You are on page 1of 25

OPTA BAKTERIOLOGIJA

RAZMNOAVANJE BAKTERIJA
Binarna fisija je najei nain
razmnoavanja bakterija, koji podrazumijeva dijeljenje elije majke na dvije elije kerke. To je aseksualni reproduktivni proces. Diobu elije pokree kompletna replikacija DNK.

RAZMNOAVANJE BAKTERIJA
Prije diobe elijska masa i veliina
bakterija se poveavaju. Prvo dolazi do stvaranja krune pregradeseptuma koji se poveava, urasta u citoplazmu i dovodi do dijeljenja elije. Svaka nova elija sadri sve dijelove kao i elija majka. Bakterije se dijele veoma brzo-na svakih 10-20 minuta.

Dioba bakterija

RAZMNOAVANJE BAKTERIJA
Stalnom diobom i uz dovoljno hranjivih
materija od 1 bakterijske elije (jedva vidljive uz pomo mikroskopa) e nastati 1 bakterijska kolonija (vidljiva golim okom) za 18-24 sata. Kolonije rastu na hranjivim podlogama na kojima imaju dovoljno hranjivih namirnica i ostalih faktora koji utiu na razmnoavanje.

Bakterijska kolonija

FAKTORI RAZMNOAVANJA
Hranjive supstance dobijaju iz hranjivih
podloga (C, N, H, H20, P, S)

FAKTORI RAZMNOAVANJA
1. 2. 3. 4.
KISEONIK U zavisnosti od potrebe za kiseonikom, bakterije se dijele u 4 grupe: Striktno aerobne ( ne mogu da ive bez O2) Mikroaerofilne-ive u sredini sa minimalnom koliinom slobodnog O2) Fakultativno anaerobne-mogu ivjeti u prisustvu O2, ali im nije neophodan za preivljavanje) Striktno anaerobne-mogu rasti samo u atmosferi bez prisustva kiseonika jer nemaju enzime koji prerauju slobodne kisonine radikale)

FAKTORI RAZMNOAVANJA

TEMPERATURA U odnosu na optimalnu temperaturu rasta dijele se na: Psihrofilne-rastu na niskim temp. (10-20C) Mezofilne- rastu na 30-40C ( bakterije patogene za ovjeka) Termofilne- rastu na visokm temp.(60-65 C)

FAKTORI RAZMNOAVANJA
pH sredine Veina bakterija ima uzak raspon

optimalnog pH na kojem rastu. Veina bakterija su neutrofilne (pH 7,27,4) Acidofilne rastu na kiseloj podlozi uz nizak pH 5-5,5 Bazofilne bakterije rastu u baznoj sredini uz visok pH 8-8,5.

KRIVA RAZMNOAVANJA
Rast bakterija se sastoji iz 6 faza koje su prikazane
krivom razmnoavanja. 1. lag faza-period adaptacije i prilagoavanje na novu sredinu 2. faza ubrzanog rasta- intenzivno razmnoavanje i poveanje broja bakterija 3. faza eksponencijalnog rasta-faza optimalnih uslova rasta 4. faza usporavanja rasta-zbog smanjenja hranjivih sastojaka i nagomilavanja toksinih produkata metabolizma 5. stacionarna faza-zaustavljen rast zbog nedostatka hrane 6. faza ubrzanog uginua- iscrpljivanje hranjivih suspstanci, vie ih umire nego to ih se dijeli

KRIVA RAZMNOAVANJA

STERILIZACIJA
Postupak potpunog unitavanja svih ivih
mikroorganizama (vegetativne elije i spore). Metode sterilizacije su hemijska (etilen oksid, formaldehid, persiretna kiselina) i fizika metoda (toplota, UV i jonizujue zrake, filtracija).

FIZIKE METODE STERILIZACIJE

Sterilizacija vlanom toplotom (kuvanje,


pasterizacija, tindalizacija, Kohov lonac i autoklav) dovodi do unitavanja proteina. Sterilizacija suvom toplotom (arenje, opaljivanje, spaljivanje, suvi sterilizator) dovodi do oksidacije gradivnih elemenata i smrti elije.

Suvi sterilizator
Sterilizacija suvim vrelim vazduhom na
temperaturi od 160C (2 sata), 170C (1 sat) ili 180C (pola sata). Samo potupno suvi predmeti od stakla i porcelana.

TOPLOTA
Kuvanje (100C tokom 15 min.) Pasterizacija (u industriji hrane)- preivljavaju spore! Moe se izvoditi na 62,8C tokom 30 minuta ili na 71,7 C
tokom 15 sekundi. Tindalizacija u vodenom kupatilu tokom 30 minuta na 56 C. Poslije se materijal stavlja u termostat na 37C i ovo se ponavlja tri dana. Da bi se omoguilo sporama da isklijaju i da se onda unite bakterijski oblici. Ovako se steriliu tenosti koje bi visoka temperatura otetila

Autoklav
Sterilizacija se vri vodenom parom pod
pritiskom. Autoklav ima komoru u kojoj se vazduh zamjenjuje vodenom parom pod pritiskom. Sterilie se sve to dobro podnosi vlagu i visoku temperaturu: staklo, termostabilna plastika, guma, bakterioloke podloge.

Zraenje
UV zraenje i jonizujui zraci UV zraci dovode do stvaranja pirimidinskih
dimera i dolazi do prekida sinteze DNK. UV zraenje je najee samo dezinfekcija! Jonizujui zraci dovode do prekida u lancima DNK i jedan su od najefikasnijih metoda sterilizacije. Mogu mijenjati boju, okus, miris proizvoda. Neophodne su posebne mjere zatite.

Filtracija
Koristi se za uklanjanje mikroorganizama
iz tenosti i vazduha. Filteri koji se koriste mogu biti membranski i duboki filteri sa porama prenika 0,2m. Za sterilizaciju vazduha u prostorijama.

Hemijske metode sterilizacije


Preporuuje se upotreba etilen oksida Za materijale koji se ne mogu sterilisati
toplotom Mogu se koristiti i glutaraldehid, persiretna kiselina i formaldehid

Dezinfekcija
Metod koji smanjuje broj ivih
mikroogranizama njihovim uklanjanjem ili ubijanjem. Sterilizacija je apsolutan pojam! Dezinfekcija- tri stepena dezinfekcije (visok, srednji i nizak)

Kontrola sterilizacije
Fizike (sat, manometar, termometar) Hemijske (jodoform, antipirin) Bioloke metode (spore) Bioloki metod najpouzdaniji!

Faktori koji utuu na dezinfekciju


Priroda predmeta koji se dezinfikuju Vrsta i koncentracija dezinficijensa Duina dejstva Temperatura Prisustvo organskih materija (svi predmeti
moraju biti isti i oprani, bez naslaga i prljavtine) Vrste mikroorganizama

Metode dezinfekcije
Hemijske metode (dezinficijensi za neive
predmete i antiseptici za kou, sluznice i tkiva) Fizike metode (kuvanje, pasterizacija, UV zrake) Dezinficijensi djeluju tako to oteuju proteine (enzime) i elijske ovojnice. Dezinficijensi i antiseptici su ista jedinjenja s tim to se obino u niim koncentracijama koriste kao antiseptici.