Evolucija stanovanja

Pregled postojećeg koncepta stanovanja Koncept stanovanja stoljećima se nije bitno mijenjao. Počeli smo sa skloništima koja su nas štitila od elementarnih sila. Uskoro smo se u tim skloništima počeli baviti aktivnostima za koje su trebale voda i vatra te određena razina udobnosti. Da bismo to postigli, počeli smo u skloništa uvoditi energiju i vodu, najprije ručno, a potom pomoću odgovarajućih sustava. Ti su se sustavi razvijali od ručnog donošenja ogrjeva za ognjište do nuklearnih elektrana koje generiraju goleme količine energije, a koja se žicama prenosi do svakovrsnih nastamba po cijelom planetu. Sustavi se iz temelja razvijaju, ali skloništa ne. Ti sustavi koji su sada centralizirani, postali su važniji dio stanovanja od same građevine. Mi o njima ovisimo i bespomoćni smo bez njih. Kad sustavi padnu, zbog neke katastrofe kao što je uragan, poplava ili potres, ljudi se okupljaju u društvenim objektima kao što su sportske dvorane opremljene za  izvanredna stanja. Postojeće stambene jedinice ne funkcioniraju bez sustava. Gradimo svakovrsne nastambe od drveta, betona, čelika i stakla. Čak ih stavljamo i na kotače, ali oni i dalje ostaju nastambe koje održavamo pomoću aparata za održavanje života. Lako je zamisliti ograničenja, ovisnost i bespomoćnost pacijenta na aparatima za održavanje života. Što bi bilo kad biste saznali da ostatak života morate provesti na aparatima? Mnogi bi radije umrli nego tako živjeli. E, a mi upravo tako živimo. A tako i umiremo. Sustavi nam u jednu ruku stavljaju moć, a u drugu otrov. Kisele kiše, radioaktivni otpad, paukove mreže dalekovoda, zagađene rijeke i mora, zatrovan biljni i životinjski svijet  tek su dio cijene koju plaćamo za sustave koji su potrebni za održavanje sadašnjeg koncepta stanovanja u funkciji.

1

Osoba čiji život održavaju aparati uvijek mora biti u njihovoj blizini i priključena na različite sustave koji ju održavaju živom. Tako je i s našim sadašnjim načinom stanovanja. Ta potreba da budemo priključeni na različite sustave priječi nas da koristimo tisuće hektara dinamične i divne zemlje i gradimo na njoj. Neka od najljepših mjesta na planetu neiskoristiva su za ljudsko stanovanje zato što sustavi za održavanje tamo nisu dostupni. Sve nam to daje brojne razloge da dovedemo u pitanje postojeći koncept stanovanja i zapitamo se je li to zaista ono s čime se želimo zaputiti u budućnost.

Sustavi koji održavaju postojeće stambene jedinice
Proizvodnja električne energije i sustavi distribucije Ovi sustavi generiraju i distribuiraju električnu energiju potrebnu za rasvjetu i kućanske aparate, a u mnogim slučajevima za grijanje i hlađenje. Isto tako u mnogim slučajevima crpke koje dopremaju vodu u stambene jedinice ovise o ovim sustavima. Dok sustavi ispunjavaju zahtjeve potrošača, oni ujedno stvaraju veoma opasna zagađenja te zaklanjaju nebo mrežom kablova. Vlasnici tih sustava su korporacije koje ne rade uvijek u najboljem interesu ljudi i planeta. Primjećuje se da cijene takve energije sve više raste. Pored novčane cijene ta energija iscrpljuje resurse koji su se stvarali milijunima godina i samim time njihova pouzdanost postaje upitna. Vodovodni sustavi Centralizirani vodovodni sustavi uvijek na neki način zahtijevaju električnu energiju, tako da doprema vode ovisi o električnim sustavima. Usto ide i  upitan proces pročišćavanja i tretiranja, pa je stoga u mnogim gradovima voda nepitka. Danas u ruralnim područjima crpljenje vode iz bunara skoro uvijek je ovisi o električnoj mreži, a na mnogim mjestima nije ni pitka zbog zagađenja iz kanalizacije, mokraće stoke ili čak i  radioaktivnog otpada. Kanalizacijski sustavi U gradovima sva otpadna voda prolazi kroz kanalizacijske sustave, a u ruralnim područjima kroz manje kanalizacijske kolektore. U izrazito ruralnim područjima sve se skuplja u septičkim jamama. Čak 80% te vode moglo bi se iznova iskorištavati kao siva voda. Međutim, u većini slučajeva to se niti ne uzima u obzir kao mogućnost, pa nam tako ostaju goleme količine kanalizacijskog otpada za preradu. Posljedica je visok stupanj zagađenosti voda i područja oko njih, te gubitak potrebne vode za navodnjavanje u ruralnim područjima. I ovaj je sustav, da bi funkcionirao, na neki način ovisi o električnom sustavu. Plinovodni sustavi Sustavi prirodnog plina najčišći su i najmanje destruktivni za planet. Međutim, u kriznim stanjima, dostava se često prekida zbog pucanja plinovoda. Distribucija plina potencijalno je opasna i nepouzdana u vrijeme nepogoda, a osim toga postajat će sve skuplja. Ako funkcioniranje cijelog domaćinstva ovisi o plinu, ono je jednako tako bespomoćno u slučaju kvara sustava kao i ono kućanstvo koje koristi bilo koji drugi energent. Naravno, u ruralna područja plin treba dostavljati vozilima što korisnicima oduzima samostalnost. Prehrambeni sustavi
2

Prehrana je postala sustav baš kao i bilo što drugo. Centralizirana proizvodnja hrane zasigurno je jedan od glavnih sustava podrške za ljudska naselja na našem planetu. Postojeće nastambe ne čine ništa da bi se zadovoljile potrebe za hranom njezinih ljudskih stanovnika. Hrana se proizvodi masovno, ali se pritom na umu nema zdravlje ljudi, već profit. Novac je nažalost glavni cilj i ovog sustava. Različite kemikalije koje se koriste da bi se brzo proizvelo više hrane bitno utječu na kakvoću voća, povrća, mliječnih proizvoda i mesa. (Pročitajte: "Diet for a New America", autora Johna Robbinsa). Distribucija hrane ovisi o vozilima koja mogu i ne moraju biti u funkciji u vrijeme ekonomskih i prirodnih nepogoda. Stoga, je postojeći prehrambeni sustav nepouzdan, a nije niti zdrav. Osim toga, on je toliko stopljen s monetarnim sustavom da hrana zamalo prestaje biti hrana i pretvara se  u robu kojom se može manipulirati, izazivati umjetne nestašice . Prehrambene namirnice pakiraju se u plastičnu ambalažu, a to stvara ozbiljan problem s otpadom. Životinje ne moraju zamatati svoju hranu, pa zašto bismo onda mi? Je li to zato što smo mi inteligentniji? Materijalni sustavi Glavni materijali koji se danas koriste za izradu stambenih zgrada imaju mnoge elemente o kojima valja razmisliti. 1. Koristi se previše drva, pa iako je to obnovljiv izvor, potrebno je vrijeme da bi stabla izrasla. 2. Proizvodnja mnogih materijala je centralizirana te ih treba dopremati  u druge krajeve zemlje. To stvara ekonomsko i energetsko opterećenje. 3. Kako bi ih se iskoristilo, za većinu materijala potrebno je poznavanje specifičnih vještina, pa ih stoga  ne mogu koristiti ljudi koji ih nemaju. 4. Za proizvodnju građevnih materijala potrebno je mnogo energije, a to za posljedicu ima zagađenje. 5. Mnogi novi građevni materijali nisu zdravi za stanovanje. Nažalost, to se može otkriti tek nakon što ih se koristi dugi niz godina. 6. Proizvedeni materijali diktiraju i prirodu stanovanja. Trebalo bi biti obrnuto. Novčani sustavi Ovaj sustav očito podržava stambene jedinice /stanogradnju? zato što se  svi drugi sustavi mogu koristiti samo kroz ovaj sustav. Ako čovjek nema novaca, ostali sustavi se prekidaju bez obzira na potrebe. Ljudi su umirali zato što bi im se zbog neplaćenih računa obustavila dostava energenata tijekom zime. Na taj način naš opstanak ovisi o prilično nepostojanom i šupljem ekonomskom sustavu, pa su stoga i naše nastambe nezaštićene. Ne samo da se moramo nositi s potencijalnom nepouzdanošću različitih sustava podrške, već i s nepouzdanošću sustava koji nam omogućuje pristup tim sustavima podrške.

Razvijanje novog koncepta stanovanja.
Bilo bi nam bolje i lakše kada bismo mogli sami nadzirati one sustave na koje smo navikli. Nova nastamba mora biti samodostatna, a naše uobičajene potrebe moraju se smanjiti. To je veoma nalik projektiranju letjelice kojom ćemo se na pet godina zaputiti u svemir.
3

Danas kad ljudi kupuju kuću, oni zapravo kreću na putovanje sa Zemljom u sljedećih trideset­četrdeset godina. S obzirom na to kakvom nam je stanju planet nakon godina i godina zloporabe, naše vozilo sada mora biti samodostatno. Brojke su prevelike da bismo mogli i dalje uzimati od planeta ­ sad moramo putovati zajedno na takav način da svaka nasa nastamba dodatno obogaćuje ekosustav umjesto da crpi iz njega. Stvaramo male ekosustave unutar naših domova koji rade nama u korisit, a putem procesa koje je priroda odabrala kao optimalne. Naša nastamba nas grije, hladi i hrani  kroz interakciju s prirodnim pojavama.  Na taj način bi se nastamba mogla postaviti na bilo koje mjesto na Zemlji: na vrh brda, u pustinju, na otok... bilo gdje. To bi bio zemaljski brod, zemljobrod. Još jedan važan vid ovog novog koncepta stanovanja  jest da on mora biti dostupan širokom sloju ljudi, što znači da on ne smije biti milijardersko vozilo  koje si samo imućni mogu priuštiti. Svatko ima pravo na vožnju u budućnost. Osim  što mora biti u interakciji s prirodnim pojavama, taj koncept mora biti u interakciji i s prirodom obične osobe.

SUSTAV ZEMLJOBRODA Sunce je izvor topline, a Zemlja je sama po sebi akumulator koji sprema toplinu. Stoga zemaljski brodovi moraju u svojim projektima uzimati obzir obje ove pojave.

Kuća kao akumulator Zagrijte na štednjaku dvije tave: jednu od lijevanog željeza i jednu limenu. Kada ga isključite, ona limena tava ohladit će se za nekoliko minuta, a ona od lijevanog željeza i dalje će biti zažarena. Razlog tomu je što je ova od lijevanog željeza gušća i ima veću masu od one limene. Ona je bolji “akumulator” za zadržavanje topline. Nastambe su se na našem planetu razvile zbog potrebe da se tjelesno i emotivno zaštitimo. Od samog početka u njima se koristila energija: najprije vatra za grijanje i
4

kuhanje, a kasnije se pojavila električna struja za rasvjetu i razne kućanske aparate. Sada imamo mnoštvo takvih aparata, kao i složene sustave grijanja i hlađenja, što je sve neophodno za stanovanje. Posljedica je da je u suvremenom stanovanju energija danas jednako važan čimbenik kao i samo zaštita. Nitko ni ne razmišlja o gradnji kuće koja neće pružati zaštitu. Zamislite, na primjer, zgradu predivna tlocrta, ali izgrađenu bez krova. To bi bilo apsurdno. Na ovom stupnju evolucije moramo prihvatiti činjenicu da je energija neophodna za stanovanje, a graditi kuću bez izvora energije bilo bi besmisleno kao i graditi kuću bez krova. Taj energetski faktor može se podijeliti na dvije namjene: za kućanske aparate i za održavanje temperature. Potrebe za električnom energijom koja će napajati kućanske aparate mogu se zadovoljiti postojećom tehnologijom koja stoji na raspolaganju, a dobiva se od Sunca ili  vjetra i skladišti u  akumulatore za naknadno korištenje. Toplina se može skupljati i spremati jednako kao i električna energija. Stakleni zid na južnoj strani kuće prenosit će toplinu u prostor i u masu iza njega. Taj prostor i masa, a potencijalno i cijela kuća mogu služiti kao akumulator u kojem će se pohranjivati toplina. Taj koncept termalne mase dobro funkcionira na svakom mjestu koje je izloženo bilo kakvom izvoru topline. Životinje koriste termalnu masu, baš kao što su to tisućljećima prije nas činile i drevne civilizacije. Međutim od toga se pojma odustalo u korist “modernijih” i “ekonomičnijih” načina gradnje koji ne predviđaju načine za skladištenje topline.

5

Ta ideja koju smo nazvali akumulator zapravo odražava obrazac ili pojavu na kojem se temelji čitav svemir. To je odnos između energije i tvari. Tvar je zapravo uskladištena energija, a energija je “ishlapjela” tvar. U svojoj biti tvar je akumulator. Što je tvar gušća, to više topline aukmlira. Stoga kuća izgrađena od guste tvari bolje akumulira toplinu nego ona koja je napravljena od tankih drvenih dasaka. A to pravilo vrijedi i za akumuliranje visoke ili niske temperature. MASA Današnja usavršena izolacija pomaže pri zadržavanju zagrijanog zraka u prostoriji, ali ta izolacija niti ne upija niti ne skladišti toplinu. Kad bi kuće mogle pohranjivati toplinu iz bilo kojeg izvora, onako kao što se, na primjer, u bačvi može uskladištiti voda, bilo bi im potrebno puno manje energije da ostanu "pune". Umjesto da koristimo masu, mi obično u našim kućama neprekidno grijemo ili rashlađujemo zrak kako bismo kontrolirali temperaturu. Zrak ne zadržava stalnu temperaturu. To je kao da pokušavate pokupiti vodu s ravne površine, što je nemoguće jer se ona razlijeva. Onako kao što moramo skupljati vodu u bačvi ako ju želimo sačuvati, tako u masi moramo prikupljati toplinu ako ju želimo sačuvati.
6

BEZ MASE Budući da  toliko truda i novca moramo ulagati u zagrijavanje kuće, trebali bismo učiniti ono što možemo da kuća zadrži toplinu. Kuće bi se trebale ograditi masom kako bi se omogućilo da masa djeluje kao akumulator. Naša tijela, sastavljena od 96% vode koja je masa, djeluju na sličan način. Određena količina energije unosi se u tijelo kroz hranu i na druge načine. Dio te energije stvara toplinu koja se pohranjuje u ugrađenu masu naših tijela; dakle i tijelo je akumulator. Na taj način možemo održavati normalnu temperaturu tijela i onda kada je temperatura zraka oko nas 10º Celzijusa, a hranu unosimo tek povremeno. Kada naša tijela ne bi zadržavala toplinu, morali bismo neprekidno jesti, stalno unoseći energiju kako bismo održali tjelesnu temperaturu. Ponestalo bi nam hrane, iscrpili bismo probavni sustav i ne bismo imali vremena ni za što osim za hranjenje. Slično je i sa stanovanjem. Bez mase ponestaje nam goriva, opterećujemo svoje energetske sustave, uzaludno gubimo vrijeme i novac radeći da bi plaćali gorivo. I ekonomija i okoliš plaćaju danak za taj trošak. Kuća s velikom  masom omogućava skladištenje tako što je svaka prostorija omotana debelim zidovima, a povezana je i sa zemljom  te se  tako koristi fenomenom  termalne mase. Koncept kuće kao akumulatora primjenjiv je posvuda bez obzira na dostupnost Sunčeve energije. Bez obzira na izvor grijanja ili hlađenja, akumulator će uvijek zadržavati temperaturu.

7

Prehrambeni sustav
Zemaljski brod trebao bi se se sa Zemljom odnositi na takav način da stvori prostor i okoliš za cjelogodišnji uzgoj jestivih biljaka, voća i orašastog voća. Prehrana se može usmjeravati prema namirnicama koje se lako proizvode u unutarnjim i vanjskim prostorima  dok se prehrambeno­proizvodni kapaciteti polako razvijaju prema željama svojih stanovnika.

Kuća kao staklenik Da bi stanovnici samodostatnih kuća bili neovisni, moraju proizvoditi hranu. Očito, potrebna nam je zemlja, tj. prostorije sa zemljanim  podovima. Trenutno zemljobrodovi imaju tegle za uzgoj biljaka, ali bit će potrebne cijele sobe i prostori u kojima će se uzgajati prihvatljive količine različitih vrsta hrane. Trebat će nam, na primjer, i visok strop za uzgoj agruma i orašastog voća. Potrebno je ispuniti glavne uvjete za uzgoj vrta u kući kako bi se hrana mogla proizvoditi tijekom cijele godine, a biljke bile zaštićene od temperaturnih ekstrema i potencijalno zagađenog zraka i kiselih kiša. To znači da će jedan dio prostora biti namijenjena biljkama, a ne ljudima.Vrt mora postojati i jednako je važan kao i spavaća soba.

8

Električni sustav
Zemaljski brod mora stvoriti dovoljno električne energije za osvjetljavanje i napajanje različitih naprava na koje su se ljudi navikli. Očito je da će cijenu komponenti koje stvaraju električnu struju biti potrebno regulirati efikasnijim pristupom prema sveukupnom korištenju struje. Ako se Sunčevim zrakama omogući da uđu u prostor, smanjuje se potreba za uključivanjem svjetla po danu. Kuća kao elektrana Kuća mora biti neovisna mala elektrana. Ona mora  prikupiti dovoljno energije     Sunca i/ili vjetra kako bi na čist način zadovoljila potrebe svojih stanovnika. To se trenutno može napraviti kroz skupljanje energije iz vjetrenjača i iz fotonaponskih ćelija koje pohranjuju energiju u akumulatorima, a kad je to potrebno, koriste ju iz akumulatora. Fotonaponske ćelije postale su veoma pouzdane, ali važno je reći da se vjetrenjače mogu izgraditi i s manje tehnoloških zahtjeva. Ova energija uskladištena je u konvencionalni akumulator kakav se koristi u električnim vozilima (auti za golf terene). Ta metoda već je dokazala svoju vrijednost  u sunčanom pojasu kao povoljno rješenje za napajanje kućanskih aparata. Na temelju onoga što se tamo saznalo, ova metoda uskoro će biti dovoljno dobra da zadovolji energetske potrebe  u drugim područjima gdje je Sunce zaklonjeno oblacima. U budućnosti će možda postojati i drugi načini za prikupljanje i skladištenje energije, a uskoro bismo ju mogli uzimati izravno iz zraka. (Pročitajte: "Tapping Zero Point Energy", autora Moraya B. Kinga).  Naše specifične potrebe za energijom mogle bi se i dalje razvijati, ali ono što nam je danas potrebno je energija iz utičnica u zidovima. To se ne može promijeniti preko noći. Pojam kuće koja sama stvara energiju može se razvijati na mnogo načina, ali neposredna primjena mora početi s onim na što smo se navikli, te nas odvesti do onoga što je najprimjerenije.

9

Baš kao što je generator projektiran kao integralni dio vozila, sustav proizvodnje energije mora biti integralni dio u projektiranju kuća. Estetika kuće postaje rezultat sistemskih zahtjeva. Trenutno se takve kuće grade i završavaju  u zemljanim materijalima, te se pokrivaju zemljom. Bit će teško, ako ne i nemoguće projektirati takvu kuću u stilu engleske kolonijalne kuće. Može se prazna drvena kutija ukrasiti u takvom stilu, ali  nju treba ugraditi žice za struju i cijevi za druge sustave. Prošlo je vrijeme unaprijed stvorenih ideja o tome kako arhitektura treba izgledati. Zgrade, a naročito stambene kuće moraju postati brodovi u interakciji s prirodnim fenomenima. Mi se i emotivno moramo promijeniti kako bismo se približili približili ideji zemljobroda.

Vodovodni sustav 
Zemaljski brod mora sa svojim vlastitim električnim sustavom imati i mogućnosti za crpljenje vode iz izvora kao i prikupljati kišnice i otopljenog snijega. Kuća kao dobavljač vode Zemaljski brod mora proizvoditi, destilirati i zagrijavati svoju vlastitu vodu. Ti sustavi mogu se ugraditi u same temelje kuće te tako ukloniti svaku potrebu za izvanjskim vodovodnim sustavom. U budućnosti možda otkrijemo načine kako kondenzacijom uzimati vodu iz zraka, ali čak i sada možemo je crpsti pomoću električne energije koju zemaljobrod / kuća generira. Uskoro će biti važno destilirati vodu za ljudsku potrošnju. Trebat će u zemaljski brod ugrađivati destilatore. Brod će stanare morati opskrbljivati i vrućom vodom. Raznovrsni solarni grijači vode mogu funkcionirati u različitim podnebljima.

Kanalizacijski sustav
Samodostatna kuća mora razdvajiti otpadne vode na sivu i crnu vodu te obje vrste vraćati  u Zemlju u onom obliku koji je potpuno prihvatljiv postojećim prirodnim procesima. Kuća kao septički sustav Crna voda potječe iz WC­a, a siva od svih ostalih izvora (umivaonici, kade, sudoperi i ostalo). U postojećem sustavu sva crna i siva voda slijeva se zajedno u podzemne septičke jame ili u kanalizaciju, sva ta voda mora se kemijski tretirati, a na kraju svojom golemom količinom zagađuje naše potoke, rijeke, mora i oceane i podzemlje. Umjesto toga, mogli bismo za prihranu biljaka, umjesto kemijskih gnojiva, koristiti sivu vodu koja nam je neposredno dostupna. U kuhinjskom sudoperu nalaze se djelići hrane, a u vodi od kupanja ima proteina. Biljke napreduju na takvim tvarima. Otpadni sustav za sivu vodu može se povezati s vrtom što se može izvesti na nekoliko načina, a najjednostavniji je izravni ispust. Kad se siva voda reciklira, tada septička jama ili potrebe za kanalizacijom postaju minimalne zato što se u nju slijeva samo crna voda iz WC­a. Postojeće septičke jame i kanalizacijski sustavi golemi su upravo zato što se u njih slijeva voda i iz tuševa i iz suđerica, perilica i tako dalje. Puno manja septička jama namijenjena samo za crnu vodu mogla bi imati ograničen ili minimalan utjecaj na okolna područja. Kanalizacijskim sustavima u gradovima također bi se bitno lakše upravljalo kad  bi oni sadržavali samo crnu vodu. Recikliranje sive vode značilo bi, naravno, da  u slivnik ne izlijevamo kiseline za otčepljivanje cijevi i da koristimo samo prirodna sredstava za čišćenje. Kuća kao postrojenje za proizvodnju metana
10

Plin (metan) može se proizvoditi iz kanalizacije i komposta. Idealno bi bilo kad bi samodostatne kuće mogle  proizvoditi dovoljno plina iz vlastitog komposta i septičkih jama za crnu vodu kako bi zadovoljili vlastite potrebe za plinom. U ovoj fazi plin je potreban samo za kuhanje i kao rezervni sustav za grijanje vode. Metan iz kućne radinosti lako može ispuniti te zahtjeve. Monetarni sustav Budući da samodostatna kuća sam po sebi pruža sustave na koje bi stanari inače trošili mnogo novaca, a i u osnovama svojeg koncepta i projekta veoma je dostupan običnoj osobi, ovisnost o postojećem monetarnom sustavu uvelike bi se smanjila, te bi se tako smanjio stres u osobnim i planetarnim razmjerima.

Kuća kao način preživljavanja  Novac Idealna vizija kuće budućnosti koje pruža i prostor i sustav za život ljudi i uzgoj jestivih biljaka, neovisno, a kroz interakciju  s prirodnim pojavama. Takav koncept življenja ­ neovisno putovanje za razliku od zamke ovisnosti promjeniti će i samu prirodu ljudskog uma što je temelje za svjesnu evoluciju na Zemlji. To je vizija sutrašnjica koja nas nadanjuje. Summa sumarum Negativni faktori u  današnjem stanovanju: ­ Neprestano se povećava potreba za monstruoznim sustavima koji sve više uništavaju planet. ­ Prostor je ograničen i vezan uz raspoložive komunalne i druge sustave. ­ Nefunkcionalno je bez komunalne infrastrukture i bez drugih sustava. ­ Način na koji postoji povećava razinu stresa i u ljudi i na cijelom planetu. Kuća budućnosti mora: ­ Biti sposobna funkcionirati bilo gdje. Mora umanjiti, a napokon i otkloniti potrebu za izvanjskim komunalnim i drugim sustavima koji trenutno održavaju stambene građevine.
- biti dostupna običnim ljudima te omogućiti uzgoj hrane u svojim prostorima i oko njih. - rješavati vlastiti otpad i nusproizvode. - proizvoditi vlastitu energiju. - održavati ugodnu mikroklimu u interijeru. - iskorištavati nusproizvode 21. stoljeća. Sve ovo mora se obaviti u interakciji s prirodnim pojavama.

11

EarthSheltered Home Passive Solar 12

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful