^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS-u
^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemaqa gde se ~asopis {aqe obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {aqe avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar.

Savez p~elarskih organizacija Srbije
Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com
APISLAVIA
2007

APIMONDIA Foundation

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER
The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Glavni i odgovorni urednik
Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet
Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Istorija ~asopisa
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu
Fotografija na naslovnoj strani: Sa dodele znaka Najboqe iz Vojvodine Vladimiru Huwadiju Foto: @ivoslav Stojanovi}, Pali}

Redakcija
(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije
Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije
Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e.
Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JANUAR
Milija Ratkovi}

3

Izdvajamo iz sadr`aja
Rajko Pejanovi}

DVOMATI^NO P^ELAREWE FARAROVIM KO[NICAMA
Stevo Gali}

6

DOBIJAWE MATI^NOG MLE^A PO METODI STEVE GALI]A
Rodoqub @ivadinovi}

11

JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I
Danijela Stojkovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JANUAR 3 Iako je mesec sa najmawe p~elarskih radova, januar je idealan za dodatno obrazovawe p~elara, izradu i popravku opreme pred predstoje}u sezonu
Milija Ratkovi}

14

KOLIKO VAROA IMA U KO[NICAMA
Danijela Stojkovi}

19

PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTI VAROOM 22
Zorica Grego

KONA^NO JE ODRE\ENA OTROVNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I P^ELU
Dragorad Kova~evi}

26

DVOMATI^NO P^ELAREWE FARAROVIM KO[NICAMA 6 U toploj sobi, dok napoqu provejava sneg, najboqe je praviti planove za radove na p~eliwaku tokom godine. Nadamo se da }e vam Milija Ratkovi} pru`iti dobre ideje
Stevo Gali}

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITI P^ELAR PROFESIONALAC 30
Zorica Pele{

ZABORAVQENO TRUDOQUBQE PROTE STEVANA M. DIMITRIJEVI]A 32
@ivoslav Stojanovi}

NA[ PRVI P^ELARSKI BREND APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU TEKSTOVA I OGLASA CENOVNIK OGLA[AVAWA AUTORSKI HONORARI U P^ELARU

35 36 38 39 40

DOBIJAWE MATI^NOG MLE^A PO METODI STEVE GALI]A 11 Uz pomo} prilo`enog filma na DVD-u i ovog teksta, zaista tokom naredne sezone mo`ete po~eti sa proizvodwom mati~nog mle~a. Mo`da idu}e godine u P~elaru budemo ~itali tekst o va{oj metodi dobijawa mati~nog mle~a?
@ivoslav Stojanovi}

NA[ PRVI P^ELARSKI BREND Pravi po~etak u pravo vreme. Sledimo primer na{eg kolege Vladimira Huwadija!

35

KALENDAR VA@NIJIH P^ELARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU
1 – Bjelovar (Gudovac), III p~elarski sajam, 3. i 4. II 2007. 2 – Aleksinac, Seminar o HACCP i GAP (GBP) u p~elarstvu pod pokroviteqstvom Ministarstva poqoprivrede Srbije, ta~an datum jo{ nepoznat (po~etkom februara) 3 – Beograd, XV savetovawe na Poqoprivrednom fakultetu, 10. i 11. II 2007. 4 – Ni{, V me|unarodni stru~ni seminar, 17. II 2007. 5 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007. P^ELAR, januar 2007. 1

Re~ urednika
Dragi prijateqi, evo nas na po~etku 2007. godine. Ovo je jubilarna godina za Savez p~elarskih organizacija Srbije u kojoj }e napuniti 110 godina! Ujedno, ovo }e biti i 110. godina izla`ewa ~asopisa P~elar. Ovaj va`an jubilej SPOS }e proslaviti dostojanstveno. ^asopis P~elar }e u toj proslavi zauzeti centralno mesto koje mu i pripada, jer je u ve}em delu ovih 110 godina bio sto`er oko koga su se okupqali p~elari. Kad je ~asopis imao dobar sadr`aj, broj ~lanova Saveza je rastao i obrnuto. Danas se mnogo toga promenilo. Od ovog broja, P~elar se {tampa i }irilicom i latinicom! Tako postaje dostupniji {irem tr`i{tu jugoisto~ne Evrope. Pored toga, Savez je u~inio napor da ga i po ceni pribli`i p~elarima ove regije, tako {to je preko svojih zastupnika obezbedio ni`u cenu ~asopisa za odre|ene zemqe (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija). Na `alost, Crne Gore nema na ovom spisku, jer je do prevo|ewa cena po{tarine u me|unarodnu,

Obavestite kolege da se na P~elar mogu pretplatiti sve do kraja marta! Dru`imo se uz razmenu znawa!
do{lo u posledwi ~as, tako da nije bilo vremena da za ovu zemqu na|emo zastupnika, te }e ona ove godine imati pretplatu na ~asopis na nivou drugih inostranih zemaqa. Po{to tamo imamo vernu grupu ~italaca, nadamo se da im to ne}e praviti smetwe. Za idu}u godinu obe}avamo da }emo i u Crnoj Gori na}i zastupnika i tako sniziti cenu pretplate. Sli~no je i sa Makedonijom. Od ove godine, P~elar je postao i prvi p~elarski ~asopis na svetu koji ~itaocima poklawa DVD sa bogatim sadr`ajem. Za ovu godinu pripremamo i druga iznena|ewa (neka za sada ostanu mala tajna). Pripremamo i veoma bogat sadr`aj koji }e i posledwim nevernim Tomama dokazati da je P~elar ozbiqan ~asopis koji radi za svoje ~itaoce i poma`e im da boqe i uspe{nije p~elare. Kratko re~eno, ne}emo vas razo~arati. ^itajte P~elar i nikome ga ne pozajmqujte na ~itawe! Neka on bude samo va{a privilegija. Zaslu`ili ste je svojim poverewem u wega!

Sre}nu Novu 2007. godinu i Bo`i} `ele vam SPOS i ~asopis P~elar!
O PRILO@ENOM DVD-u I DRUGIM POKLONIMA
Kao {to ste primetili, uz ovaj broj ~asopisa P~elar, od SPOS-a ste na poklon dobili DVD sa dva p~elarska filma, plakat protiv prskawa vo}a u cvetu i stoni kalendar za 2007. godinu sa p~eliwakom Tome Radivojevi}a iz Kwa`evca i ko{nicom Vojislava Stojanovi}a iz @itkovca). DVD disk sadr`i: 1) Film o proizvodwi mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. U ovom broju ~asopisa prilo`en je i tekst autora koji ovaj film dodatno poja{wava. 2) Film o draga~evskim p~elarima i borbi protiv prskawa vo}a u cvetu. Predstavqa dirqivu storiju o p~elarstvu koja se zavr{ava jednim od najve}ih problema p~elarstva, prskawem vo}a u cvetawu. 2 ZAHVALNOST: Oba filma su potpuno besplatno ~lanovima SPOS-a poklonili wihovi autori, a va{i i na{i dobri prijateqi, Damqan Dramli}, Petar Vladi} i Ratko Jokovi}. Ovom prilikom im se u va{e ime najsrda~nije zahvaqujemo! 3) Englesko-srpski re~nik p~elarskih termina u digitalnom obliku, na }irilici i latinici. 4) Prvi i drugi vanredni latini~ni pilot broj ~asopisa P~elar u digitalnom obliku. 5) Plakati SPOS-a protiv prskawa vo}a u cvetu od 2004–2007. godine u digitalnom obliku. 6) Digitalne fotografije snimqene tokom odr`avawa Kongresa Apimondije u Irskoj 2005. godine. P^ELAR, januar 2007.

Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elari sa oko 200 p~eliwih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi je predava~a SPOS-a. Dobitnik je diplome profesora @ivanovi}a, najve}eg priznawa SPOS-a.

PISMO P^ELARIMA
Rajko Pejanovi} Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

ZA JAN UAR
matskim uslovima i krawskoj rasi p~ela. Po ovom stanovi{tu u `ivotu p~eliwe zajednice, tokom godine, postoji 5 jasno izdvojenih perioda: Prvi po~iwe sa polagawem prvih jaja, po~etkom januara, a traje do polovine marta, odnosno do pojave zna~ajne koli~ine hrane u prirodi. To je period smene generacija. Zimskim p~elama (prikazanim na dijagramu crnom bojom) isti~e vek, te postepeno nestaju a wihovo mesto zauzimaju mlade (ozna~ene crvenom bojom). Smena generacije starih p~ela u toku zime je uslov opstanka zajednice, koja je na broj~anom minimumu snage jer ima najvi{e do 15 000 p~ela. Zahvaquju}i dugom veku, naslagama masnog tkiva u svom organizmu i zimskim rezervama prera|ene hrane u ko{nici, one

Od decembarske kratkodnevice po~iwe nova sezona, novi razvojni ciklus prirode u neprekidnoj smeni perioda ekspanzije i mirovawa. Iako zima tek po~iwe, stalni porast du`ine dana podsti~e `ivi svet na aktivnost. U svetu biqaka najpre reaguju vrste iz grupe prole}nih efemera. Wihov hormonski kompleks daje signal za po~etak razvoja, pa uskoro, ~im dovoqno otopli, krhki cvetovi proviruju iz snega koji se topi. I u p~eliwem dru{tvu nastaju velike promene. Dvomese~ni period mirovawa se zavr{ava, jer p~eliwa zajednica posledwih dana decembra ili po~etkom januara ose}a potrebu za obnavqawem. Iako i daqe ~vrsto zbijene u klube, p~ele podi`u temperaturu wegove unutra{wosti, matica pola`e jaja i uzgaja se leglo. Po~iwe nova sezona, novi ciklus razvoja u `ivotu p~eliwe zajednice. Za{to ba{ tada, otkud to „tajno leto u sred zime“ kako ka`e p~elarski pisac Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck)? Tokom miliona godina dugog procesa evolucije, p~ele su se u potpunosti prilagodile uslovima prirodnog okru`ewa i izgradile mehanizam sigurnog opstanka, zasnovan na promenqivosti broja jedinki u zajednici, sposobnosti regulisawa du`ine `ivota pojedinih generacija i sakupqawu, preradi i skladi{tewu dovoqnih rezervi hrane za period kada je u prirodi nema. Navedeni mehanizam i wegove karakteristike prikazane su na dijagramu, koji je ura|en na osnovu izlagawa nau~nika ruskog p~elarskog instituta, doktora Krivcova i Lebedeva, u Beogradu, pri ~emu sam wihove stavove nastojao prilagoditi na{im kliP^ELAR, januar 2007.

Foto: Milo{ Milosavqevi}

3

odr`avaju zajednicu u surovim uslovima kada nema unosa iz prirode. U procesu zamene, kao {to je prikazano na dijagramu, broj~ano stawe zajednice se ne pove}ava. Ra|a se u proseku onoliko mladih p~ela koliko starih odumire. A rezerve hrane i `ivotna energija p~ela, tro{e se pri tom na najracionalniji na~in. Polovinom marta, sa pojavom hrane u prirodi, po~iwe drugi period, nazvan periodom ubrzanog razvoja legla. On traje do trenutka kada zajednica uspe da uzgoji maksimalnu koli~inu legla. To se u na{im uslovima ostvaruje obi~no u prvoj polovini maja, kad po~iwe i bagremova pa{a. P~eliwa zajednica, pojavu ve}ih koli~ina sve`e hrane i toplije vreme, do~ekuje spremno, jer je do tada izvr{ila gotovo kompletnu smenu generacija zimskih p~ela, pa kre}e u buran razvoj karakteristi~an za krawsku rasu. Sposobnost mladih p~ela da uzgajaju leglo vi{estruko je ve}a, zato je uspe{no obavqawe smene generacija prvi uslov za brzi prole}ni razvoj. Na kraju ovog perioda zajednica neguje maksimalnu koli~inu legla. I broj p~ela u woj se pove}ao. Tada ih mo`e imati do 30 000, odnosno dvostruko vi{e nego u toku zime. Sa dostizawem maksimuma koli~ine legla, po~iwe tre}e razdobqe u `ivotu zajednice, odnosno period stvarawa vi{ka p~ela (ozna~en na dijagramu plavom bojom). Na wegovom kraju, obi~no u prvoj polovini juna, zajednica dosti`e maksimum razvoja i broj~ane snage. Leglo je i daqe maksimalno

razvijeno, a p~ela mo`e biti, u optimalnim uslovima (prema prof. dr Jovanu Kulin~evi}u) do 45 000, odnosno trostruko vi{e nego tokom zime. Glavna karakteristika ovog perioda je broj~ano ja~awe zajednice. Vi{ak p~ela, koji u wemu nastaje ima dvojaku ulogu. Najpre da sakupi veliku koli~inu hrane u stani{tu, koje u prirodi ima sve vi{e, a zatim da omogu}i nastajawe novih zajednica deobom, odnosno rojewem. Rojewem se ovaj period zavr{ava i po~iwe ~etvrti, najdu`i, koji traje sve dok zajednice ne prestanu sa uzgojem legla krajem oktobra. To je period pripreme za zimu. On ima dve faze. Prvu, koja se zavr{ava krajem jula, a karakteri{e je ubrzan razvoj legla i ja~awe broj~ane snage mladih zajednica i drugu, koja po~iwe dolaskom avgusta, a glavno obele`je joj je uzgoj zimskih p~ela i ponovna smena generacija. Tada se smawuje i broj~ana snaga, jer je i mawe hrane u prirodi, a letwe p~ele i{~ezavaju. U posledwi, peti po redu period u godi{wem razvojnom ciklusu, nazvan periodom mirovawa, zajednica ulazi sa polovinom broj~ane snage u odnosu na junski maksimum i generacijom zimskih p~ela dugog veka (ozna~enom crnom bojom na dijagramu). Wegove osnovne karakteristike su potpuno odsustvo legla i svo|ewe `ivotnih funkcija kao i potro{we rezervi prera|ene hrane na minimum. Poznavawe karakteristika navedenih perioda `ivota i razvoja p~eliwe zajednice je uslov dobre i uspe{ne p~elarske

Periodi godi{weg ciklusa razvoja p~eliwih zajednica (po Krivcovu i Lebedevu)

4

P^ELAR, januar 2007.

prakse. Jer, kao i u svakom poslu, svojim radwama, p~elar mo`e pospe{iti proces razvoja p~eliwih zajednica, ali ga i usporiti nesmotrenim postupcima. Tako, na primer, postavqawe {e}ernog testa (poga~e) iznad klubeta u januaru, koje je u na{oj praksi {iroko prihva}eno, zajednici ne poma`e, ve} naprotiv, stvara velike probleme. Rezerve prera|ene hrane za zimske p~ele su pripremile letwe p~ele krajem leta prethodne godine. Zimske p~ele se preradom {e}era iscrpquju, br`e tro{e i tako skra}uju svoj vek. A ve} krajem februara ili po~etkom marta, kad mladih p~ela ima u velikom broju, a po~iwe i unos polena, {e}erna poga~a mo`e u izvesnoj meri doprineti razvoju zajednice. Ali i tada, vi{e se posti`e smawewem broja dru{tava na mestu zimovawa, naro~ito na ve}im p~eliwacima. Kod nas je ra{ireno shvatawe, da na dobro vo|enom p~eliwaku, uzgoj legla treba da po~iwe {to kasnije, po mnogima tek u martu, kada }e „sa~uvana `ivotna energija“ zajednice u povoqnijim uslovima okru`ewa, dovesti do eksplozivnog razvoja. Ono je potpuno suprotno napred iznetom stavu nauke, da te povoqnije prirodne uslove dru{tvo obi~no do~ekuje sa delimi~no obavqenom smenom generacije starih p~ela. Jednom, pre desetak godina, bio sam primoran da prihvatim opkladu sa starijim kolegom, relativno poznatim p~elarom, koji je na p~elarskim skupovima kategori~no tvrdio, da u januaru ni jedna od stotinak wegovih zajednica nema legla. Kako sam imao suprotno mi{qewe, kolega mi je, pred p~elarima, predlo`io opkladu, da ru~ak za ~etvoro~lanu komisiju plati onaj ko izgubi, u restoranu „Srpska kruna“ na polovini puta ka p~eliwaku. Prihvatio sam. ^etvoro~lana komisija u kojoj smo bili i nas dvojica, oti{la je na p~eliwak koji je zimovao kod manastira Kaona, na 35 km od [apca. Bio je 14. januar sa snegom do kolena. Otvorena je prva ko{nica, koju sam ja nasumice predlo`io, sa dobrom zajednicom i solidnom rezervom hrane. I gle ~uda, ve} u woj, prvoj koju smo otvorili, na{li smo zatvoreno leglo na dva rama sa obe strane, ~iji krugovi su imali pre~nik oko 20 cm. Kolega je zanemeo od zaprepa{}ewa, a na{ zajedni~ki prijateq Brana \uri~i}, stari p~elar, poku{ao je da P^ELAR, januar 2007.

spase situaciju srda~no ~estitaju}i doma}inu na sna`noj zajednici, dovoqnim rezervama hrane i naro~ito na velikom i zdravom leglu. Druge ko{nice nismo otvarali. Na povratku, mokri i gladni, pro{li smo pored „Srpske krune“ ali nismo svratili, opklada nije ispuwena. Povre|ena sujeta p~elara, koji je bio ube|en u ispravnost svojih shvatawa, bila je ja~a od pravila pristojnog pona{awa i obe}awa koje je dao, a koje je o~igledno bilo bezvredno. Nadam se da prikazana mala dogodov{tina ne}e opteretiti ovaj tekst, jer ubedqivo pokazuje da mi o p~elama jo{ uvek malo znamo i da nikada ne smemo da tvrdimo kako smo eksperti za bilo koji segment p~eliweg `ivota, jer nas one stalno iznena|uju. U januaru, na p~eliwaku obi~no nema nikakvih poslova. Izuzetno, ako se poremeti mir koji na wemu vlada, potrebno je intervenisati. Slika prikazuje jednu takvu situaciju koju mo`e izazvati detli} ili `una. Ali, pravo je vreme za obavqawe nekih poslova koji }e olak{ati rad u predstoje}oj sezoni. Mogu se izvr{iti popravke na postoje}oj opremi ili nabaviti ne{to od nove. Korisno je u`i~iti potreban broj ramova, nabaviti satne osnove, koje pre upotrebe treba da odle`e izvesno vreme i sli~no. Rastere}en fizi~kih poslova, p~elar mo`e i treba da odvoji vreme za podizawe nivoa svog p~elarskog obrazovawa. Mla|i da nau~e, a stariji da ne izgube korak, kako se to kod nas ka`e. Tome slu`e posete predavawima, prou~avawe stru~ne literature, ~itawe ~asopisa P~elar i kontakti sa kolegama koji imaju vi{e iskustva, a naj~e{}e i vi{e uspeha u p~elarskoj delatnosti.

Foto: Petar Pejanovi}

5

Ro|en 1938. godine, p~elari od {ezdesetih godina pro{log veka. Po~eo je sa polo{kama sa 18 i 20 ramova, a danas ima 50 dvomati~nih Fararovih ko{nica {irokoniskih okvira, 20 DB ko{nica i 150 oplodwaka u Fararovim nastavcima.

DVOMATI^NO P^ELAREWE

FARAROVIM KO[NICAMA
Dvomati~ne polo{ke, kojima sam nekad p~elario, bile su razdvojene vertikalnom `i~anom pregradom. Iznad oba plodi{ta, preko mati~ne re{etke, nalazilo se zajedni~ko medi{te. Sedamdesetih godina zamenio sam polo{ke DB ko{nicama, koje i danas koristim kao startere i odgajiva~ka dru{tva. One su, dakle, uz malu prepravku i dogradwu, postale ko{nice za posebnu namenu. Od 1990. godine p~elarim tzv. Fararovom ko{nicom, {to je op{teprihva}eni naziv u Srbiji za ko{nicu {irokoniskih okvira. To su proizvodne p~eliwe zajednice i za svaku ko{nicu potrebno je 8 nastavaka, da bi se komotno radilo. Po{to ova ko{nica u praksi ima vi{e razli~itih spoqnih visina nastavaka (naj~e{}e 17 cm – napomena urednika), morao sam da odaberem, pa radim sa ko{nicom spoqne visine nastavaka

Milija Ratkovi} Selo Cvetke 36204 La|evci (036) 851-852 (064) 30-9-1965

od 20 cm. Svaki nastavak na sredini ~eone strane ima okrugli otvor pre~nika 25 mm, koji se mo`e zatvoriti drvenim ~epom ili limom. Podwa~e su sa mre`om i ulo{kom ispod od lesonita ili lima. Grani~nik leta i poletaqka mogu se ukloniti. U nastavak staje 12 ramova unutra{we mere 420×156 mm ili spoqne mere 470×181 mm. Krovovi su ne{to dubqi, ispod lima je stiropor kao izolator. Za svaku ko{nicu potrebne su dve mati~ne re{etke i jedan pregradni prsten. Pregradni prstenovi su falcovani kao i nastavci, visine su 50 mm. Po sredini, prsten je pregra|en daskom (horizontalno) debqine 10 mm. Na sredini daske nalazi se otvor 100×150 mm. Na ~eonoj strani prstena nalaze se dva, a na zadwoj jedan par paralelnih otvora iznad i ispod pregradne daske, tako da prsten mo`e da poslu`i i kao Snelgrova daska. Otvor na

6

P^ELAR, januar 2007.

sredini prstena mo`e se zatvoriti mati~nom re{etkom, zrakastom be`alicom, duplom `i~anom mre`om ili komadom lesonita, zavisno od toga za koju ga namenu koristimo. Rodona~elnica koristi dva nastavka u toku cele godine. Gorwi je prorezan na ~eonoj i zadwoj unutra{woj strani zbog fiksirawa nepomi~ne mati~ne pregrade. Sa drugom pokretnom mati~nom pregradom, matica se mo`e izolovati na `eqeni broj ramova. Ko{nici sa rodona~elnicom se nikada ne dodaju medi{ni nastavci. Od 20 DB ko{nica formiram startere i odgajiva~ka dru{tva, a one obezbe|uju i fond p~ela za oplodwake. Tokom zime, u Fararovim ko{nicama nalaze se po dve p~eliwe zajednice u ~etiri nastavka, odvojene pregradnim prstenom koji je na sredini zamre`en. U aktivnom periodu, te dve zajednice spojene su preko mati~ne re{etke. Dowa zajednica je sa maticom starom oko 15 meseci, a gorwa sa maticom iz teku}e godine. Na po~etku unosa nektara, u ko{nicama se izvr{i zamena mesta p~eliwih zajednica. Na kraju aprila, gorwu zajednicu svodim na jedan nastavak, a od legla drugog nastavka formiram oplodwake. Za vreme bagremove pa{e u gorwoj p~eliwoj zajednici odgajim novu mladu maticu. Po zavr{etku bagremove pa{e, po~etkom juna, proizvodna dru{tva selim na livadsku pa{u. Oko 5. jula dru{tva se nalaze na suncokretovoj pa{i. Oduzimawem ramova sa p~elama i zatvorenim leglom i mladom maticom, pojava rojevog nagona svedena je na minimum, skoro da ga i nema. Dvomati~ne ko{nice sa ovako mladim maticama prakti~no nemaju instinkt rojewa. 4 Naredni tekst prati}e radove na mom p~eliwaku, ko3 ji su u potpunosti primenqivi i kod drugih ko{nica uz 2 mawe modifikacije. 1

nim Fararovim ko{nicama zimuju jedna iznad druge. Svaka p~eliwa zajednica zimuje u dva nastavka, izme|u wih nalazi se pregradni prsten, koji je na sredini zamre`en sa obe strane i stavqa se po dolasku sa suncokretove pa{e na mesto mati~ne re{etke. U ko{nicama gde su zazimqene rezervne matice, u ~etiri nastavka po dve matice, izme|u nastavaka nalazi se pregradni prsten sa dva leta. Osam zajednica sa po 6 ramova, mladim maticama i me|usobnim grejawem izuzetno dobro zimuje. Krajem decembra ili po~etkom januara, sve p~eliwe zajednice dobijaju po 500 g {e}ernog testa sa 2 g fumagilina. Po~etkom februara svim dru{tvima dodajem medno-{e}erno testo od 1,2 kg, koje sadr`i mleveni {e}er, med, polen (pelud), pivski kvasac, kobalt i ekstrakt pelina (recept za ekstrakt pelina mo`ete na}i na prilo`enom DVD-u, u prvom latini~nom pilot broju ~asopisa P~elar na 7. strani, ili u P~elaru za januar 2006. na istoj strani – napomena urednika). Ako krajem februara ili po~etkom marta nastupe topliji dani, aktiviram pojilicu na p~eliwaku. Ujutru dodajem toplu vodu, struk bosiqka, nozecid i so. Izvr{im letimi~ni pregled dru{tava radi ocene stawa. O~istim podwa~e i opalim ih plamenom gorionika. Uzorke mrtvih p~ela nosim na veterinarski pregled. Dru{tvima dodajem po ram hranilicu sa re|im testom do legla.

Vreme razvoja
U drugoj polovini marta po~iwe prvi unos nektara, polena ima u izobiqu, p~ele su izuzetno aktivne. Tada kod dvojnih dru{tava pregradni prsten zamewujem mati~nom re{etkom. Ko{nice postaju dvomati~ne. P~eliwoj zajednici iznad mati~ne aktiviram okrugli otvor kao leto. Spajawem zajednica preko mati~ne re{etke, u ko{nicama nastaje nova situacija. P~ele se me{aju i po~iwu da se pona{aju kao jedno dru{tvo. 7

Zimovawe
P~eliwe zajednice u dvomati~P^ELAR, januar 2007.

Med koji se nalazi u nastavku is4 pod mati~ne re{etke, p~ele po~iwu da prenose u vr3 {ni nastavak, tako da dowa matica do2 bija ve}i broj }elija za polagawe jaja. Preno{ewe hra1 ne delova}e stimulativno na razvoj. Tada se u ko{nici ukupno nalazi 30 do 40 hiqada p~ela. Jednomati~na dru{tva ima}e ovakvu snagu tek krajem aprila. Zbog mnogo p~ela i dve matice i razvoj legla je br`i. Po~etkom aprila, vo}na pa{a je u punom jeku. Leglo se {iri u obe zajednice. Broj 2 p~ela je sve ve}i. Kod gorwe zajednice mo`e do}i do 1 blokade matice zbog zna~ajnog uno4 sa nektara. Tada u ko{nicama zamenim mesta p~eli3 wim zajednicama. Zajednicu sa mladom maticom stavqam na podwa~u, a sa starijom, koja je dotle bila na podwa~i, stavqam iznad mati~ne re{etke. Sada dowoj zajednici zatvorim okruglo leto (jer ga ima na podwa~i), a gorwoj ga otvorim. Vadim ram hranilice koje su ispra`wene, a u sredinu zajednice dodajem satnu osnovu. Tako je leglo pocepano, dok se medna kapa na{la ispod mati~ne. I u dvomati~nim zajednicama p~ele ispoqavaju te`wu da leglo ostane kompaktno, iako ga proizvode dve zajednice razdvojene mati~nom re{etkom. Zato p~ele nastoje da mednu kapu koja je sada ispod mati~ne re{etke prenesu u vr{ni nastavak. Poja~ava se rad p~ela, a mlada matica ispod mati~ne dobija sve uslove za ubrzano polagawe jaja. Preno{ewe medne kape deluje stimulativno i kada zahladi, pa p~ele privremeno ne op{te sa okolinom. U slu~aju da masla~ak i 8

jabuka dobro zamede, gorwoj zajednici dodaje se ram gra|evwak. Ako vreme bude nestabilno, sa stalnom ki{om, dru{tva se prihrawuju. U tre}oj dekadi aprila u ko{nicama su sva ~etiri nastavka puna p~ela, legla i hrane. Dowa zajednica ima od 12 do 14 ramova sa leglom, a gorwa i neki ram vi{e. U ko{nici ima skoro 60 000 p~ela. Postoji opasnost da do|e do bu|ewa rojevog nagona. Bagremova pa{a je za 15 do 20 dana. Potrebno je u ko{nicama narednih dana aktivirati rad p~ela i podsta}i nagon za sakupqawem nektara. Treba stvoriti uslove da p~ele neometane ni~im sakupqaju nektar na bagremu. Tada sa ko{nica skidam krov i poklopnu dasku. Vr{ni nastavak dobro nadimim sa ciqem da matica mo`da si|e u dowi, ako je u gorwem. Zatim podignem vr{ni nastavak i stavim novu mati~nu re{etku ispod wega. Maticu ne tra`im, ve} se vra}am nakon tri dana, odnosno ~etvrtog dana, i proverim da li u vr{nom nastavku u sredi{wim ramovima ima jaja. Ako ima, nalazim maticu i spu{tam je u dowi nastavak. Ciq je da matica bude u dowem nastavku i tako se plodi{te gorweg dru{tva svodi na samo jedno telo.

Matice
Nedequ dana nakon prethodnog manevra, od ramova sa leglom i medom vr{nog nastavka pravim oplodwake. To su trodelni oplodwaci u Fararovim nastavcima kojima p~elarim. Na ~eonoj i zadwoj strani nastavka ostavqeni su prorezi za dve pregradne daske debqine 15 mm. Svaki oplodwak ima svoju poklopnu dasku. Sredi{wi oplodwaci imaju po 3 rama, a druga dva sa strane po 4 rama. Pre formirawa, na pod svakog oplodwaka dodajem po 400 g {e}ernog testa paze}i da ne zatvorim otvor za ventilaciju. Oplodwak formiram od dva rama legla i jednog rama sa medom. Iz ko{nica koje slu`e za formirawe fonda p~ela, koje su prethodnog dana obezmati~ene, dopune se oplodwaci sa p~elama. Pred samo ve~e oplodwacima dodajem po dva zrela mati~waka iz kojih se u naredna 24 sata izlegu matice. Nakon 36 sati, odnosno tre}eg dana, proverim da li su matice iza{le iz mati~waka, a zbog velikog broja izlaze}ih p~ela oplodwacima dodajem ram sa satnom osnovom. Dvanaestog dana oplodwake tretiram oksalnom kiselinom ili nekim P^ELAR, januar 2007.

sistemikom, da mi oplodwaci u toku eksploatacije ne bi bili optere}eni varoom. Procenat oplodwe matica je preko 90%. Vadim ih iz oplodwaka nakon poklapawa legla, odnosno 20. dan od dodavawa mati~waka. Propusna mo} oplodwaka je samo 5 matica jer se ~eka poklapawe legla. Pravo je zadovoqstvo iz ovakvih oplodwaka punih p~ela, sa izvu~enom i zale`enom satnom osnovom, vaditi „kraqice“ koje, ne gube}i vreme, na izva|enom ramu na va{e o~i pola`u jaja.

cu, a odstrawujem ga iz ko{nice prilikom podmetawa novih medi{nih nastavaka za vreme bagremove pa{e. Nakon skidawa meda od bagrema obe p~eliwe zajednice dobijaju po jedan ram gra|evwak u sredinu legla.

Livadska pa{a
Oko 1. juna proizvodna dru{tva selim na livadsku 1 pa{u na Pe{ter, u mesto Raspoga~a. Raspored nastavaka u ko{nici je isti kao na po~etku bagremove pa{e, jedino se umesto pregradnog pr3 stena stavqa mati~na re{etka is4 pod gorwe p~eliwe zajednice. Kada pro|e 15–20 dana na livadskoj pa{i, kod proizvodnih dru{tava zamenim mesta nastavcima na podwa~i. Izvadim ramove gra|evwake koji sada imaju zatvoreno trutovsko leglo i umesto wih stavqam nove. Na osnovu gra|evwaka donosim sud o stawu p~eliwih zajednica. Zatim na zajednicu na podwa~i stavqam mati~nu re{etku, preko we drugu p~eliwu zajednicu, pa zatim drugu mati~nu, i na wu medi{ne nastavke, paze}i da puniji budu na vrhu.

Bagremova pa{a
Dan nakon formirawa oplodwaka, proizvodnim dru{tvima dodajem dva medi{na nastavka iznad prve p~eliwe zajednice, preko mati~ne re{etke. Iznad medi{nih nastavaka, preko zamre`enog pregradnog prstena, stavqam obezmati~enu drugu zajednicu, kao peti nastavak. U ve~erwim satima obezmati~enom gorwem dru1 {tvu dodajem 2 zrela mati~waka. Dowa p~eliwa zajednica sa dva medna nastavka bi}e oja~ana izletnicama gorweg dru{tva. U narednih 4 10 dana gorwa zajednica dobi}e 3 mladu oplo|enu maticu i veliki broj mladih p~ela, sa kojima se vr{i poja~avawe doweg dru{tva u jeku bagremove pa{e. Ram gra|evwak, koji je bio u gorwoj zajednici u momentu stavqawa medi{nih nastavaka, preme{tam u dowu zajedni-

Suncokretova pa{a
Po okon~awu livadske pa{e, izme|u 1. i 5. jula iz baznog p~eliwaka dovozim polovinu podwa~a u odnosu na broj ko{nica koje se nalaze na livadskoj pa{i. Na svaku podwa~u stavqam po plodi{ni nastavak sa mladom maticom u kavezu i po ~etiri medi{na nastavka za zamenu. Na p~eliwaku jednostavno skidam medi{ne nastavke sa p~elama i po ~etiri stavqam na be`alicu iznad plodi{nog nastavka u kome se nalazi matica u kavezu. Proizvodnim dru{tvima dodajem dva prazna medi{na nastavka i vozim na suncokretovu pa{u. Kada pune medi{ne nastavke vratim u bazni p~eliwak, bi}e bez p~ela, 9

Priprema za drugi bagrem

P^ELAR, januar 2007.

jer su usput pre{le preko be`alice kod matice u plodi{ni nastavak na podwa~i. Iz medi{ta vrcam med, a novim rojevima obezbedim sme{taj i prihranu. Izme|u 10. i 15. jula, ako suncokret dobro zamedi, proizvodnim dru{tvima dodajem po jedan medi{ni nastavak. Tada mi je potreban jo{ jedan radnik i radimo ceo dan. Zamenimo mesta nastavcima plodi{ta na podwa~i. Vadimo ram gra|evwak i na wegovo mesto stavqamo ram sa satnom osnovom. Preko mati~ne re{etke stavqamo dovezeni nastavak sa otvorom na ~eonoj strani, pa medi{ne nastavke u koji-

ramove sa novoizgra|enim sa}em u toku leta. Nastavak u kome su bila tri oplodwaka, preko novinskog papira spajam sa gorwom p~eliwom zajednicom. U oba dru{tva dodajem po ram hranilicu sa 2,5 kg re|eg {e}ernog testa. Vr{im tretirawe protiv varoe uz kontrolu opadawa na ulo{ku `i~ane podwa~e. Oko 20. avgusta iz dvomati~nih zajednica vadim mati~nu re{etku i zamewujem je zamre`enim pregradnim prstenom. Vade se prazne ram hranilice i nastavci se svode na 10 ramova. Gorwoj p~eliwoj zajednici do kraja avgusta dajem po punu hranilicu sirupa. Po~etkom septembra sva dru{tva imaju dovoqno hrane za zimovawe. Krajem oktobra ili u novembru, kad nestane leglo, sve zajednice tretiram oksalnom kiselinom. Tokom zime dru{tvima obezbe|ujem mir i za{titu od jakih vetrova. Zadovoqan postignutim rezultatima u teku}oj godini, o~ekujem novu sa nadom da }e biti jo{ boqa.

Povratak sa posledwe pa{e

ma je ve} zna~ajna koli~ina meda. Na vrhu, preko mati~ne re{etke, stavqa se druga p~eliwa zajednica, iz koje se vadi ram gra|evwak i dodaje ram sa satnom osnovom. Dowa p~eliwa zajednica bi}e oja~ana izletnicama gorwe zajednice.

Priprema za zimovawe
Po zavr{etku ce|ewa suncokretovog meda, ko{nice se vra}aju u bazni p~eliwak. Medi{ni nastavci se nose u magacin. Zatim se sre|uje zajednica na podwa~i. U sredini oba nastavka nalaze se ramovi sa leglom, a na krajevima sa poklopqenim medom. U toj zajednici, koja je na podwa~i, ima najmawe 20–25 kg meda i po dva rama sa polenom i pergom (fermentisani polen). Iznad mati~ne re{etke u jednom nastavku nalazi se druga p~eliwa zajednica. Gorwa zajednica je na suncokretovoj pa{i bila na vrhu ko{nice, pa ima ve}u koli~inu meda, a samo 5 do 6 ramova sa leglom. U to vreme iz oplodwaka vadim posledwe matice, a svaki oplodwak ima najmawe 2 rama legla i 10

Oplodwaci su spojeni u novim nastavcima i kao takvi su spremni za oja~avawe gorwe p~eliwe zajednice pred uzimqavawe

P^ELAR, januar 2007.

Na DVD-u koji ste dobili uz ovaj broj ~asopisa P~elar nalazi se film o proizvodwi mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. Autor je za vas napisao i tekst koji prati film i poja{wava svaki deo proizvodwe. Redakcija se nada da }e takav postupak pove}ati proizvodwu mle~a na na{im prostorima i tako uve}ati ekonomsku dobit p~elara. Stevo se potrudio da ceo postupak uprosti do savr{enstva i pribli`i ga svakom p~elaru. Nadamo se da }ete nakon ~itawa ovog teksta po~eti da pravite planove za proizvodwu mati~nog mle~a ve} ove sezone!
Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 338-683 (034) 570-384 (p~eliwak)

DOBIJAWE MATI^NOG MLE^A PO METODI STEVE GALI]A
– Slu`i za odgajawe matica, i sve to uz prisustvo matice, {to je i po`eqno.

Proizvodwu mati~nog mle~a treba po~eti kada su p~eliwa dru{tva u punoj snazi, kada ima dosta p~ela u ko{nici svih uzrasta, dosta meda i polena u ko{nici i kada je vreme stabilno. Utvr|eno je da se najboqi rezultati posti`u kada je matica prisutna u ko{nici. Mati~ni mle~ je lu~evina mladih p~ela hraniteqica starosti od 5 do 15 dana, kojim hrane maticu. To je gusta, ka{asta, mle~no bela neprozirna masa nalik na pavlaku, nakiselog ukusa. Nakon stajawa na vazduhu, boja mle~i prelazi u prqavo `utu. Ukoliko je tako ostavimo nekoliko dana, vi{e se wome ne mogu hraniti matice, jer izgubi hranqivu vrednost.

[ta nam je sve potrebno?
– ^ista i svetla prostorija. – Naslon za ram sa pode{avawem nagiba. – Ram {irine 14 mm, na koji se lepe izliveni po~eci mati~waka. – Igla od prohroma ili kineska igla za presa|ivawe larvi. – Sijalica na 12 V (automobilska) za osvetqavawe }elija pri presa|ivawu larvi. – Zubarska pinceta (povijena na vrhu) kojom se vade mati~ne larve iz mati~waka prilikom sakupqawa mle~a u bo~ice.

Kako do}i do mati~nog mle~a?
Svaki p~elar, bez obzira na broj i tip ko{nica koje poseduje, mo`e sa lako}om da proizvodi mati~ni mle~. Ko{nicu treba minimalno adaptirati, a glavni rekvizit u tom poslu je „izolator“, tj. prostor od tri rama izolovan mati~nom re{etkom sa svih strana u jednom nastavku ko{nice. Bez izolatora nema dobrog rada, jer on obezbe|uje da se ceo postupak odvija samo u jednom jedinom jakom p~eliwem dru{tvu. P~eliwa zajednica sa izolatorom omogu}ava: – Dobijawe larvi iste starosti; – Slu`i kao starter; – Slu`i kao odgajiva~ko dru{tvo; P^ELAR, januar 2007.

11

– Drvena ka{i~ica kojom se vadi mati~na mle~ {irine 8 mm kako bi mogla da u|e u mati~wak (u novije vreme u tu svrhu se koriste jednostavne pneumatske pumpice koje svako mo`e sam da napravi – napomena urednika). – Plinska boca od nekoliko litara. – Tegla sa alkoholom (96%) u kojoj se dr`i slede}i pribor: pinceta, ka{i~ica, {pric za izvla~ewe vazduha iz bo~ice sa mati~nim mle~om i igla za presa|ivawe. – Precizna vaga za merewe mase mati~nog mle~a. – Postoqe – dr`a~ fla{ica za mati~ni mle~, kako se ne bi prevrtale prilikom ubacivawa mati~ne mle~i. – Dosta staklenih fla{ica za mati~nu mle~. Ako su ve} upotrebqavane, {to nije po`eqno, treba ih dva puta prokuvati u mekoj vodi, ki{nici ili re~noj vodi i osu{iti na suncu. – Instrument za merewe vla`nosti i temperature vazduha u prostoriji u kojoj se radi. – Kalup za izlivawe po~etaka mati~waka (nacrt mo`ete na}i u P~elaru za maj 2006. na 219. strani, u drugom pilot latini~nom P~elaru za oktobar 2006. na 36. strani ili na DVD disku prilo`enom uz ovaj broj ~asopisa P~elar – napomena urednika). – Dosta izlivenih po~etaka mati~waka. – Elektri~ni letkon ili na vrhu povijena gvozdena {ipka pre~nika 6 ili 8 milimetara, zagrejana na plinskom ili elektri~nom {poretu. – Pekarska keceqa da nam se odelo ne umrqa medom prilikom presa|iv a w a larvi. – Higijenski {titnik za usta i nos. – Beli mantil. – O{tar no` koji }e se zagrejan na plinskom plameniku koristiti prilikom sasecawa ma12

ti~waka do samog mati~nog mle~a prilikom wegovog va|ewa iz mati~waka. – Fri`ider i/ili zamrziva~. – Izolator u jednom nastavku od tri rama.

