Oskar Vajld Saloma LICA: Irod, judejski Tetrarh Johanan, prorok Mladi Sirac, kapetan telesne garde Tigelin,

mladi Rimljanin Kapadoanin, rimski ratnik Nubljanin, rimski ratnik Prvi vojnik, rimski ratnik Drugi vojnik, rimski ratnik Irodijadin pa Prvi, Jevrejin Drugi, Jevrejin Trei, Jevrejin etvrti, Jevrejin Peti, Jevrejin Prvi Nazareanin Drugi Nazareanin Farisej, Sadukej, Manas, rob. Naman, delat Irodijada, ena Tetrarhova Saloma, njena ki. Rimljani, svita Tetrarhova, robovi i robinje Velika terasa u Irodovom dvoru, do koje je dvorana za svetkovine. Levo (levo i desno od predstavljaa) masivne stepenice, desno u pozadini neka stara cisterna s tamnozelenim bronzanim okovom. Vee. Meseina. PRVA POJAVA

Mladi Sirac vatreno motri kroz kapiju dvorsku, pored njega Irodijadin pa na stepenicama u pozadini levo. Naman, delat, stoji iza cisterne, drei pred sobom ma obema rukama. Kapadoanin i Nubljanin u ulazu desne kapije. Prvi vojnik sedi na kamenoj klupi pored cisterne, drugi vojnik lei na prednjoj kamenoj klupi. Docnije glas Johananov iz cisterne. Ulazi obeju kapija osvetljeni, inae scena u mraku. MLADI SIRAC: Kako je lepa veeras princeza Saloma! PA: Pogledaj mesec! Kako neobino izgleda! Kao neka ena koja je izila iz groba. Kao mrtva ena. Rekao bi ovek, trai mrtvace. MLADI SIRAC: Veoma je udan: kao neka mala, princeza sa utim velom i srebrnim nogama. Kao princeza, nogu kao beli golubii. Reklo bi se da igra. PA: Lii na kakvu mrtvu enu. Tiho svetli odande. (Graja u dvorani za svetkovine.) PRVI VOJNIK: Kakva je to vika? Urlaju li to zverovi? DRUGI VOJNIK: Jevreji; njihov je to nain, opet se prepiru oko svoje vere. PRVI VOJNIK: Zato da se prepiru oko toga? DRUGI VOJNIK: Ne znam. Uvek oni tako. Fariseji, na primer, tvrde da aneli postoje. Sadukeji vele da ne postoje. PRVI VOJNIK: Ja smatram da je smeno prepirati se oko tako neega. MLADI SIRAC: Kako je divna princeza Saloma veeras! PA: Jednako je gleda. Suvie je gleda. Ne treba svet toliko gledati; moe da se dogodi neka strahota. MLADI SIRAC: Veoma lepa je ona veeras. Prvi vojnik (pogledajui sa svog mesta kroz kapiju dvorsku) Tetrarh izgleda turoban. DRUGI VOJNIK: Da, izgleda turoban. PRVI VOJNIK: Neto posmatra. DRUGI VOJNIK: Nekoga. PRVI VOJNIK: Koga? DRUGI VOJNIK: Ne znam. (Kapadoanin i Nubljanin prilaze ostalim vojnicima.) MLADI SIRAC: Nije li princeza veoma bleda? Nikad je nisam video tako bledu. Zar ne izgleda, kao slika bele rue u srebrnom ogledalu? PA: Ne gledaj je! Suvie pilji u nju...

PRVI VOJNIK: Irodijada je nalila pehar Tetrarhov. KAPADOANIN: Je li kraljica Irodijada, ona plavo napraene kose i sa crnom dijademom s biserima? PRVI VOJNIK: Da, to je ona, ena Tetrarhova. DRUGI VOJNIK: Tetrarh zdravo voli vino; u njega je vina od tri vrste: jedno, sa ostrva Samosa, purpurno kao Carev ogrta. KAPADOANIN: Ja nikada nisam video Cara. DRUGI VOJNIK: Drugo, iz grada Kira, uto kao zlato. KAPADOANIN: Ja vrlo volim zlato. DRUGI VOJNIK: Tree, sa Sicilije, crveno kao krv. Nubljanin: Bogovi, moje domovine veoma vole krv. Dvaput na godinu rtvujemo im mi mladie i device, pedeset mladia i sto devica. A ipak im, izgleda, nedajemo dovoljno, jer su veoma nemilostivi prema nama. KAPADOANIN: U mojoj domovjini nema vie bogova; Rimljani su ih izgnali. Govori se da su utekli u planine, ali ja u to ne verujem... Jer tri noi proveo sam u planinama traei ih, i nisam ih naao. Naposletku sam ih dozivao poimence, ali oni se ne pojavie. Umrli su dakle. PRVI VOJNIK: Jevreji se mole jednom Bogu, koga niko ne moe da vidi. KAPADOANIN: To mi je neshvatljivo! PRVI VOJNIK: Uopte oni veruju u nevidljivo. KAPADOANIN: Zbilja smeno! GLAS JOHANANOV: Posle mene doi e jedan, moniji od mene. Ja nisam dostojan ni da mu odreim remena na obui. Likovae pod njegovim stooama pustinje i procvetae krinovima. Slepe oi ugledae dana, gluve ui proue; stavie mladenac svoju ruku na adajsko leite, a lavove e za grivu voditi. DRUGI VOJNIK: Reci mu da miruje; stalno govori neke budalatine. PRVI VOJNIK: Nije ba tako. On je poboan. A i smeran. Svakog dana kad mu donesem jelo, on blagodari. KAPADOANIN: Ama, ko je taj? PRVI VOJNIK: Neki prorok. KAPADOANIN: Kako se zove? PRVI VOJNIK: Johanan. KAPADOANIN: Odakle je doao? PRVI VOJNIK: Iz pustinje. Tamo se, hranio skakavcima i divljim medom. Imaae haljinu od kostreti, a opasivae se konim pojasom. Zdravo je divalj na izgled! Mnogo svetine pratilo ga je. Bee tu ak i uenika! KAPADOANIN: Pa ta tu jednako pria?

PRVI VOJNIK: To ni mi nikad ne znamo. Katkad govori rei koje nas uplae; nemogue da ih i sam razume. KAPADOANIN: A zar se on ne moe videti? PRVI VOJNIK: Ne, Tetrarh to ne doputa. MLADI SIRAC: Princeza skriva lice iza lepeze. NJene male bele ruke su kao golubovi, to leprajui po vazduhu lete. One su kao beli leptiri, ba kao beli leptiri. PA: Ne jaduj zbog toga! Ama zato gleda u nju? Nemoj da je gleda! Neka strahota moe se zbiti. KAPADOANIN: (ukazujui na cisternu) Naroiti zatvor? DRUGI VOJNIK: Stara cisterna. KAPADOANIN: Stara cisterna! Ala tu mora da je nezdravo? DRUGI VOJNIK: A, nije! Brat Tetrarhov, na primer mislim na njegovog starijeg brata, prvog mua kraljice Irodijade prelea dvanaest godina u njoj i ne umre. Morali su najposle daga zadave. KAPADOANIN: Zadave? Ko se to usudio? DRUGI VOJNIK (ukazujui na delata, crnca dinovskog rasta) Onaj tamo, Naman. KAPADOANIN: Zar ga nije bio strah? DRUGI VOJNIK: Ne, Tetrarh mu je poslao svoj prsten. KAPADOANIN: Kakav prsten? DRUGI VOJNIK: Prsten smrti. Zato ga nije bio strah. KAPADOANIN: Ipak, grozno je to, jednog kralja zadaviti. PRVI VOJNIK: A zato? I kraljevi imaju vrat kao i drugi ljudi! KAPADOANIN: Meni se ini da je to grozno. MLADI SIRAC: Princeza ustaje! Naputa sofru. Izgleda neodluna. Oh! Ona dolazi ovamo!! Da, ona nam ba prilazi. Kako je bleda! Takvu je jo nikada nisam video. PA: Ne gledaj je! Molim te, ne gledaj u nju! MLADI SIRAC: Kao golubica, zalutala kao narcis, noen od vetra kao srebrni cvet... SALOMA: (dolazi iz dvora). DRUGA POJAVA Preanji. Saloma. Zatim jedan rob.

SALOMA: Ne, neu da ostanem, ja ne mogu ostati. Ama zato me jednako Tetrarh tako posmatra svojim krtijim oima ispod treptavih kapaka? udnovato, da me moj ouh tako gleda. Znam ja ta to znai da, znam. MLADI SIRAC: Vi, princezo, napustiste svetkovinu? SALOMA: Oh, ala je ovde vazduh sve, sada mogu da diem! Tamo su unutra jerusalimski Jevreji, koji se kidaju na komade zbog svojih glupavih obreda; Varvari, koji neprestano piju i prosipaju vino na pod; Grci iz Smirne, obojenih oiju, nabeljenih i narumenjenih obraza i fino oeljanih nakovranih kosa; utljivi lukavi Egipani, dugih kamenih noktiju, s mrkil ogrtaima; i Rimljani, neotesani, surovi, to samo psuju. Obine prostaine, a hteli bi da se ponaaju kao najvii plemii! MLADI SIRAC: Zar neete da sednete, princezo? PA: Zato joj zbori? to je tako gleda? Zbie se neto strano. SALOMA: Kako je to prijatno videti mesec! Izgleda kao novi. Kao mali srebrni cvet. Hladan je i ist, mesec, sigurno je ist, ima istu lepotu da, ist je. Nikako jo nije okaljan. Nikada taknut kao sva druga boanstva. GLAS JOHANANOV: Doao je Gospod! Doao je Sin oveji! Kentauri se zagnjurie u reke, a sirene ostavie vode i skrie se po umama gde je najgue. SALOMA: Ko je to prizivao? DRUGI VOJNIK: Prorok, princezo. SALOMA: Onaj prorok, od koga je Tetrarha toliko strah? DRUGI VOJNIK: Za to ne znamo, princezo; to je prorok Johanan. MLADI SIRAC: Zapovedate li, princezo, da naredim da Vam se donese nosiljka? Divno je vreme u vrtu. SALOMA: Strahote pria on o mojoj majci, zar ne? DRUGI VOJNIK: Mi nikad ne razumemo ono to on govori, princezo. SALOMA: Jeste, uasne stvari govori on o njoj. ROB MANAS (dolazi iz dvora) Princezo, Tetrarh Vas moli da se vratite na svetkovinu! SALOMA: Neu da se vratim. MLADI SIRAC: Oprostite, princezo, moglo bi se izroditi zlo kad se ne biste vratili. SALOMA: Je li star taj prorok? MLADI SIRAC: Ta vratite se, princezo, bie mnogo bolje. Smem li Vas otpratiti? SALOMA: Prorok, je li star? PRVI VOJNIK: Ne, princezo, on je sasvim mlad. DRUGI VOJNIK: To se ne zna; kau ljudi da je to Ilija. SALOMA: Ko je to Ilija?

DRUGI VOJNIK: On bejae ranije prorok u ovoj zemlji, princezo. MANAS: ta da odnesem Tetrarhu kao odgovor princezin? GLAS JOHANANOV: Ne veseli se, zemljo palestinska, to se salomila iba onoga koji te je tukao, jer, roen od gujina semena, pojavie se zmaj iji e nasad ptice da prodire. SALOMA: Kakav znaajan glas! Ja bih govorila s njime. PRVI VOJNIK: Nemogue, princezo! SALOMA: Ali ja hou. MLADI SIRAC: Izvesno bi, princezo bilo bolje da se povratite na svetkovinu. SALOMA: Nek izie prorok! MANAS (odilazi na znak mladog Sirca u dvor) PRVI VOJNIK: Princezo, to se ne moemo usuditi. SALOMA: (staje na okvir cisterne i motri unutra) Kako je tavno tamo dole. Mora biti da je to uasno na laziti se u tako mranoj jami! Kao grobnica. (Obraa se opet vojnicima.) Zar me niste razumeli? Nekagaie prorok, hou da ga vidim. .,. DRUGI VOJNIK: Princezo, molim Vas, ne traite ;to od nas! SALOMA: Zar da toliko ekam?! PRVI VOJNIK: Princezo, na ivot pripada Vama, ali ono to Vi hoete mi ne moemo da uradimo, za to nije trebalo da se obraate nama. SALOMA: (pogleda mladog Sirca) Ah! PA: Oh, ta li e se desiti, svakako e nastupiti neka strahota. SALOMA: (pristupajui mladom Sircu) Narabote, Vi ete to za mene uiniti, zar ne? Ja sam Vam uvek bila naklonjena. Uiniete Vi to za mene. Hou samo da ga vidim, tog udnovatog proroka. Toliko se pria o njemu; esto sam ula Tetrarha gde govori o njemu. Uverena sam da ga je strah od njega. A Vi, Narabote, bojite li ga se i Vi? MLADI SIRAC: Ne, princezo, nije mene strah ni od koga. Ali Tetrarh je zabranio da ma ko podigne poklopac s ovog bunara. SALOMA: Vi ete mi tu ljubav uiniti, Narabote, a sutra kad budem prolazila u svojoj nosiljci ispod kapije kod trgovaca idolima, ja u ispustiti za Vas jedan mali cvet, mali zeleni cvet. MLADI SIRAC: Ne mogu, princezo, ne mogu! SALOMA: (smeei se) Uiniete, Narabote. Vi znate da ete mi ukazati tu ljubav. A sutra kad u svojoj nosiljci pored trgovaca idolima proem i na most doem, ja u Vas pogledati kroz muselinski veo, pogledau Vas, Narabote, moda u se i osmehnuti. Narabote, pogledajte me! Vi znate vrlo dobro da ete uraditi ono to ja od Vas traim. Vi to vrlo dobro znate, zar ne? Ja znam to dobro.

MLADI SIRAC (daje Drugom vojniku znak) Pusti napolje proroka, princeza eli da ga vidi. DRUGI VOJNIK (ulazi u cisternu; uje se zveket lanaca. Teka metalna vrata kad su se zalupila) SALOMA: Ah! PA: O, kako neobino izgleda mesec, kao ruka. nekog mrtvaca, koja bi da navue na sebe pokrov. MLADI SIRAC: Neobino izgleda, svakako, kao neka princeza s ilibarskim oima, osmehuje se kroz muselinske oolake, kao neka mlada princeza. PROROK JOHANAN (izlazi iz cisterne praen vojnikom) SALOMA: (pogledavi ga, uzmakne) TREA POJAVA Preanji. Johanan. JOHANAN: Gde je taj, iji je pehar ve pun gadosti? Gde je taj to e skonati jednog dana pred celim narodom u skutima ruha srebrnoga? Pozovite ga ovamo, da bi uo glas onoga iji se usklik razlee i u pustinjama i po kraljevskim dvorovima. SALOMA: O kome to govori? MLADI SIRAC: To se nikad ne zna, princezo. JOHANAN: Gde je ta to je videla na zidu slike ljudi, slike Haldejaca bojama naslikane, to se podala poudi oiju njinih i to je glasnike u Haldeju poslala? SALOMA: On govori o mojoj majci! MLADI SIRAC: Izvesno ne, princezo! SALOMA: Ama, on govori o mojoj majci! JOHANAN: Gde je ta koja se podavae asirskim etovoama to uteu bokove i nose na glavama arene krune? Gde je ta koja se podavae misirskim mladiima to odeveni u platno s hiacintima, nose zlatne titove i srebrne kacige, a tela su im divovska? Neka se digne sa svoje postelje bludne, s postelje rodooskvrnjenja, i nek uje rei onoga koji utire put Gospodnji, da bi mogla okajati svoje grehe! A ako nikakvo kajanje vie ne moe osetiti, nego grezne i dalje u svoje grdilo. Ona ipak neka doe, jer Gospod ve dri bi u ruci! SALOMA: Strano! Uasno! MLADI SIRAC: Ja Vas molim, princezo, da tu vie ne ostajete. SALOMA: Najstranije su mu oi. One su kao crne jame u kojima plamte buktinje u tirskim zastiraima. One su kao crne petere gde sede adaje, crne egipatske petere, gde prebivaju zmajevi. One su kao neka crna jezera, osvetljena mesecom zanesenjakom reklo bi se da e jo da govori!

MLADI SIRAC: Idite odatle, princezo, ja Vas preklinjem! SALOMA: Kako je mrav! Lii na neki vitak kip od slonove kosti, na kakvu srebrnu sliku, i jamano je edan, kao mesec to je. Izgleda, kao meeeeva zraka, jedna srebrna meseeva zraka. NJegova put mora biti da je hladna kao slonovaa razgleda da bih ga izbliza. MLADI SIRAC: Ne, nemojte, princezo! SALOMA: Ja moram da ga osmotrim izbliza! MLADI SIRAC: Princezo, princezo! JOHANAN: Kakva me to ena posmatra? Ja neu da me ona posmatra. Zato me gleda svojim utim uagrenim oima?! Ne znam ko je ona i neu da znam; neka odlazi; sa njom neu da zborim. SALOMA: Ja sam Saloma, Irodijadina ki, judejska princeza. JOHANAN: Dalje od mene, keri vavilonska! Ne pribliuj se izbraniku Gospodnjem! Tvoja mati prepunila je zemlju zverstvima svojim, vapaj grehova njenih dopro je do uiju Bojih. SALOMA: Govori dalje, Johanane, tvoj glas me opija. MLADI SIRAC: Princezo! Priicezo! Princezo! SALOMA: Govori dalje, govori jo, Johanane, i objavi mi ta da inim. JOHANAN: Ne primii mi se, keri sodomska, nego pokri obraz svoj velom i pospi tlavu pepelom; bei u pustinju i trai Sina ovejeg. SALOMA: Sin oveji, ko je to? Je li ti ravan po lepoti, Johanane? JOHANAN: Odlazi odatle, sklanjaj se odatle! ujem u dvoru anela smrti gde udara krilima. MLADI SIRAC: Princezo, preklinjem Vas, vratite se! JOHANAN: ta e tu sa svojim maem anele Gospoda moga! ta trai u tom dvoru bezakonja? Jo nije svanuo poslednji dan onoga to treba da skona u srebrnom ruhu. SALOMA: Johanane! JOHANAN: Ko to zove? SALOMA: Johanane! Ja ljubim tvoje telo, jer je ono belo kao poljski krin koga se ni jedan kosa jo nije dotakao; belo je ono kao sneg to kopni na planinama Judeje i otie u doline. Rue u vrtovima arapske kraljice nisu tako bele, kao tvoje telo; ne samo rue arapske kraljice u njenim batama zaina, nego ni noge zore kad se preko lia krade, grudi meseine izvaljene na moru, nita na ovom svetu nije belje od tvoga tela. Daj, da ga se dotaknem, tvog tela! JOHANAN: Dalje od mene, keri vavilonska, sa enom sie greh na svet; ne govori mi, nita te ne sluam. Ja sluam samo rei moga Gospoda Boga. SALOMA: Tvoje je telo odvratno. Ono je kao telo prokaenoga. Kao prekreen zid u kome prebivaju smukovi, prekreen zid u kome korpije grade svoja gnezda. Ono je kao okreen grob prepun odvratnih stvari,

Uasno je, grozno, tvoje telo. Ali ja ljubim tvoje kose, Johanane, one su kao groe, kao crno groe to visi na lozama edomskim, u zemlji edomianskoj. One su kao kedri livanski, to poklanjaju hladovinu lavovima i razbojnicima danju kad se skriju. Nisu tako crne duge tavne noi bez meseine i utuljenih zvezda. Nije tako crn ni pokoj to u umama caruje. Nita na svetu nije Crnje od tvojih kosa; daj, da ih se dotaknem, tvojih kosa! JOHANAN: Dalje od mene, keri sodomska. Ne dotii me se! Niko ne sme da dira u hram moga Gospoda Boga. SALOMA: Strane su tvoje kose. Ukoene su od prljavtine i praine; lie na neku trnovu krunu utisnutu na glavu ti, lie na splet crnih zmija obavijenih: ti oko vrata. Ne marim za tvoju kosu! Usta tvoja, Johanane, to je ono to ja ljubim. Ona su kao skerletna traka na kuli od slonove kosti, kao nar raseen noem od slonovae. Cvetovi narova to rastu u batama turskim i prevazilaze crvenilom rue, nisu crveniji, rujne trubne fanfare to negoveuju dolazak kraljev, a neprijatelju ulivaju grozu, nisu tako crvene. Crvenija su ti usta, nego noge onih to gacaju po razmuljanom grou vina radi, crvenija su ti od nogu golubova to ive po hramovima, a hrane ih reci, crvenija od nogu oveka koji bi doao do ume, ubivi lava a spazivi sjajnog tigra. Tvoja su usta grana korala koju ribari iznee iz morskih sutona, pa je namenie kralju. Ona su ravna cinoberu, koji Moabiani nalaze u rudnicima moabskim, a koji kraljevi nabavljaju od njih, ona su ka luk persiskog kralja, obojen cinoberom, sa krajevima od korala. Opet nita na ovom svetu nije crvenije od tvojih usta, daj mi usta tvoja, da ih poljubim. JOHANAN: Nikada, keri vavilonska, nikada, keri sodomska! SALOMA: Tvoja usta hou da poljubim, Johanane, ja hou da ti usta poljubim. MLADI SIRAC: Princezo! Princezo! Kito mirtina cvea. Golubice nad golubicama. Ne gledajte u njega, ne gledajte! Nemojte mu tako govoriti, ja to ne mogu izdrati. Princezo, ne zborite mu te rei! SALOMA: Tvoja usta hou da poljubim, Johanane! MLADI SIRAC: (krikne, probode se i stropota se izmeu Salome i Johanana) SALOMA (ne primeuje) PA: (nad leom) Mladi Sirac se ubio! Mladi kapetan se ubio! Taj to mi bee prijatelj, ubio se! Oh, zar nisam pretskazao da se neto uasno dogoditi? Ja sam pretskazao, i to se sad eto zbilo! Znao sam dobro da je mesec traio jednog mrtvaca. Oh, zato ga nisamod meseca skrio! Mesec ga ne bi video, da sam ga sklonio u kakvu peinu. PRVI VOJNIK: Princezo, mladi kapetan se ba sad ubio! SALOMA: Johanane, da mi usta da ih poljubim, Johanane! JOHANAN: Zar te nije strepnja spopala, keri Irodijadina? Zar ti nisam objavio da sam uo sletanje anela smrti u dvor, i zar se on nije pojavio?

SALOMA: Tvoja usta hou da poljubim, Johanane! JOHANAN: Keri bestidnosti, ima jo samo jedan koji te moe spasiti! To je onaj o kome ti zborih. Idi i trai ga. On sedi u amcu na Galilejskom jezeru i dri propovedi svojim uenicima. Klekni na obalu jezersku i vikni ga po imenu. On dolazi svima koji ga zovu, a kad tebi doe, prikloni se pred njegovim nogama i moli oprotaj za svoje grehe. SALOMA: Tvoja usta hou da poljubim, Johanane! JOHANAN: Prokleta da si, keri matere rodooskrvnjive, da si prokleta! SALOMA: Johanane, tvoja usta hou da poljubim! JOHANAN: Neu da te gledam. Neu da te vidim. Salomo, ti si prokleta! Ti si prokleta! (on opet silazi u cisternu) TREA POJAVA Preanji bez Johanana. SALOMA: Poljubiu tvoja usta Johanane, ja u ih poljubiti! DRUGI VOJNIK: (vraa se) PRVI VOJNIK: Taj le se mora skloniti, jer Tetrarh voli da vidi samo leeve onih koje je sam pobio. PA: On mi bee kao brat, ne, bee poverljiviji od brata. Poklonih mu kutiju s obrednim zainima i ahatski prsten, i on ga je uvek nosio na ruci. Uvee hodali bismo obalom renom i pod bademovim drveem, a on bi mi priao o svom zaviaju. Govorio bi uvek veoma tiho. NJegov glas liio je na pevanje frule. A voleo je i da se zagleda u reku; to bih mu ja esto prebacivao. DRUGI VOJNIK: Ima pravo, le se mora ukloniti, Tetrarh ga videti ne sme. VOJNICI (nose le u pozadinu i sputaju ga na cisternu, a Irod nailazi) PRVI VOJNIK: Tetrarh ovamo nee doi, on ne dolazi nikad na terasu, njega je suvie strah od proroka. Irod, Irodijada i ceo dvor (nailaze). PETA POJAVA Preanji. Irod. Irodijada. Tigelin. Rimljani. ene i ljudi iz Irodove svite. Jevreji, Nazareani, Fariseji i Sadukeji. Manas. Robovi i robinje, ispunjavaju celu levu stranu i stepenice. Docnije glas Johananov. IROD: Gde je Saloma? Gde je princeza? Zato nije dola natrag na gozbu, kao to sam joj naredio? Oh! Tu je ona! IRODIJADA: Ne gledajte je jednako, neprestano piljite u nju.

IROD: Vrlo neobino izgleda mesec veeras. Zar ne, izgleda vrlo udno? Izgleda kao poudn ena koja svuda trai ljubavnika. I nag je, sasvim nag. Oblaci bi da ga obaviju, ali on nee. Potpuno nag je na nebu, i tetura se kroz oblake, kao neka pijana ena; svakako trai nekog milosnika; ne povodi li se kao pijana ena? On je kao neka razbludna ena, zar ne? IRODIJADA: Kojeta, mesec izgleda samo kao mesec, a ne kao drugo to. Hajde, da se vratimo, ovde nema niega za Vas. IROD: Ja ostajem ovde! Manase, rasprostri onde prostirke. Uegni buktinje, daj amo stolove od slonove kosti i one od jaspisova kamena. (Na Manasov mig robovi i robinje urno odilaze stepenicama u dvor i donose prostirke kojima zastiru odmorite, nekoliko njih dokose tri divne stolice i stolove, koje postavljaju na prvo uzvienje, drugi donose vino i voe, trei meu: zapaljene buktinj,e u drke na zidovima, etvrti staju gore s lepezama i mahalicama. Muzikanti s duvakim instrumentima, harfama, talambasima i dairama smetaju se levo pored cisterne) IROD: Ovde je vazduh sve. Hou i dalje da pijem vino s mojim gostima. Cezarovom poslaniku moraju se ukazati sve poasti. IRODIJADA: Vi pak, Vi nemojte tu da ostajete. IROD: Ali vazduh ovde tako osveava; Irodijado; hodite, nai gosti ekaju. O, ja sam nagazio na krv, rav znak, vrlo rav znak, otkuda ovde krv? I ta e tu taj le? Da ne mislite da sam ja kralj Egipana, koji ne priredi ni jednu svetkovinu, a da na njoj ne pokae svojim gostima kakav le? Uopte, ko je to? Ne bih da ga vidim. PRVI VOJNIK: Na kapetan, goopodaru! Mladi Sirac koga ste nam tek pre tri dana postavili za kapetana. IROD: Da se ubije, ja nisam naloio. DRUGI VOJNIK: Sam se ubio, gospodaru! IROD: Zato? Ta ja sam ga naimenovao kapetanom. DRUGI VOJNIK: Ne znamo, gospodaru! Tek on se ubio. IROD: udnovato, ja sam mislio da se samo rimski filozofi ubijaju sami; nije li tako, Tigeline, rimski filozofi se sami ubijaju? TIGELIN: Neki od njih, stojiari, sami se ubijaju, gospodaru. To je veoma neuglaen svet, pre svega veoma smean svet, doista veoma smean. IROD: Dabogme, to je smeno, samoga sebe ubiti. TIGELIN: U Rimu im se potsmevaju. Car je spevao o njima jednu rugalicu i ona se svud navodi. IROD: O, on je spevao rugalicu o njima? On je divan, on moe sve ali udno je da se mladi Sirac ubio. ao mi ga je, zbilja ga alim. Jer bee lep, bee vrlo lep, imaae tako enjive oi. Seam se, eznuo je za Salomom, zbilja, on se nje malo mnogo nagledao. IRODIJADA: Jo ih je koji je suvie gledaju.

IROD: NJegov otac bio je kralj, ja sam ga iz njegove zemlje izagnao, a kraljicu, njegovu majku, uinili ste, Vi, Irodijado, robinjom. On ovde bee u neku ruku gost, i zato sam ga nainio kapetanom. ao mi je to vie nije iv. Nego, zato ste osavili mrtvaca tu da lei, sklonite ga, ne bih da ga vidim, odnesite ga. VOJNICI (odnose le kroz kapiju desno) IROD: Ovde je hladno, duva vetar, zar ne, duva vetar? IRODIJADA: Ne, ne duva nikakav vetar. IROD: Ama duva, i neto kao udaranje krila, udaranje nekog ogromnog krila ujem u vazduhu. Zar Vi to ne ujete? IRODIJADA: Nikako. IROD: Sada ni ja vie ne ujem, ali uh to, bez sumnje to bee vetar; proao je. Ali ne, ba ga evo ujem ponova, ujete li i Vi to? umi kao lepranje krila... IRODIJADA: Niega nema, kad Vam kaem. Vi ste bolesni, hajdemo natrag. IROD: Ne, nisam bolestan, ali Vaa ki izgleda da je bolesna, kako bolna izgleda, Vaa ki, nikad je nisam tako bledu video. (On seda) TIGELIN I IRODIJADA (sedaju takoe) PA (seda ispred Irodijadinih nogu). IRODIJADA: Rekoh Vam ve, ne gledajte u nju. IROD: Nalite vina. (To i urade.) Salomo, hodi, i pij sa mnom malo vina. Evo moga skupocenog vina. Sam Car poslao mi ga je. Umoi cale crvene usne tvoje a onda daj mi pehar da iskapim. SALOMA: (sedei na desnoj kapiji) Nisam edna, Tetrare. IROD: ujete li kako mi odgovara Vaa ki? IRODIJADA: Ima potpuno pravo. to jednako samo u nju piljite? IROD: Dajte voe. (I to se dogaa) Salomo, hodi i jedi voe sa mnom. Voleo bih da vidim plod s tragovima tvojih zuba. Ugrizi samo malo od ovog ploda, a ostalo u tada ja pojesti. SALOMA: Nisam gladna. IROD: Vidite li kako ste je vaspitali, Vau erku! IRODIJADA: Moja ki i ja vodimo poreklo od kraljeva! A tvoj ded je uvao kamile i bio uz to lopov! IROD: Lae! IRODIJADA: Ti zna, da je to istina. IROD: Salomo, hodi, sedi kraj mene, dajem ti presto tvoje matere. SALOMA: Nisam umorna, Tetrare... IRODIJADA: No, sad vidite koliko joj je stalo do Vas. IROD: Donesite ta ja to hou - ne znam, no da, seam se,

GLAS JOHANANOV: Dolo je vreme; Gospod Bog na veli, to sam pretskazao obistinilo se. Dan o kome govorah osvanuo je. IRODIJADA: Uutkaj ga, neu da mu ujem glas. Stalno me rui. IROD: Nita protiv Vas ne ree. Osim toga, on je vrlo veliki prorok. IRODIJADA: Kojeta, ja ne verujem u proroke, zar neko moe da rekne ta e se desiti? Niko to ne zna; uz to me jednako vrea. Ipak Vas je, po mom miljenju, strah rd njega, da, da, znam ja to, Vi ga se bojite. IROD: Ne bojim ga se ni malo, uopte ja se nikoga ne bojim... IRODIJADA: Ipak, strah Vas je od njega. Ako nije tako, zato ga ne izdate Jevrejima koji ga trae evo ve esti mesec? PRVI JEVREJIN: Gospodaru, stvarno, bole bi bilo da nam ga izdate. IROD: Dosta s tim, ve sam vam odgovorio, neu vam ga izdati. On je sveti ovek, ovek koji je gledao Boga. PRVI JEVREJIN: Nemogue, niko nije video Boga posle Ilije, koji je bio poslednji koji je Boga video. U nae doba Bog se vie ne pojavljuje, i zato je u zemlji tolika nesrea. DRUGI JEVREJIN: Nikako nije ba sigurno da je i prorok Ilija video Boga. To to je on video bee senka Boja. TREI JEVREJIN: Bog se ne skriva, on se ispoljava u svim stvarima, kako dobrim tako i ravim. ETVRTI JEVREJIN: To se ne sme kazati, to je veoma opasno, to proizilazi iz aleksandriske kole gde se ui grka filozofija. A Grci su mnogoboci, i zar nisu ve jednom poklani bili. PETI JEVREJIN: Nikad se ne moe znati ta Bog dela jer njegovi putevi su tajanstveni. Moda je ono to nam se ini ravo dobro, a to nam izgleda dobro, ravo, ovek to nikad znati ne moe, zato se moramo svemu pokoriti. Bog je silan, on u isto vreme zadaje udarce i slabima i monima, ne tedi nikoga. PRVI JEVREJIN: Tako je, Bog je straan. On tue i slabe i jake, kao ljudi zrnevlje u avanu. Ali onaj ovek nije Boga nikad video. Od proroka Ilije niko nije Boga video. IRODIJADA: Zapovedi im da umuknu, dosadni u su mi. IROD: Ali ja sam uo gde govore da je ba Johanan va prorok Ilija. PRVI JEVREJIN: Ne moe biti, jer od dana kad je iveo prorok Ilija minulo je evo ve vie od tri stolea... IROD: Ali ima ljudi koji vele da je to prorok Ilija. PRVI NAZAREANIN: Ja sam uveren da je to prorok Ilija. PRVI JEVREJIN: Ne, nikako, nije on prorok Ilija. GLAS JOHANANOV: Svanuo je dan, Gospodnji dan, i na planinama ujem korake onoga koji e biti Izabranik Sveta. IROD: ta to znai Izbranik Sveta?

TIGELIN: To je naziv koji Caru pripada. IROD: Nee valjda tek Car doi u Judeju. Jue dobih pisma iz Rima, i u njima nema niega o tome. Ali Vi, Tigeline, Vi bejaste zimus u Rimu, pa zar niste uli nita o tome? TIGELIN: Doista, gospodaru, nita ne uh o tome. Ja sam Vam samo rekao da je to naziv. IROD: Pa Car i ne moe doi ovamo, on pati od kostobolje, vele da su mu noge kao u slona. A protiv toga govore i dravni razlozi, Rim naputen Rim izgubljen. Nee on doi. Ali najposle, on je Gospodar, ako bude hteo, on e i doi. Samo, ja u to ne verujem, da e doi. PRVI NAZAREANIN: Nije taj, o kome je prorok govorio, Cezar! IROD: Nije Cezar? PRVI NAZAREANIN: Ne, gospodaru! IROD: O kome je onda govorio? PRVI NAZAREANIN: O Spasitelju, koji se pojavio. PRVI JEVREJIN: Spasitelj se nije pojavio. PRVI NAZAREANIN: Pojavio se on, i ini uda na svakom koraku. IRODIJADA: Uh, uh, uda, ja ne verujem vie u uda, videla sam i suvie stvari. (Pau) Moju lepezu. PRVI NAZAREANIN: Taj ovek ini prava uda: na nekoj maloj svadbi, na primer, u jednoj varoici galilejskoj, pretvorio je vodu u vino. To su mi priali ljudi koji su tamo bili. Pa je, onda, dva gubavca pred kapernaumskom kapijom iscelio dodirnuvi ih rukom. DRUGI NAZAREANIN: Ne, ti to ih je kod Kapernauma iscelio, to behu dva slepca. PRVI NAZAREANIN: Ne, nije, to su bili gubavci; nego isceljivao je on i slepe; a videli su ga na nekom brdu kzko razgovara s anelima. SADUKEJ: Nema anela. FARISEJ: Anela ima, samo ne verujem da je taj ovek s njima govorio. PRVI NAZAREANIN: Puno naroda videlo ga je kako razgovara s anelima. SADUKEJ: Ne sa anelima... IRODIJADA: Kako sam nestrpeljiva pored ovot sveta, pravi su glupaci. (Pau.) No, moju lepez)? PA (donosi joj lepezu). IRODIJADA (Pau) Vi izgledate kao da ste sanjarili, nemojte sanjati, sanjari su bolesni. (Udari ga lepezom.) DRUGI NAZAREANIN: Da, pa se dogodi i udo s Jairovom erkom. PRVI NAZAREANIN: Dabogme, sasvim sigurno, neosporno. IRODIJADA: Ti ljudi tamo budale su, suvie blenu u mesec, naredi im da uute.

IROD: Kakvo je to udo s Jairovom erkom? PRVI NAZAREANIN: Umrla bee ki Jairova, a on ju je pozvao da oivi. IROD: On moe da oivljuje mrtve? PRVI NAZAREANIN: Da, gospodaru, on vraa u ivot umrle. IROD: Ja neu da on to ini, zabranjujem mu da to radi, ja to ne dozvoljavam, da se mrtvac oivi. LJudi ga moraju potraiti i rei mu da mu ja to zabranjujem, da mrtvace oivljuje. Gde boravi sad taj ovek? DRUGI NAZAREANIN: Gospodaru, on se bavi svuda, samo je vrlo teko pronai ga. PRVI NAZAREANIN: Vele da je sada u Samariji. PRVI JEVREJIN: I iz toga se moe zakljuiti da to nije nikakav Spasitelj, jer jedan Spasitelj nee nikad doi kod Samariana. Oni su prokleti, ne donose nikad u hram darove za rtvu. DRUGI NAZAREANIN: Samariju je skoro napustio, mislim da je ovih dana negde oko Jerusalima. PRVI NAZAREANIN: A ne, nije tamo, ja upravo stiem od Jerusalima. Ve se dva meseca ne uje o njemu nita. IROD: Ipak on se mora nai ma i poterom i mora mu se rei da mu ja ne doputam da mrtve oivljuje. Pretvarati vodu u vino, isceljivati gubave i slepe, to jo i moe ako hoe. Isceljivanje gubavih izgleda mi ak kao neko dobroinstvo. Ali ne sme umrle da oivljuje; bilo bi strano kad bi se oni koji su umrli opet pojavili. GLAS JOHANANOV: Bludnice, svaija nalonice, keri vavilonska, laljivih oiju od zlata! Ovako zbori na Gospod Bog: puino ljudska, navali na nju; narode, uzmi kamenje i kamenuj je! IRODIJADA: Ta zapovedi mu da umukne! GLAS JOHANANOV: etovoe Gospodnje, probodite je maevima, zgnjeite je vaim titovima! IRODIJADA: Sramno! GLAS JOHANANOV: Hou tako zemaljska bezakonja da uklanjam, da bi sve ene utuvile da ne ponove strahote one ene! IRODIJADA: ujete li ta kae protiv mene. Ta zar moete trpeti da tako vrea Vau suprugu? IROD: Ama on nije spomenuo Vae ime! IRODIJADA: Svejedno, Vi znate dobro da je njemu stalo do toga mene da narui, a ja sam, nije li tako, Vaa supruga? IROD: Dabogme, mila i draga Irodijado, Vi ste moja supruga, a pre toga bili ste supruga moga brata. IRODIJADA: Pa. Vi ste me iz njegovih ruku istrgli! IROD: Dabogme, ja sam bio jai; ali manimo se toga. Neu da govorimo dalje o tome. Zato je i prorok izrekao strane rei. Naposletku e nas jo

zbog toga snai nesrea. Zato ni rei vie o tome. Nego, blagorodna Irodijado, mi zaboravljamo nae goste. Nali mi, ljubljena moja, natoite vinom one prekrasne krage srebrne i onaj kristalni. Pijem u zdravlje Cara! Rimljani su ovde, zato se mora piti u Carevo zdravlje... SVI: iveo Cezar! iveo Cezar! IROD: Zar Vi ne opaate kako Vam je bleda ki? IRODIJADA: ta se to Vas tie, da li je ona bleda ili nije? IROD: Nisam je jo nikad video tako bledu. IRODIJADA: Ne piljite u nju jednako! GLAS JOHANANOV: Onoga dana sunce e biti tavno kao pokajniko ruho kostretno, mesec e biti krvav, a zvezde e padati na Zemlju kao nezrele smokve to padaju sa svojih drveta, i zemaljski kraljevi uplaie se. IRODIJADA: Ha, ha, volela bih da vidim dan o kom on bunca, kada e mesec biti krvav i kada e zvezde da padaju na Zemlju kao nezrele smokve. Taj prorok govori kao kakva pijanica. Ali ne mogu vie podneti zvuk njegovog glasa; odvratan mi je njegov glas. Ta naredi mu da prestane. IROD: Ne, ne, to to on kazuje ja ne razumem, ali moda je to neki znak! IRODIJADA: Ja ne verujem u znake. On govori kao da se napio. IROD: Moda se on samo napio vina Gospodnjeg. IRODIJADA: Kakvo je to vino? U kom vinogradu raa ono i na kakav se nain spravlja? IROD (od sada posmatra jednako Salomu) Tigeline, kad ste bili poslednji put u Rimu, je li govorio Car s Vama o... TIGELIN: O emu to, gospodaru? IROD: O emu? Pitao sam Vas, ne? Zaboravih ta sam hteo. IRODIJADA: Vi sad opet gledate u moju ker, nemojte da je posmatrate, ja sam Vam to ve rekla. IROD: Vi govorite sve isto. IRODIJADA: Ja to ponavljam. IROD: A vaspostavljanje hrama, o kome se toliko govorilo? Hoe li biti neto od toga? Zar ne, nestalo je zavese svetinje nad svetinjama? IRODIJADA: Ta Vi ste je sami uzeli, Vi ba ne znate ta govorite. Neu vie tu da sedim, hajdemo natrag. IROD: Zaigraj za mene, Salomo. SALOMA: Ne igra mi se, Tetrare. IROD: Salomo, keri Irodijadina, poigraj za mene... IRODIJADA: Ama ostavi je na miru. IROD: Nareujem ti da igra, Salomo.

SALOMA: Nije mi do igre, Tetrare. IRODIJADA: (smejui se) Vidite li kako Vas slua? IROD: ta me se tie da li e igrati ili nee? Meni je to svejedno, veeras sam srean, presrean, kao nikad do sada. PRVI VOJNIK: Tetrarh izgleda mraan, zar ne, izgleda vrlo mraan? DRUGI VOJNIK: Jeste, izgleda mraan. IROD: A zato kao i ne bih bio srean? Car, gospodar Sveta, gospodar svega, mnogo me voli. I sad mi je poslao skupocene poklone, a obeao mi je kralja Kapadokije, neprijatelja moga, pozvati u Rim, moda e ga u Rimu raspeti; jer on moe sve to hoe, Car; ta on je Gosiodar. Zato imam razloga da budem srean, i zbilja, jesam srean. Nikad jo nisam bio tako srean. Nita na svetu ne moe da pomuti moje zadovoljstvo. GLAS JOHANANOV: Na prestolu svome sedee, u purpur i skerlet odeven. U ruci svojoj drae zlatnu posudu, punu svojih nevaljalstava. Ali aneo e ga strmoglaviti, i crvi e ga izjesti. IRODIJADA (potsmevajui se) ujete li ta kae za Vas: crvi e Vas pojesti! IROD: Ne govori on o meni, nikad protiv mene: ne govori. On pria o kralju Kapadokije, mome zlotvoru, njega e to crvi da poderu. Nikad nije on, prorok, protiv mene govorio, osim onda kad sam se enio enom moga brata. A moda je i u pravu bio, jer u stvari, Vi ste neplodni. IRODIJADA: Ja neplodna? I to kaete Vi. Vi, to jednako blenete u moju erku, Vi, to hoete da je navedete da igra za Vae uveselenje! Zbilja, to je glupo, tako neto rei. Ja sam ve imala dete, Vi nikada niste stekli ni jedno, ni sa kojom od Vaih robinja. Vi ste dakle neplodni, ne ja! IROD: utite! Ja velim da ste neplodni. Niste me obdarili ni jednim detetom, zato prorok nae zajedniko ivljenje i naziva brakom rodooskvrnjivim, brakom nesrenim bojim se da je u pravu. sasvim izvesno, on je u pravu. Ali sada govoru o tome nije vreme, sada bih da sam srean, a ja to i jesam, veoma sam srean, niega nema to bi mi nedostajalo. IRODIJADA: Milo mi je zaista to ste veeras tako dobre volje. Takvi obino niste. Nego, ve je kasno, hajde da se vratimo, ne zaboravite da emo sutra, kad se bude raalo sunce, svi u lov. Jer Carevom poslaniku moraju se ukazati sve poasti, ne? DRUGI VOJNIK: Kako turoban izgleda Tetrarh. PRVI VOJNIK: Da, turoban izgleda Tetrarh. IROD: Salomo, zaigraj mi, Salomo. Molim te, zaigraj za mene, tako sam alostan veeras, jeste, veoma alostan sam veerae. Kad naioh ovde, ugazih u krv, to je rav zlak, i uh to sam sigurno uo udaranje krila po vazduhu, udaranje nekih ogromnih krila. Ne umem to da rastumaim, to sam tako tuan veeras, hajde, igraj Salomo, molim te. Ako mi bude igrala, ma ta da od mene zaeli da ima, dau ti. Ta zaigraj mi, Salomo, sve to hoe dau ti, pa bida goi polovina moje kraljevine!

SALOMA: (ustajui) Sve ete mi dati to od Vas zaitem, Tetrare? IRODIJADA: Nemoj da igra, keri moja. IROD: Sve, ma to bila i polovina moje kraljevine. SALOMA: Zaklinjete li se na to, Tetrare? IROD: Zaklinjem se, Salomo. IRODIJADA: Keri moja, ne igraj! SALOMA: ime se kunete, Tetrare? IROD: ivotom mojim, krunom mojom, bogovima mojim! Sve to zaeli, dau ti, pa neka to i polovina moje kraljevine bude, samo ako mi bude igrala. Oh, Salomo, Salomo, zaigraj mi! SALOMA: Vi ste mi se na to zakleli, Tetrare? IROD: Zakleo sam se na to, Salomo. SALOMA: Sve to od Vas zatraim, makar to bila i polovina Vae kraljevine? IRODIJADA: Ne igraj, keri moja. IROD: Pa, makar to bila i polovina kraljevine moje. Kako e lepa izgledati kao kraljica, ako ti se prohte da zatrai polovinu moje kraljevine. Zar ne, ona e biti vrlo lepa kao kraljica? Oh, kako je tu hladno, poduhuje neki hladan vetar, ujem ga! A u, vazduhu udaranje krila, ujem ga opet, s pomislio bi ovek da neka ptica, neka crna ptiurina lebdi nad terasom. Zato mi se ne gleda ta ptica? Kako je strano njeno lepranje, kako je grozan vetar od mahanja njenih krila, hladan je to vetar, ali nije, ba ni malo nije hladan, naprotiv, on je veoma topao, vreo, ah, znojim se, polivajte mi ruke vodom. (Robovi pritre) Dajte mi snega da gutam, skinite mi ogrta, brzo, smesta, ogrta mi skinite ne, ostavite ga. Venac mi zadaje bol, moj venac od rua. To cvee je kao eravica, izgore mi elo. (On uva venac s glave i baca ga na sto) Oh, najposle odahnuh, kako se samo crvene te liske, kao krv na beloj marami. No, ne smeju se u svemu nalaziti simboli. To ini ivot nemoguim. Bolje je bilo rei da je krv isto tako lepa kao i rue, bolje bi bilo to rei ali ne govorimo dalje o tome. Ja sam sada srean, presrean. A imam i pravo, zar ne? Jer vaa erka e mi igrati. Salomo, da mi igra, obeala si mi to. IRODIJADA: Ja neu da ona igra. SALOMA: Igrau za Vas, Tetrare. (Daje mig svojim robinjama, ove se penju uz stepenice.) IROD: ujete li ta eli Vaa ki, igrae za mene. To Vam ba alja, to ete da igrate za mene, Salomo, a posle igranja imajte na umu sve ono to hoete da zaitete od mene. A sve to Vi budete hteli, ja u Vam dati, pa neka to bude i pola moje kraljevine. Ja sam se na to zakleo, zar ne? SALOMA: Zakleli ste se na to, Tetrare. IROD: A ja nikad nisam pogazio svoju re. Nisam ja od onih to ne dre svoju re, ja ne mogu lagati, ja sam rob svoje rei, i moja re je kraljevska

re. Kralj Kapadokije uvek lae, zato on i nije pravi kralj. Kukavica je on. I novaca mi duguje, pa ne plaa. ak je uvredio mog poslanika, naneo mu je velike uvrede. Ali ja vrsto, verujem da e ga, kad doe u Rim, raspeti Car. Ne bude li tako, umree izjeden od crva. Prorok je to prorekao. No, Salomo, to okleva? SALOMA: ekam samo da mi moje robinje donesu mirise i sedam velova, i da mi skinu sandale s nogu. ROBINJE (vraaju se i prinose mirise i sedam velova; razvezuju Salomi sandale, skidaju s nje gornju odeu i obavijaju je velovima.) IROD: Igrae bosonoga? Oh, to ti valja, zaista valja. Noice tvoje bie ravne belim golubovima, belim cvetovima to na drvetu drhte - ali ta, zar po krvi da igra, jer tu je na ploe prosuta krv. Neu da ona igra po krvi. Bio bi to koban znak. IRODIJADA: ta Vas je briga, ako ba i zaigra po krvi, dosta ste na to ekali. IROD: ta me je briga? Oh, ta pogledajte mesec! Nije li se zacrveneo crvenilom krvi? Oh, prorekao je to prorok. Zar ne, on je to prorekao? Pa i Vi ste to uli? Mesec je rumen kao krv, zar Vi to ne vidite? IRODIJADA (potsmeljivo) Sasvim, jo kako vidim, i zvezde padaju kao nezrele smokve, zar ne? I sunce postaje tamno kao pokajnika kostret, i strah obuzima kraljeve zemaljske. To se bar primeuje, jednom je i prorok imao pravo, strah obuzima kraljeve zemaljske! Ipak dopustite Da se vratimo unutra, Vi ste bolesni, priae se po Rimu da ste ludi. Ja Vam kaem, hajdemo natrag! GLAS JOHANANOV: Ko je taj tu, to dolazi iz Edoma, to dolazi iz Boare u purpurnoj odei i koraa svemono, blistajui u sjaju ruha? Zato su ti haljine obojene skerletom? IRODIJADA: Vratimo se, glas toga oveka drai me ne moe biti vie. Ja neu da moja ki igra, kad on tu tako vie! Neu da igra, kad je Vi tako posmatrate, ukratko, neu da ona igra. IROD: Sedite samo mirno, gospoo kraljice, nije Vam to ni od kakve koristi, ja se ne vraam dok ona ne odigra igru. Poigraj, Salomo, igraj za mene! IRODIJADA: Ne igraj, keri! SALOMA: Spremna sam, Tetrare. MUZIKANTI (poinju svirku). ROBINJE (ue u polukrugu oko Salome, pevaju uz muziku neku monotonu melodiju, pljeskaju ivo rukama, i putaju glasne uzvike kad god se Saloma okrene u kovitlac). SALOMA: (igra igru sedam velova, a na kraju bez velova pada pred noge Irodu) IROD: Oh, divno je to, velianstveno! Vidite kako ona igra za mene, Vaa ki. Hodi, Salomo, da te nagradim. Ja nagraujem bogato igraice, pa u i tebe bogato nagraditi; sve u ti dati to zahteva. ta hoe da ima, reci? SALOMA: (kleei) Ja elim da mi se na srebrnoj zdeli donese...

IROD (smejui se) Na srebrnoj zdeli, dakako, na srebrnoj zdeli. arobna je ona, zar ne? Dakle, ta da ti se donese na srebrnoj zdeli, velika i divna Salomo, ti, najlepa od svih debojaka Judeje, ta da ti se na srebrnoj zdeli donese? Reci, ma ta to bilo, neka ti se doneee, moja blaga pripadaju tebi, dakle ta to, Salomo? SALOMA: (stajui na noge) Glava Johananova! ROBINJE (zaogru Salomu nekim ogrtaem.) IRODIJADA: Oh, u dobar as, keri moja! IROD (ustajui) Ne, ne! IRODIJADA: Keri moja, dobro si rekla! IROD: Ne, Salomo, ne, ti to ne trai. Ne sluaj tvoju mater; ona ti jednako daje same rave savete, ti ne sme da je slua. SALOMA: Ne sluam ja svoju majku. Za moje lino zadovoljstvo zahtevam ja na srebrnoj zdeli glavu Johananovu. Vi ste se zakleli, Irode, ne zaboravite to, Vi ste se zakleli! IROD: Znam, bogovima mojim zakleo sam se, znam dobro. Ali ja te molim, zatrai neto drugo od mene, polovinu moje kraljevine, ja u ti je dati. Samo ne trai ono to si mi malo as zaiskala! SALOMA: Ja zahtevam od Vas glavu Johananovu. IROD: Ne, nikako, neu. SALOMA: Zakleli ste se, Tetrare. IRODIJADA: Dabogme, Vi ste se zakleli, svi su Vas uli, pred svima ste se zakleli. IROD: Umirite se, ne govorim Vama. IRODIJADA: Potpuno je u pravu moja ki, to trai glavu onoga oveka. On je prosipao uvrede na mene, govorio je o meni gnusne stvari. Vidi se koliko joj je mati draga, zato ne poputaj, keri moja, on se zakleo, zakleo se. IROD: Mir, ne zborite mi vie. Pazi, Salomo, treba biti razborit, zar ne, ovek mora biti razborit? Ja nisam nikad bio nemilostiv prema tebi, uvek sam te eleo, moda i suvie. Strano je, grozno je to to od mene zahteva, nikako ne mogu da verujem da ti to misli ozbiljno. Glava obezglavljenoga gadna je, zar nije tako? To ne treba jedna devojka da vidi. Kakvo bi zadovoljstvo moglo to da ti priini? Nikakvo. Ne, ne moe ti to zahtevati; uj me za trenutak. U mene je jedan smaragd, veliki i okrugao, Cezarov ljubimac poslao mi ga je. Kad pogleda kroz taj kamen, moe da vidi stvari to se zbivaju negde u daljini. I Car ponese takav kamen kad ide u cirkus. Samo moj je vei, znam to sasvim izvesno, najkrupniji je to smaragd na celom svetu. NJega bi ti htela, zar ne? Zatrai ga od mene, da ga ima. SALOMA: Ja traim glavu Johananovu. IROD: Ama uj me, ti me ne slua, ta pusti me da ti objasnim, Salomo. SALOMA: Glavu Johananovu.

IROD: Ne, nikako, ti to nee, ti to samo kae da bi me ojadila, jer sam cele veeri ove gledao u tebe. Pa dobro, dodajem ja, muila me je tvoja lepota, uasno me je muila, i ja sam te suvie posmatrao, ali ja to vie neu initi. Ni stvari ni lica ne treba gledati. Samo u ogledalu treba ih posmatrati, jer ogledalo nam pokazuje samo maske. - Oh, vina, edan sam, - Salomo, ostanimo prijatelji. Pazi, ta htedoh samo rei, ta to bee ah, da, seam se, Salomo, ne, hodi blie, inae nee uti moje rei! Salomo, ta ti zna moje bele paunove, divne bele paunove to etaju po vrtu meu mirtama i kiparisima. Kljunovi su im zlatni i zrnevlje to zobaju zlatno je, a noge su im purpurnocrvene. Kad se oni razviu - padae kia, a kad naberu lepezasto repove - sijae mesec na nebu. Sve dvoje po dvoje hodaju oni meu kiparisima i tamnim mirtama, svakog uva po jedan rob. Ponekad se razlete iznad drvea, ponekad poivaju na rudini i oko jezerceta. Nikoji drugi kralj na celom svetu nema tako udesne ptice, pa ni sam Cezar. Pazi, pedeset tih paunova neka budu tvoji, oni e uvek biti oko tebe, i u njihovoj sredini bie kao mesec u nekom elikom sjajnom oblaku - neka tebi svi pripadnu, samo stotinu ih imam, a na celom svetu nema kralja koji bi imao takve paunove, pa ipak dau ih sve tebi. Samo me oslobodi moje rei, i ne trai ono to si traila. (On ispija pehar vina.) SALOMA: Dajte mi glavu Johananovu. IRODIJADA: Dobro eli, keri moja. A Vi ste smeni s Vaim paunovima. IROD: Mir, Vi se jednako derete, jednako kretite kao kakva ptica grabljivica. Ne treba jednako tako vikati. Mui me Va glas. utite, kad Vam kaem! Salomo, pomisli ta si uradila! Moda je taj ovek poslan od Boga, ja vrsto verujem u to da on dolazi od Boga; sveti je to ovek. Boji prst dotakao ga je. Strano je progovorio Bog kroz njegova usta. Kako u dvoru, tako i u pustinji, Bog je neprestano kraj njega. To je bar mogue. To se ne zna izvesno, ali mogue je da je Bog uz njega i s njim. Ako on umre, moe mene zadesiti nesrea. Jer on je objavio da e na dan njegove smrti snai zlo nekoga. A tu je mogao misliti samo na mene. Seti se, ja sam natrapao na krv, kad sam ovamo iziao. A posle uh udaranje krila po vazduhu, udaranje nekih ogromnih krila. Loi su to znaci! A sigurno ih je bilo i drugih, samo ih ja nisam opazio. Dakle, Salomo, ti to ne moe hteti, da mene zadesi zlo! Ti to nee, uj me dalje. SALOMA: Dajte mi glavu Johananovu! IROD: Pazi, ta ti me ne slua uopte. No, budi mirna, ja sam, kao to vidi, sasvim miran. Pouj me: ja ovde imam blato skrovito, koje nikad nije videla ni majka tvoja, izvanredno dragocen nakit. Imam bisernu ogrlicu na etiri reda, za bisere reklo bi se da su meseci nanizani na srebrnim zrakama, pedeset zarobljenih meseca, reklo bi se, na tananom zlatnom koncu. Nosila ih je jednom jedna kraljica na grudima koje su bile kao od slonove kosti. Ako ih ti ponese, bie lepa kao kakva kraljica. Imam ametiste, jedni su crni kao ino, drugi - crveni kao vino razvodnjeno. Imam ute topaze, kao tigrovske oi, topaze crvene kao golubije oi, a i zelene kao maije oi. Imam opale to plamte hladnim plamenom, koji rastuuju duu, a boje se noi. Onikse imam, koji izgledaju kao oi kakve mrtve ene. Imam selenite koji se menjaju prema menama meseca, a poblede

kad ih ogreje sunce. Safire imam, krupne kao jaje, plave kao plavo cvee, u njima se talasa more, a mesec nikad ne pomuti plavetnilo njihovih valova. Imam hrizolite i, berile, hrizoprase i rubine, sardonikse, cirkone i kalcedonite, i sve u ti ih dati, i jo mnogo kojeega kupiu ti uz to. Kralj indiski mi je tu skoro poslao etiri mahalice od papagajskog perja, a kralj nubljanski odoru od nojevog perja. Imam jedan biljur koji ene ne smeju da vide, a mladii samo onda ako bi ih neko ranije iibao prutom. U jednoj sedefskoj kutiji imam tri velianstvena tirkiza, njih kad ovek stavi na elo, moe videti stvari nevidljive, a kad ih u ruci ima, moe uiniti ene nerotkinjama. To su blaga neuvene vrednosti, bescena blaga. Ali nije to sve. U jednom malom ormanu od abonosa stoje mi dva pehara ilibarska, kao dve zlatne jabuke. Naspe li kakav zlotvor u te pehare otrova, zabele se kao jabuke rd srebra. U drugom pak ormaniu, s ilibarskim umetcima imam sandale ukraene inuvama; ogrtaa imam iz serske zemlje donetih i grivni optoenih crvenim granatima i nefritima, koje ode poreklo iz Eufrata grada - ta hoe dakle, Salomo, reci mi, sve to poeli ja u ti dati. Sve u da ti dam to hoe, samo jedno ne. Dau ti sve to imam, osim jednog ivota. Imaj i prvosveteniki ogrta, pa ak i zavesu svetinje nad svetinjama! JEVREJI (preneraeni) SALOMA: Daj mi glau Johananovu. IROD (klone na svoju stolicu) Ko bi joj dao ovo to trai? Ona je zbilja edo svoje matere., PRVI VOJNIK (se priblii) IRODIJADA (skine prsten smrti s ruke Tetrarhove i prui ga vojniku, koji ga odmah preda delatu) DELAT (je zbunjen) IROD: Ko je uzeo moj prsten? Jer bio je jedan prsten na mojoj desnici. Ko mi je popio vino? Jer bilo je vina u mome peharu. Bee pun vina, i neko ga je ispio. Oh, ja u to vrsto verujem da e nekoga snai zla kob. DELAT (silazi u cisternu. Opet se uje zveket lanaca i vrata kako su se zalupila). IROD: Vaj, zato sam dao re? Nikad kralj ne treba da daje svoju re; ako je dri, strano je, a ako je ne dri, ni to nije manje strano IRODIJADA: Meni se ini da je moja ki dobro postupila. IROD: Ja sam siguran da e se dogoditi neka nesrea. SALOMA (naginje se preko ivice cisterne i oslukuje) Ni glasa da pusti, ne ujem nita, to li ne vie taj ovek? Kada bi doao neko mene da ubije, ja bih vikala, ja bih se branila, ne bih to dopustila - dotuci, delate, dotuci, kad ti kaem - nita ne ujem - caruje grozno utanje. Ah! Neto pade na tle. uh da pade neto. On se prestravio, rob, nije valjda ispustio svoj ma. Ne usuuje se da ga ubije. Kukavica je on, taj rob, moraju se poslati Vojnici. (Ona opaa Irodijadinog paa i obraa se njemu.) Hodi ovamo, ta ti si bio prijatelj onoga pokojnika, zar ne? Mrtvih jo nije dosta. Reci

vojnicima, neka siu i iznesu mi ono to sam zahtevala, to mi je Tetrarh obeao, to mi pripada. PA (uzmie natrag) SALOMA: (obraa se vojnicima) Vojnici, hajdete, siite i donesite mi glavu onoga oveka. VOJNICI (uzmiu natrag). SALOMA: Tetrare, Tetrare, zapovedite ve jednom da mi se donese glava Johananova! (Velika crna miica, delatova ruka, prua se iz cisterne, drei na srebrnoj zdeli glau Johananovu. Saloma je zgrabi, Irod prikriva svoju glavu ogrtaem, Irodijada se smei i hladi se. Nazareani padaju na kolena i mole se.) Oh! Ti ne htede da mi da tvoja usta, da ih ljubim, Johanane; sad u ih ljubiti, zubima u ih gristi kao zreli plod. Jeste, ljubiu ih sada, tvoja usta, Johanane. Zar ti; to nisam rekla, sad u te ljubiti? Ali zato me ne pogleda, Johanane? Tvoje oi, koje tako strane behu, koje sevahu tako prezrivo, zatvorile su se. Aj! zato su one zaklopljene sada? Otvori ih! Digni tvoje one kapke, Johanane! Zato me ne pogleda, da te nije strah od mene, Johanane, te me ne gleda? A tvoj jezik, iz koga je kao iz gujinog ikljao otrov, ne kazuje sada vie nita, Johanane, ta crvena zmija koja me je obalila otrovom: Ta to je udno, zar ne? Kako to da se ta mrtva guja ne mie vie? - rugao si mi se, Johanane, odbio si me, govorio si o meni s toliko prezrenja. Ophodio si se prema meni kao prema bludnici kakvoj, prema meni, Salomi, keri Irodijadinoj, princezi judejskoj, a eto, Johanane, ja jo ivim, a ti si mrtav, i ta tvoja glava pripada meni, ja mogu sad s njom da inim ta hou. Mogu je baciti psima i pticama nebeskim oh, Johanane, Johanane, ti bejae jedini ovek koga sam igda volela. Od svih ostalih gnuala sam se samo. A i lep si bio. Telo tvoje liilo je na stub od slonovae na srebrnom podnoju, izgledalo je kao gradina puna groa i srebrolistih krinova, bilo je kao neki toranj srebrni, ukraen titovima od slonove kosti. Nita na celom svetu nije bilo tako belo kao tvoje telo, nita na svetu nije bilo tako crno kao tvoje kose i nita na Zemlji nije bilo tako crveno kao tvoja usta. Tvoj glas bee rtvenik sa koga se ire dragoceni mirisi, a kad bih te pogledala, zabrujali bi mnome udesni zvuci. Oh, zato me nisi pogledao, Johanane! Rukama i grdnjama svojim sakrio si mi svoje lice. Pred oima svojim drao si veo, kao onaj koji hoe samo svog Boga da gleda. I ti si gledao njega. tvoga Boga, Johanane, mene, mene ti nikad nisi video. Jer da si, ti bi me ljubio. Ja sam tebe videla, Johanane, i ja sam te ljubila. Oh, kako sam te ljubila! Ja te jo ljubim, Johanane, tebe jedino, edna sam tvoje lepote, gladna tvoje ljubavi. Ni vino ni voe ne mogu da utole moju elju. ta da inim sada, Johanane? Ni reke ni mora ne mogu da ugase moju ljubav. Princeza bejah ti si me prezreo, devica bejah ti si me uinio enom nevina bejah ti si mi zapalio krv vatrom. Oh, Johanane, zato me nisi pogledao? Da si, ti bi me ljubio. Znam dobro, ti bi me ljubio, jer tajna ljubavi vea je od tajne smrti. Samo u ljubav sme se gledati. IROD: Gnusna je Vaa ki, suvie gnusna. To to je ona uradila vaistinu je veliko zloinstvo, zacelo zloinstvo prema nekom nepoznatom Bogu. IRODIJADA: Ja odobravam delo moje keri i ostajem sad tu.

IROD (ustajui) To govori rodooskvrniteljka. Hajdete; ja tu vie ne ostajem, hajdete, kad vam kaem, ja znam, ovde e se dogoditi zlo. Manase, Izaare, Ozijase, utulite buktinje, nita vie neu da vidim, i neu da me iko vidi. Ugasite buktinje, pokrite mesec, uklonite zvezde, skrimo se i mi u na dvor, Irodijado, poinje da me obuzima uas. (Svi polaze i idu kroz portal i stepenicama u dvor.) ROBOVI (gase buktinje, zvezda nestaje, jedan veliki oblak zaklanja mesec, na pozornici je potpun mrak) TETRARH (poinje da se penje uz stepenice) GLAS SALOMIN: Sad sam ti ih izljubila, tvoja usta, Johanane, tvojih usta naljubila sam se. Gorak ukus usne tvoje imaahu, bejae li to ukus krvi, bejae li to ukus ljubavi? Kau da je ljubav gorka ali svejedno, svejedno, ja sam ih izljubila, tvoja usta, Johanane, ljubila sam tvoja usta! (Jedan meseev zrak osvetli Salomu.) IROD (okree se i spazi je) Ubite ovu enu! VOJNICI (ispadaju pred Salomu i smode je svojim titovima). Kraj