Ljubav. Ţudna, bezumna, ţiva, veĉna, sveprisutna zver naslikana na platnu negostoljubive slike.

Ispevana na ţrtveniku bezumnih strasti, posutim pepelom sagorelih tragedija privlaĉi i ubada bilo plaha, kukaviĉka, bilo hrabra srca. Stoga nemalo beše moje ĉuĊenje što niko ne pokuša da ubije to ĉudovište. Voleo sam ljudski, al' ne ljudskog stvora. Jer, za razliku od nepostojane naklonosti, moja ljubav ljubila je kroz obećanja veĉne noći, opstajala u osunĉanim jutrima. Poput revnosnog fenjerdţije, prosipala je svetlost razgoneći mrak. Imala je ime i oblik, za razliku od bezimenih ljudi koji su prolazili mimo mene ulicom, ĉija su lica srasla s maskom pritajene ravnodušnosti. Zvao se Ferster. Sa strašću bih prevlaĉio prstima preko dirki od slonove kosti, dok su mi ispod kapaka sevale eksplozije sirove strasti Prisnom odnosu sa Fersterom nije mogla da zapreti slatka uteha koju donosi prihvatljiva, vedra ljubav verne Penelope ili neverne Mesaline, ili kakve uĉenice koja bi, nalakćena na Fersterovo primamljivo telo od hrastovine, uzdisala omamljena, prisno mi šapućući o lepoti ljubavi. Strašno je ne biti voljen. To znaĉi udarac u rebra, u slabine, proţdrljivo izjedanje i ujednaĉeno ĉeprkanje rane! Biti nevoljen, a voleti, znaĉi izgubiti milost Boga, boraviti u okovima i šetati duţ zidova nepregledne tamnice, sa nestrpljenjem i ţudnjom išĉekujući sporu smrt od ruke beskompromisnog dţelata. Ni pomamne ţenske usne kao optoĉene rubinom ne odvojiše me od njega, dok sam vodio ljubav sa njim, divljom, pomamnom svirkom, kroz majstorski, kreativni ĉin. U gradovima sitnih duša, sivih lica i uskih ulica, kakav beše Malograd u kojem se odigrava radnja ove priĉe, vedri duh uznemiri i najsabraniji vlasnik odluĉne nepokolebljive duše klone. Dok sam hodao ulicom, MalograĊani su me gledali sa podozrenjem. Osim što sam bio pijanac, bio sam i patološki kockar. Nasledstvo sam izgubio na ruletu još dok sam bio na Konzervatorijumu. U staroj porodiĉnoj kući ţiveo je jedino otac, nepokretan, nekada slavni dirigent, koji je uţivao poštovanje meštana. Izgubivši nasledstvo, godinama sam iznajmljivao neugledne sobiĉke u udaljenim i samotnim delovima Malograda - savremene Abdere uskih ulica - kojima sam krivudao po povratku sa posla. Bejah obeleţen kao ĉudak. Vazda bih ĉuo zavereniĉke šapate, bilo da sam se klatio ulicom ili drţao pravo. Stisnuta usta prolaznika, beskrvna i mraĉna, govorila su: -To je Ċavo. Prokockao kuću. To je ubilo njegovog ostarelog oca. Okorela pijandura. Govori se da priĉa sa mrtvim predmetima. Obilazi groblja. (ovo poslednje nije bilo istina) -Bez sumnje, dobar pijanista, ali... -Tako je to kad ĉovek odabere porok. (Ili porok odabere njega) -I njegov pradeda je pio, ĉak i više. Ali, taj je bio slikar. -Umetnici su takvi. Jedino me je direktor petkom katkad zvao na partiju karata. Danas, kad sam ga video u prolazu drţao se nekako zlovoljno. Kad me je ugledao, nešto je progunĊao. Ĉini mi se da sam proĉitao nekakav optuţujući ĉlanak (više insinuaciju) u novinama o njemu. I gle, presavio je novine, noseći ih pod pazuhom. Kosa mu je bila razbarušena, zubi prljavi, kolutovi oko oĉiju nabrekli od crnila. -Vidiš, Ferstere, kako to biva. Propade ĉovek, neoĉekivano. Ili, ipak ne? Podigao sam neţno poklopac dirki klavira ispalio sam ĉitav arsenal Ĉernijevih etida, uz tonsko praskanje i blesak, uz teatralno dizanje ruke, da bih potom polako, neţno ispevao Betovenove reĉitative. Ferster je pod mojim rukama svirao bravurozne melodijske pasaţe, te zagospodarismo sasvim carstvom muzike. Zborio sam sa Šopenom, Prokofjevom, Skrjabinom. Klavir, to biće

gazda u pratnji dva fakultetski obrazovana sina. Kao da neki nevidljiv stvor besomuĉno udara po njemu.. -Burazeru. Stresao sam se pogleda prikovanog na njegovu upaljenu koţu išaranu aknama.bejah ja.Da.Razmisliću . Ah. Sluteći nesreću. moţda je sve to istina. A nije da nismo oĉekivali od tebe da napraviš ovako nešto. ja sam ti cenu već odredio .-gotovo veselo reĉe. Sinovi pogladiše identiĉne brade.potvrdili su mahniti udarci o vrata stana. Nikoga kao tebe nisam voleo.samovoljnim tonom prozobri klavir.Nasmejao se kao hijena. -Halo.iz ĉela mu izbi graška znoja. Vesti se šire brzo . Ogorĉeno sam ga posmatrao dok sam otvarao novu flašu rakije. Ovo je Malograd. . do crvenila obrijanu bradu po kojoj su trag ostavile urasle dlake. da se ne proĉuje da sam. pa to ne mogu ni da izgovorim! Ja iskvario deĉju mladost?! Ja manijak silovatelj?! Optuţnice su kao eho brujale mojim ušima. Ne samo da sam bio mecena takvima kao što si ti. pedofilski skandal . niti ću.oĉi mu se orosiše suzama. . Neko je vikao.Ima ĉetrnaest godina! . otkrivajući pocrnele zube. podigao sam slušalicu polako.škrgutao sam. . dugim prstima milovao sam njegove napete strune. kaţu. –Dosad sam ti gledao kroz prste. ja to nikad ne bih uĉinio.Nakon toga da mi se izgubiš s oĉiju..Šta se tu šunjaš oko klavira! Procenjuješ koliko bi se ovajdio. Ušao je u stan nabusito... posle meseci mukle ćutnje. Ponovo ukrstismo poglede.bezoĉnim će tonom ovaj brbljivac. već sam organizovao tri izloţbe vizuelnih umetnika na temu origamija i ikebane! Ali.Ko zna. znali smo . s rukama u dţepovima . . -Prodaj mi ovaj klavir po ceni koju odredim i dopustiću ti da ostaneš pod ovim krovom dok se ne snaĊeš . Hoće da me otpuste! Najradije bi. upravo sam ĉuo za taj. -Ne. Pili smo i kockali se zajedno. Preteći zvuk tišine se polako. -Volim te Ferstere. ali sigurno pretvarao u kakofoniĉnu buku. Na to je zloćudni glas s druge strane nešto insistirao. Ĉuo sam da si napadao maloletnice. a? Nema „leba.. Što se njega tiĉe. Uĉinilo mi se da vidim na njemu ljudska usta. Ta uĉenica Ana Karolina Belvi ne govori istinu. zlokobno je zazvonio telefon prekinuvši me u sviranju nokturna.. treba u Muziĉku da krene. šireći se po prostoriji. steţući je grĉevito. Imam kćer od devet godina. šta da je bila u tvojoj klasi?. Moţda si ti zaista napao jadnu devojku i prevario me sa njom. -Daj i meni. Bio je to glas vapijućeg u pustinji. On otpi i nastavi. dok sam tupo zurio u brojĉanik. majstore. Neko vreme sam slušao ravnodušni glas sa druge strane ţice. Iz alkoholiĉarskog sna prenu me je jeziva škripa struna i buka prevarenih dirki.. da napustim grad. znam ono što znam. gladeći sveţe. U grlo sam sunuo jedan topli viski. gospodine. Tog kobnog dana. Moţda me je zato direktor onako ĉudno pogledao danas u prolazu.u stavu Herkula Poaroa . To sam bio ja.Najbolje godine. Znali smo da nešto sliĉno stoji iza svega. ti si bitanga. Znao sam i da voli mlaĊe. nikoga nisam intimno dodirivao. . . toga .. . Kad su otišli prišao sam klaviru. Zahvalan.promrmljao je. Zamenik direktora je prekinuo vezu. Mlatarao je rukama kao da mreţom hvata nevidljive mušice.

Skote! Uzeo si mi note! . Prsti istog trena skliznuše. jedinstveno. . za svu grabeţ i pokvarenjaštinu. neponovoljivo.reĉe gazda rmpaliji u prljavom radniĉkom kombinezonu. jer sumnjom kvariš svoje prelepo lice. Ponekad se ljudi i pred Ċavolom krste . mic po mic.Aj' zdravo! . muziĉar! „Će da napravimo da nam obojici bude dobro.dodao je zbunjeno. je l' tako? Jeste.Majstore.ja. Nema većeg osvetnika od Umetnika. a ti.. Poĉeo sam da drhtim. Samo me TON moţe spasiti. maestro? Gledao sam u pravcu Ferstera ĉvrsto stisnutih usana. . da sviram? Ne mogu. ne od straha. ja na drugome. Gazda skide kapu. strašniji od promašene note na koncertu sred nepojamne lepote muzike (ima li iĉeg oĉajnijeg za ljubitelja muzike. Imaš mesec dana da pokupiš svoje prnje. groteskni lik. Ferster zavapi: .Moram da sviram.moj urlik poklopi se sa ulaskom gazde. nosi klavir . Gazda protrlja ruke. Dok su mi u ušima odzvanjale izgubljene Šopenove note.Jesi li se odluĉio. Ferstere. sve ono NAŠE. Napeo sam dlanove i spustio ih na dirke. polako. pa sve tako hop hop..Ĉak i da mi se povrati moć sviranja.Fersteru. Šĉepaše ga i odnesoše. Prići dirkama.Umukni. . niti osluškuj vrisak hijene što ga kroz smeh ispovrati šakal! Nasred Fersterove kutije razjapiše se ogromna crna usta prepuna oĉnjaka. ali dogodi se nešto neverovatno! U znak osvete. odluĉio sam: . ne kušaj meso glodara u raspadanju. jebotebog! Onda doĊem ja i cap cap! Zauzvrat. od falša koji kao da se podsmeva publici). Pogledao sam u sliku uzvišenog Isusa na zidu i pomolio se po prvi put u ţivotu . Posmatrao sam Festerov iskrivljeni. Razume se. . .. To i jeste definicija istinskog akta izvanredne ljubavi MUZIKE! Ne nasedaj na provokacije sveta letećih majmuna koji skaĉu po deponijama ljudskog smeća. za kojim uĊoše još trojica. jedini moj prijatelju.. . zarobljen u bezobzirnom gnevu. Ne daj da me ubiju! – suze su kapale sa dirki napuštenog ljubavnika. ubacim te u Udruzenje muziĉara Malograda! Ĉak i tvom tati dodelim penziju? A? Šta kaţeš? -Kaţem NE. I one doĊu. išta bestidnije od promašene dirke.Milost! Ne daj me! Sviraću sve sto kaţeš.pomislio sam. -Ne sumnjaj u mene. Obuzme me jarost spram ogavnog krvnika i ne mogoh da se naĉudim juĉerašnjim strastima koje sam gajio spram ovog gnusnoga stvora. taj gad mi je oduzeo moć sviranja! . već od gaĊenja pred njegovom nepodnošljivom ruţnoćom. Ispijajući do dna poslednju flašu. poput meseĉara ušao sam u kuhinju i noţem.. Pokušah ponovo. rekao sam! Prislonio sam usne uz strune. Ferstere! – vikao sam dok mi se rakija slivala niz zaraslu bradu. . imaćeš i ti ćar od ovog! Ti daješ privatne ĉasove. prekrsti se predamnom kao vernik pred ikonom. Spram prljavštine stvorismo katedralu nadrealne lepote. Svirati. potom da urlam. Stresoh se. A gde ima diskretnije nego kod tebe? Šta se mrštiš.Prodajem ga. . mora sve to da bude obavijeno velom diskrecije.. Beše zlokoban..sobom se prolomi moj ogorĉen krik.Ĉuj.Znao sam da ćeš ga prodati. Juda. pa znaš već šta da radiš. pomozi! Oprosti! . Majstori se zgledaše: -Nije ĉist. na dasci .

ĉak i poluispravne. neotkriveni svetovi. prst po prst leve ruke. bez izuzetka. Nije bilo boli. Ljudima poput mene. iz purpurnih usta Mraka. Nisam to mnogo cenio. kao i reĉi „eminentno“ i druge akademske pošasti. traţeći tekst. urlanja. nakratko povukao iza paravana. u kojima snaţna struja mraka preti da usisa i povuĉe sve ljudsko ka leševima eona. isekao sam sebi. maskirani glumac. Katkad je glas s druge strane ţice kao pesma koja poĉinje naglo. seme koje razjeda drob ţivota. one malo korišćene. figurativno reĉeno. postojanje neiskorišćenih otisaka tako zvuĉnog. tutnje i dozivaju i od kojih podrhtava svaki ţivac u telu. Privlaĉili su me mraĉni. Kao da se sagovornik. zaštićenim iza telefonske ţice. krikova. jer sam kroz mraĉno delo Ernesta Sabata. prodrla polifonija šumova. Telefon i kablovska ţica su kao zavese koje kriju neĉije ogromne oĉi. TELEFON Oduvek sam voleo da telefoniram. MeĊu njima su bili:Dario ArĊento. kao Huan Pablo Kastel. Kako to da objasnim? Ako sam svojom maštom kroz glas nazirao dobroćudnog ili monstruoznog duha u svakom ţivom stvoru sa kojim bih razgovarao. bruje. koji tek treba da huje. Da li su imali lica? Ako i jesu. H. Ljudski. Aleksandar Grejem Bel … Svi su. Bile bi to vrišteće. voleli da telefoniraju. Gazda koji se. ušuškan u svom radnom kabinetu. prezirao najraznovrsnija i raznorazna „profesionalna“ slikarska udruţenja. Ţicom vijugaju glasovi kao što u nevreme vrište i besne vetrovi. našao me je na podu kako leţim u lokvi krvi. Glasovi još neoţivljeni. katkad glas zadrhti. Prometejski.za seĉenje povrća. dogaĊaje kojima su . poludele meduze konjskih vratova i bikovskih telesa… Prouĉavao sam ţivotopise onih koji su zagrebali u disk Mraka i okretali listove atlasa Smrti. nije bilo zvuka. svetovi iz kojih bi ka meni. dok grlim slušalicu udobno zavaljen na sofi. Moţda su mi sve ove misli dolazile na um jer sam bio priznat slikar prema kojem su se odnosili sa poštovanjem i ljubaznošću. dragi su mi trenuci kada se izmeĊu slogova nakratko prelomi tišina. malo neotkrivenog ostaje u svakodnevici-kad se završi petosatni razgovor (kakvima neretko bejah sklon i zbog koga su me neki smatrali ĉudakom) malo šta se imalo reći… Posebno sam voleo stare telefone. a opet tako neţivog i paralelnog sveta. zaboravivši kljuĉ. Salvador Dali. vratio. gutaju. koji sam osećao da se krije iza spletova ţica. drobe nogama. ista ta mašta raskrilila mi je. Ĉak i pošto me je smestio u zavod za umobolne. nije mogao da smiri moj ludaĉki smeh. naslikavši titane ludila koji gladni crvenog mesa traţe i grabe. Klajv Barker. avetinjsko-slatkastog ukusa. ili pesma poĉinje umilnim šapatom. P Lavkraft. to bi bili mraĉni pregibi krugova u samom Ništavilu. okrećući stranice nevidljivog scenarija. opušten. koji vole da telefoniraju. tutnje. paravan koji razdvaja svetove kao što stari baldahin deli neĉiju sobu. straha. dva sata kasnije. Tokom razgovora. slepcomrzca.

Najednom spokojan.došaptavali su se. gde sam izloţio bar pedeset slika raskomadanog Pelopa. hodajući integrali saĉinjeni od krvi. Ali. kao zaverenici. godine. jer ima neĉega nepojmljivo odvratnog u naĉinu na koji se ljudska bića pripijaju.. bio je jedan od ĉelnika nacistiĉkog reţima u MaĊarskoj. „Izuzetno. stavljam telefon na stomak. za zasluge uĉinjene u Magyar Dolgozók Pártja. Ostatak ţivota bavio se poslom predavaĉa harmonije na Muziĉkom konzervatorijumu u Novom Sadu. Tek je moj otac. slobodan.“ . . Krila se i ĉinjenica da su mog pradedu krvnika uhvatili s devojkom u naruĉju kojoj je drţao noţ pod grlom. ušavši u koalicionu vladu. majmunoliki brbljavci. Isto je vaţilo za izloţbe.. a moj deda. svi isti. Njegov sin. Pogled mi pada na telefon preko ĉijeg brojĉanika neţno preleteh pogledom.“ ili „Dobro je pogoĊena ţila na iskljucanoj jetri …“ Tantal realizma! Praćen sintagmama kao što su: telesa raskomadan na likovni naĉin.prisustvovala akademska ĉudovišta. štetoĉine nalik na pacove što gloĊu meso svojih sitnih interesa i goje se. bijenale. dok iz mene izleće zloćudna senka. Svlaĉim se i prekrivam se pokrivaĉem boje mahovine. nejasan. takoĊe beše odgovoran za masovne pokolje. Potpuno je napustio politiku i kao jedna od 200 000 izbeglica napustio MaĊarsku nakon revolucije 1956. navodno zadivljeni. san me pritiska i padam u ponor zaborava. istovremeno razrogaĉenim oĉima gutajući naslove ili obešene slike u prostoru kakve popularne galerije u gradu. ulazim u ispunjen prostor sobe. kao celina. neodreĊen. sklapam ljubiĉaste kapke. tokom sveĉanog otvaranja moje izloţbe Gozba na Sipilu. nakon Drugog svetskog rata pridruţivši se snagama SSSR-a. prekinuo istom tom vrlinom nit prokletstva koja se protezala sve do Arpadovaca. u znak poštovanja mog oca. princa od Budimpešte. zapovednika austrougarske ratne flote koji je bio moj navrdeda. gde sam ja roĊen. pomešan sa prezirom. laktaju i prisno došaptavaju prisustvujući izloţbi ili potpisivanju knjige. mesa i zlobe stajali su pred slikama prosutih iznutrica Tantalovog sina. nakon ĉega je muĉki ubijen. „Delo glavnog toka. mrvio me je dok sam. zauzevši oba sprata galerije. ušao u taksi i dovezao se do kuće. da kaţem reĉ-dve o sebi pre nego što… pre nego… Ah. maĊarski kompozitor i pijanista Franc Janoš od Esztergoma. naizgled u jednom komadu. veseli i uţurbani. dok meni jasan bol cepa creva. napustio sam vlastitu izloţbu. pa i za kamerne koncerte…Strah. uglaĊen i društveno prihvatljiv bivao stisnut u jednoj od takvih gomila. Jednom. poznatog po masovnoj likvidaciji Srba i Jevreja nakon pridruţenja MaĊarske Hitlerovom reţimu.. pogano kulturni. transkript antiĉke nostalgije. pod istim imenom kao i moj otac. ĉovek vidljive plemenitosti duha. O onoj dvojici behu uništeni svi dokumenti i sećanje. sa sitnim borama na ĉelu od ušuškavanja u dubinu smisla. pa da li je moguće da se tako nešto uopšte dogodilo?! Malo je poznato da sam potomak viteza Ambrosa Takaĉa. kada je tokom studentskih demonstracija ispred zgrade Vlade upoznao moju majku.

uţasni i mraĉni rituali koje su obavljali moji preci još od doba Arpadovaca u mraĉnim maĊarskim šumama. a ja bih natukao kapu na glavu i uz izgovor naglo odlazio. jer beše prisutan u porodiĉnoj kolekciji barem dva veka od trenutka u kojem vam. Uvek sam potajno strahovao da ljudi ne saznaju moje pravo poreklo. bronzane statue posvećene Rogatom Bogu Cernunnosu i drugim mistiĉnim boţanstvima. zagrizavši snaţno zubima u ţivo meso noćnog mamala dok krv ne bi zapljusnula lice Bogova. Podsticali su me da izlazim sa njima na raznolike zabavne veĉeri (ovo se odnosilo na ţene i na sve ono što one umeju da urade muškarcu). kakvom nepojmljivom sluĉajnošću. bio pomalo nalik na ona dva svoja pretka i na pretke koji su plesali pod odsjajem mraĉne vatre što je osvetljavala mrak istorijskih Šuma za koje tvrdiše da su nestale vekovima unazad. obuĉeni u krzno leoparda. ostavljajući ih da se otvorenih usta ĉude. da bi ga otac. sa stola mog zlog pradede. . Godine. Što se mog oca tiĉe. usamljen kao nekadašnji stvor u krajnjem odredištu – kosturnici. tako i uma. doprinele su da ostane omiljen i cenjen meĊu ljudima do kraja svog ţivota. trajan kao san mrtvaca. Putovao je s kolena na koleno. ţila debela kao kabal mog telefona.” Moje izloţbe slika bile su jedne od najposećenijih u gradu. na još goreg dedu. jer sam bio izrazito stidljiv i povuĉen ĉovek.Moj deda uhvaćen je u kraĊi vrednog nakita bogatog nemaĉkog tenkovskog oficira i streljan je 1944. Moţda sam. Ali ono najtajnije beše skrivano. SSSR heroj koji se napokon suprotstavio SSSR patronima u slavnoj revoluciji i skonĉao ţivot izgubivši obe noge na pecanju dok je eksplozivom lovio ribe. sklonost za neprestanim usavršavanjem kako tela. ĉitaoci. Ĉesto bi me zaustavljali negde u gradu ili u kafiću gde bih obiĉno sam pio kafu. jedno. Uz ples i pevanje u ĉast duhova. došaptavali su se s poštovanjem i klimoglavom. a ne elektriĉni signali?”. ostavljajući iza sebe eho: “To je Francov sin. njegova sklonost dubokim uvidima u ţivot. oštroumnost i poznavanje klavirske tehnike u toj meri da je mogao da izvodi boţanske tonove na najrĊavijem klaviru. kipovi uzdignuti kao feniksi koji su nadvisivali vrhove zlokobnih hramova. dok bih prolazio. na padinama im behu zabodene u zemlju. moj otac je to. Susreti koji behu proţeti uţasnim obredima obavljanim u velelepnim hramovima izgraĊenim na obodima tajnovitih hrastovih šuma maĊarskih planina. ipak. opšteći sa duhovima Šume koji su se zvali Veliki Stari i za koje se govorilo da mogu da prizovu Gospodara Tame. Bio je to starinski crni telefon. nasumice sam pomislio. Apsolutno i nepromenljivo kao vreme. kao viljuška u meko meso. Strašne šume u kojima obitavaše paganski bogovi što im se klanjaše moji preci tokom krvavog istorijskog puta.Moţda poslednja iskonska ţila kroz koju se provuklo zrno uklete krvi. svakako uĉinio… Iako su me smatrali ĉudakom.. Govorilo se da se odluĉio na oĉajniĉki korak kako bi otplatio kockarski dug. tako briţljivo skriveno. gledali bi u lice Kolosa Šume prinoseći mu jednu vrstu retkog sisavca alpiniste koji je podsećao na nespretnog pacova ako bi koraĉao zemljom. Ali. plemenitost i uţas spajalo je. . Ako slava moţe da se prenosi s kolena na koleno. duhovitost. Posvećeni vikanima i neumrlima. kroz koji moţda teĉe krv. ovo pišem i reĉi što me gone nevešto prenosim. Onog znamenitog ĉoveka. predao svom sinu koji je u genima moţebitno nosio istinsko nasleĊe svojih demonskih predaka.

u ĉemu beše veštiji od ĉuvenog tenisera. koji je nekada vodio glavnu reĉ u Senatu i Pompeja. po roĊenju prostog plebejca. bre. izmešavši paţljivo odvojenu rusku belu sa ostalima. Kad budem završio Crne vile. nakrivivši beretku koju sam. Slikao sam. kao i satiriĉna slika Belobog prosi Babarogu sa njenim strašnim licem i razjapljenim krezubim ustima. iz neobjašnjivog razloga. Ona ga plaši jer veruje da Belobog ţeli da je prevari ne bi li joj odveo svu decu. dok joj lice obliva voda jer se njime razlila erotska ţelja. zahtevan. dok je okrutna Vila. survala u pustinju Kalahari. Uhvatio sam tren u kojem stidljiva Drijada. brilijantnog rimskog vojskovoĊe kojem sam se neobiĉno divio.. ĉak i portret Julija Cezara. ĉulnim usnama i teškim putenim uzdasima i glasom slatkim poput meda zove u svoj kosmiĉki brod da okuša plodove zabranjene slasti…. Kao pomamnik! Ta valjda je morao hitno da telefonira! . bacajući boje na platno. Pompejeve trupe prikazah kako jašu na magarcima. upeĉatljivog kolorita o kome su dotad drugi samo sanjali. upropastivši je! “Ah. mitologija. kako sam nazvao sliku. na koja sam povremeno bacao pogled. Herkul protiv Giganata. doĊavola!” I isprljanim rukama umetnika zgrabio crnu telefonsku slušalicu. gde nesumnjivo na Cezarovoj strani. krasila su kut moje sobe. ispao iz svog kokpita. Istorija. sjedinjene jedinstvenim arhetipskim izrazom. Uredno poreĊana platna. Zar da me sad prekidaju dok joj IZLIVAM lice na platno? PR Đoković mora da je već objasnio direktoru kulturne ustanove Korveta zašto sam onako naprasno napustio izloţbu.. MeĊu njima beše i Gvozdeni ĉovek. Herkul u potrazi za Persefonom. Nerado odloţih paletu. nosio u kompletu sa paletom boja kojima sam paţljivo dekorisao platno. znam da te zabavlja Katanićev izraz lica ili onog Zlobiberovića. otkrivši u klisuri moćni svemirski brod koji nastanjuje Crna vila. Pompej je imao glavu mule. MeĊutim. astronautika. deo SF mašine budućnosti. Histeriĉan.Tog dana nisam radio ništa neobiĉno. Đokoviću. neodbranjiv reĉiti forhend. Belobog je u nju zaljubljen. dok se nije. Na njima behu oslikani svakojaki motivi. ali zar baš moram da… Prekinuo me je piskavi glas koji je mogao da pripada davljeniku koji doziva za spas. Ovu sliku sam zamislio kao krunu svog dosadašnjeg rada. Radio sam predano. Nastale ukrštanjem Pompeja optimata. Uz to ne odoleh da naslikam svoje viĊenje bitke kod Farsale. MeĊu njima beše i rabljena Meduza. pomalo u znak sećanja na Monea. viĊa istu potpuno nagu.mogao sam da ĉujem dosetljiva Đokovićeva objašnjenja u vidu veštog prebacivanja lopte u protivnikovo dvorište. . podrugljive note. oštar. zna da je nezlobiva i da su sliĉnih godina i ţeli da je privoli dobroĉinstvu i kreativnoj snazi.Dobro. Herkul snaţnih grudi mišićavim rukama grli svog ljubavnika Jolaja. uz primesu satiriĉne. ošaravši je… . da slikam za svoju dušu… Zazvonio je telefon. Bejah neskroman do iritirajuće nametljivosti! Ponajviše sam se nametao sam sebi. Šta sad hoće od mene? Bacio sam krpu natopljenu razreĊivaĉem preko palete. pomalo šale radi. moćnog broda civilizacije 4 koja je kruţila galaksijom. rešio sam da se pritajim. Sestre Drijade pruţaju oĉajniĉki ka njoj ruke moleći je da se vrati.

. Jolaj i Megara koja je zapravo ispala Magara. Bio je to zastrašujući neljudski smeh koji je dopirao iz nezaklopljene slušalice koja je visila o gajtanu poput obešenog. bez -ICA. Cap. Da li sam lud? I kako to odjednom ĉovek da poludi? Ĉak nisam bio ni uobiĉajeno melanholiĉan ni neraspoloţen… Moţda zato! Okrenuo sam se poslušno kao mrtvac pomiren sa nadolazećom smrću. Okreni se. Pogledaj sad kako su lepe slike. puf. “Kako…” Zar posle ovoga mogu da oklevam? Da se okrenem? O. oh ne. turobni susret sa natprirodnom dosetkom. izraz prkosnog dostojanstva. setio sam se da tvoj diletantski rad obogatim još jednim detaljĉićem. pa mogao si da napraviš i neki grupnjak za posetioce izloţbe. I pevam. . nije nuţan taj nastavak lingve! Magarĉe jedan! Kakv crni kokpit slikaš u koji već nije sela prerušena SF Afrodita! Ta će prva da poleti ka zgodnim Kokpićanima. ali u ušima mi je i dalje huĉalo. Silovito sam se okrenuo. slikarĉiću? Niko do sad kao ti da se toga ne seti! odzvanjao je jezivi smeh dok mi je telo drhtalo. Bila je to Babaroga u skockanom odelu koje je u Vajldovom romanu nosio uobraţeni Dorijan Grej. divljeg izraza lica i ponovo pogledao… Slike su se promenile! Prestravljen do ludila ispustio sam slušalicu. On. Uhvatih se za nju brzinom Ċavola u begu. Ali dramski. da. Videh.Kako? Pa slikam.Ko to zbija šalu? .Kako ti se sviĊa moj ruĉni rad? A tek da je vidiš kakva je bila kad nije bila grešna! Mlada i lepa. u dokolici. . I videću da tu nema niĉeg. svi zubi na bro… .Prestani! Ko si ti i šta hoćeš od mene? Kako ovo izvodiš? . Telefon zazvoni iako je slušalica bila van leţišta.-Šta bi s Drijadama? Htele bi I one malo slasti? A što se Herkula tiĉe. sad ću ja da ispravim sve te tvoje brljotine. rekao mi Pavaroti iz groba. abrakadabra du! Pogledaj sad! . mora da je već zarĊao! No. Niĉeg osim razrešenja šale anonimnog prokletnika.telefon se smešio.Jesi li konaĉno pronašao svoj izraz. Tenor jedan. u ponosito-uţasnom stavu jezive starice sa rogom na glavi. ne brini.zaurlah. Kosmiĉka ljubav je u pitanju. ilustrarcija ĉiste strave. ĉedo bogova! Portret Baba Roge Grej! . je li? A taj tvoj Gvozdeni. ne onaj lirski! Nego. Prizor je bio uzbuĊujući dijaboliĉni udar. pomalo. Imao sam šta da vidim.

sad malo indoneţanski stil. CIA. kada ĉula otupe. Tako one satima .Ne osećam nikakvu krivicu niti zajedništvo sa zlodelima mog pradede. premda me je zbunio tajanstven metod kojim je Vojni menjao slike. niti ţelim da razgovaram sa tobom.Ni ja sa tobom.Priĉa sa najboljom drugaricom Baba Jagom. Herkule i ostaviću te na miru. . .Babaroga je bila u istom poloţaju. Šta li hoće? . sauĉesnik se krije u ormaru na koji su naslonjene slike i dok sam ja okrenut leĊima izlazi i zamenjuje platna. Niti da ti pokaţem kako treba da slikaš. Spustio sam slušalicu.Ĉoveĉe? Ne vreĊaj me.Šta treba da uradim? . zar ne bih ĉuo? Ne… Raĉunaju na moj strah. ne moţe se bez Italijana.pitao sam mirno. Tešio sam se da je uzrok otrovno isparenje razreĊivaĉa. za njih je ovo sitnica.objašnjavao mi je telefon ozbiljnim glasom.Koliko para? .Mhm mhm… Da. doduše nije ĉisto italijansko ulje. Moţda je neko drugi u sobi. S njom hoću da telefoniram.Pa što me onda zoveš? Pomirio sam se već s tim da me je ludilo uzelo pod svoje. na izbezumljenost od straha. ne okreći se još.Da mi vratiš Persefonu iz Hada. Ali. moram bolje da nacentriram.Imaš samo jedan zadatak. To se neki vojni obaveštajac doĉepao dokumenata za koje sam mislio da su uništeni.Pa. Verovatno je u pitanju ucena. Kaţu da se i Francisku Goji dogodilo isto dok je sekao uho… . ĉoveĉe? . Budi blaţen! Herkul je imao 12! . he he… Ne. taj izraz… Da. gotovo ispunjenim poštovanjem prema svom remek-delu uţasa. kad smo ţiveli kod tvog nacistiĉkog dede… Zaćutao sam. Sve što beše u granici ljudskog ne beše mi strano. Kad hvataš ovakav detalj. . I zovem se Franc. . ali slika se opet promenila. Uostalom. ne Ferenc. Halucinacije će proći nakon nekoliko sati. šta je onda? O ĉemu ti priĉaš. Moju umrlu dragu. . Nije ni laneno! . Sauĉesnik! Dok ja razgovaram. to mora da je BIA. . . Preporuĉujem ti olio di papavero. oni su vrhunski obuĉeni.Ali. Ferenc. kao nekada. Ona je TELEFONIRALA. naljutiću se i neću više da razgovaram sa tobom. meni ne treba tvoja pomoć.

zašto nas ne ostave na miru? Razumljivo. poput katotoniĉara buljio sam u daleku. a pili smo kafu iz termosa. kad me u besomuĉnom trĉanju po stanu ne prekide zlokobna zvonjava. Franc. Moţda sam pomalo napadan. jer i ne uĉestvovah u igri. znam. Ne zanima me! PreĊi u vegane! Decu mi ne diraj! A za njom. dok su oko nje plesale krvave senke. dok sam u portretu. Neobiĉno sam voleo slikanje flamanskom tehnikom. uzvišeni Cezar telefonira istim. Za moje boje govorahu da su ĉista mistifikacija. Neprimljen. uljanih. razumljivo… No. potom katarza. Savladan ĉarolijama ovih CIA aveti. videvši ih kako se otvaraju i iz njih teku lokve pomešane sa ruskom belom bojom.Odluĉno sam prišao ormanu i raskrilio ga. tako što ću iskoristiti njihovu nepaţnju u odbrani. To je svrha. ali ti si burţuj. A moţda su postavili svuda ţivo oko kamere da prouĉava svaki moj pokret. nisam nosio rukavice. ne umem postepeno. te me ova drska pošalica podseti na napad gostujuće momĉadi. Iako potresen do srţi. potomak Arpadov. dok se telefon grohotno smejao. Jago. onda će Crne vile Francu. paklenim crnim telefonom dok se kocka sa Titusom Labienusom. dok sam umazan bojama sedeo na podu posmatrajući svoje nabrekle vene na rukama.master of craft” tajna koju sam ĉuvao za sebe. Unutra nije bilo nikog. izliv straha. pored tako finih ruskih belih. vizualizirajući brijaĉ koji bi lagano prokliznuo u njihovu ţivotnu dubinu.Hajde. niti mislim da si loš momak. Franc. . Šta bi oni? Ode slika! Nema više Franca! Nema Ferenca! Pokvarenjaci.promuklo se nasmejao. pogledaj svoje Crne vile. No. Babaroga se u dendi odeći šetala po platnu. O. . ali kako drugaĉije da te nagovorim da uĉiniš ono što od tebe traţim? Odluĉio sam tvrdoglavo da ne gledam oko sebe. . makar dok ne istraţe. Kakav glup naslov! Kao da priĉaš o kosilicama! Je li to neka tematika iz poljoprivrednog ţivota? Nije da imam išta protiv kosidbi ili nabadanja sena na vile.Da mi ĉuvaš decu. odabranu taĉku. Treba osoloboditi stan od špijunskih satelita! Odmah! Bio sam strastveni ljubitelj bejzbola. stvarno su vešte te propalice. niti bio u fazi napada. .FORCE PLAY! . Bio sam siguran da ću pronaći raznolike ureĊaje koje CIA koristi za praćenje i prisluškivanje. Optrĉaću sve ĉetiri kućne baze. ako neće Franc Crnim vilama.. a Rusi I sečivenci ne štede na pigmentu. pa ni kafom me nisi ponudio. već oţivela slika. