You are on page 1of 19

Ljubav. udna, bezumna, iva, vena, sveprisutna zver naslikana na platnu negostoljubive slike.

Ispevana na rtveniku bezumnih strasti, posutim pepelom sagorelih tragedija privlai i ubada bilo plaha, kukavika, bilo hrabra srca. Stoga nemalo bee moje uenje to niko ne pokua da ubije to udovite. Voleo sam ljudski, al' ne ljudskog stvora. Jer, za razliku od nepostojane naklonosti, moja ljubav ljubila je kroz obeanja vene noi, opstajala u osunanim jutrima. Poput revnosnog fenjerdije, prosipala je svetlost razgonei mrak. Imala je ime i oblik, za razliku od bezimenih ljudi koji su prolazili mimo mene ulicom, ija su lica srasla s maskom pritajene ravnodunosti. Zvao se Ferster. Sa strau bih prevlaio prstima preko dirki od slonove kosti, dok su mi ispod kapaka sevale eksplozije sirove strasti Prisnom odnosu sa Fersterom nije mogla da zapreti slatka uteha koju donosi prihvatljiva, vedra ljubav verne Penelope ili neverne Mesaline, ili kakve uenice koja bi, nalakena na Fersterovo primamljivo telo od hrastovine, uzdisala omamljena, prisno mi apuui o lepoti ljubavi. Strano je ne biti voljen. To znai udarac u rebra, u slabine, prodrljivo izjedanje i ujednaeno eprkanje rane! Biti nevoljen, a voleti, znai izgubiti milost Boga, boraviti u okovima i etati du zidova nepregledne tamnice, sa nestrpljenjem i udnjom iekujui sporu smrt od ruke beskompromisnog delata. Ni pomamne enske usne kao optoene rubinom ne odvojie me od njega, dok sam vodio ljubav sa njim, divljom, pomamnom svirkom, kroz majstorski, kreativni in. U gradovima sitnih dua, sivih lica i uskih ulica, kakav bee Malograd u kojem se odigrava radnja ove prie, vedri duh uznemiri i najsabraniji vlasnik odlune nepokolebljive due klone. Dok sam hodao ulicom, Malograani su me gledali sa podozrenjem. Osim to sam bio pijanac, bio sam i patoloki kockar. Nasledstvo sam izgubio na ruletu jo dok sam bio na Konzervatorijumu. U staroj porodinoj kui iveo je jedino otac, nepokretan, nekada slavni dirigent, koji je uivao potovanje metana. Izgubivi nasledstvo, godinama sam iznajmljivao neugledne sobike u udaljenim i samotnim delovima Malograda - savremene Abdere uskih ulica - kojima sam krivudao po povratku sa posla. Bejah obeleen kao udak. Vazda bih uo zaverenike apate, bilo da sam se klatio ulicom ili drao pravo. Stisnuta usta prolaznika, beskrvna i mrana, govorila su: -To je avo. Prokockao kuu. To je ubilo njegovog ostarelog oca. Okorela pijandura. Govori se da pria sa mrtvim predmetima. Obilazi groblja. (ovo poslednje nije bilo istina) -Bez sumnje, dobar pijanista, ali... -Tako je to kad ovek odabere porok. (Ili porok odabere njega) -I njegov pradeda je pio, ak i vie. Ali, taj je bio slikar. -Umetnici su takvi. Jedino me je direktor petkom katkad zvao na partiju karata. Danas, kad sam ga video u prolazu drao se nekako zlovoljno. Kad me je ugledao, neto je progunao. ini mi se da sam proitao nekakav optuujui lanak (vie insinuaciju) u novinama o njemu. I gle, presavio je novine, nosei ih pod pazuhom. Kosa mu je bila razbaruena, zubi prljavi, kolutovi oko oiju nabrekli od crnila. -Vidi, Ferstere, kako to biva. Propade ovek, neoekivano. Ili, ipak ne? Podigao sam neno poklopac dirki klavira ispalio sam itav arsenal ernijevih etida, uz tonsko praskanje i blesak, uz teatralno dizanje ruke, da bih potom polako, neno ispevao Betovenove reitative. Ferster je pod mojim rukama svirao bravurozne melodijske pasae, te zagospodarismo sasvim carstvom muzike. Zborio sam sa openom, Prokofjevom, Skrjabinom. Klavir, to bie

bejah ja. Zahvalan, dugim prstima milovao sam njegove napete strune. -Volim te Ferstere. Nikoga kao tebe nisam voleo, niti u. Tog kobnog dana, posle meseci mukle utnje, zlokobno je zazvonio telefon prekinuvi me u sviranju nokturna. Slutei nesreu, podigao sam slualicu polako, steui je grevito, dok sam tupo zurio u brojanik. -Halo. Neko vreme sam sluao ravnoduni glas sa druge strane ice. Pretei zvuk tiine se polako, ali sigurno pretvarao u kakofoninu buku. Neko je vikao. To sam bio ja. Na to je zloudni glas s druge strane neto insistirao. Hoe da me otpuste! Najradije bi, kau, da napustim grad, da se ne prouje da sam... Ah, pa to ne mogu ni da izgovorim! Ja iskvario deju mladost?! Ja manijak silovatelj?! Optunice su kao eho brujale mojim uima. Moda me je zato direktor onako udno pogledao danas u prolazu. to se njega tie, znam ono to znam. Pili smo i kockali se zajedno. Znao sam i da voli mlae... -Ne, gospodine, nikoga nisam intimno dodirivao. Ta uenica Ana Karolina Belvi ne govori istinu, ja to nikad ne bih uinio. Bio je to glas vapijueg u pustinji. Zamenik direktora je prekinuo vezu. U grlo sam sunuo jedan topli viski. Ovo je Malograd. Vesti se ire brzo - potvrdili su mahniti udarci o vrata stana. Uao je u stan nabusito, irei se po prostoriji, s rukama u depovima - u stavu Herkula Poaroa - gazda u pratnji dva fakultetski obrazovana sina. -Burazeru, upravo sam uo za taj... pedofilski skandal - promrmljao je, gladei svee, do crvenila obrijanu bradu po kojoj su trag ostavile urasle dlake. Stresao sam se pogleda prikovanog na njegovu upaljenu kou iaranu aknama. Sinovi pogladie identine brade. Dosad sam ti gledao kroz prste. Ne samo da sam bio mecena takvima kao to si ti, ve sam organizovao tri izlobe vizuelnih umetnika na temu origamija i ikebane! Ali, ti si bitanga. uo sam da si napadao maloletnice. Imam ker od devet godina, treba u Muziku da krene, ta da je bila u tvojoj klasi?- oi mu se orosie suzama. Ogoreno sam ga posmatrao dok sam otvarao novu flau rakije. -Daj i meni.-gotovo veselo ree. Ponovo ukrstismo poglede. On otpi i nastavi. -Prodaj mi ovaj klavir po ceni koju odredim i dopustiu ti da ostane pod ovim krovom dok se ne snae - bezonim e tonom ovaj brbljivac. Mlatarao je rukama kao da mreom hvata nevidljive muice. - Nakon toga da mi se izgubi s oiju. A nije da nismo oekivali od tebe da napravi ovako neto. Znali smo da neto slino stoji iza svega... toga - iz ela mu izbi graka znoja. - Da, znali smo - Nasmejao se kao hijena, otkrivajui pocrnele zube. - Razmisliu - krgutao sam. Kad su otili priao sam klaviru. Uinilo mi se da vidim na njemu ljudska usta. - ta se tu unja oko klavira! Procenjuje koliko bi se ovajdio, a? Nema leba, majstore, ja sam ti cenu ve odredio - samovoljnim tonom prozobri klavir. Iz alkoholiarskog sna prenu me je jeziva kripa struna i buka prevarenih dirki. Kao da neki nevidljiv stvor besomuno udara po njemu. - Ko zna, moda je sve to istina. Moda si ti zaista napao jadnu devojku i prevario me sa njom. - Ima etrnaest godina! - Najbolje godine.

- Umukni, rekao sam! Prislonio sam usne uz strune. -Ne sumnjaj u mene, jer sumnjom kvari svoje prelepo lice, Ferstere, sve ono NAE, jedinstveno, neponovoljivo. Spram prljavtine stvorismo katedralu nadrealne lepote. To i jeste definicija istinskog akta izvanredne ljubavi MUZIKE! Ne nasedaj na provokacije sveta leteih majmuna koji skau po deponijama ljudskog smea, ne kuaj meso glodara u raspadanju, niti oslukuj vrisak hijene to ga kroz smeh ispovrati akal! Nasred Fersterove kutije razjapie se ogromna crna usta prepuna onjaka. Stresoh se, ne od straha, ve od gaenja pred njegovom nepodnoljivom runoom. Obuzme me jarost spram ogavnog krvnika i ne mogoh da se naudim jueranjim strastima koje sam gajio spram ovog gnusnoga stvora. - uj, muziar! e da napravimo da nam obojici bude dobro. Razume se, mora sve to da bude obavijeno velom diskrecije. A gde ima diskretnije nego kod tebe? ta se mrti, imae i ti ar od ovog! Ti daje privatne asove, je l' tako? Jeste. I one dou, pa sve tako hop hop, mic po mic, a ti... pa zna ve ta da radi, jebotebog! Onda doem ja i cap cap! Zauzvrat, ubacim te u Udruzenje muziara Malograda! ak i tvom tati dodelim penziju? A? ta kae? -Kaem NE. Posmatrao sam Festerov iskrivljeni, groteskni lik. Bee zlokoban, straniji od promaene note na koncertu sred nepojamne lepote muzike (ima li ieg oajnijeg za ljubitelja muzike, ita bestidnije od promaene dirke, od fala koji kao da se podsmeva publici). Poeo sam da drhtim, potom da urlam, zarobljen u bezobzirnom gnevu. - Moram da sviram, Ferstere! vikao sam dok mi se rakija slivala niz zaraslu bradu. Svirati. Prii dirkama. Samo me TON moe spasiti. Napeo sam dlanove i spustio ih na dirke. Prsti istog trena skliznue. Pokuah ponovo, ali dogodi se neto neverovatno! U znak osvete, taj gad mi je oduzeo mo sviranja! - Skote! Uzeo si mi note! - moj urlik poklopi se sa ulaskom gazde. - Jesi li se odluio, maestro? Gledao sam u pravcu Ferstera vrsto stisnutih usana. Nema veeg osvetnika od Umetnika. - Prodajem ga. - Majstore, nosi klavir - ree gazda rmpaliji u prljavom radnikom kombinezonu, za kojim uoe jo trojica. Ferster zavapi: - Milost! Ne daj me! Svirau sve sto kae. Ne daj da me ubiju! suze su kapale sa dirki naputenog ljubavnika. epae ga i odnesoe. Gazda protrlja ruke. - Znao sam da e ga prodati. Ima mesec dana da pokupi svoje prnje. - Fersteru, pomozi! Oprosti! - sobom se prolomi moj ogoren krik. Majstori se zgledae: -Nije ist... Gazda skide kapu, prekrsti se predamnom kao vernik pred ikonom. Ponekad se ljudi i pred avolom krste - pomislio sam. - Aj' zdravo! - dodao je zbunjeno. Pogledao sam u sliku uzvienog Isusa na zidu i pomolio se po prvi put u ivotu - ja, Juda. Dok su mi u uima odzvanjale izgubljene openove note, odluio sam: - ak i da mi se povrati mo sviranja, ja na drugome, jedini moj prijatelju, za svu grabe i pokvarenjatinu... da sviram? Ne mogu. Ispijajui do dna poslednju flau, poput meseara uao sam u kuhinju i noem, polako, na dasci

za seenje povra, isekao sam sebi, prst po prst leve ruke. Nije bilo boli, nije bilo zvuka, straha. Prometejski. Ljudski. Gazda koji se, dva sata kasnije, vratio, zaboravivi klju, naao me je na podu kako leim u lokvi krvi. ak i poto me je smestio u zavod za umobolne, nije mogao da smiri moj ludaki smeh.

TELEFON Oduvek sam voleo da telefoniram. Telefon i kablovska ica su kao zavese koje kriju neije ogromne oi, paravan koji razdvaja svetove kao to stari baldahin deli neiju sobu. Katkad je glas s druge strane ice kao pesma koja poinje naglo, katkad glas zadrhti, ili pesma poinje umilnim apatom, avetinjsko-slatkastog ukusa. Tokom razgovora, dok grlim slualicu udobno zavaljen na sofi, oputen, uukan u svom radnom kabinetu, dragi su mi trenuci kada se izmeu slogova nakratko prelomi tiina. Kao da se sagovornik, maskirani glumac, nakratko povukao iza paravana, traei tekst, okreui stranice nevidljivog scenarija. icom vijugaju glasovi kao to u nevreme vrite i besne vetrovi. Ljudima poput mene, koji vole da telefoniraju, malo neotkrivenog ostaje u svakodnevici-kad se zavri petosatni razgovor (kakvima neretko bejah sklon i zbog koga su me neki smatrali udakom) malo ta se imalo rei Posebno sam voleo stare telefone, one malo koriene, ak i poluispravne. Kako to da objasnim? Ako sam svojom matom kroz glas nazirao dobroudnog ili monstruoznog duha u svakom ivom stvoru sa kojim bih razgovarao, ista ta mata raskrilila mi je, figurativno reeno, postojanje neiskorienih otisaka tako zvunog, a opet tako neivog i paralelnog sveta, koji sam oseao da se krije iza spletova ica. Glasovi jo neoivljeni, koji tek treba da huje, bruje, tutnje i dozivaju i od kojih podrhtava svaki ivac u telu. Privlaili su me mrani, neotkriveni svetovi, u kojima snana struja mraka preti da usisa i povue sve ljudsko ka leevima eona, svetovi iz kojih bi ka meni, zatienim iza telefonske ice, prodrla polifonija umova, krikova, urlanja, iz purpurnih usta Mraka, seme koje razjeda drob ivota. Da li su imali lica? Ako i jesu, to bi bili mrani pregibi krugova u samom Nitavilu. Bile bi to vritee, poludele meduze konjskih vratova i bikovskih telesa Prouavao sam ivotopise onih koji su zagrebali u disk Mraka i okretali listove atlasa Smrti, naslikavi titane ludila koji gladni crvenog mesa trae i grabe, gutaju, tutnje, drobe nogama. Meu njima su bili:Dario Arento, H. P Lavkraft, Klajv Barker, Salvador Dali, Aleksandar Grejem Bel Svi su, bez izuzetka, voleli da telefoniraju. Moda su mi sve ove misli dolazile na um jer sam bio priznat slikar prema kojem su se odnosili sa potovanjem i ljubaznou. Nisam to mnogo cenio, jer sam kroz mrano delo Ernesta Sabata, slepcomrzca, kao Huan Pablo Kastel, prezirao najraznovrsnija i raznorazna profesionalna slikarska udruenja, kao i rei eminentno i druge akademske poasti, dogaaje kojima su

prisustvovala akademska udovita. Isto je vailo za izlobe, bijenale, pa i za kamerne koncerteStrah, nejasan, neodreen, pomean sa prezirom, mrvio me je dok sam, naizgled u jednom komadu, kao celina, uglaen i drutveno prihvatljiv bivao stisnut u jednoj od takvih gomila, jer ima neega nepojmljivo odvratnog u nainu na koji se ljudska bia pripijaju, laktaju i prisno doaptavaju prisustvujui izlobi ili potpisivanju knjige, istovremeno razrogaenim oima gutajui naslove ili obeene slike u prostoru kakve popularne galerije u gradu. Jednom, tokom sveanog otvaranja moje izlobe Gozba na Sipilu, gde sam izloio bar pedeset slika raskomadanog Pelopa, kao zaverenici, zauzevi oba sprata galerije, svi isti, majmunoliki brbljavci, tetoine nalik na pacove to glou meso svojih sitnih interesa i goje se, veseli i uurbani, navodno zadivljeni, pogano kulturni, hodajui integrali sainjeni od krvi, mesa i zlobe stajali su pred slikama prosutih iznutrica Tantalovog sina, sa sitnim borama na elu od uukavanja u dubinu smisla,doaptavali su se, dok meni jasan bol cepa creva. Izuzetno... , Delo glavnog toka.. ili Dobro je pogoena ila na iskljucanoj jetri Tantal realizma! Praen sintagmama kao to su: telesa raskomadan na likovni nain, transkript antike nostalgije, napustio sam vlastitu izlobu, uao u taksi i dovezao se do kue. Najednom spokojan, ulazim u ispunjen prostor sobe. Pogled mi pada na telefon preko ijeg brojanika neno preleteh pogledom. Svlaim se i prekrivam se pokrivaem boje mahovine, stavljam telefon na stomak, sklapam ljubiaste kapke, san me pritiska i padam u ponor zaborava, slobodan, dok iz mene izlee zloudna senka. Ali, da kaem re-dve o sebi pre nego to pre nego Ah, pa da li je mogue da se tako neto uopte dogodilo?! Malo je poznato da sam potomak viteza Ambrosa Takaa, princa od Budimpete, zapovednika austrougarske ratne flote koji je bio moj navrdeda, poznatog po masovnoj likvidaciji Srba i Jevreja nakon pridruenja Maarske Hitlerovom reimu. Njegov sin, a moj deda, bio je jedan od elnika nacistikog reima u Maarskoj, takoe bee odgovoran za masovne pokolje. Tek je moj otac, maarski kompozitor i pijanista Franc Jano od Esztergoma, ovek vidljive plemenitosti duha, prekinuo istom tom vrlinom nit prokletstva koja se protezala sve do Arpadovaca, nakon Drugog svetskog rata pridruivi se snagama SSSR-a, uavi u koalicionu vladu. Potpuno je napustio politiku i kao jedna od 200 000 izbeglica napustio Maarsku nakon revolucije 1956. godine, kada je tokom studentskih demonstracija ispred zgrade Vlade upoznao moju majku. Ostatak ivota bavio se poslom predavaa harmonije na Muzikom konzervatorijumu u Novom Sadu, gde sam ja roen, pod istim imenom kao i moj otac. O onoj dvojici behu uniteni svi dokumenti i seanje, u znak potovanja mog oca, za zasluge uinjene u Magyar Dolgozk Prtja. Krila se i injenica da su mog pradedu krvnika uhvatili s devojkom u naruju kojoj je drao no pod grlom, nakon ega je muki ubijen.

Moj deda uhvaen je u krai vrednog nakita bogatog nemakog tenkovskog oficira i streljan je 1944. Godine. Govorilo se da se odluio na oajniki korak kako bi otplatio kockarski dug. Ali ono najtajnije bee skrivano, uasni i mrani rituali koje su obavljali moji preci jo od doba Arpadovaca u mranim maarskim umama, optei sa duhovima ume koji su se zvali Veliki Stari i za koje se govorilo da mogu da prizovu Gospodara Tame. Uz ples i pevanje u ast duhova, obueni u krzno leoparda, gledali bi u lice Kolosa ume prinosei mu jednu vrstu retkog sisavca alpiniste koji je podseao na nespretnog pacova ako bi koraao zemljom, zagrizavi snano zubima u ivo meso nonog mamala dok krv ne bi zapljusnula lice Bogova. to se mog oca tie, njegova sklonost dubokim uvidima u ivot, sklonost za neprestanim usavravanjem kako tela, tako i uma, duhovitost, otroumnost i poznavanje klavirske tehnike u toj meri da je mogao da izvodi boanske tonove na najravijem klaviru, doprinele su da ostane omiljen i cenjen meu ljudima do kraja svog ivota. Ako slava moe da se prenosi s kolena na koleno, moj otac je to, svakako uinio Iako su me smatrali udakom, dok bih prolazio, doaptavali su se s potovanjem i klimoglavom, ostavljajui iza sebe eho: To je Francov sin. Onog znamenitog oveka. Moje izlobe slika bile su jedne od najposeenijih u gradu. esto bi me zaustavljali negde u gradu ili u kafiu gde bih obino sam pio kafu. Uvek sam potajno strahovao da ljudi ne saznaju moje pravo poreklo, tako briljivo skriveno, jer sam bio izrazito stidljiv i povuen ovek. Podsticali su me da izlazim sa njima na raznolike zabavne veeri (ovo se odnosilo na ene i na sve ono to one umeju da urade mukarcu), a ja bih natukao kapu na glavu i uz izgovor naglo odlazio, ostavljajui ih da se otvorenih usta ude. Moda sam, ipak, bio pomalo nalik na ona dva svoja pretka i na pretke koji su plesali pod odsjajem mrane vatre to je osvetljavala mrak istorijskih uma za koje tvrdie da su nestale vekovima unazad. Strane ume u kojima obitavae paganski bogovi to im se klanjae moji preci tokom krvavog istorijskog puta. Susreti koji behu proeti uasnim obredima obavljanim u velelepnim hramovima izgraenim na obodima tajnovitih hrastovih uma maarskih planina. Posveeni vikanima i neumrlima, na padinama im behu zabodene u zemlju, kao viljuka u meko meso, bronzane statue posveene Rogatom Bogu Cernunnosu i drugim mistinim boanstvima, kipovi uzdignuti kao feniksi koji su nadvisivali vrhove zlokobnih hramova. Ali, plemenitost i uas spajalo je, kakvom nepojmljivom sluajnou, jedno. Apsolutno i nepromenljivo kao vreme. ,,Moda poslednja iskonska ila kroz koju se provuklo zrno uklete krvi, ila debela kao kabal mog telefona, kroz koji moda tee krv, a ne elektrini signali?, nasumice sam pomislio. Bio je to starinski crni telefon, usamljen kao nekadanji stvor u krajnjem odreditu kosturnici, trajan kao san mrtvaca, jer bee prisutan u porodinoj kolekciji barem dva veka od trenutka u kojem vam, itaoci, ovo piem i rei to me gone neveto prenosim. Putovao je s kolena na koleno, sa stola mog zlog pradede, na jo goreg dedu, da bi ga otac, SSSR heroj koji se napokon suprotstavio SSSR patronima u slavnoj revoluciji i skonao ivot izgubivi obe noge na pecanju dok je eksplozivom lovio ribe, predao svom sinu koji je u genima moebitno nosio istinsko naslee svojih demonskih predaka.

Tog dana nisam radio nita neobino. Slikao sam. Uredno poreana platna, na koja sam povremeno bacao pogled, krasila su kut moje sobe. Na njima behu oslikani svakojaki motivi. Meu njima bee i Gvozdeni ovek, deo SF maine budunosti, ispao iz svog kokpita, monog broda civilizacije 4 koja je kruila galaksijom, dok se nije, iz neobjanjivog razloga, survala u pustinju Kalahari. Meu njima bee i rabljena Meduza, kao i satirina slika Belobog prosi Babarogu sa njenim stranim licem i razjapljenim krezubim ustima. Ona ga plai jer veruje da Belobog eli da je prevari ne bi li joj odveo svu decu. Meutim, Belobog je u nju zaljubljen, zna da je nezlobiva i da su slinih godina i eli da je privoli dobroinstvu i kreativnoj snazi. Herkul snanih grudi miiavim rukama grli svog ljubavnika Jolaja, Herkul u potrazi za Persefonom, Herkul protiv Giganata, ak i portret Julija Cezara, brilijantnog rimskog vojskovoe kojem sam se neobino divio... Uz to ne odoleh da naslikam svoje vienje bitke kod Farsale, gde nesumnjivo na Cezarovoj strani, Pompejeve trupe prikazah kako jau na magarcima. Pompej je imao glavu mule. Nastale ukrtanjem Pompeja optimata, koji je nekada vodio glavnu re u Senatu i Pompeja, po roenju prostog plebejca. Radio sam predano, bacajui boje na platno, nakrivivi beretku koju sam, pomalo ale radi, pomalo u znak seanja na Monea, nosio u kompletu sa paletom boja kojima sam paljivo dekorisao platno. Ovu sliku sam zamislio kao krunu svog dosadanjeg rada. Istorija, mitologija, astronautika, sjedinjene jedinstvenim arhetipskim izrazom, upeatljivog kolorita o kome su dotad drugi samo sanjali. Bejah neskroman do iritirajue nametljivosti! Ponajvie sam se nametao sam sebi. Kad budem zavrio Crne vile, kako sam nazvao sliku, reio sam da se pritajim, da slikam za svoju duu Zazvonio je telefon. Nerado odloih paletu. Uhvatio sam tren u kojem stidljiva Drijada, otkrivi u klisuri moni svemirski brod koji nastanjuje Crna vila, via istu potpuno nagu, dok joj lice obliva voda jer se njime razlila erotska elja. Sestre Drijade pruaju oajniki ka njoj ruke molei je da se vrati, dok je okrutna Vila, ulnim usnama i tekim putenim uzdasima i glasom slatkim poput meda zove u svoj kosmiki brod da okua plodove zabranjene slasti. Zar da me sad prekidaju dok joj IZLIVAM lice na platno? PR okovi mora da je ve objasnio direktoru kulturne ustanove Korveta zato sam onako naprasno napustio izlobu. Kao pomamnik! Ta valjda je morao hitno da telefonira! - mogao sam da ujem dosetljiva okovieva objanjenja u vidu vetog prebacivanja lopte u protivnikovo dvorite, neodbranjiv reiti forhend, u emu bee vetiji od uvenog tenisera. ta sad hoe od mene? Bacio sam krpu natopljenu razreivaem preko palete, izmeavi paljivo odvojenu rusku belu sa ostalima, upropastivi je! Ah, doavola! I isprljanim rukama umetnika zgrabio crnu telefonsku slualicu, oaravi je - Dobro, bre, okoviu, znam da te zabavlja Kataniev izraz lica ili onog Zlobiberovia, ali zar ba moram da Prekinuo me je piskavi glas koji je mogao da pripada davljeniku koji doziva za spas. Histerian, otar, zahtevan, uz primesu satirine, podrugljive note.

-ta bi s Drijadama? Htele bi I one malo slasti? A to se Herkula tie, pa mogao si da napravi i neki grupnjak za posetioce izlobe. On, Jolaj i Megara koja je zapravo ispala Magara, bez -ICA, oh ne, nije nuan taj nastavak lingve! Magare jedan! Kakv crni kokpit slika u koji ve nije sela preruena SF Afrodita! Ta e prva da poleti ka zgodnim Kokpianima. Kosmika ljubav je u pitanju, je li? A taj tvoj Gvozdeni, mora da je ve zarao! No, ne brini, sad u ja da ispravim sve te tvoje brljotine. Pogledaj sad kako su lepe slike. Okreni se, edo bogova! Portret Baba Roge Grej! - Ko to zbija alu? - zaurlah. - Jesi li konano pronaao svoj izraz, slikariu? Niko do sad kao ti da se toga ne seti! odzvanjao je jezivi smeh dok mi je telo drhtalo. Kako Zar posle ovoga mogu da oklevam? Da se okrenem? O, da. I videu da tu nema nieg. Nieg osim razreenja ale anonimnog prokletnika. Silovito sam se okrenuo, divljeg izraza lica i ponovo pogledao Slike su se promenile! Prestravljen do ludila ispustio sam slualicu, ali u uima mi je i dalje hualo. Bio je to zastraujui neljudski smeh koji je dopirao iz nezaklopljene slualice koja je visila o gajtanu poput obeenog. Imao sam ta da vidim. Prizor je bio uzbuujui dijabolini udar, ilustrarcija iste strave, turobni susret sa natprirodnom dosetkom. Videh, u ponosito-uasnom stavu jezive starice sa rogom na glavi, izraz prkosnog dostojanstva. Bila je to Babaroga u skockanom odelu koje je u Vajldovom romanu nosio uobraeni Dorijan Grej. Telefon zazvoni iako je slualica bila van leita. Uhvatih se za nju brzinom avola u begu. - Kako ti se svia moj runi rad? A tek da je vidi kakva je bila kad nije bila grena! Mlada i lepa, svi zubi na bro - Prestani! Ko si ti i ta hoe od mene? Kako ovo izvodi? - Kako? Pa slikam, pomalo, u dokolici. I pevam. Tenor jedan, rekao mi Pavaroti iz groba. Ali dramski, ne onaj lirski! Nego, setio sam se da tvoj diletantski rad obogatim jo jednim detaljiem. Cap, puf, abrakadabra du! Pogledaj sad! - telefon se smeio. Da li sam lud? I kako to odjednom ovek da poludi? ak nisam bio ni uobiajeno melanholian ni neraspoloen Moda zato! Okrenuo sam se posluno kao mrtvac pomiren sa nadolazeom smru.

Babaroga je bila u istom poloaju, ali slika se opet promenila. Ona je TELEFONIRALA. - Pria sa najboljom drugaricom Baba Jagom. Tako one satima - objanjavao mi je telefon ozbiljnim glasom, gotovo ispunjenim potovanjem prema svom remek-delu uasa. - Mhm mhm Da, taj izraz Da, sad malo indoneanski stil, he he Ne, ne okrei se jo, moram bolje da nacentriram. Preporuujem ti olio di papavero. Kad hvata ovakav detalj, ne moe se bez Italijana, dodue nije isto italijansko ulje. Nije ni laneno! - Pa, ta je onda? O emu ti pria, ovee? - ovee? Ne vreaj me, Ferenc, naljutiu se i neu vie da razgovaram sa tobom. Niti da ti pokaem kako treba da slika. - Ali, meni ne treba tvoja pomo, niti elim da razgovaram sa tobom. - Ni ja sa tobom. - Pa to me onda zove? Pomirio sam se ve s tim da me je ludilo uzelo pod svoje. Teio sam se da je uzrok otrovno isparenje razreivaa. Halucinacije e proi nakon nekoliko sati. Kau da se i Francisku Goji dogodilo isto dok je sekao uho - Ima samo jedan zadatak. Herkule i ostaviu te na miru. Budi blaen! Herkul je imao 12! - ta treba da uradim? - Da mi vrati Persefonu iz Hada. Moju umrlu dragu. S njom hou da telefoniram, kao nekada, kad smo iveli kod tvog nacistikog dede Zautao sam. To se neki vojni obavetajac doepao dokumenata za koje sam mislio da su uniteni. Verovatno je u pitanju ucena. ta li hoe? - Koliko para? - pitao sam mirno. Sve to bee u granici ljudskog ne bee mi strano, premda me je zbunio tajanstven metod kojim je Vojni menjao slike. Moda je neko drugi u sobi. Sauesnik! Dok ja razgovaram, sauesnik se krije u ormaru na koji su naslonjene slike i dok sam ja okrenut leima izlazi i zamenjuje platna. Ali, zar ne bih uo? Ne Raunaju na moj strah, na izbezumljenost od straha, kada ula otupe. Uostalom, to mora da je BIA, CIA, oni su vrhunski obueni, za njih je ovo sitnica. - Ne oseam nikakvu krivicu niti zajednitvo sa zlodelima mog pradede. I zovem se Franc, ne Ferenc. Spustio sam slualicu.

Odluno sam priao ormanu i raskrilio ga. Unutra nije bilo nikog. O, stvarno su vete te propalice. Iako potresen do sri, vratio sam se svom radu. Neobino sam voleo slikanje flamanskom tehnikom. Za moje boje govorahu da su ista mistifikacija, ,,master of craft tajna koju sam uvao za sebe. ta bi oni? Ode slika! Nema vie Franca! Nema Ferenca! Pokvarenjaci, zato nas ne ostave na miru? Razumljivo. CIA je. To je svrha, izliv straha, potom katarza. Odustaju. A moda su postavili svuda ivo oko kamere da prouava svaki moj pokret, makar dok ne istrae. Treba osoloboditi stan od pijunskih satelita! Odmah! Bio sam strastveni ljubitelj bejzbola, te me ova drska poalica podseti na napad gostujue momadi. Neprimljen, nisam nosio rukavice, niti bio u fazi napada, jer i ne uestvovah u igri. No, promeniu svoju lou taktiku. Optrau sve etiri kune baze, tako to u iskoristiti njihovu nepanju u odbrani. Bio sam siguran da u pronai raznolike ureaje koje CIA koristi za praenje i prislukivanje. Brzinom bejzbol trkaa osvajao sam jednu po jednu bazu, kad me u besomunom tranju po stanu ne prekide zlokobna zvonjava. - FORCE PLAY! - promuklo se nasmejao. Tada sam kriknuo. Savladan arolijama ovih CIA aveti, poput katotoniara buljio sam u daleku, odabranu taku, dok se telefon grohotno smejao. - Hajde, Franc, trgni se, pogledaj svoje Crne vile. Moda sam pomalo napadan, znam, ne umem postepeno, niti mislim da si lo momak, ali kako drugaije da te nagovorim da uini ono to od tebe traim? Odluio sam tvrdoglavo da ne gledam oko sebe, dok sam umazan bojama sedeo na podu posmatrajui svoje nabrekle vene na rukama, vizualizirajui brija koji bi lagano prokliznuo u njihovu ivotnu dubinu, videvi ih kako se otvaraju i iz njih teku lokve pomeane sa ruskom belom bojom, a Rusi I seivenci ne tede na pigmentu, razumljivo No, ako nee Franc Crnim vilama, onda e Crne vile Francu. - Crne vile. Kakav glup naslov! Kao da pria o kosilicama! Je li to neka tematika iz poljoprivrednog ivota? Nije da imam ita protiv kosidbi ili nabadanja sena na vile, i to crne, pored tako finih ruskih belih, uljanih, ali ti si buruj, potomak Arpadov, Franc, nisi domain, pa ni kafom me nisi ponudio, a pili smo kafu iz termosa, da ne poveruje! Jo onda! Kao u Pikniku na Henging Roku! Ili je to bio aj Odjednom, ispred mene, kao da se potkoila neka ena, ali ne bee ena, ve oivela slika. Babaroga se u dendi odei etala po platnu, dok su oko nje plesale krvave senke. - Da mi uva decu, Jago, dok sam u portretu. Ne zanima me! Prei u vegane! Decu mi ne diraj! A za njom, uzvieni Cezar telefonira istim, paklenim crnim telefonom dok se kocka sa Titusom Labienusom.

- Aleva kratka jest! Brute, nemam nita protiv Republike, ali mora misliti i na one koji su manje sreni od nas! Pozdravi Serviliju! Gde smo stali, Labienuse!? Da bi iskrsla i trea u kojoj su dve nimfe milovale jedna drugu, ali svaka u svom uglu platna. Dok su telefonirale jedna drugoj, u samoi su se samodoticale - Dri, tako me uzbuuje, mila! - Afrodite mi, kad tako govori, budi vatru u meni. Sva sam se uspalila! - Eto - zakljui telefon - to treba da izloi. Remek-delo par ekselans! Klimnuo sam glavom i onesvestio se. Telefon prasnu u smeh i prekinu vezu. II Evo ta se zbi, te kakvu neverovatnu istoriju uh od paklenog Telefona, naravno, javivi se na upornu zvonjavu, uz sevanje brojanika, u nedoba, kad u trenu grunu grom, a munja spali nebo jer bee strano nevreme. - Izabrao sam ovaj nesretni as za svoju osvetu, kad je nebo naduveno sivim oblacima, a kia nema kaplje, no mehure ko uklete membrane! Nakalja se, a bee taj zvuk nalik na klokotanje cevi radijatorskog ventila i cvranje fortron prikljuka za napajanje. - Ovako je to bilo - Kako? - Pa, evo, ovako: na pet kilometara od algotarjana, ispod umovite erhat planine, kraj obale reke Ipelj to vijuga kroz Novgrad, moja draga i ja kupasmo se pod suncem golih maarskih planina, divnih vrhova to nadvisivae reku i naa kapljicama vode oroena tela. Novgradske ume, pod zubom planina, cede sok. Okomite litice proarane listopadnim umama natkriljuju na Eden. - Eden? - Jeste, Slikare! Bojanka ti se pozlatila! Mazalo! Moleru, farbaru! - Nemoj da me vrea! - uti Zoltane! - Nisam ja Zoltan, ja sam Di Pi.

- Zoltane, masone, Rotarijo od bunkerbergerovskog reda bez sleda, uj i pouj istoriju neznanu i od Crnog pape, kad ti se ve uima daje. - Jeli smo slad agotarjana, iz korpica prepunih narandi, moja draga Izabela I ja. - Telefonica? - Samo dok zvoni. Nou, kad ogreje mesec, pretvara se u krilatu devojku. - Zar ne bejaste po dan una egotarjanu? - Al to bee vampirski dan. Reflektore uperili u nas izvorni templari iz Zavetnog kovega, koji prenee iz Etiopije jer u njemu provritae kosti od vruine Artura, keltskog Brita. U pono ustaje i eta se sa Svetim gralom, proklinjui Dena Brauna i Genovevu Gledae nas s okruglog stola dok veae kako da oive kraljicu Genovevu, a moja ljuba, besmrtnica Ilona ah nalakeni na okrugli sto vitlae maevima, krivei glavu ne bi li je sa svih strana odmerili. Tad se na tlo obale reke stuti teka konjica i trista farmera s ekskaliburima, a onjaci kljoc kljoc kljoc Od tad je ne videh, no me samo iz Avalona zove. - Kakve ja veze imam s roterijanskom masonerijom i izvornim templarima? to me goni? - Zato to je tvoj deda bio maral odgovoran za rtvene ritual, oruje i konje, kao i za orkestrirane centre moi paklenih sviraa! Tvoj chevalier izli moju Ilonu na rtvenik, a ostatke na crnim konjima prenese u Avalon, predhodno joj podsekavi krila i u usta joj uguravi kamenje sa Zida plaa. Od tad zjapi u Svetom gradu jedna rupa, gde kroz istoriju ne pomognu ni giter blok niti cigla! Samo naslikana ena i u Zid ugraen zvuni izolator da se ne bi ula priguena kuknjava! Gle, zaista, pa ta u ja sa sobom? Gde? Kuda? Kako da pobegnem od paklenog telefona? To se um sa mnom poigrava. Opsena strave izranja, povijajui mi nabreklo elo. Moda je sve ovo suvie. Nije mi lako. Pod pritiskom sam. Sve se da racionalno objasniti. Ne elim da postanem poput onih tipova, NN zavisnika od crnih telefona. I tako sam kudio sebe zbog praznoverja. Sve sam ja ovo preozbiljno shvatio. Brener. Brener e srediti sve, ovo odsustvo razuma. Ili, jo bolje, vodokotli- Misao o telefonu koji biva usisan ve-ce koljkom, elegantnim povlaenjem konopca kazaneta, kao brod koji tone u neumoljivo mor razvija kao rolnu noir filma (crnog kao prokleti telefon) On me gleda! Na njemu, naizgled, ne postoji nita neobinoModa je progovorio sluajno?

Sitne vene razuma u mojoj glavi nainile su Gordijev vor. Sve je to bunilo. Sve TO treba zakopati u dubinu, tiinu i tamu, u sanjivu venost smrti. Uvee, negde oko osam asova, pojurio sam ka telefonskom kablu u elji da sebi prekratim muke. Spremio sam se za smrt, pojeo sam dva pareta pizze iz oblinje pekare, kao osuenik. Obukao sam dedin predratni prsluk, pradedin kicoki kaput i polucilindar i navrdedine cipele uokvirene kamiljom dlakom. Jer telefon, vean kao san mrtvaca, prenosio se sa pradede, na dedu, da bi ga otac, ratni heroj, slavno izgubivi obe noge na pecanju dok je eksplozivom lovio ribe, predao njemu. Najedared, kabal ga oinu po leima, kao konja. Shvatio je: probudio je duhove iz ume Senki gde je navrdedin brat od strica sklonio ostatke arobnog telefona enke, prave Drakuline neveste, koja je umirala od starosti. Bio sam noviji model. Ipak sam je voleo, progovorio je arobni telefon. Idi u umu senki, iskopaj moju dragu, pozovi nekog iz Telekoma da nas digitalno umrei, da razmenjujemo signale do venosti, tako je govorio zaljubljeni telefon. Tvoj raf praf daf pradeda je bio upozoren. Unajmio je koijaa te olujne noi, koija je ibao konje gore nego onaj bledoliki iz Nosferatua. Konj je stao na dvesta metara od ume i poeo da njiti. Nije se moglo dalje. - Odavde peke gospodine. Probudili ste duhove. I koija odlete u tamu. Tvoj predak je ostao sam. - uma senki. Kakva ludost. Seljako sujeverje. Ne bojim se ja utvara, osim onih koje sam sam sebi nainio. Ja sam vajar svoga prokletstva, svoje sudbine. Sve je u mojim rukama - teio sam se. Uostalom, ta meni moe Telefon. To su sprave koje se mogu sastaviti nakon to su slomljene. Da, da, kao u ivotu. Iznova... iznova... Otkuda sada ova filozofija? Umoran sam. U mraku sam. Ja u ti osvetliti put, ree Telefon i samozapali se. Kriknuh i zatvorih se u kupatilo (bee mrano, jer je unutra napukla sijalica). Misli mi behu poput ratimovanog instrumenta koji daje tonove vie nalik na uzdahe dobro plaene drolje nego sroene harmonije Iza vrata kao da nije bilo nikoga. Potpuna tiina, sve dok.. polagano telefon ne ispue iz wc koljke i krenu k meni, dok su se kablovi vijorili kao raspletene sede kose...

Shvatio sam da cvilim. Neuteno Gotovo je. Sila koja se pomalja prevazilazi me, lice trne, ruke gube snagu. Odmahivao sam rukom. Proi e. Umor. Moda ak ni to. Obian hir uma. Strah od mraka. Ali, sila smrti iskoraila je iz ve-ce koljke, iz njenih dubina u kojima ne postoji nita do crnila, neumitnog kraja puta. Da, on je blizu... Beao sam kroz sobe, ne nalazei izlaza. Na kraju, zatvorih se u tesni sobiak. Popucae sve sijalice, jedna za drugom. Iz mraka je grmelo reanje zveri. Ja, Zoltan i tako dalje, ljubitelj telefona, opkoljen i sam, zabarakadirao sam se! Da zovem u pomo? To bi, svakako, znailo, da moram da telefoniram! Ne bojim te se, telefonu! Ne bojim se. Imam eki i brener. (Pobei to dalje. Moda na Tasmaniju.) Umoran, legao sam na iroki otoman i zagrlio jastuk. Zapalih sveu. Kako je strano ovde, u ovom mraku. Jako je hladno. Protrljao sam ruke da se ugrejem i iz fijoke nonog stoia izvadio boanski magnum... No, tama ne bi bila tama da ne raa lako meke, pulsirajue krike. - Dobro vee - izgovori neko u uglu sobe. Viknuh: Aaaaaa! - Ko je to? - To sam ja. Tvoj telefon. Moe me zvati mister Bel. Uperih cev pitolja na gusti mrak, oi su se u meuvremenu navikle. Sobu je obasjavala laka svetlost svee. Uini mu se da prolete sen. Ah, evo ga! Na krevetu, pored! Gleda me. I ceri se. Uperih magnum u prozrani mrak koji je obasjavala laka svetlost lojanice. Stolica na kojoj je trebalo da sedi neki ovek bila je prazna. Vrteo sam se kao igra okolo male sobe, polulud, sa pitoljem u ruci, ispaljujui hice, dok je vikan obigravao okolo, isputajui radosne krike. Sila me je vrtela i zavrtela snano da sam se neko vreme okretao oko svih moguih osa, kako X, tako Y i Z, dok ne osetih da mi se u glavi previja neto kao nekadanja bol, ista ona bol kojom sam skupljao snagu da objasnim brojnim prijateljima da sam vie telefonski tip. Sad sam znao da mi je Telefon telepatski slao opscene poruke ne bi li ostvario svoju osvetu - pradeda koji je slomio telefonsku nevestu u sluajnoj nezgodi pao je sa Konja. Pad nije preiveo. Moji preci umirali su jezivom, neobjanjivom smru, najedared, ak jedan dok bee u strastvenom zagrljaju s kurtizanom. Od uzbuenja ga je strefila srka, govorila su gospoda. Ta dama takoe je volela da telefonira. Govori se da je Aleksandar Grejem Bel bio jedna od redovnijih joj muterija. - Pasji izrode! - reao sam ka telefonu dok mi je ludilo plamsalo iz oiju.

- Nisam ja kriv. Kupiu ti roze telefon da ti pravi drutvo! - jaukao sam. -Hm hm hm - utvara se premetala sa mesta na mesto, iz jedne senke u drugu senku, da bi se to hm hm napokon ukanonizovalo sa avetinjskim cerekom. Vie sam osetio nego to sam video kabal koji je kao bi ibao izjeden pod sobe. Neto na podu zalii na krv. Uini mi se da vidim trag enskog stopala koji je tabanao prostorijom, tutnjali su jezivi, beskompromisni ekii osvete. Poslednjim trzajima ispalih hitac u jedan ugao prostorije. Metak izazva sitno komeanje kamenja u zidu i ostade zaauren kao gramziva, odluna misao mene - poludeloga. Muio me je, taj jezivi trbuhozborac, izludeo na smrt, delujui kao spor, ali dostian otrov koji se dokopao mog uma. - Mora da pouri sa odlukom - milostivo e Telefon - da je iskopamo zajedno ili..? Podrazumeva se da e iveti sa nama i uplaivati raun za telefon svakog meseca. A onda emo ti nai prijatelje kojima e da telefonira. Uh, ne moe ni da zamisli kakvi te razgovori iekuju... viesatni I shvatih. uh reee, divlje glasove svojih predaka, ubica, lopova, kockara (govorilo se i da je moj pra pra pra pra deda bio brat od strica Dorijana Greja, za koga generacije kolaraca veruju da je fiktivan lik, zahvaljujui vetoj propagandi francuskih novelista koji se jo uvek seaju 100godinjeg rata). Videh lica prolosti koja su se nadnosila nada mnom, iji glasovi kao da dopiru iz samarinog bunara vijugaju kroz crne ice muitelja, stvorenja kojima sam pripadao i kojima u zauvek pripadati, s njima, zajedno ja nastaviu da rastem i da propadam, zauvek odvojen od vorita utrobe ljudskoga, nikad vie u rutini postojanja, marioneta koga e duhovi upregnuti u aku i oslepiti me da nikad ne vidim ni dan ni no s nemutim zvezdama. Lobanjom mi se razli zvuk nalik na krik i tad ugledah sebe - pod svetlou uegle svee, svoje ugaene oi. Nada mnom se nadvi senka u sivoj kapuljai. Iz vida mi poplakae zlokobne suze usled radosnog saznanja da je sve dobro. Demon mi neto ree. Bee to misao koja see vazduh, nakon izgovorenog. Ili se sve pomealo, te sam uo re, a misao je dola naknadno. Sve to znam je da nestvarne, poludele oi (da li moje ili oi Stvorenja) seju grozu za kojom mahnita pomor i smrt! Sve je dobro, Zoltane, ili kako ve hmm bee..., oseti hladan dodir telefonskog kabla. Okrete se, divlje ga zgrabi i pridavi se telefonskom icom. Junak ove prie, s hiljadu imena i u poodmaklom stadiju ludila, u dva dana boravka u onbrunu pocepao je bar dve, snanim kaievima stegnute, ludake koulje. Bio je, napokon, spasen, zahvaljujui misterioznom pozivu iz kue ovog nasilnog, neizleivog ludaka.

Prokleti pasji izrod! Telefonirao je hitnoj samo da me i dalje mui! Aha! Samo da zna da neu da nosim raspevanu lopatu za tvoju dragu, morae da je iskopa sam! O kome govorite, gospodine? Ko je telefonirao? Pa vi ivite sami, vae komije Imamo podatke da godinama iz kue ne izlazite, da s obuenim androidima s Telekoma jedino razgovarate. Zar i posle godina vas na kafu nisu ni zvali? Ti! Rotarijanac! Kralju Arture, ha ha ha! Pa kako ko! Telefon! On je telefonirao hitnoj da me spasu! Doktor pogleda u daleke, plave oblake. Dan je menjao boju, bojio se predveerjem. Smena godinjih doba bila je na obzorju. Osetio je uaren bol u trbuhu - kao da mu je stomak pritiskalo uareno jaje. Tokom dvadesetogodinje prakse, iskreno je saoseao sa svojim pacijentima, pogotovo izgubljenim sluajevima. Otvorio je svoje beleke i ispisao konanu presudu: Ne vidi telo, ali uje zvono. Neka se Gospod smiluje jadnoj, prenadraenoj psihi. Ne, doktore, ludaci ne idu u Raj, presee ga pomahnitali ludak kome se desna usna divlje trzala u stranu. Na trenutak je oklevao. Tokom prakse, shvatio je da nesreni, usamljeni ljudi, doivotno zatvoreni u svetu opscenih halucinacija razvijaju neku vrstu telepatije sa onima koji ih lee - to su poput otkucaja sata, u glavi im bolni udarci. apati, demonski apati... Gospodine, nemogue je da se to tako dogodilo. Zaintrigiran Vaom priom, pobrinuo sam se da dobro ispitaju telefon udan model, moram priznati 1866 To me je, uistinu, zaintrigiralo Ali, ono to otklanja svaku sumnju ta? ta? Kako vas je prevario? Oh, taj lukavi... Gospodine, telefon uopte nije bio prikopan za struju, zapravo on i ne radi na struju a i brojanik nedostaje znate... onbrunom se prolomio poslednji urlik. Umro sam tri meseca kasnije. Poslednje rei bile su: Vratite mi moj kabl nazad, doktore.

UDAVAA

Ispriau vam jednu od najtunijih pria koje sam ula u ivotu, o kobnoj sudbini nesretne Simonide koja je ula u legendu nae arije ree vraara dami koja je dola da joj Sveta Vera, kako su vraaru zvali, pogleda u karte kad e se udati. Simonida bee ena u najboljim godinama kad je poela da hvata bidermajere, i bila je u tome dobra. Brza, spretna, hvatala je bidermajer sledivi intuiciju Simonida i bidermajer, kao ljubavnici to nalaze jedno drugo, spojili bi se u sretnom zagrljaju, probadani zavidljivim pogledima drugih kandidatkinja. Govorilo se da je Simonida posebnu sobu opremila ovim vetakim buketima cvea. Bila je prijatne spoljanjosti, u licu rumena, u kukovima iroka, u poprsju bujna balkanski ideal ene! Uvek je bila doterana, bilo da je oko vrata nosila ogrlicu od renih bisera ili ukrase od stakla rafija. Reklo bi se da je bila i dobrostojea. Stoga je za sve, a ponajvie za nju samu predstavljala tajnu, jer ve joj se bliila trideset druga, a o udaji nije bilo ni rei! A elela je to. Moda je jadnica u tome i preterivala Uistinu, nikad ne videh da neko tako neto silno eli. Udaja, to vam je, kako naunici vele, bila Simonidina esencija. No, vreme, neprijatelj ene, uzimalo je svoj danak. Bliila joj se i trideset trea. Nije bilo bidermajera koji nije proao kroz njene ruke, ali jo uvek se nije udala. Jednog dana, Simonidi je promakao prvi bidermajer, a onda za njim i drugi, pa trei Nee mi promai i etvrti! zarekla se. Tog sveanog dana, bila je spremna kao nikad do tad. Virila je iz prvog borbenog reda, laktajui se sa drugim pretendentkinjama, udavaama koje su elele isto. U stavu hvataa Najvee Profesionalne Lige Amerikog Fudbala, nekoliko koleginica je pokosila u letu, gorei od elje da postigne ivotni tadaun! Nije joj ilo. Teila se da je u pitanju praznoverje, da je pitanje vremena kada e biti isproena. Na kraju krajeva, Avogardov broj bidermajera koje je skupila bee dovoljan za slatku utehu. Pogled na osvojene trofeje ju je smirivao Prolazile su godine. Simonida je starila. Nije se udala ni pored svojih hvatakih sposobnosti. Jednog dana joj sinu: Uverena sam da u se udati ako budem kupila dobre trkake patike! Te presudne letnje veeri, ugledala je najnoviji model Adidas patika u otmenom izlogu na Bulevaru. Od tad, ila je na venanja, i tamo gde su je poznavali, i gde nisu. Na jednoj svadbi zadala je udarac laktom na tajlandski nain, na drugoj s ponosom proetala zaraenu modricu na oku. Na treoj, skoila je tri metra u dalj Bila je to Pirova pobeda.

Kopnila je naoigled svih. Gepardskim skokovima je umela da dopre preko zvanica do crkvenog oltara, ali uzalud Zgodne neenje bi uvek nekako izmicale i izbegavale je. Nije znala da li joj tee padaju dani ili noi kad je sanjala kako zagrljena s mladoenjom, koji je olienje mirovnog veleposlanika Dorda Klunija, zaogrnuta belim velom prilazi oltaru. Sanjala je kako u stegnutoj aci dri buket kompaktno poreanih rua. Pogled na uplakane koleginice, one koje nisu imale sree da kroe na pod Boje kue, izraen u velianstvenom mozaiku, ispunjavao ju je zadovoljstvom. U Simonidinim snovima, sve one su imale najke, ali sa buvljaka, oderane i pocepane. Budila se ela oroena znojem: Zar se nikada neu udati? Pa da li je to uistinu mogue? Nisu joj pomagali ni lanci koji su, o njenom sluaju, bili objavljeni u eminentnim novinama. Jednog dana, reila je da potrai savet od ene koja se razvodila po trei put. Simonidi bee nelagodno. Vrpoljila se na stolici, divei se toj eni koja je uspela u ivotu. ak tri puta! Nema to mnogo veze sa spretnou. Ja ti draga, nikad nisam uestvovala u takvim trkama. To je za konje, ne za ene! zapalila je cigaretu i nastavila promuklim marlboro glasom: Tajna je u feromonima, hormonima ljubavi. Moda ih, jednostavno, nema dovoljno. U tom sluaju, draga moja, ne pomau ni patike Degidas. Ti si, Simonida, jednostavno otporna na udaju. Otpornija od vodootporne maskare, a ni ona ti nee pomoi. Pomiri se sa tim da e ostati sama. Te noi, Simonida je usnila udan san koji je zaboravila im se probudila. Druge noi, usni ga jo jednom i on bee jo udniji. Evo ta joj se u snu prikaza: O, Simonida! Sve ove godine si sama, pita se zato, a odgovor ti lei u toj vrstoj, hvatakoj ruci... To sam ja, bidermajer, tvoj suenik! Na mene je u etvrtoj reinkarnaciji od ove, tokom jednog kalvinistikog venanja bacila kletvu ljubomorna mesarka ogorena zbog duga za svinjsku polutku, koji tri meseca nije bio izmiren. U savezu s vudu svetenikom, namaijala mi je reima: od danas do kraja venosti, pretvorie se u vetako cvee... Simonida se trgnu iz sna, ela oroena znojem. Bidermajer koji govori! Nego da odspavam jo malo, za svaki sluaj, da vidim ta je dalje bilo... Ali, bidermajer je zautao. Umesto toga sanjala je kasirku s petog sprata. Iju, da nije ona muile su Simonidu teke misli. Pogledala je na sat. Bliilo se jo jedno venanje. Daleki roak Princa od Velsa enio je ker jednog ministra. Kao hipnotisana, Simonida je nazula Degidas patike, najbre na svetu, koje joj je ena s buvljaka prodala po povoljnoj ceni, navukla kvalitetnu kopiju majice koju je sprinterka Florens Grifit Dojner nosila na trci u Indijanapolisu, pogledala jo jednom dve hiljade eststo sedamdeset i tri bidermajera na zidu ispod kojih je izvirivala pozlaena ikona, i izala kao u

transu. Lice joj je krasio udesan osmeh. Kao da je lebdela iznad predmeta, sa visine osmatrajui okolinu. Bilo je podne kad je stigla na venanje. Gosti je podozrivo pogledae, a mladoenja od nekog nejasnog oseanja uznemirenosti odbaci mladinu podvezicu koju je bio obmotao oko ruke Mlada, sledei njegov primer, stavi en belog luka u nedra. Svi su je znali Pa to je Udavaa! Jadnica! Uhvatie i ovaj bidermajer, ali ta joj to vredi... Kau da nema feromone doaptavale su se ugledne zvanice. Nakon ceremonije venanja, u trenutku kad je trebalo da baci bidermajer, mlada oseti prodornozeleni pogled nesretne udavae Simonide Bez Feromona. Ostale pretendentkinje se udaljie. Ustuknue pred tim pogledom koji nije trpeo konkurenciju. Ona se zatim spustila u niski start, ispruila nogu u kolenu kako bi nainiula odskok u susret bidermajeru koji je leteo dvadesetak metara iznad zemlje. Oekivani doskok se nije dogodio. U tom momentu granu sunce i zaslepi sve. Kako granu, tako se i ugasi, a s neba poe da sipi sitna kia. Gospoica Simonida i suenikbidermajer netragom nestae.