You are on page 1of 24

Porez na dohodak graana u Srbiji

Osnovni elementi poreza


Poreski obveznik
Ko je prema Zakonu obavezna da porez plati ...razlikuje se od poreskog platca

Poreska osnovica (predmet oporezivanja)


Na ta se porez plaa?

Poreske olakice
Da li postoje izuzea/osloboenja od opteg reima oporezivanja?

Poreske stope
Koliko poreza treba da se plati?

Oporezivanje dohotka graana u Srbiji (svi elementi) ureeno Zakonom o porezu na dohodak graana

Pojam i definicija dohotka


Dohodak je novana vrednost neto poveanja mogunosti potronje pojedinca u odreenom periodu (Haig-Simonsova definicija) Sledi, dohodak je jednak zbiru stvarne potronje i neto prirasta imovine Pri utvrivanju dohotka odbijaju se trokovi koji su nastali pri njegovom sticanju Hejg-Sajmonosova definicija dohotka ukljuuje uobiajene elemente, kao to su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od kapitala, dohodak od imovine i dr.

Hejg-Sajmonsova definicije ukljuuje u dohodak i neke nekonvencionalne elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije, socijalnu pomo, pomo nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u naturi i dr.
3

Neki praktini problemi pri primeni Hejg-Sajmonsove definicije


Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suoava se sa praktinim problemima, kao to su:
utvrivanje nunih trokova koji su nastali pri sticanju dohotka je komplikovano merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teko, naroito kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima imputirani dohodak od trajnih potronih dobara se teko meri usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati

Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma


Iako postoje tekoe u primenu Hejg- Sajmonsovog kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori politike treba da tee Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje horizontalne pravinosti, jer jednako tretira sve dohotke: kritiari: osporava se pravinost, jer se jednako tretiraju nejednaki pojedinci Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer jednako tretira sve vrste dohotka: kritiari: neutralnost ne minimizira ist gubitak, minimizacija istog gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu
5

Vrste novanog dohotka koje se najee ne oporezuju


U veini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici novanog dohotka: minimalni neoporezivi deo dohotka kamate na dravne i lokalne obveznice nerealizovani kapitalni dobici doprinosi poslodavca penzijskim fondovima neke vrste tednje (npr. ivotno osiguranje) Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetiki porez na dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje do zemlje: standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potrebna dokumentacija) nestandardni odbici (trokovi zdravstevnih usluga, rashodi po osnovu poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr.)
6

Poreski obveznik
Poreski obveznici su fizika lica:
rezidenti Srbije - plaaju u Srbiji PDG na dohodak ostvaren u Srbiji i svetu nerezidenti - plaaju u Srbiji PDG samo na dohodak ostvaren u Srbiji
Lice koje u Srbiji provede due od 183 dana u periodu od 12 meseci Lice koje ima centar poslovnih i ivotnih interesa u Srbiji (npr. zaposleno je u Srbiji ili mu porodica ivi u Srbiji)

Ko je poreski rezident Srbije?

Predmet oporezivanja
Meoviti sistem oporezivanja dohotka graana u Srbiji:

svi prihodi, osim nekih izuzetaka, oporezuju se cedularno tokom godine lica koja ostvare prihod iznad odreenog nivoa plaaju dodatni godinji porez na dohodak

Predmet oporezivanja

dohodak (zbir prihoda ostvarenih u toku kalendarske godine, umanjen za trokove povezane sa ostvarivanjem dohotka)

Oporezivi dohodak je manji od zbira prihoda po osnovu:


trokova vezanih za ostvarenje dohotka izuzimanja odreenih prihoda od oporezivanja ostalih oslobaanja i olakica

Predmet oporezivanja
U okviru PDG oporezuju se sledei prihodi:
Zarade Prihodi od samostalne delatnosti Prihodi od autorskih prava, intelektualne svojine i sl. Prihodi od poljoprivrede i umarstva Prihodi od kapitala Prihodi od nepokretnosti Kapitalni dobici Ostali prihodi

Brojne vrste prihoda uglavnom socijalnog i humanitarnog karaktera (npr. socijalna pomo, penzije i invalidnine, otpremnine, uenike i studentske stipendije, premije i regresi za poljoprivredu i dr.) izuzete su od oporezivanja
9

Porez na zarade
Zarada ini preko 80% oporezivih prihoda fizikih lica u Srbiji
Porez na zarade uestvuje sa oko 77% u prihodima od poreza na dohodak

Poreski obveznik

...je fiziko lice koje ostvaruje zaradu


...a poslodavac je poreski platac

Poreska osnovica

...je bruto zarada i druga lina primanja iz radnog odnosa umanjeni za neoporezivi iznos

Neoporezivi minimum u 2010. iznosi oko 6.554 hiljada dinara

Poreska stopa - proporcionalna i iznosi 12%


Poreska oslobaanja
relativno brojna, ali nisu bilansno znaajna (prevoz do posla, dnevnice, smetaj na slubenom putu, premije dobrovoljnog penzijskog osiguranja do odreenog limita i dr.)

10

Doprinosi za socijalno osiguranje


Pored poreza, na zarade se plaaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
...platac doprinosa je poslodavac

Osnovica za obraun doprinosa:


Bruto zarada (ne umanjuje se za neoporezivi iznos) Najvia osnovica za obraun doprinosa petostruka prosena zarada u Srbiji Najnia osnovica za obraun doprinosa 35% prosene zarade u Srbiji

Stope doprinosa:
Penzijsko i invalidsko osiguranje 22% (11% na teret zaposlenog i 11% na teret poslodavca) Zdravstveno osiguranje 12,3% (6,15% na teret zaposlenog i 6,15% na teret poslodavca) Osiguranje za sluaj nezaposlenosti 1,5% (0,75% na teret 11 zaposlenog i 0,75% na teret poslodavca)

Obraun poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje


1. 2. 3. 4. 5. 6. Neto zarada Porez na zaradu [(4)-6.554] x 12%

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (4) x 17,9%***


Bruto zarada (1)+(2)+(3) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (4) x 17,9%*** Ukupan troak poslodavca (4)+(5)
12

***Osim u sluaju kada je bruto zarada via od najvie osnovice za obraun doprinosa. U tom sluaju osnovicu za obraun doprinosa predstavlja ta najvia osnovica, koja je jednaka petostrukoj prosenoj mesenoj zaradi u Srbiji

Primer obrauna poreza i doprinosa na zaradu


Zarada (nia od najvie osnovice za doprinose) 102,790 11,548 162,775 102,790 18,399 11,307 Zarada (via od najvie osnovice za doprinose) 231,554 27,000 162,775 162,775 29,137 17,905

RB

Opis

1 2 3 4 5 5.1

Mesena bruto zarada Porez na zaradu {[(1)-6.554]x12%} Najvia osnovica za doprinose Osnovica za obraun doprinosa Doprinosi na teret zaposlenog (5.1+5.2+5.3) Penzijsko i invalidsko osiguranje (4 x 11,00%)

5.2
5.3 6

Zdravstveno osiguranje (4 x 6,15%)


Osiguranje za sluaj nezaposlenosti (4 x 0,75%) Neto zarada (1) (2) (5)

6,322
771 72,842

10,011
1,221 175,417

7
7.1 7.2

Doprinosi na teret poslodavca (7.1+7.2+7.3)


Penzijsko i invalidsko osiguranje (4*11,00%) Zdravstveno osiguranje (4*6,15%)

18,399
11,307 6,322

29,137
17,905 13 10,011

Porez na prihode od samostalne delatnosti


Predmet oporezivanja Poreski obveznik
prihod ostvaren pruanjem profesionalnih usluga kao i od drugih delatnosti, koji nije oporezovan po drugom osnovu preduzetnik (npr. frizeri, advokati...)

Poreska osnovica - oporeziva dobit koja se utvruje:

u skladu za Zakonom o porezu na dobit (preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstavu) ili Zakonom o porezu na dohodak graana (preduzetnici koji vode prosto knjogovodstvo)

Poreska stopa iznosi 10% Poreske olakice se odobravaju na nain definisan 14 Zakonom o porezu na dobit

Porez na prihode od samostalne delatnosti


Mogunost paualnog oporezivanja
za lica koja nisu u stanju da vode poslovne knjige ili bi im voenje knjiga otealo obavljanje delatnosti

Paualni prihod i iznos poreske obaveze odreuje Poreska uprava Pravo na paualno oporezivanje nemaju:
Osnivai ortakih radnji Preduzetnici koji ostvaruju prihod iznad odreenog iznosa (sada preko 3 mliona dinara) Obveznici PDV, i dr.

15

Porez na prihode od autorskih prava, intelektualne svojine i sl.


Poreski obveznik
fiziko lice imalac prava ili naslednik koji ostvaruju prihod po ovom osnovu

Poreska osnovica

neto prihod (bruto prihod umanjen za stvarne ili normirane trokove koji iznose 34-50% bruto prihoda)
... a efektivna?

Nominalna poreska stopa iznosi 20%

Nema poreskih oslobaanja

... ali postoji mogunost vremenskog razgranienja prihoda do 5 godina


16

Porez na prihode od kapitala


Predmet oporezivanja Poreski obveznik

prihodi od kamata, dividendi, udela u dobiti... fiziko lice koje ostvaruje te prihode

poreski platac je preduzee koje isplauje dividendu

Poreska osnovica - ostvareni prihodi


Poreska stopa iznosi 10% Poreska oslobaanja
kamate na dinarsku tednju i prihod od hartije od vrednosti drave i NBS
17

Obraun poreza na dohodak fizikih lica po osnovu dividende


Vrsta prihoda 1. Bruto prihod 2. Poreska osnovica 3. Poreska stopa 4. Poreska obaveza (2) x (3) Dividenda 10.000 10.000 10% 1.000

18

Porez na prihode od nepokretnosti


Poreski obveznik primalac prihoda Predmet oporezivanje Poreska osnovica
Poreski platac primalac prihoda (ako je zakupac fiziko lice), tj. zakupac (ukoliko je zakupac pravno lice) prihodi od izdavanja nepokretnosti u zakup ili podzakup bruto prihod umanjen za normirane trokove od 20% A efektivna?

Poreska stopa iznosi 20%


Nema poreskih oslobaanja

...ali postoji mogunost vremenskog razgraniavanja (do pet godina) za unapred naplaeni prihod 19

Obraun poreza na dohodak fizikih lica po osnovu davanja u zakup nepokretnosti Vrsta prihoda 1. Bruto prihod 2. Normirani trokovi (1) x 20%

Davanje u zakup nepokretnosti 10.000


2.000

3. Poreska osnovica (1)-(2)


4. Poreska stopa 5. Poreska obaveza (3) x (4)

8.000
20% 1.600

20

Porez na kapitalne dobitke


Predmet oporezivanja
kapitalni dobitak koji se definie kao razlika izmeu prodajne i revalorizovane nabavne cene

oporezuje se realizovani dobitak prilikom prodaje:


prava vlasnitva nad nekretninama udela i vlasnikih hartija od vrednosti i dr.

Poreska osnovica

pozitivna razlika izmeu prodajne cene i revalorizovane nabavne cene

Prodajna cena je ugovorene cena ili cena koju odredi poreski organ (ako je ugovorena cena manja od trine)

Poreska stopa iznosi 10%

Mogunost prebijanja kapitalnih dobitaka i kapitalnih gubitaka, kao i prenoenje gubitaka u naredni period (do pet godina)
Poresko oslobaanje
pri prodaji nekretnina, ako poreski obveznik ostvareni prihod iskoristi 21 za reavanje stambenog pitanja (sopstvenog ili lanova porodice)

Porezi na ostale prihode


Ostali prihodi

od izdavanje pokretnih stvari u zakup, dobitaka od igara na sreu, od osiguranja lica, prihodi sportista i sportskih strunjaka i dr.

Poreski obveznik - fiziko lice koje ostvruje navedene prihode


Poreski platac isplatilac prihoda

Poreska osnovica

ostvareni bruto prihod umanjen za normirane trokove

Kod igara na sreu nema normiranih trokova, ali postoji minimalni iznos za oporezivanje
22

Poreska stopa iznosi 20%

Godinji porez na dohodak graana


Poreski obveznici su:
rezidenti, dravljani Srbije, koji su ostavrili dohodak vei od trostrukog iznosa godinje prosene zarade rezidenti, stranci i lica zaposlena u domaim preduzeima na radu u inostranstvu, koja su ostavrila dohodak vei od iznosa petostruke prosene godinje zarade u Republici

Godinji PDG u Srbiji plaa oko 17 hiljada ljudi (<1% ukupnog broja poreskih obveznika) Predmet oporezivanja
zbirni iznos svih oblika prihoda osim prihoda od kapitala, kapitalne dobiti i dobitaka od igara na sreu Zbirni godinji prihod umanjen za porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje plaene tokom godine, kao i za neoporezivi deo dohotka
23

Dohodak za oporezivanje

Godinji porez na dohodak graana


Poreska osnovica - razlika izmeu dohotka za oporezivanje i linih odbitaka:
Za poreskog obveznika u iznos od 40% od prosene godinje zarade u Srbiji Za svako izdravano lice u iznosu 15% od prosene godinje zarade u Srbiji Navedeni odbici mogu da iznose najvie 50% dohotka za oporezivanje

Poreske stope su progresivne i iznose:


10% - do nivoa estostruke prosene godinje zarade, odnosno 15% na iznos preko estostruke prosene godinje zarade 10% do nivoa osmostruke prosene godinje zarade, odnosno 15% na iznos preko osmostruke prosene godinje zarade (za rezidente strance i rezidente graane 24 Srbije upuene na rad u inostranstvo)