Kad po~eti sa proizvodwom mati~nog mle~a?
Proizvodwa mati~nog mle~a je sezonski posao koji traje od oko 15. maja do kraja jula. Dru{tvo je spremno za startovawe kada je na vrhuncu snage u 3 LR tela ili dva nastavka DB ko{nice.

Formirawe zajednice
Kod LR ko{nice u tri tela, treba na}i maticu i staviti je u troramni izolator sa ramom na kojem smo je na{li. Izolator se formira u tre}em nastavku, do zida ko{nice. U izolator se pored matice stavqaju i dva rama sa praznim pravilno izgra|enim radili~kim sa}em. U prvi nastavak ko{nice se stavqaju ramovi sa medom, a u drugi dominantno sa zatvorenim leglom. U ostatku tre}eg nastavka u kome je izolator, do izolatora se stavqa ram sa medom, do wega ram sa otvorenim leglom i na kraju ram sa polenom. U preostalom delu nastavka se postavqa otvoreno leglo. Ostavqa se mesto u sredini tog dela nastavka van izolatora za ram sa presa|enim larvama. Kod DB ko{nice, koriste se dva plodi{na tela na slede}i na~in. U dowem plodi{nom telu stavqa se zatvoreno leglo i med. U gorwem telu se do zida stavqa izolator, a ostatak tog nastavka se formira na potpuno isti na~in kao i kod LR ko{nice. U tako formiranom dru{tvu, sti~u se slede}e pogodnosti: – Za 6 dana i nadaqe dobijaju se larve iste starosti. – Dobija se odgajiva~ko dru{tvo, ako se ne koristi drugo dru{tvo kao odgajiva~ko. – Dobija se klasi~ni starter, ako se koriste druga p~eliwa dru{tva kao odgajiva~ka. – Dobija se proizvodwa matica za svoje potrebe. Ovo p~eliwe dru{tvo mora se prihrawivati. Tako formirano ostavi se na miru tokom 4 sata, nakon ~ega mu se doda ram sa zapo~etim po~ecima mati~waka na poliraP^ELAR, januar 2007.

we. Posle 6 sati, kada su p~ele zavr{ile polirawe, vadi se ram i vr{i presa|ivawe na suvo sa larvama iz istog p~eliweg dru{tva. One se, prema Taranovu, mnogo boqe primaju. Naredna presa|ivawa se vr{e iz izolatora gde je matica zalegala jaja tokom prethodnih dana.

Presa|ivawe larvi
To je rutinski posao i vrlo brzo se savladava uz malo truda. Pre nego pristupite presa|ivawu, morate se upoznati sa podacima o pre`ivqavawu jaja i larvi u razli~itim uslovima van ko{nice, pa se moraju obezbediti odgovaraju}i uslovi. Pre svega, potrebna je visoka relativna vla`nost vazduha (izme|u 60 i 70 procenata) u prostoriji za presa|ivawe, ali i temperatura od oko 30 °C. Larve se presa|uju specijalnom iglom. Zahvataju se sa le|ne strane. Nakon presa|ivawa, ram se vra}a na mesto gde je bio prilikom polirawa i tu ostaje naredna 52 sata. Zatim se vadi, p~ele se zbri{u sa rama, i nosi se u prostoriju gde ga treba staviti u specijalni nosa~ rama. Zagrejanim o{trim no`em mati~waci se sasecaju do mle~a. Pincetom se uklawaju larve iz mati~waka i stavqaju u ~a{u u kojoj se nalazi alkohol (40%). Mle~ se vadi lopaticom, kojom se povremeno pritiska u bo~ici kako bi istisnuli vazduh. Nakon puwewa bo~ice, na vrh mle~a nakapa se 10 kapi alkohola (40%) i zatvori gumenim ~epom. Pomo}u {prica izvla~i se vazduh iz praznog prostora bo~ice, i grli} bo~ice sa poklopcem zaliva voskom. Bo~ica se stavqa u zamrziva~ na temperaturu od oko –20 °C. P^ELAR, januar 2007.

Ovaj postupak je ovakav ako izolator slu`i kao odgajiva~ko dru{tvo. Ako izolator slu`i za odgajawe matica, onda se presa|uje samo 20 larvi i dodaje u izolator na mesto gde je ram bio na polirawu, kao i kod proizvodwe mle~a. Presa|ene larve sada tamo ostaju {est dana dok p~ele zatvore mati~wake. Sedmi dan presa|uju se larve za proizvodwu mle~a ili za drugu partiju matica. Ako dru{tvo sa izolatorom slu`i samo kao starter, presa|ene larve ostaju 24 sata u wemu, a nakon toga, primqene larve se dodaju odgajiva~kom dru{tvu koje je prihrawivano prethodnih 4–5 dana. [ta je novo u ovom odgajiva~kom dru{tvu? Nema mati~ne re{etke. Dodate larvice dru{tvo dopuwava mati~nim mle~om sve do va|ewa mati~nog mle~a. Dobija se mati~ni mle~ bez ponovnog stavqawa rama u starter. Kada se prvi put dodaju primqeni mati~waci iz startera (gde su proveli 24 sata) u jako odgajiva~ko dru{tvo, ono ih dopuwava mati~nim mle~om. Posle 28–36 sati vadi se ram sa mati~nim mle~om i nosi u prostoriju gde se vadi mati~ni mle~ na opisani na~in. Zatim se presa|uju larve u mati~wake iz kojih je upravo izva|en mle~ i dodaju se istom odgajiva~kom p~eliwem dru{tvu direktno, ovoga puta bez upotrebe startera (naravno, uz prihrawivawe). To odgajiva~ko dru{tvo puni mati~wake mle~om od presa|ivawa do va|ewa mle~i. Ono ima utisak da su to rojidbeni mati~waci. Tako se ceo mesec vadi mati~ni mle~ iz odgajiva~kog dru{tva. Matica {eta po celoj ko{nici i po mati~wacima i nema {ta da ru{i, po{to nema suparnica. Ako je pa{a dobra i ima unosa, dodaje se nastavak ispod nastavka sa izolatorom. Kada se radi sa jednom ko{nicom, nakon 20 dana prenosi se izolator u drugo jako p~eliwe dru{tvo, a matica se pu{ta u svoju zajednicu, te dru{tvo nastavqa normalno da radi, kao i sva ostala dru{tva na p~eliwaku. Wegovu ulogu preuzima drugo jako p~eliwe dru{tvo.

^uvawe mati~nog mle~a
Mati~ni mle~ koji se pravilno proizvede najboqe se ~uva u zamrziva~u na –20 °C. Ostali na~ini ~uvawa nisu podesni za p~elare prakti~are. 13

Ro|en 1973. u Aleksincu, p~elari od 1992. Fararovim ko{nicama. Autor je tri p~elarske kwige, „Savremeni principi p~elarewa 1 i 2“ i „Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva“ i urednik vi{e wih. Do sada je odr`ao 163 p~elarska predavawa u svim republikama biv{e SFRJ. Dvostruki je dobitnik diplome profesora @ivanovi}a, najve}eg priznawa Saveza p~elarskih organizacija Srbije.

JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I
Pojavom komercijalnog p~elarewa, ameri~ka trule` p~eliweg legla dobila je na zna~aju, naro~ito sa stanovi{ta pravovremenog otkrivawa i le~ewa. Upla{eni velikim gubicima, p~elari su se odlu~ivali na razli~ite na~ine suzbijawa bolesti koji su ~esto ukqu~ivali i nestru~nu primenu lekova, naro~ito antibiotika. Posledice takvog pristupa su ~esto {tetne i po p~eliwe zajednice, ali i za qude jer se pri tome ne vodi dovoqna briga o opasnosti od ostataka antibiotika u medu namewenom qudskoj ishrani. Ovaj tekst }e se pozabaviti prakti~nim problemima sa terena, protkanim modernim nau~nim saznawima, a sve u svetlu najnovijih propisa koje nam name}e Evropska Unija, jer je to put koji je ova zemqa odabrala. Taj put je dosta trnovit za p~elare, na `alost. Ali, ne i nesavladiv. Jer, put na kome nema prepreka verovatno ne vodi nikuda. Ameri~ka trule` postoji jako dugo, verovatno koliko i sama p~ela. Milionima godina p~ele su uspevale 14

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Recenzenti: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, Sv. Martin pod Oki}em (Hrvatska)

da joj odole. ^ovek se nije me{ao u tu wihovu borbu, a i kako bi, kada je nastao pre najvi{e 2 miliona godina (u obliku sli~nom dana{wem tek pre 200 000 godina), dok p~ele u ovom obliku postoje najmawe 40 miliona. Za svo to vreme one su nau~ile da odole ameri~koj trule`i i da je dr`e pod kontrolom. One su to ~inile koriste}i potencijale prirode, lekovitost biqnih smola (propolisa), nektara i polena, ali i suptilne imunolo{ko-genetske mehanizme wihovog organizma, {to se potvr|uje nau~nim istra`ivawima (Jost H. Dustmann, 1993; Boecking, Spivak, 1999; Gilliam, 1988; Glinski, Jarosz, 1995; Casteels, 1985; Van Steenkiste, 1988; Jacobs, 1990; Mitro, 1994; Sturtevant, Revell, 1953; Rothenbuhler, 1964; Lapidge, 2002; Arathi, Spivak, 2001; Spivak, Gilliam, 1998; Spivak, Reuter, 2001).

Problemi
Kada se ~ovek ozbiqnije upleo u `ivot p~ela, izazvao je mnoge stresne poreme}aje u p~eliwoj zajednici, od neprirodnog stani{ta do ve{ta~ke hrane, selidbi, ~estih uznemiravawa i insekticida, {to je poremetilo i prirodne odbrambene mehanizme p~ela. Uz to, p~ele su nekada `ivele samo u krajevima gde im je priroda tokom cele godine obezbe|ivala dovoqne koli~ine kvalitetne hrane, a ~ovek ih danas dr`i i tamo gde takvih uslova nema u kontinuitetu, pa se p~ele ~esto izla`u i takvom stresu, {to je P^ELAR, januar 2007.

mo`da i presudno. Uz to, p~ele se danas dr`e na gusto naseqenim lokacijama (p~eliwacima) gde se neretko na|e i 100 do 500 ko{nica na jednom mestu, {to je protivprirodno, jer su zajednice p~ela u prirodi bile znatno udaqenije jedna od druge nego danas. To je, naravno, rezultovalo novim problemima (oskudnija pa{a po jednoj zajednici umawuje prirodnu otpornost dru{tava na bolesti, lak{e je {irewe bolesti izme|u dru{tava, pre svega putem grabe`i i zaletawem). Stru~waci danas preporu~uju odr`avawe udaqenosti izme|u susednih ko{nica od najmawe 1 m (Ralph Büchler, 2002). [to se ti~e zaletawa, ~iwenica je da se stru~waci ne sla`u oko uticaja zaletawa na {irewe ameri~ke trule`i. Neki mu pridaju mali zna~aj, dok ga drugi stavqaju rame uz rame sa grabe`om. Zanimqivo je da neki autori tvrde da se zaletawe doga|a kod oko 5% svih radilica. Ipak, stru~waci Veterinarskog fakulteta iz Zagreba, predvo|eni profesorom Sulimanovi}em su 1985. godine na ostrvu Hvaru do{li do slede}ih zakqu~aka: U uslovima stacionarnog p~elarewa A@ ko{nicama do 6% p~ela zale}e u druge ko{nice, a u uslovima selidbe i do 18%. Najzanimqiviji podatak je svakako taj da je prime}en veoma veliki procenat zaletawa i izme|u susednih p~eliwaka, ~ak na udaqenosti od neverovatnih 500 metara.
Higijena p~eliwaka i p~elarewa uop{te je veoma va`na u borbi protiv ove opake bolesti (p~eliwak Sa{e Rako~evi}a u Stancima)

Zato danas imamo priliku da sve ~e{}e pro~itamo novinske vesti kako je u nekom kraju do{lo do masovne pojave ameri~ke trule`i, naj~e{}e nakon bespa{nog perioda. Dodu{e, to je i period kada se bolest ~e{}e otkriva, jer se tada leglo smawuje, pa su lak{e uo~qive promene na wemu. U provokativne faktore za pojavqivawe manifestne ameri~ke trule`i, pored lo{e pa{e, spadaju i neumerena prihrana {e}erom i/ili zamenama polena, dr`awe starog sa}a, oduzimawe mladih p~ela (recimo prilikom formirawa paketnih rojeva), ~esta i neodmerena uznemiravawa dru{tava, dodavawe otvorenog legla bez p~ela, nedostatak kontinuiranog obilnog unosa polena poreklom od {to ve}eg broja biqnih vrsta i sli~no. Naravno, svi ovi nepovoqni ~inioci mogu da izazovu pojavu skoro svake p~eliwe bolesti, ako su uzro~nici prisutni u ko{nici.

Uzro~nik
Ameri~ku trule` izaziva bakterija (Paenibacillus larvae) specifi~nih osobina. Ona se neprestano nalazi u izvesnom broju p~eliwih dru{tava, ali ne izaziva uvek bolest. Od 8,8% do 12% dru{tava na svim p~eliwacima u Danskoj, Norve{koj i Nema~koj ima u medu spore ameri~ke trule`i, ali dve tre}ine wih nikada ne oboli (Hansen, 1984; Hagen, Hetland, 1988; Ritter, 1990). Na teritoriji Vojvodine utvr|eno je da spora trule`i ima u 4,65% svih zajednica p~ela (Plav{a, Dobri}, Stojanov). I u Australiji se kod 4% dru{tava nalaze spore izaziva~a ameri~ke trule`i, ali nema simptoma bolesti. Noviji podaci iz Nema~ke (Ritter) govore da je taj procenat i mnogo ve}i u pojedinim regionima.

Spore kao izvor nerazumevawa su{tine bolesti
[ta su to spore? Spore su, pre svega, glavni razlog zbog ~ijeg nerazumevawa p~elari ne slu{aju savete stru~waka, pa svoje p~ele nepravilno tretiraju, i {to je najgore, nanose {tetu i wima i sebi. Spora je, prostim jezikom re~eno, u~aurena forma bakterije. I to tako u~aurena da mo`e u toj svojoj ~auri da provede vi{e decenija „bez hrane i vode“, ~ak i do 69 godina (Shimanuki, P^ELAR, januar 2007. 15

Knox, 1994), i da nekada u dalekoj budu}nosti, u povoqnim uslovima, prouzrokuje pojavu ameri~ke trule`i. Danas p~elari ameri~ku trule` sve ~e{}e suzbijaju antibioticima. I zaista, gledano okom (a ne znawem) bolest se uspe{no pobe|uje i nestaje veoma brzo, naro~ito ako je trule` uo~ena u po~etnom stadijumu razvoja. Me|utim, to je samo prividno. Ova bakterija ima osobinu da u nepovoqnim uslovima stvara veliki broj spora. Glavna razlika

Satne osnove mogu biti va`na karika u preno{ewu ameri~ke trule`i, ako vosak nije dezinfikovan i ako se u wemu nalazi enormno veliki broj spora ove bolesti

izme|u bakterije izaziva~a trule`i i wene spore le`i u tome da odre|eni antibiotici ubijaju (vegetativnu) bakteriju bez ikakvih problema, ali ne i sporu. Bakterija koja je u~aurena u sporu je POTPUNO otporna na antibiotike. Zanimqivo je da se nakon ugiwavawa larve, ne razvijaju sekundarni mikroorganizmi, ve} samo spore, jer ova bakterija prilikom stvarawa spora osloba|a prirodni antibiotik (Dobri}, Vickovi}, Kuli{i}, 2000).

Antibiotici
P~elari koji koriste antibiotike ne shvataju {ta su uradili. Umesto da po zakonu zajednicu uni{te i spale je kao izvor zaraze (time se spaquju i bilioni spora, jer se samo u jednoj }eliji sa uginulom larvom nalazi i vi{e od 2,5 milijarde spora), oni primene antibiotik. U ve}ini slu~ajeva vidqiva bolest nestane i p~elar je zadovoqan. Uz put „ogovara“ stru~wake govore}i 16

kako oni ni{ta ne znaju i kako je on, eto, uspeo da pobedi ovu opaku bolest. Jo{ se time hvali kod kolega p~elara i tako ovu lo{u praksu {iri i na druge p~eliwake. A {ta za to vreme rade spore? Ba{ ni{ta. One ~ekaju svojih pet minuta. Oni mogu do}i vrlo brzo, ~im antibiotika vi{e ne bude u ko{nici, ali i mnogo, mnogo kasnije, ~ak posle dve, tri ili vi{e godina, kada opet nastane povoqna situacija, tj. pad imuniteta p~eliwe zajednice izazvan jednim od gore navedenih faktora. Tokom tih predstoje}ih godina, p~elar nesmetano obavqa razmenu ramova izme|u ko{nica i tako raznosi spore po p~eliwaku, sam stvaraju}i katastrofu obimnih razmera do koje }e sigurno do}i, samo je pitawe kada. Ovolika ra{irenost ameri~ke trule`i danas poti~e upravo od ovog nesuvislog postupka nedovoqno obrazovanih p~elara. Nikakve pri~e tu ne poma`u. Jer, ovih dana, kada je na vi{e p~eliwaka u jednom delu na{e zemqe ustanovqena ameri~ka trule`, prema informacijama stru~waka iz nadle`nog Veterinarskog specijalisti~kog instituta, narednih dana su, odmah po saznawu da se trule` pojavila, p~elari bukvalno razgrabili antibiotike iz lokalnih veterinarskih apoteka! Taj trend mora da se zaustavi. Sve ovo li~i na za~arani krug gre{aka. Jedna gre{ka provocira drugu. Za{to sve to nije dobro za p~elare? Dva su razloga. Prvi razlog je svakako taj {to po va`e}em srpskom zakonu u medu ne smeju da se na|u antibiotici. U Evropskoj Uniji je prakti~no zabrawena upotreba antibiotika u p~elarstvu. Kod nas jo{ uvek nije, ali }e uskoro svakako biti. Jer, ne postoji stru~wak koji mo`e da garantuje da primenom antibiotika u bilo koje doba godine, oni ne}e dospeti u med. Izvestan, mawi ili ve}i rizik uvek postoji. Savremene metode za utvr|ivawe prisustva antibiotika u medu su veoma precizne. Moderna tehnika omogu}ila je pomerawe granice otkrivawa toliko da je od 2001. godine mogu}e utvrditi od 6,7 do 20 puta mawe doze antibiotika u medu (zavisno od vrste antibiotika), nego {to je to bilo mogu}e 1999. godine. Prema zakonodavstvu Evropske Unije, ako se u medu na|u antibiotici, med se ne{kodqivo uni{tava. To uni{tavawe, naravno, ne podrazumeva prosto bacawe meda na |ubri{te, ve} je to jako skup proces koji mora da plati p~elar. U izvrcanom medu, zbog ni`e temperature lageP^ELAR, januar 2007.

rovawa od one u ko{nici, antibiotici se potpuno razla`u tek nakon 12–15 meseci (umesto oko dva meseca u ko{nici). Me|utim, najnoviji podaci iz Belgije ukazuju da se antibiotici u ko{nici mogu zadr`ati ~ak do 3 godine, a u izvrcanom medu i du`e. Za potpuno razlagawe antibiotika u polenu potrebno je ~ak 6 godina (Argauer, Herbert). Ostaci antibiotika oksitetraciklina su na|eni u medu dru{tava koja su se prihrawivala poga~icama sa antibiotikom (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005). Treba pomenuti jo{ jednu negativnu pojavu primene antibiotika. Posle dugogodi{we upotrebe, pojavquje se otpornost uzro~nika ameri~ke trule`i na primewivani antibiotik. Tako je utvr|ena otpornost uzro~nika trule`i na antibiotike u Poqskoj, Ju`noj Americi, Velikoj Britaniji i SAD-u (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005). Drugi razlog le`i u ~iwenici da je primena antibiotika {tetna i za same p~ele. Dokazano je da antibiotici i u propisanoj dozi skra}uju `ivot p~elama (Tabarly, Monteira, Moffet, Wilson, Brizard). Pove}ana doza mo`e da dovede i do uginu}a p~ela (Tisseti, Roussean). U preradi polena u pergu p~elama poma`e 227 mikroorganizama (bakterije, gqivice…). Upotreba antibiotika ubije ve}inu wih i dobija se nekvalitetna perga koja u prole}e ne mo`e da zadovoqi potrebe p~eliwih zajednica, pa je razvoj p~ela usporen i nedovoqan. Uklawawe korisnih crevnih bakterija kod p~ela pod uticajem antibiotika daje prostor za razvoj gqivica i dugotrajnih i te{kih gqivi~nih infekcija p~ela i legla.

autora (Taber, 1982; Kefuss, 1996; Stanimirovi}, 2001). Gledano iz ugla p~elara prakti~ara, oni mogu da podignu nivo higijenskih sposobnosti svojih zajednica (i tako dru{tva u~ine relativno otpornijim na ameri~ku trule`) tako {to }e iz generacije u generaciju odgajati matice od dru{tava koja ve} pokazuju visok nivo higijenskog pona{awa (brzo ~i{}ewe o{te}enog ili zara`enog legla). Detaqno o na~inu rada pro~itajte u P~elaru za januar 2006. na 17. strani. Posle vi{e generacija, ceo p~eliwak }e u proseku imati znatno razvijenije higijensko pona{awe. Ali, ova osobina se ne nasle|uje dominantno, pa je zato uloga trutova veoma zna~ajna. Zato takav rad daje dobre rezultate tek posle vi{e godina, kada se frekvencija `eqenog gena na p~eliwaku pove}a. Kada bi se svi p~elari bavili ovakvim radom, brzo bi do{li do rezultata.

Prepoznavawe bolesti
Sama ameri~ka trule` se naj~e{}e lako prepoznaje po uvu~enim-udubqenim vo{tanim poklopcima zatvorenog legla, ~esto izbu{enim, sa jednoli~nom masom braon boje u }eliji u koju se pretvorila obolela larva i koja se razvla~i u duge niti (starost oko 25 dana). Skoro sve obolele larve potamne 10–15 dana nakon izlegawa. U kwigama pi{e da larve onda po~iwu da trule i imaju miris tutkala, ali je mali broj `ivih stanovnika Srbije imao priliku da u `ivotu oseti miris pravog tutkala, jer je on danas zamewen raznim lepkovima za drvo. Ka`e se da je za sigurnu potvrdu da se radi o ameri~koj trule`i potrebno uraditi laboratorijske analize u Veterinarskom institutu. Ipak, postoje neki na~ini koje mo`e da primeni i p~elar amater, a koji ukazuju na to da se radi o ameri~koj trule`i sa velikom pouzdano{}u. Suve kraste, u koje se na kraju pretvore larve nakon {ezdesetak dana, jako fluoresciraju kada se osvetle ultraqubi~astom svetlo{}u. Ovu svetlost daju aparati za proveru falsifikovanih nov~anica, a u posledwe vreme mogu se nabaviti takvi vrlo jeftini ru~ni aparati. A kada se suva krasta stavi u {est kapi mleka zagrejanog na 74 °C, mleko se zgru{ava jedan minut, a onda po~iwe da se naglo razbistrava do potpune bistrine kroz 15 minuta. Ovaj efekat (uzrokovan proteoliti~kim enzimima koji se osloba|aju prilikom stvarawa spora) ne 17

Priroda kao lek
Postoji jo{ jedan su{tinski problem. Treba napomenuti da bi u prirodi obolela zajednica najverovatnije uginula. Ovako, „spa{ena“ antibiotikom, p~eliwa zajednica i daqe odgaja trutove koji nose gene koji uslovqavaju slabu prirodnu otpornost na ameri~ku trule` i koji mogu oploditi neku maticu. Tako se „lo{i“ geni, koji bi u prirodi nestali (ili ostali u mawini) prirodnom selekcijom, ostavqaju da cirkuli{u u p~eliwoj populaciji pru`aju}i ve}u verovatno}u za ra|awe neotpornog potomstva. Prirodna otpornost p~ela na ameri~ku trule` postoji i odre|ena je stepenom higijenskog pona{awa. O tome je pisalo vi{e P^ELAR, januar 2007.

uzrokuje nijedan drugi materijal iz ko{nice, osim ostataka larvi uginulih od ameri~ke trule`i i polena.

Suzbijawe
Suzbijawe se vr{i spaqivawem sadr`aja ko{nice uz prethodno ugu{ewe p~ela nekim otrovnim gasom. Ako je ko{nica stara, spaquje se, a ako je nova, samo se opali let lampom. Ako p~elar po{tuje zakon i dva puta godi{we, u prole}e i jesen, vr{i kontrolni pregled na zdravstveno stawe svojih p~eliwih zajednica, i ako ispo{tuje proceduru u saradwi sa veterinarskim inspektorom, ima pravo na realnu naknadu {tete u iznosu od najmawe oko 100 evra, zavisno od veli~ine ko{nice i wenog sadr`aja (med, ramovi, sa}e), i to bez spaqivawa same ko{nice. Ova zaista realna suma je dovoqan stimulans p~elarima da bolest saseku u korenu, ali na `alost, kod nas je jo{ uvek sramota imati ameri~ku trule`, pa je p~elari uglavnom ne prijavquju i sami je saniraju, na pravilan (spaqivawe) ili nepravilan i vi{estruko opasan (bumerang) na~in (antibiotici). Postoje neke nove metode suzbijawa ameri~ke trule`i, ali jo{ nisu zakonom predvi|ene ni u zemqama gde su otkrivene, jer se zahteva vi{egodi{wa potvrda u praksi. Ra-

di se o dvokratnom stresawu „golih“ p~ela na par satnih osnova (paketni rojevi), oba puta u ~istu dezinfikovanu ko{nicu, u razmaku od 2–3 dana (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2002, 2005; Wolfgang Ritter, 2005). Kod prvog stresawa p~ele upotrebe kompletnu zalihu hrane iz medne voqke (za ishranu, gradwu sa}a), koja eventualno mo`e da sadr`i spore ameri~ke trule`i, i tako ih izbace iz sebe. Manevar se ponovi jo{ jednom kroz 2–3 dana. Na kraju se, u okviru tre}eg stresawa, p~ele smeste na nove satne osnove i prihrawuju se da bi ih izgradile. Me|utim, za sada, ovu metodu treba prihvatiti samo kao informaciju, dok se ne doka`e u praksi. Iskustva u nekim zemqama (Danska) pokazuju da ovo ipak nije pouzdana metoda, mada nije najjasnije da li je tamo sve ra|eno prema najnovijim preporukama. I kod nas je bilo sli~nih poku{aja, ali nisu nau~no obra|eni, pa se ne mogu uzimati kao reference. Na kraju krajeva, ova metoda nije bez mana. Opet ostavqamo maticu koja daje potomstvo „osetqivo“ na ameri~ku trule`, {to je suprotno prirodi. Prema tome, kod ameri~ke trule`i je sve kristalno jasno. Jedini problem le`i u nerazumevawu problema. Nadam se da sam ovim tekstom uspeo da taj problem delimi~no osvetlim i pribli`im ga p~elarima na pravi na~in.

Broj ~asopisa P~elar na zalihama u SPOS-u po mesecima i godinama koji se nude p~elarima za dopunu wihovih kolekcija starih brojeva po ceni od 20 dinara po komadu
Godina 1992 1993 1994 1995 1996 Januar 42 156 Februar 32 130 Mart 18 174 April 152 Maj 12 90 Jun 6 36 122 Jul 160 Avgust 32 146 Septembar 150 Oktobar 93 6 150 Novembar 19 Decembar 67 95 1997 1998 1999 2000 2001 56 55 5 32 130 30 188 151 32 105 63 60 104 51 100 21 30 100 25 105 115 108 100 43 130 9 108 16 77 100 80 8 134 100 83 133 18 100 86 120 27 100 10 2002 2003 2004 2005 320 194 2 8 83 8 140 153 149 57 299 30 50 410 86 66 183 25 2 76 55 190 46 81 24 342 83 20 10 297 35 72 5

Na raspolagawu vam stoji i 555 primeraka vanrednog broja P~elara sa odabranim tekstovima iz 2005. godine. Kad odaberete nedostaju}e brojeve, pozovite SPOS da proverite da li tih brojeva jo{ uvek ima na zalihi (011/2458-640, tra`ite Nata{u). Ako ih ima, izvr{ite uplatu na ra~un SPOS-a (imate ga na koricama P~elara). Uplata treba da pokrije vrednost ~asopisa (broj komada puta 20 dinara) i vrednost po{tarine za slawe ~asopisa: Ako naru~ujete jedan primerak, za po{tarinu treba uplatiti 12,5 dinara, za dva primerka 16,5 dinara, do 5 primeraka 29 dinara, do 10 primeraka 36,5 dinara, do 20 primeraka 49 dinara. U jednom paketu ne mo`e da se {aqe vi{e od 20 primeraka, pa ako naru~ujete vi{e, treba da se konsultujete sa stru~nom slu`bom SPOS-a. Iskoristite ovu priliku!

18

P^ELAR, januar 2007.

KOLIKO VAROA
IMA U KO[NICAMA
Priredila: Danijela Stojkovi} Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 7/2006, tekst koji su napisali dr Ralph Büchler, Jens Radtke, dr Claudia Garrido, prof. dr Kaspar Bienefeld i dr Klaus Ehrhardt

Nema~ki autori u tekstu objavqenom u julskom broju ~asopisa Die biene za 2006. godinu, navode da se gubici dru{tava zbog varoe de{avaju zbog zakasnelog prepoznavawa zaraze, odnosno zbog pogre{ne procene efikasnosti tretmana koji je sprovo|en. Ko ~eka da se pojave jasni simptomi zaraze (o{te}ewa na leglu, izlegle o{te}ene p~ele, uo~qive varoe na p~elama) vrlo ~esto izgubi svoja p~eliwa dru{tva. Nakon saznawa da se tok razvoja varoa u pojedina~nim dru{tvima razlikuje, po~eli su da i o tome vode ra~una prilikom odabira zajednica za odgoj matica. U okviru jednog projekta za poboq{awe metoda selekcije, nekoliko godina isprobavali su razli~ite metode za procenu i ocenu stepena zara`enosti jednog p~eliweg dru{tva.

– U otpadu na podwa~i veoma se te{ko prepoznaju varoe. Ovaj problem se lako re{ava ~e{}im brojawem varoa i uklawawem otpada kod svakog brojawa. – Prirodno opadawe varoa u velikoj meri zavisi od ja~ine dru{tva i trenutnog stawa legla.

Pouzdanija procena zara`enosti
Za odre|ivawe relativne zara`enosti varoom mo`emo primeniti i metodu brojawa varoa na uzorku p~ela. Varoe koje se nalaze na p~elama mo`emo pomo}u sapunice isprati sa p~ela i prebrojati. Ovu metodu su jo{ 1980. godine predlo`ili Ritter i Ruttner (ADIZ 14:134 do 138). Od po~etka devedesetih se na institutu za p~elarstvo u Hohen Neuendorf-u uspe{no primewuje. Upore|ewa metoda su pokazala da jedan uzorak p~ela daje pouzdaniju ocenu o zara`enosti od tronedeqne kontrole prirodnog opadawa varoa. Testovi vitalnosti p~eVaroe na 10 g p~ela

Prirodno opadawe varoa
Bez ikakvog uticaja na samo dru{tvo mogu}e je proceniti stepen zara`enosti na osnovu brojawa prirodno opalih varoa u fioci mre`aste podwa~e (to su varoe koje uginu zbog starosti ili se jednostavno otka~e od p~ele iz bilo kog razloga). Ova metoda preporu~uje se za svaki koncept tretmana i u zavisnosti od na|enog broja varoa pristupa se odgovaraju}im merama za{tite. Dodu{e, postoji nekoliko prakti~nih problema koji mogu uzrokovati pogre{nu procenu: – Samo jedan deo uginulih varoa pada na podwa~u. – Mravi, larve vo{tanog moqca i uhola`e mogu ukloniti varoe iz fioka podwa~a. – Tempo opadawa varoa se svakodnevno mewa, {to se lako prevazilazi dugotrajnim pra}ewem opadawa i izra~unavawem dnevnog proseka, tokom najmawe 2 do 3 nedeqe. P^ELAR, januar 2007.

Pre`ivele bez Kolaps u tretmana toku zime

Kolaps pre zime

Zara`enost p~ela 8. jula kod 30 p~eliwih dru{tava i wihova sposobnost za pre`ivqavawe bez ikakvog tretmana protiv varoe (test vitalnosti)

19

la pokazali su da zara`ene p~ele ve} po~etkom jula daju pouzdanu prognozu o sposobnosti za prezimqavawe netretiranih p~eliwih dru{tava (slika). Biolo{ki zna~ajna ~iwenica je da posledice zara`enosti p~ela varoom u velikoj meri zavise i od same ja~ine p~eliweg dru{tva. Jaka dru{tva boqe podnose zarazu nego slaba dru{tva. Opasnost za p~eliwe dru{tvo se iz tog razloga jasnije oceni na osnovu relativne procene zara`enosti nego na osnovu apsolutnog (ukupnog) broja varoa.

Uticaj metodologije uzimawa uzorka
Na pouzdanost odre|ivawa zara`enosti uti~e i deo ko{nice u kome se uzima uzorak kao i veli~ina uzorka. Na institutu za p~elarstvo Kirchhain povodom toga je izvr{eno testirawe na 19 ve} testiranih dru{tava i sa ukupno 247 uzoraka p~ela. Da bi doneli pouzdanu ocenu potrebno je najmawe 30 g p~ela po uzorku, dakle otprilike 300 p~ela. Mlade p~ele iz samog legla su najvi{e bile zara`ene. Te mlade p~ele sa legla, kao i p~ele koje su se nalazile blizu leta, pokazale su najve}e odstupawe od prose~ne relativne zara`enosti zajednice. Najpovoqnije mesto za uzimawe uzoraka je medi{ni prostor odnosno ramovi sa hranom. Zara`enost p~ela iz tog podru~ja u proseku iznosi 68% od zara`enosti p~ela u leglu, ali je odnos izme|u ove dve vrednosti statisti~ki zna~ajno povezan (r=0,89, p<0,0001). Odstupawa zara`enosti su u medi{nom prostoru mawa (ponovqivost w=0,85 prema w=0,74). Pritom treba napomenuti da je uzimawe uzoraka iz medi{nog prostora jednostavnije i ne ugro`ava maticu. Detaqna uputstva za uzimawe uzoraka i wihovu procenu pogledajte u posebnom tekstu.

nije bitno koliko varoa na|emo na podwa~i, ve} koliko varoa ostane na p~elama tj. u p~eliwem dru{tvu. Onima koji u~estvuju u uzgoju tolerantnih sojeva p~ela, relativna zara`enost p~ela po~etkom jula zajedno sa tronedeqnom kontrolom prirodnog opadawa varoa u periodu kada cveta vrba iva (salix caprea, mart i april) jer u ovom periodu zasnivawe zakqu~aka samo na metodi uzimawa uzoraka nije dobro zbog mawe zara`enosti, pru`a va`ne informacije o individualnom pove}awu zaraze u testiranim dru{tvima. Svim ovim, zajedno sa testom bu{ewa poklopqenih }elija legla iglama radi utvr|ivawa higijenskog pona{awa p~ela u gajewu legla, dobijamo osnovu za uzgoj p~ela na tolerantnost prema varoi.

UPUTSTVA ZA UZIMAWE UZORAKA I PROCENU ZARA@ENOSTI VAROOM
P~ele sa sredweg rama u ko{nici istresti na plasti~nu foliju koja se nalazi na poklopcu, tu foliju skupiti i p~ele presipati u posudu koju ste namenili za uzorak p~ela (plasti~na teglica sa poklopcem, zapremine 100 ml, takozvana teglica za uzorak mokra}e). U ovakve posude staje otprilike 50 g p~ela. Veoma va`no je precizno zapisivawe o kom dru{tvu se radi (broj dru{tva) i datum uzimawa uzorka. Na ovoj plasti~noj posudi

Tuma~ewe rezultata
Nema~ki stru~waci iz iskustva tvrde da p~ele koje su po~etkom jula zara`ene varoom sa mawe od jednim procentom, mogu odgajiti leglo sa zdravim zimskim p~elama. Ve}i procenat zara`enosti po pravilu zahteva tretman tokom leta, tj. krajem jula i u avgustu. Ponovqeno uzimawe uzorka, nakon izvr{enog tretmana, pokazuje u kojoj meri je tretman bio uspe{an. Jer, na kraju krajeva, 20 P^ELAR, januar 2007.

mo`ete zapisati podatke vodootpornim flomasterom, pa ukoliko `elite da istu posudu vi{e puta upotrebite, mo`ete natpis izbrisati alkoholom. Mo`ete koristiti i samolepqive etikete i na wima zapisivati podatke.

¢Ubijawe p~ela
Radi dobijawa pouzdanog podatka o stepenu zara`enosti, ubijawe 300 p~ela sigurno mo`emo preboleti, s obzirom da izgubimo znatno vi{e p~ela u poqu prilikom wihovog izleta. U zatvorenim posudama p~ele relativno brzo uginu, a ako to ne `elite mo`ete unapred izbu{iti nekoliko rupica na poklopcu. Posudu sa uzorkom odlo`iti na hladno mesto (fri`ider ili led). Ukoliko niste u situaciji da odmah izvr{ite pregled p~ela radi utvr|ivawa stawa, odlo`ite posudu u zamrziva~. Dodu{e, nekoliko dana i bez zamrzavawa ne uti~e nepovoqno na sam uzorak (za vreme dok uzorak putuje kao po{iqka do nekog instituta) i ne ugro`ava rezultate ispitivawa.

lama mogli da promu}kamo. U slu~aju da je posuda do vrha puna sa p~elama, preporu~uje se podela uzorka ili prebacivawe p~ela u ve}u posudu. Nakon intenzivnog mu}kawa posude (nekoliko sekundi), mora ista da odstoji najmawe 15 minuta. U sapunici se varoe polako odvajaju od p~ela.

¢Prosejavawe varoa
Ponovo intenzivno mu}kamo posudu sa p~elama i vodom, otprilike 30 sekundi, pa sipamo sadr`aj iz posude u dvostruko sito iznad sudopere. Posudu ispiramo vodom iznad sita, da bi varoe koje se nalaze na zidovima posude tako|e odstranili. P~ele koje se nalaze u situ ispiramo jakim mlazom vode. Takvim ispirawem varoe padaju sa gorweg krupnijeg sita u dowe sitnije sito.

¢Odre|ivawe te`ine
Radi pregleda, pre svega se utvr|uje te`ina uzorka. Za ovo merewe je dovoqna jedna digitalna vaga (koja meri sa precizno{}u do 0,1 g, u prodaji ovakva vaga staje oko 40 evra). Od bruto te`ine posude sa p~elama oduzimamo te`inu prazne i suve posude, da bi utvrdili neto te`inu p~ela.

¢Brojawe varoa
Brojawe varoa je jednostavnije, ako se varoe sa sita istresu na svetlu podlogu, ili odmah prilikom ispirawa stavimo gazu izme|u dva sita. U slu~aju da ima puno varoa, mo`emo pomo}u fine ~etkice da ih podelimo u grupe i tako izbrojimo. Za ceo postupak, po pravilu, ne treba vi{e od 5 minuta po dru{tvu. Ko ne `eli samostalno da izvr{i procenu, u Nema~koj uzorke mo`e poslati nekom od odgovaraju}ih instituta. Precizan i brz pregled ko{ta otprilike 2,5 evra.

¢Procena zaraze
Dobijeni broj varoa podelimo sa te`inom uzorka p~ela i tako dobijemo broj varoa po gramu. Da bi dobili vrednosti koje mo`emo me|usobno upore|ivati, zapisujemo koliko se varoa nalazi u 10 g p~ela (broj varoa/g puta 10). Po{to masa p~ela od 10 g pribli`no odgovara koli~ini od 100 p~ela, ovakav podatak predstavqa procenat zaraze. 21

¢Ispirawe (tu{irawe) p~ela
Nakon merewa, napunimo posudu sa vodom i dodamo jednu kap sredstva za prawe posu|a. Potrebno je da su p~ele u potpunosti pokrivene vodom, ali ujedno mora ostati slobodan prostor do poklopca posude od 2 cm, da bi zatvorenu posudu sa vodom i p~eP^ELAR, januar 2007.

PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTI VAROOM
Priredila: Danijela Stojkovi} Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji je napisao dr Gerhard Liebig

Iako autori ~ija su istra`ivawa prenesena u prethodnom tekstu navode da je metoda procene zara`enosti varoom na osnovu pregleda uzorka p~ela pouzdana i da ta metoda pru`a kvalitetnu prognozu za uspe{no prezimqavawe dru{tva, dr Gerhard Liebig je u septembarskom broju ~uvenog nema~kog ~asopisa objasnio za{to on ipak daje prednost metodi koja do zakqu~aka o zara`enosti dolazi na osnovu prebrojavawa opalih varoa u fioci mre`aste podwa~e. Varoa se razmno`ava iskqu~ivo u }elijama legla. Zato, u periodu kada ima legla, populacija varoe se pove}ava. Broj varoa se u toku jednog meseca udvostru~i, ~ak i utrostru~i. Rast populacije varoa zavisi od koli~ine legla. [to je ve}a koli~ina legla, utoliko je ve}a zara`enost varoom. O{te}ewe legla nastupa ako je vi{e od jedne varoe u }eliji. Mogu}nost zara`avawa }elije legla sa vi{e varoa pove}ava se sa relativnim stepenom zara`enosti p~ela i legla. Samim tim dolazi i do ve}eg o{te}ewa legla. Takva zara`enost fundamentalno negativno uti~e na zajednicu p~ela u kasnom letwem i jesewem periodu kada se stvara leglo zimskih p~ela, koje biva zna~ajnije o{te}eno i dobijaju se nekvalitetne zimske p~ele (mawe otporne i sa kra}im `ivotom). Iz tih razloga potrebno je da dobrodeluju}im tretmanima uklonimo varou iz dru22

{tva. U celom tom procesu, mnogo je bitnije saznawe koliko varoa je pre`ivelo i ostalo da `ivi u dru{tvu, a ne koliko ih je otpalo.

Tri mogu}e metode
Sigurna ocena uspe{nosti tretmana zahteva {to ta~niju procenu zara`enosti i pre i posle tretmana. Postoje tri metode koje nam omogu}avaju ovakvu procenu: – Pregled uzorka p~ela, da bi se odredila zara`enost p~ela, kao {to su opisali Ralph Büchler, Jens Radtke, Claudia Garrido, Kaspar Bienefeld i Klaus Ehrhardt u prethodnom tekstu. – Znatno komplikovaniji (zahtevniji) pregled uzorka legla. – Jednostavna dijagnoza na osnovu otpalih varoa u fioci mre`aste podwa~e.

Nedostaci pregleda uzorka p~ela
Kod pregleda uzorka p~ela i uzorka legla utvr|uje se relativno stawe zara`enosti samo u tom uzorku. Da bi se utvrdilo pravo ~iweni~no stawe zara`enosti potrebna je precizna informacija o ta~nom broju zara`enih p~ela, a posebno }elija legla radilica i trutova, jer je leglo znatno vi{e zara`eno nego same p~ele. Ovo pravilo va`i posebno za leglo trutova. Wegova relativna zara`enost je u proseku osam puta ve}a nego zara`enost radili~kog legla. Razvoj zaraze u jednom p~eliwem dru{tvu zavisi od koli~ine legla radilica i trutova. Kod uzgoja p~ela i ovakvog utvr|ivawa zara`enosti trebalo bi obratiti pa`wu i na otpornost konkretnih dru{tava prema P^ELAR, januar 2007.

Zna~ajna ruska istra`ivawa
Brzina rasta broja varoa nije apsolutna veli~ina, ve} se mo`e mewati pod uticajem nekoliko faktora, koji se zasnivaju na sredwoj plodnosti varoa. Maksimalna brzina rasta broja varoa je 39,1±4,7% za 12 dana. Mi smo posmatrali razvoj varoa nakon tretirawa dru{tava sumpornim gasom. Posle dva do tri meseca izjedna~io se broj varoa u tretiranim i netretiranim zajednicama. Vidimo da se efekat tretmana pri kome je palo mnogo varoa u potpunosti kompenzovao pove}anom brzinom rasta broja varoa. Pove}awe plodnosti varoa nakon tretmana nekim preparatima primetio je i N. M. Stolbov (1978). Ali, nemaju svi preparati takav efekat. Tako|e, pri upotrebi hemijskih preparata koji nemaju stoprocentni efekat, p~elar vr{i odabir (selekciju) najotpornijih varoa sa najve}om `ivotnom sposobno{}u (to se de{ava i pri termo obradi). To dovodi do pove}awa brzine rasta broja varoa. Ovaj nedostatak nije prisutan kod biolo{kih mera borbe, gde se varoa uklawa bez obzira na wenu `ivotnu sposobnost. Na plodnost varoe i pove}awe wenog broja uti~e „efekat grupe“ (I. V. Pileckay, 1982). On se odnosi na sni`ewe sredwe plodnosti varoe kada u jednu }eliju legla u|u dve ili vi{e varoa. Ukoliko se raspored varoa u leglu zasniva na verovatno}i (V. V. Skripnik, 1985), to }e procenat varoa koje }e u}i u jednu }eliju zavisiti od stepena zara`enosti legla. [to je ni`i stepen zara`enosti legla, to je mawi broj }elija legla u kojima ima vi{e od jedne varoe. Kako pokazuju istra`ivawa, pri zara`enosti legla od 10%, svega 5% varoa nije samo u }eliji legla. Ta~no odre|ivawe brzine rasta broja varoa u trutovskom leglu nismo sprovodili, ali prema raspolo`ivim podacima ona nije mnogo ve}a nego u radili~kom leglu. Vi{a plodnost varoe u trutovskom leglu se umnogome kompenzuje du`im vremenom provedenim u }eliji (oko 25%).
V. V. Skripnik (1986)

varoi, ali takva pa`wa izostaje skoro u svim istra`ivawima. Odnos broja varoa na p~elama i u }elijama legla u velikoj meri odre|uje sama koli~ina legla. Vi{e legla – mawe varoa na p~elama. I ba{ iz tih razloga ne bi trebali da se oslonimo iskqu~ivo na pouzdanost pregleda uzorka p~ela. U pore|ewu sa metodom pregleda broja opalih varoa u fioci mre`aste podwa~e, takva metoda je jako zahtevna.

Pregled opalih varoa u fioci mre`aste podwa~e
Pregledom opalih varoa u fioci podwa~e mo`e se utvrditi prirodna zara`enost varoom. Opadawe varoa u fioku uglavnom nastaje prilikom izlegawa p~ela iz zara`enih }elija legla. U tom slu~aju se na podwa~ama nalaze jo{ `ive `enke varoe, ali i uginule varoe. Sve su otpale sa ili bez dodatnog rada p~ela ~ista~ica. Aktivna odbrana radilica od zaraze ne mora da zna~i da su varoe o{te}ene ili ubijene! Ovakav stepen otpornosti mo`emo najboqe oceniti prema odnosu broja tamnih opalih varoa i pre`ivelih varoa u dru{tvu (varoe na leglu i na p~elama). Prilikom brojawa otpalih varoa bele`e se pored tamnih varoa i one svetlije, koje imaju karakteristi~an ovalni i spqo- Mre`asta podwa~a i fioka ispod we su u modernom {teni oblik. U dru{tvima p~elarstvu neizbe`ne. Ko u pozno leto i u jesen otpale sa leglom varoe prebrojava pre i posle p r e o v l a | u j u tretmana, taj dr`i varou pod svetle varoe. kontrolom U dru{tvima bez legla opadaju tamnije varoe i to u mawem ukupnom broju.

Odre|ivawe broja opalih varoa
[to se ti~e p~elarske prakse i potreba p~elara prakti~ara, dovoqno je ako ulo`ak 23

P^ELAR, januar 2007.

u fioci podwa~e stoji od 1 do 3 dana. Trajno postavqawe ulo`aka treba izbegavati, jer se tada nakupe mravi i uhola`e, koji opale varoe smatraju izvorom hrane. Boqe je ulo`ak mewati bar dva puta nedeqno (na 1 do 3 dana), nego isti ostaviti cele nedeqe u ko{nici. Sa takvim tempom izmene ulo`aka ne dolazi do prenatrpanosti varoa i brojawe je jednostavnije. Izuzetak su pozna jesen i zima.

Tuma~ewe zna~ewa broja opalih varoa
Va`no je ustanoviti prose~an broj dnevno opalih varoa. Broj varoa u dru{tvu je po pravilu za 100 do 300 puta ve}i. To je dovoqno Prirodno opadawe varoa precizno za dejednog jako zara`enog dru{tva. Broje se i svetle finisawe opasnosti po daqi varoe (vidi strelice i uveli~ani deo slike) razvoj zajednice i weno pre`ivqavawe (to zna~i da je opasna granica stepena o{te}ewa prekora~ena u avgustu ili u septembru/oktobru ili tokom zime, a za potpuno razumevawe ovog problema po`eqno je da pogledate tabelu koju je ve} dao dr Gerhard Liebig i koja je objavqena u P~elaru za oktobar 2006. godine na 444. strani). Prilikom obra~unavawa treba obratiti pa`wu na prethodno proceweni tj. o~ekivani stepen zara`enosti, zdravstveno stawe dru{tva, ja~inu dru{tva, obim legla i godi{we doba. U jako zara`enim dru{tvima opada vi{e varoa nego kod slabo zara`enih, kod dru{tava sa ve}im leglom opada vi{e nego kod onih sa mawim leglom. Iz dru{tva koje je jako zara`eno varoom, bez tretmana mo`e svakodnevno da opadne vi{e od 300 varoa, ali ipak postoji mogu}nost da ih u dru{tvu ima mawe od 10 000. U dru{tvu bez legla sa 1 000 varoa koje su sve na p~elama, otpadnu samo 2 tamne varoe dnevno.

zno leto ili jesen i u toku zime, pre i posle tretmana protiv varoe. Posebna preporuka za svakog p~elara je da utvrdi zara`enost na pomenuti na~in pre tretmana mravqom kiselinom, kojom se dru{tvo tretira u toku leta i u poznu jesen. Na osnovu takve dijagnoze znate na ~emu ste. To vredi mnogo vi{e nego uzorak p~ela koji se uzima po~etkom jula. Bitno je znati da mravqa kiselina deluje i u poklopqenom leglu i da opadawe varoe prouzrokovano tretmanom traje 12 do 13 dana nakon tretmana. Oksalna kiselina deluje samo na varoe koje se nalaze na p~elama, nezavisno od toga da li se tretira sublimacijom, prskawem ili nakapavawem. I ove varoe ne padaju odmah, ve}ina wih (80%) otpadne u prvoj nedeqi nakon tretmana, ostatak otpadne kasnije. Posle tretmana oksalnom kiselinom potrebno je najmawe 4 do 5 nedeqa da bi se opadawe varoe izjedna~ilo sa prirodnim opadawem. U toku zime obavezno obratiti pa`wu da uginule p~ele koje se nalaze na mre`astoj podwa~i ne ometaju opadawe varoa u fioku.

UTVR\IVAWE ZARA@ENOSTI P^ELA VAROOM ILI BROJAWE OPALIH VAROA U FIOCI MRE@ASTE PODWA^E?
Pomo} u pravilnoj proceni zara`enosti varoom
Priredila: Danijela Stojkovi}
Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji su napisali dr Wolfgang Ritter i dr Jürgen Schwenkel

Kontrola uspe{nosti tretmana protiv varoe
Pra}ewe opalih varoa u fioci mre`aste podwa~e preporu~uje se uglavnom u po24

Nakon objavqenih tekstova o razli~itim metodama utvr|ivawa zara`enosti varoom, redakcija nema~kog ~asopisa Die biene, dobila je veliki broj reakcija p~elara prakti~ara. Pored moralno opravdanog nerazumevawa za ubijawe dragocenih zimskih p~ela, vi{e puta je nagla{eno da se metodom brzog i povr{nog pogleda na ulo`ak u fioci mre`aste podwa~e, bez problema orijentaciono mo`e zakqu~iti kakvo je stawe u ko{nici po pitawu varoe, a ako `elimo preciznije podatke, varou jo{ moramo P^ELAR, januar 2007.

i prebrojati. Poznate orijentacione vrednosti o opadawu krpeqa, predstavqale su u praksi sasvim dobre ili u najmawu ruku zadovoqavaju}e pokazateqe u kojoj meri je dru{tvo zara`eno varoom i koje mere vaqa primeniti. Dr Gerhard Liebig tako|e daje prednost pra|ewu tempa opadawa i broja opale varoe. Idealan na~in ne postoji, kao {to je to, uostalom, ~est slu~aj u p~elarstvu. Iz tih razloga redakcija ~asopisa Die biene stavila je ~itaocima na raspolagawe tabelu na osnovu koje oni mogu uporediti ove dve metode i koja }e im zna~ajno pomo}i u proceni zaraze. U osnovi su obe metode za odre|ivawe zara`enosti varoom primenqive i prihvatqive. Oni p~elari kojima je potreban relativno egzaktan broj odlu~i}e se za metod uzorkovawa p~ela. Uzimawem uzorka p~ela ubija se otprilike 300 p~ela, {to za jedno dru{tvo nije opasno, ali takav postupak ne odobrava svaki p~elar. U takvim slu~ajevima postoji jo{ jedna mogu}nost, koja do sada nije napomenuta, a to je uspavqivawe p~ela u staklenoj posudi pomo}u etra, nakon ~ega se broje krpeqi koji se nalaze na p~elama.

Ovakav postupak zahteva dosta vremena i napora, jer se p~ele mogu vratiti dru{tvu tek nakon {to se probude i miris etra ispari. Ali, ako `elite da procenite samo opasnost od varoe, metod brojawa opalih varoa sasvim zadovoqava potrebe. Ovakav postupak je veoma jednostavan, ako su ko{nice opremqene mre`astim podwa~ama sa fiokama. Ali i oni p~elari koji moraju da ubace specijalne ulo{ke za prikupqawe opale vaNajve}i broj varoa roe, dobijaju sase krije u leglu, svim jasnu sliku o naro~ito trutovskom zarazi. Iskusnim p~elarima je ~esto dovoqan sam pogled na ulo`ak, da bi procenili stawe dru{tva i eventualnu predstoje}u opasnost od varoe. U osnovi va`i pravilo da ko redovno proverava broj varoa u dru{tvu, apsolutno nebitno kojom metodom, izbegava ve}e posledice tj. gubitke od varoe. Pra}ewe varoa na p~elama (uzorak p~ela) Varoe na odraslim p~elama Jul 300 p~ela (30 g) iz medi{ta Kupawe i ispirawe p~ela u rastvoru sapuna i vode Broj varoa po gramu p~ela Nema podataka Mawe od 1% zara`enih p~ela u julu ^iweni~no stawe o zara`enosti p~ela Ta~no utvr|ivawe broja svih prisutnih varoa

Pra}ewe opadawa varoa [ta se dijagnostikuje? Kada? Kako? Odre|ivawe Opadawe varoe uglavnom prilikom izlegawa p~ela Od jula do oktobra i tokom zime Postavqawe ulo`aka u fioci mre`aste podwa~e na 1 do 3 dana Brojawe varoa (i tamnih i svetlih)

Zapisivawe Broj dnevno otpalih varoa podataka Ukupan broj 100 do 300 puta ve}i broj od prose~nog varoa broja dnevno otpalih varoa Granice i stepen Jesen: mawe od 10 varoa dnevno o{te}ewa Zima: mawe od 1 varoe dnevno Prednosti i Odre|ivawe samo pomo}u nedostaci uginulih varoa Mogu}a pogre{na dijagnoza: prisutnost mrava, uhola`a (samo kod du`eg stajawa ulo{ka)

Napadadnuta p~ela iz medi{ta Razli~ito opadawe varoa iz dana u dan daje jasniju sliku o zara`enosti od p~ele koja se nalazi u leglu Te{ko prepoznavawe varoa Relativno slo`en postupak u otpadu na podwa~i Opadawe varoa zavisi od ja~ine Relativna napadnutost varoom dru{tva i aktivnosti u plodi{tu zavisi od ja~ine dru{tva P^ELAR, januar 2007. 25

Prema ve} ustaqenoj praksi, ~esto objavqujemo stru~ne tekstove namewene onima koji `ele da znaju vi{e. Ovog puta, to je jedan veoma va`an tekst sa rezultatima najnovijih istra`ivawa o oksalnoj kiselini, koji je toliko nov da je nepoznat dobrom broju ~ak i najve}ih evropskih stru~waka (nekima smo ga odmah po prijemu prosledili). Najsrda~nije se zahvaqujemo Gregoru Podgorniku iz Slovenije koji nam je dostavio tekst.

KONA^NO JE ODRE\ENA OTROVNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I P^ELU
Priredila: Zorica Grego Stru~ni izvor: ^asopis Journal of Economic Entomology, oktobar 2006.

U ~asopisu Journal of Economic Entomology za oktobar 2006. objavqen je tekst stru~waka sa Univerziteta ameri~ke dr`ave Nebraska, Odeqewa za entomologiju, koji su potpisali Nicholas P. Aliano, Marion D. Ellis i Blair D. Siegfried. Tekst pokazuje da su se kona~no i Amerikanci zainteresovali za oksalnu kiselinu, verovatno pritisnuti sve ve}im zahtevima za o~uvawe izvornog kvaliteta meda, bez ostataka raznoraznih pesticida koji se koriste u p~elarstvu ve} du`i niz godina. Laboratorijski eksperimenti su obavqeni da bi se vi{e saznalo o akutnoj kontaktnoj otrovnosti oksalne kiseline (OK), odnosno da bi se odredila smrtonosna doza za varou i medonosnu p~elu. Rezultati ukazuju da OK ima nisku akutnu toksi~nost za p~ele i visoku akutnu toksi~nost za varou. Ovi podaci }e pomo}i nau~nicima da do|u do optimalnih doza OK, ali }e olak{ati i eventualno budu}e pore|ewe toksi~nosti ukoliko otpornost varoe na OK postane o~igledna. U 1987. godini varoa je otkrivena u SAD-u i od tada se pro{irila na ve}inu regiona u zemqi. Trenutno predstavqa najopa-

26

Oksalna kiselina bezbedna za zimski tretman varoe Foto: Predrag Dimitrijvei}

snije oboqewe gajenih p~eliwih dru{tava {irom sveta (Anderson&Trueman, 2000). Za borbu protiv varoe se upotrebqavaju razna sredstva i mnogi p~elari rutinski tretiraju svoja dru{tva da bi smawili broj parazita. Otpornost parazita na fluvalinat (Apistan) i kumafos (Checkmite+), dva naj~e{}e primewivana sredstva, postala je glavni problem za p~elare SAD-a i Evrope. Otpornost na piretroid fluvalinat je dokumentovana u SAD-u (Eischen, 1995, 1998; Elzen, 1998, 1999; Macedo, 2002) i u Evropi (Milani, 1994; Lodesani, 1995; Thomson, 2002). Isto tako, zabele`ena je i otpornost na kumafos u SAD-u (Elzen, Westervelt, 2002) i Italiji (Lodesani, 1996). Lipofilna priroda fluvalinata i kumafosa im omogu}ava da se gomilaju u sa}u (Wallner, 1999). Rizik od zaga|ewa ko{nice i smawena efikasnost postoje}ih tretmana stvara potrebu za alternativnim strategijama suzbijawa. U Evropi i Kanadi se za borbu protiv varoe puno primewuje OK zbog wene visoke efikasnosti (>90%) i malog rizika od zaga|ewa (Charrière, Imdorf, 2002; Special Supplement, 2005). Oksalna kiselina se primewuje prskawem ili nakapavawem rastvora oksalne kiseline u {e}ernom sirupu preko p~ela ili isparavawem kristala uz pomo} toplote. U Kanadi je pri nakapavawu OK preporu~ena primena 50 ml rastvora po ko{nici koji sadr`i 35 g dihidrata oksalne kiseline u 1 litru {e}ernog sirupa 1:1. Kada se u Kanadi primewuje metod isparavawa, preporu~ena je primena 2 g dihidrata OK po ko{nici (Special Supplement, 2005). Iako OK obezbe|uje efikasno suzbijawe varoe, wen na~in delovawa nije poznat. Osim toga, P^ELAR, januar 2007.

samo jedno ispitivawe je izmerilo kontaktnu otrovnost oksalne kiseline za varou (Milani, 2001), dok kontaktna otrovnost OK za p~ele jo{ uvek nije utvr|ena. Ukratko, OK se uveliko uspe{no primewuje bez poznavawa osnovnih toksikolo{kih svojstava za varou i p~elu.

Tretman varoe
Odrasle radilice su sakupqane samo iz jednog zara`enog dru{tva krawske rase p~ela sme{tenog u krugu Univerziteta Nebraske u februaru 2005. P~ele su sa svih 12 ramova stresane kroz levak u veliku kutiju. Zatim su pregra|ene u {est mawih drvenih boksova dugih 17,75 cm, {irokih 15,25 cm i dubokih 10,15 cm. Svaki boks je imao mre`icu sa jedne strane od 17,75×15,25 cm za ventilaciju i sakupqawe varoe. Na svaki boks je prika~ena po jedna tegla {e}ernog sirupa (1:1) i boksovi su ~uvani na temperaturi od 15,6 °C u potpunom mraku do upotrebe za eksperiment. Paraziti su obarani sa odraslih p~ela primenom 18 g {e}era u prahu kroz mre`icu svakog boksa (Aliano, Ellis, 2005). Kada su p~ele bile potpuno pokrivene {e}erom u prahu, boksovi su okrenuti da bi se sakupila varoa (≈30 s). Boksovi su ostali okrenuti dok varoe nisu prestale da opadaju (≈20 minuta). Na|eno je oko 100 vitalnih varoa po kavezu. [e}er u prahu je uz pomo} slikarske ~etkice ne`no skinut sa varoa, a zatim su preba~ene u scintilacione staklene bo~ice od 20 ml za izlagawe oksalnoj kiselini. Kori{}ene su tehnike rada koje opisuju Plapp i Vinson (1977) i Macedo (2002). Pripremqen je niz razbla`enih dihidrata oksalne kiseline u acetonu (>99% ~isto}e) i obavqen je preliminarni ogled za odre|ivawe raspona, kako bi se odredile najmawe tri koncentracije koje bi obezbe|ivale smrtnost varoe od >0% i <100%. Za kona~an eksperiment je pripremqeno sedam koncentracija OK u acetonu (1,0, 0,3, 0,1, 0,03, 0,01, 0,003 i 0,001 mg/ml). Pola mililitra svakog rastvora je pipetom ukapano u ~etiri scintilacione staklene bo~ice od 20 ml za svaki tretman, ukqu~uju}i kontrolu sa acetonom. Osam koncentracija oksalne kiseline do kojih se do{lo i koje su testirane u kona~nom ogledu su 500, 150, 50, 15,5, 1,5, 0,5 i 0,0 µg oksalne kiseline po bo~ici. Sve bo~ice (32 ukupno) okrenute su na stranu i koP^ELAR, januar 2007.

trqane u specijalnim uslovima da bi ispario aceton dok su se bo~ice ravnomerno prevla~ile oksalnom kiselinom. Po{to je aceton ispario, bo~ice su blagovremeno uklowene (4–5 minuta). Deset varoa je ne`no uneseno ~etkicom u svaku bo~icu, poklopac je ~vrsto za{rafqen i bo~ice su stavqene u tamni inkubator (26 °C i 90% relativne vla`nosti). Smrtnost varoa je zabele`ena nakon 24 ~asa ispitivawem varoa pod mikroskopom. Paraziti su se smatrali uginulim ako nisu odgovarali na dodire malom slikarskom ~etkicom.

Tretman p~ela
Postupak je bio skoro istovetan sa onim za varoe. C. F. Koehnen & Sons Inc. (Glenn, CA) su u martu 2005. poslali p~ele stare 2–7 dana na Univerzitet Nebraske i one su kori{}ene za odre|ivawe raspona. Kona~ni eksperiment je obavqen u septembru 2005. kori{}ewem p~ela starih 2–7 dana koje su dobijene sa ramova legla koji su dr`ani u inkubatoru. Deset p~ela je sme{teno u svaki od 32 Bentonova kaveza za slawe sa poga~icom za maticu. Svaki od kaveza je nasumi~no podvrgnut jednom od osam tretmana. Pripremqen je rastvor OK u acetonu od 200 mg/ml. Medonosne p~ele su izlo`ene dozama od 10,0, 8,0, 4,0, 2,0, 1,0 ili 0,5 mikrolitara ovog rastvora. Ove doze odgovaraju dozama od 2 000, 1 600, 800, 400, 200 i 100 µg OK po p~eli. Po{to se p~elama dao CO2 kao anestetik, date doze su primewene na abdomene pojedina~nih p~ela kori{}ewem Hamiltonovog mikro{prica i raspr{iva~a. Kontrola sa 10 mikrolitara ~istog acetona (bez OK) je bila ukqu~ena u ogled zajedno sa suvom kontrolom u kojoj je p~elama dat CO2, ali nisu tretirane acetonom. P~ele su dr`ane na 21,7±0,4 °C i 46,3±1,5% relativne vla`nosti u tami tokom 72 ~asa, osim tokom kratkih perioda kada je u kaveze uvo|ena voda. P~elama se voda davala dva puta dnevno tokom celog eksperimenta tako {to se na mre`e kaveza nanosilo nekoliko kapi vode. Smrtnost je procewivana 24, 48 i 72 sata posle tretmana. Rezultati su analizirani uz pomo} Probit analize (Finney, 1971) primenom POLOPC statisti~kog softvera (LeOra Software, 1991) i uzet je u obzir prirodni mortalitet. Koncentracije kori{}ene za analizu podataka su izra`ene u mikrogramima po bo~ici 27

(kod varoe) i mikrogramima po p~eli (kod p~ela).

Rezultati
Rezultati kona~nog eksperimenta za varou su sumirani u tabeli. Prirodan mortalitet za kona~an eksperiment je bio 9,7±3,4% posle 24 ~asa. Doze OK mawe od 100µ µg po p~eli nisu izazvale zna~ajan mortalitet posle 48 sati u eksperimentu za odre|ivawe raspona. Pored toga, bilo je nemogu}e izra~unati LD50 vrednosti na 24 i 48 sati za medonosne p~ele testirane za odre|ivawe raspona, jer se zna~ajna smrtnost pojavila tek posle najmawe 72 ~asa nakon tretmana. Rezultati kona~nog eksperimenta su sumirani u tabeli. Jedino je kontrolna grupa tretirana samo sa 10 mikrolitara acetona kori{}ena za Probit analizu, jer je imala ne{to vi{u smrtnost nego suva kontrolna grupa. Prirodan mortalitet za kona~an eksperiment je bio 4,0±2,5% posle 48 sati. Nisu uspeli da izra~unaju pouzdan LD50 za 72 ~asa jer su sve p~ele u tretmanima sa 2 000, 1 600, 800 i 400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata. Procewena LD50 za 72 ~asa za p~ele bila je 194,89 µg po p~eli, na osnovu tretmana od 100 i 200 µg OK po p~eli.

Diskusija
Milani (2001) jedini je podneo izve{taj koji odre|uje toksi~nost OK za varou sakupqenu iz p~eliweg legla, gde je sredwa smrtonosna koncentracija za 24 ~asa (koli~ina OK za koju se o~ekuje da izazove 50% smrtnosti) za varou sakupqenu sa p~eliwih lutki sa belim o~ima bila 1,9 µg po cm2. Varoa sakupqena iz legla je bila izlo`ena oksalnoj kiselini tokom 4 sata stavqawem na staklene diskove koji su prskani rastvorima OK. Varoe su zatim prenesene u ~iste sta-

klene Petrijeve {oqe na 32,5 °C i 75% relativne vla`nosti. Rezultati ameri~kog eksperimenta ukazuju da LC50 za 24 sata za varoe iznosi 5,12 µg po bo~ici. Uz pretpostavku da je povr{ina jedne scintilacione bo~ice od 20 ml tretirane oksalnom kiselinom bila ≈20 cm2, izra~unato je da je sredwa smrtonosna koncentracija OK za 24 ~asa u ameri~kom ispitivawu bila 0,26 µg po cm2. Jedan mogu}i razlog za o~igledno ve}u toksi~nost u ameri~kom ispitivawu je da je Milani izlo`io varou oksalnoj kiselini tokom 4 ~asa u pore|ewu sa 24 ~asa kod Amerikanaca. Pored toga, italijanska studija je kao eksperimentalni materijal koristila varoe sakupqene iz legla, a Amerikanci su varoe sakupqali sa odraslih p~ela. Razlike izme|u varoa sakupqenih sa odraslih jedinki i onih sa legla bi tako|e mogle da uti~u na rezultate. Me|utim, Amerikanci smatraju da je boqe koristiti varoe sa p~ela za obavqawe eksperimenta sa oksalnom kiselinom, jer kada se primeni u ko{nici, OK ne ubija varoe u leglu. Na~in delovawa oksalne kiseline nije u potpunosti razja{wen. Ameri~ki rezultati sugeri{u da OK mo`e da pokazuje svoje smrtonosno dejstvo na varoe putem kontakta. Oni ne mogu da uspostave pravilo da je deo smrtnosti varoa izazvan izlo`eno{}u isparewima OK. Pretpostavqaju da je smrtnost varoa koja poti~e od izlo`enosti isparewima oksalne kiseline bila minimalna, jer OK ima veoma nisku isparqivost na sobnoj temperaturi (pritisak isparewa <0,001 mmHg na 25 °C; ta~ka topqewa od 101–102 °C) (Merck Index, 1996). Charrière i Imdorf (2002) su zabele`ili da OK pome{ana sa {e}ernim sirupom (2:1) pokazuje boqe efekte protiv varoe nego rastvori sa upola mawe {e}era. Oni su tako|e pokazali da pove}avawe sadr`aja {e}era pove}ava toksi~nost po p~ele. Pored toga, Milani (2001) ukazuje da su saharoza i glicerol sinergisti

Mortalitet medonosnih p~ela kao reakcija na dihidrat OK kada se lokalno primeni na abdomen p~ela u acetonu i mortalitet varoe u staklenim bo~icama Mortalitet n Slope±SE LD10 (95% CL) LD50 (95% CL) LD90 (95% CL) P~ela 280 2,87±0,54 564,05 (95,22–877,92) 1 575,85 (1 087,44–2 962,72) 4 302,6 (2 541,78–48 848,75) 24 h 280 3,96±0,54 176,68 (120,36–225,44) 372,01 (306,78–439,88) 783,27 (643,5–1 042,56) 48 h Varoa 320 2,28±0,35 1,4 (0,63–2,26) 5,12 (3,47–7,0) 18,69 (13,14–31,7) 24 h LD vrednosti za medonosne p~ele su u mikrogramima po p~eli LD vrednosti za varoe su u mikrogramima po bo~ici

χ2
6,42 3,95 1,85

28

P^ELAR, januar 2007.

U PRAKSI
Iako dru{tva krawske rase imaju mawu snagu od italijanskih, pa ih u novembru u ko{nicama ima oko 20 hiqada prose~no (a mo`e i mnogo, mnogo vi{e, samo re|e, ali tako|e mo`e i mawe), doza koju mi dajemo takvom p~eliwem dru{tvu nikako ne prelazi 40 ml preporu~enog rastvora ({to predstavqa vrednost do koje se stigne kad p~elar ne primeni propisanu dozu od 5 ml po punoj ulici p~ela, ve} je prekora~i) koji u sebi sadr`i 1,4 g dihidrata oksalne kiseline, ili 70 µg po p~eli, {to je i daqe zna~ajno mawe od proklamovane i tako bezbedne granice od 100 µg.
Urednik

oksalne kiseline pod laboratorijskim uslovima (poma`u delovawe OK), zbog sposobnosti saharoze „da oksalnu kiselinu u~ini higroskopnijom“. Mogu}e je da rastvor {e}ernog sirupa boqe priawa na p~ele, pa tako pove}ava izlo`enost varoa oksalnoj kiselini. Doze od 400, 800, 1 600 i 2 000 µg po p~eli primewene u kona~nom eksperimentu potpuno su pokrile abdomen p~ela kristalima

OK. Pored toga, doza od 2 000 µg po p~eli koja je primewena sa 10 µmikrolitara acetona je potpuno natopila p~ele sa malo oticawa. Ameri~ki rezultati ukazuju da je gotovo nemogu}e 100% ubiti populaciju odraslih p~ela u roku od 24 ~asa lokalnom primenom OK u acetonu. Zakqu~uju da oksalna kiselina ima relativno malu akutnu otrovnost za p~ele. Tipi~no dru{tvo medonosne p~ele u severnom delu centralnog regiona SAD-a u novembru ima populaciju od 35 000 odraslih p~ela (neobjavqeni podaci). Prema Kanadskom protokolu (Special Supplement, 2005), p~elar mo`e da primeni maksimum 2 g OK po ko{nici za tretman protiv varoe (nakapavawem ili isparavawem). Kona~ne doze OK po p~eli bi imale maksimalnu vrednost od 57,1 µg (2 000 000 µg OK na 35 000 p~ela). Rezultati iz eksperimenta o akutnoj izlo`enosti ukazuju da je 57,1 µg po p~eli zna~ajno ispod LD10 za 48 sati (176,68 µg po p~eli). Ameri~ki rezultati su pokazali da su sve p~ele dozirane sa 2 000, 1 600, 800 ili 400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata. P~ele koje su bile izlo`ene dozi od 100 µg OK po p~eli su pre`ivele du`e od 72 sata i sve je bilo sli~no kontrolnom tretmanu. Ameri~ki rezultati se mawe ili vi{e poklapaju sa preporu~enom dozom dihidrata OK po ko{nici (2 g), zato {to doza od 100 µg OK po p~eli u ameri~kim eksperimentima nije izazvala zna~ajniju smrtnost, a preporu~enih 57,1 µg po p~eli je znatno ispod te, i tako ve} bezbedne, granice.

KOJA DOZA OKSALNE KISELINE UBIJA VAROU?
U datom tekstu se ne vidi koja doza oksalne kiseline ubija jednu varou, pa da poku{amo sami da je izra~unamo. Ciq istra`iva~a je verovatno bio da na bo~icama naprave odgovaraju}i sloj oksalne kiseline, {to je adekvatno sloju koji se stvori na p~elama na kojima su varoe tokom zime. U bo~icu je stavqeno 10 varoa, a povr{ina bo~ice sa unutra{we strane je 20 cm2. Po{to je utvr|eno da na 10 varoa smrtno deluje doza od 5,12 µg po bo~ici, a povr{ina varoe je pribli`no 0,03 cm2, prora~unom se utvr|uje da na tu povr{inu deluje doza oksalne kiseline od 0,0077 µg. Ta doza, koja ubija varou, je ~ak 12 987 puta mawa od doze od 100 µg koja je bezbedna za jednu p~elu! Me|utim, Antonio Nanetti je u Aleksincu jula 2006. preneo podatke o eksperimentu tretirawa radioaktivnom oksalnom kiselinom. Nakon tretmana je opala varoa izlo`ena snimawu gde je utvr|eno da u woj nema oksalne kiseline, ve} da se ona nalazi samo na wenim „stopalima“ i na obodima wene leve i desne strane. Kada se i to uzme u obzir, proizlazi da oksalna kiselina deluje na mnogo mawoj povr{ini od ovde prora~unate, pa bi bilo logi~no zakqu~iti da je smrtna doza za varou i mnogo mawa. Mi ne mo`emo ovde doneti kona~an i adekvatan sud, jer ne raspola`emo svim potrebnim ulaznim podacima. Taj posao se mora prepustiti nau~nicima, koji se do sada nisu usudili da direktno utvrde smrtnu dozu za varou, ve} idu posrednim putem.
Milan Jovanovi}, Rodoqub @ivadinovi}

P^ELAR, januar 2007.

29

Ro|en je 1961. godine. P~elarstvom se bavi profesionalno od 2000. godine. In`ewer je agronomije. P~elari sa 200 LR ko{nica, proizvodi matice i rojeve.

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITI

P^ELAR PROFESIONALAC
U dana{we vreme, kada se sve vi{e govori o profitabilnosti p~elarewa i o enormnim zaradama p~elara (ide se dotle da pojedini predava~i „p~elari“ na svojim predavawima svrstavaju p~elarstvo u najprofitabilniji biznis u Srbiji), smatram se prozvanim da iznesem svoje vi|ewe ekonomske opravdanosti ove grane poqoprivrede. Otac se bavio p~elarstvom i pre mog ro|ewa, a ja od momenta kada sam fizi~ki mogao da po~nem da privre|ujem na p~eliwaku. Od 1978. svoj p~eliwak selimo na tri pa{e. Od 1983, po zavr{etku {kolovawa i usled nemogu}nosti zaposlewa, po~iwem aktivnije da se bavim p~elarstvom koje je u to vreme na{em poqoprivrednom doma}instvu donosilo solidne prihode. Od 1985. sam pravim ko{nice. Od 1986. po~iwem da odgajam prve matice za svoje potrebe. Uz mnogo odricawa i `rtvovawa sebe i svoje porodice, od 2000. godine imam p~eliwak od 200 ko{nica i po~iwem profesionalno da se bavim p~elarstvom. Tokom 2001. godine shvatam da tro{kove p~eliwaka u sezoni ne mogu da finansiram sa medom u buradima, ve} samo gotovim novcem, pa odlu~ujem da krenem u komercijalno odgajawe matica. Krajem pro{le 2006. godine shvatam da svoju porodicu ne mogu da izdr`avam sa ovim brojem ko{nica. Svako pro{irewe iziskuje velika sredstva i bar jednog radnika, {to moje p~elarsko doma}instvo ne mo`e finansijski da podnese. Godinama vodim dnevnik i kwigovodstvo svog p~eliwaka, pa }u vam izneti tro{kove po ko{nici za godinu dana na p~eliwaku od 200 ko{nica. Smatram da je ovaj broj maksi30

Dragorad Kova~evi} 15355 Crna Bara (kod Bogati}a) (063) 8426-187 (064) 490-44-95

mum koji mogu da opslu`e dva radnika, u ovom slu~aju supruga i ja.

Rashodi
Godi{wa amortizacija jedne ko{nice je 4 evra, jer je wena cena 40 evra. Pri intenzivnoj seobi (4 godi{we), radni vek ko{nice je 10 godina, nekih delova i mawe (podwa~a 4 do 6 godina). Tro{kovi seobe za p~eliwak od 200 ko{nica iznose 1 200 evra za ~etiri pa{e. Cena prevoza je ona koju meni napla}uje prevoznik. I ako posedujete svoj kamion, cena nije znatno mawa, kad uzmete u obzir tro{kove registracije, odr`avawa i amortizacije. Svakom p~elaru profesionalcu automobil je osnovno sredstvo za rad. Moja Zastava 101 se 90% koristi u p~elarske svrhe. Novo Zastavino vozilo ko{ta oko 4 500 evra, a 90% wegove cene je 4 050 evra. Uzmimo 10 godina za wegov radni vek, {to po ko{nici iznosi najmawe 2 evra. Registracija i odr`avawe automobila godi{we optere}uje svaku ko{nicu sa jo{ najmawe po 2 evra. Utro{eni benzin me ove godine staje 85 000 dinara, {to je oko 1 000 evra, te to

P^ELAR, januar 2007.

optere}uje svaku ko{nicu sa 5 evra. U savremenom p~elarewu neophodan vam je i {e}er, 10 kg po ko{nici. Trenutna cena {e}era je oko 70 dinara, {to svaku ko{nicu optereti sa 8,5 evra. Zbog odgajawa matica redovno koristim fumagilin (1 evro po dru{tvu). Za suzbijawe varoe je potreban jo{ oko 1 evro, {to je ukupno 2 evra i to je minimalna suma, jer ako koristite neke novije preparate, cena vrtoglavo raste. Na sve navedene tro{kove, koji ukupno iznose 31 evro, treba dodati bar jednu solidnu centrifugu i otklapa~, ambala`u (kante, burad) za med. Imaju}i u vidu kako se med prodaje, otkupqiva~i vam na 10 tona meda godi{we zagube ambala`u bar za 500 kg. Najskupqa stavka koju nisam ura~unao su zgrade i magacini. Sve ove stavke nisam obra~unao jer nisam stru~an da im odredim vrstu i radni vek, te to prepu{tam vama da sami uradite za svoje uslove. Mnogi }e re}i da sam preterao. I to }e re}i oni koji rade u dobrim firmama, poseduju 50 do 60 ko{nica i sav med prodaju u tim istim firmama po dobrim cenama. Ti p~elari i zastupaju tezu da je p~elarstvo najunosniji biznis. Zato ih ja ovom prilikom pozivam da napuste posao i okrenu se profesionalnom p~elarewu, pa da onda govore o profitabilnosti. Sa druge strane, mnogi profesionalci }e mi zameriti da nisam obra~unao sve tro{kove, i to je ta~no. Posedujem kompletno kwigovodstvo p~eliwaka za posledwih 6 godina, ali smatram da bi to bilo zamorno za ~itaoce. Sada da vidimo koliko smo zaradili!

Prihodi
Dvadesetogodi{wi prose~ni prinos na mom p~eliwaku je 34 kg. Neko }e re}i da je mali. Bilo je godina kada sam vrcao i 140 kg

po ko{nici (1993), ali i 3 godine u kojima se centrifuga nije okrenula. Cena meda na veliko na na{em tr`i{tu je 100 dinara mada ga trenutno niko ne kupuje, ili oko 1,2 evra s obzirom na ~esta varirawa kursa. To iznosi 40,8 evra prihoda po ko{nici za med. Po{to me je jedna ko{nica ko{tala najmawe 31 evro, a od meda sam prihodovao 40,8 evra, zarada je 9,8 evra po ko{nici. Me|utim, po{to veliki broj stavki nisam ura~unao u tro{kove, verovatno da po ovoj ceni p~eliwak profesionalca od 200 ko{nica nema dobiti! Neko }e re}i da odgajam matice i rojeve i da tu imam velike prihode. U proizvodwu matica anga`ujem 60 dru{tava, koja u prose~noj godini uz solidnu cenu meda mogu doneti iste prihode kao i u odgajawu matica, i to uz mnogo mawu muku i obaveze. Jedina prednost u odgajawu matica je gotov novac kojim mo`ete da finansirate sezonske tro{kove. Proizvodwa rojeva izgleda druga~ije. Rojevi nakon bagremove pa{e dolaze mi kao vi{ak koji je dobro prodati i zaraditi na wima, pod uslovom da se tra`e. Posledwih godina je sve ve}a ponuda, a sve mawa potra`wa. Roj na 5 LR ramova, po mom prora~unu, mene, kao proizvo|a~a, ko{ta 20 evra: – 5 ramova i 5 satnih osnova su 5 evra – med koji ide uz roj je najmawe 3 evra – matica je 5 evra – p~ele su oko 7 evra Ja takav roj prodajem po 25 evra, s tim {to na tih 5 ramova stresem p~ele sa jo{ jednog rama. Smatram da moja zarada za ulo`eni trud treba da iznosi 5 evra po roju. Kada sve to izra~unate i na|ete sebe, a zatim otvorite ~asopis i na|ete mali oglas slede}e sadr`ine: „Vrlo povoqno, rojevi na 5 LR ramova 20 evra“, shvatite da ste proma{ili zanimawe, jer qudi koji ne `ive od p~elarstva ugro`avaju va{ opstanak.

Rezime
Pri~e pojedinih „p~elara“ o enormnim zaradama u p~elarstvu dovele su do toga da pojedini profesori i stru~ni saradnici svim raspolo`ivim sredstvima poku{avaju da se ugrade u te basnoslovne sume, ne shvataju}i koliko smo mi profesionalci siroma{ni. 31

Mukotrpno. Deo p~eliwaka Tome Radivojevi}a iz Kwa`evca

P^ELAR, januar 2007.

@ivotopis prote Stevana Dimitrijevi}a pokazuje kako treba `iveti. Raditi, stvarati, ostavqati primer i znawe generacijama koje dolaze. Da je svaki stoti ~ovek nalik protiv Stevi, svet bi verovatno li~io na raj.

ZABORAVQENO TRUDOQUBQE PROTE

STEVANA M. DIMITRIJEVI]A
Zorica Pele{, kwi`evnik i nau~noistra`iva~ki radnik Ul. Obalskih radnika br. 17, stan 36, 11159 Beograd (011) 2546-166, (063) 1643-338

Zahvaquju}i Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, polako se otvaraju stranice zaborava, na kojima je upisano i ime protojereja stavrofora doktora Stevana M. Dimitrijevi}a, velikog p~elara o kome se u na{im p~elarskim krugovima ne zna skoro ni{ta. Istra`uju}i wegovu bogatu zaostav{tinu u ovom Arhivu, prona{la sam pismo Srpskog p~elarskog dru{tva od 4. maja 1900. godine kojim se prota Stevan obave{tava da ga je SPD izabralo za svog redovnog ~lana na svom II godi{wem zboru 16. aprila, cene}i wegov rad na unapre|ewu p~elarstva, ali ga i mole da se {to pre primi ~lanskog uloga i po{aqe ga dru{tvenoj blagajni. Prota Stevan je u to vreme bio rektor ~uvene Bogoslovsko-u~iteqske {kole u Prizrenu u koju je do{ao po zavr{etku Kijevske duhovne akademije po~etkom {kolske 1899. godine, polo`iv{i prethodno u Beogradu 3. maja profesorski ispit. Tema wegovog profesorskog ispita bila je „Sve{tenik i poqska privreda“ u okviru koje je on dao veoma interesantno izlagawe o p~elarstvu, obra}aju}i se maturantima Beogradske bogoslovije, budu}im sve{tenicima. Prvo ih je podsetio da je srpsko sve{tenstvo uvek smatralo za svoj poziv da usmeno i pismeno u~i narod privredi. Nije sramota, rekao je daqe u svom izlagawu, niti }e sve{tenik uniziti svoj ~in ako 32

uredi sebi p~eliwak. Koliko tek tema daje sve{teniku p~ela i wen `ivot, koje mogu da poslu`e kao predmet razgovora sa parohijanima. Vredno}a p~eliwa, rad u ko{nici, ~isto}a, pokornost, po{tovawe i ~uvawe starijeg, najstro`ija podela rada, pa i ~i{}ewe trutova – sve su to vrline, na koje mo`e da se nadove`e i o~igledno primeni mnoga pastirska pouka sve{tenikova. Kao {to je govorio da odlazak u crkvu upitomquje narod, isto tako je govorio i da rad u p~eliwaku opitomquje i samog sve{tenika, jer je i sve{teniku posle te{kih umnih napora bilo potrebno odahnuti du{om. Interesantno je kako je on tada pitao mla|e bogoslove gde bi bilo najboqe za sve{tenika da iskoristi svoje vreme odmora: „Da li u smrdqivoj i duvanskim dimom zaobla~enoj kavani, gde na{a inteligencija u dangubi od`ivquje svoj vek, i ubijaju}i zdravqe i stawe svoje, onesposobqava i duh svoj za stvaran rad; o}e li da tra`i odmora u kartama i dominama ili u praznom }askawu, koje je obi~no predmet poni`avawa bli`wih i razvijawa poroka rekla-kazala. Ne, nije tamo mesto utvr|enom pastiru. U vrtu, u vo}waku, kod p~ela – tamo on mora da provodi ~asove odmora, te da po primeru apostola predwa~i drugima u vredno}i, da odr`ava i bogati zdravqe, i najzad, da popravqa svoje materijalno stawe, te da ne mora i}i putem ve}ine inteligencije, P^ELAR, januar 2007.

koja naj~e{}e na ra~un usta svoje dece i nasu{nih doma}ih potreba podmiruje kavanski buxet, i u badavisawu ne mo`e da se na`ali na te{ku slu`bu, a malu platu, sa ~ega smo svi mi i u poslovicu u{li“. Svoje tvrdwe da rad u p~eliwaku odr`ava zdravqe, popravqa materijalno stawe i u{te|uje svakom sve{teniku i kafanske tro{kove, potkrepio je tada jednom interesantnom pri~om o odli~nom p~elaru i sve{teniku, Milo{u Markovi}u iz Obrenovca, koji mu je 1896. ispri~ao svoju p~elarsku pri~u: „Dok se nisam po~eo baviti p~elarstvom, nije mi doktor izlazio iz ku}e, a kada sam napunio ku}u medom i dajem deci da ga koliko o}e i kad o}e jedu, ja sam se i sa apotekom razrodio. Sem ovoga i sem znatne materijalne koristi koju imam od prodatog meda i voska, p~ele mi u{te|uju i kavanski tro{ak. Kao svuda, tako je i u Obrenovcu primqeno, da se u kavanama sastajemo s prijateqima i poznanicima radi dogovora i posla da nam se ne bi pripisalo da smo nesuvremeni i da nismo za dru{tvo. To ~ini, te je dnevni kavanski tro{ak najmawe jedan dinar. Me|utim, u razmno`enom avanluku ima leti tako mnogo zanimqivog i interesantnog posla i to ba{ u ono doba, kad se ide na fatalno pivo, da se odu{evqeni p~elar ne bi udaqio iz kruga svog kovanluka ni za kakvo blago, a kamoli za nekoliko gutqaja gorkog piva, koje se ~esto puta iz mode i nekog reda mr{}ewem i bez svakog apetita pije. Kad bi se dakle uzela u ra~un i ova kavanska u{teda za vreme p~eliwe sezone koja traje nekoliko meseci, onda ta jadna, ako i slabija od ostalih, okolnost treba da svakog sve{tenika sprijateqi s vrednom p~elom“.

do{ao u Prizren za rektora Bogoslovskou~iteqske {kole 1899. pokazao je sve svoje ume}e, ne samo kao rektor i profesor, nego kao pravi narodni u~iteq izgradiv{i prelep vo}wak, vinograd, povrtwak, vrt i veliki p~eliwak. Wegov veliki trud oko unapre|ewa poqoprivrede zapazilo je Prvo srpsko poqoprivredno dru{tvo iz Beograda, primiv{i ga za svog ~lana, a ne{to kasnije i Srpsko p~elarsko dru{tvo.

Sveti vladika Nikolaj Velimirovi} u~enik prote Steve
Wegov u~enik sveti vladika Nikolaj Velimirovi}, koji ga je nazvao „An|eo Bo`ji za ju`nu Srbiju“, pi{u}i o wegovom trudu, uporedio ga je s p~elom: „Prota Steva je sam po sebi kao karakter nesumwivo jedna velika i originalna li~nost u srpskom narodu ovog stole}a. Radio je mnogo za dobro Hilandara. Pripremao je srpski narod za oslobodila~ki rat 1912. godine. Na wega se oslawala srpska vlada u Beogradu vi{e nego na svoje konzule. Trudoqubqe prote Steve prosto ne podle`e opisu kao ni trudoqubqe p~ele. Te{ko je re}i na kom se on poqu vi{e trudio: crkvenom, nacionalnom, prosvetnom ili kulturnom“. Na kraju ovog na{eg podse}awa na protu Stevu Dimitrijevi}a, ~ije ime nosi danas Tehni~ka {kola u Aleksincu, kao i jedna ulica u istom gradu, dajemo wegov kra}i `ivotopis.

@ivotopis
Prota Steva je ro|en u Aleksincu 1866. godine, gde je po~eo {kolovawe, koje je nastavio u Beogradu u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a potom je zavr{io Beogradsku bogosloviju i bio u~iteq. Radio je kao pisar Duhovnog suda u Ni{u i u isto vreme predavao veronauku u ni{koj gimnaziji, u kojoj je tada radio i Stevan Sremac. Odlazi 1894. godine na studije u Kijevsku Duhovnu akademiju. Po povratku iz Rusije postaje rektor Bogoslovsko-u~iteqske {kole u Prizrenu 1899. gde je „od jednog pustog kamenitog mesta obrazovan {kolski vrt, vinograd i vo}wak, na|ena i dovedena voda, sve gotovo snagom i radom u~enika“ potpuno promenio izgled okoline. U svojim se}awima na te dane prota Steva je posebno 33

Prota i p~ele
Protu Stevu je s p~elom sprijateqio wegov otac Mijalko, poreklom iz Kratova, kao i vredna majka Mladena (Dena), rodom iz Soko Bawe. Oni su kao izvrsni vo}ari i vinogradari kod svog sina razvili i veliku qubav prema p~elarstvu, koju je on posle svr{ene Beogradske bogoslovije, rade}i kao u~iteq u selima Dorosava kod Lazarevca, U{}e kod Obrenovca i u manastiru Sveti Stefan u Lipovcu kod Aleksinca, prenosio i na svoje |ake i na ostalo seosko stanovni{tvo. A kada je P^ELAR, januar 2007.

naglasio da „u svim ovim poduhvatima i kod nastavnika i u~enika paralisao je zamornost nacionalni duh i te`wa da Srbin dobije ono {to drugi nemaju, da srpska {kola bude u svemu obrazac, a wen vrt u moru zadivqenosti da postane oaza kulture i lepote. Ovo su im priznavali i svi posetioci inoverci i inoplemenici, koji su ~esto ponavqali, pa me|u wima i fratri katoli~ki i oficiri turski, {kolovani u Nema~koj, da rado dolaze u Bogosloviju zato {to se u woj osete da su u Evropi“. U Prizrenu je prota Steva osnovao i prvu banku pod pla{tom Fonda crkve Svetog \or|a. U Bogosloviji je organizovao analfabetski kurs i prazni~nu Trgova~ko-zanatlijsku {kolu za omladinu Prizrena. Godine 1903. odlazi u Beograd za profesora veronauke u Beogradsku bogosloviju, a 1904. u Skopqu postaje direktor Srpske gimnazije i U~iteqske {kole u kojima je u to vreme radio na{ poznati kwi`evnik Petar Ko~i}. Iz Skopqa odlazi na Hilandar i od 1906. do 1910. radi kao referent za hilandarska pitawa u Generalnom konzulatu Kraqevine Srbije u Solunu. U januaru 1906. na Hilandaru otvara {kolu za na{e monahe. U Prizren se vra}a na mesto rektora ponovo 1911. godine, a tu ga je zatekao i Prvi svetski rat kada su ga Bugari uhapsili i odveli u zato~eni{tvo. Iz logora se vra}a krajem 1918. godine i ve} po~etkom 1919. godine obnavqa rad Prizrenske bogoslovije, a 1920. odlazi u

Beograd gde postavqa kamen temeqac Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i postaje wegov prvi dekan, kao i profesor Istorije Srpske pravoslavne crkve. U martu 1936. postaje prvi po~asni doktor Beogradskog univerziteta bogoslovske struke, a u maju iste godine odlazi u penziju. Ukazom gr~kog kraqa \or|a II, 9. aprila 1937. godine je progla{en po~asnim doktorom Atinskog univerziteta. Pomenimo i protino humano anga`ovawe u Rusiji posle Oktobarske revolucije. Wegovo `ivotno delo ipak je posve}eno prou~avawu vekovnih srpskoruskih duhovnih i politi~kih veza. U Srpskoj Kraqevskoj Akademiji izabran je 1922. za ~lana Etnografskog odbora, a komunisti~ke vlasti su ga 1947. postavile za ~lana novoosnovanog Istorijskog instituta Srpske akademije nauka. Jedan je od utemeqiva~a Hrama Svetog Save na Vra~aru, a predsednik Dru{tva Sveti Sava je bio 20 godina. Bio je veliki darodavac Narodnog i Etnografskog muzeja, kao i Nacionalne biblioteke, urednik vesnika Srpske Pravoslavne Crkve, napisao je dosta radova, koje je objavila i SKA. U rodnom Aleksincu je podigao spomen crkvu. Bio je profesor ~etvorice srpskih patrijarha: Varnave, Gavrila Do`i}a, Germana i sada{weg patrijarha Pavla. Odlikovan je 23 puta od dinastije Obrenovi}a, Kara|or|evi}a, Srpske Pravoslavne Crkve i mnogih drugih. Umro je 24. novembra 1953. godine.

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a odr`ane 18. novembra 2006.
Donete su slede}e odluke: u P~elaru }e se objaviti obrazac tabele za u~lawivawe u SPOS; stru~na slu`ba SPOS-a }e u roku od 3 do 7 dana pru`ati informacije ~lanovima IO, uredniku P~elara, komisijama SPOS-a i ostalim ~lanovima SPOS-a iz oblasti wihove nadle`nosti, a uz odobrewe IO; na osnovu tendera, usvaja se najpovoqnija ponuda Kolor Presa iz Lapova za {tampawe P~elara, dok su druge {tamparije ponudile ili vi{u cenu ili nepotpunu dokumentaciju; Kolor Pres treba da od{tampa rokovnike za IO; zadr`ava se porodi~na ~lanarina u SPOS-u po ceni od 200 dinara bez dobijawa ~asopisa za p~elare koji `ive na istoj adresi, ali ti ~lanovi ne uti~u na pove}awe kvota za delegate na Skup{tini; dozvoqava se reklamirawe na naslovnoj strani P~elara po ceni od 5 000 dinara po cm2, ali oglas ne mo`e biti mawi od 4 cm2 ni ve}i od 6 cm2; u Izdava~ki savet P~elara bira se prof. dr Zoran Stanimirovi}; usvojene su izmene i dopune Poslovnika o radu IO; usvojen je izve{taj Komisije za priznawa uz dopune; Nata{i Rwak se produ`uje radni odnos u SPOS-u pod istim uslovima; na osnovu `albe Gorana Pavlovi}a iz Prijepoqa zbog uginu}a p~ela usled ishrane neadekvatnom hranom, savetuje mu se da se obrati sudu; na osnovu pisma Marka Stanojevi}a, isti se zadu`uje da do 22. XII 2006. prikupi nedospele radove sa III kongresa SPOS-a, kako bi se eventualno planirala sredstva za {tampawe Zbornika radova u 2007. godini; Rajku Pejanovi}u }e se isplatiti honorar po redovnoj ceni za tekst objavqen u latini~nom pilot broju P~elara; svaki predava~ SPOS-a je du`an da godi{we odr`i jedno besplatno predavawe po planu IO, a ako odbije, vi{e ne}e mo}i da se prijavi za listu predava~a.

34

P^ELAR, januar 2007.

NA[ PRVI P^ELARSKI BREND
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Prvog dana zime, tj. 22. decembra 2006. Saveti, nezavisno jedan od drugog, godine, mo`da je za nas p~elare nai{ao utvr|uju predlog liste za dodelu prava na prvi dan prole}a. Naime, toga dana u kori{}ewe znaka „Najboqe iz Vojvodine“, a Izvr{nom ve}u Vojvodine dodeqena su tri kona~an predlog liste za dodelu prava na nova sertifikata „Najboqe iz Vojvodine“, kori{}ewe znaka, Savet za standardizaciju a me|u ta tri brenda je i jedan p~elarski, i za{titu intelektualne svojine dostavqa dodeqen na{em poznatom p~elarskom Izvr{nom ve}u AP Vojvodine, kojom zaqubqeniku, Vladimiru Huwadiju iz utvr|uje pravo na kori{}ewe znaka za Petrovaradina, za monoflorni vrcani odre|ene vrste proizvoda. Sem uloge navelipov med. Veliko priznawe za Vladu i denih Saveta, posebnu, veoma zna~ajnu ulogu wegovu suprugu Mariju, ali i za p~elarstvo ima i kontrolna ku}a koja najmawe jednom i p~elare ~itave na{e zemqe. godi{we vr{i kontrolu Bio sam izuzetno sre}an i ispuwenosti propisanih uslova. ponosan {to sam toga dana bio u Akreditovana ku}a je bila prilici da prisustvujem ovom, „Jugoinspekt“ iz Novog Sada. za nas p~elare, va`nom doga|aju. Osnovni kriterijumi za ostvariOdluka o ustanovqewu znaka vawe prava na kori{}ewe znaka „Najboqe iz Vojvodine“ su: 1) Obavezni kriterijumi: objavqena je u Sl. listu AP Vojvodine br. 25/2004, 10/2005. i – proizvod mora da ispuwava 19/2005. i wome se propisuju uslove propisane posebnim uslovi konkursa i na~in dobiPravilnikom, jawa sertifikata. Osnovni ciq – prehrambeni proizvodi projekta „Najboqe iz moraju da zadovoqe zahteve Vojvodine“ jeste podizawe HACCP standarda, Vladimir Huwadi kvaliteta doma}ih proizvoda i – proizvod mora da zadovoqi usluga, kao i promovisawe za{tite dodatne kriterijume koje utvr|uje ekspertsintelektualne svojine. Na taj na~in ki tim za pojedina~ne grupe proizvoda, proizvodi i usluge koji dobijaju pravo na – koli~ina proizvoda mora konstantno kori{}ewe ovog znaka bili bi prepoz- da zadovoqava potrebe tr`i{ta, natqivi i na doma}em i na stranom – proizvod treba da ima profesionalno tr`i{tu. Procedura dobijawa znaka nije dizajniran vizuelni identitet. nimalo jednostavna i ima nekoliko koraka. 2) Dodatni kriterijumi: Nakon raspisivawa konkursa od strane – sertifikovan sistem menaxmenta Pokrajinskog Sekretarijata za privredu, kvalitetom ISO 9001/2001; prispele zahteve razmatraju slede}i – sertifikovan sistem menaxmenta Saveti: za{tite `ivotne sredine ISO 14001; – Savet za standardizaciju i za{titu 3) U izuzetnim slu~ajevima, kada je re~ o intelektualne svojine koji obrazuje specifi~nim vrstama proizvoda, Savet stare{ina pokrajinskog organa uprave mo`e da predlo`i Izvr{nom ve}u AP nadle`nog za poslove privrede, Vojvodine da proizvo|a~ima tih proizvoda, – Savet za kvalitet koji obrazuje dodeli pravo na kori{}ewe znaka, iako ne stare{ina pokrajinskog organa uprave ispuwavaju sve dodatne kriterijume. nadle`nog za poslove nauke i tehnolo{kog Kompletan Pravilnik za p~elarske razvoja, proizvode, saglasno Odluci o ustanovqewu – Savet za ~istiju proizvodwu koji znaka „Najboqe iz Vojvodine“ nije mi u obrazuje stare{ina pokrajinskog organa celosti poznat, ali mi je poznato da su uprave nadle`nog za poslove za{tite wegove odredbe po mnogim zahtevima mnogo `ivotne sredine i odr`ivi razvoj. stro`ije od va`e}eg na{eg Pravilnika o P^ELAR, januar 2007. 35

kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge p~eliwe proizvode, preparate na bazi meda i drugih p~eliwih proizvoda (Sl. list SCG, 45/2003). Tako, na primer, ukupan sadr`aj polena lipe prema prvom Pravilniku („Najboqe iz Vojvodine“) iznosi najmawe 60%, a po drugom Pravilniku svega 25%. U 2006. godini lipa na Fru{koj Gori je veoma slabo medila, mnogi p~elari koji redovno, svake godine sele svoje p~eliwake na lipovu pa{u, ove godine nisu bili na fru{kogorskoj lipi. U razgovoru sa gospodinom Huwadijem, interesovalo me je kako je uspeo da zadovoqi sve uslove iz Pravilnika, a posebno kako je mogu}e da je wegov lipov med u ovoj godini imao ~ak 67% polena lipe. Vladimir Huwadi je u svom prepoznatqivom stilu odgovorio: – Na prvom mestu je rad, veliki rad, na drugom mestu je posedovawe jakih zajednica, na tre}em je dobro poznavawe biologije p~eliwe zajednice i na kraju, sve je bezvredno ako nema{ podr{ku svoje supruge, a ja sam je, hvala Bogu, od svoje Marije uvek imao. – Pa dobro, kolega Vlado, {ta si ti to toliko radio {to smatra{ da drugi p~elari nisu hteli, znali ili smeli raditi na lipovoj pa{i? – Na po~etku lipove pa{e, sav med sam izvrcao i iz medi{ta i iz plodi{ta, tj. ostavio sam p~eliwu zajednicu na „suvo“. – Hazarderski potez, ka`em ja, ali {ta

bi se desilo da je lipova pa{a sasvim omanula, da nije bilo uop{te unosa? – Da bih bio siguran u ispuwavawe uslova kvaliteta za projekat „Najboqe iz Vojvodine“ morao sam da rizikujem. Da je sasvim omanula lipova pa{a, bilo bi velikih problema, ni prihrawivawe ne bi spasilo moje p~ele, pojele bi same sebe i zna~ajan broj zajednica bih izgubio, to sam znao unapred, ali „ko hazardira –profitira“. Vladimir jo{ napomiwe koliko mu je puta dolazila u posetu kontrolna organizacija „Jugoinspekt“, ali i ukazuje na ~iwenicu da je kontrola prisustva lipovog polena na po~etku pa{e iznosila ~ak 85%, ali da je pri kraju pa{e kada su svi p~elari ve} oti{li na suncokretovu pa{u, zbog neo~ekivanog unosa lipove medqike, ukupan sadr`aj polena bio smawen na 67%. Kolega Vladimire, bravo! Nadam se da }e ti na ovom laskavom, u nas prvom priznawu ovakve vrste, ~estitati svi p~elari Srbije. Ube|en sam da je ovo zna~ajan korak napred za p~elarstvo ne samo AP Vojvodine, ve} i ~itave Republike Srbije. Verujem da }e ovakav lipov med kudikamo lak{e na}i put do kupaca ne samo u Srbiji, ve} i do kupaca na inostranom tr`i{tu. Nadam se da }e ova akcija Izvr{nog ve}a Vojvodine biti signal i za Vladu Srbije za eventualno ustanovqewe brenda „Srpski bagrem“.

POZIV NA SKUP[TINU BUP-a
BUP organizuje Redovnu godi{wu Skup{tinu 3. II 2007. u 10 sati u sali Rudarskogeolo{kog fakulteta u Beogradu. Pozivaju se ~lanovi da do|u na Skup{tinu i da se do tada na telefon 011/3444-624 informi{u o dnevnom redu i materijal li~no podignu.

POZIV NA PREDAVAWE O APIGUARD-u
10. III 2007. godine u sali Rudarsko-geolo{kog fakulteta u 10 sati, predavawe na temu „Jo{ odlu~nije protiv varoe novim preparatom Apiguard“ odr`a}e dr med. Rodoqub @ivadinovi}. Pozivaju se p~elari Beograda i okoline da prisustvuju ovom predavawu kako bi se detaqno upoznali sa ovim novim preparatom za suzbijawe varoe.
Priprema: Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR

Prvu polovinu januara karakterisa}e hladno vreme, ali bez ekstremnih mrazeva i sa obilnim padavinama. Jutarwe temperature kreta}e se oko –4 °C, dok }e maksimalna dnevna dosezati +4 °C. Ovaj period obilova}e padavinama, uglavnom susne`ica i sneg, a u toplijim danima ki{a. Polovinom meseca se o~ekuje pojava prvih ledenih dana sa temperaturama koje ne}e prelaziti nulti podeqak. Prvi talasi znatno hladnijeg vremena nai}i }e po~etkom druge polovine meseca, dok se prodori vrlo hladnog vazduha predvi|aju tokom druge i tre}e dekade, da bi pred kraj meseca do{lo da blagog otopqewa.

36

P^ELAR, januar 2007.

Nova kwiga

P^ELARSTVO
Na{ najve}i i u svetu najpoznatiji p~elarski stru~wak svih vremena, prof. dr Jovan Kulin~evi}, izdao je novu kwigu „P~elarstvo“. Nakon tri klasi~na reprinta, ova kwiga predstavqa peto, zna~ajno dopuweno i izmeweno izdawe ove wegove ~uvene kwige, oboga}eno novim sadr`ajima i saznawima iz p~elarske prakse i nauke. Iako sam kwigu dobio od profesora jo{ pre par meseci, nisam nalazio vremena da joj se posvetim, pa zato nisam mogao da vam je prezentujem. Jer, profesorovi tekstovi zahtevaju punu koncentraciju sa jedne strane, a sa druge strane, u wima svaka re~ ima svoje zna~ewe i mora joj se posvetiti maksimalna pa`wa. Kona~no, po~eo sam da ~itam kwigu, tj. delove kwige kojima je ona dopuwena u odnosu na prethodno izdawe. I odu{evio sam se vrhunskom jednostavno{}u koju zahteva najneobrazovaniji p~elar ~italac ali, u isto vreme, i vrhunskom stru~no{}u zasnovanom na najnovijim referencama, koja pokazuje da profesor svojim uvek opreznim i razlo`nim razmi{qawima ide ispred svog vremena. Profesor se potrudio i skoro svako poglavqe mawe ili vi{e dopunio. Naro~itu pa`wu je posvetio novinama u selekciji p~ela i odgajawu matica uz prikaz kompletne metode wegovog rada u Apicentru na ovim poslovima. Dati su i iscrpni podaci o virusima p~ela. Tu je i potpuno novo poglavqe o organskom p~elarewu. Posebna pa`wa poklowena je tehnici p~elarewa, u koju su ukqu~ene sve one najva`nije operacije koje se obavqaju na p~eliwacima, kako u prakti~nim zahvatima po~etnika, tako i ve} iskusnih p~elara. Kratak pregled radova na p~eliwacima po mesecima namewen je po~etnicima i onima koji nisu spremni ili nemaju vremena za ~itawe detaqnijih izlagawa. Onim p~elarima koji rade sa velikim brojem dru{tava posve}eno je poglavqe o organizaciji proizvodwe meda na ve}im p~eliwacima. Poseban naglasak dat je pripremi dru{tava za iskori{}avawe glavne pa{e. Jedno od najva`nijih i najobimnijih poglavqa bavi se problemom p~eliwih bolesti. Nije propu{teno ni da se daju recepture za izradu raznih kozmeti~kih preparata na bazi p~eliwih proizvoda koji mogu da uve}aju buxet p~elara. Kwiga ima 322 strane B5 formata. U svakom slu~aju, treba re}i da nijedna p~elarska ku}a ne sme biti bez ove kwige, ako iole dr`i do sebe i svog znawa. Korisni telefon je: 011/397-4540.
Urednik

Nova kwiga

GOSPO\ICA P^ELICA
Iz {tampe je iza{la izuzetna zbirka pesama o p~eli, autora Du{anke Boji~i} iz Beograda. Ova odli~no ilustrovana kwiga, prepuna kolornih crte`a iz p~eliweg `ivota, pleni ve} na prvi pogled. Pesmama }e biti odu{evqeni i deca i odrasli, jer se vidi da su tako lako napisane, od srca. Stihovi se lepe jedan za drugi kao med za nepce i slade na{ um, oslabeo od monotone svakodnevice prepune zgrada, automobila i smrknutih qudi. Ako ste umorni i neveseli, uzmite ovu kwigu, idite u prirodu, na p~eliwake i pro~itaje sve ove divne pesme va{im unucima. Bi}e vam zahvalni i sigurno }e odrasti u boqe qude. Korisni telefon je: 011/3236-746 Urednik P^ELAR, januar 2007. 37

UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU TEKSTOVA
– Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru (po{aqite ih na disketi ili CD-u, autori iz Srbije treba da koriste po mogu}stvu }irili~ni font, recimo Cir Times, najboqe u WORD-u ili QUARKXPRESS-u, bilo koja verzija), ali ako ne raspola`ete takvim tehni~kim mogu}nostima, primamo i rukopise i sve druge mogu}e digitalne zapise. Radove {aqite na adresu urednika ili ~asopisa ili na e-mail: rodoljubz@ptt.yu. Ako ne dobijete e-mail odgovor od urednika da je tekst stigao, smatrajte da ga niste ni poslali; – Trudite se da pi{ete kra}e i konkretnije tekstove. Du`i tekstovi }e se u ~asopisu objavqivati samo izuzetno; – Fotografije {aqite iskqu~ivo po{tom. Ako fotografije imate u elektronskom obliku, {aqite ih na CD-u, nikako putem elektronske po{te (internetom); – Tekstovi, fotografije, diskete i kompakt diskovi se ne vra}aju; – Na pole|ini fotografije obavezno napi{ite ime i prezime autora, adresu i telefon, mesto i vreme fotografisawa; – Uz rad obavezno po{aqite va{u fotografiju u koloru skorijeg datuma, punu adresu i telefon, i kratku p~elarsku biografiju u 4–5 re~enica (ta~an datum ro|ewa, profesija, od kada p~elarite, kojim tipom ko{nica i sli~no). Svaki ~lanak bi}e propra}en fotografijom autora, a prvi u godini i biografijom; – Radove i oglase {aqite najkasnije do 10. u mesecu za naredni mesec; – Ako tekst {aqete P~elaru, nemojte ga slati drugim ~asopisima dok ne bude objavqen ili dobijete informaciju da ne}e biti objavqen; – Broj re~i za priloge u rubrikama Skupovi i reporta`e i IN MEMORIAM je ograni~en (osim ako urednik zbog posebnog zna~aja i po prethodnom dogovoru odobri druga~ije): 130 re~i (za skupove sa lokalnim zna~ajem), 200 re~i (za skupove sa pokrajinskim ili regionalnim zna~ajem), 300 re~i (za dr`avne skupove) i 50 re~i za IN MEMORIAM. Tekstovi koji imaju ve}i broj re~i ne}e se objavqivati dok ih autor ne skrati. Preporu~ujemo da za pisawe ovih tekstova koristite kompjuterski program WORD koji ima opciju brojawa re~i. U suprotnom vas molimo da re~i sami izbrojite; – Ne}e se objavqivati napisi kojima je iskqu~iva svrha kritika nekog ve} {tampanog teksta. Oni koji imaju druga~ije mi{qewe, neka napi{u tekst na istu temu; – Redakcija zadr`ava pravo da vr{i skra}ewa ili doterivawa tekstova.

UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU OGLASA
– Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikom objavqivawa uslovqenih slawem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog faksom, a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne mo`e ponoviti. U slu~aju dostavqawa pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u narednom broju; – Za iznete tvrdwe u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec (ili 38 mesece) upla}ujete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec oglas, on ne}e biti objavqen; – Oglas se mo`e uplatiti do godinu dana unapred; – Za objavqivawe oglasa tokom najmawe 6 meseci, odobrava se popust od 25% (osim za osminu strane); – Naknada za objavqivawe oglasa se upla}uje iskqu~ivo unapred. Po dobijawu profakture, rok pla}awa je 15 dana; – Dinarske uplate se vr{e na ra~un SPOS-a 160–17806–08, a devizne na devizni ra~un: P^ELAR, januar 2007.

BANCA INTESA INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN EUR 56: Intermediary: BCITITMM BANCA INTESA SPA (FORMERLY INTESABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY) MILANO, ITALY 57: Account with institution: DBDBCSBG BANCA INTESA AD, BEOGRAD MILENTIJA POPOVI]A 7B BEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA 59: Beneficiary: /CS73160005080000751572 SAVEZ P^ELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE – Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim tekstom oglasa i po{aqite na adresu SPOS-a (SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do 10. u mesecu za naredni mesec). Oglasi poslati

faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e{}e ne~itki. Oglasi dostavqeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir; – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovoqnom uplatom ne}e se objavqivati. Broji se svaka re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~; – U slu~aju objavqivawa pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovqen u mesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne mo`e se ostvariti; – Ogla{iva~ koji {aqe oglas za osminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kompletno grafi~ko re{ewe oglasa. Ako to ne u~ini, objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Ogla{iva~ mo`e da uplati izradu grafi~kog re{ewa oglasa SPOS-u u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polovinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-a snosi ogla{iva~.

CENOVNIK OGLA[AVAWA
1) Zadwa strana korica 16 100 dinara (12 075 sa popustom) 2) Polovina zadwe strane korica 9 200 dinara (6 900 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 13 800 dinara (10 350 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 8 050 dinara (6 037,50 sa popustom) 12 075 dinara (9 056,25 sa popustom) 5) Unutra{wa strana (134×194 mm) 6 900 dinara (5 175 sa popustom) 6) Polovina unutra{we strane (134×95 mm) 5 750 dinara (4 312,50 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{we strane (134×63 mm) 4 600 dinara (3 450 sa popustom) 8) ^etvrtina unutra{we strane (134×45 mm) 3 450 dinara (bez popusta) 9) Osmina unutra{we strane (65×45 mm) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 46 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale: – 69 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i – Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci. – Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avawa se uve}ava za 50%. Trenutna vrednost evra je 80 dinara, ali je pre uplate treba proveriti kod kwigovo|e SPOS-a (+381 11 2458-640). I cene oglasa i honorari izra`eni u evrima variraju od meseca do meseca, zavisno od kursa evra.
VA@NA INFORMACIJA ZA UDRU@EWA P^ELARA IZ SRBIJE Sva udru`ewa koja imaju mogu}nost da spiskove svojih ~lanova {aqu putem e-mail poruka, mole se da svoje spiskove, u vidu obrasca koji je objavqen u decembarskom broju ~asopisa, rade u Excel formi kako bi mogli biti direktno preuzimani iz poruke i uno{eni u bazu podataka. Pri tome je neophodno da poqe „JMBG“ bude iz jednog dela, tj. da ne bude podeqeno u }elije (13 }elija za 13 cifara mati~nog broja) ve} da bude sastavqeno od jedne }elije gde }e biti uneto svih 13 cifara mati~nog broja. U poqu }irilica/latinica treba nazna~iti samo ako p~elar `eli latini~no izdawe. Oni sa neozna~enim poqem dobija}e }irili~ni ~asopis. Sekretar SPOS-a

P^ELAR, januar 2007.

39

AUTORSKI HONORARI U P^ELARU
1) Stranica teksta 1 100 dinara (13,75 evra) 2) Stranica autorskog teksta ~iji je autor nau~ni radnik (doktor ili magistar poqoprivrednih, veterinarskih, farmaceutskih, medicinskih i drugih p~elarstvu srodnih nauka) 1 500 dinara (18,75 evra) 3) Fotografije i originalne ilustracije, tabele i grafikoni 300 dinara (3,75 evra) 4) Fotografija za naslovnu stranu 500 dinara (6,25 evra) 5) Tekstovi i fotografije za rubriku Skupovi i reporta`e se ne honori{u. Svi pisci kojima je tekst objavqen u P~elaru, za naplatu honorara trebaju se javiti kwigovo|i SPOS-a Jagodi MilenkoIN MEMORIAM 15. oktobra 1996. zauvek je oti{ao prof. dr Bogoqub Konstantinovi}. Se}aju}i ga se nakon 10 godina, se}amo se i wegovog dela. Se}a ga se i 36 generacija studenata. @ivot mu je bio ispuwen dobrotom, kao }elije sa}a medom. Wegova predavawa su plenila i punila sale slu{aocima. Bio je bard p~elarske nauke Srbije. Ve~no hvala i slava za dela koja je ostavio.
DP „Bogoqub Konstantinovi}“, Kru{evac

vi} na telefon (011) 2458-640 i (064) 40-19163 (od 8 do 15 sati), radi obezbe|ewa potrebne dokumentacije. Potrebne podatke nemojte slati uredniku ili redakciji P~elara, jer urednik obra~unate honorare dostavqa kwigovo|i koji vr{i isplatu. Prema odluci Izvr{nog odbora SPOSa, sve fotografije koje se {aqu ~asopisu i u wemu objavquju i honori{u od majskog broja 2006. godine postaju vlasni{tvo svih ~lanova SPOS-a i mogu ih koristiti u li~ne svrhe, ali uz obaveznu naznaku odakle su preuzete i ko im je autor. Nepoznavawe ove odluke od strane autora fotografija ne mo`e biti argument za ostvarewe autorskih prava, jer su ona otkupqena samim honorisawem fotografija.

40

P^ELAR, januar 2007.

P^ELAR, januar 2007.

41

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije
11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

42

P^ELAR, januar 2007.

P^ELAR, januar 2007.

43

44

P^ELAR, januar 2007.

P^ELAR, januar 2007.

45

46

P^ELAR, januar 2007.

P^ELAR, januar 2007.

47

MA L I OGLASI
PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998 EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237 Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadeset vrsta. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice, ANTIVAROZNIH – @I^ANIH PODWA^A od kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbine odobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, mo`ete naru~iti. 034/316-402, 064/3221-311 Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOV MED. Sa{a – Vla{ki Do. 012/276-161, 063/835-35-42 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id. 022/710-619 Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i najjeftiniji eko-dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189 Prodajem seme facelije „JULIJA“, Qubojevi} Milorad. 021/743-162, 99387-55-321-050 Prodajem auto Wartburg karavan i 2 A@ ko{nice sa p~elama. 064/38-55-380 Nova dvoosovinska prikolica. Nosivost 1800 kg. Naletne ko~nice, {apa. Dimenzije 310×170×100 cm. Kombinovana ma{ina za obradu drveta. 024/539-342, 063/588-978 Proizvodim, prodajem: ko{nice, elemente, lipove ramove (sklopqene, o`i~ene). 025/744-061, 064/299-80-55 Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemenata istih. 011/84-16-597, 063/757-800 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Prodajem sadnice bagremca (Amorpha fructicosa). Dragan. 010/319-105 Prodajem kwigu DESETORAMNA DADANBLATOVA KO[NICA i satne osnove. 037/711-039 Zbog starosti smawujem p~eliwak. Prodajem 50 DB dru{tava u odli~nom stawu. Bosi}. 011/3582-860, 031/827-166 Prodajem prikolicu sa ko{nicama i p~elama LR 48 komada. Milica. 064/84-88-556 Prodajem ve}u koli~inu facelije Julija i polen. Mi{a. 063/8534-398, 022/737-462 Prodajem kamion „FAP furgon“ sa A@ ko{nicama, sa p~elama i nukleusima. 064/318-52-36

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

48

P^ELAR, januar 2007.

P^ELAR, januar 2007.

49

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful