^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS-u
^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Savez p~elarskih organizacija Srbije
Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com
APISLAVIA
2006

APIMONDIA Foundation

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER
The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Saradwa sa ~asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Glavni i odgovorni urednik
Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Istorija ~asopisa
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Izdava~ki savet
Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija
(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije
Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije
Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

Fotografija na naslovnoj strani: Okom umetnika Slikar: Radoje B. Obu}ina – Kenta

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e.
@ivoslav Stojanovi}

^LANARINA 2007. PRETPLATA ZA DRUGE DR@AVE
Agardi Jo`ef

531 533

Izdvajamo iz sadr`aja
@ivoslav Stojanovi}

[TA JE TO REGISTRACIJA?
Dragutin Gaji}

535

PISMO P^ELARIMA ZA DECEMBAR
Dejan Krecuq

536

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA DECEMBAR
Zlatko Tomqanovi}

538

^LANARINA 2007. Svako ko propusti da se u~lani u SPOS 2007. godine, kaja}e se. Jer, pored ~asopisa P~elar i drugih aktivnosti SPOS-a, naredne godine }e svi ~lanovi imati besplatnu registraciju p~eliwaka! Po{to je 2007. i jubilarna, 110. godina postojawa SPOS-a i izla`ewa ~asopisa P~elar, SPOS priprema mnogo poklona za svoje ~lanove! Sa detaqima }e vas upoznati predsednik SPOS-a, @ivoslav Stojanovi}! 531
Eva Rademacher

II EVROPSKA KONFERENCIJA IZ APIDOLOGIJE
Eva Rademacher

539

ZIMSKI TRETMAN DRU[TAVA METODOM NAKAPAVAWA
Zlatko Tomqanovi}

543

ME\UNARODNI FORUM APITERAPIJE
Milo{ Antoni}

ZIMSKI TRETMAN DRU[TAVA METODOM NAKAPAVAWA Mnogo se p~elara javilo tokom novembra sa molbom da im se ponovo pojasni primena oksalne kiseline. U tome nam poma`e nema~ka nau~nica, veliki borac za o~uvawe izvornosti kvaliteta meda 543
Zlatko Tomqanovi}

546

DVE GODI[WICE VREDNE POMENA DOPUNA SPISKA DRU[TVENIH PRIZNAWA SPOS-a ZA 2005. SKUPOVI SKUPOVI I REPORTA@E P^ELAR, decembar 2006. 555 557 559 551

ME\UNARODNI FORUM APITERAPIJE Stalno se `alimo kako nam je prodaja meda opala. Krajwe je vreme da sami ne{to preduzmemo da se takvo stawe popravi i da na{i potro{a~i shvate da p~eliwi proizvodi imaju veliki lekoviti i nutritivni potencijal 546 529

Re~ urednika
Najzad imamo ~emu da se radujemo. Uspostavqena je saradwa sa Upravom za veterinu Ministarstva poqoprivrede. Jo{ je va`nije {to }e se od sada kod dono{ewa svake odluke va`ne za p~elarstvo ~itave zemqe pitati i SPOS. Ne mora da bude poslu{an, ali }e aktivno u~estvovati i davati korisne savete direktno sa terena, {to je sigurno vrlo, vrlo va`no za Ministarstvo. O detaqima }ete ~itati u ovom ~asopisu. Ali, mnogo je posla pred svima nama. Ovo je samo po~etak. Treba se nametnuti nadle`nima i u drugim upravama Ministarstva poqoprivrede, te tako kona~no do}i do re{ewa i daqe vrlo aktuelnog problema odgajawa matica, ali i mnogih drugih (preusmeravawe podsticajnih sredstava, shodno opredeqewu Evropske Unije, direktno u p~elarsku proizvodwu registrovanim p~elarima i po ko{nici). Dugogodi{wa neaktivnost u ovom pogledu je i dovela do sada{wih problema, jer se pitao neko drugi, a ne mi. Pitao se profesor Mi}a Mladenovi}, koji je nalazio za ispravno da SPOS ne konsultuje oko predloga raspodele podsticaja za p~elarstvo. Do{lo je vreme da se to promeni. On mo`e i treba da zastupa stavove nauke ispred Poqoprivrednog fakulteta, ali ne mo`e i ne sme da zastupa stavove p~elara Srbije, jer ga oni nisu za to izabrali. Legitiman predstavnik p~elara Srbije je predsednik SPOS-a i Izvr{ni odbor, a to je nedavno Ministarstvu jasno saop{tila i delegacija SPOS-a. Kad smo ve} kod profesora Mladenovi}a, `elim da znate da smo od po{te dobili pismenu potvrdu da je profesor primio na{e pismo sa pozivom da nam dozvoli posetu banci gena i selekcionom p~eliwaku. Iako je primio, ne `eli da nam odgovori i time o~igledno pokazuje da ne `eli da napravimo reporta`u. Podseti}u vas da je od na{eg javnog poziva pro{lo dva meseca! Da li on to ne{to krije, da li su mu p~elari Srbije bitni iskqu~ivo kad kupuju matice, a ne i kad `ele da saznaju odakle te matice poti~u ili je koji drugi razlog u pitawu, mi to ne mo`emo znati. Pitajte ga sami kad ga sretnete. Ovih dana boravio sam u Hrvatskoj i saznao da su i oni do{li u sli~nu situaciju kao i mi, samo {to je kod wih problem sa podsticajima za p~elarstvo, a ne sa maticama. Do sada su dobijali podsticaj po ko{nici, a sada je, kako ka`u, jak lobi pakera meda izdejstvovao davawe podsticaja po kilogramu meda, {to je otvorilo Pandorinu kutiju mogu}ih malverzacija. Zbog toga se i Evropska Unija davno opredelila za podsticaje po ko{nici, koje dobijaju i p~elari

Misao meseca Onog koji pravdu govori, gone preko devet sela.

u zemqama koje su u procesu pristupawa EU. Ne po kilogramu meda ili po matici, ve} iskqu~ivo po ko{nici. Verujem da }e novi vetrovi u SPOS-u zaista obezbediti perspektivu svima nama. Najiskrenije se nadam da vi{e nikada ne}e promeniti pravac, ve} da }e duvati sve ja~e i ja~e. Moram i da vam se izvinim zbog velike materijalne gre{ke u prethodnom broju P~elara. Naime, u tekstu o pojavi nove nozemoze u Srbiji, na 504. strani, u drugom stupcu i wegovom ~etrnaestom redu, pi{e „…prona|ena samo Nosema ceranae“, a treba da pi{e „…prona|ena samo Nosema apis“. Ova gre{ka je mogla da navede ~itaoca na pogre{an zakqu~ak. Prava je istina da se na osnovu tih podataka pretpostavqa da je do pre nekoliko godina u Evropi bilo samo nozemoze koju uzrokuje Nosema apis, a da je u me|uvremenu pristigla i ra{irila se Nosema ceranae, koja je u nekim krajevima, a izgleda i kod nas, kao agresivnija forma potpuno potisnula staru nozemozu. U me|uvremenu, iz posledweg mejla koji mi je uputio Antonio Nanetti 9. novembra 2006, do{ao sam do saznawa da najnovija istra`ivawa ukazuju da je Nosema ceranae u Evropu mogla da stigne nakon ili oko 2003. godine. Rezultati tih istra`ivawa }e ovih dana biti objavqeni u ~asopisu Journal of Invertebrate Pathology, kao i u `urnalu Apoidea koji izdaje Institut za p~elarstvo u Bolowi. Obe}ao je da }e P~elar ekskluzivno biti ~asopis koji }e me|u prvima u Evropi objaviti ove podatke. Na kraju bih napomenuo da sti`e zima, a za wom i prole}e. Mnogi p~elari ~ije su p~ele iz ovog ili onog razloga ostale bez hrane pribe}i }e prihrawivawu poga~ama ili {e}ernim sirupom. Upozorio bih vas da nu`nu prihranu p~ela vr{ite iskqu~ivo hranom koja je sigurno zdravstveno bezbedna, jer je ovih dana na sednici Izvr{nog odbora SPOS-a (odakle je i potekla inicijativa da vam se ovo saop{ti kao upozorewe) razmatrana situacija nastala u jednom na{em udru`ewu gde je prema nekim podacima stradalo vi{e od 1 000 p~eliwih dru{tava zbog ishrane, po svemu sude}i, nestru~no invertovanim {e}ernim sirupom, koji je izgleda imao nenormalno visoku koli~inu, za p~ele otrovnog, hidroksimetilfurfurola (HMF). Kako stvari stoje, sve }e, prema izjavama o{te}enih, zavr{iti i na sudu, a to svakako nikome od nas nije potrebno.

530

P^ELAR, decembar 2006.

^LANAR I NA 2007.
Za IO SPOS-a, Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

OBRAZAC: ^lanovi udru`ewa ili dru{tva p~elara ______________________ za 2007.

Od naredne jubilarne 110. godine postojawa SPOS-a i izla`ewa ~asopisa P~elar, mnogo toga }e se promeniti u SPOS-u. Pored drugih prigodnih aktivnosti, ovaj vredan jubilej najvi{e }e se proslaviti kroz zna~ajna unapre|ewa ~asopisa P~elar i obele`avawe wegovog {tampawa tokom tri veka, XIX, XX i XXI. Kao prvo, ~asopis P~elar }e se od 2007. godine {tampati paralelno i na }irilici i na latinici, u dva zasebna izdawa. To mu ne}e promeniti cenu, naprotiv. IO SPOS-a je doneo odluku da ~lanarina za 2007. godinu iznosi tako|e 1 100 dinara, ba{ kao i u 2006. godini. IO SPOS-a poziva dru{tva i udru`ewa p~elara da adekvatno politici SPOS-a odrede i svoje ~lanarine. Svi p~elari, bili oni iz Srbije ili inostranstva, mo}i }e prilikom u~lawivawa da biraju da li `ele da primaju }irili~no ili latini~no izdawe ~asopisa. Takva izdava~ka politika SPOS-a pribli`i}e ~asopis i mnogim gra|anima Srbije, naro~ito iz Vojvodine, ali i potencijalnim ~itaocima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije. Za ve}inu ovih zemaqa, SPOS se potrudio i obezbedio maksimalno povoqne cene pretplate na ~asopis P~elar, ni`e od onih va`e}ih za ostale inostrane pretplatnike. Kao i do sada, ~lanstvo u SPOS-u u Srbiji ostvaruje se preko dru{tava i udru`ewa p~elara. Svim p~elarima koji ~lanarinu SPOS-u uplate do 20. januara SPOS garantuje da }e dobiti januarski P~elar. Dobi}e ga i oni koji se u~lane kasnije, ako ga bude bilo na zalihi. Kao i pro{le godine, postoji jo{ jedan oblik ~lanstva u SPOSu, tzv. porodi~na ~lanarina. Ako je jedan od ~lanova porodice punopravni ~lan SPOS-a koji prima ~asopis P~elar (1 100 dinara), ostali ~lanovi porodice, prijavqeni na istoj adresi (dokaz: fotokopija li~ne karte ili deca) mogu postati ~lanovi SPOS-a uz ~lanarinu od samo 200 dinara, ali ne}e dobijati ~asopis.

[ta dobijate u~lawewem u SPOS? Vi{e nego ikada u posledwih dvadesetak godina!
1) 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^asopis se {tampa u punom koloru, svaki broj ima 54 strane sa stru~nim tekstovima iz p~elarstva i p~elarskom berzom preko koje mo`ete po najpovoqnijim uslovima nabaviti sve {to vam je potrebno za p~elarewe. 2) U januarskom broju za 2007. ~asopis poklawa stoni trougli kalendar za 2007. godinu, plakat protiv prskawa vo}a u cvetu i DVD disk sa slede}im sadr`ajem: Dva filma iz oblasti p~elarstva (o proizvodwi mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a i borbi protiv prskawa vo}a u cvetu), digitalno izdawe dva vanredna pilot broja ~asopisa P^ELAR, decembar 2006. 531

P~elar na latinici sa najboqim tekstovima objavqenim u ~asopisu u 2005. i 2006. godini, zatim englesko-srpski re~nik p~elarskih termina, digitalne plakate SPOS-a protiv prskawa vo}a u cvetu iz 2004, 2005, 2006. i 2007. godine i veliki broj fotografija snimqene p~elarske opreme i slajdova sa predavawa na svetskom kongresu p~elara koji je odr`an u Irskoj 2005. godine. 3) Tokom godine, SPOS planira da uradi jedan veliki projekat, a to je prebacivawe svih do sada objavqenih brojeva p~elara (a P~elar izlazi ve} 109 godina) na DVD, tako da }e svim ~lanovima SPOS-a biti dostupna bogata zbirka ogromnog broja tekstova iz posledwih 109 godina. Isto bi trebalo da se uradi i sa ~asopisima Jugoslovensko p~elarstvo i Napredno p~elarstvo koji su izlazili pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka. 4) Ekskluzivno, samo ove godine, Savez p~elara je u dogovoru sa Ministarstvom poqoprivrede obezbedio besplatno registrovawe p~eliwaka. To }e biti zakonska obaveza svih p~elara u Srbiji od 2007. godine, ali }e ~lanovi SPOS-a registraciju obaviti besplatno, dok }e oni drugi morati da plate sve tro{kove, koji su zna~ajni. Obaveza pla}awa tro{kova va`i}e za sve one koji postanu p~elari narednih godina, kao i za one koji ove godine propuste da se u~lane u SPOS i tako obezbede besplatnu registraciju. Da bi se registrovali, potrebno je samo da dru{tva i udru`ewa uz osnovne podatke za svoje ~lanove, dostave jo{ neke podatke: Savez p~elarskih organizacija Srbije Dru{tvo p~elara ___________________ Mesto ______________________________

katastarsku op{tinu i katastarski broj parcele na kojoj zimuje p~eliwak i koli~inu meda izvrcanog u 2006. godini. Podatak o parceli tra`i Ministarstvo, a SPOS tra`i koli~inu izvrcanog meda kako bi se stvorili preduslovi za izradu Strategije razvoja p~elarstva Srbije. Jer, ne mogu se praviti planovi prodaje meda, ako ne znamo ~ime raspola`emo. Podaci koji su danas u opticaju su veoma aproksimativni. Uz to, po{to se Ministarstvo odreklo zahteva da tra`i izvod iz katastra za parcelu na kojoj p~eliwak zimuje, svaki p~elar mora da potpi{e izjavu da je dao ta~an podatak o lokaciji p~eliwaka. Tekst izjave mora da izgleda ovako: [ta dobijate registracijom? Dr`ava pravi registar p~eliwaka iz vi{e razloga. Mora se ta~no znati gde se koji p~eliwak nalazi kako bi se p~eliwe bolesti dr`ale pod kontrolom, kako bi se konkurisalo kod Evropske Unije za stimulativna sredstva koja se ina~e dodequju po ko{nici (zato je va`no znati broj ko{nica u dr`avi), kako bi se spre~ili nesavesni p~elari da sele na pa{u bolesne zajednice i da tako prenose bolesti savesnim p~elarima, kako bi se spre~ili nesavesni p~elari koji dr`e po jednu ili dve ko{nice i o wima ne vode ra~una da tako|e {ire p~eliwe bolesti okolnim p~elarima, kako bi se p~elarima omogu}ila lak{a zakonska borba sa nesavesnim vo}arima koji truju p~ele, jer kada se zna gde je p~eliwak, i kada se o tome vodi registar, a p~elar ne bude obave{ten o prskawu, sigurno dobija sudski proces i nadokna|uje {tetu u realnoj vrednosti itd. U razgovorima sa qudima iz Ministarstva obave{teni smo o wihovim namerama da dr`ava u budu}nosti vi{e sredstava usmeri u p~elarstvo, i to po ko{nici. Tako|e, u dopisu koji smo dobili od Uprave za veterinu, jasno pi{e da }e se po~eti sa

IZJAVA
Ja .................................................................. (ime i prezime), p~elar iz ................................................... (mesto), .......................................................... (adresa), izjavqujem pod krivi~nom i materijalnom odgovorno{}u da se moj p~eliwak u zimskom periodu nalazi na katastarskoj parceli br. ........... u KO ................ U ............................. Dana ...................... 532 Potpis, P^ELAR, decembar 2006.

obrazovawem posebnih veterinara zadu`enih samo za p~elarstvo i da }e se vratiti pregleda~i. Sve to mo`e da funkcioni{e samo kada se zna gde se p~ele nalaze i koliko ih je, jer }e se prema tom broju i praviti planovi. Ne mo`emo o~ekivati nikakvu pomo} ako nas zvani~no „nema“. Uz to, da bi se sve ovo postiglo, dr`ava }e poja~ati inspekcijske kontrole, ne samo na planu registrovawa p~eliwaka, ve} i na planu spre~avawa prskawa vo}a u cvetu i suzbijawa pojave falsifikata meda. Postoji okvirna saglasnost da se i p~elarima, kao i nekim drugim registrovanim poqoprivrednicima, shodno broju ko{nica dozvoli nabavka odre|ene koli~ine benzina za selidbu po regresiranoj ceni. Mislim da ne treba posebno nagla{avati ~iwenicu da }e pravo na bilo kakve subvencije od strane dr`ave imati samo registrovani p~elari. Strahovi p~elara od registracije p~eliwaka su potpuno bezrazlo`ni. P~elari se uglavnom pla{e poreza. Poreski sistem u ve}ini zemaqa u svetu, pa i u na{oj zemqi, druga~ije gleda na oporezivawe p~elara. Oporezivawa }e biti, ali ba{ kao i do sada, tek onda kad med stavite na tr`i{te, u prodavnice i supermarkete. A i tu je dr`ava za med smawila porez na samo 8%, umesto na 18%. Zna~i, kakvi su porezi na p~elarstvo danas, takvi }e i ostati. Nema dr`ave na svetu koja je stro`ije od ovoga regulisala oporezivawe p~elarstva. Jer, p~elarstvo je deo poqoprivrede koji doprinosi op{tem dobru dr`ave, a korist p~elara je minimalna, mnogo mawa od 10% op{te dru{tvene koristi od p~ela.

Pretplata za Bosnu i Hercegovinu
^asopis P~elar u Bosni i Hercegovini zastupaju dve firme: P~elarska zadruga @alfija iz Trebiwa i Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle. P~elari iz cele BiH se mogu pretplatiti na P~elar preko bilo koje od wih, po svom izboru.

P~elarska zadruga @alfija iz Trebiwa
Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiH preko P~elarske zadruge @alfija iz Trebiwa? 1–Ako ste p~elar iz Republike Srpske, pretplata iznosi 28,8 KM, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu. 2–Ako ste p~elar iz Federacije, pretplata iznosi 40,5 KM, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine). Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: Raiffeisen banka, Trebiwe 1610200039540111 Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa, brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdawe), treba poslati na adresu: P~elarska zadruga @alfija Ul. Stepe Stepanovi}a b.b. 89101 Trebiwe (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 059 273-810 ; 065 307-594. Osoba za kontakt je Rade Kozjak (pzzalfija@spinter.net).

Pretplata za druge dr`ave
P~elari iz drugih dr`ava mogu dobijati ~asopis P~elar po ceni od 32 evra za dr`ave u koje se ~asopis {aqe obi~nom po{tom, i 40 evra za dr`ave u koje se {aqe avionom. Uplata se mo`e izvr{iti na devizni ra~un SPOS-a ili u dinarskoj protivvrednosti na {alterima banaka u Srbiji. Nakon uplate, SPOS-u treba dostaviti adresu uplatioca. Za Bosnu i Hecegovinu, Hrvatsku i Sloveniju obezbe|ene su firme zastupnici, preko kojih smo postigli ni`e cene pretplate za p~elare iz tih zemaqa, ali se cene razlikuju od dr`ave do dr`ave zbog druga~ije carinske i poreske politike. P^ELAR, decembar 2006.

Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle
Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiH preko Saveza p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle? 1–Ako ste p~elar iz Republike Srpske, pretplata iznosi 28,8 KM, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu. 2–Ako ste p~elar iz Federacije, pretplata iznosi 40,5 KM, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine). 3–Ako ste p~elar iz Tuzlanskog kantona, pretplata iznosi 30,4 KM, ako `elite da ~asopis ne dobijate po{tom, na ku}nu adresu, ve} da ga preuzimate od nadle`ne osobe u 533

va{em udru`ewu p~elara. P~elari iz Tuzlanskog kantona koji ipak `ele da ~asopis primaju na ku}nu adresu, moraju se pretplatiti shodno uputstvu iz ta~ke 2 (40,5 KM), zbog visoke cene po{tarine. Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: NLB Tuzlanska banka 1321000309643117 Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa, brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdawe), treba poslati na adresu: Savez p~elara Tuzlanskog Kantona Ul. Stari grad 9 75000 Tuzla (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 035 263-502 ; 061 567-115 ; 061 292-074 ; 061 937977. Kontakt osoba je Fehro Mustaba{i} (suad@kpktz.ba).

napisana puna adresa, brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdawe), treba poslati na adresu: PAVIA d.o.o. ul. [odi}i br. 18 51221 KOSTRENA (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefon zastupni~ke firme je: 051 289374. Osobe za kontakt su Josip ^ubri} (098 184-5667) i Milan ^ubri} (098 437-358) (jojojo42@azet.sk).

Pretplata za Sloveniju
^asopis P~elar u Sloveniji zastupa firma SAMSON KAMNIK d.o.o. iz Kamnika. Pretplata za Sloveniju iznosi 5 273 tolara, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu. Navedenu sumu treba uplatiti na slede}i transakcijski ra~un: NLB d.d., Podru`nica Kamnik TRR.: 02312–0011918593 Obavezni poziv na broj: 00–7200 Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa, brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdawe), treba poslati na adresu: SAMSON KAMNIK d.o.o. Kovinarska cesta 28 1240 KAMNIK (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 01 83 17 255 ; 01 83 19 260 ; 01 83 19 265, Fah: 01 83 17 179. Osoba za kontakt je Aleksander Miku{ (samson@samson-kamnik.si).

Tre}i na~in pretplate za BiH (samo za Republiku Srpsku)
P~elari iz Republike Srpske kojima to odgovara mogu se pretplatiti na P~elar i uplatom 1 100 dinara na dinarski ra~un SPOS-a 160–17806–08 na {alterima banaka u Srbiji. ^asopis }e tako|e dobijati po{tom na ku}nu adresu. Prema tome, ovaj na~in pretplate je dostupan i daqe, kao i prethodnih godina. Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa, brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdawe), treba poslati na adresu: SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd.

Devizni ra~un SPOS-a:
BANCA INTESA INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN EUR 56: Intermediary: BCITITMM BANCA INTESA SPA (FORMERLY INTESABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY) MILANO, ITALY 57: Account with institution: DBDBCSBG BANCA INTESA AD, BEOGRAD MILENTIJA POPOVI]A 7B BEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA 59: Beneficiary: /CS73160005080000751572 SAVEZ P^ELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE P^ELAR, decembar 2006.

Pretplata za Hrvatsku
^asopis P~elar u Hrvatskoj zastupa firma PAVIA d.o.o. iz Kostrene kod Rijeke. Pretplata za Hrvatsku iznosi 228 kuna, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu. Navedenu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: Privredna banka Zagreb Podru`nica RIADRIA, Rijeka 2340009–1110145631 Obavezni poziv na broj: 1811937 Original ili fotokopiju uplatnice, zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko 534

Agardi Jo`ef 24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8 (024) 555-861, (063) 869-5558, agardy@EUnet.yu

[TA JE TO REGISTRACIJA?
Posledwih nekoliko meseci registracija je ~esto spomiwana re~ od strane p~elara kao i predstavnika dr`avnih organa. Ciq ovog kratkog teksta je da objasni {ta se pod kojim tipom registracije podrazumeva, koja je obavezna a koja nije i za {ta je pojedina dobra, iz mog ugla gledi{ta odnosno po mom mi{qewu. bavezno, ali samo registrovani p~elari kao poqoprivredno gazdinstvo mogu koristiti sredstva (subvencije, premije, dotacije i kredite) iz buxeta Republike Srbije.

Registracija p~eliwaka
Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i to Uprava za veterinu je obavezna po novom Zakonu o veterini da napravi Registar dr`alaca p~ela. Posebno je nagla{eno da se pravi registar dr`alaca p~ela bez obzira da li su ~lanovi nekog udru`ewa p~elara ili nisu. Registar se pravi u ciqu postizawa sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, kao i kontrole i nadzora sprovo|ewa mera zdravstvene za{tite. Zakon o veterini koji je usvojen 2005. (Slu`beni glasnik RS br. 91/2005) u ~lanu 6. ka`e koje su du`nosti dr`alaca `ivotiwa, i to: 1. da se staraju o zdravqu i dobrobiti `ivotiwa… 4. omogu}e sprovo|ewe programa mera zdravstvene za{tite `ivotiwa… 6. izvr{e registraciju gazdinstva i `ivotiwa, osim ku}nih qubimaca, u skladu sa ovim zakonom… Iz prethodnog proizlazi da je registracija `ivotiwa obavezna za sve dr`aoce istih, odnosno za sve p~elare. Na osnovu ovog registra posti`e se mogu}nost sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, obima izvr{enih mera zdravstvene za{tite, utvr|ivawa regiona gde su se pojavile zarazne bolesti i dr. Program mera zdravstvene za{tite p~eliwih zajednica podrazumeva prole}ni i jesewi pregled zdravstvenog stawa p~ela. Svi ovi podaci su osnovni uslov za slobodan promet p~eliwih proizvoda kao i za izvoz istih. Nadam se da je ovaj kratak tekst uspeo da kod ~itaoca stvori jasniju sliku o ove dve razli~ite vrste registracija. 535

Registracija poqoprivrednih gazdinstava
Na osnovu uredbe objavqene u Sl. glasniku br. 45/2004. sprovodi se registracija poqoprivrednih gazdinstava, odnosno svih onih koji su vezani na neki na~in za poqoprivredu: 1. fizi~kih lica sa ~lanovima porodi~nog doma}instva; 2. preduze}a registrovanih za obavqawe poqoprivredne delatnosti; 3. zemqoradni~kih zadruga; 4. preduzetnika koji se bave poqoprivredom i 5. nau~noistra`iva~kih organizacija iz oblasti poqoprivrede. Za registraciju poqoprivrednog gazdinstva potrebno je posedovati najmawe 0,5 hektara poqoprivrednog zemqi{ta ili imati ugovor o najmu iste povr{ine na kojoj se obavqa delatnost. Na toj povr{ini se mogu uzgajati pu`evi, koko{ke, sviwe, dr`ati ko{nice i dr. Registracija poqoprivrednog gazdinstva je dobrovoqna, besplatna i nije vezana za rok, ali sredstva namewena za premije, subvencije i kredite koji se ispla}uju iz buxeta Republike Srbije mogu koristiti samo registrovani poqoprivredni proizvo|a~i. Ciq dr`ave je da na ovaj na~in do|e do podataka koji su joj neophodni u daqem planirawu, pripremawu strategije razvoja kao i veli~ine sredstava za dotirawe odnosno subvencionirawe pojedinih oblasti. I p~elari se mogu registrovati kao poqoprivredno gazdinstvo, besplatno i neoP^ELAR, decembar 2006.

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA DECEMBAR
Dragutin Gaji} Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, gdguta@hotmail.com

Da li napredak nau~nog saznawa, tehnike i tehnologije u savremenom dru{tvu, dostigav{i stepen koji nisu predvideli ni najoptimisti~kiji duhovi pro{losti, zna~i istovremeno i pribli`avawe humanosti prema p~elarstvu? Da li je savremen ~ovek na Zapadu, zato {to `ivi u relativnom materijalnom izobiqu, zadovoqniji, ~ove~niji, zdraviji od svojih predaka? Da li ~ovek, koji danas na osnovi akumuliranog nau~nog znawa u svim oblastima, pa i u p~elarstvu, uspe{no re{ava probleme koji su do sada spadali u nau~nu fantastiku, sa istom uspe{no{}u odgovara na pitawa svoje qudske egzistencije? Da li je danas ~ovekov misaoni napor podjednako usmeren u pravcu pronala`ewa novih mogu}nosti, kako jednu prirodu koju je stavio u neprirodu odr`ati uspe{nom ili uspe{nijom nego u wenoj prvobitnoj prirodi? To su samo neka pitawa na koje danas poku{ava da odgovori svaki p~elar. U{li smo u decembar, prvi mesec zime u kontinentalnom klimatskom podru~ju. Treba odmah na po~etku re}i da su p~ele jo{ od prethodnog meseca u zimskom klubetu. U ovom mesecu temperature idu ispod nule, ali ne ~esto i ne predugo. Decembar je jo{ uvek po~etak ulaska p~ela u zimu pa je wihova snaga, ako je sve dobro ura|eno u prethodnim mesecima, izuzetna, te im ne preti ama ba{ nikakva opasnost. Potro{wa hrane je sasvim bezna~ajna. Istra`ivawa su pokazala da i najja~a dru{tva u ovom mesecu potro{e oko jedan kilogram meda. Majka priroda se postarala da se p~eliwe klube formira neposredno ispod medne kape u plodi{tu. U podru~jima koja su ne{to hladnija mogu}e su i obilne sne`ne padavine. One ne treba da brinu p~elare, jer }e to za p~eliwe zajednice biti prava udobnost. S obzirom da je decembar poznat i kao mesec sa brojnim sun~anim danima, ~esto i sa temperaturom iznad 12 stepeni, p~ele mo536

gu, {to i ~ine, da op{te sa okolinom i mogu izbaciti nesvarqive ostatke od zimske hrane.

Obilazak p~eliwaka i mogu}e {teto~ine
U ovom mesecu je jako bitno da p~elar ne{to ~e{}e obilazi svoj p~eliwak. Jedan od razloga su i brojne {teto~ine kojima tako|e pogoduje ova klimatska situacija. Tu je i radoznalost qudi, nesta{nost dece, doma}e i divqe `ivotiwe, ptice, `ivina, pogotovu ako p~eliwak nije ogra|en. Ako je p~eliwak na vetrovitom terenu, jo{ uvek nije kasno da ga za{titimo od jakih udara vetra snopovima {a{e koji su izvanredan materijal za za{titu, a uz to i najjevtiniji, jer osim na{eg rada nema ba{ nikakvu cenu. Za{tita od ptica je ne{to te`a, mada mnogi p~elari uspe{no {tite svoje ko{nice na taj na~in {to komade ma kakvog mesa, naj~e{}e slanine stavqaju na obli`we stablo i one rado idu na to. Neki postave ~itavu odranu sviwsku ko`u pa se pti~ice u du`em periodu zadr`avaju na woj i ne obra}aju pa`wu na ko{nice. Kontrola postavqenih ~e{qeva na letima je rutina pri svakoj poseti p~eliwaku

Mati~na re{etka na letu ko{nice kao odbrana od mi{eva, uz o~uvanu ventilaciju ko{nice. Ideja Svetozara Jovanovi}a iz Kriveqa.

P^ELAR, decembar 2006.

mesecu dimnim sredstvima jer su p~ele u klubetu i efekat je slabiji od o~ekivanog.

Osmatrawem obaviti zimski pregled
P~elari koji od p~elarstva o~ekuju profit ne}e propustiti ni jednu priliku da pri poseti svog p~eliwaka izvr{e pregled p~ela osmatrawem. Takav pregled p~ela wih ne uznemirava. P~elar im obezbe|uje mir tako {to ko{nicama prilazi sa predwe strane i delimi~no sa bo~nih strana. Osmatra se op{te stawe ko{nica sa posebnim osvrtom na poletaqku. Najpre se osmatraju otvori i konstatuje se da li su oni u onakvom stawu kakvi su ostali posledwi put prilikom obilaska p~eliwaka. Ako p~ele izle}u tog dana, prati se wihovo izletawe. U dobrom su stawu ako izle}u iz svoje ko{nice kao iz „pu{ke“. Naprotiv, ako p~ele izlaze bezglavo, {etaju i tr~e po poletaqci i predwoj strani ko{nice, ako jo{ ima i sitnog otpada na ulazu u ko{nicu, to je ve} znak da ne{to nije u redu.

u decembru. Stalno proveravati postoqa na kojima su ko{nice i wihovu stabilnost pratiti svo vreme. Sve to treba raditi da zbog ~estih padavina ne bi tlo pod teretom propalo, pa se i ko{nice nagnule ili istumbale, a samim tim i klube odvojilo od zazimqenog polo`aja i uginulo. Redovno posmatrati leta, kontrolisati da nije u{ao mi{. Zdrava i jaka dru{tva u ovom mesecu, ako se bli`e primaknemo ko{nici, ogla{avaju se tihim i mirnim radom u svom klubetu, {to p~elaru daje znak da je u tom dru{tvu sve u redu.

Izrada nove opreme
Boqih trenutaka u toku jedne godine za izradu ramova i ko{nica nema nego u zimskom periodu. Decembar je jedan od pogodnih meseci za te poslove, pa ako se sve ne zavr{i tu su i januar i februar. Stare ramove po pravilu treba koristiti samo ako su oduzeti iz zdravih dru{tava, o~istiti ih, dezinfikovati, u`i~iti i ostaviti na zato dobro pripremqeno mesto gde }e sa~ekati vreme za postavqawe u ko{nicu. Sve one ramove koji nisu dobri ili su iz dru{tava koja su imala kre~no leglo, nozemu, a pogotovu ameri~ku trule`, odmah spaliti. Isti je postupak i sa starim ko{nicama. Najboqi je na~in zamene starih ramova novim i starih ko{nica novim ko{nicama.

Tretman varoe u decembru
Postoje u na{oj p~elarskoj javnosti pa i u stru~noj literaturi podeqena mi{qewa o tome da li treba ma {ta raditi na suzbijawu varoe u ovom mesecu. Jedni zagovaraju da je to nu`nost jer svu zaostalu varou mo`emo sada efikasno uni{titi jer nema legla i sva je varoa na p~elama odakle se najlak{e obara, a klimatski uslovi postoje. Drugi pak smatraju da je sve ura|eno u prethodnim mesecima i sada mo`emo samo da ometamo p~ele. Kada se neko suo~i sa takvom lepezom raznovrsnih mi{qewa i ocena, veoma mu je te{ko da zauzme sopstveni stav. Ispravan na~in za to je da se sistematski, temeqno i celovito prou~i ono {to su na{i i strani, pre svega istra`iva~i i prakti~ari uradili i do kakvih su rezultata do{li. Ako se osvrnemo na one koji uporno tragaju i uporno na svojim p~eliwacima uni{tavaju varou, mo`emo na brojnim primerima konstatovati slede}e: Ko{nice tretirane oksalnom kiselinom u ovom mesecu izimele su bez ovog parazita i imale izvanredan prole}ni razvoj ako je sve ostalo bilo u redu. Tako|e, ko{nice tretirane u ovom mesecu Apitolom, imale su izvanredan prole}ni razvoj. Nije uputno tretirati u ovom P^ELAR, decembar 2006.

P~ele najboqe znaju!

537

P~elar procewuje koliko }e novih dru{tava u narednoj godini napuniti, pa prema tome i radi toliki broj novih ko{nica sa ponekom rezervnom.

jedno predavawe svaki p~elar odslu{a. Treba podsetiti i na na{ ~asopis P~elar koji redovno prati sva dostignu}a kod nas i u svetu i redovno nas obave{tava.

Stru~no usavr{avawe
Decembar je jedan od najpogodnijih meseci za stru~no individualno usavr{avawe. Nema tog p~elara koji mo`e re}i da sve zna i da mu je novo znawe nepotrebno. Praksa nam govori da oni p~elari koji mnogo znaju najvi{e i u~e. Dobar p~elar je stalno uz literaturu i prisutan je na brojnim predavawima koja se na zadovoqstvo p~elara u na{im dru{tvima i drugde u ovim zimskim mesecima najvi{e i organizuju. Najprostiji vid obrazovawa je u~ewe na sopstvenim gre{kama. Ovakav vid obrazovawa najskupqe pla}a sam p~elar. Pomo} iskusnih p~elara, a pogotovu p~elara koji se stalno usavr{avaju, dragocena je. Organizaciju obrazovawa sprovode kod nas uglavnom p~elarska dru{tva i udru`ewa. Zato je potrebno ~lanovima prezentirati program obrazovawa blagovremeno kako bi svako bio u situaciji da sva predavawa odslu{a i upozna se sa novim dostignu}ima. Treba re}i i to da SPOS obavezuje sve predava~e sa svoje liste da obavezno u jednoj kalendarskoj godini odr`e jedno besplatno predavawe, dodu{e sa pla}awem putnih tro{kova. Tako i SPOS ~ini napore da bar

Profit? [ta to be{e?
Svaka proizvodwa u decembru svodi ra~un uspe{nosti proizvodwe. P~elarska proizvodwa, pokazalo se to u prethodnim godinama, tra`i veliki rad i ogromna ulagawa. Zbog ove ~iwenice svaki p~elar, iako ga ni jedan zakon na to ne obavezuje, treba da svede svoj godi{wi zavr{ni ra~un. Ako znamo da je u Srbiji p~elar prepu{ten sam sebi i da nema organizovanog tr`i{ta za plasman svojih proizvoda onda je jasno svima u kakvoj se situciji nalazi na{e p~elarstvo pa i svaki po{ten p~elar kao proizvo|a~. Cena meda i drugih p~eliwih proizvoda je toliko niska da ne mo`e da pokrije prevelik rad p~elara u toku godine i tro{kove. P~elari se trude da {to vi{e proizvedu p~eliwih proizvoda po ko{nici, ula`u i sve ve}a sredstva, umesto da se trude da sa malim ulagawima i znatno mawim radom dobiju onu koli~inu p~eliwih proizvoda od koje }e imati ve}u korist. Ili kako to mnogo lepo re~e urednik na{eg ~asopisa u svojoj kwizi „Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva“ na 29. strani: „Uspeh nije {to ve}i prinos po ko{nici, ve} {to mawe ulagawe po jedinici proizvoda“.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA DECEMBAR
Dejan Krecuq

Prema predvi|awima meteorologa Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije, prva polovina meseca bi}e izrazito topla i blaga. Jutarwe temperature kreta}e se oko ~etvrtog, pa ~ak i oko osmog podeoka Celzijusove skale, dok }e maksimalna dnevna temperatura dosezati 16 °C. U ovom periodu o~ekuje se svega nekoliko ki{nih dana, a isto toliko dana i sa znatnijim vetrom. Polovinom meseca mogu}a je pojava magle. Statisti~ki posmatrano, razvoj vremena najvi{e }e nalikovati vremenskim prilikama kakve su bile u jesen davne 1951. godine. Ovakvo vreme zadr`a}e se sve do polovine meseca, kada se lagano ulazi u stvarnu zimu. Tada na p~eliwaku treba obezbediti mir, a p~elaru u dana{we vreme modernih komunikacija ne}e biti dosadno uz internet, na predavawima, susretima, uz dobru kwigu i, naravno, na{ ~asopis P~elar. Sada se mo`e na}i dovoqno vremena da se detaqnije pro~itaju mnogi odli~ni ~lanci koji su samo letimi~no pogledani u vreme najve}ih radova na p~eliwaku, kada nam je i dugi letwi dan bio kratak. Tako|e treba na}i vremena za rad u radionici na popravkama starih i izradi novih ko{nica, ramova i ostalog pribora. 538 P^ELAR, decembar 2006.

II EVROPSKA KONFERENCIJA

IZ APIDOLOGIJE
PRAG, 10–14. septembar 2006, II deo
Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi} Kon{~ica 92, 10435 Sv. Martin pod Oki}em, Hrvatska ztomljanovic@vmmail.net 99 385 1 3382-329, 99 385 91 50-74-378

U prvom delu izve{taja iz Praga opisao sam plenarna predavawa nau~nika. Te{ko je na nekoliko stranica ~asopisa predo~iti radnu atmosferu i uzbu|ewe koje nas je pratilo tokom konferencije. Mno{tvo prezentacija, puno kvalitetnih pitawa predava~ima i rasprave do kasno u no} se, na `alost, ne mogu u potpunosti tekstualno opisati.

Bolesti p~ela
Ova sekcija je na svim konferencijama izazivala najvi{e pa`we, pa je tako bilo i u Pragu. Bakterijske bolesti poput ameri~ke i evropske trule`i i daqe izazivaju probleme u Evropi. Vaqa re}i da su i virusne bolesti p~ela opravdano vra}ene u sredi{te evropskih istra`ivawa. Podatak da je ~ak 8 usmenih prezentacija bilo posve}eno virusnim bolestima pokazuje koliku im va`nost pridaju istra`iva~i. Tokom ru~ka sa {vedskim istra`iva~ima iz Uppsale razmotrili smo va`nost tzv. BRAVE projekta (Bee Research and Virology in Europe). Naime, u aprilu 2005, preko 60 eksperata iz podru~ja virusologije susreli su se u Francuskoj sa ciqem akumulacije i prenosa znawa izme|u nau~nika (Zbornik radova sa tog savetovawa mo`e se preuzeti sa internet adrese http://www.entom.slu.se/brave/publications.htm. Ova vrlo obimna i potpuno besplatna kwiga na engleskom jeziku sa ~ak 320 strana zauze}e prostor na hard disku va{eg kompjutera od 7,3 MB – napomena urednika). Ciq susreta je bio da se sumira sveukupno znawe iz virusologije insekata kako bi se mogli za{tititi p~ele i ostali opra{iva~i, te da se predlo`i radni okvir za daqa istra`ivawa u tom podru~ju. Na{e p~elare }e svakako zanimati da je osim prou~avawa taksonomije p~eliwih virusa i dijagnosti~kih tehnika, najvi{e vremena posve}eno raspravama kako i na koji na~in varoa i P^ELAR, decembar 2006.

nozemoza u~estvuju u prenosu virusa. Me|utim, danas je zna~ewe virusnih infekcija u komercijalnom p~elarstvu ~esto neopravdano zanemareno. Glavni problem kod na{ih p~elara je i daqe ameri~ka trule`, nozemoza, varoa te strah od dolaska male ko{ni~ine bube. Ali, upravo je Mark Aubert u svom uvodnom izlagawu „Efekti virusnih infekcija kod medonosne p~ele“ zakqu~io da mi danas nemamo ta~ne podatke o gubicima uzrokovanim virusima. Uprkos tome, smatra se da virusne infekcije ponekad mogu izazvati velike pomore p~eliwih zajednica. Te{ko je pri tome govoriti o nekom egzaktnom broju ili procentu. Svakako je potrebno razre{iti uzro~no-posledi~nu vezu izme|u virusnih infekcija i uginu}a p~eliwih zajednica. U prilog toj tezi govori i rad {vajcarskog istra`iva~kog tima predvo|enog sa Helen Berthuod koja je u svojoj prezentaciji „Uginu}e p~eliwe zajednice i virusi“ utvrdila veliku u~estalost virusnih bolesti (akutne p~eliwe paralize i virusa deformisanih krila) u p~eliwacima u [vajcarskoj. Naime, na kraju zimskog perioda, p~elari su prijavili velike gubitke p~eliwih zajednica. Uzeli su uzorke mrtvih p~ela iz uginulih zajednica, zatim iz slabih (naizgled zdravih) i zdravih zajednica i proveli ispitivawe na prisutnost virusnih bolesti (akutne paralize, hroni~ne paralize, Ka{mirskog virusa i virusa deformisanih krila). Dobijeni podatak od ~ak 70% bolesnih zajednica u kojima je prona|en uzro~nik virusnih bolesti (akutne paralize i bolesti deformisanih krila) u visokom titru je svakako zabriwavaju}i, ali ujedno i upozoravaju}i. Gauthier Laurent je u svom radu „Zamke u dijagnostici i interpretaciji patologije p~ela – slu~aj bolesti deformisanih 539

krila“ utvrdila da je virus deformisanih krila najra{ireniji u p~eliwoj populaciji. Delom se na tome mo`e zahvaliti varoi kao wegovom prenosiocu, a delom i sposobno{}u virusa da se {iri horizontalnim putem unutar ko{nice (putem hrane) ili vertikalnim putem preko jaja matice. Zapa`eno je da p~ele s te{kim o{te}ewima krila ~esto pokazuju probavne smetwe, jer se upravo taj virus mo`e prona}i u velikoj koli~ini u digestivnom sistemu. Tako|e, ustanovili su da su }elije masno-belan~evinastog tkiva kod matice delimi~no inficirane virusom, a kod trutova su prona|ena te{ka o{te}ewa organa za razmno`avawe. Magali Ribiere iz Francuske je u svom radu sa virusom hroni~ne p~eliwe paralize utvrdila da se uzro~nik unutar ko{nice mo`e prenositi izmetom p~ela. To je u prvi trenutak neva`an podatak, jer mi svi znamo da zdrava p~ela ne defecira unutar ko{nice. Me|utim, ovde se radi o bolesnim p~elama, pa taj na~in izlu~ivawa uzro~nika u ko{nici predstavqa dobar put {irewa bolesti unutar p~eliwe zajednice. Iz {vajcarskog p~elarskog Instituta stigla je dr A. Roetschi koja nas je izvestila o mogu}nosti {irewa uzro~nika evropske trule`i pre i posle sprovedenih mera suzbijawa. U svojim zakqu~cima istakla je da

|ena u 50 p~eliwaka, a 2006. u 300 p~eliwaka. Dr Roetschi smatra da je uzimawe uzoraka p~ela (iz podru~ja legla) za analizu ukupnog stawa p~eliwe zajednice veoma dobar put. Me|utim, postavila je pitawe kako da odredimo zdravstveno stawe celog p~eliwaka? Predlo`ila je mogu}nost uzimawa me{ovitog uzorka p~ela na nivou p~eliwaka i analizu dobijenih rezultata. Unutar sekcije BEE SHOP (evropski istra`iva~ki program) treba spomenuti istra`ivawa u vezi dinamike populacije varoe unutar p~eliwih zajednica. Pitawa koja trenutno zaokupqaju pa`wu istra`iva~a u vezi varoe su: da li mogu}e prilago|avawe, odnosno zajedni~ki `ivot varoa i p~ela u „toleranciji“, temeqiti na svojstvima varoe ili p~ele, na koji na~in i u kojoj meri varoa o{te}uje organe za razmno`avawe kod trutova i, posledi~no, kako se to odra`ava na svadbeni let? Nagla{ena je potreba za daqim selekcijskim radom u borbi protiv varoe i va`nost istra`ivawa nekih ~inioca me|usobne podno{qivosti izme|u varoe i p~ela (na primer, reproduktivne sposobnosti varoe i higijenskog pona{awa p~ela). Prvi rezultati su ohrabruju}i i svakako u narednim godinama treba o~ekivati jo{ dobrih rezultata koji }e sigurno prona}i primenu u prakti~nom p~elarewu.

Makroparaziti
Mala ko{ni~ina buba (Aethina tumida) i varoa su jo{ uvek u „modi“ me|u istra`iva~ima. U ovoj sekciji glavnu re~ je imao dr P. Neumann i wegov tim mladih istra`iva~a. Uprkos tvrdwama nekih istra`iva~a da je mala ko{ni~ina buba (u daqem tekstu: etina) ve} stigla u Evropu, to nije i slu`beno potvr|eno i jo{ uvek je u sferi naga|awa i pretpostavki. Stoga je razumqivo da nema~ki i {vajcarski istra`iva~i ubrzano rade na prou~avawu etine u zemqama gde je ona uzrokovala velike gubitke (SAD i Australija) ili pak u wenom prirodnom ambijentu (Afrika). Tako je mr sci. S. Spiewok iz Nema~ke istra`ivao na koji na~in i u kojoj meri uginule p~eliwe zajednice slu`e kao podloga za hrawewe, razmno`avawe i stani{te etine? Utvr|eno je da uginule zajednice evropskih rasa p~ela predstavqaju znatno boqu podlogu za opstanak i razvoj etine u prirodi nego afri~ke p~ele. Uzrok tome treba tra`iti u P^ELAR, decembar 2006.

su p~ele uzete u podru~ju legla mnogo prihvatqivije za odre|ivawe stawa u ko{nici u vezi evropske trule`i nego p~ele izletnice. Utvrdila je da ponekad pojedine mere suzbijawa (pretresawe p~eliwe zajednice) nisu garancija da se bolest ne}e pojaviti i narednog prole}a. Od 11 p~eliwih zajednica gde je sprovedeno pretresawe p~ela, u 5 zajednica su narednog prole}a prona|eni znakovi evropske trule`i. Uporedila je i u~estalost pojavqivawa evropske trule`i u [vajcarskoj posledwih 25 godina. Tako je evropska trule` osamdesetih godina prona540

~iwenici da afri~ke zajednice kada napu{taju ko{nicu ostavqaju znatno mawe legla i hrane nego evropske rase p~ela. Mr Spiewok je trenutno u Australiji gde sprovodi istra`ivawa u okviru svog doktorskog rada na biologiji i suzbijawu etine. Iskreno se radujem {to je pristao do}i na 3. P~elarski sajam u Gudovec, u februaru 2007. kako bi nas izvestio o novostima oko etine. Dr P. Neumann je u svojoj prezentaciji „Bumbari i p~ele bez `aoke kao mogu}i doma}ini etine“ utvrdio da bumbari (Bombus impatiens) i p~ele bez `aoke (Trigona carbonaria) mogu poslu`iti kao novi doma}ini etine. Me|utim, u svom istra`ivawu utvrdio je postojanost mehanizama otpornosti u bumbara i p~ela bez `aoke na etinu. Tako oni imaju razvijen mehanizam u~aurivawa etine ve} na samom ulazu u wihovu zajednicu. Kada ve} spomiwemo bumbare, vaqa kazati da su holandski istra`iva~i predvo|eni sa dr J. van der Steenom do{li sa zanimqivim rezultatima u vezi istra`ivawa uticaja nozemoze na bumbarske zajednice, posebno na matice i wihovu reprodukciju. Holandija godi{we proizvede oko milion bumbarskih zajednica za opra{ivawe u plastenicima i nozemoza im u tom isplativom poslu nanosi zna~ajne gubitke. J. Klee iz Belfasta je u svom izlagawu „Nozemoza kod evropskih p~ela“ te`i{te prezentacije stavila na uzro~nika nozemoze azijskih p~ela (Nosema ceranae). Unazad nekoliko meseci, u Evropi je zavladala panika zbog prisutnosti tog uzro~nika kod evropskih rasa p~ela. Iako je J. Klee u svojoj prezentaciji navela da je Nosema ceranae prisutna u ve}ini evropskih zemaqa (Francuska, [panija, Gr~ka, Srbija, Italija…) za sada nema nekih izve{taja koji bi ukazivali da bi spomenuti uzro~nik mogao biti razlog uginu}a ve}eg broja p~eliwih zajednica (detaqnije u pro{lom broju P~elara na 504. strani – napomena urednika).

P~eliwi proizvodi
Dr Stefan Bogdanov iz [vajcarske je imao temu „Problemi i posledice u analizi p~eliwih proizvoda“. Naglasio je va`nost otkrivawa ostataka antibiotika i pesticiP^ELAR, decembar 2006.

da u p~eliwim proizvodima kao i opasnosti od wih za qudsko zdravqe. Izvornost p~eliwih proizvoda trebala bi se bazirati na ispravnoj proizvodwi, botani~kom i geografskom poreklu. Falsifikovawe meda se mo`e veoma efikasno proveriti putem analize stabilnih izotopa. Geografsko poreklo se naj~e{}e kontroli{e putem polenske analize, a botani~ka izvornost se mo`e ocewivati pomo}u dve metode. Klasi~nim pristupom i uporednom procenom senzornih, mikroskopskih i hemijskih podataka. Druga, novija metoda, je analiza isparqivih materija i ukqu~ivawe spektroskopije u analitici p~eliwih proizvoda. Bogdanov je istakao va`nost uvo|ewa HACCP sistema u proizvodwi i obradi meda, te potrebu za uvo|ewem Dobre p~elarske prakse kod p~elara kao neposrednih proizvo|a~a. Iz Nema~ke je stigao dr Werner von der Ohe koji je u svojoj prezentaciji „Med – botani~ka i geografska izvornost“ zakqu~io da se u EU cene meda i ostalih p~eliwih proizvoda formiraju prema botani~kom i geografskom poreklu. Naglasio je da med iz prekomorskih zemaqa posti`e uvek ni`u cenu u pore|ewu sa onim iz EU. U svom izlagawu je istakao va`nost smernica EU u vezi proizvodwe p~eliwih proizvoda (2001/110/EC), ali je spomenuo i probleme u tuma~ewu takvog pravilnika. Naime, poznato je da se geografsko poreklo odre|uje putem polenske analize. Problem nastaje kod filtriranog meda, jer u wemu nema polenovih zrna. Zanimqivu prezentaciju je imala i dr Teresa Szczesna iz Poqske koja je zajedno s profesorkom Anom Gloriom Sabatini iz Italije vodila sekciju „P~eliwi proizvodi“. Ona je u svom istra`ivawu utvrdila prisutnost sulfonamida (sulfotiazol i sulfometazin) u 50% komercijalnih uzoraka meda u Poqskoj. Vaqa podsetiti da je upotreba antibiotika (i sulfonamida) u EU strogo zabrawena. Prof. dr Ligia Muradion iz Brazila nas je izvestila o primeni hromatografije u odre|ivawu Artepilina C u brazilskom zelenom propolisu. Danas se mnogi istra`iva~i u podru~ju apiterapije bave prou~avawem efikasnosti Artepilina C po pitawu wegovog 541

antikancerogenog, antibakterijskog i antioksidativnog delovawa. Upravo se Artepilin C kao hemijski marker koristi u odre|ivawu kvaliteta za izvoz zelenog brazilskog propolisa (o ovoj materiji pisali smo detaqnije u P~elaru za novembar 2005. na 494. strani – napomena urednika). Po svom sastavu Artepilin C ulazi u fenolne kiseline i wegova zastupqenost (0–11%) u propolisu zavisi od podru~ja unutar Brazila. Tako jugoisto~ni deo Brazila daje propolis veoma bogat Artepilinom C (5–11%) dok u propolisu koji poti~e iz severoisto~nog dela Brazila ne nalazimo Artepilin C.

Menaxment u p~elarstvu
J. Kefuss iz Francuske je na zanimqiv i humoristi~an na~in izneo svoje vi|ewe zbog ~ega dolazi do gre{aka u prakti~nom p~elarstvu. Iz Engleske je stigao Richard Jones (direktor IBRA-e) koji je u svom izlagawu „P~elarstvo – mrtva umetnost ili `iva nauka“ utvrdio nu`nost povezivawa i razmene informacija o p~elarstvu na svim segmentima vlasti unutar jedne dr`ave. Povezanost p~elara s veterinarima, agronomima, jedinicama lokalne samouprave i visokim politi~arima mo`e samo pogodovati i p~elarima, ali i mnogobrojnoj administraciji unutar dr`avnog aparata. Sa Univerziteta Hohenhajm iz Nema~ke stigao je dr Gerhard Liebig koji je u svom izlagawu o faktorima od kojih zavisi pre`ivqavawe p~eliwih zajednica tokom zime spomenuo neke nove podatke. Pre`ivqavawe p~eliwih zajednica najvi{e zavisi od ja~ine zajednice u jesen i stepenu zara`enosti zajednice varoom u kasnoletwem periodu. Ako na vreme smawimo (avgust i septembar) populaciju varoe u p~eliwoj zajednici, bitno }emo doprineti pre`ivqavawu zajednica. Po pravilu, p~eliwe zajednice boqe prezimqavaju tokom blagih zima nego tokom o{trih i dugotrajnih. Pri tome koli~ina legla u kasnu jesen i izolacija ko{nica nemaju zna~ajan uticaj na pre`ivqavawe. Utvrdio je da zajednice znatno lo{ije zimuju ako ih smestimo u podru~ja (prirodne ograde) koja su za{ti}ena od strujawa vetra. Naime, u takvim okolnostima preterane za{tite ko{nica od vetra stvori}emo nepovoqne uslove te }e se nakupqati i/ili zadr`avati ve}a koli~ina vlage unutar p~eliwaka {to }e lo{e uticati na prezimqava542

we zajednica. Koli~ina p~ela koja je dovoqna za prezimqavawe unutar jedne p~eliwe zajednice ne bi smela pasti ispod 7 500 p~ela po zajednici (va`ne zakqu~ke ovog nau~nika oko zimovawa p~ela mo`ete pro~itati i u P~elaru za oktobar 2006. na 443. strani – napomena urednika). Dr O. Boecking iz Instituta Celle je u svojoj prezentaciji „Rezidue organskih kiselina u suprotnosti s Dobrom p~elarskom praksom“ utvrdio da bi se trebala izbegavati upotreba organskih kiselina neposredno pre glavnih p~eliwih pa{a, jer bi se u tom slu~aju koli~ina organskih kiselina u medu povisila iznad dozvoqene koli~ine i bitno uticala na kvalitet meda. Primena organskih kiselina je opravdana u periodu kada u zajednicama nema legla ili kod rojeva. Po pravilu, ako prole}ni roj prskamo rastvorom oksalne kiseline u kasno prole}e i zatim se taj roj razvije u produktivnu zajednicu koja tokom sezone sakupi vi{ak meda za sebe i p~elara, u takvom medu nije prona|ena nedopu{tena koli~ina oksalne kiseline u medu. Kao predstavnici ~e{kog p~elarstva svoje prezentacije su odr`ali i ing. V. Vesely i F. Kamler. V. Vesely nas je izvestio o projektu kontrole varoe na teritoriji Republike ^e{ke koji ukqu~uje nekoliko nivoa prevencije i suzbijawa (pretraga zimskih ostataka sa podwa~e, pra}ewe dnevnog prirodnog pada varoe tokom jula i avgusta te upotreba mravqe kiseline ili Gabona. U oktobru zajednice se tretiraju amitrazom (dimqewe), a u novembru i decembru sa aerosolom. Mo`da se mo`e na prvi pogled u~initi da se radi o suvi{e slo`enom postupku za{tite zajednica protiv varoe, ali oni isti~u da nikada nisu imali masovna uginu}a p~eliwih zajednica od varoe i da im je stepen zimskih gubitaka oko 5–6 % na nivou dr`ave. Razlog takvim rezultatima treba tra`iti u ~iwenici da se taj program odvija u saradwi s P~elarskim Institutom u Dolu, ^e{kim p~elarskim savezom i Dr`avnim veterinarskim zavodom, kao i u saznawu (mo`da je to i najva`nije – napomena urednika) da svi istovremeno provode za{titu od varoe. Tome ide u prilog moja tvrdwa koju ~esto spomiwem unazad nekoliko godina da se uspeh protiv varoe ne temeqi na pronalasku novog leka, niti na izboru vrhunskog ili najboqeg leka, ve} na konceptu le~ewa gde bi svi p~elari na jednom podru~ju P^ELAR, decembar 2006.

u isti dan za{titili svoje p~ele protiv varoe. Kada spomiwemo P~elarski Institut u Dolu vaqa kazati da smo ga u okviru izleta imali priliku i posetiti. Institut se nalazi ~etrdesetak kilometara od Praga. Osnovan je 1922. godine i osim {to se bavi istra`ivawima iz biologije i patologije p~ela ima i svoju proizvodnu orijentaciju. Tako nas je ing. D. Titera, menaxer u Institutu, upoznao s wihovim selekcijskim programom i ve{ta~kim osemewavawem matica. Godi{we proizvedu oko 800 ve{ta~ki osemewenih matica krawske rase, a glavna selekcijska orijentacija im je mirno}a p~ela, jer na jedan kvadratni kilometar dr`ave dolazi oko 7 p~eliwih zajednica i jedan p~elar. Stoga im je jako bitna mirno}a p~ela kako ne bi p~elari imali pro-

blema s {irom dru{tvenom zajednicom. Oni koje zanima ve{ta~ko osemewavawe matica mogu se prijaviti na trodnevni kurs koji ko{ta 200 evra. Mo`e se kupiti i aparat za ve{ta~ko osemewavawe matica u iznosu od 600 evra. Posledweg dana konferencije, ~e{ki doma}ini su za sve u~esnike priredili gala ve~eru u autenti~nom restoranu „Koliba“. Uz tradicionalne ~e{ke i slova~ke specijalitete, ~e{ko pivo i vina iz Moravie, te nastup ~e{kih narodnih plesa~a, slu`beno je zatvorena 2. konferencija Apidologije u Pragu. Li~ni utisak koji sam podelio s ostalim u~esnicima je da smo prisustvovali vanredno dobro organizovanoj konferenciji i da se svi radujemo slede}oj koja je na redu u Francuskoj (Avignon) u 2008. godini.

Nakon brojnih poziva p~elara koji su se interesovali za na~in primene oksalne kiseline, ponovo objavqujemo neophodne informacije, iako smo o svemu detaqno pisali u vi{e brojeva P~elara, a najkompletnije u septembru 2004. i oktobru 2005. godine.

Oksalna kiselina zvani~no odobrena u Nema~koj

ZI MSKI TR ETMAN DR U[TAVA M ETODOM NAKAPAVAWA
Dr Eva Rademacher, Marika Harz Freie Universität Berlin Institut za biologiju i neurobiologiju Königin-Luise-Str. 28–30 14195 Berlin
Tekst preuzet iz nema~kog ~asopisa Die biene za novembar 2006. godine Priredila Danijela Stojkovi}

Posledwih {est godina je u Nema~koj u borbi protiv varoe dozvoqena primena mravqe kiseline (60%), mle~ne kiseline (15%) i timola (Apiguard). Nakon {to je u decembru 2003. godine stvorena osnova za primenu oksalne kiseline, dr Eva Rademacher je u saradwi sa Nema~kim p~elarskim savezom i radnom grupom nau~nika sa instituta za p~elarstvo predala dokumentaciju kod odgovaraju}ih organa za odobrewe tri metode primene oksalne kiseline: nakapavawe, sublimacija (radi lak{eg razumevawa, u daqem tekstu: isparavawe) i prskawe. U decembru 2004. godine doneta je odluP^ELAR, decembar 2006.

ka da je predata dokumentacija za nakapavawe zadovoqavaju}a, ali ne i za isparavawe. Prskawe je dobilo potpuno negativne ocene (evo odgovora za{to se u Rusiji oksalna kiselina malo koristi, jer tamo uglavnom rade metodom prskawa, a metoda nakapavawa im je potpuno nepoznata, pa su naravno i sami uvideli probleme koje prskawe sa sobom nosi, a to je pre svega veliki rizik za p~elara i zalihe polena – napomena urednika). Nakon {to su odgovaraju}e ustanove (BLV i BfArM) u leto 2005. godine prihvatile odobrewe, metod nakapavawa je 22. septembra 2006. godine kona~no i formalno 543

priznat od strane Savezne Skup{tine, a objavqivawem u Saveznom zakonodavstvu primena ovog sredstva postala je legitimna. Ovaj tekst doti~e sve detaqe pomenute odluke. Va`no je znati da se dozvola za upotrebu jednog leka ne odobrava za sve na~ine primene pau{alno. Prilikom razmatrawa zahteva za odobrewe postoje jasni propisi u postupku odobrewa, o odnosu (koncentracija supstance) i na~inu upotrebe, tj. uputstvu za upotrebu supstance. Za priP~eliwe dru{tvo bez menu oksalne kiseline kori- legla tretira se rastvoste se tri na~ina: nakapavawe, rom oksalne kiseline u {eprskawe i isparavawe. }ernom sirupu, nakapavawem

Nakapavawe
Dejstvo 3,5%-nog rastvora (ovde ne}emo ulaziti u raspravu da li je to zaista 3,5%ni rastvor kada se 35 g kiseline rastvori u litru rastvora, {to je detaqno razja{weno u P~elaru za septembar 2004, na 387. strani, gde je uzeto u obzir i to da dihidrat oksalne kiseline, pored we same, sadr`i i vodu – napomena urednika) ispitalo je vi{e autora i primenom metode nakapavawa postignuto je najboqe dejstvo (oko 95%), a p~eliwa dru{tva su pritom ovaj tretman dobro podnela. Iako su p~eliwa dru{tva visoku koncentraciju tolerisala (i do 4,5%) nije bilo mogu}e pove}ati koncentraciju sredstva, jer je ve}i postotak slabio dru{tva. ^esti tretmani u toku leta i jeseni, kao i jednokratni letwi tretman nisu bili dovoqno efikasni i doveli su do jako velikog gubitka p~ela u testiranom dru{tvu (Ovde moramo re}i da u literaturi definitivno postoje razlike u iskustvima nau~nika iz hladne Nema~ke i recimo, tople Italije. Italijani preporu~uju ~ak 60 g oksalne 544

direktno na p~ele izme|u ramova. No{ewe ~vrstih rukavica (otpornih na kiselinu) i za{titnih nao~ara je obavezno. Kod nepristupa~nijih p~ela (uzimqene dubqe izme|u ramova) preporu~uje se dodatak za {pric koji omogu}ava lak{e nano{ewe (npr. cev~ica ili crevce, recimo od sistema za infuziju)

Preparat Oxuvar se isporu~uje zajedno sa {e}erom. [e}er se pre upotrebe pome{a sa vodenim rastvorom dihidrata oksalne kiseline (odgovaraju}a posuda sa {irokim grlom). Preduslov za dozvolu pu{tawa u promet ovakvih preparata je da svi veterinarski sastojci budu dostupni korisniku. Proizvo|a~ je preduze}e Andermatt BioVet AG.

kiseline na litar sirupa umesto „nema~kih“ 35 g! Tome verovatno doprinosi uticaj ve}e hladno}e na delovawe oksalne kiseline, mo`da i sama vla`nost vazduha. Kada je Antonio Nanetti iz Instituta za p~elarstvo u Bolowi zamoqen sa moje strane prilikom gostovawa u Srbiji da prokomentari{e pomenute razlike u preporukama i preporu~i dozu za Srbiju, on je rekao da smatra da mi ne bi trebalo da idemo ispod 50 g na litar. To je naravno samo mi{qewe bez potpore istra`ivawa, jer mi dobro znamo kakve zime mogu da se dogode na na{im prostorima, dok su one u Italiji izuzetna retkost. Dok neko od na{ih nau~nika, ma kada to bilo, ne istra`i kako je to u na{im uslovima, ~ini se razumnom preporuka da koristimo nema~ku dozu od 35 g na litar, naro~ito {to je na mnogo p~eliwaka pokazano da ta doza kod nas veoma lepo suzbija varou. Treba ista}i i ~iwenicu koju je saop{tio Antonio Nanetti, na predavawu u Aleksincu 29. jula 2006, da postoje p~elari u Evropi koji tretiraju p~ele iskqu~ivo oksalnom kiselinom 5–6 puta tokom godine i samo tako dr`e varou pod kontrolom. Naravno, i ovo treba detaqnije ispitati, jer on ne preporu~uje ovakvu praksu, ve} upu}uje p~elare na upotrebu preparata na bazi timola u avgustu, kod nas je to Apiguard ili Timovar, i oksalne tokom zime, tj. perioda bez legla – napomena urednika). Nau~nici su tako|e do{li do zakqu~ka da se dodavawem {e}era (50–60%-ni rastvor) znatno poja~alo dejstvo. Iz tih razloga se preporu~uje tretman sa rastvorom {e}era i oksalne kiseline. Propisno opho|ewe sa okP^ELAR, decembar 2006.

salnom kiselinom za p~elara ne predstavqa zdravstveni rizik. Po{to se radi o rastvoru oksalne kiseline, pretpostavqa se da ne dolazi do o{te}ewa disajnih puteva. Preporu~uje se upotreba za{titnih nao~ara, ~vrstih rukavica i garderoba dugih rukava.

Opasnost za p~elara predstavqa primena ovog preparata u trenutku nepovoqnih vetrova i nedovoqnog provetravawa. I ostali raspolo`ivi podaci nedovoqni su za razmatrawe zahteva.

Isparavawe
Metoda isparavawa pokazala je u sredwoj Evropi nesrazmerne rezultate. Razli~iti ure|aji koji su testirani, uni{tili su 29–99% krpeqa. Razlog za{to metod isparavawa sa na{e strane nije daqe primewivan, jeste da nismo na{li adekvatan i siguran na~in u primeni ovog tretmana: rad sa kristalima oksalne kiseline mo`e predstavqati opasnost za samog p~elara. Dozvola za ovakav postupak }e biti tek onda odobrena, kada budu postojale tablete ili kapsule koje obezbe|uju sigurnost za korisnika i odgovaraju zakonu o dozvoqenim lekovima. Za proizvodwu i rok trajawa takvih preparata nema dovoqno podataka (U Austriji se mogu kupiti ovakve tablete – napomena urednika).

Uputstvo za upotrebu
Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe i radna grupa instituta za p~elarstvo za sredwu Evropu su na osnovu svih raspolo`ivih rezultata istra`ivawa razradili na~in primene i daju svoju preporuku upotrebe. Tretman se vr{i sa rastvorom koji sadr`i 35 g dihidrata oksalne kiseline i jedan litar {e}ernog sirupa (odnos 1:1). Ovo odgovara 3,5%-nom rastvoru. Ovakav rastvor se uz pomo} {prica za iwekcije nanosi direktno na p~ele koje se nalaze u ulicama sa}a. Preporu~eno dozirawe je od 5–6 ml po ulici p~ela, {to otprilike odgovara odnosu od 30 ml za mawe dru{tvo, 40 ml za sredwe dru{tvo, i 50 ml za jako, tj. veliko dru{tvo. Jednokratni tretman se vr{i u poznu jesen u dru{tvu bez legla i na temperaturi od najmawe 3 °C.
Napomena redakcije ~asopisa Die biene: Kao {to je ve} uspela sa mravqom i mle~nom kiselinom, dr Eva Rademacher }e poku{ati da i za oksalnu kiselinu izdejstvuje osloba|awe od obaveznog propisivawa na recept. Wen komentar je bio: „Ovaj postupak zasigurno zahteva puno strpqewa i upornosti“.

Prskawe
Ovaj metod je sli~an prethodnom postupku. Iako je postignuto dejstvo preko 95% u dru{tvima bez legla i sa jako dobrom podno{qivo{}u samog dru{tva, tretman prskawa oksalnom kiselinom ne obezbe|uje odgovaraju}u sigurnost za p~elara i ovakav postupak nije dobio odgovaraju}e dozvole.

OKSA LNA KI SEL I NA Ukra tk o o n a kap ava wu
Dejstvo: efikasnost je oko 95% u dru{tvu bez legla Podno{qivost p~ela: dobra pri jednokratnoj primeni na jednoj generaciji p~ela Sigurnost u primeni: ne postoji opasnost, ako se primewuju za{titne mere Za{titne mere: rukavice, za{titne nao~are i za{titna ode}a Koli~ina oksalne kiseline u litru rastvora: 35 g dihidrata oksalne kiseline koji se kupuje u kristalnom obliku Doza: 5–6 ml rastvora po ulici p~ela (u proseku: 30 ml mawe dru{tvo, 40 ml sredwe dru{tvo, 50 ml jako dru{tvo) Na~in spravqawa jednog litra potrebnog rastvora: Pome{aju se 600 g {e}era i 600 ml vode u staklenoj ili plasti~noj boci ne{to ve}e zapremine od jednog litra. Rastvor se zagreje na temperaturu tela i u wega se sipa 35 g oksalne kiseline. Nakon me{awa tj. mu}kawa i potpunog rastvarawa kiseline, pristupa se tretirawu. P^ELAR, decembar 2006. 545

Dok teku zimski dani, dobro }e nam do}i da prou~imo najnovija dostignu}a nauke u le~ewu p~eliwim proizvodima. Te informacije treba staviti na uvid i na{im potro{a~ima, da se posle ne bi `alili kako nam prodaja meda slabo ide!

M E\UNARODN I FOR UM AP I T ERAP I JE APIMEDICA 2006
Na{ specijalni izve{ta~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}

ATINA, 12–15. oktobar 2006.
smawen broj hroni~nih bolesti, izostanak recidiva naredne godine i na kraju, ali ne i najmawe va`no, cena le~ewa koja je neznatna i u doma}oj valuti, ~iwenice su koje su uverile Ministarstva zdravqa i poqoprivrede da taj program primene i u ostalih 14 kubanskih regija. Stoga nas ne mo`e za~uditi podatak da su pri tamo{wem Ministarstvu zdravqa uspeli registrovati prvi antibiotik za primenu u prirodno-tradicionalnoj medicini na bazi propolisa, meda i eteri~nog uqa (tzv. propoarohoney). Razlog za{to je apiterapija dosegla tako visok stepen organizovanosti i popularnosti u Kubi treba tra`iti u kubanskoj politi~koj izolovanosti u zadwih nekoliko decenija. Bili su okrenuti sebi, i zbog mnogih trgova~kih zabrana krenuli su u apiterapiju po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka zahvaquju}i stru~nim savetima iz zemaqa isto~nog bloka, pre svega Rumunije. Me|utim, ono {to je nekada predstavqalo puki opstanak sada bi se moglo pretvoriti u unosan posao jer je ekonomska strana ~itavog projekta veoma idili~na. Logi~no je stoga o~ekivati da nakon ulaska apiterapije u zdravstvenu za{titu, procveta kubansko p~elarewe (vi{e posla za p~elare i ve}e zarade) i trgovina lekovima (niski tro{kovi proizvodwe i primene, nema otpornosti bakterija, doma}a proizvodwa, mogu}nost izvoza). U radnom delu foruma u~estvovalo je vi{e od 100 u~esnika koji su konferenciju u Atini u~inili veoma uspe{nom svojim brojnim prezentacijama. P^ELAR, decembar 2006.

„ …period upotrebe antibiotika u medicini se polagano bli`i kraju. Nekada davno (~etrdesetih godina pro{log veka) trebalo nam je svega 10 000 internacionalnih jedinica penicilina kroz ~etiri dana protiv bakterije Streptococcus A (uzro~nik upale plu}a). Na `alost, danas je potrebno 25 miliona internacionalnih jedinica kroz osam dana. Jedino {to nam preostaje u toj neravnopravnoj borbi je alternativni pristup problemu otpornosti razli~itih mikroorganizama prema dana{wim lekovima…“. Tim re~ima se u~esnicima foruma obratio dr T. Cherbuliez (predsednik komisije Apimondije za apiterapiju). Naglasio je da je glavni pravac razvoja apiterapije u ostvarivawu standardizovanih merila za proizvodwu, obradu i prodaju p~eliwih proizvoda, te nu`nosti razvijawa apiterapije kao nau~ne grane. Treba re}i da je u razvoju apiterapije najdaqe odmakla Kuba koja je uvela postdiplomske studije iz apiterapije na Medicinskom fakultetu (grad Matanzas) i ozna~ila taj projekat najve}om nacionalnom va`no{}u. Stoga je i dr A. Perez iz Kube u svojoj prezentaciji „P~elarewe i apiterapija na Kubi“ prikazao klini~ke rezultate u primeni p~eliwih proizvoda u le~ewu 2 400 pacijenata pod jedinstvenim univerzitetskim protokolom. Utvrdio je da je me|u Kubancima „prirodna medicina“ dobro prihva}ena te da je brzina ozdravqewa kod primene apiterapije znatno ve}a u pore|ewu sa klasi~nim le~ewem. Nepostojawe otpornosti bakterija na p~eliwe proizvode, stepen izle~ewa od 87%, 546

Sekcija o medu
Ovde bi trebalo izdvojiti nekoliko prezentacija ~iji su autori svetski poznati autoriteti na podru~ju apiterapije. To su S. Bogdanov iz [vajcarske, P. Molan sa Novog Zelanda, B. Descottes iz Francuske, C. Mateescu iz Rumunije, M. A. Abdelrhman iz Egipta i R. Domerego iz Belgije. Tako je Bogdanov u svoje dve prezentacije „Med u ishrani“ i „Med i zdravqe“ izneo pregled najva`nijih otkri}a i saznawa o upotrebi meda. Govorio je o glikemijskom indeksu (GI) ~ija visina zavisi od vrste hrane i {e}era koji se uzimaju. Naime, {e}eri pove}avaju koli~inu glukoze u krvi i to pove}awe se meri pomo}u glikemijskog indeksa. Va`nost poznavawa GI kod namirnica za ishranu je veoma va`na kako bi mogli odrediti koje namirnice mo`emo koristiti u dijetama, dijabetesu ({e}erna bolest) ili pak za postizawe optimalne dinamometrijske snage kod sportista. Postoje mnoga istra`ivawa koja ukazuju da se med sa niskim GI (recimo bagrem) mo`e koristiti u dijetama ili le~ewu dijabetesa. Svakako da se obavezno pre svake upotrebe meda u kurama mr{avqewa ili u le~ewu dijabetesa morate posavetovati sa svojim lekarom. Med, kao prirodni zasla|iva~ visoke energetske vrednosti preporu~uje se sportistima zbog energije, ali i stimulacije srca, za ubla`avawe umora, iscrpqenosti i anoreksije. Nesporno je utvr|eno da se pri uzimawu 200 grama meda dnevno pove}ava dinamometrijska snaga kod sportista za 20%. Na primer, med je neizostavan kod alpinista, atleti~ara, planinara, biciklista, pliva~a i skija{a. Tako su nas Grci izvestili o apiterapijskom programu koji su vodili sa svojim sportistima i o uspesima koje su postigli na evropskim takmi~ewima (prvaci Evrope u ko{arci i fudbalu). Oni koji su malo boqe pratili nastupe hrvatske olimpijske i svetske prvakiwe u skijawu Janice Kosteli}, ~esto su mogli ~uti da neposredno pre starta uzima ka{i~icu meda. Ista iskustva }emo ~uti i od biv{eg evropskog prvaka u plivawu Gordana Ko`uqa. Stalni umor, stres i napetost dovode do poreme}aja neuro-hormonalne ravnote`e ne samo kod sportista, ve} i kod obi~nih qudi. Zbog stresnih situacija aktivira se nadbubre`na `lezda i po~iwe da lu~i adrenalin. Posledi~no dolazi do pove}avawa koli~ine {e}era u krvi i istovremenog aktivirawa gu{tera~e (pankreaP^ELAR, decembar 2006.

sa) s izlu~ivawem insulina. U tim trenucima qudski organizam po~iwe da ose}a glad i tada ~ovek ~esto pravi gre{ku, jer umesto ka{i~ice meda uzima bombone ili ~okoladu. Naime, unosom {e}era u obliku bombona ili ~okolade dolazi do naglog porasta glukoze u krvi. Istina je da se nakon toga ose}amo prijatno i da smo puni snage. Me|utim, koli~ina glukoze ubrzo opet padne na onaj nivo u kojem se organizam ose}a klonulo i pri tome zahteva ponovnu konzumaciju {e}era. Naprotiv, kod upotrebe meda, mi du`e vreme ne}emo ose}ati glad, jer }e se normalizovati nivo {e}era u krvi po{to se dobar deo meda odmah u jetri pretvori u glikogen. Pri tom vaqa naglasiti da upotrebom ve} 20 grama meda dnevno zadovoqavamo ve}inu na{ih potreba za mineralima i drugim sastojcima meda (enzimi, organske materije…), {to upotrebom obi~nog belog {e}era ne mo`emo posti}i. Dr Bogdanov nas je izvestio i o primeni meda u ishrani beba. Kada govorimo „bebe“ mislimo na bebe starije od 1 godine `ivota. Naime, med bi svakako trebalo izbegavati u ishrani beba do wihovog prvog ro|endana, jer wihov sistem za varewe nije jo{ u potpunosti razvijen u pore|ewu sa odraslim ~ovekom. Prvenstveno se ovde misli na opasnost od spora Clostridium botulinum i alergije (detaqe pro~itajte u P~elaru za decembar 2002. na 556. strani – napomena urednika). Ali, opasnost od upotrebe meda nije ni{ta ve}a od ostalih namirnica koje svakodnevno koristimo u ishrani. Vaqa ka-

547

zati da je opasnost od mogu}ih trovawa i pojave botulizma ili alergija kod malih beba niska. Uprkos tome, zbog za{tite na{ih beba ne preporu~uje se upotreba meda do wihove prve godine `ivota. Nakon prve godine `ivota med se mo`e davati bebama i nepobitno je dokazano da bebe imaju ve}u te`inu i mawe povra}aju u pore|ewu sa konzumirawem {e}era. Med u pore|ewu sa vodom kao placebom smawuje plakawe. Koristi se u rehidraciji dece kod proliva kao zamena za glukozu, jer skra}uje bakterijski proliv i ne produ`uje druge vrste proliva. Uti~e na krvnu sliku pove}avawem koli~ine hemoglobina i eritrocita. Dr Bogdanov je istakao antioksidativnu ulogu meda u borbi protiv {tetnih radikala koji nastaju u na{em organizmu. [tetni radikali su odgovorni za nastanak mnogih oboqewa poput ateroskleroze, sr~anog i mo`danog udara, tumora, dijabetesa, reumatoidnog artritisa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, katarakte, ranijeg starewa… Zahvaquju}i antioksidativnom delovawu flavonoida iz meda, u~inak {tetnih radikala se bitno smawuje. Na primer, Amerikanci su utvrdili da med od heqde ima najja~i antioksidativni u~inak. Zatim slede med od suncokreta, deteline, naranxi, eukaliptusa i kaduqe. U okviru „Dana meda“ u Zagrebu, u decembru 2005, diplomirani in`ewer prehrambene tehnologije i p~elar Boris Bu~ar nas je izvestio o antioksidativnom potencijalu razli~itih vrsta meda s podru~ja Hrvatske. Tako je utvrdio da najja~e antioksidativno delovawe pokazuje hrastova medqika, zatim lipov i kestenov med, med od kaduqe i bagrema te med od amorfe (bagremac). Na kraju svoje prezentacije dr Bogdanov nas je podsetio gde se sve med koristi u ishrani, te na ulogu meda u spre~avawu rasta bakterija u digestivnom traktu. Me|utim, med mo`e imati i podsticajni u~inak na pojedine bakterije unutar sistema za varewe, jer crevni mikroorganizmi (crevna mikroflora) i wihovi metaboliti u~estvuju u o~uvawu qudskog zdravqa. Tako korisna mikroflora zna~ajno smawuje u~inak {tetnih bakterija i wihovih toksi~nih proizvoda u crevima. Ima antagonisti~ki u~inak na enteropatogene bakterije poput Staphylococcus aureus, Salmonella spp, Escherichia coli i Bacillus spp. Pri tome je va`no re}i da med pove}ava broj mle~nih bakterija (Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus plantarum, Bifidobacteria, kako u in vitro tako i u in vivo 548

uslovima) koje imaju probiotski u~inak, tj. rastu u crevima i proizvode metabolite koji inhibiraju rast patogena i daju otpornost doma}inu. Me|utim, samo uzimawe mleka ne podsti~e rast korisnih mle~nih bakterija. Naprotiv, zasla|ivawem mleka s medom podsti~e se rast bifidobakterija. Dr P. Molan sa Novog Zelanda nas je u svojim prezentacijama izvestio o upotrebi meda u humanoj medicini s posebnim osvrtom na zaceqivawe rana. Vaqa podsetiti da je dr Molan „otkrio“ svetski poznat „manuka“ med s Novog Zelanda (detaqe pro~itajte u P~elaru za jul 2000. na 301. strani – napomena urednika). Manuka med pokazuje izrazito antibakterijsko delovawe u pore|ewu sa ostalim vrstama meda. Uzrok tome treba tra`iti ne samo u peroksidnoj komponenti manuka meda ve} i u neperoksidnim sastojcima koje Molan naziva UMF (unique manuca factor – jedinstveni manuka faktor). Istakao je da med spre~ava infekciju zbog svog antibakterijskog delovawa. Posebno se tu misli na bakterije koje se naj~e{}e pojavquju na ranama: Streptococcus fecalis, Esherichia coli, Staphilococcus aureus, Entherobacteriae, Klebsiella pneumonie, Pseudomonas aeruginosa, Streptococcus pyogenes, Proteus mirabilis. Stavqawem meda na ranu zavoji se ne}e zalepiti i posledi~no o{tetiti ranu. Med podsti~e angiogenezu (stvarawe novih krvnih sudova za dovod kiseonika i hranqivih materija do }elija). Med stvara viskoznu prepreku ~ime se smawuje gubitak te~nosti i umawuje pristup bakterijama. Sadr`i enzime koji u~estvuju u obnovi tkiva, smawuje eksudaciju i neugodne mirise. Ak-

P^ELAR, decembar 2006.

tivirawem makrofaga podsti~e osloba|awe faktora rasta i stimuli{e epitelne }elije, te rana br`e zacequje. Tokom prezentacije dr Molan je pokazao set pomalo „zastra{uju}ih“, ali i ohrabruju}ih fotografija u kojima se vide rane (gangrena, dekubitusi, traumatski ~irevi, rane na zglobovima, rane posledice dijabetesa) u po~etku patolo{kog procesa i na kraju nakon upotrebe meda. Dr Abdelrhman iz Egipta nas je izvestio o upotrebi meda u le~ewu dijabetesa. Rezultati koje je prikazao su zaista obe}avaju}i. Pod strogom kontrolom, 4 pacijenta sa dijagnozom dijabetesa (tip 2) bila su podvrgnuta oralnoj i intravenoznoj aplikaciji rastvora meda. Smawena `e| i mokrewe, uravnote`ena te`ina i krvni pritisak samo su neki od dobrih rezultata primene meda kod dijabetesa. Ponovo podse}am da pre upu{tawa u le~ewe dijabetesa medom, treba potra`iti stru~no mi{qewe od lekara. Iz Francuske (Limoges) je stigao dr Descottes s prezentacijom „Med i Helicobacter pylori“. Treba kazati da je H. pylori bakterija, veoma va`na u humanoj medicini jer uzrokuje ~ir `eluca i dvanaestopala~nog creva. Citirao je istra`ivawa koja govore da verovatno osmotski pritisak meda ima veliku ulogu u ometawu rasta spomenute bakterije, kao i rad (Graham, 1999) koji smatra da med sa poja~anom peroksidnom aktivno{}u boqe spre~ava rast H. pylori. Upravo zbog velikih oscilacija u antibakterijskom i antioksidativnom delovawu razli~itih vrsta meda to }e predstavqati problem u uvo|ewu meda u rutinsku humanu medicinu. Dr Descottes je utvrdio da najslabiju antibakterijsku aktivnost pokazuje eukaliptusov med. Ne{to boqi med je od naranxi i kestena. Zatim dolazi cvetni med, bagrem i suncokret. Lavanda, masla~ak i medqika ulaze u grupu sa izrazito visokim antibakterijskim delovawem. Na vrhu piramide, sa najja~im antibakterijskim delovawem, nalazi se med uqane repice. U svojim istra`ivawima je utvrdio da jedino med od maj~ine du{ice mo`e u in vitro uslovima uni{titi H. pylori. Preporu~uje da se med od maj~ine du{ice koristi kod ~ira na tankom crevu. Pozitivna strana cele terapije je niska cena le~ewa, a ograni~avaju}i faktor je da se med u borbi protiv ove bakterije primewuje samo kao dopunska terapija, jer je jako te{ko u `elucu posti}i i odr`ati kroz du`e P^ELAR, decembar 2006.

vreme visoku koncentraciju spomenutog meda. Dr R. Domerego iz Belgije je u~estvovao sa prezentacijom „Bolni~ke infekcije“ u kojoj je ukazao na brojku od gotovo 5 000 pacijenata koji svake godine umiru u francuskim bolnicama zahvaquju}i lo{im higijenskim standardima i zanemarivawu pacijenata. Prikazao je video rad u kojem je pacijent iz Kube ponovo prohodao posle 42 godine nakon terapije s propoarohoney (me{avina propolisa, meda i eteri~nog uqa). Naime, hirur{ka ekipa je prvo o~istila gnojnu ranu u podru~ju bedra kod ovog pacijenta, zatim rezom kroz mi{i}e do{la u novonastalu {upqinu, te odmah kod bedrene kosti aplicirala (nekoliko puta) iwekcijom spomenutu me{avinu propoarohoney. Prizor je bio zaista impresivan kada na zavr{etku prezentacije, nakon 3 meseca oporavka, pacijent napu{ta bolnicu hodaju}i. Vaqa podsetiti da kubanski pacijent nije uop{te reagovao na antibiotike koji su mu bili davani tokom 42 godine wegove invalidnosti.

Sekcija o p~eliwem otrovu i propolisu
Dr Kaviani iz Teherana je u svojoj prezentaciji ukazao na mogu}nost primene p~eliweg otrova u le~ewu pacijenata s multiplim mijelomom (oblik karcinoma koji napada plazma }elije u qudskom organizmu). Dr Naoum iz Gr~ke nas je u svojoj prezentaciji „Ne`eqeni efekti p~eliweg otrova“ podsetio na posledice od takve terapije kada se ne sprovodi pod strogom kontrolom stru~waka (alergijske reakcije razli~itih oblika, sve do anafilakti~ke reakcije i mogu}e smrti). H. Naito nas je uputio u tajne japanske primene p~eliweg otrova u humanoj medicini. Oni su se u svojim po~ecima primene p~eliweg otrova oslawali na iskustva iz Tajvana, Kine i Ju`ne Koreje. Danas su razvili svoj na~in upotrebe p~eliweg otrova koji se zasniva na postizawu sna`nog u~inka, ali sa znatno mawim dozama otrova (mnogo slabih i povr{nih uboda) u pore|ewu sa kineskim ili evropskim tehnikama. U sekciji o propolisu bilo je nekoliko izvanrednih prezentacija. Vaqa naglasiti da se tokom konferencije nekoliko puta ponavqalo da je propolis proizvod XXI veka jer deluje protiv bakterija, virusa, protozoa i gqivica. Deluje protivupalno i anti549

oksidativno, imunostimulatorno te ubrzava osteogenetske procese. Smatra se da poseduje regenerativni u~inak na tkiva. Tako je jedan od najve}ih autoriteta u Evropi za propolis, dr V. Bankova iz Bugarske, govorila o problemu standardizacije propolisa. Naglasila je da se standardizacija propolisa i drugih p~eliwih proizvoda ne mo`e samo zasnivati na wihovom hemijskom sastavu ve} i po wihovom u~inku na qudski ili `ivotiwski organizam. Mi danas znamo da postoje bitne razlike u efikasnosti propolisa s obzirom na kojoj se lokaciji nalaze p~eliwe zajednice. Tako se mo`e dogoditi da propolis na jednoj lokaciji pokazuje izrazito antibakterijsko delovawe, a ve} na udaqenosti od nekoliko desetina kilometara nalazimo propolis koji ima izrazito antivirusno delovawe. Razumqivo da tek nakon kompletne standardizacije propolisa mo`emo o~ekivati wegovu masovnu upotrebu u humanoj medicini. Dr Hegazi nas je izvestio o istra`ivawima antioksidativnog u~inka egipatskog propolisa. Poznato je da antioksidativni sastojci propolisa (flavonoidi) spre~avaju akumulaciju L-sorbitola koji je vezan za patolo{ke promene uz dijabetes. Na primer, visokom ugradwom flavonoida kvercetina smawene su bolesti krvnih sudova i srca. Ugradwom pak kemferola, naringenina i hespertina smawuje se opasnost od cerebrovaskularnih bolesti. Republiku Hrvatsku su predstavqala ~etiri ~lana (prof. Ba{i}, doc. Or{oli}, dr Lon~ar i dr vet. med. Tomqanovi}). Prof. Ba{i} sa Zavoda za animalnu fiziologiju iz Zagreba je u svojoj prezentaciji istra`io mogu}nost citotoksi~nog delovawa propolisa i wegovih polifenolnih komponenti u primarnoj kulturi karcinoma mokra}ne be{ike qudi. Doc. N. Or{oli} iz Zagreba je ukazala na radio-protektivnu ulogu propolisa i wegovih polifenolnih sastojaka. Pojednostavqeno, utvrdila je da postoje realne osnove za upotrebu propolisa i wegovih polifenolnih sastojaka u redovnoj ishrani radi spre~avawa ne`eqenih posledica zra~ewa u radioaktivnoj okolini. Kao prijateq i saradnik profesora Ba{i}a i docent Or{oli} mogu kazati da se radi o veoma va`nim rezultatima koji bitno mogu pomo}i u humanoj medicini. Stoga ni ne ~udi podatak da su wih dvoje u{li u malu skupinu „nau~550

nih zvezda“ u Atini te dobili pozive mnogih delegacija za saradwu u daqim istra`ivawima. Primenu apiterapije u veterinarskoj medicini prikazao je G. Perry iz SAD-a koji je postigao dobre rezultate u le~ewu Ku{ingovog sindroma kod pasa sa vodenim rastvorom propolisa. Rumunski nau~nici su primenom me{avine propolisa i polena postigli terapeutski u~inak na obolelu jetru kod pasa.

Sekcija o mati~noj mle~i i polenu
U ovoj sekciji bilo je nekoliko zanimqivih prezentacija. Tako je prof. Bengsch iz Nema~ke izvestio o medicinskim i farmakolo{kim potencijalima mati~ne mle~i. Mati~na mle~ poma`e u regeneraciji }elija i tkiva, pove}ava otpornost na stres i bolesti, smawuje nivo holesterola, pove}ava energiju i izdr`qivost… Svoje znawe o lekovitom efektu polena dopunili smo uz pomo} prezentacije M. Camposa iz Portugalije. Polen ima pozitivni u~inak na rast i razvoj, pove}ava koli~inu eritrocita i leukocita, usporava starewe, pokazuje biostimulativna i regenerativna svojstva kod obolele jetre, poma`e kod smetwi pri varewu, bolestima prostate (benigno pove}awe – adenom)… Svakako vaqa biti oprezan kod davawa polena deci mu{kog pola jer postoje istra`ivawa koja ukazuju na mogu}nost poreme}aja polnih funkcija u kasnijem periodu `ivota. Zadweg dana konferencije predavawe je odr`ala poznata rumunska nau~nica C. Mateescu pod naslovom „Apifarmakopeja i laboratorijski preparati na bazi p~eliwih proizvoda“ u kojem je govorila o na~inu izrade, obrade i ~uvawa apiterapijskih proizvoda. Tokom konferencije odr`ano je i nekoliko radionica. Tako je F. Keller iz SAD-a prikazala kako se koristi p~eliwi ubod kod bolova u kolenu i drugim zglobovima, a Ann van Alten iz Kanade je imala prikaz izrade sve}a od voska i wihove primene u ~i{}ewu u{iju. Na kraju konferencije, opro{tajni govor je odr`ao dr T. Cherbuliez koji se zahvalio svim u~esnicima na dolasku, a predsednik Apimondije je naro~ito poru~io da se vidimo svi zajedno na Svetskom p~elarskom kongresu u Melburnu septembra 2007. godine. P^ELAR, decembar 2006.

DVE GODI[WI CE VR E DN E P OM ENA
Milo{ Antoni}, sve{tenik, ul. Kara|or|eva br. 19/2, 15220 Koceqeva (015) 558-148, (064) 5295-225, mantonic@ptt.yu, www.pcelarm.com

Sto godina od smrti \erzona (1811–1906)
„Istina, istina iznad svega, iznad svega na svetu. Sve{tenik Jovan \erzon, najve}i p~elar i ispitiva~ p~ela svih vremena i naroda, umro u ovoj ku}i 26. oktobra 1906, ro|en 16. januara 1811. u Lovkovicu, kr. Krajcburg. – Gorwo{leski p~elarski Savez i Nema~ki p~elarski Savez“. Ovako je napisano na spomen plo~i koja je 25. oktobra 1931. godine postavqena na \erzonovoj ku}i u Lovkovicu (Gorwa [leska) u znak zahvalnosti {to je do kraja tako dugoga `ivota, kao neumorna p~ela, neumorno radio na unapre|ewu p~elarstva. Doktor Jovan \erzon je po narodnosti bio Poqak. Po{to se {kolovao u nema~kim {kolama, pa je i svoja dela pisao na nema~kom jeziku, i dosta dugo `iveo na podru~ju tada{we Nema~ke, Nemci ga zbog toga ubrajaju u svoje znamenite p~elare. Od 1822. do 1834. godine {kolovao se u gimnaziji i bogosloviji u Breslavi, te je nakon zavr{etka bogoslovije bio imenovan za kapelana u [alkovicu, a zatim, 1835. godine za `upnika u Karlsmarktu u Pruskoj [leziji (Nema~ka), gde se s velikom qubavqu bavio p~elarstvom i imao veliki p~eliwak sa oko 500 ko{nica. \erzon se u vremenu previrawa verskih pitawa katoli~ke crkve, povodom vatikanskog Koncila 1870. godine, pridru`io pokretu Starokatolika, koji nisu verovali dogmatu o novoj katoli~koj veri i nepogre{ivosti pape. Zbog toga su ga crkvene vlasti odstranile iz svojih redova. Od tada se \erzon povukao u svoje rodno mesto Lovkovic gde se sav posvetio p~elarstvu, p~elama i wihovom `ivotu. Tek 5. aprila 1905. godine \erzon se, u 95-oj godini `ivota, vratio u okriqe svoje crkve. Godine 1845. konstruisao je svoju prvu ko{nicu sa pokretnim sa}em, zvanu „\erP^ELAR, decembar 2006.

zonka“, koja mu je olak{ala prou~avawe `ivota p~ela. U wegovoj ko{nici nije bilo okvira kao u dana{wim ko{nicama, ve} je samo umetao satono{e, na kojima su p~ele izgra|ivale sa}e. U takvim se ko{nicama ipak moglo vr{iti ispitivawe p~ela, mnogo lak{e nego u ko{nicama sa nepokretnim sa}em. \erzonovu ko{nicu je 1852. godine usavr{io nema~ki p~elar Avgust baron Berlep{ (1815–1877), time {to je satono{i dodao jo{ tri letvice i dobio potpun okvir. \erzon je prvi postavio hipotezu da se trutovi ra|aju iz neoplo|enih jaja, a matice i radilice iz oplo|enih. U 55-om broju ~asopisa „Bienen-zeitung“ od 1899. godine na strani 320, \erzon je opisao kako je jo{ 1835. godine otkrio partenogenezu kod p~ela (devi~ansko ra|awe). Ovim otkri}em se najvi{e proslavio i to je bila wegova najve}a zasluga, jer su time otvoreni novi putevi za daqe prou~avawe p~ela. Kada je \erzon svoja otkri}a po~eo objavqivati u nema~kom p~elarskom listu, jednom od najboqih p~elarskih listova onoga doba, nastala je ~itava bura protiv wega. Jedan od prvih protivnika mu je bio baron Berlep{, ali kada se uverio u istinitost \erzonovih nau~nih otkri}a, onda je postao wegov najja~i pobornik i pomaga~. U odbranu \erzona je na tre}em kongresu nema~kih p~elara u Brogu stao i poznati nema~ki zoolog doktor Sebold. Naj`ivqa se rasprava o \erzonovoj teoriji vodila na p~elarskom kongresu u Salcburgu 1898. godine. Naj`e{}i i posledwi protivnik mu je bio Dikel, ~ija je hipoteza zbunila ne samo obi~ne p~elare, nego i mnoge zoologe. Wu je pobio profesor Vajsman u Frajburgu, koji je dokazao istinitost \er551

zonove teorije. Kona~no je 1901. godine ruski zoolog i p~elar Petrunkevi~ stavio ta~ku na sve polemike i dokazao istinitost \erzonove teorije. \erzon je napisao ve}i broj kwi`evnih dela iz oblasti p~elarstva, od kojih treba spomenuti slede}a: „Teorija i praksa prijateqa p~elarstva“, „Racionalno p~elarstvo“ (1861) i „Dvojna ko{nica“ (1890). P~elarski ~asopis koga je on ure|ivao zvao se „Prijateq p~ela iz [lezije“ (1854–1856) i bio je tih godina najboqe ure|ivan p~elarski ~asopis. Sve do svoje smrti neumorno je pisao u raznim ~asopisima o p~elama i p~elarewu, zbog ~ega je bio popularan u ~itavoj Evropi. Smatra se da je objavio preko trista nau~nih, prakti~nih i pou~nih rasprava o p~elarstvu. Zbog svojih priznatih zasluga na poqu p~elarske nauke \erzon je 1860. godine postao ~lan Akademije prirodnih nauka u Halenu, a 1872. godine po~asni doktor nauka na Minhenskom univerzitetu. Bio je po~asni ~lan tzv. Leopoldove akademije nauka i prirodopisaca u Be~u. Wegova prsa bila su u sve~anim prilikama oki}ena mnogim visokim odlikovawima. Od mnogih evropskih vladara odlikovan je visokim odlikovawima, a p~elari su ga nazvali ocem racionalnog p~elarstva.

Devedeset godina od smrti Jovana @ivanovi}a (1841–1916)
Zbog najve}ih zasluga za {irewe i unapre|ewe racionalnog p~elarstva u srpskom narodu, znamenitog srpskog p~elara Jovana @ivanovi}a, profesora iz Sremskih Karlovaca, Srbi su dostojno nazvali „otac racionalnog p~elarstva“, a ^esi „Srpski \erzon“. Jovan @ivanovi} je ro|en u Sremskim Karlovcima 30. januara 1841. godine. [kolovao se u Karlovcima i Be~u. Jo{ kao student filologije u Be~u, postaje pristalica Vuka Karaxi}a i \ure Dani~i}a i javqa se 1863. godine u ~asopisima „Javor“ i „Danica“ i zala`e za uvo|ewe novog pravopisa. Kao vrstan intelektualac i svestrano obrazovan postaje ugledni profesor Karlova~ke gimnazije i Bogoslovije. Sticajem okolnosti po~iwe se baviti p~elarstvom 1875. godine u 34-oj godini `ivota i osta}e mu odan do kraja `ivota. Veoma brzo je ovladao p~elarskom ve{tinom, tako da je 1889. godine imao dva p~eliwaka, 552

jedan mawi kod ku}e u Karlovcima i drugi veliki u Mateju. 1907. godine imao je samo p~eliwak u Mateju sa 400 prizvodnih i 40 oglednih ko{nica. U to vreme ovaj p~eliwak je po broju ko{nica, organizaciji i tehnici p~elarewa bio jedan od najve}ih i najuglednijih na Balkanu i sredwoj Evropi. P~eliwak je bio ogra|en `ivom ogradom i podeqen na ~etiri odeqka, sa po 100 ko{nica. U p~eliwaku su stajali natpisi na latinskom i slovenskom: „U sitnom radu je velika slava“, „Kako je mnogo dela tvojih Gospode, sve si premudro stvorio“ i „U|ite jer je ovo Bog“. Kao izvanredan poznavalac vi{e stranih jezika, prou~ava svu dostupnu p~elarsku literaturu, a posebno Nema~ku, primewuje wene savete i nove metode p~elarewa, koje upore|uje sa doma}om p~elarskom praksom. Kriti~ki bira i prihvata sve napredno i racionalno i to, posle provere na svom p~eliwaku, prenosi pismeno, usmeno i prakti~no na svoje |ake i p~elare. Bio je jedan od prvih koji je upoznao Srbe i Hrvate sa objavqenim sjajnim nau~nim radovima doktora \erzona i wegovim sistemom p~elarewa. Uvi|aju}i veliku va`nost predavawa iz p~elarstva u {kolama on uspeva da nagovori arhimandrita Ilariona Ruvarca, znamenitog istori~ara i nau~nika, tada{weg rektora Karlova~ke bogoslovije, da se pri Bogosloviji, koja je imala rang fakulteta, osnuje katedra za p~elarstvo (kao druga u Evropi). To je uz dozvolu i blagoslov patrijarha Prokopija Iva~kovi}a u~iweno 1878. godine. U Bogosloviju je uvedeno p~elarstvo kao obavezan nastavni predmet sa prakti~nim ve`bama na p~eliwaku profesora Jovana @ivanovi}a, koji je predavao p~elarstvo punih 26 godina, sve do penzionisawa, a prvih 13 godina potpuno besplatno. Tako upornim radom stvorena je velika plejada obu~enih p~elara sve{tenika koji su p~elarstvo {irili po celom srpstvu. Me|u wima se posebno isti~u: Ivan Ma{irevi}, \or|e Kolarovi}, Vasilije Latinki}, Marko [aula, Simeon @igi}, Milutin Gavrilovi}, Stojan Savi}, Grigorije Miki}, Konstantin Seperovac i jo{ brojni drugi. Profesor Jovan @ivanovi} je prvi u ovim krajevima, konstruisao i u p~elarstvo uveo savremenu ko{nicu sa pokretnim sa}em, koju je on nazvao „amerikanka“. Otvarala se odozgo i imala 16 okvira mere P^ELAR, decembar 2006.

27×24 cm. Istu je izlo`io na regionalnoj izlo`bi u Osijeku 1891. godine. Tu su je upoznali Sremci i Hrvati, te se naglo po~ela {iriti u tim krajevima. Na velikoj poqoprivrednoj izlo`bi u Budimpe{ti 1895. godine @ivanovi} je za svoje eksponate, a posebno ko{nicu „amerikanku“ dobio zlatnu medaqu, tada najve}e priznawe za dostignu}e u p~elarstvu. Jovan @ivanovi} objavio je veliki broj popularnih i stru~nih p~elarskih radova po raznim listovima i publikacijama: Javor, Orao, Te`ak, Stra`ilovo, Srpski Sion, Zastava, Doma}i list itd. Tada jo{ nije bilo stru~nog p~elarskog ~asopisa na na{em jeziku. Sara|ivao je sa Bogdanom Pewi}em, urednikom hrvatske „P~ele“ koja je po~ela izlaziti 1881. godine u Osijeku. Dosta je sara|ivao i sa Dragutinom Posnikovi}em, izdava~em i urednikom prvog srpskog p~elarskog ~asopisa „P~ela“ koji je po~eo izlaziti 10. januara 1883. godine u Beogradu. Kao veoma plodan p~elarski pisac objavio je oko 14 p~elarskih kwiga i bezbroj ~lanaka iz oblasti p~elarstva. 1877. godine objavio je „Srpski rije~nik za kovanxije (p~elare)“. 1879. godine izdaje „P~elarewe u Srba“. 1882. godine pi{e kwi`icu „Kakve nam treba podizati poqoprivredne {kole“. Kwigu „Srpski p~elar“ {tampa u Novom Sadu 1893. godine. Kwiga je bila prvenstveno namewena bogoslovima kao uxbenik. U woj je izneta sva teorija i sva praksa poznata i ste~ena do onoga vremena. Materijalnom potporom patrijarha Georgija Brankovi}a, a pod uredni{tvom Jovana @ivanovi}a pokrenut je 1. oktobra 1896. godine p~elarski list „Srpski p~elar“ u Sremskim Karlovcima. ^asopis izlazi redovno sve do Prvog svetskog rata, do 1. jula 1914. godine, kada ga austrougarske vlasti zabrawuju. Redovno izla`ewe ~asopisa, prekinuto ratom, nastavqeno je 1923. godine. Izlazio je do kraja 1933. godine. Januara 1934. godine „Srpski p~elar“ spojio se sa „P~elarom“, organom Srpskog p~elarskog dru{tva u Beogradu i od tada zdru`eni izlaze pod imenom „P~elar“. U nabrajawu @ivanovi}evih zasluga treba pomenuti i wegovu ulogu u osnivawu organizacija p~elara u Vojvodini. Sa ciqem da bi se p~elarstvo {to vi{e u narodu pro{irilo, bio je inicijator i aktivno u~estvovao u poku{aju da se osnuje p~elarP^ELAR, decembar 2006.

ska organizacija u Velikom Be~kereku 1878. i Srpskom Itebeju 1883. godine. Ove skup{tine nisu uspele jer su ih onemogu}ile ma|arske vlasti. Zauzimawem profesora Jovana @ivanovi}a sa svojim u~enicima, sada ve} sve{tenicima i p~elarima iz Srema, uspelo je osnivawe „Srpske p~elarske zadruge“ u Rumi 1898. godine. Bila je to prva p~elarska organizacija u Vojvodini. Za svoj ukupan rad na unapre|ewu p~elarstva dobio je brojna priznawa, zvawa i titule. Postao je redovni ~lan Srpske akademije nauka, ~lan Kwi`evnog odbora Matice srpske, po~asni ~lan ^e{kog zemaqskog centralnog p~elarskog dru{tva u Brnu, po~asni i redovni ~lan Srpskog poqoprivrednog dru{tva u Beogradu, po~asni ~lan Srpske p~elarske zadruge u Rumi i po~asni ~lan p~elarsko-vo}arske zadruge za okrug Moravski. 1. decembra 1916. godine brzo se me|u p~elarima ra{irila tu`na vest da je u svojoj 75. godini u Sremskim Karlovcima umro otac modernog i racionalnog p~elarstva Srbije, jedan od najzna~ajnijih i najpriznatijih p~elara toga vremena, profesor Jovan @ivanovi}.

553

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a odr`ane 21. oktobra 2006.
Ove godine ne}e se u P~elaru objaviti anketa kao pro{le. Pozivaju se sva dru{tva p~elara da izvr{e procenu i dostave ocene predava~a SPOS-a koje budu imali prilike da ~uju, s tim {to ocene nikako ne bi smele da budu na~in za me|usobno obra~unavawe onih koji imaju suprotna mi{qewa. ^lanarina SPOS-u za 2007. godinu ostaje na istom nivou kao i u 2006. godini (1 100 dinara). Urednik je obrazlo`io da je zadr`avawe iste ~lanarine mogu}e zbog o~ekivanog priliva sredstava od planirane distribucije ~asopisa P~elar u inostranstvu. Januarski broj ~asopisa P~elar }e se {tampati u tira`u od 11 000 u }irili~nom izdawu i 3 000 u latini~nom izdawu. Svima koji uplate ~lanarinu do 20. januara 2007. garantuje se dobijawe januarskog broja, ali i onima koji uplate kasnije, sve dok ~asopisa ima na zalihi. Doneta je odluka o kupovini novog savremenijeg programa za formirawe baze podataka ~lanstva u SPOS-u, u iznosu od 24 000 dinara. Doneta je odluka da predsednik SPOS-a odre|enom broju {tamparija po{aqe poziv za dostavqawe ponude za {tampawe ~asopisa P~elar u narednoj godini, kako bi se na narednom sastanku otvorile ponude i izabrala {tamparija. Doneta je odluka da se ~lanstvu u januarskom broju pokloni DVD sa bogatim sadr`ajem. Na osnovu dve dostavqene ponude, izabrana je firma koja }e uraditi umno`avawe DVD -a po ceni od 0,32 evra po primerku (plus 8% PDV). DVD }e sadr`ati 2 filma (koje poklawaju Damqan Dramli}, Petar Vladi} i Ratko Jokovi}), dva vanredna pilot broja P~elara na latinici, vanredni broj P~elara na engleskom jeziku, englesko-

srpski re~nik p~elarskih termina (na }irilici i latinici), plakati SPOS-a protiv prskawa vo}a u svetu od 2004. do 2007. godine, fotografije sa Kongresa Apimondije u Irskoj 2005. godine. Formirano je radno telo za pripremu programa obele`avawa 110 godina izla`ewa ~asopisa P~elar (Dragutin Gaji}, Dragan Beqinac, Stoi{a Ivanovi}). Doneta je ~lanarina za zemqe gde se P~elar {aqe obi~nom po{tom (32 evra) i gde se {aqe avionom (40 evra). Doneta je odluka da se u januarskom broju, kao i prethodnih godina, ~itaocima pokloni kalendar za 2007. i plakat protiv prskawa vo}a u cvetu i da se ~asopis uvije u za{titnu foliju. Cena {tampawa kalendara je 5,95 dinara, plakata 9,75 dinara, a folije 3 dinara. Cene su bez poreza (+8% PDV). Doneta je odluka da se popi{e vi{ak starih ~asopisa P~elar i da se po povoqnim uslovima ponude ~lanstvu. Formirana je Komisija koja treba da prou~i predlog urednika P~elara za racionalizaciju tro{kova u SPOS-u koja izve{taj treba da dostavi na narednom sastanku (@ivoslav Stojanovi}, Dragutin Gaji}, Rajko Radovanovi}). Doneta je odluka da se obavesti Sud ~asti o nastupu Jove Kantara na Ta{majdanu gde je prodavao izvesnu bro{uru, i o pismu koje je uputio Ministarstvu poqoprivrede nakon pisma koje je predsednik SPOS-a uputio Ministarstvu oko problema odgajawa matica. Doneta je odluka da se sazove sastanak sa beogradskim udru`ewima radi obavqawa detaqne analize Ta{majdanske izlo`be, kako bi se predupredili nemili doga|aji ubudu}e. P~elarska dru{tva su pozvana da svoje skup{tine odr`e do 20. februara 2007. godine, kako bi na wima, po potrebi, promenili delegate za skup{tinu SPOS-a.

NAGRADNA IGRA
sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca
Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtu Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca www.fotopcelar.bravehost.com. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. NOVEMBAR: Pobedila je fotografija Milorada Evti}a iz Vaqeva. 554 P^ELAR, decembar 2006.

DOP UNA SP I SKA DR U[TVEN I H P R I ZNA WA SP OS-a ZA 2005.
DIPLOMA „PROFESOR JOVAN @IVANOVI]“
Pa{i} Adam, Ba~ki Mono{tor Dilpari} Branislav, UP „Zlatarka“ N. Varo{ ^oli} Rajko, Sve{. i mon. dru{. p~elara Jevti} @ivadin, DP „Ravanica“ ]uprija Petrov Petar, Kikinda ]erani} Branislav, Vrbas \uri} Miroqub, Kosjeri} U{urel Jovan, DP „Vr{ac“ Vr{ac Kuki} Du{an, DP „^a~ak“ ^a~ak Peri} Srbislav, Petrovac Trifunovi} Dragoqub, Smed. Palanka Leki} Branislav, Smed. Palanka Risti} Qubi{a, Babu{nica Stevanovi} J. Nedeqko, Sr. Mitrovica Anti} Miroslav, Surdulica Todorovi} Vladimir, Sve{. i mon. dru{. p~elara Stankovi} Vladislav, DP „Ravanica“ \uprija Nedu~in Steva, Kikinda Terzi} Radivoj, Kikinda Alma`an Novica, DP „Vr{ac“ Vr{ac Leki} Nikola, DP „Vr{ac“ Vr{ac Milo{evi} Milutin, DP „^a~ak“ ^a~ak AP „Litas“, Petrovac Dragi{i} Dragoslav, Smed. Palanka Jeli} Jela, Smed. Palanka Kuzmanovi} Rade, Surdulica

POHVALNICA
Zori} Petko Pero, UP „Zlatarka“ N. Varo{ Mandi} Vuk, UP „Zlatarka“ Nova Varo{ Makevi} Dragan, Sve{. i mon. dru{. p~elara Todorovi} Miladin, DP „Ravanica“ ]uprija Terzin Dragan, Kikinda Horvat \ur|ica, Vrbas ^a|enovi} Milan, Vrbas Gligi} Radi{a, DP „Vr{ac“ Vr{ac Jelisav~i} Zlatko, DP „Vr{ac“ Vr{ac Todorovi} Radovan, DP „^a~ak“ ^a~ak [apowi} Branko, DP „^a~ak“ ^a~ak \or|evi} Dobrica, Petrovac Brankovi} Qubi{a, Petrovac Topalovi} Gavrilo, Smed. Palanka Aran|elovi} Sre}ko, Smed. Palanka Baj~i} Slavi{a, Smed. Palanka Ili} Vlastimir, Babu{nica Parmakovi} S. Radosav, Sr. Mitrovica Milojkovi} Du{ko, Surdulica

ZLATNA MEDAQA I ZVAWE ZASLU@NI P^ELAR
Viola Radovan, Sivac Ibi{i} Josip, B. Mono{tor Laslo Jo`ef, Ba~ka Topola Drulovi} Radojica, UP „Zlatarka“ N. Varo{ Popovi} Vuk, UP „Zlatarka“ Nova Varo{ Stanimirovi} Jovan, Sve{t. i mon. dru{. p~elara Mileti} Qubi{a, DP „Ravanica“ ]uprija Markovqev Dimitrije, Kikinda Bjelica Radislav To{o, Vrbas Mari} Vitomir, Kosjeri} Blagojevi} Milorad, DP „Vr{ac“ Vr{ac Nikolovski Bo{ko, DP „Vr{ac“ Vr{ac Maletkovi} Stojan, DP „^a~ak“ ^a~ak Toma{evi} Radi{a, DP „^a~ak“ ^a~ak Lazi} @ivorad, Petrovac \or|evi} Dragan, Petrovac Jevti} Dragoqub, Smed. Palanka Arsi} @ivomir, Smed. Palanka Arunovi} Zoran, Smed. Palanka Todorovi} Milomir, Babu{nica Bukvi} S. Veqko, Sr. Mitrovica Nikoli} Dragan, Surdulica

ZAHVALNICA
Lova~ko dru{tvo „Lovac“, B. Mono{tor Mandi} Milovan, UP „Zlatarka“ Nova Varo{ Divac Dragan, UP „Zlatarka“ Nova Varo{ \ur|evi} Veroqub, Sve{. i mon. dru{. p~elara Kuzmanovi} Sreta, Kikinda Bujandri} Radoslav, Vrbas TV „Ba~ka“, Vrbas Lainovi} @eqko, Vrbas ]ebi} G. Ilija, Kosjeri} Fekete Nandor, DP „Vr{ac“ Vr{ac Olas Atila, DP „Vr{ac“ Vr{ac Ostoji} Milorad, DP „^a~ak“ ^a~ak Stevanovi} Drago{, DP „^a~ak“ ^a~ak Ili} Dragi{a, Petrovac Simi} Zlatibor, Petrovac Krsti} Milo{, Smed. Palanka Petkovi} Slobodan, Smed. Palanka Tehni~ka {kola, Babu{nica Maleti} T. Du{an, Sr. Mitrovica Vu~i} Stanko, Surdulica

PO^ASNI ^LAN SPOS-a
Suntok Stevan, B. Mono{tor Markovi} Stani{a, DP „Ravanica“ ]uprija Markov Milivoj, Kikinda Pan~i} Ivan, Kikinda Mandi} Milun, DP „^a~ak“ ^a~ak Qubomirovi} Dobrivoje, Petrovac Doj~inovi} Du{an, Surdulica

POVEQA
Kapixi} Munib, Lu~ani

Komisija je 7. oktobra 2006. odr`ala svoj drugi sastanak i raspravqala o predlo555

P^ELAR, decembar 2006.

zima za dru{tvena priznawa i nagrade SPOS-a za 2005, koja su u prvom krugu bila nepotpuna i vra}ena na doradu udru`ewima. Komisija je usvojila predloge koji su navedeni u prethodnom spisku. Komisija zahteva da se spisak svih dobitnika priznawa SPOS-a u 2006. objedini u jedinstven dokument. Komisija je radila u sastavu: Vujnovi} Miroslav, predsednik komisije, Dramli} Damqan, ~lan komisije i Ni}etin Stojan, ~lan komisije. IO SPOS-a je na svom sastanku 18. novembra 2006. razmatrao i predlog DP „Pale`“ iz Obrenovca, koji zbog neadekvatnosti navedenog datuma na samom predlogu Komisija SPOS-a nije razmatrala. Nakon na-

knadnog dopisa iz DP „Pale`“ iz Obrenovca u kome se potvr|uju predlo`eni kandidati i daje dodatno obave{tewe u vezi sa nazna~enim datumom koji je i izazvao odbacivawe predloga od strane Komisije, IO SPOS-a je jednoglasno usvojio taj predlog. Dakle, priznawe Diploma „Profesor Jovan @ivanovi}“ dobio je Ran~i} Svetislav, a priznawe „Zlatna medaqa i zvawe zaslu`ni p~elar“ dobio je Ran~i} S. Sa{a. Tako|e, IO SPOS-a je usvojio predlog \. Ze~evi}a, tako da su priznawe „Po~asni ~lan SPOS-a“ dobili Petko [apowi} iz Nove Varo{i i Dragojle Pe{terac iz U`ica. Ovaj predlog je tako|e usvojen jednoglasno.

U ciqu unapre|ewa p~elarstva, spre~avawa i suzbijawa bolesti p~ela i p~eliweg legla i upoznavawa p~elara sa novim tehnikama p~elarewa

Dru{tvo draga~evskih p~elara
organizuje

Tradicionalno decembarsko savetovawe p~elara

Velika sala Doma kulture u Lu~anima, subota, 9. decembar 2006. godine
Do~ek i prijem gostiju je u Holu i Parket sali Doma kulture od 10 do 11 sati. Ulaz za sve u~esnike (p~elare, izlaga~e pribora i opreme i sve zainteresovane) je besplatan.

DA N VO JVOD I N E U D RA GA^ E V U

1 – Bolesti p~ela i p~eliweg legla i zakonska regulativa Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad 2 – Agardijeva tehnika p~elarewa sa posebnim osvrtom na sakupqawe polena Jo`ef Agardi, Subotica 3 – Informacije o registraciji p~eliwaka i druga aktuelna pitawa iz rada SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, Subotica – Diskusija

Dobro do{li na Dan Vojvodine u Draga~evu! Dobro do{li i dobrima do{li!
Dru{tvo draga~evskih p~elara

556

P^ELAR, decembar 2006.

Regionalna Asocijacija P~elarskih dru{tava i udru`ewa Zlatiborsko-Moravi~kog okruga organizuje:

M E\UNARODN I STR U^N I SEM I NAR I Z OBLASTI P ^ ELARSTVA
U PO@EGI, 16. decembra 2006.
Doma}in seminara je DP „Matica“ iz Po`ege. Seminar }e se odr`ati u bioskopskoj sali ili sportskoj hali (prema broju prijavqenih u~esnika).

Program seminara:
09.30–09.45 Otvarawe seminara uz kulturno-umetni~ki program. Predstavqawe Kraqice meda za 2006. godinu. 09.45–11.00 Dr vet. med. Kalinka Gurgulova, Bugarska „Bolesti p~eliwe zajednice – preventiva i le~ewe“ 11.00–12.15 Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, p~elar iz Hrvatske „Kako smawiti gubitke i pove}ati prinose u savremenom p~elarstvu“ 12.15–12.45 Pauza 12.45–14.00 Dr med. Danijela Mladenova, Bugarska „Apiterapija, le~ewe p~eliwim proizvodima, recepti – na~ini pripreme“ 14.00–15.00 Profesor Milan Mati}, profesionalni p~elar iz [apca Tehnika p~elarewa: „Maestro p~eliweg orkestra“ (iz kwige u pripremi) 15.00–15.30 Pitawa (samo u pisanoj formi) i odgovori Sa bugarskog jezika }e prevoditi Milenko Radosavovi}. Organizova}e se prezentacija i prodaja opreme, satnih osnova i lekova. Prijave do 12. decembra 2006. godine kod doma}ina Seminara: Aleksandar Aleksi}, (064) 335-1257, (064) 843-7901 Radoqub Jankovi}, (063) 646-309, (031) 811- 003 Uslovi u~e{}a na Seminaru: – Ulaz za seminar je 200 dinara, a za ~lanove Asocijacije ulaz je besplatan. – Za grupne dolaske blagovremeno se prijaviti doma}inima. – Kotizacija za izlaga~e je 3 000 dinara do 4 m2 (od 8.00 sati prostor pristupan) (Postoji mogu}nost zajedni~kog ru~ka i dru`ewa, a zainteresovani da se prijave doma}inu) Dragi p~elari, do|ite na seminar, u~estvujte va{im pitawima, nije ni previ{e skupo, a ne zaboravite „od vi{ka znawa ne boli glava, a nova saznawa – le~e glavoboqu“. Ovakav vid u~ewa, komunikacija i dru`ewa je skroman doprinos na{e Asocijacije svim zainteresovanim p~elarima {irom Srbije.

Dobro do{li u Po`egu!
Upravni odbor Asocijacije, Prof. \oko Ze~evi}, predsednik, (064) 17-80-050

P^ELAR, decembar 2006.

557

PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! NAPI[ITE SAMO JEDNU STRANU TEKSTA I DOBIJENIM HONORAROM PLATITE SEBI GODI[WU PRETPLATU NA P^ELAR!

Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) – Ni{ Veterinarski specijalisti~ki institut – Ni{
organizuju

V Me|unarodni stru~ni seminar

P R I RODA DAR UJE UM CAR UJE
Velika sala Pravnog fakulteta u Ni{u, subota, 17. februar 2007, 10.00 sati.
10.00–10.10 Otvarawe seminara 10.10–10.15 Jubilarnih pet godina me|unarodnih seminara i intenzivnog stru~nog obrazovawa p~elara Izlaga~: Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije 10.15–11.30 Postizawe visokih prinosa na komercijalnim p~eliwacima Predava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, veterinar iz Hrvatske koji ima p~eliwak od 350 ko{nica. Predsednik je Izdava~kog Saveta hrvatskog p~elarskog ~asopisa. 11.30–12.30 HACCP u p~elarstvu (sve o novom zakonodavstvu u oblasti p~elarstva, potrebnim prostorijama i opremi) Predava~: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, doktor veterinarskih nauka iz Novog Sada 12.30–12.50 Pauza 12.50–13.50 Prevencija i suzbijawe ameri~ke trule`i i nozemoze u praksi Predava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi} 13.50–14.20 Diskusija

Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a

Ulaz je dozvoqen samo ~lanovima Asocijacije. Mo`ete se u~laniti preko dru{tava p~elara (90 dinara), ili pla}awem pojedina~ne ~lanarine (500 dinara) koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate).
Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, potpredsednik Asocijacije za obrazovawe i marketing Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije

558

P^ELAR, decembar 2006.

Zahvalnost
Pro{la je godina od katastrofalne poplave koja je desetkovala ko{nice ja{inskih p~elara. Ose}amo obavezu i du`nost da se jo{ jednom zahvalimo svima koji su nam pru`ili pomo} u ko{nicama, p~elama i vosku i time nam pomogli da prevazi|emo sve ono {to nas je zadesilo. Posebno se zahvaqujemo SPOV-u na ~elu sa Mom~ilom Kon~arom i Branislavom Pani}em koji su pokrenuli i vodili akciju pomo}i.
P~elari Ja{e Tomi}a

Rekorderi za 2005.
Na 40. Saboru poqoprivrednika koji je odr`an u Privrednoj komori 16. juna 2006, progla{eno je 98 rekordera u poqoprivrednoj proizvodwi. Rekorderi u proizvodwi meda su Milovanovi} Dragi{a iz Badovinaca (93 kg po ko{nici), Spasoje Rajevi} iz Beograda (68 kg po ko{nici) i Aleksandar Aleksi} iz Po`ege (68 kg po ko{nici). Rekorder u robnoj proizvodwi meda je Dragan Jevti} iz Opari}a (44 kg po ko{nici, ukupno 1 500 ko{nica sa 66 000 kg meda). Uru~ewu nagrada prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadi} koji je rekao da skida kapu seqacima i da je kao mali ~uvao ovce na selu, {to ga stalno podse}a na to kakav je seqa~ki `ivot.
Spasoje Rajevi}

nam predstavi italijanski model zadrugarstva, koji je i predstavqen u Privrednoj komori Srbije 8. jula, uz prisustvo 36 italijanskih zadru`nih poslenika i ambasadora Italije u Beogradu. Ispred Vlade su prisustvovali Predrag Bubalo i Vlatko Sekulovi}. Nacionalni savez Italije Legacoop ima 15 096 zadruga ~lanica, ukupan prihod od 45 752 miliona evra, 401 114 slu`benika i 7 354 724 ~lana. Osnovan je 1886. godine. Ustav Italije priznaje ulogu zadrugarstva. U Srbiji ima 5 600 zadruga, od toga je aktivno oko 2 200. Najmawe je poqoprivrednih i p~elarskih zadruga. Na{i ministri su pozdravili savetovawe i oti{li, ali je italijanski ambasador Alessandro Merola ceo dan presedeo sa nama kako bi nam pomogao da napravimo zakon po evropskim merilima. Izvr{en je pritisak da Vlada uva`i primedbe, tako da je u Ustav Srbije u{la odredba da postoji i zadru`na svojina, {to }e tu imovinu za{tititi. Mo`da treba sa~ekati usvajawe novog Zakona, pa tek onda osnivati zadruge, kako bi se izbeglo uskla|ivawe osniva~kih akata shodno novom Zakonu.
Spasoje Rajevi}

Slava u Brusu
P~elari Brusa proslavili su svoju slavu Preobra`ewe Gospodwe 19. avgusta 2006. Za novog kola~ara izabran je Milosav ^o-

Osnivawe zadruge
Zadrugu mo`e osnovati najmawe 10 zadrugara, koji su du`ni da usvoje ugovor o osnivawu zadruge i zadru`na pravila, odrede ulog za po~etak rada zadruge, sedi{te zadruge, izaberu organe zadruge, odgovorno lice i podnesu zahtev Trgovinskom sudu za upis zadruge u Privredni registar. Vlada Srbije je pripremila novi Zakon o zadrugama, koji je donet bez konsultacija zadru`nih eksperata i stru~ne javnosti, a wime bi zadru`na imovina postala dr`avna (dr`ava prakti~no vr{i nacionalizaciju). Po ovom zakonu zadrugu mo`e osnovati 5 zadrugara uz ulog od 400 evra. U javnoj raspravi je ukazano na to da taj zakon nema ni{ta zajedni~ko sa zadrugarstvom. Ali, predlaga~ nije popustio. Zadru`ni savez Srbije obratio se Evropskoj asocijaciji zadruga koja je dala negativnu ocenu zakona. Pozvan je Nacionalni savez zadruga i zavoda za zdravstveno osigurawe Italije da P^ELAR, decembar 2006.

loveji}. P~elari su obi{li p~eliwak Milomira Markovi}a iz Batota gde su saslu{ali kra}e predavawe o teku}im radovima na p~eliwaku. Dru`ewe je nastavqeno uz sve~ani ru~ak.
Vojkan \urkovi}, predsednik

P~elarski dani u Zaje~aru
Sedmi put je UP „Timok“ iz Zaje~ara realizovalo Jesewe p~elarske dane. Po ustaqenoj praksi, ova manifestacija ima vi{e 559

delova. 16. septembra je odr`ana izlo`ba na centralnom trgu, sa 23 izlaga~a. Krajem septembra obele`ena je krsna slava Udru`ewa Krstovdan. Doma}in je bio Branimir Jovanovi} iz Grli{ta. Pre podne je pose}en wegov uzorni p~eliwak, koji je sve{tenik blagoslovio. Zatim je profesor Mi}a Mladenovi} odr`ao lepo predavawe. Kruna svega je dru`ewe u Domu kulture u Grli{tu, uz jelo i pi}e. Podru`nica dru{tva u Lasovu je preuzela obavezu da naredne godine bude doma}in slavqa.
Ratomir Simonovi}

najure|eniji {tand, a bronzana Bori Vojkanovi}u za asortiman.
Vlastimir Dabovi}

Poklon u prave ruke
PD „Vidojevica“ Le{nica donelo je odluku da na Dan p~elara Srbije 27. septembra 2006. uka`e malo pa`we deci kojoj je to najpotrebnije. Deci bez roditeqskog starawa koja su sme{tena u domu „Vera Blagojevi}“ Bawa Koviqa~a, predato je 58 kg meda tj. svakom detetu po 1 kg. Ovo dru{tvo je smatralo da deci kojoj dosta toga nedostaje, treba gestom dobre voqe pomo}i da se ne ose}aju usamqena i otu|ena.

Dani p~elarstva u Obrenovcu
U Obrenovcu je od 25. do 27. septembra odr`ana 10. jubilarna p~elarska izlo`ba, po prvi put pod pokroviteqstvom SO Obrenovac. Posle pozdravne re~i predsednika Dru{tva ^aslava Bojovi}a, izlo`bu je otvorio predsednik op{tine Neboj{a ]eran. Skup je pozdravio i ~lan IO zadu`en za privredu Milorad Gr~i}. Zahvaquju}i upornosti jednog broja ~lanova Dru{tva, po prvi put se rukovodstvo op{tine ukqu~ilo u organizaciju, pa je drugog dana izlo`be organizovan i sastanak na kome se predsednik op{tine upoznao sa planom i programom rada Dru{tva. Razgovaralo se i o svim drugim va`nim pitawima p~elarstva, te je predsednik obe}ao maksimalnu podr{ku i dao konkretne predloge kako bi do{li do p~elarskog doma i sredstava za pomo} radu Dru{tva. U~estvovao je na izlo`bi 21 izlaga~, na ve~eri je izabrana Kraqica meda Dragica Ran~i} koja je vi{e godina prisutna na obrenova~koj pijaci sa p~eliwim proizvodima. Zlatnu medaqu dobila je preko 200 godina stara centrifuga Milivoja Filipovi}a. Srebrna je uru~ena Nadi Beqinac za

Akciju prikupqawa meda podr`ali su svi ~lanovi dru{tva. Treba naglasiti da je bilo i onih p~elara koji nisu ~lanovi, ali su svojim prilozima podr`ali ovu humanu akciju. Ovo dru{tvo nije zaboravilo ni decu ometenu u psihofizi~kom razvoju pri Osnovnoj {koli „Petar Tasi}“ u Le{nici, te je istim povodom narednog dana svakom detetu poklonilo po teglu meda. Ovim skromnim poklonom p~elari su hteli da poka`u da ose}aju potrebu da pomognu deci koja su u ne~emu uskra}ena, za roditeqsku qubav ili u svom razvoju, i da saose}aju sa wima, sa wihovim `ivotnim uslovima i prilikama u kojima su se na{la deca, ne svojom krivicom.
P~elarsko dru{tvo „Vidojevica“ Le{nica Jakovqevi} Petar, ja.bojana@inffo.net

Izlo`ba u Smederevskoj Palanci
PD „Jasenica“ organizovalo je 26, 27. i 28. septembra 2006. XIV izlo`bu „P~elarstvo dowe Jasenice“, sa preko 30 izlaga~a. Izlo`bu je otvorio predsednik op{tine 560 P^ELAR, decembar 2006.

Radoslav Coki}. Sve{tenstvo Crkvene op{tine Palanka obavilo je osve}ewe izlo`be i sa slavarom Toplicom Miladinovi}em i narednim slavarom Arsi} @ivadinom preseklo slavski kola~. Doajen Palana~kog p~elarstva Vitomir Marinkovi}, prisutnoj deci iz vrti}a i u~esnicima kulturno umetni~kog programa darovao je med, a lokalni javni servis RT „Jasenica“ kao medijski sponzor izlo`be prisustvom svojih kamera, omogu}ila je {iroj javnosti pra}ewe izlo`be. Predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} i ~lanovi Izvr{nog odbora Stoi{a Ivanovi}, Dragutin Gaji}, kao i predsednik Nadzornog odbora Radomir Radovanovi} sa doma}inima obi{li su sve {tandove i upoznali se sa bogatstvom ponude, kvalitetom meda i dobrom organizacijom izlo`be. Predsednik op{tine primio je sve predstavnike SPOS-a i prisutne predstavnike gostiju. Doma}in slave i predsednik PD „Jasenica“ Toplica Miladinovi} toplo se zahvalio predsedniku op{tine na prijemu. Otvorio je debatu okruglog stola na temu: „P~elarstvo danas, pravci budu}eg razvoja“. Uvodnu re~ dao je predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} i upoznao prisutne sa aktuelnim pitawima p~elarstva Srbije, posebno osvrnuv{i se na odnos sa Ministarstvom poqoprivrede. Zakqu~ci su objavqeni u pro{lom broju ~asopisa P~elar.
Toplica Miladinovi}

Posle izvanrednog prijema, obi{li smo Festival. Oti{li smo zatim u Gardinovce u posetu doajenu p~elarstva Svetozaru Stefanovi}u. Ovaj starina u devetoj deceniji `ivota, iako oronulog zdravqa, odr`ao je divno predavawe o LR ko{nicama, ko{nicama budu}nosti, kako on ka`e. Ruski nau~nik Lebedev odao mu je priznawe za wegov izum, Batin prsten, kojim se ram sa medom stavqa na satono{e plodi{ta i tako hrane p~ele. ^ika Bata dobio je mnoga priznawa i odlikovawa i u zemqi i u inostranstvu. Po~asni je predsednik SPOS-a.
Radenko \ermanovi}, Pecka

P~elarski kalendar
Posle vi{e godina od pojave Umeqi}evog zidnog p~elarskog kalendara, pojavio se jo{ jedan, ali ovoga puta sa umetni~kim slikama Radoja Obu}ine – Kente, akademskog slikara. Ovaj kalendar, ukras za svaki dom, ima 8 stranica velikog formata, a jednu od prelepih slika odabrali smo za naslovnu stranu P~elara uz dozvolu autora da i sve druge slike besplatno objavimo, na ~emu mu se zahvaqujemo. Korisni telefon je: 011/8052-446.

Poseta Festivalu meda
Prijateqi p~elari iz Novog Sada Sa{a Jak{i}, \or|e Soviq i \oko Mir~i} pozvali su p~elare Pecke i Ose~ine da budu wihovi gosti u dane Festivala meda u Novom Sadu.

P~elarska sekcija
U O[ „Sava [umanovi}“ u Erdeviku p~elarska sekcija postoji 5 godina, trenutno sa 10 ko{nica, koja sara|uje sa P~elarskim udru`ewem „Lipa“ iz Erdevika. U organizaciji Udru`ewa, u {koli su odr`ana mnoga predavawa. Sekcija godi{we proizvede preko 300 kg meda proverenog kvaliteta, koji se koristi za u`inu u |a~koj kuhiwi i za sindikalnu prodaju nastavnicima i radnicima {kole. Od osnivawa, sekciju prate zapa`eni rezultati, diplome i priznawa na smotrama zadrugara i p~elara. Sekciju sa velikim entuzijazmom vodi radnik {kole Samuel Mocko kom poma`u zadu`eni nastavnici. U~enici poma`u u izradi ko{nica i p~elarske opre561

P^ELAR, decembar 2006.

me. Organizuje se likovni i literarni konkurs na temu meda i p~ela, a najboqi radovi se nagra|uju medom i objavquju u {kolskom listu „\a~ko pero“.

Sekcija u~estvuje na Festivalu meda u Novom Sadu. Sara|uje sa mnogim p~elarskim sekcijama u Srbiji.
Profesor Branka Kanazir

{tampawa bro{ura i plakata protiv prskawa vo}a u cvetu, finansijske pomo}i ~lanovima u lo{im godinama, pa sve do kreditirawa najuspe{nijih p~elara… Ovaj uspeh je ove godine kulminirao ostvarewem ekonomskog projekta Dru{tva sa CHF-om. Donacije CHF-a daju se za ekonomske projekte sa u~e{}em korisnika od 50%, a ne kao bezuslovni grant. Pod tim uslovima, adaptirana je neophodna prostorija i nabavqena oprema za proizvodwu bezbednog {e}erno-mednog testa za nu`nu prihranu p~eliwih zajednica samo za potrebe ~lanova Dru{tva, kompjuter za formirawe mati~ne evidencije p~eliwih dru{tava i p~elara i pra}ewe proizvodwe testa, kao i 170 najmodernijih kanti od prohroma sa kop~ama na poklopcu. ^lanovi su du`ni da zajednici vrate tre}inu donacije CHF-a. P~elari posebnu zahvalnost duguju CHFu na donaciji, Odboru za razvoj zajednice i Udru`ewu preduzetnika iz Aleksinca na operativnoj pomo}i u realizaciji projekta, a pre svega Bojanu Dimi}u, Slavi{i Panti}u i Aleksandru @ivkovi}u koji su svojom korektno{}u i razumevawem zaslu`ili na{e simpatije i iskrenu zahvalnost.

Pravim projektima u budu}nost
Uz nesebi~nu vi{egodi{wu stru~nu, moralnu i finansijsku pomo} Fonda za razvoj poqoprivrede op{tine Aleksinac, a od ove godine i uz podr{ku CHF-a, Dru{tvo p~elara Aleksinac godinama unazad sprovodi do-

bro osmi{qene projekte razvoja p~elarstva, od petnaestak predavawa godi{we (samo u posledwih 6 godina ~lanovi dru{tva su imali priliku da ~uju ~ak 111 predavawa iz p~elarstva), preko kurseva i savetovawa, 562

Redovna skup{tina Dru{tva odr`ana je 26. novembra. Usvojen je obiman izve{taj o radu i dogovorene daqe aktivnosti. Predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} uru~io je priznawa SPOS-a, dok je predsednik Regionalne asocijacije p~elara Vlastimir Spasi} naro~ito pohvalio aktivnosti Dru{tva, ba{ kao i ostali gosti, predsednik Fonda za razvoj poqoprivrede Radomir Stojanovi} i ~lan IO SPOS-a Zvonimir Vasi}.
Rodoqub @ivadinovi}, predsednik DP Aleksinac

P^ELAR, decembar 2006.

Dani meda i cve}a 2006.
U ^a~ku je 22. i 23. septembra DP „^a~ak“ organizovalo tradicionalnu izlo`bu meda i cve}a. Pokroviteq izlo`be je SO ^a~ak. Manifestacija je bila dobro pose}ena, a svoje proizvode je ponudilo 46 izlaga~a, mada je izostao jedan broj p~elara iz drugih krajeva zbog ograni~enog raspolo-

Obele`ena 108. godi{wica DP „Beograd“
I ove godine, 12. novembra, DP „Beograd“ sve~ano je obele`ilo svoj dan osnivawa. ^lanove Dru{tva i brojne goste iz Srbije i Republike Srpske pozdravio je doajen srpskog p~elarstva i predsednik Dru{tva Bo`a Petrovi}, koji je istakao da je ovo Dru{tvo sa 836 ~lanova najbrojnije u Srbiji, da je to stabilna organizacija koja se neprestano razvija i koju odlikuju izuzetni potencijali.

`ivog prostora. Izlo`eni p~eliwi proizvodi plenili su bogatstvom i lepotom eksponata. Nu|eni su i preparati na bazi p~eliwih proizvoda, p~elarska oprema i pribor. Cena meda je bila 300 dinara. Najvi{e su se tra`ili bagremov i livadski med. Svaki izlaga~ je dao kilogram meda u humanitarne svrhe.
Risto Popara, DP „^a~ak“

Uru~ena su brojna priznawa SPOS-a, kao i posebno priznawe „Srebrni znak dru{tva“ najmla|em ~lanu, devetogodi{woj Nastasji Juki} koja ve} tri godine p~elari.
Dejan Krecuq

Aktivnosti u Para}inu
11. novembra 2006. Dru{tvo p~elara „Grza“ iz Para}ina je organizovalo predavawe o suzbijawu varoe koje je odr`ao dr med. Rodoqub @ivadinovi}. Tom prilikom je organizovana i dobrovoqna akcija, „med za hendikepiranu decu“, u domu pri manastiru Svete Petke u Izvoru. Odziv je bio veliki i p~elari su doneli kao pomo} i vi{e od tra`enog jednog kilograma meda. Med je predat u prisustvu predstavnika dru{tva Neboj{e Powavi}a i Miomira Savi}a i igumanije manastira.
Dru{tvo p~elara „Grza“ iz Para}ina

Izlet do Svrqiga i Kwa`evca
Grupa od pedesetak p~elara Kragujevca, Kni}a, Ra~e i Rekovca u organizaciji belgijskog Karitasa i DP Kragujevac posetila je p~elare Svrqiga i Kwa`evca. Rano pre podne i prva poseta porodici Radosavqevi}, koja p~elari sa preko 1 000 dru{tava na nekoliko lokacija. Ovogodi{wi prosek sa dva bagrema izneo je oko 45 kg po dru{tvu. Rade sve sami, izuzev se-

P^ELAR, decembar 2006.

563

lidbe. Jedna od novina na bogatoj trpezi be{e i doma}a medova~a spravqena iskqu~ivo od meda. Daqe, poseta Tomi Radivojevi}u iz Kwa`evca, koji p~elari sa 500 dru{tava. Paletna metalna postoqa, besprekoran red i tako re}i mala industrija meda. Popodne poseta Timomedu i Centru za selekciju i reprodukciju matica. Godi{we prerade preko 500 tona meda koji se prodaje {irom Srbije.
Mom~ilo M . Milojevi}

P~elari Stare Moravice, Pa~ira i Krivaje na festivalima meda u Ma|arskoj i Ba~koj Topoli
Ve} ranijih godina uspostavqena je saradwa izme|u na{ih p~elara i p~elara iz Baje i Ki{kunhala{a iz Ma|arske. Bili smo na wihovim p~eliwacima gde smo uvek ne{to novo ~uli i videli. Na na{im priredbama gostovali su i ~lanovi vite{kog reda meda koji su prezentovali wihov red sa ciqem popularizacije i pove}awa potro-

`ewa p~elara iz Hala{a izabrani plemi}i vite{kog reda „HUNOR“. Na{a udru`ewa p~elara prijatno su se iznenadila jer je u vite{ki red uvr{ten i na{ p~elar Holo Ferenc. Ovo je visoko priznawe rada. 2. septembra u Ki{kunhala{u je otvorena prodajna izlo`ba, gde smo i mi izlagali p~eliwe proizvode. Popodne je organizovan karneval. Nakon nedequ dana, 16. septembra, u Ba~koj Topoli odr`ana je prodajna izlo`ba i prvi karneval meda, gde smo bili aktivni i u organizaciji karnevala, jer su na{i gosti bili plemi}i vite{kog reda „Sveti Ambrozije“ iz Baje i Ki{kunhala{a. Na karnevalu meda bila je prisutna i kraqica meda Ines Mandi} iz Subotice, koja je izabrana u Moravici povodom „Dana meda“.
Holo Ferenc

Interesantna poseta Srbiji
Bilo mi je veoma drago kada sam na monitoru svog ra~unara pro~itao pozivnicu da odr`im predavawe na ^etvrtom me|unarodnom stru~nom seminaru pod nazivom „P~ele ne umiru zbog zime“, koji je trebalo da se odr`i u Aleksincu 29. jula 2006. godine. Mejl je stigao od predstavnika Regionalne asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije koga sam upoznao na 39. me|unarodnom kongresu Apimondije, odr`anom u Dablinu, u Irskoj, krajem avgusta 2005. godine. Tamo sam govorio o integralnom na~inu suzbijawa varoe i istakao poster o organskom tretirawu nozemoze, od ~ega je potekla interesantna diskusija sa posetiocima Kongresa iz Srbije. Pozivnica za u~e{}e je stigla ubrzo posle kongresa, ali, kao {to je lako pretpostaviti, p~elarska sezona je i eksperimentalna sezona za one koji prou~avaju p~ele, pa mi je bilo potrebno prili~no vremena da prihvatim i organizujem svoj dolazak i do`ivim iskustvo o kome je ovde re~. Moj zadatak na seminaru je bio vi{estruk: da upoznam p~elare sa novim saznawima o varoi i nozemozi, sa posebnim osvrtom na nove problemati~ne oblasti i P^ELAR, decembar 2006.

{we meda. 1. i 2. septembra ove godine bili smo gosti na me|unarodnom festivalu u Ki{kunhala{u u Ma|arskoj. Do{lo je do potpisivawa sporazuma o saradwi. 1. septembra bila je velika sve~anost, jer su iz reda udru-

564

organski na~in suzbijawa obe bolesti. Ve}ina mojih istra`ivawa u oblasti p~eliwih bolesti ima za ciq ubla`avawe i, ukoliko je to mogu}e, re{avawe nekih od briga sa kojima se p~elari bore u praksi. Nadam se da su mnogobrojni i pa`qivi posetioci sa kojima sam se susreo u Aleksincu pokazali razumevawe i po{tovawe za moj rad sa svoje pozicije p~elara, {to bi moj trud nesumwivo u~inilo vrednijim. Iako ovde nismo u mogu}nosti da napravimo pregled mnogih tema koje su se istakle, `elim da ponovim osnovne smernice u korist p~elara koji nisu mogli da prisustvuju. Me|unarodna istra`iva~ka zajednica je utro{ila velike napore i postigla dosta uspeha u pronala`ewu efikasnog, jeftinog i ekolo{ki prihvatqivog sredstva protiv varoe, a koje je u skladu sa evropskim standardima za organsku proizvodwu. U ve}ini uslova, naizmeni~na primena preparata na bazi timola i odgovaraju}eg rastvora oksalne kiseline i {e}era koji se nakapava po p~elama je dovoqna za uspe{an rutinski koncept suzbijawa, {to je veoma pogodno za kasno leto (na kraju sezone pa{a) i za hladni period bez legla. [to se ti~e nozemoze, otkriven je novi potencijalno virulentniji uzro~ni agens i unutar i van Evrope (Nosema ceranae, o kojoj je P~elar detaqno pisao u martovskom, aprilskom i novembarskom broju ove godine – napomena urednika). Gubici dru{tava, koji sve vi{e zabriwavaju mnoge zemqe, pripisuju se novim mikroorganizmima. Istra`ivawe organskog na~ina suzbijawa varoe je u toku i ve} bele`i dobre rezultate sa nekim prirodnim preparatima. Iako je moje putovawe u Srbiju imalo za ciq da uglavnom prenese novine iz istra`ivawa, smatram da je razmena ipak bila uzajamna. Zahvaquju}i rukovodstvu Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije, imao sam uvid u lokalnu p~elarsku proizvodwu, gde mi je nekoliko p~elara jugoisto~nog dela zemqe omogu}ilo da posetim wihove dobro vo|ene p~eliwake i da razgovaramo o interesantnim tehnikama p~elarewa. Ono {to sam uglavnom mogao da vidim je p~elarewe koje se zasniva na mobilnim nastavcima, uglavnom jednake veli~ine koji omogu}avaju dodavawe i zamenu nastavaka, {to se veoma retko radi u drugim zemqama, P^ELAR, decembar 2006.

ukqu~uju}i i Italiju. Kako sam video, ovo je fleksibilniji na~in od standardnog sa te{kim plodi{tima spojenim sa podwa~ama i malim polunastavcima meda. Ovi razgovori su me naveli da uvidim neke interesantne primere takve fleksibilnosti, koji su vredni pore|ewa sa italijanskim sistemom rada sa kod nas potpuno dominantnom DB ko{nicom. Preostaju mi daqa razmi{qawa o tome. Tako|e sam primetio prekrasnu prirodu u kojoj se dru{tva dr`e i gde im je omogu}eno da `ive u zajednici sa relativno slabo razvijenom poqoprivredom, gde obe delatnosti izgledaju pogodne za proizvodwu visokokvalitetnog i nezaga|enog meda. P~eliwake koje smo posetili okru`uje divna priroda. Ovakva situacija mo`e biti jo{ jedan od razloga za p~elare koji jo{ uvek koriste te{ke hemikalije da pristupe integralnom na~inu borbe protiv p~eliwih parazita i bolesti, u skladu sa uputstvima datim na seminaru u Aleksincu, da bi se med za{titio, ne samo od hemijskog zaga|ewa iz spoqne sredine, ve} i od opasnosti pojave rezidua primewenih preparata. Na kraju, `elim da istaknem da nije lako privu}i takvu i toliku publiku p~elara usred p~elarske sezone. @eleo bih da pohvalim ovakav uspeh i da ~estitam na izuzetnom za{titnom znaku seminara gde kontura dr`ave Italije {utira varou, koji odaje priznawe uspesima Italije na me|unarodnom planu i u fudbalu i u suzbijawu varoe. Tako|e se najtoplije zahvaqujem svim qudima koji su moju posetu Srbiji u~inili ne samo mogu}om, ve} i interesantnom: mojim mentorima, dr med. Rodoqubu @ivadinovi}u i ing. Vlastimiru Spasi}u, potpredsedniku i predsedniku p~elara jugoisto~ne Srbije, kao i predsedniku srpskih p~elara, dipl. ing. @ivoslavu Stojanovi}u i svim p~elarima koji su bili qubazni da mi poka`u svoje p~eliwake i uka`u mi svoje gostoprimstvo, pa`qivim polaznicima seminara i prevodiocima na wihovoj velikoj pomo}i.
Dr Antonio Nanetti C.R.A., Consiglio per la Ricerca e la Sperimentazione in Agricoltura Istituto Nazionale di Apicoltura, Via di Saliceto 80, 40128 Bologna, Italia ananetti@inapicoltura.org, www.inapicoltura.org ++39 051 353103, ++39 051 356361

565

Prilog za istoriju: BROJ ^LANOVA SPOS-a U PROTEKLIH SEDAM GODINA VRAWE, Leskovac, Bojnik, Brestovac, V. Han, Vlasotince, Lebane, Medve|a, Surdulica, Trgovi{te 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 551 514 468 470 545 568 680 542 – 9 (–1,6%) +129 (+23,4%) NI[, Prokupqe, Pirot, Aleksinac, Babu{nica, Blace, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Kur{umlija 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 406 418 489 605 516 577 586 514 + 108 (26,6%) + 180 (+44,3%) U@ICE, Priboj, Prijepoqe, B. Ba{ta, N. Varo{, Po`ega, Tutin, ^ajetina, Ariqe, Kosjeri}, Sjenica 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 851 808 801 898 931 896 795 854 + 3 (+0,4%) – 56 (–6,6%) BEOGRAD, Sopot, Vr~in, Grocka, Ripaw, Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 797 873 886 956 913 920 941 898 + 101 (12,7%) + 144 (+18,1%) KRAQEVO, Kru{evac, ^a~ak, Baqevac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrwa~ka Bawa, Gorwi Milanovac, Ivawica, Lu~ani, Novi Pazar, Ra{ka, Rudnik, Trstenik, ]i}evac 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 1355 1317 1198 1289 1289 1207 1278 1276 – 79 (–5,8%) – 77 (–5,7%) KRAGUJEVAC, Jagodina, Bagrdan, Bato~ina, Belu{i}, Despotovac, Kni}, Lapovo, Milo{evo, Para}in, Ra~a, Svilajnac, Topola, ]uprija, Aran|elovac 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 839 739 662 654 592 669 743 700 – 139 (–16,6%) – 96 (–11,4%) VOJVODINA (Srem, Banat, Ba~ka) 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 1182 1138 1149 1162 1098 1392 1367 1213 + 31 (+2,6%) + 185 (+15,7%) [ABAC, Loznica, Vaqevo, Bogati}, Vladimirci, Koceqeva, Krupaw, Lajkovac, Mionica, Ose~ina, Pecka, Peru}ac, Prwavor Ma~vanski, Ub, Qig, Mali Zvornik, Qubovija 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 721 641 600 569 549 549 595 603 – 118 (–16,4%) – 126 (–17,5%) PO@AREVAC, V. Gradi{te, Petrovac, Krepoqin, Smederevo, @agubica, Ku~evo, S. Palanka, V. Plana 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000 697 620 577 577 576 656 739 635 – 62 (–8,9%) + 42 (+6,0%) ZAJE^AR, Negotin, Bor, Boqevac, Kladovo, Kwa`evac, Kriveq, Svrqig, Sokobawa, Majdanpek 2000 395 2001 380 2002 325 2003 366 2004 380 2005 466 2006 499 PROSEK 402 PROSEK – 2000 + 7 (+1,8%) 2006 – 2000 + 104 (+26,3%)

Kako do dobre matice
Koje su krakteristike Zakona o merama za unapre|ewe sto~arstva iz 1991. godine? Zakon je uop{ten i jednako tretira selekciju u svim granama sto~arstva, ne uzimaju}i u obzir da su p~ele specifi~ne i ni malo doma}e `ivotiwe. Mere za unapre|ewe sto~arstva se po ovome zakonu donose svakih pet godina i pomo}u wih je stvorena jedna koncepcija sprovo|ewa selekcije kod p~ela koja u krajwoj meri ima stvarawe monopola u selekcijskim poslovima a ciq je bio slede}i: Formirawe velikog broja selekcijskih centara kao i reproduktivnih stanica kao jedinih ovla{}enih subjekata u selekcijskim 566

poslovima. Stanice i centri anga`uju spoqne saradnike, odgajiva~e matica, po potrebi i po nekim internim merilima. Poqoprivredni fakultet u~estvuje u izradi projekata i formirawu centara i stanica i nakon ispuwavawa uslova im obezbe|uje sertifikat da su wihove matice selekcionisane i mogu se staviti u promet. Ve} nakon nekoliko godina se ispostavilo da se broj Centara i Stanica ne pove}ava odre|enom dinamikom {to ukazuje da postoje odre|eni problemi u prilazu samoj koncepciji, a tu su i neki ekonomski problemi: Formirawe Centra i Stanice je jako skupo, kao i wihovo funkcionisawe koje zahteva odre|eni P^ELAR, decembar 2006.

stru~ni kadar i opremu koje je jako te{ko samo proizvodwom matica opravdati; Na ovakvim prostranstvima na{e zemqe pokazalo se da je najboqe uzimati matice iz neposredne blizine gde se p~ele gaje; Broj Centara i Stanica nije dovoqno razu|en i veliki da bi sve zadovoqio; Matice su iz razumqivih razloga skupe, ali iz sopstvenog i iskustva drugih mogu konstatovati da nisu i najkvalitetnije. Zakon u ~lanu 24 ka`e da i zemqoradnici i gra|ani (p~elari) mogu odgajati priplodnu stoku pod uslovom da imaju objekte i opremu koja omogu}ava normalno obavqawe proizvodwe, ako imaju kvalitetna priplodna grla i p~ele i ako obezbede kontrolu proizvodwe sa preduze}em koje se bavi poslovima odabirawa, organizovawem kontrole produktivnosti i… (~lan 14 ). U Srbiji ima oko 450 000 ko{nica, a matice se mewaju svake druge godine, {to zna~i da je broj potrebnih matica najmawe 225 000 godi{we, ne uzimaju}i u obzir zimske gubitke (do 40%) koji se nadokna|uju. Prostom matematikom je lako izra~unati da nema tolikog ekonomskog potencijala kod p~elara da formiraju najmawe 10 000 {to centara {to stanica da bi mogli zadovoqiti potrebe za maticama. Formirawe jednog Centra je izuzetno skupo i te{ko isplativo i za 5 godina. Ni pod ovakvim uslovima kada inspekcija kontroli{e „nelegalne“ proizvo|a~e matica, tvrdim da se broj Centara i Stanica ne}e pove}ati, jer nema dovoqno para za ovakve skupe projekte. Proizvo|a~i matica }e se povu}i u ilegalu, sve ve}i broj p~elara }e proizvoditi matice za sebe, koje mo`da ne}e biti dovoqno kvalitetne i sve to }e naru{iti i ovako naru{enu ekonomsku snagu p~elarstva i polako odvoditi u stranputicu stavqaju}i jednu zna~ajnu poqoprivrednu granu na marginu. U vreme velike nezaposlenosti odbi}e se zna~ajan broj qudi koji su hteli da se bave p~elarstvom. Umesto toga, Fakultet bi trebao da proverom uslova kod svih zainteresovanih proizvo|a~a vr{i kontrolu proizvodwe odnosno kvaliteta proizvedenih matica u smislu da odgovaraju karakteristi~nim osobinama krawske rase p~ela. Kontrolom proizvodwe i pod pretpostavkom da se ispuwavaju uslovi, ustanova bi izdavala sertifikat koji bi omogu}io stavqawe matica u promet. Na ovaj na~in bi P^ELAR, decembar 2006.

prihod od matica bio ve}i i za Fakultet, koji bi imao jasnu sliku ko i kakve matice proizvodi i ujedno bi verifikovao objektivno stawe na terenu. Na ovaj na~in bi se stvorila i zdrava konkurencija me|u proizvo|a~ima, a ujedno bi i p~elari imali mogu}nosti da pod povoqnijim uslovima nabave kvalitetne matice. Agardi Jo`ef
IN MEMORIAM
Advokat i p~elar Slobodan Mili} Dane je na veliku `alost p~elara iz Zaje~ara i okoline preminuo u 65. godini `ivota posle kra}e i te{ke bolesti. Svojim anga`ovawem je ostavio veliki trag u Udru`ewu, pogotovu u Nadzornom odboru. Vrsnom i iskusnom p~elaru, dobrom suprugu i ocu, za sve {to je u~inio, neka je ve~na slava i hvala. UP „Timok“, Zaje~ar Dobrivoje Radivojevi} Zlato preminuo je 13. aprila 2006. Kao oficir JNA, svo slobodno vreme provodio je preko 30 godina na p~eliwaku od 50 polo{ki. Vi{e puta je nagra|ivan, za visoke prinose 1983. od PKS-a. Qubav prema p~elarstvu preneo je i na zetove i unuke. ^ika Dobri }e ostati upam}en kao po{ten i vredan ~ovek i p~elar. Neka mu je ve~na slava i hvala. UP „Beli bagrem“, Leskovac Dragoqub Dimitrijevi}, inicijator i jedan od osniva~a UP „Beli bagrem“ iz Leskovca, preminuo je 18. septembra 2006. Bio je prvi predsednik Udru`ewa i veoma aktivan u svom mandatu. P~elario je vi{e od 30 godina sa oko 150 dru{tava. Na wegovu inicijativu i finansijsku podr{ku 1999. je u Leskovcu odr`ano predavawe sa predava~ima iz Rusije i Bugarske, za sve p~elare Jablani~kog okruga. Nagra|ivan je vi{e puta, a 2000. dobio je najvi{e priznawe, diplomu profesora Jovana @ivanovi}a. Neka mu je ve~na slava i hvala. UP „Beli bagrem“, Leskovac U ]upriji je u 82. godini 17. oktobra 2006. preminuo veteran p~elarstva Milanovi} Radosav, diplomirani ekonomista. Dru`e}i se sa p~elama preko 50 godina, prou~avaju}i literaturu, pored ostalih, sa~inio je i izdao Monografiju o razvoju p~elarstva u op{tini ]uprija. Dobitnik je Zlatne zna~ke i zvawa Zaslu`ni p~elar, ali i najvi{eg priznawa, diplome profesora Jovana @ivanovi}a. Bio je u~esnik svih manifestacija i izlo`bi u ]upriji. Nasle|uje ga k}i Milanovi} Qiqana koja je i do sada radila sa ocem. Neka mu je slava i hvala. DP „Ravanica“, ]uprija U 71. godini `ivota preminuo je u svom p~eliwaku Dragojin Vuka{inovi} Giga, poznati i priznati trsteni~ki p~elar. Sa p~elama je drugovao vi{e od 40 godina. Bio je uzor mladim p~elarima. Wegovom smr}u DP Trstenik je izgubilo odanog i vernog ~lana. Neka mu je slava i hvala. Budimir Atanaskovi}

567

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm, Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije
11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

568

P^ELAR, decembar 2006.

P^ELAR, decembar 2006.

569

570

P^ELAR, decembar 2006.

P^ELAR, decembar 2006.

571

572

P^ELAR, decembar 2006.

P^ELAR, decembar 2006.

573

574

P^ELAR, decembar 2006.

P^ELAR, decembar 2006.

575

576

P^ELAR, decembar 2006.

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id. 022/710-619 PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998 EKOMED Ni{. Proizvodwa p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237 ko{nica za

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice, ANTIVAROZNIH – @I^ANIH PODWA^A od kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbine odobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, mo`ete naru~iti. 034/316-903, 064/3221-311 Kwige: P~elarstvo – 1000 pitawa i odgovora; Kako da p~elarimo; Ko{nice, konstrukcije i oprema; Kalendar izvo|ewa matica. Iste kwige na CD. [aqem pouze}em. Staleti}. 034/321-596 Prodajem 23 komplet dru{tva DB desetka sa Fararovim ili LR nastavcima. 014/84-172, 062/466-489 Prodajem p~eliwak „Autobus SANOS“ 12-42 ko{nice A@, dvomati~ni sistem NAMESNIK. Milo{ Tomi}, Zemun. 011/616-003, 064/169-9578 Prodajem Wartburg karavan i 2 A@ ko{nice sa p~elama. 064/3855-380 Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i najjeftiniji eko-dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189 Prodajem 50 dru{tava u LR ko{nicama u martu 2007. 025/854-200, 063/510-857

Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadeset vrsta. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 Prodajem A@ ko{nice, ekstra kvalitet, mogu}a izrada i po poruxbini. 011/8001-007 Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOV MED. Sa{a – Vla{ki Do. 012/276-161, 063/835-35-42

VA@NE INFORMACIJE
SPOS je uspostavio poslovnu saradwu sa dve firme koje }e ~lanstvu pomo}i da do|e do znatno jeftinijeg {e}era i tegli za pakovawe meda.

[e}er
Preko firme MIVAKA (Velizara Stojanovi}a bb, 11000 Beograd) i Marijane kao kontakt osobe, mo`ete nabaviti 200 tona doma}eg {e}era po ceni od 46,7 dinara (sa PDVom), mogu}e i jeftinije uz sopstveni prevoz. Kontakt telefon: 065/6849-280, 063/363-177

Tegle i metalni poklopci
Preko firme GENEZA iz Kawi`e i I{tvana kao kontakt osobe mo`ete nabaviti tegle i metalne poklopce za tegle po izuzetno povoqnim cenama. Isporuka tegli je iskqu~ivo u paletama. Kontakt telefon je: 024/874-987 Cena tegle od 720 ml je 13,84 dinara (sa PDV-om), a na paleti staje 1 430 komada. Cena tegle od 370 ml je 8,32 dinara (sa PDV-om), a na paleti staje 2 912 komada. Cena metalnih poklopaca za tegle od 720 ml je 3,5 dinara (sa PDV-om). Cena metalnih poklopaca za tegle od 370 ml je 2,79 dinara (sa PDV-om).
Predsednik SPOS-a, Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful