1

Лектире
2

Борисав Станковић

КОШТАНА
КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА СА ПЕСМАМА

2

Лица

Хаџи-Тома
Стојан, син му
Арса, председник општине
Митка, брат Арсин
Марко, воденичар Томин
Магда, жена Маркова
Полицаја, старешина над пандурима
Пандур
Кмет цигански
Гркљан, Циганин, свирач, отац Коштанин
Курта, цигански пандур
Ката, жена Хаџи-Томина
Стана, кћи Хаџи-Томина
Васка, кћи Арсина
Коца, другарица њина
Коштана, Циганка, певачица и играчица
Салче, мати јој
Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање. Садашњост.

3

Изнад прозора свуда рафови препуни поређаних сахана. Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима. тзв. певајући и играјући. опкољен сребрцим и златним хаџијским јерусалимским иконама из Свете Горе. узиданим орманима. обешени разни златом. У собу рупи пуно девојака кличући. а с леве и с десне стране широки прозори са дрвеним решеткама. неке шоље од кафе место чампара. У углу собе је мањи иконостас са запаљеним кандилом. Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа. Око икона ките сувог босиљка од шкропљења светом. Зидови собе су у „долапима”. граја. Са улице допире свирка.Први чин В елика пространа гостинска соба Хаџи-Томине куће. 4 . По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. крштеном водом. сребром и срмом везени пешкири. улични зид са великом двокрилном на свод капијом и цео крај вароши са разасутим крововима кућа. А то све надвисује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. прорешетаним врховима и гранама дрвећа из башта. Пећи. Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима. Таванице ишаране круговима од разнобојних резбарија из чијих средина висе вештачки израђене кришке лубенице. Око ћилима уза зид. Отворена двокрилна стаклена врата. миндерлуци. Иза њих назире се башта. и венчићи од духовских црквених трава. ударајући у њих. између прозора. По зидовима. „чупавцима”. диње и међ њима повешано суво грожђе и жуте дуње са увелим лишћем. Рила. Дан се смирује. сребрних послужавника и зарфова за шоље од кафе. покривени дугачким ћилимом и јастуцима црвене боје. за чување празничког одела. Неке узеле тепсије место дахира.

) КОЦА (цикне држећи се за образ): Јао.. Изгоре ме. аливећ раздрага-но. боли! ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти. Ходи да играмо и да певамо! ОСТАЛЕ. твоја лепотиња. изгоро’ за тебе... изеде ме! – Ала си ти. Васка. (показујући јој на образ): Кад би те он пољубио. леле. твоја красотиња. голицајући је и штипајући): Овамо ти! КОЦА (отимајући се од Васке. врата. Шано. ВАСКА (задржава Коцану. твоја лепотиња. ходи и ти овамо. 5 . Шано. отвори ми.. Боли ме.. – ох леле. страсно): Пусти ме. боли. ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо. мори. А кад би те он место мене?. како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби. Васка! А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест. да ти дам дуката. отвори ми врата. Шано. чекај! Гле.ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано. не стискај!. Васка! Јао.. онда?.

Нико нас неће моћи гледати. Васка?. уплашено звера око себе): Ћути слатка. СТАНА (слушајући им песму. ви сви певате и играте (окреће се уплашено око себе): а ја сама! Нигде никога код куће нема. А бата..) Улази СТАНА ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти. прек. Васка. не! Из баште се чује песма и игра. с том Коштаном.. Сами. Стано. већ знаш љут. он никако и не долази. ни брат.КОЦА (запушавајући Васки уста. (Одлази бежећи. Све тамо. СТАНА (отимајући се): Нећу. ВАСКА (прекорно): Хајде.. Отац љут... бесан. брише сузе) ВАСКА: А што плачеш? СТАНА: Па како да не. Ето.. нећу! (плачно): Сами смо код куће. Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу. код нас и у нашој башти играћемо.. са нама да певаш и да играш. Отац. Ни отац. ВАСКА: А што? А тебе због њега страх? 6 .. чуће ко!.

онда ко би њој по три пара хаљина кројио и не дукатима већ дублама је китио? СТАНА (уплашено. наш брат. (погледа на улицу. ВАСКА (јетко): А. ћути! Знаш добро какав је отац. Васка. А нарочито он. А тамо.. А што он да је? Е. није он досада већ све чуо. сви. какве пушке! Само нека им она. Коштана. красан наш брат! СТАНА (бранећи га): Па није. СТАНА: Јест. за њега. већ ће и главе побацати. Васка! Откуда бати толики новац.. песма. СТАНА (уплашено): Мислиш зар и за оне свилене хаљине. Васка. да ко не чује): Ћути. запева. СТАНА (показује Васки): Ето в’иш. што причају да јој дао? (ватрено): А није тако. па још нека и за то чује. не бој се! Ништа њему неће бити. Сви су тамо. кад отац кесу увек собом носи? Лажу они. лажу! 7 . ВАСКА: Јест. одакле се чује поред песме и свирке и по неки пуцањ из пушака): Како ништа. ВАСКА: Е. само он код ње.СТАНА: Страх ме! На улици граја. с њима.. ништа.. кад ено и пушке бацају! ВАСКА: Е. кад он не би био. и он је. па не само пушке.

Колико се пута отац ноћу дизао. Нека је он само овде. ВАСКА: Јест. па шта нам је за овај празник дао и чиме поновио? Ништа. сада човек не сме ни да приђе.. пушке! Па и крв често легне. Ни’ уздише. Сам он прича. Кад год је тамо ишао да их растера. Ни „зелен лист”.. ни’ плаче. кажу.. да га срамоти.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. како да није? Ето. СТАНА (замишљено. како га крвава доносе. Само седи. а с њиме и све нас. (јетко): Ево. ишао с пандурима! А тамо. Васка. целу кућу.. Ама није! ВАСКА: Па. па једва дочекали да бату код њега оцрне. ВАСКА (с досадом): Ћути. А Коштану може да кити. Боји се да не чује. код куће. СТАНА (уплашено): Јао. не лаже. твој брат Стојан. поклон. ми смо му сестре. СТАНА: Опет ти. Улази ХАЏИ-ТОМА. он увек затицао и њега и зато се враћао. оро. баш никако нема. Песма. сам мој отац то каже. јао! Зато мајка целе ноћи седи. само он. за себе): А. (плачно): А њега.. ти чак рођена. молим те! Цео свет лаже. забога.Него знају како је отац прек.. отргне од ње. а то!. 8 . Није хтео да га силом. бате.. с пандурима. (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.. чека. Васка. дар!.

А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше? Чифлуци. видеће ме старији. Забацујући колију.. разговорим. Ено. прек.. мајку. одморим. (бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега. с пријатељима да се видим.. (гневно): Ах! (виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено СТАНА ТОМА: Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће. да видим њих. Бојим се... у веру да уђем. Зар ја не?.. с Циганкама по механама. и њу.... виногради. свила нека је на њему. у хану?. сакат.. За кога течем? За кога овако стар седим тамо у брдима. Откад ожењен. Да јаше – бег да је! И мени да је мило. дом.. трговци. И он то? И он као други! „Младост-лудост”. иде по соби предишући): Ја!?. И ево.. хат му лежи.. Од једа кида бројанице... А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп. што само плаче и кука. Срма. Ја!?.ТОМА (Љут.. хаџија већ. Слуге га јашу. људи. децу. Не жалим што троши. ливаде. дођем да се на овај свети дан богу помолим. те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. па не смем у механу да уђем. оцо! (виче): Нано! 9 . те ме ниједна не погледа и памет ми не помери. ако једанпут у години сиђем овамо. расипа. кућу своју. њиве. да не ослепи од силине.

таква си. ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа! Од које си фамилије? „Мотикарке”! Ко ти беше дед. мртва.. КАТА (погружено одлази. кршећи руке): Црна ја! ТОМА: „Црна!” А зар кадгод беше бела. Никад се не насмеја. човече. ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка.. домаћинску кућу? КАТА (болно.. срећа каква? Откако си. И родила си се таква! Стара.. како Циганке облачи и „бели свет” поји и храни. Долази АРСА.. отац? Зар си ти била за овакву хаџијску. плачна... ти знаш. ТОМА (устреми се на њу): Ћу’! Сад те заклах! Уста да имаш. а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. ТОМА: Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па. ледена. АРСА (здравећи се): О. никад не зарадова! (ка вратима куда је Ката изишла): Шта се овде по кући само вучеш и плачеш? Тамо иди! Иди у циганску махалу.. Христос воскресе и срећан ти дан! 10 . хаџија. прекорно): Ох..Улази КАТА. Иди да видиш сина..

А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека. Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува. (трза се. када се и гора и вода весели. забога? ТОМА: То! Зар да ми на овај благи дан. Арси): А што ти стојиш? Седи! (виче): Свећу! АРСА: А.. Улази ВАСКА уносећи свећу у златном чираку. што ме. моја кућа плаче! АРСА (досећајући се): А. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна да је Хаџи-Тома хаџија. АРСА (Васки): Васка. домаћина. не! Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође..) 11 . кћери. боже ми опрости – луди дани. те не смем да погледам у очи човека. А сад? Циганима царство дошло! – Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта. иди ти кући. немој за то толико: Зашто? ТОМА: Зато што ме расплакао мој син – несин! Што ми се кућа раскућила. и нађи се код мајке.ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле.. те дочекујте госте. (Одлази. А да га немам. а не да храни и чува.. за то. ВАСКА: Хоћу. ови – не свети. бар знам. ако и он сада оде од куће и запије се. оцо. него.

А оно!? (гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца. никога не види и не слуша. Што је право. сина?! АРСА: Немој толико. руке обесио. Те овај. хаџи! Они млади. кућа.. ТОМА: Ех. старије. Зафир... Таван. кад се умире. свећу запали. домаћине! Остарело. ово ти мени кажи: зар ја на овај свети и божји дан.. Митко! Шта овај. Од оволицно (показује руком): од „мрву мрвку” храни га. што камен не добих. гледај.. право. све 12 . Море. И иди. има ко очи да ти заклопи. АРСА: Ништа ти још не знаш.. хајде де. чувај.. те онај дошао. поштена! Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње.. ни матер. огњиште не угаси. Али што за ове друге. Механџија дошао.. па му се радуј кад се роди. Свирају – шта друго и могу они. прозори. Али ово је девојка.. стока”. да. сви. ни бога. Али за то. хаџи! То је.. шта онај? Ово. него њега.ТОМА (за себе): „Гости. Поред општине и кућа ми пуна.. клекло. Сад. Пиће му све источено. Цигани? А да је она жена. ТОМА: Море. шта сад: Максим. А моје? Све оде. да ти се дом. И поштена.. за њега већ – он се луд и родио. Главу увио. па већ човек и да се не љути. па кад се с њом нађе побесни! Ено: Максим. Станко. Сви душу носимо. шта ћеш му? ТОМА (уздржавајући се): Ништа! Ти – ништа! АРСА (увређено): Па шта могу ја? Занат јој је то? А она то с мајком и оцем ради.. па овакав да сам!? АРСА: Ама и мени није лако! Не знаш ти. А за онога мога Митку.

. ТОМА: Па што се не уда? Што ти то. у затвор их метнуо? Не иде.” 13 . ове меснице. И доведоше је! Сад. ТОМА: Власт!. Гледам.. неће ваљда толико за њом трчати. у турско време. док је уграбили. А пандура ако пошљеш. Сви су то наши. моји.. Силом! Зашто си власт? АРСА (правдајући се): Па то и радим. твоји. па још тада око да ми не мрдне. одмах пређоше у Турску и доведоше је! Отели је. АРСА: Ех... јоште мука? Па ја. ако оде тамо. по десет од њих да на један куршум нанижем. А њу? Једанпут је протерах у Турску. АРСА: Па кога? Зар Тасу кмета? Он. Него. Цигане. АРСА: А ја шта да радим? Коме да судим? Њима или њој? Ако бих њих од ње силом одвукао.куршумима изрешетано. још већа мука. побивши се с Арнаутима.. И док се дуван не среди. па онда још већи лом. „Она нас. И вели „Још су тамо!” А ја кога да пошљем? У кога да се поуздам? Кога имам? ТОМА: Никога! Све живо помрло!. одговара он. „Неће”. или и сам с њима заседне. а већ полицају ни да погледају. и не гледа. немој то! Прошло је то време. или све на мртво име испребија. ове славе. Читаву буну дигли на граници. ово ће ваљда трајати док је она девојка. а камоли сада. све мирно! Али чим наступише ови празници. кад се уда. они га избију. чим се напише.. виногради не обраше – лепо. Сваког дана говорим оном њиховом кмету и претим му. а после. Цигане.. шта ћу? ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих.

и теби је она памет завртела. аах! (Бат коњски. Није ово једно. И онда шта ја могу? Ево. АРСА: Ама. богат. бре. једва га доведох 14 . Алил. Ено. Дорчу ми изведи! Дорчо. ПОЛИЦАЈА (задуван баца штап пред Арсу): Ево. Алилов син.. МИТКА (споља): Сабљу. (са улице још већа граја. и хоће је. већ молбом. разуми! Треба то сви.) У собу рупи Полицаја. отац му. неће? АРСА: Неће. (очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА: Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА: Какви пандури? Пошљем га. и све! Не могу више! Идем и ја! (Полази. и служба. сине мртви. то не?.) АРСА: Куда? ПОЛИЦАЈА: Идем. Асан. Проси је толико пута! ТОМА: Па што ти. „на парама лежи”.ТОМА: А. па и сам с њима заседне. Не могу. не могу све сам. песма и пуцњи пушака): Ето. и власт. ноћас ћемо ја и ти. чуј! Већ почели и из пушака. кад не можеш? Море. свирка. Ристу бојаџију – не силом. а он изврне пушку. мори. и пушку! Коња. газдо! Ево ти штап. и то каквом молбом.. брате.. Каква си ти власт.. не могу ја сам.

И што ће сад тамо тек да настане!. сама ћу га разбудити: отићи ћу у ђул-башту. газдо. и начелника. (Томи): А сад. Из механе изнео сто насред чаршије. шинућу га по образу: – Устај. твој син оде с Коштаном у Собину.. Чује се песма: Славуј-пиле.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини.. хаџи! (Одлази. и види! Па сад? Шта да радим? (полицаја који полази): Чекај ти.кући. не пој рано. Вече пада. (Томи): Збогом. хаџијо. узабраћу струк зумбула. устај. Напио се. не буди ми господара. и све. па чак и мене. аго. драго! 15 . хаџи. па засео и псује: и тебе. сама сам га успавала. АРСА: Ето.

да кунем! (скида шамију. Кога наружих... Господе. ох. а она. КАТА: Шта се од моје куће ово начини? Ох. ти мене оставио.. свети дан. синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш! (одлази и виче): Хата ми седлај! Улази КАТА. Господе! Не крв! Молим ти се.. Циганка добра?. уста што изрекоше. Клекне. коме лоше помислих те ми оволико. (Одлази и брзо се враћа са ситом.. иде пред икону. Господе! Чиме те. (одлучно): Да кунем.. Преокреће га и ставља насред собе. и ја овако да га дочекујем! Не. а тебе дабогда. не! Чекај. (стреса се): Ох. да Бог да. Месечина јако продрла у собу. а све на моју главу! Син ми је. Окреће леђа месечини): Ох. пут далек и крвав!” (пренеражена одгурне сито): Не. и нагнута над њим почне по њему да размеће зрна. што мајку осрамоти? Што се у њу загледа – очи јој испале! Што те омађија – уста јој отпала!. осрамотио и на овај божји дан расплакао. синко! Зар овакав божји. кога сиротог не нахраних и не напојих. наљутих?. што ми оволико црно досуди и писа? (куне): Ох. црно досуди? – Зар мајка родила. кога оговорих.. што за њу кућу остави.... Господе.ТОМА (стресе се): Ах.. Ох. 3авеса 16 . Господе! Ништа њему да не буде. синко. чувала. чедо! Што рекох да не буде! Уста ми отпала. боб да му бацим! Да видим шта му стоји. мили. ова месечина! (врача. да бог. па сад мајка не ваља. клечи и куне): Синко. црно. размештајући зрна): „Постеља му празна.. Господе.

звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше. На капији стоји обешен фењер. Почињу да се разабиру дахире. млад! 17 . пресушене чесме. који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору. у коме прска и шуми вода. На среди дворишта „ћутук” и камено корито од старе. газда! МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО: Млад. разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични. Око ње. Спроћу воденице кућица са доксатом. У пространом дворишту воденица од трошних зидова. На степеницама од куће седе Марко и Магда. ослушкујући. мрка кестенова стабла црно оцртавају. Свирка и песма бурнија и све ближа. т’нке пушке фрљаше.Други чин С обина. побелелих од брашна. МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан):Газда. чија се дебела. предграђе врањско. већ зарасли травом. Из долине почиње да допире свирка и песма.

газдо. т’нке пушке фрљаше. КОШТАНА (певајући и играјући): Крај Вардар ми седеше. улазе КОШТАНА. САЛЧЕ. Христос воскресе и срећан ти дан! Али. СТОЈАН. шта ми против имамо! МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан. хај. да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда.МАГДА: Слатко моје дете. сећа се оно даде своје! Уз песму. срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо. синко. – Ја не жалим снага та. свирку. жалим срмали јелек. хај. ГРКЉАН и остали. 18 .

(Оправља јој косу и одело. сестре. синко. тамна гора? МАГДА: Та је.СТОЈАН: (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. Јоване. ти си ми. Па. све их натерао да играју и да певају? – Отац играо и плакао: Јоване. (грлећи Магду): Ово је моја друга мајка. како ми оно све зна. пуста.. а највише мајку Јованову? Сина јединца. и баба има бакшиша. што по њој некада комита чету водио? И многе мајке уцвилио.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А. (показује на гору): Шта је тамо! Гора? МАГДА: Гора. КОШТАНА (Пропиње се на прсте. расплакао. преко зида. кћери. мајку. њезино сам млеко сисао. је ли. МАГДА (разнежено): Слатко моје дете. првенац! 19 . кћери! Певај.. гора. кћери! КОШТАНА (радосно се уноси. која гледа око воденице у дрвеће.. Јована јој заклао. могла што боље да гледа. оца. САЛЧЕ (Коштани. гору): Коса ти се замрсила. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора! (Магди): А је ли то та тетка. сине. да што боље гледа у гору): А је ли то та гора за коју се пева: да је голема.. да би. у црно завио. (раздрагано Коштани): Певај. тетка.

голема гора?.. није! Није то та гора! – А немој ту песму. кћери. ој Мирјано. зар баш русе косе? СТОЈАН: Русе. Јоване. још незамршене! КОШТАНА (пева): Мирјано. МАГДА (бришући очи): Није.И мајка плакала: Јоване. грло. Мирјано! Дај да ги мрсим ја.. СТОЈАН (са чардака): Кошто. КОШТАНА (зарадована): Ех. сине. као што је твоје лице. дај. Друго. тетка. ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване. песму! КОШТАНА: Коју? СТОЈАН: Песму. меке.. тамна. Мирјано.. имаш русе косе. та пуста. весело певај! „Лошо је” да се сад плаче. косе русе. брате. Јоване. дај! 20 . ти си ми цвеће пролећно (узрујано): Је ли то. дај.

дај. дај. ој Мирјано. Дорчо! На. Тики. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. за мене? Ех. газда Митко. умрех ти! 21 . Има батка за тебе. бре. имаш чарне очи. слунце кад почне да капнује. ја и слунце ће си идемо! (чује се коњски бат и рзање): Ја! Зар те је жал. Мирјано. (вади из појаса шећер и пружа коњу): На. две – највише још половин годину. У јесен. водећи за собом коња. само да надзрнем. Неће много да ми те остави. синко! КОШТАНА (пева на чардаку): Мирјано. Мирјано! Дај да ги пијем ја. МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи-Тома.Улази МИТКА. него је млади газда. три. т’г ћу и ја да си умрем. (за себе): А и много нећем јоште да живим! Четири. бре?! МАРКО: Није он. Заједно. Дорчо! Хоћеш шићерч’к. дај! СТОЈАН: Дадо.

зашто ће те убијем? Ће те закољем само да те не гледам тако стару и збрчкану.. а не смем да те волим. мори. (Пење се на чардак. бре! (плачљиво): Плачи. дори. Стојане! Немој да ме. изненађена. Кошто! Све бих ти дао.. Тики ја сам си нешто много жалан.. и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хоћеш.. Митке. зато што те волим. ћулибарску муштиклу): На! 22 .. На побратима свећу запали.. набијајући фес на очи): Ех. Од гробје идем. плачи! (трза се): Али не! С’г на овај дан ни лоша мисал не пада. мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори. мори! Видиш ли? А „наше” к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо? Свири. њојну песму и њојно грло – ете.. СТОЈАН (упада): – лажеш! Ах не лажем те. С’г на Воскресеније гора и вода се весели. а? СТОЈАН: Дај да те убијем! КОШТАНА: Зашто? СТОЈАН: Зато. Де. пупак ме заболи. Бесно Салчету): Салче. грца): Не. силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!. СТОЈАН (посрћући. онуј нашу. Коштан. стара ђидијо. кесу.. бре! Жива рано. и пој. Ох! КОШТАНА (силази за њим. па зар се много ражали? Половин човек бидна! И још к’д њу чујем. А и сада. све да ти дам! (вади сахат.МИТКА (оставља коња кога Марко одводи и пење се чардаку. стару. ево. КОШТАНА (срећна. а камоли слуза.

и свири ву да дође и да ми поје. и кудељке и све газдинство остави. ама очи болне имаш. лепа девојко. мој брат никад срећу да не види. Коштан! КОШТАНА (предусреће Митку певајући): Катинку грло болело. МИТКА: (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (за себе): Ах. одриче главом): Ах. на мољци мирише. бре Асане. Овде ми на старо. Зар 23 . СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је. тугуј за њума. на ава. вени. што ме ожени. (Коштани): Пој.... уз њума ли си једнако? И оца. Коштан куде је? Викај гу. на зеленило искам! (Асану): Асане бре. не! МИТКА (са чардака): Гркљан. и мајку. У башчу. зароби. Истина. сам уз њума да си! Ако. бре. ја ћу теби да дам.КОШТАНА (одбијајући): А не. не! Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца! (са свога врата одвезује низу од дуката и даје му): Ево ја. бре. лице ти је циганско.) КОШТАНА (трза се. зашто ако њума нема. јер од карасевдах поголем болес нема. ако. све ће да ве потепам! (устаје. не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман. Катинке.. силази са чардака): Нећу више овде.

24 . Васке. раздрљује прса.) КОШТАНА. А како мој жал – нигде докле турски хат иде – нигде га нема! СТОЈАН: Кошто. ти мене ожени.. а тебе Господ! (загледа себе): Зар ја с’г овакав да сам? Еве: и чакшире. твоју стару нану. бесно им претећи јатаганом): Гркљан! Салче! Овам’! Зашто с’г ћу све да. КОШТАНА (тражећи бакшиша долази до Митке певајући): Бог убио. на далеко. Ах. збијено. ово било за мене.сам ја бре бија за жену? (гледа у Коштану): Ово је. Васке. зар већ остаре. Испружа ногу и лупа њоме): Коско. бато! МИТКА (болно): Беше моје!. газдо? МИТКА (још мрачније): Жал. вино! Вино. и појас ми се см’кнује! Снага ми већем хаљинку не држи.. (Случајно поклекне. зароби и врза.) МИТКА (мрачно): Свирите ми! ГРКЉАН (уплашено): Шта. заваљује фес. те се већ тресеш? (окреће се Циганима. сву младост да испијем! (грли Митка): Ох. да свириш. Пркосно се исправља. бре... песму! Глас твој! Само твој глас! Марко. (Седа. брате.. што те даде врло на далеко. САЛЧЕ И ОСТАЛИ (Седају подаље од њега понизно.. три године дана.

Тики. И тој хајдучки! Нога да не шушне. и т’г.. жална песмо моја! Стари Реџеп на пут. ожени.. млада. И паше ми се склањашев. Тики... Снага! Да цунеш. бре. Реџеповица. А кога да убијев? Мене ли? ГРКЉАН: Ех.. убијев!”. Солун. „Мита је тој. кој што прави. по Скопље. што ме одоми. мори. а ја куде њума.. – Ах. МИТКА (упада бесан):. Серез. викав. па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. У свет да си идем.. гледа како би ме одма. дом... а ја куде њума. гола. Ноћ паднала. с’с своје пусте црне очи опила.. а она. можда. Не скитај се.... чека ме. куда ме онај мој брат праћаше по трговину. беш и ал. и не крви. газда? Тај се још није. све терашем испред себе. и поје! Рафистинде он алма. горко): Ех. беш и алма! 25 .. у кућу да седиш. косу црну.. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу. Гледа. месечина се спустила. на чорбаџи-Арсу брат!” Па зар мене да убијев.. све што од турску веру и по царски друм нађешем.. зашто ће те. И неће да се роди. филдиш. још од праг. Легла на душеци. Зар мене бре да убијев? Мене? Што ги још у турско време... горе у одаје.. Циганка на капиџик остане да чува и пази. Јер. Циганка ме води. мој брат никад срећу да не види.. жену и децу да гледаш. а он: „Митке.. изела. расипала око себе и – чека ме! Гледа у врата. Што ме не пушти да идем. Стамболке Реџеповице. зар тебе. Родија. па да се заплачеш! Руке више главу фрљила. Тешко..МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. капка.. чека ме.

Татко могу да ву биднем. (Устаје. јер много мука ће ми падне. испече се. Реџеповица. знаје се.. руке горе. те груди да ти пуцав. САЛЧЕ (Митку): Други пут ће она то. Она... брго од себе свилену кошуљу скинала – и држ за јатаган. иска. (одбија је руком): Тргни се устрану. лошу премислу на њума.. Али да ме не гледаш. Тики – мило ми! Душа ми још... грло. Она видела. да си. горко): Не! Минтан да скинеш. Боловаћу.. те ја тако жив.. (посматра је): А и твоје. бесно вади јатаган): Свирите ми бре. МИТКА (бесно. писнала. занесен): Немам ја.. Коштан. пет за мен. мислим много на себе. (устаје. „моје” какво беше? Ти бар кажи! А. беше много! Него с’г и ти остаре.. ће ми се упије у памет и ће се разболим.. СТОЈАН (прекида га): А. (болно Салчету): Салче. после. куда се бија сакрија – с’с јатаган на мене полетеја.. и само туј песму да ми појеш! Минтан да скинеш. пет за теб. потказаше? Дремка ме ухватила на њојно зрело. ми. свилу не сече. други пут! КОШТАНА: Али оваква да сам. а стари Реџеп из долап. пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!. (окреће се Коштани): Коштан! Де. не тако. 26 . МИТКА (раздраган.. (Салчету): Ти ли мори.. бре. А њума. Митке. Реџеповица. бре. бело. Недељу дана мртав болан ће да биднем за њума. зашто. косу на све стране. отац.На раф има десет јабука. Не ли ме издадоше. зашто кад тебе гледам. да те не гледам. живу гу у врећу врзали и у Мораву фрлили. Да не скидам минтан. А нож. и појте. Садче. И руке нагоре да дигнеш. више главу. Салче?. бато! Срамота је! Мати јој је ту. Коштани): Туј. ти ме знајеш? Знајеш ли. те као она.

отац ти је! СТОЈАН: Шта ћу му ја сада? Шта ћу. звек дизгина. Утрчи МАРКО МАРКО (уплашено): Газда. рзање. хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији да је затвори) САЛЧЕ (зауставља га): Не. по јатаган да ми играш и да бајеш.. овамо коске старе да ти растресем. старке. као вештица у некрстени дни што на снег и на месечину игра. СТОЈАН: Па баш због тебе – нећу. вештице. Стојане! И ја те молим.. Шта ме тражи? КОШТАНА (зауставља га): Немој.вештице. не даваш! Овамо ти! Овам! Ти ћеш да ми играш и да бајеш! С’г те сву на паранпарче исеко’! Ти ћеш. КОШТАНА: Неће. Јер знам да ће он сада све на тебе! За све ћеш ти бити крива. 27 . синко. И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо. неће! Само ти немој! Чује се бат коњски.

воденица моја”. газдо.” А... 28 . МАРКО му остраг. ТОМА: Пушку... па све да убијем! Све. а?. одвратиш. умреће.ТОМА (иза позорнице виче): Марко! МАРКО истрчи.... Улази ТОМА. Па кад је све моје. То? То? (окреће се Митки): Аферим. никога да не гледам! Све да.. и онда да их поучиш.. исправља изгужване чакшире и колију. шта ће ово овде? (Марку): Пушку! МАГДА (пада пред њим): Газдо.. отац да им будеш. да запалим! Никога да не видим.. газдо. газдо! ТОМА: Тако ли се мој хлеб једе?. а ми младога да чувамо.. не могући да дође себи): Па?. Аферим! (устреми се Магди): А ти? Тако ли се стари газда поштује? МАГДА (понизно): Ох. Него као велиш: „стари газда стар је. ТОМА (унезверено. понизно. то ли? МАГДА: Ох.. зар ја? Ја! Магда твоја. Митке! Тако! Иако си старији.. Сјахивање... ТОМА: „Магда моја. а не ти још први међу њима.

па да се не седне. мили. и благота од стоке да ми с тобом у кући заседне и да се умножи... благослов да ми седне! Берићет. не окуси хлеб. не!. седни! Зар не знајеш да се не ваља. со.. одлази. те с тобом у кући срећа. со! МИТКА (Томи): Седни. бре! Бар да те не гледам! СТОЈАН покуњено. и гологлав. Седни! Окуси! Само хлеб. 29 . Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија? МАГДА (покорно): Берићет. кад се на овакав свети и велики дан дође. моли га): Седни. газдо! Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА: Газда! Газда! Стари. благота с тобом у кући да ми заседне. Никога! Син?! – Синуле муње па у чело! (Стојану): Кући. газдо! (показује на јело. да је лоше. газдо. слатки газда! (љуби га у руку): Немој.. МАГДА (понизно Томи): Немој. пиће): Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем? МАГДА (преклиње.МАГДА (вије се испред њега): Не газдо.. ТОМА: ..

па после хаџија да се. слатки газдо! КОШТАНА. божји дан! (пружа му чашу): Окуси.. немој. ти! Мене гледај! Ја овде. нуди га јелом. Отпевајте.ТОМА (ломи се): Ех. на овај свети. дај. (Показује са страхом на Тому. што је овај сада свети благи. срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руку): Ваистину воскресе! Ох. газдо! ТОМА (крсти се. газдо.. вином): Узми. МИТКА (зауставља их): Стој! Куде ви? КОШТАНА (показује на Тому): Љутиће се.) ТОМА (презриво): Шта „хаџија”? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. узима чашу): Ех. божји дан. молите бога. Окуси што бог дао! Немој. Магдо! (пије): Него хајд! Хајд. ја сам овде! 30 . САЈГЧЕ И ОСТАЛИ (хоће да иду). строго): Хајд. (прилази побожно и седа за софру. Пој! КОШТАНА: Немој. Бар џабе бакшиш да вам се не да... газда-Митке. хвала. МИТКА: Овамо... Можете. МИТКА (Коштани): Ти само пој! А кој на тебе руку дигне... али брзо! МАГДА (срећна подмеће му јастук.

ни Каурско. хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори. нигде нема.. изгоре ме. ни у Турско. Дуде.. суво дрво јаворово. од пепела мирис сапун. Ем је дава. од дрвета ситан пепел. Запали ме. Дуде..КОШТАНА (почиње песму): Хаџи-Гајка. мори. МИТКА (прекида је): Нећу теј старе. хаџи-Гајка девојку удава. како тебе. па с’с њега да си мијеш. Дуде. теј мртве. направи ме суво дрво. ем је не удава. бело Дуде.. бело Дуде. мори. своје лице! 31 . Дуде.

старост нема (трза се. три дана чаршија затворена. зна се: лепота. да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. род нема. род. где се је чуло. Стамено. јест. море Стојане. одговара: Стамено. јеси ли чула. па или град да пали или Стамену да узме. ТОМА (за себе): Да. Стамено. високо дрво хлад нема. Стамена кука и моли: Стојане.МИТКА (Коштани): Е. од ујку сестру. с’г деде онуј: Како к’д Куманово чума би’. мори Стамено. зрно бисерно. пусти и бесни Стојан. и дајте им да једу и пију. разбрала: дубока вода брод нема. И три дана цркве затворене. брат сестру море да зема? А он. (гордо): Јер не сме да се каже. мори. разбрало. 32 . Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане): подај им. к’д се луди и бесни Стојан загледа у Стамену. кито пролетња. убава мома. доба.

са разним јелом. ТОМА (одобровољен. МАГДА (доноси у једној руци тепсију. као сваке године тако и данас. слатки газдо. Магдо. МАГДА: Служили смо. И ево колико те волимо и поштујемо. ТОМА (мало топлије): Јесте. послужавник. пружа руку Марку): Хвала.. а ево и јабуке. па да ми је он као друго моје дете... И сада те служимо. газдо.. Све то руком биране. МАГДА: Немој. све зрно по зрно. газдо. МАРКО (љуби га у руку): Хвала. а у другој руци бокал. Знаш колико сам те служила па ми никада реч не рече а камоли да се наљути.) ТОМА (прекида): Доста. верно си ме служила. Ево и вино што је за тебе Марко цедио. и срећан ти празник! 33 . Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке „масларке”. како. Знамо да ћеш нам. газдо.МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије. на овај велики. разузурују се и почињу да свирају. Магдо. што знамо да их волиш. САЛЧЕ. немој да се љутиш што смо младога газду. Марко. више онако на мене? ТОМА: Па. доста. божји дан доћи. Ти знаш да сам га ја дојила. Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се. ГРКЉАН И ОСТАЛИ (Ослобођавају се. без петељке. Живимо у твојој кући.

бела Врањанке! 34 . Шта нисмо чинили! Али не иде. КОШТАНА (пева): Стојанке. Није више онако јак. МИТКА (Коштани и осталим): Свирите бре и појте већ. заједно са мном и он се пресушује и поземљује. као некада. Почео је да се меша са земљом и трулим лишћем.МАГДА (нудећи га): Узми. више себи): Да. ТОМА (сетно): Да. Стојанке. лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. у шуми. Све је исто оно што си волео када. газда. чесма пресушила? МАГДА (извињавајући се): Јесте. (падне му поглед на пресушену чесму): А ћутук. Стојанке. газдо. да. на шта је оком гледала: да ли на сунце сјајано или јабланче танано? Бре гиди. ТОМА (стетно. силан и чист као оно када га ти пронађе и спроведе овде у чесму. бела Врањанке! Кад те је мајка родила. извор му није више чист. као некада. Горе. Ове године сасвим пресуши. џанум.

Али доста! КОШТАНА (продужава песму): Јас ли те гледам кроз маре у тија џанфес шалваре. бре. зумбул девојче.. Строго. момиче. 35 .. не знајем ништа за себе. момиче.ТОМА (Први пут се окреће Циганима.. где тихо минеш по дворе. две тамне очи. погибох душо за тебе! ТОМА (узбуђен. КОШТАНА (наставља) А кад ти видим две очи.. како јеленче кроз горе. леле. две ноћи. леле. јест. себи): Силан глас. узрујан): Да јест.. зналачки посматра Коштану..

Доста. џанум. мори Ђурђо. како тебе. . леле. не толи ко силно. КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал. Ој појдох доле. бела Врањанке! ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако. ја нигде не најдох. да живиш како гидија. по Србија и по Маћедонија.каил сам много на тебе.. доста . па куд ми мајка живује. по Стара Србија. Ђурђо. Стојанке. појдох нагоре 36 . бре. да гучеш како кумрија.. да ми те она милује. ја да те водим за себе. Стојанке. печалил сам меке махмудије.

газда? ТОМА (одсечно. Мајка јој дошла у походе. ах да умрем. буди је и тужно поје О јансана а’нн ђелди О јан. бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан. љуби. Салче. Она се још не буди. чим легла. сунце већ изашло високо. певала ми је. а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. само да не гледам како твоје лице други грли.) ТОМА (издиже се): Ех. високо – а ње из собе још нема. ојан. чедо. маз 37 . више за себе): Ону: була млада после свадбе. тад се она много певала.како тебе нигде не најдох! Ох. Твоја мајка. (Салчету): А. да легнем. одмах умрла. Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју. Свекрва стоји пред вратима. Стара је то песма. КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило. Сутра. У моје доба кад ја бех млад. ТОМА (већ савладан): Много је ово (окреће се Митку): Митке.

Крај само. море! А она мртва и чиста. хаџи. ни уста циливала. и зато не излази. покаткад га косом додирне по глави.. ојан. Мушка је рука не помиловала. море) (Салчету. буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан..(Свекрва ти је дошла. КОШТАНА (уз бурну свирку. зна. праћена Циганчицама почне да игра чувени чочек „Керемејле”. стиди се.) 38 . Мртва и чиста. показујући на Коштану): Зна ли она ту песму? Научила си је? САЛЧЕ (зарадована): Зна.. засрами се.. играјући око Хаџи-Томе. увија половином. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести. пада коленима. тешка је и стара та песма! ТОМА (задовољан): Ех. маз! Татко ти дође. (сећајући се): Ама. када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Свекрва плаче. И отац јој већ долази. тресе прсима и. Он много казује.

Фењер се гаси.. Грнета. и лактовима изваљујући се на јастуке. секу игру и песму.Ноћ трне. ТОМА (изван себе баца фес. и хаџиРисту. Секулу. Све бре. скида колију. виче): Марко. Зафира. зурле јаче пиште. све зови овамо на радост и весеље! Завеса 39 .. хата па у град.

сагиње се над Стојаном. чуда чини по Собини. Она се сада не љути на тебе него на оца. ослушкује како дише. На среди собе. да га не пробуди. што се пробудих? Она беше! Она. Ето целе ноћи нисам.. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде. киселим крушкама и грожђем из „туршије”. поређани сахани са разним ђаконијама.. утуткан јастуцима и јорганима Чело главе. причају.. Сваки час улази СТАНА и. бато! Немој на мене де се љутиш. ах! СТАНА (улази брижно): Бато.. на душецима лежи Стојан. на троножној столици. а своја уста упила у моја. А и нана. облаже њиме Стојаново чело. што си љут на мене? СТОЈАН: Иди! СТАНА (плачно): Немој. Отац као да није стари отац! 40 .) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (уплашено) Нећу ја дан! Њу. на прстима. зовеш? СТОЈАН (види је и заваљује се натраг): Ти? СТАНА (бризне у плач): Бато. Шта ја? Жива нисам од страха.Трећи чин ПРВА СЛИКА Г остинска соба Хаџи-Томине куће. опкољен. тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено. А он тамо. Ах. слатка Коштана! Клекла. да ми уста одскоче. ручицама ми стисла образе... уста њена хоћу!. врела.

. КАТА (прилази Стојану): Сине. СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА: Бато! СТОЈАН: Иди! СТАНА одлази плачући.. болан си? Шта ти је? СТОЈАН (неугодно се измиче): Ништа. Циганка! Ко да више!. ништа ми није! КАТА: Шта хоћеш мајка да ти донесе? (хоће да му опипа чело): Камо чело? СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме! 41 .. Улази КАТА. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео. а она?..СТОЈАН: А ко му свира? СТАНА (устежући се): Па још она...

Издалека граја. само вика. стари!. КАТА (одлазећи): Ох. Мајка родила. као и све њене другачке. Да има у кога да гледа. синко. у кога да се куне.) 42 . Да и она. она!. (стиска се за главу): Од страха ми. За њим одлази и Стојан. свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она. синко? Шта толико мајку? Шта је мајка толико скривила? СТОЈАН: Што си ме родила. испрати. Да јој је кућа. она! Утрчи МАРКО. блага реч. мајко. А с њиме – црни мој живот! Од њега никад божја.. Брзо! Јух! (Скупља постељу и одлази. сине. па мајка и да ожени. да снаху.. с тобом отворена. одмену добије. дижући постељне ствари): Хаџија. па и она госте у кући да дочека.КАТА (не може више да се уздржи од плача): Зашто. За срећу те мајка родила. са снахом у цркву пође. већ памет изиђе. за срећу те је родила. кад није с оцем ти. КАТА: Па мајка... МАРКО (задихано. Да мајка с тобом живот проживи.. очувала.. синко. у госте да оде. Циганка је. у свет изиђе. синко.

. џанум. не врћам га. туго.. гледа по соби.болно): А не то. да знам да погинем!” И ја ћу да погинем! То да певаш ти.Море. Погинућу. Никад је нисам ни имао. Имао сам мајку. врћај коња. 43 . врћај коња. ТОМА (Коштани): У моју кућу кад се улазило. Син ми лежи болан – мртав нека је! КОШТАНА (уплашено.Улази ХАЏИ-ТОМА. А мајка за младост није (Обзире се. не врћам га. – „Море. хоћу!. и са осталима. Виче): Марко! Долази МАРКО. млад Стамено. пишман ће да биднеш”. певала се песма: . Абдул-Ћерим аго. загрљен са Коштаном... туго.. газдо! ТОМА (не слушајући је):.Жену? Немам.

младожења остраг. толико пуно скриване. кад ја пођох да се венчам: – да више у зелену башту не идем. глас само и свирку. кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред. Де.. Таква је моја свирка и песма била. газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! 44 . насред села чешма течаше.. дубле. синко. старо већ самртно чело. драго не чекам и милујем – да младост закопам! И закопах је! Сад? Старо дрво. кћери.. (хвата се за чело. де још ону: „На сред села шарена чесма. да ми она. Коштана. бистра. (Коштани): Ех. Певају му и свирају они да га развеселе. а свирка им оштра. стар сам. месечину не гледам. аман. кћери! КОШТАНА (пева): Море. па после.. дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то. свежа капне на ово моје старо. вино? Служи газду. смрт ће. ТОМА (виче): Марко! Низе. неизмилованог миловања... и на чешму две до три моме стојашев. а Цигани за њим. аман. Ох. грца): Де. течаше. бистра вода”. кћери! Де! Не песму. неисказиване љубави. још сада. камо је сада. можда. Да. стојашев. И то ону свирку.. али срце ми је толико младо. оштра те срца кида!.ТОМА: Камо софра. Ох толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. росна.....

МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката. 45 . нема. аго.... дајте мени туј мутну воду. да љубиш. да пијем. аго. кћери. да спијем. Стојан хаџи – Даскалов.. за тебе има шарена соба Да спијеш. – Море.) ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На. Него. деде певај! КОШТАНА (пева): Трипут ти чукна на пенџер. кћери. ТОМА: За мене нема више. мила даскалице. Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море.

ТОМА (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!. Мила даскалице. све дукате додаје Марку што овај односи у другу собу.. да Тома не види. КОШТАНА (кришом. већ сам ја то био. Тома хаџи – Даскалов. Ја...) Улази МИТКА. љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази). где је оружје): Ко тамо?! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку! 46 . МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше.ТОМА: Није то био Стојан. бесно. КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори. туј срчу! СТОЈАН (на вратима.. ТОМА (згранут. прилази зиду. Хаџи-Тома! За мене је она певана.

. срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах. прилази прозору. МИТКА (испрсујући се): Што. хаџи.. бре. хаџи!.. АРСА: Хаџи! Не! ТОМА: Њега. Брате! (види Митку.. А жена..Узима пушку... душу. да. оцо! Слатки оцо! Јао! ТОМА (код прозора. АРСА: Кући!. АРСА (одваја га од прозора): Хаџи. Улази АРСА. ти све на мене вичеш? АРСА: Кући! МИТКА: Шта сам ја? Псето ли сам? Имаш ли..... нишанећи): Њега. СТАНА (иза позорнице.. њега. деца? 47 . ТОМА (од беса једва се разабира и упознаје Арсу): А! Ти си! АРСА (забезекнут): Ја. устреми се на њега): Бар теби! Бар ти!. Њега да убијем. напери је. бре. кука): Не..

.. хајд. АРСА (бесно): Кући!. АРСА (очајно узмичући вратима): Брате. Ја! Ништа немам. певај! 48 ..... крвник си ми! АРСА (очајно. у страну. брате! (Коштани.) САЛЧЕ. Аха!. (Одлази. стајући пред Коштану): Сви! Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу! Шура си ми. ти ми. за њима полази и КОШТАНА) ТОМА (Арси. Никога си ја немам. показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?.) АРСА (за њим): Кући право! (Циганима): А ви? Зар сте још ту? (Замахује штапом..МИТКА: Ти ме ожени. ето ти ги: и жена и деца!. да Тома не чује): Начини се ти болесном. брат.. (Одлази. И с’г. род – дирни је само. та ме зароби! Ти с’с мене што иска тој и направи.) ТОМА (спречава Коштану да иде): А немој ти. ГРКЉАН и остали (понизно одлазе... МИТКА (покуњено одлази): Хајд.

Немој. окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци! Овамо. КОШТАНА (се издваја и седа) МИТКА (осталим чочецима): Ви до њума.. и мирише јој прса): Коштана! Лепото!. росу. МИТКА (раздрљен. – Башта испред куће....КОШТАНА: Други ћу пут! А сада и ја да идем.. САЛЧЕ. 49 . бре! (долазе и остали): Овамо. балконом... КОШТАНУ и остале. овде ме пробада! Да идем! ТОМА (убијено): Е кад ту. КОШТАНА (показујући на прса): Овде.. кћери. (Коштана полази): Коштана! (прилази јој грцајући): Коштана. У прочељу лепа кућа на два спрата.... Али без дајре. само да те грло не боли. (сагиње се. са таваницама. браћо моја слатка! (Коштани): Ти испред мене. једно до друго. сине. узми шербет. Дај бар.. ГРКЉАНА. уресима.. Јер болесна сам. Бисер да ти растопим. кћери! Ако те грло боли. Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа.. онда је то тешко. ТОМА (изненађено): А не. око њума.. распасан. Улази МИТКА вукући за собом..

. Па од т’ј бол. сабље. младост. газдо? МИТКА: Моју песму! ГРКЉАН (у чуду.. кесу.. МИТКА (гледајући их): Такој! Мој брат катил. (показује на кућу): Ете с’г дом сам. муштиклу): Де. Идем. мој брат – никад срећу да не види. седају око КОШТАНЕ мало понизно. Хатови. Од брашно и тесто очи ву се не видив.. болан бија. газдо? Ми никакву твоју песму не знамо..ЧОЧЕЦИ се издвоје. здрав сам. А песма је моја голема: Како мајка сина имала. а он све ги целиваја.. ниједна га не превари.. Земља ме пије. све мајка давала. а – болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив. Што на сина душа заискала. све вараја и . ни мајку! Жену? (показује на кућу): Ено гу. 50 . пушке. Само гу у ноћ чујем и у с’н снујем..еве на ногу гинем.. вади и меће испред себе јатаган. Дан и ноћ само њега гледала. Дошле башче. ’ранила. Све што искаја. Ниједна му не одрече. дерт да заборавим.. Болан откако се родија.. проклетија ли нека . „моу песму” да свириш! ГРКЉАН (зачуђено): Какву твоју песму. пијем. Ноћ ме пије. – То сам ја!. све имаја. Месечина ме пије. брат крвник. Једнако: „кући”. фес. Коју девојку није погледаја.. само њојне косе неје замрсија и уста целиваја.. месечина. Ни брата ни татка. Син полетеја... жене. јад – дерт ли је. лутам по мејане. а син – болан! Пораснаја син. кући! (седа. чувала. бре. питајући и остале погледом): Ама какву твоју песму. (Гркљану): Свири! Да свираш како нигде никога немам. А с’н_ме не ваћа. цвеће.болан. Нигде си ја никога немам! Не! Тој да ми свириш. МИТКА: И ја гу не знајем. Ништа ми није. с’н да ме увати. Замирисале девојке!. Дошла снага. мој..

Изваљује се. Пој и викај гу. башче. Прешево и Скопље удари... А тој време више не дође.. Пој „жал за младост”. а још се не наживе. Месечина греје. Свирив ми они и појев. и брго остави. Шар-планина у небо штрчи. нека ми се само још једанпут врне. што ги још од билачки хан поведешем. Коштан како к’д се од Каракуле на Билачу. Ах! (Пева) 51 .. газда-Митке? МИТКА: Коју? Ех. царски. трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада. чист глас. чесме. деца.Откако сам на свет прогледаја. зар једна је песма жална? Знаш ли шта је карасевдах? И тој тежак. Моли гу. још не напоја’ и не нацелива’. коњ. По њега се расипали ханови.. с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. девојчице. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем. куде младе жене и девојке око шедрван и на месечини оро играв. За моју слатку младост. Зашто моје се је срце искубало. дајре се чује и песма.. туј песму. Још ми за лепотињу и убивању срце гин и вене! Аха !. иде ногу пред ногу. деца слатка! Појте! Пуштите глас. сладак. Коштана.. од т’г сам још болан. снага раскоматала.. с’с месечину се лепи.. чочеке. тој време да ми појеш. Дорча мој. тешко да ми појете! КОШТАНА (са сажаљењем): Коју. Мек. (Седа. И тој не песма. што ми тако у ништо отиде.. дође. да гу само још један пут осетим. Гледа у Коштану. Друм широк. сераји. Ноћ летња. Па тај глас иде.. Жално. помиришем. прав. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање.. Али чист глас! Искам да слушам ваш млад. остарела. пешке идев иза мене. пун глас. карасевдах! Туј болест ја болујем. да их боље види): Ех. А из сераји и башче. (показује на себе): Еве остаре. а испод њума легло пусто и мртво Косово. већ глас само. Мартинка ми у крило. грнета свири... Пој. а чалгиџије. голем. Т’нко ни високо кроз ноћ и на месечини свирив.. (Коштани): И Коштан..

Да знајеш.. вратанца.. да знајеш. младо девојче. са саучешћем): Ево ћу и ја. бело Ленче.. МИТКА (упада. од коња би ме скинула у собу би ме унела. вратанца. Никад ми не отвори! КОШТАНА (пева): 52 .. КОШТАНА (раздрагана.. са твоја та десна. мори. на порта би ме чекала. аман.) Отвори ми. газда Митко! (Пева.. бела ручица. сам себи): Ба. моме. заман. изгоре ми срце за тебе!. у уста би ме љубила – оф. каква је жалба за младост.

проклета мајка! Она не даде. 53 . Миле. на фустан! МИТКА: Мајка. КОШТАНА (још раздраганије пева): Девет година минаше. устанца! МИТКА: И никад гу не виде’! КОШТАНА: Не могу ти. И никада ву не даде да гу видим. Миле.Да ти видим. на фустан. устанца. бело Ленче. Мајка ми је села. откако тебе не видех. пиле. џанум. устанем. да станем.

он пије вино кајмакли. сабље. – Мајку си несам питала. жене.. И тој асли. црни Митке. да ли те дава за мене.иди си питај мајка ти. а и ракију првенац.. јербо је Митка бекрија. ниједну Митки не давам. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут ! (вади јатаган и окреће га према себи): Море. татко на мајку збореше: „девет још ћери да имам. (горко. што да се па ја не убијем? Сви (уплашено): Не газдо. Истина је Мито. дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш. али сам лошо слушала. не! 54 . да си бекрија. истина је. сам пушке. МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса. на вино вади ножеви а на ракију пиштољи”. (сам себи): А јест. ситећи се сам себи): Истина је.

) Уто рупи АРСА. уноси се у Митку): А? Па сад? А. с Полицајом и два-три пандура. а? Шта је ово? МИТКА (окреће се од њега и ћути) АРСА: Устани! МИТКА (не диже се) АРСА (дрма га) Устани! Јеси ли жив? 55 . црви да ме једев! Тој! Што да се не убијем? (потегне јатаганом.МИТКА: Што да не? Како да не? Зашто да не? Зар ја не знам шта ме чека. не може да се прибере): Ја ћу. АРСА зауставља ГРКЉАНА. што ми је писано? Да умрем! Тој! Земља.) Сви беже.. САЛЧЕ. КОШТАНА и остали (одлазе) САЛЧЕ и ГРКЉАН се збију уза зид дршћући преплашено) АРСА (предишући од беса. АРСА (забезекнуто.. ја ћу да те убијем! (Бије Цигане.

.. кад ти сав новац што ти дадосмо за трговину. када отац хтеде да те убије.... (корећи себе): ах.... трпех. плакала за тобом. МИТКА (загледајући се): Што ми је? Ништо ми није. Мито!. Чуј!. њума да ми не спомињеш. Па тада. или ја. или те ја – ја убих! МИТКА (диже се. Она једно погреши. те с’г морам да ћутим.. Убићу те! Убићу.. Мито. МИТКА (подиже се.МИТКА: За тебе – не! Мртав. Хоћу. што те је толико мазила и чувала. а ти све – не чека ни три дана – већ све попи и пролока с Циганкама и по механама. зашто жут. нити видех у механи. сада такав да си? Зашто распасан. што га ја тада задржах. АРСА: Чуј. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито. што прво тебе. што га не пустих да те убије!. и то највећи. јер си старији! Тој она само 56 . мало уплашено): Шта? АРСА: То! Доста ја ћутах. Или те више (показује на Цигане) с овима не нађох.. па после мене роди. бранила. хвата га за минтан): Зашто.. МИТКА (туробно): И он беше како ти: катил! АРСА (плане): Отац катил? Ја катил? А она. мајка... и она је катил. да те слушам. (загледа се у њега. Или ћеш ти. што те је од оца и од мене склањала. уплашено): Зашто да ме убијеш? АРСА: Да те убијем. бре. МИТКА (узбуђено прекида га): Мајку. као што још онда отац хтеде да те убије. блед?.

вештице! Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо.. – А мајка је мајка! (плаче): Слатка моја мајка. МИТКА (бришући сузе): Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка! (полази): Још откад ву свећу несам запалија. зар би дала да ти овако с’с мене. Ништа! Зар што ја говорим. Ја не – ако сам ја што крив. Е. па после мене роди. овде сам. 57 . АРСА (задржавајући га): Куда? МИТКА (полазећи): На гробје. газдо – не! Она.) АРСА (Салчету): Говори.. уплашено): Она је.... то пас лаје и ветар носи? А? ГРКЉАН (издваја се. још кад Коштан беше мала. АРСА (одлази за њим. (Показује на врат. Салчету. те човек не може само вас да умири? Коме ја говорих. пада пред њим на колена и показује на Салче): Ја. Свећу на моју слатку мајчицу да запалим.. за ту реч баш ти оволико хвала! Она. АРСА: (узбуђено): Мито!. задржавајући га): Нећеш тамо. газдо! ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се. Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи.погреши: што прво тебе.) ГРКЉАН (понизно Полицаји): Аман. Она је научи и да пева и да игра. и претих. и кога апсих?. нећеш! Кући ћеш ти! (Одводи га у кућу.. да ми је она жива.. газдо! Она је за све крива.

дете... И она онако малу учи је да игра и пева. И научи је! Сад,
ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (понова хоће да удари Салче
по глави): Она је крива! Вештица, она, газдо...
АРСА: Све ћу ја сад вас... (Гркљану): Ти ћеш док си жив, чаршију
да ми чистиш. (Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у
минут ћу да обесим, ако за недељу, ону вашу – (бесно): нећу да
знам ни како јој је име! – не удате. Свадба, новац, све ћу ја да
дам. (разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах!
САЛЧЕ (ђипи пренеражена, пада пред Арсу): Не то, газдо...
АРСА (разјарен): У Бању, за Асана! (Полицаји) И ти одмах да
одеш у Бању, нађи Асанова оца кажи му, кажи, да сам му ја –
газда Арса – поручио: да у недељу, ову, прву, одмах – чујеш ли?
– поведе сватове, дође овамо и води њу, ту Коштану, и тамо, у
Бањи, венча је за свога сина Асана... Јеси чуо?
ПОЛИЦАЈА (понизно): Јесам, газдо!
САЛЧЕ (кричи од страха): Не то, газдо! Не, то газдо!
АРСА (Полицаји): И ти, кад дођу да је воде, са пандурима да си
тамо! И, ако она неће, ти – силом! Ако жива неће – мртву, па у
кола и у Бању!
САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то газдо! Руку, ногу
да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек
на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева!
АРСА: Жива више – не! Мртва може!

58

САЛЧЕ (вије се, не знајући шта да ради): Остави ми је, газдо, дај
ми је! Моје је! Чедо ми је! Одавде ми је, газдо, одавде! (чупа
недра, косу и лице): Одавде, газдо!
АРСА (одгурне је, понова Полицаји): У затвор! И када Коштану
сватови поведу, само тад је пусти, да се с њом опрости. А
дотада ни воде, ни хлеба, ништа! (Одлази.)
САЛЧЕ (кричи вијући се): Не, газдо! Шта учини? Куку, аман,
газдо!
ГРЉАН (расплакано): Стари смо, газдо! За хлеб ћемо без ње да
помремо и изгинемо!...

59

Четврти чин

Ц

иганска махала. Сниске ограђене кућице. Ни где зеленила
већ свуда гола, утапкана земља изгорео угаљ око
наковња и тоцила, на моткама повешане черге, истрцани
јоргани, прљаво рубље. Иза њих примећују се виногради кроз
чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује
се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола
покривена арњевима и искићена пешкирима. Испред кола
сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и
дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца.
Испред колибе Коштанине кмет цигански и АХМЕТ.
Дотрчи КУРТА.

КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови!
КМЕТ (уплашен, утишавајући га): Ћутите! (Курти): Курто, ти
горе, на сокак и пази! (Курта одлази.) А ти, Ахмете (показујући
на Коштанину кућицу) овде, пред вратима да си, и чувај је!
АХМЕТ (одлази иза Кошганине кућице)
КМЕТ (Остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу,
час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду
сватови! (уплашено гледајући на Коштанина врата): Ох, кад ће
већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне!

60

и китајка. тамо и очи да ископам. ако тебе нема. КОШТАНА (поклапа лице рукама): Асан је. чувај ме. Бању! (пркосно клонуло): Тамо ћу ја! (кида се рукама): Ох. и либаде. нећу! (седа): Ето. 61 . не смем. Асанова? (бесно): Зар он мој муж? Он? Ох! (Гризе руке. косу. Улази СТОЈАН. КОШТАНА: Ох! (с муком придржава се за врата) Зар ја тамо? За Асана.) КМЕТ (одступа пренеражен): Не. Газда председник убиће мене. Него. Нећу ја ништа.. бре. Па зато сам овде.. воде? Чекаш да гледаш како ме носе? КМЕТ (уплашено): Не. Коштана! Не толико! Ево идем! Али убиће ме председник. све је готово! И срце.. за село. добар је – богат је. не чекам! Нећу да гледам. Коштана. све за Асана. Поводи се. Спази кмета.) Чује се бахат и сјахивање коња. Морам да те чувам. снагу да осушим. лице. Само ти немој толико! А и Асан. (Кида са себе одело. и снага.. у Бању? Тамо? И ја његова. и антерија. КОШТАНА (бесно): Чуваш ме? (стреса се): Бојиш се да не бежим? (пркосно): Нећу! Ево.. Али опет идем. КМЕТ: Па и он је човек! (Одлази. кожу да опарим. ако те нема!. Све хоћу! Где су? Нека ме воде! Ево (показује на себе): и тел.. бесно пође к њему): Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу. Не смем да идем.Из кућице излази КОШТАНА. у село. и очи.

Посрће од радости): Кошто. Један за мене. зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца. матер. други за тебе! И где видимо. неугодно): Да. реч ти каже – тога је мајка у црни повој повијала! (бесно): Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно. брзо! Хајде! КОШТАНА (трза се): Ти? СТОЈАН: Ја! (ужаснуто): Што ме гледаш тако? Хајде! Брзо! КОШТАНА: Куда? СТОЈАН: У свет. гледам очи.. неугодно): Нећу! 62 . лице. крв му испих! КОШТАНА (расејано.. снагу. гледам твоје очи. ни председник. нико. СТОЈАН: Нико! Ни Господ! Ни отац..... Ко те само погледа. слушам глас. кућу! Хајде! Коњи чекају.СТОЈАН (иза себе Марку... само те види. тебе само! Да само ја слушам твој глас. песму. а камоли Полицаја и пандури.. дајући му дизгине и пушку): Држи коње и чекај! (Прилази Коштани.. тамо ћемо (љубоморно): само ја и ти! Нико више! КОШТАНА: Стојане! СТОЈАН (љубоморно): Тебе. Ко те погледа. да ти миришем косе. Тебе само! КОШТАНА (зарадована): Ех. ни Митка.

те да знам зашто ћу да венем? Ларма. А ноћ дубока.. кућу бацио. оца.. свирка сватовца јача.. већ само ту да седим..На голи камен. трпим? (Изван себе): Ох! А кад ноћ падне. ћутим. испрекидано): „. шта ја могу? (зловољно): Ја. главу... већ само да седим. да се сушим. снага разигра. тамо је моје! Тамо.. вене. ћутим. месечина иде.СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно.. из собе не изиђем. на голи камен да седим... моли): Не. хвата се за чело): Их! А ја њу толико волео! И мајку. .. Зар да се не мрднем.. Циганка! У Бању. Не сме . око се рашири. греје. да ли си ме бар кадгод волела... А код тебе! Нећу.... не смем... 63 . КОШТАНА: Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? И само хаџију. бат ногу. убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (посрће.. месечина дође. Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (крши руке): Ох. венем!. Шта онда? (одлучно): Ох.. сан не хвата. гледам у месечину. шта онда?. на њу мислио!. да гинем.. оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем? Из собе да не изиђем... на мокру земљу. Неће. нећу! Убиј ме! Нећу! Ево. да седи... гине. зловољно): Нећу! Зашта. удара у чело. Чује се крцкање кола. пали. Не може”. куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена... СТОЈАН (занесено. само њу гледао. у село. А она! (сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми.

чекај. Цигани. њену мајку. са свирком. ПОЛИЦАЈА (на улазу. сватови.СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох! (Одлази. пандури. онима иза себе): Дајте кола! Брзо! А она? Ако само писне. показујући јој камџијом на кола): Хајде! ПАНДУР (Полицаји): Полицајо. КОШТАНА (стреса се) ПОЛИЦАЈА (Коштани. камџијом ћу кајише с леђа да јој скидам! (ка Коштани. 64 . да се с њоме опрости. да доведу.): А. сад ће Салче. готова си? Хајде! КОШТАНА (не гледајући га): Готова! ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (виче): Дајте кола! Улазе кола.) Улази ПОЛИЦАЈА.

пијан! Него – срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. да се опијем. ракију.) ПОЛИЦАЈА (иде за њом и стаје на врата од колибе): Само брзо! Долази МИТКА. руком их зауставља): Стој! Стојте! ПОЛИЦАЈА (уплашено Митки): Не. Шта ћеш сад да радиш? МИТКА (зауставља): Стојте! Куде? ПОЛИЦАЈА (уплашено. газдо? Немој.КОШТАНА (дршћући од страха и посрћући полази у колибу): Чекај. МИТКА (кад види кола. МИТКА (пева): Механџи. сватове. Ох! (Улази у колибу. дертови да си разбијем.. чекај да узмем бошчу. (показује на Коштану): Дошеја сам да гу дарујем. да пијем. море. газдо. механџи. 65 . донеси вино. понизно): Шта ћеш да радиш.. газдо! Пијан си! МИТКА (потеже јатаганом на Полицају): Несам. бре. свираче.

при. тамо! МИТКА (показујући више себе. па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. раздрагано. погружено): И тамо земља и овде земља! КОШТАНА (изван себе од очајања. дошли ти.ПОЛИЦАЈА. шири руке више себе.) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако! Само ме ти не дај. кола. на све стране): Тамо. а доле тврдо. слатки газдо! Руку. на небо): Зар горе? Горе је високо. сватове): Ете.лази Митки): Ти? Хвала! Аман! Ох. и изван себе од радости. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази) КОШТАНА (истрчи.. пандури. сагиње се и грли му колена. газдо! Не дај ме. (очајно): Не дај ме. слатки газдо! Води ме тамо! МИТКА (гледа је погружено): Куде. Коштана! Писано! Суђенице ти досудиле.. ногу! (Љуби га у руке. МИТКА (из дна груди): То је. (показује на кола. да те 66 . Коштан? КОШТАНА (очајно шири руке напред): Тамо! Тамо! МИТКА (болно. КОШТАНА (хвата се за главу): Ох!. повлаче се понизно испред МИТКА.

И боље ја. или да га више по механе не срамотим и не резилим – е с’с туј његову молбу – закла ме. Нико да ме не жали! Зашто.. па опет. брат мој. не бих му се подаја. КОШТАНА (стреса се): Доста! Немој. за живот мој. тражећи кесу с новцем): И с’г Коштан. да ме је на паранпарче секаја. и гробје. кућа. батка шта ће да ти збори: Батка дете неје. (показује на земљу): Одавде. Ја.. Батка је млого видеја. Младожења ће те целива а ти ће плачеш! и прва ноћ плакање. Сви ће да ти се радујев. а камоли на брата руку да дигнем. газдо! МИТКА (заваљује се.. песне ће да ти појев. И. Коштана. јесен. уз огњиште! (барата по појасу. у мој живот још бробињка несам нагазија. Коштан. Али пошто он моли и вика: или да га убијем. Свирке ће ти свирив. ја. Брат је брат! Једно млеко смо сисали од нашу слатку мајчицу. Ће просиш. Коштан. живога ожалија и оплакаја. КОШТАНА (плаче) МИТКА (гануто. друга ноћ плакање и цел век плакање. КОШТАНА (грца) МИТКА (наставља): И од работу руке ће ти испуцав. м’гла. млого преко своју главу префрљија. ће идеш. горко): Тој је! Зар ја не знајем шта иде! Иде. дом. да се венчаш. остај 67 .. Тој иде.. слузу да не пустиш. прилази јој): Немој да плачеш.водив. сам самога себе. ја не држах? Аја! Мој брат. Там ћу и ја! И. па ће се раниш!. очи ће ти се осушив. Коштан. Срце ће да ти се искида.... лице ће ти поцрни. него он! Више у механу – не! Вино – не! Песна – не! Дом. Слуза не помага! (клече до ње и диже јој уплакану главу): Слушај.. к’д чујеш да сам умреја. по тамо – нема! И цел век тој је! Зар се ја не подавах. ће се венчаш..

сватови те чекав. кучики и просење. Аха. кући.ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу. уплашено Митки): Газдо. 68 . Приближују се кола.. дим. И. пепел. куде ја. МИТКА: Твоја ће ноћ да с’мне. ти у твој! Ти плачи. жена засукана и с’с тесто умрљана. Тебе чека колиба.. ПОЛИЦАЈА (понизно. мене – кућа. туј и ти.) Појављује се ПОЛИЦАЈА с пандурима. Ја у мој дом. камо батка да ми те дарује.. расвести! Ајде. Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи! Бидни човек. капљу по рукама): Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда? МИТКА: Зар мене питујеш куде ће идеш? Зар ја да ти казујем? Куде? Ех. а моја не. бре! ПОЛИЦАЈА: Ноћ иде.. а човек је само за жал и за муку здаден! (диже је а сузе му теку... и ја ћу плачем. Мртвога ће ме изнесев. жив из њума нећем да изиђем. черге. хајде! МИТКА: Чекај. Чекај! ПОЛИЦАЈА (са осталима се повлачи) МИТКА (диже Коштану. (Вади из кесе новаца. расвешћује је): Ајде. огњиште. Коштан! Дигни се. младожења те чека. сватови.

остај ми с’с здравје! Збогом! И ћути.МИТКА (вади новац и даје јој.. Одведоше ми те! КОТАНА (одгурне Салче): Ћути.) САЛЧЕ (остаје онесвешћена на земљи) КОШТАНУ у колима. сватове): Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се.) Утрчи САЛЧЕ. одбија од себе Полицају. САЛЧЕ: (сва уплакана. опкољену пандурима. 69 ... чедо. не плачи! (Погружено одлази.) ПОЛИЦАЈА (обрадован одласком Миткиним полети бесно ка Коштани): Пењи се. који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима. не тугуј. бре! А с’г. свирачима): Свирите. усплахирена.. пандуре): Сама ћу! (Полази колима. КОШТАНА (бесно. сватовима и са свирком одводе друмом. ређа по челу. Да ти дам беле паре за црни дни. Магле и паре бањске. (пандурима): Уносите је у кола. лицу): Да те дарујем да ти дам. грли и љуби Коштану): Чедо. јер сада ћу камџијом парчад коже са леђа да ти кидам. (бесно. ’ајде. стара. гордо. (Пење се у кола. А црни дни ти дођоше! (показује на кола.