P. 1
83395515-76125742-Vocarstvo

83395515-76125742-Vocarstvo

|Views: 72|Likes:
Published by wormbl

More info:

Published by: wormbl on Mar 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/03/2013

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet

VOĆARSTVO

Mentor: Prof. Dr Zoran Keserović Novi Sad Novembar 2005.

Student: Radenković Nebojša

Sadržaj
Ispitna pitanja iz voćarstva..................................................................................................4 Značaj voćarstva..................................................................................................................6 Koncepti proizvodnje voća.................................................................................................7 - integralni koncept proizvodnje voća.................................................................7 - biološki koncept proizvodnje voća...................................................................7 - konvencionalni koncept proizvodnje voća.......................................................7 Organi voćaka.....................................................................................................................8 - koren.................................................................................................................8 - stablo.................................................................................................................9 - pupoljci............................................................................................................11 - list....................................................................................................................12 - cvet..................................................................................................................13 - plod..................................................................................................................14 - rodne grančice..................................................................................................14 Voćarski reoni Srbije.........................................................................................................16 Ekologija voćaka................................................................................................................17 Klimatski uslovi..........................................................................................................17 - svetlost.............................................................................................................17 - temperatura......................................................................................................17 - vlažnost............................................................................................................17 - vetar..................................................................................................................1 7 Zemljišni uslovi..........................................................................................................18 - tip zemljišta..................................................................................................... 18 - hemiski sastav..................................................................................................18 - nadmorska visina.............................................................................................18 - položaj parcele.................................................................................................18 Razmnožavanje voćaka......................................................................................................19 Generativno razmnožavanje........................................................................................19 - seme za proizvodnju sejanaca..........................................................................19 - setva semena u semeništu................................................................................20 - setva semena direktno u rastilo........................................................................20 Vegetativno razmnožavanje........................................................................................20 - metoda za odredjivanje klijavosti semena.......................................................20 Generativne podloge..........................................................................................................20 Vegetativne podloge..........................................................................................................20 Načini vegetativnog razmnožavanja..................................................................................21 - nagrtanje...........................................................................................................21 - reznice..............................................................................................................21 - izdanci..............................................................................................................22 - živići.................................................................................................................22 - kultura tkiva.....................................................................................................22 - kalemljenje.......................................................................................................22 Podloge..............................................................................................................................25

©opyrights by Nebojša ®adenković

- Podloge za jabuku............................................................................................25 - Podloge za krušku............................................................................................25 - Podloge za dunju i mušmulu............................................................................25 - Podloge za šljivu..............................................................................................25 - Podloge za breskvu..........................................................................................26 - Podloge za kajsiju............................................................................................26 - Podloge za višnju i trešnju...............................................................................26 - Podloge za lesku..............................................................................................26 - Podloge za orah................................................................................................26 Podizanje voćnjaka............................................................................................................27 - priprema zemljišta............................................................................................27 - rastojanje izmedju voća....................................................................................27 - razmeštaj sorti u voćnjaku...............................................................................28 - sadnja voćnjaka................................................................................................28 - postavljanje potpore za voće............................................................................28 Nega voćnjaka....................................................................................................................29 - održavanje zemljišta u voćnjaku......................................................................29 - gajenje podkultura............................................................................................29 - đubrenje voćnjaka............................................................................................29 - navodnjavanje..................................................................................................31 - pomotehničke mere za otklanjanje nerodnosti.................................................32 - proređivanje cvetova i plodova........................................................................32 Rezidba..............................................................................................................................33 - forme uzgojnih oblika – vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta....33 - regulisanje rodnosti putem rezidbe..................................................................36 - rezidba voćaka u rodu......................................................................................37 - hemisko proređivanje plodova.........................................................................37 Pomologija.........................................................................................................................38 Jabučasto voće............................................................................................................38 - sorte jabuke......................................................................................................38 - sorte kruške......................................................................................................41 - sorte dunje .......................................................................................................42 - sorte mušmule..................................................................................................43 Koštičavo voće............................................................................................................43 - sorte šljive........................................................................................................43 - sorte kajsije......................................................................................................44 - sorte višnje.......................................................................................................44 - sorte trešnje......................................................................................................45 - sorte breskve....................................................................................................45 Jagodasto voće............................................................................................................46 Jezgrasto voće.............................................................................................................47 Organogeneza kod voća.....................................................................................................48 Berba i čuvanje voća..........................................................................................................49 Fiziološka oboljenja...........................................................................................................50 Period rastenja i rodnosti...................................................................................................51

©opyrights by Nebojša ®adenković

Ispitna pitanja iz voćarstva
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Značaj voćarske proizvodnje. Proizvodnja voća u svetu i u našoj zemlji. Voćarski reoni u Srbiji i Vojvodini. Klasifikacija voćaka (pomološka). Koren (funkcija, poreklo, struktura, prostiranje). Mikroriza i rizosfera korena. Deblo (funkcija, građa, klasifikacija po visini). Kruna (funkcija i oblici). Rodne grančice (kod jabučastog i koštičavog voća). Pupoljci voćaka (rodni, vegetativni, spavajući, adventivni, prosti, mešoviti). 11. List voćaka (funkcija, građa, oblik). 12. Cvet (funkcija, građa). 13. Plod (funkcija, građa). 14. Periodi rastenja i rodnosti voćaka (po Šitu i Kudrinu). 15. Godišnji cikuls voćaka (period vegetacije i mirovanja). 16. Generativno razmnožavanje voćaka (razmnožavanje podloga semenom, prikupljanje semena, stratifikacija, nega sejanaca, vađenje, klasiranje). 17. Vegetativno razmnožavanje (izdancima, nagrtanjem, položenicama, živićima). 18. Razmnožavanje kalemljenjem (osnovni princip i pribor za kalemlenje) 19. Načini kalemljenja (na pupoljak i kalem grančicom). 20. Zasnivanje voćnog rastila (priprema zemljišta, sadnja i nega podloga). 21. Odgajivanje voćnih sadnica (kalemljenje, prekraćivanje, nega, ...). 22. Voćni rasadnik (delovi). 23. Klasifikacija voćnjaka. 24. Izbor mesta i položaja za podizanje voćnjaka. 25. Izbor zemljišta za podizanje voćnjaka (mehanički i hemiski). 26. Izbor sistema gajenja voćaka (prirodni, veštački i dirigovani). 27. Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka. 28. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. 29. Rastojanje između voćaka. 30. Razmeštaj sorti voćaka u voćnjaku (stranooplodne i samooplodne). 31. Sadnja voćaka (vreme, kopanje jama, tehnika sadnje). 32. Rezidba voćaka (na formiranje krune, rod, i podmlađivanje, zimska i letnja rezidba). 33. Održavanje zemljišta u voćnjacima (jalovi ugrar, đubrenje,...). 34. Đubrenje voćnjaka (cilj, osnovno đubrenje, norme 3:1:4). 35. Navodnjavanje voćaka (cilj, vreme primene). 36. Regulisanje rodnosti voćaka (izbor oprašivača, regul. bujnosti, prstenovanje, vrsta rezidbe, proređivanje plodova). 37. Zaštita voćaka od nepovoljnih uslova i činilaca (glodari i mrazevi) 38. Vodeće sorte jabuke 39. Vodeće sorte kruške

©opyrights by Nebojša ®adenković

40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56.

Vodeće sorte dunje Vodeće sorte kajsije Vodeće sorte breskve Vodeće sorte nektarine Vodeće sorte trešnje Vodeće sorte višnje Vodeće sorte oraha Vodeće sorte leske Vodeće sorte jagode Vodeće sorte maline Vodeće sorte kupine Vodeće sorte ribizle Vodeće sorte ogrozda Vodeće sorte borovnice Berba i klasiranje plodova (utvrđivanje vreme berbe) Pakovanje, čuvanje i transport plodova Analiza prirodnih činilaca kod projektovanja voćnih zasada (klima, zemljište) 57. Analiza ekonomskih pokazatelja kod projektovanja 58. Planiranje troškova kod projektovanja (materijal, usluga traktora, radna snaga, osiguranje, amortizacija) 59. Organogeneza kod voća 60. Fiziološka oboljenja

©opyrights by Nebojša ®adenković

. obezbeđenju zdravlja i lečenju mnogih bolesti. dzemovi. orah sadrže i izvesnu količinu joda a ovaj element je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. sirupi. 2. prerađivača i izvoza na ekon. smolaste izlučevine) koje imaju antiseptičko dejstvo. povećavaju količinu kiseonika u vazduhu. kupina Izvoz svežeg voća (izražen u tonama): 1. malina (izvozi se u vrednosti od 97.Značaj voćarstva Voćarstvo predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana poljoprivrede. narandze u svojim vegetativnim organima sadrže medikamentozne materije (isparljiva ulja. Voće je bogato mineralnim materijama.. zaštitnu i terapeutsku vrednost. stimulisanje savremene tehnologije proizvodnje odgovarajućom kredidnom politikom 4. 3. Mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu u organizmu tako da se korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Plodovi voća imaju veoma važnu ulogu u poboljšanju ishrane. kompoti. višnja (izvozi se smrznuta i konzervisana) 3. marmelade. Neke vrste voća kao što su trešnja. Voće ima hranljivu. sokovi. dijetoprofilaktičku. ne samo za ulepšavanje okoline nego već i za njeno poboljšavanje. Ima značajnu ulogu u pčelarstvu i razvoju industrije Izvoz voćnih proizvoda: 1. aromatičnim materijama i vitaminima. Voćna stabla se koriste u dekorativne svrhe. Uvođenje standarda sertifikata ©opyrights by Nebojša ®adenković . Voće kao što su: limun. kiselinama. 4. osnovi 3.7 miliona $) 2. bolja povezanost proizvođača. balzame. šljiva (16000 t ) višnja (10500 t ) jabuka (10000 t ) malina (7000 t ) Mere za usavršavanje proizvodnje voća: 1. limun. kvalitetna proizvodnja sadnog materijala 2. voćno vino. Korist voćarstva je višestruka.. Pored voća u svežem stanju u ishrani se koriste i prerađevine od voća: suvo voće.

da se više vodi računa o preventivnim merama zaštite (zdrava i čista hrana) čista hrana bez primesa pesticida. Konvencionalni koncept proizvodnje voća 1. svi ovi proizvodi se koriste kako bi zaštitili biljke od raznih štetočina. trave i plodova. Integralni koncept proizvodnje voća Udruživanje proizvodnje i zaštite prirode. Obično sorte koje su otpornije imaju lošiji kvalitet ploda dok sorte koje su osetljivije na razna oboljenja imaju kvalitetnije plodove.. Biološki koncept proizvodnje voća 3. Fungicidi koji se nalaze na zelenoj. generatora rasta). žutoj i crvenoj listi fungicida u Evropskoj uniji Zelena lista Anvil Delan Dodin Kaptan Bakar Ronilan Sumpor Aliete Žuta lista Cineb Ciram Polyram Mankozeb grupa Ditiokarbamata Crvena lista Benomil Enovit Karbendazin Benzimidazoli 2. teških metala. Suzbijanje gljivičnih oboljenja se vrši biološkim preparatima. Kod biološke proizvodnje moramo voditi računa o izbru makro lokacije i tipa zemljišta prilikom podizanja voćnjaka. Vrši se analiza listova. Konvencionalni koncept proizvodnje voća Način proizvodnje koji je i naj rasprostranjeniji. Suzbijanje insekata se vrši pomoću feromonskih klopki..kod integralne proizvodnje moramo se pridržavati preparata sa zelene liste (preparati sa kojima se dozvoljava tretiranje voća). zelenišno). stajnjak. Ujedno ovaj način proizvodnje je i naj ne ekološkiji jer se najviše koristi pesticida koji nisu na zelenoj listi! ©opyrights by Nebojša ®adenković . veštačkih đubriva. kako bi obezbedili dovoljno hranljivih materija za biljku i kako bi ostvarili visoke prinose. Biološki koncept proizvodnje voća Sistem proizvodnje gde se isključuje primena sintetsko – sjedinjenih proizvoda (pesticida.Koncepti proizvodnje voća Koncepti proizvodnje voća mogu biti: 1. preparati koji su najmanje eko toksikološki. đubrenje se vrši sa hemiskom analizom zemljišta uz pomoć koje određujemo potrebne količine đubriva za đubrenje. dok su preparati sa crvene liste u potpunosti zabranjeni. Koriste se preparati sa što dužom karencom. U biološkoj proizvodnji moramo voditi računa o plodoredu. Integralni koncept proizvodnje voća 2. da bi smo smanjili broj prskanja moramo uvesti otpornije sorte i moramo raditi na poboljšanju njihove genetičke otpornosti. organskim đubrivima (kompost. Tu se ide na sorte koje su otpornije na prouzrokovače raznih bolesti. preparati sa žute liste su uglavnom dozvoljeni (mogu se koristiti 1 do 2 puta godišnje). 3.. kod ovog načina proizvodnje koriste se razni sintetsko – sjedinjeni proizvodi od raznih pesticida pa do veštačkih đubriva. Npr kod jabuke u proseku ima 15 – 19 prskanja u toku 1 godine.

Koren vegetatinog porekla brže deluje na primenjene agrotehničke mere (đubrenje. kupina)  Vegetativnim podlogama (jabuka. Obično se primenjuje kod jezgrastih i koštičavih voćki na jabučastom voću retko. navodnjavanje. Generativni koren – nastaje od korena klice semena. seme. Prilikom obrade treba voditi računa da ne dođe do povrede skeletnih žila. Organi kod voćaka se dele na vegetativne organe (služe za održavanje života voćki) koren. kupina)  Reznica (dunja. smokva)  Položenica (lešnik. višnja.Organi Voćaka Svaki deo biljnog tela koji vrši neku funkciju naziva se organ. Ove voćke su obično bujnije i kasnije rađaju. Prema njemu se određuje dubina sadnji voćki. Korenov vrat – deo voćke između korena i nadzemnog dela voćke. Koren Koren ima ulogu da pričvrsti voćku za zemlju. voćke koje se uzgajaju na ovakvom korenu su znatno otpornije na sušu. ogrozd. vodom. Koren može biti vegetativnog i generativnog porekla. brže stupaju u rod i redovnije i bolje rađaju. list i generativne organe (služe za opstanak vrste) reproduktivni organi cvet. kruška) Kod šljive putem izdanaka prenosimo virozu pa se ne preporučuje. snabdeva voćku mineralnim materijama. Adventivni korenovi mogu da se formiraju iz:  Izdanaka (šljiva. ribizla. malina. jer na tim mestima dolazi do pojave napada truležnih gljiva a i štetnih bakterija iz zemljišta. rastresitija i vlažna zemljišta. u korenu se nagomilavaju rezervne materije. plod. obrada zemljišta). mogu se uzgajati i na lošijem zemljištu i težem. koren je dublji. ©opyrights by Nebojša ®adenković . stablo. Vgetativni koren – korenove dlačice se nalaze u površinskom sloju i zahteva plodnije.

sekundarne grane. primarne grane. Na stablu se razlikuju dva dela: deblo i kruna. Stablo se sastoji iz:  Debla  Krune Kruna se sastoji iz:  Produžnice  Primarne grane  Sekundarne grane  Mladara  Letorasta  Generativnih pupoljaka  Vegetativnih pupoljaka  Listova  Cvetova  Plodova Stablo nazemni deo voćke građeno od debla i krune Grane su višegodišnji i razgranati letorasti. Deblo ima zadatak da nosi krunu i da se na njemu nagomilavaju rezervne hranljive materije. a iz ovih se razvijaju grane trećeg reda i itd. visina zavisi od uzgojnog oblika i krune.Stablo Stablo je nadzemni deo voćke. plodova. pupoljaka (generativnih i vegetativnih). cvetova. Prirodan oblik krune zavisi od voćne vrste i sorte a veštački oblici se obrazuju intervencijom čoveka. odnosno sorta prirodno razvija. listova. Pravilan raspored grana u kruni voćaka omogućuje racionalno korišćenje svetlosne energije. letorasta. Deblo je deo između korenovog vrata i krune. iz njih se razvijaju grane drugog reda. Visina zavisi još i od voćne vrste i načina berbe. ©opyrights by Nebojša ®adenković . mada i ovde treba formirati onakav uzgojni oblik koji je u skladu sa oblikom koji vrsta. Mladari su jednogodišnji porast sa listovima. mladara. pravilo je da voćke koje imaju kraća debla pre prorode i bolje su rodnosti. Kao krajnje razgranjavanje nastaju obrastajuće – rodne ili nerodne grančice. Kruna je deo stabla iznad debla koji se sastoji od: produžnice. a letorasti su jednogodišnji porast bez listova. Grane koje se razvijaju iz produžnice ili centralne skeletne grane zovu se osnovne ramene grane ili grane prvog reda. Postoje prirodni i veštački oblici krune.

©opyrights by Nebojša ®adenković .

pred prošlogodišnji izdanak Delovi grane: 1. letorasta. 6. pupoljaka (lisni. mladara. listova.  Mladar – jednogodišnji porast sa listovima  Letorast – jednogodišnji porast bez listova Grane koje se razvijaju iz produžnice ili centralne skeletne grane nazivaju se osnovne ramene grane ili grane prvog reda iz njih se razvijaju grane drugog reda a iz ovih se razvijaju grane trećeg reda. prstenovi pupoljka lisni ožiljak tragovi lisnih nerava nodus internodija vegetativni pupoljak cvetni pupoljak temeni pupoljak lenticela Građa trogodišnje grane kod oraha ©opyrights by Nebojša ®adenković . drvni i cvetni). 7. Izdanci na grani: I – ovogodišnji izdanak II – prošlogodišnji izdanak III .Kruna (krošnja) – deo stabla iznad debla i ona se sastoji od: grana. 9. 3. 2. 4. 8. 5. cvetova i plodova.

dunja ima mešovite pupoljke koji je po građi običan) Delovi pupoljka: 1.  Prosti pupoljci – iz njih se razvijaju ili listovi ili cvetovi. dele se na vegetativne i generativne. Generativni pupoljci mogu biti: prosti i mešoviti.  Adventivni pupoljci – oni su najsitniji i nalaze se skriveni u kori na skeletnim žilama ili granama. Podmlađivanjem i prekalemljivanjem voćki aktiviraju se spavajući pupoljci. okruglasti. Pazušni pupoljak 3. Zaštitni ljuspasti listovi pupoljka Slika pupoljka i lisnog ožiljka ©opyrights by Nebojša ®adenković . Značajni su za vegetativno razmnožavanje. adventivni. breskva) b) Složeni – iz 1 pupoljka se razvije više cvasti (cvast šljive – štit.  Lisni pupoljci – iz njih se razvijaju listovi  Drvni pupoljci – iz njih se razvijaju letorasti ili mladari.)  Mešoviti pupoljci – iz njih se razvijaju i vegetativni i generativni organi (kod jabučastih se prvo jave listići pa zatim cvetovi.Pupoljci Pupoljci predstavljaju začetke vegetativnih i genarativnih organa. Lisni ožiljka 4. oraha – resa. široki. Ukoliko se razvijaju cvetovi oni mogu biti: a) Obični – iz 1 pupoljka se razvije 1 cvet retko kada 2 (kajsija. drvni. obino se nalaze na 1godišnjim letorastima na vrhu ili sa strane. Zavisino od toga koji se organi iz njih razvijaju. spavajući.  Spavajući pupoljci – nalaze se na starijim granama u vidu jedva primetnih ispupčenja i oni se aktiviraju samo u slučaju jače rezidbe ili jačeg oštećenja grana voćki. Temeni (zimski) pupoljak 2. cvetovi su grupisani u jednu cvast koja se zove gronja. Vegetativni pupoljci mogu biti: lisni. Generativni pupoljci su krupni.

glavna lisna drška (2alisna drška) 3. osnova lisne ploče listića 5. lisna ploča 4. rogača (složeno perasto lišće) Delovi prostog (I . lisna ploča listića 4. lisnih nerava.ruža) lista Delovi prostog lista: 1. list 2. vrh lisne ploče 6. zalisci Delovi složenog lista: 1. Lišće može biti prosto i složeno:  Prosto – javlja se kod većine voćaka  Složeno – javlja se kod oraha. peteljka nosi lisku. zalisci ©opyrights by Nebojša ®adenković . lisna drška 3. razvija se iz lisnog pupoljka. list (1a-listić) 2. naličje lisne ploče 10. obod lisne ploče 7. lisne drške. lice lisne ploče listića 9. lisni nerv 8. naličje lisne ploče listića 10.List List (folium phylloma) je veoma važan vegetativni organ voćke. fotosinteza.  Liska – najvažniji deo lista sastoji se od: lica i naličja. Preko lista se odvija disanje (transpiracija). lice lisne ploče 9.  Lisni nerv – nijma se sprovode sokovi i organske materije u druge delove voćke. osnova lisne ploče 5. vrh lisne ploče listića 6. obod lisne ploče listića 7. nervi iz peteljke prelaze u lisku. Od zdravlja i zaštićenosti lista zavisi i celokupan razvoj biljke.jabuka) i složenog (II . lisni nerv 8. List se sastoji iz liske. oskoruše.

Cvet Cvet organ koji ukoliko se oplodi iz njega se razvija plod. Oni mogu biti:  Jednodo mi cvetovi na 1 stablu (orah. prašnika. Cvet može biti:  Jednopolan – ima razdvojene cvetove sa muškim i ženskim polnim organima. leska.  Čašica – ima zaštitnu i asimilativnu ulogu  Krunica – ima 5 kruničnih listića. smokva. platan)  Dvodomi cvetovi na različitim stablima (kivi. oprašuju se putem vetra. Cvet se sastoji iz: čašičnih listića. različito obojenih  Prašnici – ima ih mnogo i broj im zavisi od voćne vrste  Tučak – u plodniku tučka se nalazi semeni zametak u kome se nalazi embrionova kesica sa jajnom i centralnom ćelijom. ©opyrights by Nebojša ®adenković . tučka. dud)  Dvopolan – u istom cvetu ima i muške i ženske polne organe. one se oprašuju putem insekata. kruničnih listića. dvopolan cvet imaju sve jabučaste i koštićave voćne vrste. kesten.

dunje) plod nastaje iz cvetne lože dok seme nastaje iz plodnika i taj plod se zove lažni plod. badem. kajsija)  Suvi (jezgrasti) (orah. Rodni kolači – glavni nosioci rodnosti kod autohtonih sorti jabuke predstavljaju račvasta i mesnata zadebljanja u vidu guka. Plodovi mogu biti:  Sočni (jabuka. Plod je krajnji cilj tj. Kod koštičavih voćki se plod razvija iz plodnika i takav plod se zove pravi. ©opyrights by Nebojša ®adenković .Plod Jestivi deo voćke koji se razvija posle oplodnje jajne i centralne ćelije iz plodnika i drugih delova cveta. leska. proizvod. Kod jabuke (kruške. obrazuju se na mestima gde je ranije bio plod. kruška. Kod jabučastog voća razlikujemo sledeće rodne grančice: 1. šljiva. breskva. pitomi kesten) U pomologiji sve vrste voćaka su podeljene prema morfološkim osobinama:  Jabučaste  Koštičave  Jezgraste  Jagodaste  Mediteranske  Tropske i Sutropske Rodne grančice Rodne grančice su različite i zavise od vrste i sorte.

Mešovite rodne grančice – jednogodišnje duge grančice kod kojih se na kolencima obrazuju obično po 2 cvetna pupoljka sa strane i jedan u sredini vegetativni. šljive. trešnja. Kod koštičavih voćnih vrsta razlikujemo sledeće rodne grančice: 1. Majske kitice – masjki buketići – su glavni nosioci rodnosti kod većine koštičavih vrsta (višnja. 2. 1-2 vegetativna pupoljka pri vrhu iz kojih se obrazuju majske kitice za sledeću godinu. dužine 15-70 cm. 5. Kod nekih sorti višnje su glavni nosioci rodnosti.Rodne grane kod jabučastog voća 2. Duge rodne grančice – dužine 30-50 cm. šljiva) osim kod brskve. Naborite rodne grančice – dužine 1-3 cm. obično imaju terminalne rodne pupoljke. To su najvažnije rodne grane kod kruške i jabuke na njima su najkvalitetniji plodovi. obrazuju se na granama 2-3 godine starosti. A – mešovite rodne grane B – majske kitice C – cvetne rodne grane D – prevremene rodne grane E – vite rodne grane ©opyrights by Nebojša ®adenković . kajsije. pupoljci muški cvetovi rese. Na ovim grančicama se obrazuju naj krupniji plodovi. Prstaste (krute) rodne grančice – dužine 5-15 cm koje sa strane imaju vegetativne pupoljke a terminalni su obično rodni kod nekih sorti jabuke su glavni nosioci rodnosti. 3. Kod oraha i leske muški i ženski organi su razdvojeni. Vite rodne grančice – dužine 15-30 cm. Nabori u vidu prstenova su ožiljci listova. Vite rodne grančice (mešovite) – prisutni su kod trešnje i višnje. Prevremene rodne grančice – dužina 15-30 cm javljaju se kod breskve sa strane imaju cvetne i vršni vegetativni pupoljak. 5. one daju loš kvalitet plodova tako da se izbacuju pri rezidbi. Cvetne (kratke) rodne grančice – dužina im je oko 5 -15 cm na vrhu imaju vegetativni pupoljak a sa strane rodne pupoljke. tanke su. dok kod nekih sorti jabuke i kruške i postrani pupoljci mogu biti rodni. 4. 4. 3. sa 3-6 cvetnih pupoljaka sa strane. ove grančice su nosioci rodnosti kod breskve. imaju terminalne rodne i postrne ne rodne pupoljke. mada mogu obrazovati i postrne rodne pupoljke uglavnom pri vrhu letorasta. Kod kajsije i šljive one se mogu završavati trnastim izraštajem kod nekih sorti ove grančice su glavni nosioci rodnosti. pogotovu pri vrhu grančice. Dužina ovih grančica je 5 cm. na vrhu se obrazuje vegetativni pupoljak a sa strane cvetni pupoljak.

9. Šabac) tu se gaje pretežno: šljiva. 7. Južno – Moravski reon (Leskovac. kruška. Kragujevac) tu se gaje pretežno: jabuka. Irig. kupina. 3. jagoda. kruška. Sremska Mitrovica. breskva. jabuka. Smederevo) tu se gaje pretežno:kruška. breskva. Uroševac) tu se gaje pretežno: jabuka. višnja. višnja. Fruškogorski reon (Novi Sad. Kikinda. višnja. breskva. 10. šljiva. breskva i jabuka ali na nižim terenima. 2. Zapadno Moravski reon (Kraljevo. Podunavski reon (Beograd. Južno Banatski reon (Vršac. Čoka) tu se gaje pretežno: jabuka. Ruma. Đakovica. 4. kasjija. kruška. Negotin) tu se gaje pretežno:višnja. šljiva. Bela Crkva) tu se gaje pretežno: kruška. Osečina. 5. jabuka. jabuka. orah. Timočki reon (Zaječar. Prokuplje) tu se gaje pretežno: jagoda. kajsija. 6. Subotičko – Horgoški reon (Subotica. Podunavsko – Kolubarski reon (Valjevo. šljiva. Čačak. kupina. Krupanj. Šid) tu se gaje pretežno: kruška. kupina. Palić. višnja. trešnja. ©opyrights by Nebojša ®adenković .Rodne grane kod koštičavog voća Voćarski reoni Srbije 1. kruška. višnja. Užice) tu se gaje pretežno: malina. orah. trešnja. malina. malina. Prizren. Niš. višnja. 8. Kosovsko – Metohiski reon (Peć. Šumadiski reon (Kruševac. malina. orah.

veštačko orošavanje. Sa povećanjem geografske širine i nadmorske visine temperatura opada. Vetar suši zemljište. Na našim prostorima osnovne padavine su kiša i sneg a dobro dođu magla i rosa. zemljišta. kesten. ©opyrights by Nebojša ®adenković . kiša koja padne nije dovoljna. višnja. pravcu pružanja redova.. Od uslova sredine važno je poznavati: klimatske prilike mesta. kajsija. utiče na intenzitet odvijanja fizioloških procesa kao i promenu fenoloških faza kod biljke.25ْC. Voćke umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti na 700 – 900 m nadmorske visine. koštičavih i jezgrastih voćnih vrsta moguća je na temperaturi od -20ْC do +35ْC. Zimska vlaga je značajna jer predstavlja rezerve vode u letnjem periodu. navodnjavanje radi usporivanja vegetacije.. Previše vlage u zemljištu ne trpe: trešnja. Poynato je da su južne ekspozicije više osvetljene kao i tereni na vrhu brda i nagibima nego doline. Klimatski uslovi:     Svetlost Temperatura Vlažnost Vetar Svetlost – neophodna za odvijanje procesa fotosinteze. Treba objasniti pažnju na rane prolećne mrazeve i u tim područjima ne treba gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (badem. višnje. kajsija. Za razviće rodnosti ovih voćaka najpovoljnija je temperatura 20 . breskva) kao i rano cvetajuće sorte trešnje. Vetar – nepovoljan klimatski činilac voćarske proizvodnje.Ekologija voćaka Svaremena intenzivna proizvodnja voća u najvećoj meri zavisi od uslova sredine. otpornije sorte. mestu gajenja. žig tučka. Proizvodnja jabučastih. Usled nedovoljne količine svetlosti listovi su bledo zelene boje. Korisno dejstvo je oprašivanje putem vetra (orah. Najveće zahteve prema vodi ima jabuka i pozne sorte šljiva a najmanje breskva i badem. Sve voćne vrste imaju zahteve prema toploti neke manje neke više. kao i položaj sađenja voćki. kruške. badem. otkida nezrele plodove. lomi grane pa i čitava stabla. Atmosferska vlaga je važan činilac najbolja je ako iznosi 65-75%. Preterana vlaga utiče na pojavu gljivičnih oboljenja i slabiju oplodnju. dimnjenje. onemogućava let insekata. Vlažnost – nema intenzivne voćarske proizvodnje bez zalivanja. ekspoziciji terena.. Temperatura – važan klimatski činilac. brda i uvale. u našim uslovima velike štete nam čini severozapadni vetar i košaava. Mere zaštite izbor sigurnijeg položaja. leska). plodovi su sitnije obojeni. jer samo ako ekološki uslovi odgovaraju sorti onda se može očekivati i značajna proizvodnja voća. Moramo voditi računa o položaju. Cvetni pupoljci su osetljivi od vegetativnih pogotovo ako se zametnu plodići. Mere zaštite podizanje vetro zaštitnih pojaseva. obliku krune. zelenoj i zreloj rezidbi kako bi maksimalno iskoristili svetlost.

breskva i kajsija 300-500 m . jabuka 1000 m. kruška.U blizini većih vodenih površina jer one povoljno utiču na mikroklimu. Nagib terena mora biti blag da ne bi došlo do erozije terena. pogodnije su za proizvodnju raznih sorti: breskva. kruška i orah 800 – 900 m.Zemljišni uslovi:     Tip zemljišta Hemiski sastav Nadmorska visina Položaj parcele Tip zemljišta – svi tipovi zemljišta se mogu koristiti za dobru proizvodnju. fizičke i biološke analize zemljišta. nagib 4-6º. Na pesku se može organizovati uspešna proizvodnja jabuke. šljiva. Moramo obratiti pažnju na sadržaj humusa. kajsija. ©opyrights by Nebojša ®adenković . šljive. Položaj parcele – južne ekspozicije su toplije. kajsije. plodovi su obojeniji. Hemiski sastav – moramo izvršiti hemiske. Optimum za voćarsku proizvodnju je 2. dunja 700 m. Černozem je izvrstan za voćnjak.5 – 3% humusa 15 mg Fosfora (P2O5) na 100 g suvog zemljišta 25 mg Kalijuma (K2O) na 100 g suvog zemljišta Kalcijuma (Ca) 6-8% Na suvim i siromašnijim zemljištima treba koristiti bujnije podloge i podloge koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljišta. višnje. kod nas najbolji rezultati su na visinama 400-500 m na ovim visinama je najbolji kvalitet plodova i takvi plodovi se bolje čuvaju. na severnim ekspozicijama je veća vlažnost. trešnje. Kodteških zemljišta se mora prethodno izvršiti popravka. trešnja. Južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim vrstama dok severne ekspozicije odgovaraju jabučastim vrstama. šljiva a severne za proizvodnju zimskih sorti jabuka kruška. Badem se može uspešno gajiti do 300 m. Nadmorska visina – idući severnije voćke uspevaju na manjim nadmorskim visinama. višnja i trešnja do 1300 m. kruške ali uz unošenje stajnjaka i navodnjavanje.

Za proizvodnju podloga iz semena najčešće se koriste:  Divlja jabuka (Malus Silvestris)  Divlja kruška (Pyrus Communis)  Divlja trešnja (Prunus Avium)  Magriva (tršnja) (Prunus Mahaleb)  Džanarika (Prunus Cerasifera)  Belošljiva  Vinogradarska breskva  Mečija leska (Corylus Colurna) Seme za proizvodnju sejanaca Prikuplja sa odabranih i umatičenih stabala. Izdvojeno seme treba sušiti u hladu i do stratifikovanja ili setve treba ga čuvati u platnenim kesama u kojima se nalaze vlažne vate zamotane u gaze koje čuvaju seme od sušenja. Pre sejanja semenke u supstrat semenka mora da stoji 24 h i nakon tog se dezinfekuje fungicidima kao što su: Ortocid 0. Stratifikovanje semena se vrši u sanducima gde se seme izmeša sa peskom ili se seje red semena pa red peska. obično su kasnije i lošijih su plodova. Benomil 0. Setva semena se vrši u jesen ili u proleće. ©opyrights by Nebojša ®adenković . vinogradarska breskva (80-110 dana). Seme se uzima sa kasnijih genotipova jer su kod njih kotiledoni bolje razvijeni nego kod ranih genotipova. trešnju. magrivu (100 dana). oktobra. Venturin... otporno na bolesti i štetočine. semenke moraju da budu u vlažnom supstratu. Da bi seme proklijalo mora da prođe stadijum jarovizacije koja se vrši u stratifikalama seme mora biti izloženo pojavom istih temperatura 4-10 . Kaptan.Razmnožavanje voćaka Razmnožavanje voćaka je moguće na dva načina:  Generativno (semenom)  Vegetativno (pojedinim delovima biljke) Generativno razmnožavanje Ovaj način razmnožavanja se koristi kod proizvodnje generativnih podloga – sejanaca i stvaranja novih sorti i hibrida. Delovi rasadnika:  Semenište – u njemu se vrši proizvodnja sejanaca  Matičnjak – za vegetativne podloge  Matičnjak – za kalem grančice  Rastilo – u njemu se vrši proizvodnja sadnica  Prporište – u njemu se vrši proizvodnja položenica Generativno razmnožavanje se najviše koristi za proizvodnju podloga (sejanaca) na koje se kaleme plemenite sorte voćaka. Voćke koje se proizvedu iz semena predstavljaju hibride koji su različitih osobina. najčešće je to vlažan pesak. džanariku. badem (60-70 dana). kajsija (60-80 dana). Jabučaste vrste se seju u proleće a koštičave i jezgraste u jesen i to do 25.3% .. Seme treba da je dobre rodnosti. Vreme stratifikovanja za jabuku i krušku (90 dana).1% . vujno i zdravo.

veća otpornost na parazite i štetočine i veća otpornost na agroekološke uslove. Generativne podloge Utiču na veću bujnost krošnje kod voćke.Vegetativnim razmnožavanjem proizvodimo sadnice voćaka iz vegetativnog dela voćke (kao što su: reznice. zaštiti. I klasa sejanaca dobro razvijen korenov sistem i debljina korenovog vrata 5-6 mm (jabučasto) 3-4 mm (koštičavo) Vegetativno razmnožavanje Metoda za određivanje klijavosti semena Pripremljeno seme se oslobodi od endokarpa i semenjače i stavi u rastvor indigo karmina.1 – 0.) ©opyrights by Nebojša ®adenković . Dubina setve kod nekih voćnih vrsta:  Jabučaste 2-3 cm  Koštičave 3-6 cm  Lešnik 5-6 cm  Kesten i orah 7-9 cm Na težim zemljištima se seje pliće a na lakšim dublje. džanarike. osim indigo karmina možemo koristiti tetra zorin ali je toksičan. jezgrastih 8-10 cm.Setva semena u semeništu Razmak redova 40-50 cm a razmak u redu kod jabučastih 2-4 cm. sejanci se vade i vrši se njihovo klasiranje.. utiču na ranije stupanje u plodonošenje mogu gušće da se sade i time dobijamo veći prinos po hektaru. na veću dugovečnost voćke... koštičavih 4-8cm. U ovakvim slučajevima vrši se podsecanje sržnih žila. Vegetativne podloge Odlikuju se manjom bujnošću nemaju sržnu žilu kao generativne pa im je korenov sistem rasprostranjen u površinskom sloju zemljišta bolje deluje na agrotehničke mere . Listove odstranjujemo ukoliko nisu otpali. navodnjavanju. biljke kasnije stupaju u plodonošenje. Najbolje je da se sejanci odma po vađenju sade u rastilo a ako ne onda u trap. Kada sejanci izniknu oni se proređuju. živići. Setva semena direktno u rastilo Direktna setva semena je kod: vinogradarske breskve. prihranjivanju. Nega se sastoji u redovnom okopavanju . izdanci. Pri završetku vegetacije u II polovini oktobra ili početkom novembra pre jakih mrazeva vrši se vađenje sejanaca. magrive i sejanci svih ovih vrsta veoma brzo rastu.2% u destilovanoj vodi semenke se potope u rastvor i drže 2 – 3h seme se dobro ispere i sve semenke posle ispitivanja koje su sadržale plavu boju nisu sposobne za klijanje. rastvor je koncentracije 0. Uzima se 100 semenki i prebrojimo sve obojene i na osnovu toga izračunavamo broj klijavih i ne klijavih semenki. kajsije.

Nagrtanjem Reznicama Izdancima Živićima Kultura tkiva Kalemljenje Položenicama 1. 5.Načini vegetativnog razmnožavanja: 1. 4. kivi. U matičnjaku za proizvodnju vegetativnih podloga sade se mladice one se skraćuju za 2-3 pupoljka iz kojih se u I godini stvaraju mladari koji se ne zagrću odma u II godini oni se skraćuju za 2-3 pupoljka. citruse. trešnju. stavimo u fitohrom i iz reznice se razvija koren. šljivu. Reznica je deo grane koju sečemo na delove. Reznicama Možemo razmnožavati ribizlu i vršiti proizvodnju podloga za trešnju. 7. 3. dunju. Nagrtanjem Koristi se kod proizvodnje podloga za krušku. Zelene reznice kojima se koren razvio dok je biljka bila bez lišća a zrele reznice su reznice sa listovima. šljivu. 2. tek kada budu veliki 25-30 cm vršimo nagrtanje zemljom i iz mladica koje su nagrnute sa zemljom javljaju se žilice (korenčići) a kasnije odsecanjem svake mladice sa korenčićem dobijamo zasebnu biljku sa svojim korenom. a ređe za višnju. 6. višnju. jabuku. ©opyrights by Nebojša ®adenković . Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem 2.

leska. 6. Kultura tkiva Služi za razmnožavanje velikog broja biljaka u kratkom vremenskom periodu služi za razmnožavanje biljaka koje se teško razmnožavaju ostalim načinima vegetativnog razmnožavanja. Na primer šarka šljive. Živićima Živićima se razmnožava jagoda. šljiva. Metoda je odlična za dobijanje bez virusnog sadnog materijala i dobijanje sanitetski čistog sadnog materijala. Proizvodnja mladica izdancima 4. Izdancima Izdancima se razmnožava višnja. Izdanci nastaju iz adventivnog pupoljka korenovog vrata i žila.Proizvodnja mladica zrelim reznicama 3. malina. biljka jagode formira stolone koji su povezani sa matičnom biljkom. Kod nas se najčešće malina i oblačinska višnja razmnožavaju izdancima dok kod ostalih voćnih vrsta se izbegava proizvodnja izdancima jer se lako prenose viroze. B-dobar) 5. Živići kod jagode (A-loš. stolon ima koren pa prekidanjem veze sa matičnom biljkom dobijamo zasebnu biljku. Kalemljenje ©opyrights by Nebojša ®adenković .

kajsija na domaće sorte  Višnja i trešnja na magrivu šljiva Kod nas se očenje radi u obliku slova T. dunja. Ukoliko je kalemljenje uspelo naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka. Nakon 10-15 dana utvrđujemo da li je kalemljenje uspelo. Kalemljenje na zrelo (kalem grančicama) – tu postoji više načina kalemljenja:  Prosto spajanje  Englesko spajanje  Na isečak (koristi se pri prekalemljivanju)  U procep (koristi se pri prekalemljivanju)  Pod koru (koristi se pri prekalemljivanju)  Na most  Ablaktacija sa strane U proizvodnji se najviše koriste prosto i englesko spajanje dok se ostalinačini koriste kod prekalemljivanja voćaka. Skidamo koru i stavljamo pupoljak pod koru i vezujemo ga gumicom (za specialne namene). tehnika kalemljenja: Podloge za kalemljenje se očiste od bočnih grančica i lišća do 15-25 cm deset do petnaest dana pre kalemljenja zatim treba izvršiti zalivanje da bi se kora lakše odvojila od drveta. kod ovog razmnožavanja vrši se sjedinjavanje podloge i plemke.Najrasprostranjeniji način razmnožavanja s kojim možemo izvesti veliki broj kvalitetnih sadnica. Redosled kalemljenja:  Kruška na krušku  Šljiva na džanariku  Kruška. Na očišćenom delu 10-15 cm od zemlje se napravi uzdužni presek oko 3 cm i popreči oko 1 cm u obliu slova T. Kalemljenje na budni pupoljak (terajući pupoljak) – vrši se u junu i pupoljak kreće odma čim se primi. ©opyrights by Nebojša ®adenković . mušmula na dunju  Kajsija na kajsiju  Jabuka na jabuku  Breskva na breskvu  Jabuka na vegetativne podloge  Višnja i trešnja na trešnju  Šljiva. Kalemljenje može biti na:  Pupoljak (i on može biti)  Na spavajući pupoljak  Na budni pupoljak  Kalem grančica (kalemljenje na zrelo) Kalemljenje na spavajući pupoljak – se obavlja od sredine jula do kraja septembra.

a zatim se uzme unapred pripremljena isečena grančica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Na podlozi se napravi kos presek. Pravilno i nepravilno izvođenje reza nad pupoljkom ©opyrights by Nebojša ®adenković . Koristi se za proizvodnju sadnica jabuke. orah sa 1 pupoljkom. Kod kalemljenja uzima se deo kalem grančice kod kajsije 3-4 pupoljka. tako što se vrši direktno spajanje iz ruke. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem grančici oni se spajaju i vežu kalemarskim gumicama. Nakon kalemljenja kalem grančice se drže u sanducima sa piljevinom na temperaturi od 3-5 ْC dok se ne izvrši kalusiranje spoljnog mesta.Prosto spajanje – primenjuje se kada su podloga i kalem grančica približno iste debljine. Ovakvo kaleljenje se obavlja u februaru mesecu. posle vezivanja vrši se premazivanje preseka kalem voskom ili parafinom. ali je moguće kalemljenje iz ruke krajem marta ili aprila kada krenu sokovi u podlogama ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu već se odma sade. Takvi kalemi se iznose i sade se kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju. Kalemljenje prostim i engleskim spajanjem Englesko spajanje – isto je kao i prosto spajanje s tim što kod kosog preseka koji se pravi na svakom preseku se napravi i po jedan zarez. kod ostalih voćki sa po 2 pupoljka.

M9 – vodeća podloga u svetu. ©opyrights by Nebojša ®adenković . na sušu. kvalitet roda. podnose kalcijum karbonat (CaCO3) do 8% OHF – podloga koja je otporna na erwiniu i podnosi (CaCO3) preko 10%. razvijen korenov sistem koji se bolje ukorenjava. St. Kosa palmeta uzgojni oblik za intenzivne guste podloge se koristi kod MA i Provasanlska klon BA 29. korenov sisitem plitak i nerazvijen potrebno je i navodnjavanje. Ne ide se na zemljište gde je % kalcijum karbonata (CaCo3) veći od 4%. slabija zemljišta sa više kreča. Podloge za šljivu: Džanarika – (Prunus Cerasifera) dobra podloga za suvlja zemljišta. odlično se ožiljava nagrtanjem i zrelim reznicama. klonovi podloge M9 su: Pajan I – slabije bujnost koristi se za bujnije sorte (jonagold. prednost ranije rađanje već u 3. Vegetativne podloge za krušku uglavnom potiču od različitih tipova dunje i one se koriste u savremenim zasadima sa intenzivnom negom gde nema opasnosti od hloroze. Od podloge zavisi vegetativni rast. Uglavnom od podloga za jabuku se koriste vegetativne podloge i to: MM106 – srednje bujna podloga. Julien. otpornost na mrazeve. plod krupan. rodnost. peskovitim. za ovu podlogu je potrebna potpora. Dobro se u korenjava.Podloge Podloge su preduslov za uspešnu voćarsku proizvodnju. Podloge za jabuku: Kod jabuke se retko koriste generativne podloge osim ako se jabuka gaji na peskovitim i teškim zemljištima i tu se koristi divlja jabuka Malus Silvestris. gloster. Sorte na ovoj podlozi su: dugovečnije. sušu. Pixi – vegetativne podloge ze šljivu. umereno osetljiva na mrazeve. ne preporučuje se za korišćenje na plodnijem zemljištu. Crnošljiva. bolesti i štetočine. BA29 – klon (provansalske dunje) srednje bujna podloga i ima dobru podudarnost sa većinom sorti krušaka. ranije sazreva. otpornije na mraz. Petrovača – podloge za plodnija zemljišta. slabo bujna podloga. Sejanac belog duda – dobra podloga za krečna zemljišta. Fox 11 – podloga koja je nastala selekcijom od Pyrus Communis.dobro se ukorenjava. redovno i obilno rađa. MA – postiže rezultate na plodnim i umereno vlažnim zemljištima. godini. Pyrusdworf – podnosi veće količine kalcijum karbonata u zemljištu. otporna na krvavu vaš. nije potreban naslon. Crvena Ranka. potreban naslon. mucu) Pajan II – Podloge za krušku: Na težim zemljištima gde je kalcijum karbonat (CaCo3) veći od 8% koristi se sejanac divlje kruške Pyrus Communis. može se koristiti na teškim zemljištima. MM26 – prelaz iz M9 i MM106. dobro podnosi krečna zemljišta nego vegetativne podloge za krušku (dunja) tako da voćke manje stradaju od hloroze. Podloge za dunju i mušmulu: Sejanac oskoruše – dobra podloga za peskovita zemljišta.

Podloge za breskvu: Sejanac vinogradske breskve – to je generativna podloga koja najbolje rezultate daje na rastresitom zemljištu i na zemljištu sa manjim % CaCO3. dobro uspeva na plodnim i rastresitim zemljištima. težim zemljištima. Interpodloga (interštok) – kada na džanariku pri zemlji kalemimo šljivu a onda na 120 cm kalemimo sorte kajsije. Podloge za orah: Juglans regia – obični orah. najčešće se koristi pri osnovnoj sadnji zasada. sitan plod. Kolt – vegetativna podloga Gizela 5 i 6. Od vegetativnih podloga u obzir dolaze izdanci belošljive i nove vrste Pixi. Crni trn (Prunus spinoza) – proizvodnja sadnica za guste zasade. krečnim zemljištima. Podloge za kajsiju: Belošljiva – generativna podloga odlična je za peskovita zemljišta. koristi se u umereno vlažnom i toplom podnevlju. Divlja kajsija (Prunus arenijaca) – za peskovita zemljišta. Fruškogorska bela – može da se razmnožava semenom i izdancima. suvlja zemljišta i zemljišta sa više CaCO3. kajsija na ovoj podlozi može da strada od apopleksije. Podloge za višnju i trešnju: Magriva (Prunus mahaleb) na zemljištima sa više CaCO3. Iskora. plodovi su krupniji. ređe se koriste. generativna podloga Vrapčanka (Prunus avium) – to je divlja trešnja. Tetra. F12/1. generativna podloga. ide u toplije predele. vegetativno se razmnožava. Venta su najčešće podloge za breskvu. Maxima – noviije podloge Podloge za lesku: Mečija leska (Corylus Colurna) – bolje podnosi lošije ekološke uslove. GF677 – hibrid breskva x badem. kada je kajsija samo na džanarici onda ona dosta strada od apopleksije a i plodovi su joj manji. obilnije rađa. ©opyrights by Nebojša ®adenković .

Izrigolovana površina se prvo pripremi teškim tanjiračama. Najbolja sadnja je u trougao. uzgojnog oblika krune. ©opyrights by Nebojša ®adenković . Ako zemljište sadrži više CaCO3 (kreča) treba izvršiti zakišeljavanje zemljišta. Od prirodnih pokazatelja:  Voda  Zemlja  Klima Od ekonomskih pokazatelja:  Blizina tržišta  Blizina saobraćajnica  Prerađivački kapaciteti Nakon ispitivanja ovih pokazatelja onda pristupamo izboru sorti. sorte. Moramo voditi računa o unošenju herbicida. kada se slegne ide se sa finom pripremom. Nakon svega toga pravi se sistem za navodnjavanje. Ukoliko su zemljišta kisela treba izvršiti kalcifikaciju sa CaCO3 ili negašenim i gašenim krečom.5 Humusa P2O5/100g suvog zemljišta K2O/100g suvog zemljišta CaCo3 nesme biti > od 8% Ph. Ako su ovi uslovi ispunjeni pristupa se pripremi zemljišta za sadnju. Pre sađenja voćaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti u zasadu.5-7. jer se zemljište koristi najracionalnije. onda treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka. veličini zasada i odnosu pojedinih vrsta u zasadu. Ove mere se vrše krajem septembra oko 20. Rastojanje voćaka u voćnjakumože biti u vidu trougla. optimalne količine hem. kvadrata. a i voćke ne zasenjuju jedna drugu. a neposredno pre sadnje se prelazi setvo spremačem ili drljačom.Podizanje voćnjaka Pre samog podizanja voćnjaka moramo sagledati prirodne i ekonomske pokazatelje. 3% 15 mg 25 mg do 8% 5. podloge. Rastojanje između voćaka – zavisi od voćne vrste. ječam. Kod većih zasada pravac redova se određuje pomoću TEODOLITA ili PRIZME dok kod manjih zasada pomoću običnog kanapa. Zatim moramo vršiti fizičku i hemisku analizu zemljišta. Priprema zemljišta – pre same sadnje voćnjaka na tom zemljištu treba gajiti leguminoze: stočni grašak. septembra. najbolje je da ga ima oko 7 optimum optimum optimum optimum optimum Tabela 1. pravougaonika i po izohipsama. za povećanje humusa od 0. soju. zatim se zemljište osatvi da se lagano slegne. tipa zemljišta. Kada se izvrši rasturanje organskog i mineralnog đubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. materija u zemljištu Ako je količina humusa u zemljištu mala. Ako se pri meliorativnoj popravci unese i stajnjak onda količinu mineralnog đubriva treba smanjiti za 10-30%.1% u sloju zemljišta od 40cm treba dodati 2-3 vagona stajnjaka po hektaru. pšenicu. Kada je oranični sloj dubok onda se ide na rigolovanje 50-90 cm a ukoiko je oranični sloj plitak onda se ide na podrivanje 50-70 cm.

pogotovo na teškim zemljištima. Sadnja je najbolja u jesen jer preseci žila brže kalusiraju. prolećna sadnja se vrši na vetrovitim područijima i predelima sa vlažnom klimom. zahtevaju obavezno postavljanje naslona za voćke. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm s tim što presek mora biti manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja. zimska i prolećna. trske i betonskih stubića i sl. za svaku voćku. trešnje. razmak između stubova je 6-8 m. badema. plemeniti deo ide 10 cm iznad zemljišta. Pregledamo koren ako je koren svetlo beličaste boje onda je u redu. Prolećnu sadnju obaviti što ranije naj kasnije do marta. Moramo voditi računa da sorte oprašivača imaju dobru klijavost polena. njihova prednost je u tome što se ne lome ©opyrights by Nebojša ®adenković . da su gamete kompatibilne da stupaju u period plodonošenja istovremeno. sorta/M27 i sl. sorta/M9. Kroz stubove se postavljaju 4 reda žice. oraha. jer je jeftiniji za 30-50 %.8 m od prenapregnutog betona 8x8 cm. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature. Pre same sadnje pregledamo sadnice da li su ok. iako je praktičnija pojedinačna potpora za svaku voćku ipak je prihvaćeniji način konstrukcija sa žicom. Na vrstu potpore najviše utiče cena iste. novembra. Zato. Drveni stubovi koji su inpregnirani ili nagoreni na kraju. da se 50% podudara fenofaza punog cvetanja sa osnovnom sortom. a ako je taman onda nije uredu. TIHOGAMIJA – nejednako vreme cvetanja. Postavljanje potpore za voćke – slabo bujne kombinacije sorta/podloga. U našoj praksi najviše se koriste betonski stubovi dužine 2.. Sadnice sa prevremenim grančicama skraćujemo i to na 30 cm iznad poslednje razvijene grančice. Prilikom prekraćivanja rez pravimo pravilno i presek premažemo kalem voskom ili fitobalsamom. kruške. Obavezna jesenja sadnja ide kod leske. koriste se takođe za postavljanje potpore. Oni treba da su ukopani u zemlju 70 do 80 cm. Sadnice ne smeju ići preduboko. sa dubljom sadnjom smanjujemo bujnos voćke. leske. s tim da je prvi red na 50 cm od zemlje. Sve to treba obaviti do 25. Sadnja voćnjaka – sadnja može biti jesenja. pitomog kestena. Upotrebljava se pocinkovana žica debljine 3-4 mm. Za postizanje većih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnih plodova i kod samooplodnih vrsta preporučuje se sadnja oprašivača. Naslon za voćke se može postaviti u vidu betonsko-žičane. kajsije i šljive. Ako se ne vrši đubrenje u rupu a zemljište je dobro pripremljeno onda se kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm. Prekraćivanje voćaka se vrši u proleće a visina prekraćivanja zavisi od voćne vrste i uzgojnog oblika. drveno-žičane potpore ili pojedinačnihh kolaca. Dobro pripremljeno zemljište koje je duboko orano ili podrivano na njemu se kopaju rupe 60 x 60 cm i one se đubre. voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. a u nizu 6x6 cm. a u nekim slučajevima i više. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Ostali redovi žice se raspoređuju ravnomerno na 50 cm. Veoma važno je i dobra klijavost polena. Kod stranooplodnih sorti u voćnjaku moraju biti zastupljene bar 3 sorte koje se međusobno oprašuju.Razmeštaj sorti u voćnjaku – prilikom izbora sorti pojedinih voćnih vrsta moramo voditi računa jer neke voćne vrste su stranooplodne tako da treba u voćnjaku imati sortu oprašivača kao kod: jabuke. Kod lošije pripremljenog zemljišta ili na ledinama rupe su 120 x 60 cm. Koren potapamo u smešu goveđe balege i ilovače kojoj dodajemo malo plavog kamena radi dezinfekcije. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju koja može biti hemiska ili ručna.

Đubrenjem se unose ovi elementi kako bi se održali u optimalnim količinama. krompira. (lucerka ne ide). Na kraju reda se postavljaju ankeri na kojima se fiksiraju stubovi i zateže žica. mangana utiče na fiziološke poremećaje u biljkama. K (kalijum). nedostataka cinka (Zn). navodnjavanje. hemiskim sredstvima (gramoxon. kod voćaka koje su obezbeđene sa fosforom na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta.  Fosfor (P) – utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka. basta.lako kao betonski. oni u proleće rahle zemljišta na 40 cm i tom prilikom preko depozitora unose đubriva u zemljište. podmlađivanje voćaka. Nedostatak azota – letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci. Najbolje podkulture su leguminozne biljke koje se okopavaju: pasulj. Ove leguminoze obogaćuju zemljište azotom. normalan razvoj ploda. Usled preobilne snadbevenosti azotom može doći do manjka fosfora. Prinosom se iznosi srazmerno mala količina fosfora iz zemljišta oko 2.. Đubrenje voćnjaka – od đubrenja zavisi rast i rodnost voćaka. Održavanje zemljišta u voćnjaku – cilj je stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema a uspostavlja se i povoljan vodni. Nega voćnjaka Tu podrazumevamo primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi obezbedili povoljne uslove za rast i rod voćaka. Ca (kalcijum). Kalijum utiče na boju i kvalitet ploda.. nego se koriste oruđa koja rahle zemljišta a to su čizel plugovi sa depozitorima. cinka. Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta. obrazovanje generativnih organa. prekalemljivanje.  Međuredno zatravnjivanje a u redu obrada – obrada u redu se može vršiti ručno (okopavanjem). Previše i kasno đubrenje azotom dovodi do bujnijeg porasta mladara i plodova.. Kao podkulture u I godini se mogu gajiti: bostan.  Kalijum (K) – utiče na rodnost voćaka i on se naročito nalazi u rodnim grančicama. Načini održavanja zemljišta:  Čista obrada (jalovi ugar) – koristi se u reonima Vojvodine i Srbije. soja. A od pomotehničkih mera tu su: rezidba voćaka. crni luk.  Azot (N) – važan za vegetativni razvoj boćaka. prisustvo boje i aromatičnih materija. šećerne repe. Ne preporučuje se gajenje: paprika. P (fosfor). tanjirače). gvožđa. paradajza. lucerke. Nedostatak bora.2 kg sa 10 t. Potrebni makro elementi: N (azot). đubrenje. vazdušni i toplotni režim. ili bočnim frezama. zatezanje se vrši pomoću specijalnih zatezača ili jednostavno uvrtanjem žice. krastavci. krtolastog bilja. takvi mladari ne odrvene do jeseni te izmrzavaju dok se plodovi slabije čuvaju. suncokreta. plodovima. reguliše sadržaj vode i deluje na stvaranje šećera i skroba kao i na razvijanje arome. Svako prekomerno đubrenje dovodi do pojave hloroze. raundap). grašak. lišću. kukuruza. utiče na reguilisanje otpornosti biljke prema niskim temperaturama i suši (više K veća ©opyrights by Nebojša ®adenković . Dok nedostatak dovodi do pojave crvenila vrha letorasta. zametanje. buranija. Đubrenjem fosfora imamo pojačan rast korena. Gajenje podkultura – u zasadima se obično izbegava gajenje podkultura. Mg (magnezijum). bakra. tu se ne koriste oruđa koja sabijaju zemljište (freze.

koji kasnije nekrotiraju odnosno izumiru. takođe može da dođe do ranijeg opadanja listova. brašnjave su i posmeđuje im se meso. ovo se može ublažiti osmišljenim prskanjem kalcijumom u drugoj polovini vegetacije. U zemljištu treba da vlada odnos K:Mg = 5:1.75 0. Višak kalijuma ometa usvajanje kalcijuma i magnezijuma i samim tim provocira pojavu gorkih pega.5-5.5–0.0–1. utoliko je slabije snabdevanje plodova kalcijumom.0 2. Ukoliko su stabla bujnija zametanje plodova je neujednačeno. Pri preobilnom sadržaju kalijuma u zemljištu magnezijum ne može da se usvoji u dovoljnoj meri iako ga ustvari ima dovoljno.0 0. Plodovi sa malo kalcijuma lako razvijaju gorke pege.7 0** Prosečno iznošenje hranljivih materija iz zemljišta na 10 t prinosa * za 2-3 godine ** do sledeće analize zemljišta P Potreba hranljivih elemenata u skladu sa ispitivanjima zemljišta (u kg/ha) Pre samog đubrenja treba neophodno je izvršiti folijarnu i sve druge zemljišne analize. zbog čega imaju kratko vreme skladištenja.7 0. Potreba ploda za kalcijumom je veoma mala 10 t plodova sadrže oko 0. Najviše ga ima u drvenastim delovima i lišću zbog čega plodovi nisu dovoljno snabdeveni. Osnovno đubrenje se radi u jesen ili rano proleće sa 7:14:21 ili sa 10:20:30 NPK na 30-40cm dubine jer je utvrđeno da su P i K ©opyrights by Nebojša ®adenković .7–1.5–0. Hranljiva materija Azot Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum Iznošenje (kg/10 t prinosa) 3. Ipak ova količina je vrlo važna jer je presudna za fiziološku stabilnost ploda.otpornost). Nedostatak se prvo javlja na donjim i starijim listovima letorasta. ova hranljiva materija neutrališe takođe uobičajeno kiseli ćeliski sok.2 12.75 kg CaO. U nedostatku kalcijuma svi procesi starenja u plodu protiču mnogo brže.82 Klasa zemljišta A B C D E+S P2O5 40-70 20-40 10-20* 0** 0** K2O 140-180 100-140 60-100 20-60 0** MgO 50-70 30–50 20-30 0-20 0** Bor 1. u praksi se pokazuju dobra folijarna tretiranja Mg jer sprečavaju prevremeno opadanje lišća.4-16. prevremeno opadanje lišća i dr.1 0. na osnovu kojih se daje preporuka za đubrenje.  Kalcijum (Ca) – služi biljci za pojačanje ćeliskih zidova. Tipični simptomi su prosvetljivanje između nerava. Kalijum je antagonist za usvajanje magnezijuma.  Magnezijum (Mg) – sastavni je deo hlorofila i ima značajnu ulogu u funkcionisanju enzima.5 0. skaldišnih bolesti.

ovaj mikroelement se na lakim zemljištima brzo ispira. Zemljišta bogata krečom ili zbijena zemljišta sa nedostatkom azota ili suviše vlažna sprečavaju usvajanje gvožđa iz zemljišta.7 kg bora. Đubrenje možemo vršiti prilikom navodnjavanja i ono se zove fertirigacija. vrha mladara. Zasade sa nedostatkom mangana treba đubriti već pre cvetanja manganom.5-0. Pripisuje mu se pozitivno dejstvo u sprečavanju opadanja lista zlatnog delišesa. Ako je zemljište optimalno snabdeveno (klasa C) dovoljno je godišnje đubrenje sa 0. Faza cvetanja: Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do sušenja žiga tučka tako da moramo zalivati sa 30-40 mm to zalivanje pospešuje oplodnju i vegetativni ©opyrights by Nebojša ®adenković . Navodnjavanje se vrši kako bi postigli redovne i visoke prinose. ali kada nedostaju onda se primeti njihov značaj. Mangan sulfat prskan odvojen od Mg sulfata se lakše usvaja.slabo pokretljivi i sporo se prenose pa se đubrenje vrši depozitorima. Mikroelementi – potrebne samo male količine.  Mangan – nedostaje često kod osetljivih sorti npr. Jedno od rešenja je i prskanje zasada borom sa 2-3x oko perioda cvetanja. pošto jedinjenja gvožđa izazivaju pojavu iste. Kod prihranjivanja se ide u 2 navrata. Kritične faze prilikom zalivanja: I. što odgovara sa oko 5-7 kg Boraxa. Prskanje lišća DTPA gvožđevim helatima samo je retko potrebno ako se u kratkom vremenu treba suzbiti već razvijena hloroza. pošto se Mankozeb (16% mangana) retko upotrebljava zbog toga što uništava predatorske paukove. Kod sorti osetljivih na rđastu prevlaku ovo se može preporučiti samo pre cvetanja. veličini stabla i intenzitetu hloroze (normalna doza po stablu 10-15 g Fe EDDHA na podlozi M9) veća stabla trebaju veće količine gvožđa. Mlade voćke se mogu zalivati do kraja jula kasnije treba izbegavati zalivanje kako ne bi izazvali sekundarni porast. Kada u leto listovi postanu svetli dovoljna su 1-2 tretiranja manganom. zlatnog delišesa. Kod jake hloroze potrebno je pravovremeno. Navodnjavanje – značajna mera za reone gde godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm. pri nedostatku mikroelemenata smanjuje se vitalnost biljke a time i otpornost prema bolestima.  Bor – preko polovine proba zemljišta i lista ukazuju na nedostatak bora. pre cvetanja primeniti helate gvožđa (EDDHA helati). Tek zasađenje voćke u proleće treba zaliti sa 10 L vode a kada nastupi sušni period treba izvršiti još 2-3 zalivanja. Na peskovitim terenima i vetrovitim područijima navodnjavanje je obavezno. Analiza lišća daje dobar uvid u stanje ishranjenosti biljke ali takođe i višak hranljivih materija kao i nedostatak istih. Doza helata se određuje prema starosti.  Gvožđe – nedostatak izaziva hlorozu mladih listova odns. najbolje pod uslovima visoke vlažnosti ili uveče. Za navodnjavanje se koriste:  Sistem kap po kap  Mikro rasprskivači  Porozne trake Da bi zalivanje imalo pozitivan efekat moramo voditi računa o % vlage u zemljištu (PVK – poljski vodni kapacitet). Kratko nakon tretmana potrebno je kišenje ako je vreme suvo.

puna doza. Zbog toga vršimo kasniju rezidbu koja depresivno deluje na porast stabala ali voćke ponovo rađaju. Na deblu se prave prstenovi oko 10 cm širine ispod prve ramene grane. Faza vreme julskog opadanja plodova: izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina. Ovo se obavlja u prvoj nedelji maja. ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati (izostaviti). III. Ovo zalivanje je važno ako je sušni period jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih začetaka. Preduboko posađene voćke posebno na teškim zemljištima slabo rađaju. kod oraha se primenjuje paranje kore debla. ili se vrši vezivanje debele žice svrha zadržati mineralne materije u kruni i podstaći obrazovanje cvetnih zametaka. nepodesan izbor oprašivača.razvoj voćaka. AMID sredstva. II. savijanje grana. Kod kajsije su neophodna bar 2 zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i kako bi se povećali prinosi. a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno. jednu nedelju kasnije. ona se može vršiti na deblu i na ramenim granama.. preduboka sadnja. šest nedelja pre diferenciranja cvetnih zametaka u pupoljcima. Faza I etapa razvitka ploda: izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova. prevelika bujnost... Više se navodnjavaju jabučaste vrste nego koštičave. Pomotehničke mere za otklanjanje nerodnosti voća – dešava se da zasadi ne rađaju. cilj proređivanja je:  Dobijanje 95% prinosa prve klase  Otklanja se alternativno rađanje  Berba je olakšana  Bolji finansiski rezultat Proređivanje može biti ručno (mehaničko) proređivanje koje je najpouzdanije i hemisko proređivanje koje se radi na većim površinama. neredovno (alternativno) rađaju. Preparati za hemisko proređivanje plodova su:  Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata  Karbamil  Sevin (sovin) – insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta: 1. Proređivanje cvetova i plodova – veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje. slabo rađaju. a na ramenim granama se prave prstenovi 1-3 mm širine. pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl. U tom slučaju oko svake voćke otkopati zemlju u vidu levka sve do korenovog vrata. 2. Prstenovanje je mera kojom se usporava bujnost voćaka. jednu nedelju kasnije. Uzroci nerodnosti voća su: loš izbor sorti. AMID sredstva. Količina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstićićemo bolje diferenciranje plodova i povećati krupnoću. ©opyrights by Nebojša ®adenković . kada su najveći plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl. Kod prevelike bujnosti dolazi do nerodnosti voća.

Samo prskanje se izvodi pri tihom vremenu na t od 15-25ْC i relativnoj vlažnosti iznad 70% sa 1200-1500 L vode/ha. Ručno proređivanje u našoj zemlji nije uobičajeno ali ako se ima u vidu činjenica da se na taj način u berbi može imati umesto 50%. sitniji plodovi. čak 90-95% plodova prve klase. ©opyrights by Nebojša ®adenković . deformisani. onda je jasno da je ono opravdano. Ukoliko proređivanje nije uspelo u celosti ili delimično treba izvršiti ručnu korekciju. Kod ručnog (mehaničkog) proređivanja prvo se proređuju zaraženi. povređeni. Radi se kada su plodići 12-14 mm.Hemisko proređivanje se radi u cvetanju ili 12-15 dana posle cvetanja nakon tretiranja sitniji plodovi otpadaju dok krupni ostaju. plodovi u senci.

vretenast žbun. Cilj rezidbe je da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. ©opyrights by Nebojša ®adenković . Kajsija: poboljšana piramidalna kruna. U toku vefetacije u prvoj godini izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici. Forme uzgojnih oblika Vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta Jabuka: vitko vreteno. Duga rezidba povećava rodnost a kraća rezidba povećava bujnost. Nema jačih bočnih skeletnih grana sem produžnice koja je sa svih strana obrasla kraćim ili dužim nosačima rodnog drveta. vretenast žbun. vaza. kosa palmeta. od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. U drugoj godini produžnica se skraćuje za 1/3 na spoljni pupoljak. Kod sorti sa dominantnim vršnim rastom produžnica se orezuje na njenu konkurenciju (povodilicu) ili ukoliko nema pogodne povodnice produžnica se skraćuje na 50-60 cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije. i izvršiti povijanje mladara u avgustu i septembru. ovi uzgojni oblici idu na jabuku i krušku na kržljavim podlogama M9 i MA29. Uzgojni oblici:  Vitko vreteno: sadnice se skraćuju u prvoj godini na visinu od 75 do 85 cm. fuzeto. Breskva: fuzo. na 75 cm se skraćuju sorte sa oštrim uglom granjanja a na 85 cm se skraćuju sorte sa otvorenim uglom granjanja. Kasnija rezidba deluje depresivno na biljku. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo letorasti a ostavljaju se sve potencijalne rodne grančice. kasnija rezidba opravdana je kod bujnih i nerodnih voćki kojima treba samanjiti bujnost. breskve. Zimska rezidba se vrši u vreme biološkog mirovanja. Kod sadnica sa prevremenim grančicama 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grane. višnja: usko piramidalna kruna Jezgraste: piramidalna kruna Prilikom formiranja oblika krune veoma je važno izabrati kvalitetne sadnice i prekratiti ih na određenoj visini. podmlađivanja voćki. redukovana vaza. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla treba manje orezivati dok voćke koje ne rađaju treba minimalno orezati. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. kosa palmeta.Rezidba voćaka Izvodi se u cilju obrazovanja krune. kosa palmeta. Rezidba može biti letnja i zimska.  Usko piramidalni oblik krune: koristi se kod višnje. Trešnja. Slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost dok oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. regulisanja rodnosti. V sistem.

palmeta vodoravnih grana. treća na 2-3 cm i ispod preseka. ostavlja se prva na visini od 60 cm. U drugoj godini skeletne grane se skraćuju za 1/3 a vodilica 30-40 cm iznad nivoa grana. C) i drugoj godini (D. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju.Kotlast – čašast (vaza). Broj primarnih grana 67. Na sekundarnim granama se ostavljaju nosači. prati se porast 1 godišnjih mladara kada mladari u proleće dostignu 10-15 cm odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. druga na 6-8 cm od prve. šljive. šljiva stenlej. jabuke. na primarnim granama može biti 3-4 sekundarne grane na kojima su rodne grančie Šema poboljšane piramidalne krune  Dekorativni uzgojni oblici: kao što su: stubaste jabuke. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na 70 cm. Formiranje krune u obliku vaze u prvoj (A. Ostale se režu u osnovi a ove tri na po 2 vidna pupoljka. Sadnice se skraćuju na 50-95 cm. B. sadnice se skraćuju na 120 cm rano u proleće. Po završetku formiranja uzgojnog oblika produžnica se skraćuje za 1/3 ili ¼ od njihove visine kako bi se sprečilo ogoljavanje skeletnih grana. Jednogodišnji mladari se skraćuju da bi se na njima stvorile sekundarne grane i na njima se javljaju mešovite grančice. palmeta u obliku svećnjaka. Y palmeta. ©opyrights by Nebojša ®adenković . redukovana vaza: dosta se koristi kod breskve. danas u amaterskim zasadima kod breskve. E)  Poboljšana piramida: koristi se kod kajsije. Letorasti koji zagušuju krunu se režu od osnove.

Vretenast žbun je u stvari kržljava modifikacija piramide.II i III sprata je 110 cm. Jednogodišnje sadnice se krajem zime skraćuju Šema kose palmete  Vretenast žbun: koristi se kod jabuke na srednje bujnim podlogama (MM106). Za formiranje kose palmete treba koristiti umereno bujne jednogodišnje sadnice na normalno razvijenim vegetativnim pupoljcima. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na kojima se nalaze nosioci rodnosti. Ugao skeletnih grana se od osnove ka vrhu povećava od 55ْ na 70ْْ. Vretenast žbun se sastoji od skeletnih grana koje su spiralno raspoređene duž centralne produžnice i koje se nalaze u horizontalnom položaju. Kruna se sastoji od debla i 34 sprata bočnih skeletnih grana. kruške pa i breskve. Dok na vegetativnoj podlozi možemo imati i 5 i 6 spratova sa rastojanjem od 65 cm između prvih etažnih grana do 45 cm između poslednjih. Kosa palmeta: pljosnati uzgojni oblici koje se osnovne grane pružaju. ali se od nje razlikuje po rasporedu grana i po bujnosti. Kod jabuka na generativnoj podlozi rastojanje između I i II sprata je 120 cm . Šema vretenastog žbuna ©opyrights by Nebojša ®adenković . Ovaj uzgojni oblik pre pojave vretenastog žbuna i vitkog vretena bio je vodeći kod jabuke. i IV sprata je 100 cm. koje se pružaju u pravcu redova levo i desno.

Rezidba kupine i maline – kupina i malina se režu 2x. ukrštene grane. Rezidba kajsije – kajsija se treba rezati kako bi smanjila transpiraciju. na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara. sorte. Stabla u mladom periodu se manje režu. ako se ne bi rezalaživotni vek bi joj bio veoma kratak a rod bi se premeštao ka spoljnim delovima krune. zavisi od kretanja vegetacije u toj godini. zagušuju krunu. Rezidba sadnica ©opyrights by Nebojša ®adenković . u istoj godini voćke se dobro pripreme za rod u narednoj godini. klimatskih uslova. podloge. Prosvetljavanjem krune izbacuju se sve grane (polomljene. ide se više na povijanje grana kada su stabla u punoj rodnosti. Sve ostale rodne grančice se izbacuju. Letnja rezidba – kraj maja početak juna. Prvi put u toku jeseni kada se izbacuju izdanci koji su doneli rod. reže se u 3 navrata. izbacuju se polomljene. grane koje dodiruju jedna drugu). Broj grana zavisi od sorte i uzgojnog oblika. Prolećna rezidba u periodu kretanja vegetacije do početka cvetanja. Kod većine voćnih vrsta se mora ostaviti mladar jednogodišnjeg porasta da bi se na njemu formirale rodne grančice. onda se može odrediti prinos na osnovu potencionalne rodnosti pupoljaka u kruni. Kod većine voćki se posle toga ostavljaju rodne grančice na dvogodišnjim granama. polomljene. Za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice najbolje je ako su na dvogodišnjim granama ili na starijim granama ako su dobro osvetljene. Prvo se prosvetljava kruna. Rezidba breskve – reže se naj oštrije. cilj da se u istoj godini dobije dobar i kvalitetan rod. zadovoljavajući porast mladara u kruni 50-60 cm. njihova veća otpornost na niske t i odlaganje feno faze cvetanja za 3-7 dana. grane koje se ukrštaju. Rezidba posle berbe u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta. s ovom rezidbom ne treba kasniti kako bi zarasle rane pre završetka vegetacije. Intenzitet rezidbe zavisi od starosti stabla i voćne vrste. Izbacujemo skeletne grane koje se ukrštaju. Vegetativni porast ukoliko je porast velik (bujan) ide se na oštru rezidbu. Uklanjaju se sve grane na kojima je bio rod. dok se drugi ostavljaju na 1 m se ostavlja 5-7 izdanaka a kod kupine se ostavlja2-4 izdanka zavisno od sorte. ukrštene. Letnjom rezidbom dobijamo veći broj cvetnih pupoljaka u kruni. Vrši se prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½. ukoliko je potencionalna rodnost mala i broj pupoljaka u kruni mali ide se na slabiju rezidbu. dodiruju. Najintenzivniju rezidbu kod šljive ima Čačanska rodna. Reže se 15% grana.Regulisanje rodnosti putem rezidbe Uspostavlja se ravnoteža između rodnosti i vegetacionog porasta.

Sevinom. 2. gde se izbacuje višak rodnih pupoljaka . ostavlja se 5-7 izdanaka po dužnom metru (m). Kod jabuke ide rezidba na zamenu grana. Alfa Naftil sirćetne kiseline sa svojim derivatima. AMID sredstva. Kod mladih zasada treba više ići na povijanje i slabiju rezidbu. uklonili alternativno rađanje. Proređivanje se vrši: Karbamilom. Režu se zavisno od voćne vrste. jednu nedelju kasnije.Rezidba voćaka u rodu Radi se u cilju uspostavljanja ravnoteže između vegetativnog porasta i rodnosti cilj svake rezidbe je da se dobiju kvalitetni plodovi. jednu nedelju kasnije. puna doza. starosti zasada. Prilikom rezidbe radimo:  Prosvetljavanje krune  Izbacivanje grana koje se ukrštaju. količine pupoljaka u kruni i od vegetativnog porasta. AMID sredstva. sortne razlike. Hemisko proređivanje plodova Proređivanje plodova se vrši kako bi smo dobili 95% roda I klase. dodiruju  Izbacivanje grana koje se zasenjuju  Izbacivanje prizemnih grana Kod jabuke se posle prosvetljavanja krune (krošnje) ostavljaju naborite rodne grančice ili prstaste i najbolje je ako se one nalaze na dvogodišnjim grančicama. Kod breskve se ide sa najoštrijom rezidbom sve se skida od rodnih grana osim mešovitih rodnih grančica koje se ostavljaju spuštene nikako na gore. Kod maline i kupine se u jesen izbacuju svi izdanci koji su doneli rod. Intenzitet rezidbe kod jabuke zavisi od potencijalne rodnosti. gornji duži. pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl. proređivanje se radi tokom cvetanja ili 15 dana posle cvetanja. kada su najveći plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl. Kod kruške se ostavljaju rodni pupoljci i rodne grane ide se isto kao i kod jabuke na zamenu grana gde se ostavljaju 1 godišnje grane. Višnja se reže svake II ili III godine i tu se uklanjaju ili proređuju 1 godišnje grane koje nemaju roda. Preparati za hemisko proređivanje plodova su:  Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata  Karbamil  Sevin (sovin) – insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta: 1. Ostavljamo vegetativni porast negde oko 30%. donji kraći. da se pripremi rod za narednu godinu i da se dobije odgovarajući vegetacioni porast. ©opyrights by Nebojša ®adenković . Što se kasnije ide sa rezidbom depresivnije će delovati na biljku i zaustaviti njen porast (bujnost) i brže se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti. pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina.

Fuji.)  Kvantitativne osobine (visina..) Sve ove osobine služe za uspešnu determinaciju i svaka sorta ima odgovarajuću osobinu.. Čašično udubljenje 6.Sorte jabuke Podela prema vremenu sazrevanja i podela prema privredni biološkim osobinama. veličinu ploda. Veličina i meso ploda 3. izgled. ukusa. Vista bela. aktivnost meristema)  Fizičke osobine (da li puca pokožica ploda)  Fiziološke osobine (zahtevi prema mikro elementima)  Biohemiske osobine (sadržaj vitamina. Gala. Gloster (dobar oprašivač za sve sorte). Crveni Delišes. Kod sorti za proizvodne zasade imamo 3 pod grupe: Vodeće Prateće Lokalne Za proizvodnju biološki vrednije hrane imamo perspektivne sorte jabuka.Pomologija . Proučava se kroz:  Morfološke osobine (oblik.. Unutrašnje osobine ploda 7.. Osnovna boja 4. širina. Jonagold. Pink lejdi. Jonatan.determinacija voćnih vrsta i sorti Pomologija je nauka o sortama voćaka.. Merlose. Ukus Jabučasto voće . Greni Smit. Ajdared. Zlatni delišes (sorte koje su najrodnije i najbrže stupaju u period rodnosti rađaju oko 35t/ha). masa ploda)  Kvalitativne osobine (vizuelne. Peteljka i peteljkino udubljenje 5. na osnovu čula mrisa. oblik krune)  Biološke osobine (dugovečnost)  Anatomske osobine (krtost grana. Oblik srca 8. ©opyrights by Nebojša ®adenković . mineralnih materija. Džejms Grin. Grupa osobina koje su karakteristične za odgovarajuću sortu i koja ih izdvaja od drugih sorti. Oblik ploda 2.. Plod se koristi kao najkarakterističniji organ za klasifikaciju: 1.

©opyrights by Nebojša ®adenković .

čašično udubljenje mu je prošireno bez prevlake. Izvorna sorta se sve manje koristi jer je zamenjuju klonovi:  Starking  Torped  Hapke  Redčif Redčif ima i 2 subklona (Kamspur i Superčif). dobri oprašivači su joj Gloster. Izuzetno rodna sorta. Fiziološka oboljenja: Jonatanove pege. Greni Smit. manje je bujnosti. rano cveta te lako izmrzava. Organoleptička svojstva su joj izuzetna i zahteva posebne uslove čuvanja. Crveni Delišes. rađa se na jednogodišnjim porastima. suviše je zelen što mu je mana. dobre je rodnosti. dobri oprašivači su joj: Gloster.  Rajnders – kod njega se najmanje razvija rđasta navlaka. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda. Zlatni Delišes – jedna od vodećih sorti kod nas i u svetu (u Evropi je zastupljena sa 37% zasada). Crveni Delišes – jedno vreme je ova sorta bila potisnuta ali se sada vraća sve više u sortiment.Vodeće sorte jabuke 1. Jedini nedostatak ove sorte je nerazvijenost pokrovne boje pa se sve više šire njegovi klonovi:  Jonagored  Vilmuta  Dekosta 5. Loša osobina sorte je pojava rđaste prevlake preko ploda i selekcijom se teži da se ta osobina ukloni. Greni Smit. pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature. dobro se čuva. rano prorodi. preporučuje se za ravničarske predele. Osetljiva na: Pepelnicu jabuke. 2. U Evropi ga ima 3%. Zlatni i Crveni Delišes predstavljaju odličnu kombinaciju u voćnjaku dok su Ajdared i Delišes loša kombinacija. diploidna sorta. Toleranta na: Pepelnicu. u Nemačkoj 1%. stablo je srednje bujno. Danas se sve više šire i primenjuju klonovi zlatnog delišesa od kojih su 4 najbolja:  Klon B – sadi se na većim nadmorskim visinama.  Smuti – gaji se dosta u Češkoj i Grčkoj  Goldčif 4. Jonagold – nastao ukrštanjem Jonatana i Crvenog delišesa dosta ukusna sorta i dosta bujna. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda. boja joj je tamno crvenkasta do braonkasta i neće se više širiti Umereno je osetljiva na: Čađavu krastavost ploda i pepelnicu. Toleranta na: Čađavu krastavost ploda. prebujna sorta. ©opyrights by Nebojša ®adenković . dobri oprašivači su mu Gloster i Greni Smit. 3. Toleranta na: Pepelnicu Osetljiva na: Čađavu krastavost ploda. Ajdared – vodeća sorta u EU. Merlose – retko se sadi u novijim zasadima ima izuzetnu aromu. može se čuvati u običnim skladištima čak do marta – aprila. prevlaka se stvara u nepovoljnim klimatskim uslovima kada se rosa dugo zadržava na plodu ili kada se posle cvetanja vrši tretman sa preparatima na bazi Mankozeba (Ditan). Osetljiva na: Čađavu krastavost ploda.

Osetljiva na: Pepelnicu. Sazreva kasno u 3. Sazreva između 15.6. Odlične rezultate daje na podlozi M9 u gustoj sadnji. Stablo je srednje bujno. može se duže čuvati za razliku od ostalih sorti letnje epohe sazrevanja. 8. Osetljiva na: Fusicladium. U Vojvodini se mnogo traži gde ga treba i više gajiti jer na većim nadmorskim visinama dobija boju. 9. Toleranta na: Fusicladium. Umereno je osetljiva na: pepelnicu. Braeburn – sorta koja ima srednje bujno stablo. sklono ogoljavanju. Somered – sorta koja se gaji dosta u zapadnim zemljama. Jonatan – sorta koja ima sitne plodove ali izuzetnog ukusa i arome. Osetljiva na: Fusicladium Toleranta na: Pepelnicu. oktobra. sazreva sredinom jula. ima intenzivno zelenu boju. Osetljiva na: Erwiniu. Sorta koja ima dugu vegetaciju (oko 200 dana). Fuji – sorta koja ima srednje bujno stablo. Sazreva kasno od sredine do kraja oktobra. Osetljiva na: Pepelnicu. Gloster. 7. i 20. dekadi septembra. Manlet – letnja sorta jabuke. 10. redovno je treba proređivati. Vodeće sorte jabuka Za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane imamo sorte koje su otporne na neke važnije prouzrokovače bolesti kao što su: ©opyrights by Nebojša ®adenković . 9. Jonatan. Umereno je osetljiva na: pepelnicu i fusicladium. 11. Greni Smit – sorta vodi poreklo iz Australije. čak 3x veći od Ajdareda. Dobri oprašivači su Zlatni i Ružičasti Delišes. sazreva početkom avgusta. Umereno je osetljiva na: Čađavu krastavost ploda i pepelnicu. rod se pomera ka periferiji krune. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda (javlja se ako se ubere rano i ako se nepravilno skladišti). James Griv – letnja sorta koja sazreva krajem jula početkom avgusta. Plod sadrži veliki % šećera i kiselina u sebi. dobro se čuva.

otporna na erwiniu. Sve sorte su podeljene i na:  Sorte za proizvodne zasade:  Vodeće  Prateće ©opyrights by Nebojša ®adenković .    Prisila Gordi Topas Pored ovih introdukovanih sorti koriste se i neke autohtone sorte kao što su:  Kolačarka (božičnjica)  Budimka – koja se puno gaji u zapadnoj Srbiji.  Šumatovka – podnosi niske t. otporna na većinu ostalih bolesti i štetočina. tolerantna na čađavu krastavost ploda.  Tetovka – bujna sorta i često na mestu kalemljenja stvara guke. Odlična je sorta za proizvodnju sokova bebi hrane. dobri oprašivači su joj Florina.Sorte kruške Sorte kruške su podeljene prema vremenu sazrevanja:  Letnje sorte  Jesenje sorte  Zimske sorte Letnje sorte:     Moretinijeva rana Čačansko zlato Viljamovka Santa Marija Jesenje sorte:     Boskova bočica Pahams trijumf Fetelova maslovka Abate fetel Zimske sorte:  Kaluđerka  Krasanka  Hordenpontova maslovka Najviše sorti ima iz letnje i jesenje epohe sazrevanja. tolerantna na čađavu krastavost. neredovno rađa a kad rodi može da da 800 kg/ po stablu. Odlična je za preradu u marmeladu i jabukovaču. Rano prorodi. . Greni Smit. kvalitet ploda dolazi do izražaja tek nakn dužeg čuvanja u februaru. letnje suše. Odlična sorta za proizvodnju koncentrata za sokove. Zlatni Delišes. Sazreva od sredine do kraja avgusta. Vista bela. i umereno osetljiva na pepelnicu. Dobri oprašivači su joj Prima.  Florina – otporna na čađavu krastavost. čađavu krastavost ploda. Tolerantna je na fusikladium. mart. uspeva na velikim nadmorskim visinama oko 800 m. otporna na pepelnicu. Prima – otporna na plamenjaču. kasno prorodi tek za 10 – 12 godina. jake vetrove. zbog minimalne upotrebe fungicida u njenoj zaštiti. april. otporna na pepelnicu.

 Lokalne  Perspektivne sorte ©opyrights by Nebojša ®adenković .

Sorte dunje Pri proizvodnji sorte dunje najčešće se koriste sledeće sorte dunje:  Leskovačka  Trijumf  Vranjska  Pazardžijska (Bugarska)  Moravka  Asencija  Fezlus (Bugarska)  Šampion ©opyrights by Nebojša ®adenković . 11. rđasta viljamovka. Konferans – vodeća sorta u EU. Pored ovih vodećih sorti imamo i novije sorte kruške kao što su: Kleržo. selekcionisana je 1796. kompatibilna sa dunjom. sklona alternativnom rađ. 13. Kalemi se preko posrednika (kaluđerka) a ne direktno na dunju. Krasanka – sorta zimske epohe sazrevanja. postiže prinos od 50-60 t\ha. Pakhams Trijumf – sorta koja potiče iz Australije. ako je loše vreme u doba cvetanja onda loše zameće plodove. Boskova bočica – sorta koja potiče iz Belgije. A od autohtonih sorti kruške tu su: Karamanka. B.P. Dunja→ kaluđerka→ moretinijeva. i EU. Sazreva od 15. dekadi avgusta. a po ukusu je jedna od najkvalitetnijih sorti kruške. Danas se sve više koriste klonovi: crvena viljamovka. i kod nas. 5. 4. ima crvenkastu boju ploda. sorta je otporna na razne prouzrokovače bolesti i dobar je oprašivač. 9. avgusta. Abate Fetel (fetelova) – jedna od vodećih sorti iz Italije. Ova sorta spada u sorte jesenje epohe sazrevanja. Junska lepotica – sorta sa instituta u Čačku. dobra je za sve vidove prerade. 6. sazreva 25. izuzetno rodna sorta ali kada prerodi plodovi su joj sitni. 14. oprašivači su joj Julska šarena i Košija. Italijanska sorta. – 20. 2. Kaluđerka – vodeća sorta u Srbiji. septembra. 3. 10. septembra. zlatno žuta boja pokožice. Santa Marija. najviše se izvozila iz Vojvodine. Viljamovka – sorta koja je na prvom mestu po zastupljenosti u SAD. ima rđastu prevlaku na celoj površini ploda. Starkrimson – mutant Klapove ljubimice. sazreva 20. Adaptibilna na sve uslove i veoma stara. 7. Junsko zlato (Čačansko zlato) – sorta sa instituta u Čačku. sazreva u 3. rodna sorta koja je sklona alternativnom rađanju. bove. Društvenka. Dobri oprašivači su joj: klapovka. . Etruska.Vodeće sorte kruške 1. juna. Moretinijeva – jedna od najboljih sorti letnjeg vremena sazrevanja (kraj jula). Toska. Hardenpontova maslovka – sorta zimske epohe sazrevanja. sazreva krajem juna. sazreva oko 10. 12. Santa Marija – sorta koja sazreva oko 10. izuzetno je rodna sorta koja zahteva oštru rezidbu. oktobra. Bujna sorta. Umereno osetljiva na štetočine i bolesti. kalemi se preko posrednika. sužena ka vrhu. ima zvonast oblik ploda. Balast oblik ploda. Kiferov sejanac – Američka sorta koja je otporna na Erwiniju. ima izdužen kruškast oblik sa jako izraženim vratom. ima neravnu (brežuljkastu) površinu po čemu se lako prepoznaje (sličan joj je Pakhams Trijumf). 8.-30. Pupoljci su osetljivi na niske zimske temperatutre. okruglog oblika. plod je izdužen. Lubeničarka. Dosta cenjena sorta kod nas i u svetu.

Holandska krupna. Osetljiva je na šarku. Koštičavo voće . Može da se javi na breskvi i kajsiji. plamenjaču. sorte za proizvodne zasade (vodeće. voli toplije predele i južne ekspozicije. Otporna je na većinu prouzrokovača bolesti i štetočina. plamenjaču. Elena. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke perspektivne sorte kao što su: krupna zelena renkloda. 1. ©opyrights by Nebojša ®adenković . pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature. Kod kajsije može da se javi ako se kajsija kalemi na zaraženu šljivu (stenlej). Stenlej – Američka sorta koja je veoma rodna. lokalne) i na perspektivne sorte. 2. Presenta (sorta koja je otporna na šarku i dobra je za sušenje).sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Vegenhajmove i Požegače. moniliju. izdanci) i biljnim vašima. stvorena je u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenlejke i Požegače. Dobra je za preradu ima puno trnastih izraštaja. U 3. Veliki problem kod šljive a i kod ostalih koštičavih voćnih vrsta predstavlja šarka (viroza) koja se prenosi zaraženim sadnim materijalom (zaražene kalem grančice. 4. Čačanska lepotica . godini daje 20 kg/po stablu. Zahteva rdovnu rezidbu svake godine. Valjevka – sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenleja i Anženke. dok je na moniliju i rđu osetljiva. sečena. 5. Katinka. moguće je prenošenje biljnim sokom ali takav način zaraze je od značaja samo za eksperimentalni rad. virus se ne prenosi niti zemljištem niti oruđima za rezidbu i kalemljenje. Požegača – sorta koja je najbolja za preradu ima ovalan i sitan oblik ploda. plamenjaču. rogač. rđu.Sorte mušmule U proizvodnji mušmula značajne su dve sorte: Domaća krupna. To je komercionalna sorta šljive sa krupnim plodovima mase 35-40 gr. Osetljiva je na rđu. Odlična je za preradu a najbolja je za sušenje. Tolerantna je na šarku koju je prenela kod nas. Razvija piramidalnu krunu i sazreva krajem avgusta. rđu. 3.Sorte šljive Sorte šljiva se dele na sorte plavog ploda. osetljiva na šarku.. dosta se prerađuje i izvozi kao rashlađena. Altanova renkloda. moniliju. Sorta je veoma je rodna. sazreva krajem jula. Kruna joj je polupljosnata. prateće. Čačanska rodna – trenutno vodeća sorta.

Goldridž. NS-4 – sorte koje su nastale u institutu za voćarstvo u Novom Sadu. potiskuje je klon Cegledi orijaš. 9. dobra je za rakiju zbog visokog sadržaja suve materije. plod je okrugao narandžaste boje sa krupnim tačkicama na sunčanoj strani ploda. kruna je obrnuto kupasta. 4. NS-6. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke novije sorte koje su otporne na šarku šljive: Roksana. Apopleksija se obično javlja kod breskve i kajsije.. 3..Sorte kajsije Podela sorti kajsije je izvršena prema privredno biološkim osobinama. rađa na kratkim rodnim grančicama. loše rezidbe. sorte sa ranim i kasnim cvetanjem. bolji izbor položaja. Sve tri sorte su dobre rodnosti i kasno cvetaju (NS-4 najkasnije). sazreva sredinom jula. Mađarska najbolja – vodeća sorta od 90-tih. Horlajn. dobre je rodnosti. Sorte za proizvodne zasade: 1. 8. zaštita od mraza. Plod narandžasto žut sa malo rumenila. Kstjuženski. 2. Apopleksija – sušenje voćke (kajsije) usled neodgovarajućie podloge. loše zaštite od bolesti i štetočina. navodnjavanja. osetljiva je na moniliju i gnomoniju. Zaštita se mora nastaviti i posle berbe. Segedinski mamut – cveta 5-7 dana pre Mađarske najbolje a sazreva isto tako par dana ranije. Ambrozija – nova sorta koja ima kasnije cvetanje od mađarske najbolje za 5-7 dana. 7. Kečkemetska ruža. Novosadska rodna. Šumatovka Futoška Ulfertovska grozdasta Bortermo ©opyrights by Nebojša ®adenković .. Kod kajsije moramo vršiti rezidbu jer kajsija ima visok transpiracioni koeficient i vreme cvetanja. Umberto. 5. Delovanjem svih ovih ili samo nekih činilaca dolazi do sušenja biljke. 3.. otporna na bolesti 2. Reksel Kleris 14 i 16 Petrovaradinka (Majurka) Hajmanova konzerva 6. 4. Horogen. Oblačinska – ima dosta suve materije prinos 15-20 t\ha. .Sorte višnje U proizvodnji višnje najčešće se koriste sledeće sorte višnje: 1. Novosadska rodna ima krte grane koje kad prerode lako pucaju.

Spring lejdi 3. nerodnosti). Hadelhingelska – sorta koja rano sazreva.Sorte trešnje Zbog teške determinacije sorti trešnje imamo podelu na 6 nedelja zrenja: 1. Kaldezi 2000 (5-7dana pre redhevena. tamno crvene boje sa beličastim tačkicama. Lapins 11. Germezdorfska – stara sorta. plod je srcast..dekada jula) 2. klon joj je Kompakt koji sazreva oko 10. bez malja su): 1. 6. Kresheven redhevena ) Nektarine (nastale mutacijom obične breskve. Droganova žuta Deniselova žuta sorta) . 9. Vilaoda ©opyrights by Nebojša ®adenković 1. Redheven (3. Maja (5 dana posle 8. tip cveta (ružast ili zvonast). peteljka je duga. 2. sazreva krajem juna. Andras 4. komercionalna sorta. Flumekist 3. i 15. juna. Lepa od Ohaja (bela 10. sorta koja ima krupne plodove (oko 10 gr) srcastog oblika. otporna je na bolesti i štetočine i deficitarna je sorta.svetlo crven plod. maja. Redheven rani 6.Sorte breskve Podela na sorte kod breskve je izvršena na osnovu prisustva malja na plodu:  Obična breskva (sa maljama)  Nektarine (bez malja)  Breskva za industrisku preradu (nemaju crvenilo oko koštice) Breskve je teško determinisati pa se za određivanje sorti koristi vreme sazrevanja. žlezde na lisnoj dršci (okruglaste. 5. Vajnberg 3. Bebigold 5 i 7 5. Sambers – samooplodna i najkrupnija sorta. Obične sorte breskve sa maljama: 7. krupnih plodova sa dugim juvenilnim periodom (period mirovanja tj. Stark red gold Sorte breskve za industrisku preradu: 5. Samit – sazreva između 3. Pored ovih sorti tu su još i: 8. Van – Kanadska sorta sazreva od 12-15 juna. Gloheven (7 dana posle crven) redhevena) 4. bubrežaste. Stark Hardi Džajant – Američka sorta sazreva sredinom juna. 3. dosta rodna sorta koja ima najkraću peteljku. Burlat – sorta koja sazreva oko 25. belo meso) 1. 7. Vezuvijum . juna. Maj krest 2. Morisijani 51 6. ili ih nema). Fantazija 4. 4. Jungerman 2. Rojal glori (izrazito 5.

©opyrights by Nebojša ®adenković .

“grudve” već se smrzava pojedinačno. dobre je rodnosti. Black satin ©opyrights by Nebojša ®adenković . i najviše se gaji kod nas. dobra je za preradu. najbolja je za preradu. Čačanska krupna – spada u grupu vrlo ranih sorti 4-5 dana pre čačanske rane.Sorte jagode Najvažnije sorte jagoda su: 1. daje 5-7 izdanaka po metru dužnom.spada u grupu srednje kasnih sorti. Vilamet – vodeća sorta izuzetne rodnosti 15-20 t/ha. Tornfri – vodeća Američka sorta. Pored ovih sorti tu su još neke perspektivne sorte kao: Edi. mana joj je što je zagasito crvene boje. Smrznuta malina se zove Rolend. 2. 3. ima krupne plodove. 3. koja sazreva u krajem jula početkom avgusta.Jagodasto voće . Čačanska bestrna – sorta kupine koja je otporna niske temperature. robusna sorta. 2. dugo sazreva 20-25 dana. 5. Kamarosa. 2. 5. dobro se prerađuje pogotovo smrzavanjem jer ne stvara. Čačanska rana – spada u grupu vrlo ranih sorti. Lako se bere i odvaja od cvetne lože. 3. masa ploda se kreće oko 12 gr.Sorte kupine Sorte kupine se dele u 2 grupe:  Sorte sa bodljama  Sorte bez bodlji Sorte kupine bez bodlji: 1. Marmelada. Gradina Podgorina Miker Malin – promis .spada u grupu kasnih sorti. daje krupan plod. Zenga zengana . 4. Mane su joj što plodovi dosta često menjaju boju posle odmrzavanja i nije transportabilna. Belrubi – spada u grupu srednje ranih sorti. 4. na zapadu se traži svetlija malina.Sorte maline Najvažnije sorte maline su: 1. . Vedensvil 8 .

Šampion – sorta stvorena u Novosadskom institutu. sprečava rast bilo kakvog bilja pa čak i korova u blizini stabla. osetljiva na gnomoniju (pegavost lišća). godini. Šeinovo – Bugarska sorta koja dosta dobro rađai daje veliki prinos. sadi se na rastojanju 8x8 m.. mana mu je tamnija bija jezgra. Jupiter – Česška sorta koja se dosta dobro pokazala u uslovima Vojvodine.  Sorte za vinogradsku zonu Sorte za kontinentalnu – ne vinogradsku zonu: 1.sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku. sorta koja je otporna na niske zimske temperature. Tonda džentile romana (okrugli lešnik od Rima) dobar za preradu.Jezgrasto voće . Enis – Američka sorta 5. Sorte za vinogradsku zonu: 1. Tisa 4. Kod leske kao i kod nekih drugih voćnih vrsta imamo juvenilni period odnosno period nerodnosti koji kod leske traje nekih 7-8 godina. leska prorodi u 8. kod oraha imamo 2 tipa sorti:  Sorte za kontinentalnu – ne vinogradsku zonu (kraća vegetacija.Sorte leske Najčešće sorte leske koje se gaje: 1. Esterhazi 1 i 2 5. 5. Što se tiče sorti oraha. Gajzenhajm 139 i 251 6. odns. 4. sorta slabije bujnosti sa svetlo žutim jezgrom ploda. Ibar . Rimski okrugli 3. pupoljci otporni na niske zimske temperature).. Koristi se kao oprašivač. kasnije kreću. 3. Srem 3. ima visok randman i tanak endokarp ploda. Istarski dugi 2. Kasni rodni – sorta koja kasno kreće i kasno završava vegetaciju. 4. ©opyrights by Nebojša ®adenković . sadi se na rastojanju 10x10 m. Džentile londa. 2. Rasna – sorta stvorena u Novosadskom institutu.. do nejednakog otvaranja cvetova. 2. kod ove sorte dolazi do dihogamije tj. Sibišel 44 .Sorte oraha Orah kao voćka je veoma specifičan kod oraha koren luči posebnu materiju Junglandin koji deluje na druge biljke tako što sprečava njihov rast. dobre randman.

11. Cvetanje i oplodnja:  Početak cvetanja otvoreno 15-25 % cvetova  Puno cvetanje otvoreno 85-95 % cvetova  Precvetavanje ako je otpalo 85-95 % kruničnih listića 10. 2. više šećera. veoma je važna zaštita koju treba obaviti na prelazu iz 1.. 12. ©opyrights by Nebojša ®adenković . 3. I ona se ostvaruje kroz 12 etapa: 1. Formiranje ne diferenciranih vegetacionih kupa. 6. Formiranje pupoljaka sa ljuspastim listićima. zelena rezidba..u 2. Prelazak iz vegetativne u genarativnu fazu (da bi došlo do prelaska na meristemskoj kupi moraju da se stvore unutrašnji i spoljašnji uslovi tj endogeni i egzogeni uslovi. Formiranje osovine cvetova (cvasti) kod voćnih vrsta koje imaju složen pupoljak. Proces makrosporogeneze – obrazovanje embrionove kesice. 9. Proces makrogametogeneze – obrazovanje sinergija. 7. Formiranje začetaka (primordija) pojedinih delova cveta. 8. Proces mikrosporogeneze – obrazovanje polenove kesice. ). manje vode. fazu).Organogeneza kod voća Organogeneza je godišnji ciklus kod voćaka koji se ostvaruje kroz tokove razvitka vegetativnih i reproduktivnih organa. 5.. manje azota. Embriogeneza (ima 3 faze. Formiranje zigota i rana embriogeneza. Formiranje fiziološki zdarvog ploda i njegovo dozrevanje. 4.

3-2. 3.0 3.početkom sazrevanja ploda skrob prelazi u šećer: . Posledice kasnije ubranih plodova: kraće je čuvanje ploda. Tehnička zrelost je vreme kada su odabrani plodovi nepodesni za upotrebu (jelo).0 kg/cm². ©opyrights by Nebojša ®adenković . Fiziološka zrelost je momenat prestanka pristupanja hranljivih materija u plodove.8-9. . ubrzana je transpiracija što dovodi do smežuravanje pokožice ploda.  Sume temperatura od punog cvetanja do berbe 2.Greni Smit se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 6.8 kg/cm².Breburn .5 kg/cm².0 2. Dok plodovi čuvani na običnoj temperaturi brže dozrevaju i kraće se čuvaju. Kod uskladištenih plodova na niskoj temperaturi svi biohemiski procesi se usporavaju te se i sami plodovi duže čuvaju.2-7. . Sve ove posledice se svode na minimum samo ako se plod ubere na vreme.6 kg/cm². Posledice ranije ubranih plodova: gubi se na težini ploda. slabija obojenost ploda. Čvrstina mezokarpa ploda . Jodno skrobni test .Breburn se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 7.6-7. plodovi su podložni napadu parazita i starosnom posmeđivanju pokožice ploda. Fiziološka i tehnička zrelost se skoro poklapaju kod jagodastih i jezgrastih voćnih vrsta.9-6.8 2. Ne pravovremena berba dovodi do lošijeg kvaliteta ploda i do pojave fizioloških oboljenja. Lakoća odvajanja ploda od grane i peteljke.6 kg/cm².Ajdared .5-3. . Vreme berbe za pojedine sorte jabuke: .kod ove metode se koristi aparat za određivanje čvrstine mezokarpa ploda Penetrometar.6-2. Broj dana od punog cvetanja do berbe  Broj dana od “T”stanja do berbe.8-7.Fudži .Greni Smit 2. Metode za određivanje momenta berbe: 1. .5-5.8 4. Razlikujemo 2 stupnja zrelosti – fiziološka (botanička) i tehnološka (konzumna) zrelost ploda. pojava ožegotina.Zlatni delišes se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 6.Fudži se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 7.Ajadared se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 5.Berba i čuvanje voća Zrelost je fiziološko stanje ploda koje obezbeđuje najbolji kvalitet i nakon dužeg vremena čuvanja.

©opyrights by Nebojša ®adenković .

Fiziološka oboljenja Posmeđivanje pokožice ploda (sclad) Ovo posmeđivanje može biti:  Obično posmeđivanje – se javlja obično kod: Crvenog Delišesa. Merlose. Za prva prskanja može se koristiti i kalcijumnitrat koji je manje fitotoksičan.. Greni Smit. u zavisnosti od osetljivosti sorte. preporuka je da se ne prska pre jula jer je prijem kalcijuma manji ukoliko su plodovi manji. Uzrok pojave ovog fiziološkog oboljenja je kasna berba. Manifestuje se samo na pokožici u početku dok kasnije se promene prenose na mezokarp. a jonagold pre aprila meseca. greni smit koji su tretirani sa DPA ne treba prodavati pre januara. tretiranje DPA (difenil aminom) to je antioksidans pre skladištenja potapanjem ili orošavanjem. Breburna. Zaštita od gorkih pega je tretiranje se kalcijum-nitratom 5-7 kg/ha 10 dana posle cvetanja ili kalcijumhloridom. Manifestuje se u vidu mrkih gorkih pega na površini ploda ali i na mezokarpu. Breburna. crveni delišes. odgoravajući režim čuvanja.kod kruške i to posebno kod Krasanke. Tretirane plodove sa DPA ne treba čuvati zajedno sa ne tretiranim. Uzrok pojave ovog fiziološkog oboljenja je rana berba (i terpentinski ugljovodonik α – farnezen izolovan u površinskom sloju ploda). morgenfrut pre februara. ©opyrights by Nebojša ®adenković ... Prema smernicama AGRIOSA iz 1996.  Starosno posmeđivanje – se javlja obično kod: Zlatnog Delišesa. Mucua. Zaštita: pravovremena beraba. Kod manje osetljivih sorti ovo se izbegava ali sorte koje će se duže čuvati moraju se tretirati sa DPA. Fudžija. Gorke pege (Bitter Pit) Javlja se kod Crvenog Delišesa. Uzrok nedostatka kalcijuma (Ca) ili previše azota (N) i kalijuma (K) u zemljištu. Preporučuje se 2-8 prskanja kalcijumhloridom. mladosti zasada i opterećenosti stabla. dobro uskladištenje. Tretiranje se ne vrši na temperaturama iznad 25ْC pa je bolje tretiranje uveče Jonatanove pege Stakličavost ploda Brašnjavost ploda Posmeđivanje mezokarpa .

Listanje Svaku fenofazu karakterišu biološke i fiziološke promene na osnovu kojih možemo utvrditi vizuelne promene na biljci. Berba 6. Period mirovanja (zimsko mirovanje) – period posle otpadanja lišća u jesen pa do početnog rasta korena na t od 8ْC.) veoma intenzivni zbog čega je i intenzivan rast i plodonošenje voćaka. gde se voćke razvijaju ali ne daju plod. Godišnji ciklus voćaka Ciklus životnih funkcija voćaka može se podeliti u dva perioda i to: 1. Zatim se biljka suši i to od perifernih grana. 2.Period rastenja i rodnosti Od svog postanka tokom čitavog života voćka prolazi kroz niz etapa koje se odlikuju promenama karakterističnim za rast. važno je za kontinenalne vrste biljaka. Cvetanje 11... Sazrevanje plodova 5. Period mirovanja 1. Na osnovu ovih primena primenjuu se razne agrotehničke mere. Životni ciklus prolazi kroz tri faze: 1. Kretanje sokova 8. 1. Početak otvaranja pupoljaka 10. Ove fenofaze su važne jer u određenim fenofazama se obavljaju različite agrotehničke mere i mere zaštite. Ekološko (zimsko) mirovanje – produžetak fiziološkog mirovanja uslovljeno je niskim t. Period intenzivnog rasta (juvenilni period) – period mladalačke ne rodnosti. disanje. Period vegetacije – intenzivan rast i razvoj vegetativnih i generativnih organa. Svi periodi prolaze sukcesivno i veoma ne primetno tako da ne možemo napraviti oštre granice između ovih perioda. transpiracija.. Fiziološki procesi (fotosinteza. Porast letorasta i plodova 3. Period pune rodnosti – počinje prvim donošenjem roda i traje do početka starenja. Period starenja i uginjavanja – posle perioda pune rodnosti u ovom periodu voćke smanjuju rod i kvalitet ploda. 2. ekološko mirovanje traje dok se ne ostvare povoljni uslovi za kretanje vegetacije u proleće (porast temeparature zemljišta) period meseca marta. i na kraju uginjava cela voćka. 3. rodnost i starost voćke. ©opyrights by Nebojša ®adenković . Pupoljenje pupoljaka 9. Zimsko mirovanje obuhvata 2 perioda: Fiziološko (zimsko) mirovanje – duboko mirovanje traje 2-3 meseca u ovoj fazi kretanje vegetacije ne može da se izazove ni sa povećanom t. Zametanje plodova 2. Ovaj period obuhvata više fenofaza kako generativnih tako i vegetativnih organa. Početno rastenje korena 7. Period vegetacije 2. Obrazovanje cvetnih pupoljaka 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->