom ne teži nečujnosti zvukova iz okruženja. ljudska populacija u svim aspektima uvek podrazumeva ogromnu disperziju u osobinama. To bi inženjerski i finansijski često bio gotovo nemoguć zadatak. Postoje utvrđene vrednosti i za boravišne prostorije u drugim vrstama objekata (hoteli. 2. Postojanje akustičke dileme. već njihovom svođenju u prihvatljive okvire za najveći deo populacije. dekoncentraciju ili nelagodnost. što se određuje procenom realno ostvarivih dometa (5%. Taj zadatak je definisan kao svođenje zvukova iz okruženja na nivo kada mogu biti čujni. 100 usvojena vrednost maksimalno dozvoljenog nivoa buke Slika 4 . Međutim.). buka je svaki neželjeni zvuk koji svojom neželjenošću izaziva ometanje. Zaštita od buke se ne bavi svođenjem neželjenih zvukova iz okruženja na nivo nečujnosti. što otvara pitanje koliko je dovoljno smanjiti nivo buke da prestane uznemiravanje. sanitarnim čvorovima i sličnim delovima zgrada.

ustanovljena minimalno potrebna izolaciona moć zida između bučne prostorije i boraviče prostorije stana.J6. Mnoge greške u rešavanju zvučne zaštite bile su posledica pogrešno sagledanog značaja pojedinih putanja energije. stambeno-poslovni. 3. na primer. gde će jedan mali deo tako dospele energije biti izračen u njen vazdušni prostor.201. škole. poslovni.Šema puteva prolaska zvuka između dve prostorije Složenost puteva kojim zvučna energija prolazi između delova zgrade omogućava da se zvuk iz neke prostorije. Slabljenje zvučne energije pri prolasku kroz materijal konstrukcije zavisi samo od diskontinuiteta na tim . ako okolnosti dozvoljavaju. Ove putanje su šematski prikazane na slici 5. putevi prolaska zvučne energije iz jedne prostorije u drugu uvek su složeniji i šematski su ilustrovani na slici 5. Prolazak zvuka između prostorija mimo pregradnog zida naziva se bočno provođenje. Energija iz vazduha pogađa sve unutrašnje površine. Slika 5 . tabelarno pobrojani mogući prostorni dodiri prostorija iz različitih akustičkih kategorija po bučnosti. plafona i poda. Ovi kriterijumi su definsani standardnom JUS U. 3. Zvučni izvor stvara polje u vazdušnom prostoru sobe. Ovi slučajevi su šematski ilustrovani na slici 6. može čuti dijagonalno. hoteli. pa jedan njen mali deo prelazi u materijal zidova. Kroz građevinski materijal zvučna energija dospeva do unutrašnjih površina susedne prostorije. itd. Dospevši u građevinski materijal zvuk nastavlja da se kreće ograničen samo eventualnim diskontinuitetima u njemu. U njemu su za standardne vrste objekata. Jednom izračunate potrebne minimalne vrednosti izolacione moći zapisane su kao kriterijum.1 Putevi prolaska zvuka u građevinskim objektima Kada se razmatra izolovanost dve susedne prostorije uobičajeno se razmišlja o prolasku zvuka kroz zid (ili tavanicu) koji ih deli. Međutim. itd.pregrada koje ih razdvajaju. između dve boravišne prostorije. Nivo zvuka u drugoj prostoriji posledica je onoga što prolazi direktno kroz pregradu koja odvaja dve prostorije i bočnog provođenja. Takav dokument je postao osnov za akustičko projektovanje zgrada. bolnice. Značaj bočnog provođenja u ukupnoj izolovanosti prostorija funkcija je vrste materijala od kojih su napravljeni zidovi i tavanice. Postoje okolnosti kada je njegov doprinos relativno veliki i limitirajući za postizanje veće izolacije. restorani. pa se u projektovanju samo utvrđuje zadovoljenost tih zahteva. ili na udaljenosti od nekoliko spratova. PRINCIPI REŠAVANJA ZVUČNE ZAŠTITE Osnovi postupak u svođenju izolovanosti neke dve prostorije na zadatu vrednost je utvrđivanje svih puteva kojim zvučna energija prolazi između njih. Tako je. i za njih definisana minimalna potrebna izolarciona svojstva koja se zahtevaju. Samo potpuno sagledavanje kuda zvuk sve prolazi omogućava adekvatne intervencije u meri koja je potrebna. kao što su stambeni.

U najzahtevnijim slučajevima zvučne zaštite. Ovaj princip je šematski prikazan na slici 7. Stvaranje diskontinuiteta je jedna od mera ukupne zvučne zaštite u zgradama. pa se u takvim zgradama pojavljuju okolnosti da se zvuk nekih izvora može čuti i na udaljenosti od nekoliko etaža. odvajanje pregradnih zidova od tavanice (gde je to moguće). betonske vertikale praktično nemaju nikakvih diskontinuiteta u svojoj strukturi. napravljene od fizički . Prostorija koja se štiti. i slične mere.Šematski prikaz principa ″soba u sobi″ kao mera zvučne zaštite koja unosi potpuni diskontinuitet u strukturu objekta 3. kao i njihovi delovi koji se otvaraju . To je u tehničkom smislu i najviše što se u izolaciji može postići građevinskim merama. U građevinskoj akustici se definišu monolitne pregrade. Pregrade su zidovi. Slika 6 . U tom smislu može se uvesti izvesna klasifikacija mogućih pregrada po mehanizmima provođenja zvučne energije kroz njih. postavljena na elastičnim osloncima. potpuno je odvojena od ostatka konstrukcije. Kada energija nošena zvučnim talasom iz prostorije pogodi neku pregradu proces prelaska energije iz vazduha u materijal od koga je ona napravljena zavisi od fizičke prirode pregrade. primenjuje se i rešenje koja se naziva ″soba u sobi″ ili ″kutija u kutiji″. najčešće je to studio. U tom smislu primenjuju se rešenja kao što su dilatacije u kontrukciji. tavanice.2 Principi smanjenja prodora zvuka Osnovni način zaštite od vazdušnog zvuka u zgradama su pregrade.putevima.Šematski prikaz mogućih puteva prolaska zvuka kroz strukturu zgrade Slika 7 . kakvi su radijski i TV studiji.prozori i vrata. U zgradama čija je konstrukcija od monolitnog betona.

Šematski prikaz podele zvučne energije pri prolasku kroz masivnu pregradu: Pa . sendvič konstrukcije. To znači da je veličina dikontinuiteta gustine približno tri reda veličine. Sudbina tog malog procenta energije koja dospeva u materijal pregrade može se razdvojiti. što znači da će nestati iz zvučnog polja.2 kg/m3. a gustina standardnih građevinskih materijala je reda veličine 103 kg/m3. Pa ref snaga reflektovanog talasa. u smislu kako je to predstavljeno na slikama 5 i 6. Osnovni pokazatelj koji određuje odnos dela energije koji će se reflektovati i dela koji će preći u materijal pregrade je fizički diskontinuitet na graničnoj ravni površine zida. Jedan deo te energije će se prostirati duž pregrade. Najveći deo energije se reflektuje i vraća nazad u prostor kao reflektovani talas. Zbog toga na graničnim površine pregrade samo mali deo energije može da pređe iz vazduha u materijal od koga je napravljena i stvori zvučno polje u njoj. proizvod ρc. širenje Pa ref Pa disipacija Pa tr Slika 8 . Fizička veličina koja pokazuje njihov odnos naziva se koeficijent transmisije τ i on je.upadna snaga. Ovaj odnos je ilustrovan na slici 8. Priroda fizičkih procesa pri kretanju zvučne energije kroz prostor čini da postoji značajna neprilagođenost između zvučnog polju u vazduhu i u čvrstim materijalima od kojih se izrađuju pregrade. bavi se sudbinom onog dela energije koji je dospeo u materijal pregrade.3 Akustički kvalitet pregrade Osnovna osobina neke pregrade sa aspekta njenog akustičkog kvaliteta je funkcija odnosa zvučne snage koja pogađa njenu površinu (Pa sa slike 8) i snage koju zrači njena suprotna površina u prostor iza pregrade (Patr sa slike 8). dvostruke pregrade. Gustina vazduha ρ je oko 1. Postoje razlike i u brzini prostiraja zvučnog talasa u vazduhu i u građevinskim materijalima. što je glavna tema građevinske akustike.ujednačene supstance (takvi su svi zidovi od klasičnih građevinskih materijala. i najzad jedan deo energije će preći u vazduh sa druge strane. U izražavanju diskontinuiteta i njegovih posledica u akustici je uveden jedan zbirni pokazatelj koji se naziva karakteristična impedansa sredine i koja je. po definiciji. betonske tavanice i slično). Oblast zvučne zaštite. po definiciji: . Podela energije u procesu prelaska iz vazduha u pregradu šematski je prikazana na slici 8. prostorna akustika se bavi samo onim delom energije koja se reflektuje od pregrade i nastavlja svoje kretanje kroz prostor. jedan deo će se usled disipativnih procesa u materijalu pretvoriti u toplotu. Pa tr zvučna snaga koja je prošla kroz pregradu Interesantno je da ovoj tački nastaje značajna podela akustike u arhitekturi i građevinarstvu. 3. itd. Oblast koja se naziva prostorna akustika (često se koristi i izraz akustika prostorija) bavi se kvalitetom zvučnog polja u prostorijama i načinima njegovog podešavanja prema zadatim kriterijumima. Sa aspekta prikaza na slici 8. gde je c brzina prostiranja zvuka. u kojima je vrednost brzine veća za jedan red veličine.

a merenje se može vršiti u laboratorijskim uslovima ili u izgrađenom objektu. Pregrade kakve se javljaju između stanova imaju koeficijent transmisije koji je manji od 10-5. Povećanje mase jednog standardnog zida koje se time ostvaruje je zanemarljivo. Relacija (4) između izolacione moći i mase pregrade utvrđuje još jednu značajnu činjenicu. izolaciona moć svake pregrade ima manje vrednosti na niskim frekvencijama. folija i slično. do 50-60 dB kod masivnih zidova. Takav odnos se naziva ″zakon mase″ i predstavlja jedan od osnovnih fizičkih zakona koji deluju u oblasti izolacije od zvuka. S obzirom na pogodnost svođenja svih pokazatelja zvučnog polja na logaritamsku skalu. To znači da se ona može potpuno definisati samo dijagramom ili vrednostima datim tabelarno. premaza. odnosno većih izolovanosti između prostorija zahteva i izvesna debljina pregrada. Potreba za dovoljnim masama dalje vodi ka činjenici da se za ostvarivanje većih vrednosti izolacionih moći. Drugo. U retkim okolnostima (TV studiji. zidovi veoma bučnih prostorija i slično) zahtevaju se pregrade čija je izolaciona moć veća od 60 dB. i za koeficijent transmisije je u praksi uvedena odgovarajuća logaritamska veličina koja se naziva izolaciona moć. Takva priroda izolacione moći ilustrovana je na slici 9 prikazom laboratorijskog rezultata merenja pregrade od armiranog betona debljine 16 cm. Fizički procesi u pregradama čine da je vrednost izolacione moći zavisna od frekvencije. Iz toga proizilaze neki zaključci veoma važni za građevinsku akustiku. Procedure takvog merenja su definisane standardima. Izolacija se ″plaća″ masom. Kao posledica toga. Ona je po definiciji: R = 10 log 1 τ [dB] (3) Izolaciona moć je karakteristika pregrada koja se koristi u svakodnevnoj praksi za njihovo opisivanje sa aspekta zvučne izolacije. Prvo. Zavisnost od frekvencije može se iskazati izrazom: R ∝ log( f ms ) (4) odnosno R je srazmerno logaritmu frekvencije i površinske mase ms (kg/m2). nemoguće je postići veliku vrednost izolacione moći pregradama koje su veoma lagane. povećavanje izolacione moći neke postojeće pregrade ne može se ostvariti nanošenjem na nju nekih laganih materijala. a veće na visokim. . Izolaciona moć je veličina koja se može meriti. običnih vrata i sličnih konstrukcija. Realne pregrade imaju izolacionu moć koja se kreće od 20-30 dB kod veoma lakih pregrada. Može se reći da se za potrebe zvučne izolacije mora obezbediti dovoljno prostora u objektu za smeštaj pregrada dovoljne širine. Vidi se monotono rastući tok u opseg frekvencija od 100 Hz do 3150 Hz. pa je zanemarljiva i promena vrednosti njegove izolacione moći.1. Sposobnost pregrade da zadrži zvučnu energiju direktno je srazmerna njenoj masi.τ= Patr Pa (2) Realne pregrade imaju koeficijent transmisije koji je veoma mali. Logaritamski odnos u definiciji uslovljava da udvostručavanje povrinske mase pregrade prouzrokuje povećavanje vrednosti izolacione moći za 6 dB. što predstavlja standardni opseg u kome se razmatraju izolaciona svojstva pregrada u zgradama. I kod najlošijih vrata koja se mogu sresti vrednost τ je manja od 0.

uniformno raspoređenom pobudom na većim površinama.J6. Samo za proračune koristi se dijagram da bi se pokazao izolacioni efekat neke pregrade. ali je jasno da dijagram. definisana je procedura kojom se iz svakog dijagrama izolacione moći neke pregrade može izvesti jednobrojna vrednost u decibelima koja odslikava stanje izolacije. Izolaciona moć koja bi se približno poklapala sa standardnom krivom imala bi merodavnu vrednost oko 52 dB. U standardu JUS ISO 717 utvrđena je matematička procedura kojom se vrši poređenje dve krive i na osnovu toga određuje merodavna vrednost. kao takav. Svi kriterijumi u standardu JUS U. nije uvek pogodan za kvantifikovanje stanja. Ovakav podatak se naziva merodavna vrednost izolacione moći posmatrane pregrade. PRINCIPI ZAŠTITE OD STRUKTURNOG ZVUKA Slika 1 pokazuje da strukturni zvuk nastaje neposredno u građevinskom materijalu koji čini strukturu objekta.lokalnom pobudom u jednoj tački i .4 Izražavanje izolacione moći pregrade jednim brojem Na slici 9 je pokazan potpuni prikaz izolacione moći jedne građevinske pregrade. Naziv potiče od činjenice da je takva vrednost merodavna za upoređivanje sa raznim kriterijumima i za ocenu stanja u građevinskim objektima. Za utvrđivanje vrednosti merodavne izolacione moći posebno je definisana takozvana standardna kriva izolacione moći. . Da bi se taj problem prevazišao. f. Hz 3. Ova kriva je prikazana punom linijom na slici 9. dB 60 50 40 30 Slika 9 . a pogotovo za poređenje akustičkog kvaliteta više različitih pregrada. Ovakva pobuda se u praksi može javiti na dva načina: . Sve druge informacije o njima zasnivaju se samo na ovakvoj jednobrojnoj vrednosti. 4.201 utvrđeni su navođenjem minimalno potrebnih merodavnih vrednosti na pojedinim pozicijama u objektu.Izmerena izolaciona moć pregrade od armiranog betona debljine 16 cm (punom linijom izvučena je standardna kriva za ocenu jednobrojne vrednosti izolacione moći) 20 10 100 200 400 800 1600 3150 frekvencija.70 Izolaciona moc R.

On se principijelno zasniva na umetanju na putu pobude jednog mehaničkog sistema koji se sastoji od mase i elastičnosti. ventilatori i slično. Ispod rezonantne frekvencije sistem nema uticaja i sila F2 koja deluje na podlogu jednaka je pobudnoj sili F1. F1 masa elasticnost podloga Slika 10 .Lokalna pobuda se javlja na mestima gde radi uređaj sa obrtnim mašinama. najčešće napravljenih od gume ili sa čeličnim oprugama. 4. mehanički filtar se formira podmetanjem odgovarajućih elastičnih oslonaca. od značaja je njegov uticaj u oblasti frekvencija gde su te promene čujne. kao što su pumpe. ima svoju rezonantnu frekvenciju. koja unosi dinamičku pobudu širokog spektra frekvencija. kompresori. odnoso mehaničko oscilatorno kolo. Način realizacije zvučne zaštite mehaničkim filtrom zavisi od oblika ugrožavanja. Zaštita od ovakvih zvučnih pojava moguća je povećavanjem izolacionih moći pregrada duž kojih se prostire zvučna energija kroz zgradu. koji deluje na putu prenosa od tačke dejstva pobudne sile F1 do podloge. Njihova pojava u zgradama uvodi pobudu udarnim zvukom u tačkama oslonaca.Ilustracija principa smanjenja pobude građevinske konstrukcije strukturnim zvukom. koji nastaje neposredno u materijalu poda. ali je efikasna zaštita moguća samo delovanjem na samom mestu nastanka tog zvuka. Ova vrsta intervencije se standardno primenjuje. pomeranje stolice. F2 Svaki mehanički sistem. poput onoga sa slike 10. S obzirom da je u pitanju zvučna zaštita koja štiti čovekovo čulo sluha. Princip zaštite na mestu nastanka strukturnog zvuka ilustrovan je na slici 10. Smanjenje prenosa sile se postiže samo na frekvencijama iznad rezonantne frekvencije sistema. Njegov najčešći oblik je takozvani ″zvuk koraka″. Ona je određena veličinom mase i elastičnosti. odnosno filtar. a u manje kritičnim okolnostima može biti i do 100 Hz. U praksi se mogu realizovati sistemi čija je rezonantna frekvencija reda veličine desetina Herca. Ta dva elementa čine jedan mehanički filtar. Zaštita od pobude strukturnim zvukom može se postići ako se između tačke dejstva sile i konstrukcije umetne mehanički filtar čija je rezonantna frekvencija dovoljno niska. Statistički najčešći pojavni oblik strukturnog zvuka u zgradama je takozvani ″udarni zvuk″. Sve druge mere na putevima prostiranja imaju manju efikasnost. padanje predmeta sa stola na pod. Koračanje po podu. Raspoređena pobuda se javlja svuda gde su moguće neke ljudske aktivnosti. a na tržištu postoji veliki broj različitih vrsta oslonaca.1Principi smanjenja pobude strukturnim zvukom Strukturni zvuk nastaje delovanjem spoljašnje sile na građevinski materijal pregrada. Sila F2 koja deluje na podlogu razlikuje se od sile F1 za uticaj tog filtra. pa je . sasvim uobičajene pojave iz života predstavljaju generatore zvučne energije udarnog tipa na mestima dodira čvrstih tela sa građevinskim materijalom. Oslonci se biraju prema masi uređaja koji stvara pobudu. U slučaju pojave lokalne ponude. udari vrata i slične. kada je izvor strukturne buke neka mašina. Uobičajeno mesto nastanka takve pobude su podovi.

5. po pravilu. malter zid plo~ice malter zid plo~ice cementni estrih PVC folija trajno elasti~ni kit elasti~ni sloj parket cementni estrih ivi~na lajsna trajno elasti~ni kit PVC folija elasti~ni sloj Slika 11 .svaki oslonac deklarisan za određenu težinu koju nosi. pa je plivajući pod jedan od elemenata građevinskih objekata koji je najosetljiviji na izvođačke propuste. AKUSTIČKI KVALITET PROZORA I VRATA Vrata i prozori. . značajnih za efekat smanjenja udarnog zvuka. Odabrano krilo vrata kada se uzida u masivni zid.Primeri detalja u izvođenju plivajućeg poda u sobi i kupatilu. Svaki spoj cementne košuljice sa podlogom ili sa zidovima predstavlja takozvani ″zvučni most″ preko koga zvučna energija neoslabljena prelazi na građevinsku strukturu. ne dodiruje sa elementima konstrukcije zgrade. ima izolaciona svojstva koja su uvek nešto veća od izolacione moći koja se može izmeriti sa istim krilom kada je ugrađeno u vrata. kao masa u filtru sa slike 10. Sama činjenica da se oni otvaraju unosi tehnički problem zaptivanja koji je limitirajući za ostvarivanje većih vrednosti izolacione moći. Koliko je problem zaptivanja kritičan najbolje ilustruje jedan rezultat laboratorijskog ispitivanja prikazan u literaturi [12]. Ovaj zahtev se postiže pažljivim izvođenjem. Neadekvatan izbor oslonaca kao rezultat daje neadekvatnu vrednost rezonantne frekvencije. U okolnostima kada se strukturna pobuda javlja distribuirano. Na slici 11 pokazani su akustički značajni detalji u izvođenju plivajućih podova. predstavljaju akustički najslabije mesto na svakoj građevinskoj pregradi. što znači da samo njegov materijal određuje izolacionu moć. pa je i efekat smanjenja prenosa pobudne sile na odlogu smanjen. efikasnost plivajućeg poda je određena izborom elastičnog materijala koji se primenjuje. a to dalje umanjuje efekat zvučne zaštite. Na slici 11 prikazani su detalji u izvođenju kojim se eliminišu spojevi sa zidovima u sobama i sanitarnim čvorovima. čak i kada je zaptivanje ostvareno na najbolji mogući način. Budući da je u tom slučaju masa mehaničkog sistema definisana debljinom košuljice koja se kreće u standardnim okvirima. Da bi mehanički filtar postigao svoj zadatak neophodno je da se cementna košuljica. Suviše tvrdi materijali utiču da je rezonantna frekvencija poda suviše visoka. mehaniči filtar sa slike 10 se realizuje u vidu plivajućih podova.

s obzirom na potrebu manipulacije s vratima. 3 . otvor za kvaku i slično. zvuk prolazi i kroz fugu koja postoji na spoju okvira vrata.1 Putanje prolaska zvuka kroz vrata i prozore Postoje tri osnovne putanje kojima zvučna energija prolazi kroz vrata. 5.kroz materijal krila. Veće vrednosti izolacione moći zahtevaju veća rastojanja između stakala i deblje staklo. Da bi se minimizirao uticaj ovog puta u ukupnoj izolaciji potrebno je da širina fuge bude minimalna.između krila i okvira. Druga putanja zvučne energije je kroz fugu na spoju krila sa vratima (označena na slici sa 2). ugrađuju ulivajem rama u malter ili beton.kroz fugu između okvira i zida. što znači podešavanjem veličine građevinskog otvora i načinom ugradnje. po pravilu. i zida (označena na slici sa 1). i one su ilustrovane na slici 12. Na vratima i prozorima većih vrednosti izolacione moći postavljaju se dva. U istom negativnom smislu deluju detalji kao što je otvor ključaonice. Slika 12 . i da na spojevima postoji neki materijal za zaptivanje (gumeni profili). i nosivost šarki.Ovaj primer pokazuje da linija spoja krila sa okvirom predstavlja glavni element koji praktično ograničava mogućnosti vrata i prozora u zvučnoj zaštiti. U slučaju prozora struktura krila je ograničena mogućnostima stakla. 2 . Kao dodatna ilustračija može poslužiti činjenica da postoje prozori koji se postavljaju u radio i TV studijima (takozvani ″studijski prozori″) koji mogu imati veoma velike vrednosti izolacione moći.Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor: 1 . Problem kvalitetnog zaptivanja je osnovni nedostatak koji se javlja u praksi. ili čak tri reda zaptivnih guma. Izborom ukupne debljine krila vrata i materijala od koga je ono napravljeno njegova samostalna izolaciona moć može se učiniti skoro proizvoljno velikom. već samo predstavljaju providne delove pregrada. . Vrata najviših izolacionih svojstava se. Uobičajene ukrasne lajsne oko vrata u praksi često kriju široke fuge zbog kojih vrata predstavljaju problem u zvučnoj zaštiti. Dovoljno velika izolaciona moć se ostvaruje adekvatnom debljinom stakla i rastojanjem između njih. ali se oni ne otvaraju. Tako vrata koja nemaju prag ne mogu postići veliku izolaciju bez obzira na materijal od koga je napravljeno njihovo krilo (osim ako se primeni neki od mogućih mehanizama za posebno zatvaranje fuge prema podu kada su vrata u zatvorenom položaju). Najzad. Najočigledniji je put zvuka kroz materijal od koga je napravljeno krilo (označen na slici sa 3). odnosno prozor. odnosno prozora. Minimiziranje uticaja ove putanje se takođe ostvaruje maksimalnim zaptivanjem. Ograničenje pri tome je samo praktično ostvarljiva težina.

određuju samo dimenzije i eventualni estetski aspekti (površinska obrada. Utvđeno je pet klasa prozora i četiri klase vrata. Ovo je potrebno da bi se moglo proveriti da li merena konstrukcija prozora. Rešenje takvih problema leži u načinu rešavanja konfiguracije prostorija i komunikacije kroz objekat. tako da se na kritičnim pregradama izbegnu vrata (ili prozor). sa nedovoljnom preciznošću izrade i slično. Vidi se da je klasa najboljih označena kao ″specijalna klasa″.J6.34 dB II klasa 30 . Zbog toga se u projektima mora zahtevati određeni akustički kvalitet i forma.39 dB I klasa 30 . njihovi dometi su znatno manji od klasičnih zidova.29 dB III klasa 25 . 5. po pravilu. odgovara isporučenim primercima.24 dB / / Pri izgradnji objekata proizvodjač prozora i vrata dužan je da klasu zvučne izolacije svojih proizvoda dokumentuje odgovarajućim atestom koji je dobijen merenjem u nekoj ovlašćenoj instituciji. profil okvira i slično). pri čemu veći broj klase označava manju izolacionu moć. Kada se u zgradama pojavljuje potreba za velikom izolovanošću između dve prostorije. Gradacija među njima definisana je na osnovu vrednosti izolacione moći.34 dB II klasa 25 .201 uvedene su klase akustičkog kvaliteta prozora i vrata. U praksi se pokazalo da navođenje detalja o konstrukciji vrata i prozora u projektima (na primer struktura krila vrata. Nije retko da se neadekvatnim ugrađivanjem ili nedovoljnim zaptivanjem na spoju krila sa okvirom značajno dezavuiše uloženi materijal u izradu kvalitetnog krila. a ne arhitekture.29 dB III klasa 20 . odnosno bravarija.podela prozora i vrata na klase akustičkog kvaliteta prozori vrata klasa izolaciona moć klasa izolaciona moć specijalna klasa > 40 dB specijalna klasa > 35 dB I klasa 35 . Nevidiljvi detalji izrade takvih vrata i prozora ostaju stvar proizođačkih specifikacija i tehnologije.Pojedinani udeo tri putanje zvuka u izolaciji vrata i prozora u svakom konkretnom slučaju zavisi od okolnosti. verifikovan od strane institucije koja je atest izdala. . Tabela 1 . osim akustičke klase. krije opasnosti da pruže ″alibi″ isporučiocu za vrata koja po tim skicama mogu biti izrađena od materijala neadekvatnog kvaliteta. Podela na klase sa vrednostima odgovarajućih izolacionih moći prikazana je u tabeli 1. sa akustičkog aspekta se definiše isključivo svojom klasom prema utvrđenoj kategorizaciji.24 dB IV klasa 20 . neophodno je u konfiguraciji prostora predvideti ″tampon″ zonu koja u razdvajanju prostorija uvodi dvoja vrata i međuprostor kao način za obezbeđenje dovojnog slabljenja zvučne energije. U projektu se. odnosno vrata. U okviru arhitektonsko-građevinskog projekta sva stolarija. a zatim slede oznake rimskim brojevima. nekada uobičajen projektantski pristup. Bez obzira koliko vrata nominalno bila akustički dobra. Sve to vodi ka njihovoj neadekvatnoj izolacionoj moći. posebni dodaci i slično). Uz atest mora biti priložen i precizan opis konstrukcije. standardom JUS U.2 Akustička klasifikacija vrata i prozora Da bi se pojednostavilo projektovanje zvučne zaštite. Poželjno je da se investitor zaštiti zahtevajući da se kvalitet proveri merenjem u ugrađenom stanju. vrata na pregradi koja ih odvaja će. odnosno dimenzije. onemogućiti ostvarivanje tog cilja. U okolnostima kada to ipak nije moguće.

čak i ako se propusti pominjanje zvučne zaštite u projektnom zadatku. Drugi karakterističan problem su ventilacioni mašinski kanali. nivo definisanosti akustičkih zahteva u standardima iz oblasti akustike u građevinarstvu je takav da je. cevi ili slično). Ipak. OSTALI ELEMENTI OD ZNAČAJA ZA ZVUČNU ZAŠTITU Zvučna zaštita u zgradama ostvaruje se odgovarajućim izolacionim svojstvima pregrada. S obzirom na složenost puteva prolaska zvučne energije. ZVUČNA ZAŠTITA U PROJEKTNOJ DOKUMENTACIJI Zvučna zaštita u projektnoj dokumentaciji mora imati svoje mesto još na nivou projektnog zadatka. U tom smislu. obaveza projektanata sasvim jasna. otvori u pregradama su veći od preseka elementa instalacije koji kroz njih prolaze (kanali. Takva pojava se naziva ″preslušavanje″ i ona dezavuiše građevinske efekte zvučne zaštite. pa je projektni zadatak mesto gde se to konstatuje. Najčešći praktični problem u postizanju potrebne izolovanosti između prostorija su prodori instalacija kroz pregrade. mašinskih sistema i slično. Da bi se ovaj problem rešio. Na slici 13 prikazana su dva primera zaptivanja instalacionih prodora: oko cevi koja prolazi kroz tavanicu i oko ventilacionog kanala koji prolazi kroz zid. 7.6. kanala. neophodno je da na svim takvim mestima postoji sredstvo za zaptivanje prodora. koji svojom formom predstavljaju lak put za prostiranje zvuka. Po pravilu. . Takav prostor koji ostaje može značajno da degradira kvalitet zida ili tavanice u kome se javlja prodor. ali to nikada nije jedini uslov za uspešno rešenje zadatog akustičkog kvaliteta. u slučaju jednostavnijih zgrada kao što su obični stambeni i stambenoposlovni objekti. cev rozeta trajno elasti~ni kit trajnoelasticni kit rozeta od L profila zid kanala mineralna vuna mineralna vuna trajno elasti~ni kit Slika 13 . To uvodi u temu izolacije pri projektovanju i projektante mašinskih sistema da bi se uticaj ovakvih puteva prolaska zvuka usaglasio sa građevinskim merama. značajna je obrada svih otvora.Primeri zaptivanja prodora instalacija kroz pregrade. osim izbora adekvatnih pregradnih konstrukcija neophodno je kontrolisati i sva druga mesta na kojima zvuk može nesmetano prolaziti između prostorija. Pri tome. U zgradama gde se javljaju sistemi ventilacije sa kanalima moguća je pojava da izolovanost između dve susedne prostorije bude narušena prolaskom zvučne energije obilaznim putevima kroz ventilacione kanale. i u takvim slučajevima postoji mogućnost da investitor postavi zahteve u pogledu zvučne zaštite koji su strožiji od onih minimalnih koje propisuju standardi. instalacija.

U objektima u kojima su zahtevi u pogledu zvučne zaštite složeniji. Sredstva kojima se postiže akustički kvalitet sastavni su deo konstrukcije. arhitekture. . enterijera. koji u procesu projektovanja treba da usmeri ostale projektante. Skup akustičkih kriterijuma u elaboratu podrazumeva: . Sve to treba da se nalazi u posebnom delu projekta koji se naziva Elaborat zvučne zaštite. Ovaj elaborat se uobičajeno koriči sa ostalim elementima građevinske fizike. Zato ″glavni projekat akustike″. ne postoji jednoznačnost u akustičkim zahtevima koji bi se podrazumevali. izvan akustičkog zanata. Akustički kriterijumi koji važe u delovima objekta ili u objektu u celini predstavljaju polazne podatke za projektovanje.akustički kriterijumi za prozore i vrata u objektu. mašinskih instalacija. ali i pokriće za materijalizaciju pregrada na pozicijama bitnim za zvučnu zaštitu. odnosno koji određuju kvalitet zvučne zaštite u njemu.maksimalne zahtevane vrednosti zvučne propustljivosti. To dalje znači da nije moguće izolovano raditi na nečemu što bi se zvako akustičko projektovanje. . ne može postojati. svakog u svom domenu. Zbog toga se može reći da projektovanje u oblasti građevinske akustike nije nezavistan proces i kao rezultat ne daje dokument na nivou glavnog projekta. Ovo su obavezni delovi koje mora sadržati svaki Elaborat zvučne zaštite. Ukratko.dokazi da projektovani objekat zadovoljava postavljene kriterijume. Zato svi zahtevi u pogledu njihove zvučne zaštite moraju biti detaljno obrađeni projektnim zadatkom. Svaki od ovih delova utemeljen je u određenim zahtevima za informacijama koje projektna dokumentacija mora da pruži vršiocima tehničke kontrole i izvođačima radova na objektu. iskazuju u drugim predmerima i mogu se videti u drugoj grafičkoj dokumentaciji. Ono što se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao nezavistan rad akustičkog konsultanta jeste obrazloženje mera kojim je postignut traženi akustički kvalitet. a u najvećoj meri u arhitekturi i konstrukciji. On je istovremeno i ″policajac″ koji mora da kontroliše sva rešenja relevantna za zvučnu zaštitu. . predstavljaju predmet rada drugih projektanata. Pri projektovanju takvih objekata uobičajeno je da se još na nivou idejnog rešenja utvrde načini rešavanja zvučne zaštite i postave osnovi za dalju razradu. ono što je predmet projektantskog rada akustičara pojavljuje se u grafičkoj dokumentaciji i predmeru radova svih drugih učesnika u projektovanju. To su: .akustički uslovi za projektovanje i izvođenje instalacija koje se javljaju u objektu. . ka rešenjima koja obezbeđuju traženi akustički kvalitet. Projektovanje zvučne zaštite građevinskih objekata predstavlja zadatak koji se u izvesnoj meri razlikuje od ostalih projektantskih poslova. vodovoda i kanalizacije. Svaki od njih može na svoj način narušiti kvalitet zvučne zaštite.akustički kriterijumi za pregradne konstrukcije u objektu. . Da bi Elaborat zvučne zaštite bio svrsishodan deo projektne dokumentacije mora da sadrži nekoliko bitnih poglavlja. U projektima akustički zahtevnijih objekata postoje i druge teme koje se u Elaboratu zvučne zaštite obrađuju. razni tehnički uslovi za izvođenje radova i akustički uslovi za pojedine specifične delove objekta. pojam koji se često pojavljuje u razgovoru projektanata. Projektant zvučne zaštite je savetnik. kakvi su na primer složeni poslovni objekti ili tehnološki objekti poput RTV centara. kao kod stambenih zgrada.minimalne zahtevane vrednosti izolacionih moći pregrada po pozicijama. pozorišta. jer se svi elementi koji određuju zvučnu zaštitu po prirodi stvari nalaze u drugim delovima projekta. već se javlja kao uskostručna konsultantska delatnost u procesu rada ostalih projektanata. Svi fizički elementi koji utiču na prolazak zvuka kroz građevinski objekat. bioskopa i slično.

Merenja u objektu se obavljaju po posebnim procedurama koje su definisane relevantnim .. Šta više. Postupak proračuna za pregradne konstrukcije od osnovnih građevinskih materijala nije potrebno svaki put iznova prikazivati u Elaboratu jer se podaci o njima mogu naći u svakom priručniku građevinke akustike. Postoje četiri načina da se u tom smislu dokaže akustički kvalitet zvučne zaštite: proračuni. ako postoje u objektu. To podrazumeva određena merenja u izgrađenom objektu. podaci iz literature i paušalne mere koje je teško dokazati proračunom ali su iskustveno proverene. Posebno poglavlje u elaborati mora sadržati sve akustičke zahteve koji se odnose na kvalitet prozora i vrata. Ovo je posebno značano da bi se u predmeru i predračunu projekta definisali neophodni dodatni zahtevi za stolariju. U tom smislu. danas postoje baze podataka u kojima se mogu naći izmereni podaci o standardnim vrstam pregrada.maksimalno dozvoljene nivoe buke u objektu. i slično. . kada se javlja nestandardan sklop konstrukcija. Najzad. JUS U. spuštene plafone i slično. ako postoje. nema velikog smisla. Potpun skup akustičkih kriterijuma za objekte standardnih namena utvrđen je relevantnim standardima i pravilnicima. potrebno je taksativno pobrojati sve pozicije na kojima se javljaju vrata i prozori određene izolacione moći. ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG PRIJEMA Akustički kvalitet građevinskog objekta. merenje nivoa buke ako u samom objektu postoje neki ugrađeni izvori zvuka (ventilatori. pregradne zidove od lakih materijala i ″sendvič″ konstrukcije.J6. Zbog toga detaljno izlaganje toka proračuna izolacione moći. tavanice i ostali projektovani pregradni elementi zadovoljavaju postavljene kriterijume.akustičke zahteve za prozore i vrata. definiše obavezu provere akustičkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu. 8. na primer zida od opeke ili od armiranog betona standardne debljine. kod složenih pregrada sastavljenih iz više paralelnih segmenata ili kada bočno provođenje ima značajnu ulogu. podaci dobijeni merenjem. defnisan projektnim zadatkom ili samo odgovarajućim standardima. Ako u instalacijama postoje kritična mesta. postoje okolnosti kada u Elaboratu zvučne zaštite moraju biti definisani svi akustički zahtevi koji se odnose na instalacije. odnosno bravariju. Merenja obuhvataju ispitivanje ostvrenih izolacionih svojstava relevantnih pregradnih konstrukcija i. U elaboratu se na samom početku svi oni moraju taksativno navesti. pre svega mašinske sisteme. U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi koji se odnose na izvođenje radova na akustički delikatnim specifičnim pozicijama u objektu. način obrade prodora kroz pregrade.maksimalno dozvoljene nivoe buke van objekta.druge kriterijume. dizel agregati i slično). rashladni sistemi. potrebno je precizirati način montaže. Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu. . Zadatak akustičkog konsultanta je da utvrdi koji od njih se odnose na projektovani objekat i u kojim njegovim delovima. eventualno. navedeni prema kategorijama iz standarda JUS U. U praksi se to najčešće odnosi na plivajuće podove.201. Na takvim delovima objekta zvučna zaštita često zavisi od načina izvođenja detalja koji se ne mogu definisati u standardnim prezentacijama AG projekta.201. Nakon pobrojavanja kriterijuma u elaboratu treba da budu prezentirani potrebni dokazi da zidovi.J6. kontroliše se dva puta: kroz uobičajenu tehničku kontrolu projekta (reviziju) i pri njegovom tehničkom prijemu po završetku izgradnje. Proračuni izolacionih moći su neophodni u složenijim uslovima. . pa je kao dokaz u elaboratu dovoljno navesti preuzete podatke.

.J6.. Ispitivanje zvučne zaštite u objektu podrazumeva merenje izolacionih svojstava pregrada na ograničenom broju pozicija.09.2 51.. Elektrotehnicki fakultet.5 47..5 45....7 36. Laboratorija za akustiku Potpis: Rw(C......66.. U tom slučaju klasa zvučne zaštite trebala bi da bude definisana projektnim zadatkom..... Beograd Tavanica izmedju sobe stana stana broj 10 i sobe stana broj 5 parket 2 cm cementna kosuljica 5 cm stiropor 4 cm armirani beton 16 cm malter 2 cm povrsina .....9 47.2 57. jednostavno zadovoljavanje standarda minimalnim prebacivanjem graničnih vrednosti naziva se ″minimalna zvučna zaštita″.0 60 frekvencija R! f terca Hz dB 50 63 80 60 50 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 29.2 49.2003.6 47..Izgled formulara sa izveštajem o merenju zvučne propustljivosti (levo) i izolacione moći (desno).9 50 40 40 30 30 20 20 10 100 200 400 800 1600 3150 frekvencija..-6) dB Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Datum: 8. blok XX..6 47.5 m2 zapremina prijemne prostorije. Na slici . blok XX. Izveštaj sadrži komplet pojedinačnih rezultata poput onih sa slike 14....J6..7 46. činjenica je da to još uvek kod nas predstavlja nepoznatu kategoriju svuda izvan najvećih gradskih centara..6 48..... f. objekat ima takozvanu ″poboljšanu zvučnu zaštitu″..291 definiše moguću gradaciju akustičkog kvaliteta zgrade.. U izveštaju se utvrđuje i finalni zaključak o konstatovanom stanju zvučne zaštite u ispitivanom objektu.2 40.0 47.. Tekst ovih standarda koji kod nas danas važe dobijen je prevodom odgovarajućih ISO standarda.. / m3 70 referentna kriva (JUS ISO 717-2) referentna kriva (JUS ISO 717-1) Ln frekvencija f terca Hz dB 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000 49...8 47. Potpis: Elektrotehnicki fakultet.. Ctr) = 52 (-3. Činejnica da testirani objekat ima minimalnu ili poboljšanu zvučnu zaštitu konstatuje se u izveštaju o ispitivanju.4 50. Iako standard JUS U.4 51.9 48..5 m3 zapremina predajne prostorije.. Hz 3150 4000 5000 10 100 200 400 800 1600 3150 frekvencija....2003...65. 24. . f. čiji broj zavisi od veličine objekta....4 52.2003.. Broj mernih pozicija se utvrđuje tako da pokazuje relevantan statistički uzorak..09. Laboratorija za akustiku Slika 14 ....5 53.standardima. Kao rezultat ispitivanja akustičkog kvaliteta objekta dobija se izveštaj koji je sastavni deo kompleta dokumentacije o njemu i predaje se komisiji za tehnički prijem...5 m3 zapremina predajne prostorije.1 46... Standardom je definisano da ako sve testirane pregrade u objektu imaju vrednosti koje su bolje od minimalnog kriterijuma za 4 ili više decibela.3 48..5 m3 70 povrsina .. Opis ispitivane pregrade i postupak merenja: Objekat XX.6 55. Međutim. U njemu su utvrđene granične vrednosti izolacionih svojstava koje svaki građevinski objekat svim svojim relevantnim pregradama mora da zadovolji.6 51. U tom smislu. Narucilac: XXXXXXXXX Beograd Opis ispitivane pregrade i postupak merenja: Objekat XX....1 39...201 propisuje obavezu ispitivanja akustičkog kvaliteta pri tehničkom prijemu. Narucilac: XXXXXXXXX Beograd datum merenja: 5.3 46.8 44.. Beograd Izolacija od udarnog zvuka izmedju zajednickog stepenista i stana Sklop konstrukcija izmedju stepenista i sobe stana broj 5.. Hz Ocena prema JUS ISO 717-2 Ocena prema JUS ISO 717-1 Ln = 53 dB Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Datum: 8.2 44. prikazan je standardni formular sa rezultatima takvog merenja.. standard JUS U..09.09.. Stanje u toj oblasti još uvek podrazumeva ulaganje napora na širenju informacija o zakonskim obavezama u oblasti zvučne zaštite. standard ostavlja mogućnost da investitor može zahtevati objekat u kome će zvučna zaštita biti značajno bolja od postavljenih minimalnih zahteva.....0 47..... datum merenja: 5....8 42. / m2 zapremina prijemne prostorije..66..0 47.2003...

Niš. poglavlje u knjizi ″Održavanje. Templeton. Kurtović. Kurtović. Kurtović. Beograd. D. Simonović. Nauka.. Fasold. London.P. Arhitektonski priručnik.Akustika u gradjevinarstvu. The Architectural Press. . Pravica. Kalić. Beograd. Tehnički uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada. Kurtović. Sonntag. 1992. JUS U. M. 1992. Zbornik radova. JUS ISO 6242-3 . Službeni glasnik RS. D. JUS ISO 140 . 1986. 1983. 1982. H. M. 2003. Savez arhitekata Srbije. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. 1976.: Buka .: Akustika u arhitekturi. Mijić.. H.J6. M. Z. Merenje zvučne izolacije u zgradama i građevinskih elemenata.: Osnovi tehničke akustike. Mijić.Akustika u gradjevinarstvu. broj 4. 54-59.. JUS ISO 717 .LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] JUS U. Lord. Berlin. E. broj 66. broj 206-207/88.: Akustički komfor.201 ..Akustika u gradjevinarstvu. 1988.001 Akustika u građevinarstvu. Službeni list SFRJ. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini.J6. Beograd. IX Jugoslovensko savetovanje ″Zaštita od buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini″. Revija rada.: Zaštita od buke u stambenim zgradama i sličnim objektima. H.: Detailing for acoustics. Beograd. 2001.. merenje i zaštita. P. Naučna knjiga. VEB Verlag fur Bauwesen. Izražavanje zahteva korisnika. Osnovni termini i definicije.. Deo 3: Akustički zahtevi. Utvrđivanje vrednosti zvučne izolacije u zgradama i građevinskih elemenata.Visokogradnja. Službeni glasnik RS. 1-5. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama.: Izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija u praksi. 190-221. H.: Uticaj obilaznih puteva prenošenja buke iz bučnih prostorija. M. M. 1988. broj 21.štetna dejstva.: Bauakustik. Institut za dokumentaciju zaštite na radu. Mijić. Beograd. obnova i rekonstrukcija objekata višeporodičnog stanovanja i poslovanja″. Perolo. 1991. Zakon o zaštiti životne sredine. 1982. W. Mijić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful