POSLOVNI PROCESI – osnovni pojmovi

Skup više medjusobno povezanih aktivnosti radi ostvarenja nekog cilja se naziva proces. • Procesi imaju potrošače koje treba uslužiti i koji mogu biti izvan preduzeća kao što je slučaj kod finalnih proizvoda. • Pored spoljašnjih postoje i potrošači unutar preduzeća koji zahtevaju interne informacije ili usluge od procesa. • Proces može ali i ne mora biti sinonim za organizacionu jedinicu, obično to nije, jer se često jedan proces proteže kroz više organizacionih jedinica preduzeća. Postoje tri tipa poslovnih procesa • Upravljački procesi – služe za upravljanje preduzećem kao sistemom. • Operativni procesi – predstavljaju osnovne procese preduzeća. U njih spadaju procesi proizvodnje, nabavke, marketinga i prodaje. • Procesi podrške – predstavljaju podršku osnovnim procesima i tu spadaju računovodstvo, tehnička podrška itd. Treba imati u vidu da poslovni procesi započinju sa potrebama kupaca i završavaju se sa ispunjenjem tih potreba. • UVOD – MODELOVANJE I POSLOVNI PROCESI Početni korak u pravljenju informacionog sistema preduzeća jeste kreiranje njegovog poslovnog modela. Ovaj model opisuje funkcije preduzeća, zahteve za podacima i njihovu interakciju. Model zahteva za podacima se naziva informaciona arhitektura a model aktivnosti u preduzeću se naziva funkcionalna arhitektura. Kada se ove dve arhitekture uzmu zajedno dobija se „nacrt” računarske integracije preduzeca. Postoje tri nivoa razvoja informacionog sistema preduzeća:
 konceptualni,

Na konceptualnom nivou se vrsi logičko projektovanje funkcija i zahteva za podacima.
 implementacioni,

Na implementacionom nivou radimo implementaciju „nacrta” dobijenog iz konceptualnog nivoa na hardver i softver. Implementacioni nivo zahteva izbor SUBP, mrežne opreme i hardverske platforme.  izvrsni nivo.

Same funkcije na odredjenom nivou dekompozicije mogu biti povezane ili tokovima informacija ili tokovima materijala što znači da izlaz iz jedne aktivnosti odnosno funkcije može da bude ulaz u drugu što se i vidi na slici. Sam model je potrebno propratiti odgovarajućim tekstualnim opisom. Suština je u tome da se funkcije preduzeća razbiju na razumljive delove odnosno manje funkcije koje su međusobno povezane. PRIMER .koristiće se primer preduzeća koje proizvodi hranu. Da bi se napravio funkcionalni model potrebno je pre svega razumeti koje funkcije postoje u preduzeću i koja su to poslovna pravila koja se moraju sprovoditi da bi rad tih funkcija bio moguć. Na prvom nivou se nalazi fukcija koja opisuje sta preduzeće radi a to je proizvodnja hrane kao što je prikazano na slici . Ova metoda služi za funkcionalnu dekompoziciju sistema na više nivoa. Veoma je bitna kod proizvodnih sistema. nivou odnosno prave se forme i izveštaji i baza podataka koji treba da podrže vršenje fukcija preduzeća.Na izvršnom nivou se vrsi kodiranje modela dobijenih na konc. • ULAZI • IZLAZI • MEHANIZMI • OGRANIČENJA Hijerarhijska dekompozicija • Dekompozicija se vrsi po top – down sistemu. IDEF0 METODA MODELOVANJA Predstavlja metodu za modelovanje hijerarhijskih modularnih sistema.

Pravila povezivanja: mogu da se povezuju dva procesa. Svaki entitet i skladiste moraju da budu povezani PREKO PROCESA.Na slici se nalazi prvi nivo. na engl. Jedna od najčešće korištenih je Gane-Searsonova verzija.  poslovni proces.  tok podataka i  skladište podataka. A2. a zatim i fizičke strukture novog informacionog sistema. a onda se prave modeli logičke. Do kod nivoa dekompozicije je potrebno ići? Treba ići do onog nivoa dok ne dobijemo opisanu funkcionalnost koja nam rešava naše probleme odnosno zadatke.  Iz sistemskog dijagrama mogu da se kreiraju detaljni dijagrami za svaki proces u njemu (ova raspodela može ići u više nivoa).  Svaki nivo dekompozije mora da prati i odgovarajući tekstualni opis kojim se dodatno razjašnjava prikazani dijagram. A3 itd DTP METODA MODELOVANJA Dijagrami toka podataka ili skraćeno DTP predstavljaju metod za modelovanje poslovnih procesa preduzeća.  Iz kontekstnog dijagrama razvija se sistemski dijagram (u kontekstni se dodaju glavni procesi i skladišta podataka). Sve naredne funkcije na podnivoima nosiće oznake A1. UML METODA MODELOVANJA . ali NE i dva entiteta i dva skladišta. Postoje različite varijante ove metode. godine a koristi se u velikoj meri i danas. Osnovni koncepti koji se upotrebljavaju su:  entitet. Ova metodologija je nastala još 1978. Kao i kod većine metodologija za modelovanje poslovnih procesa i ovde postoji mogućnost dekompozicije:  Najpre se kreira kontekstni dijagram sistema (sastoji se od jednog procesa i spoljnih entiteta). na čvoru A0. Poslovni procesi se modeluju tako što se prvo naprave modeli fizičke i logičke strukture sistema koji služe za analizu postojećeg sistema. Top-level.

Ovo znači da više vremena treba da se provede na analizi sistema i njegovom dizajnu.  Za modelovanje poslovnih procesa sistema UML koristi dve grupe dijagrama structural diagrams . komponenti.grupa dijagrama kojima se modelira statička struktura sistema. Takođe možemo . Kreiran je od strane konzorcijuma kompanija za potrebe modelovanja softvera i danas predstavlja standard pri modelovanju softvera.grupa dijagrama kojom se modelira ponašanje sistema. Tu spadaju: dijagram klasa. raspoređivanja.  Zatim imamo slučaj korišćenja koji je predstavljen simbolom ovala. U razvoju softvera učesnici predstavljaju ljude ili drugi softver koji utice na sistem. Ovaj tip veze se može proširiti sa stereotipom koji opisuje šta znači zavisnosti. objekata.  Pre svega treba jasno definisati granicu sistema. Tu spadaju: dijagram slučajeva korišćenja .sekvenci. objektno orijentisani pristup modelovanju za objektno-orijentisano modelovanje. Jedan od korištenih simbola je Actor ili Učesnik koji predstavlja nekoga ili nešto što utiče na sistem. Takođe imamo i vezu između učesnika i slučaja korištenja koja može biti puna ili isprekidana u zavisnosti od tipa veze. Koristice se primeri iz sistema prodaje i sistema za oglašavanje poslova. behavioral diagrams . Use Case dijagrami (dijagrami slučajeva korišćenja)  Veoma su jednostavni.Zatim treba definisati ko utiče na sistem spolja. odnosno na modelovanju. Model predstavlja kolekciju slika i teksta putem kojih opisujemo nesto. aktivnosti.  Isprekidana linija sa običnom strelicom predstavlja vezu zavisnosti odnosno u primeru na slici imamo da je potrebno uraditi login na racunar pre sastavljanja same liste. promene stanja i dr.  Obična puna linija predstavlja vezu asocijacije i služi za povezivanje slučaja korišćenja sa učesnikom. saradnje.  UML je skraćenica od Unified Modeling Language i predstavlja jezik  80% projekata razvoja infomacionih sistema propada zbog neadekvatnog razvijenog softvera koji ne odgovara zahtevima kupaca.

 Pravimo modele da bi smo sagledali funkcionalnost sistema i kako se procesi u njemu odvijaju da bi smo znali šta treba i kako da sprogramiramo sve to. To se radi putem dijagrama aktivnosti.služi za početak svakog dijagrama aktivnosti. Pregled liste poslova Kreiranje liste poslova Korisnik K ira je lis re n te ps v o lo a Ps dvc o lo a a <<prosiruje>> L g -in o DIJAGRAM AKTIVNOSTI Kandidat Zabelezavanje liste poslova Kreiranje prioritetne liste poslova Poslodavac  Ako pogledamo objektno orijentisanu analizu i modelovanje sistema možemo uočiti da idemo od domena problema do domena rešenja. Dijagram Aktivnosti .koncepti  Inicijalni čvor . Sada krećemo na sledeći korak. Nad njim možemo definisati uslov ili test koji se mora proći da bi se tok nastavio. To je stereotip proširenja. Sekundarni slučaj proširuje primarni. a to je da se definiše kako će se ti use case-ovi odigravati kroz niz aktivnosti koje treba da dovedu do izvršenja zadatka.napraviti i drugi stereotip koji opisuje dodatno vezu zavisnosti.  Tok – služi za povezivanje aktivnosti.  Dalje imamo punu liniju sa punom strelicom na kraju.  Aktivnost – služi za predstavljanje nečega što se dešava u toku. ona predstavlja generalizaciju kojom se prikazuje nasleđivanje učesnika i slučajeva korišćenja.  Ranije opisane funkcionalnosti sistema predstavljamo kao procese.  Krenuli smo od domena problema i prvo smo opisali funkcionalnost odnosno šta se radi putem use case-ova. Ima samo jedan izlazni tok. Ako postoji više ulaznih tokova u jednu .

aktivnost onda će ona početi da se izvršava tek kada svi ulazni tokovi dođu do te aktivnosti.  Krajnji čvor – kraj dijagrama aktivnosti .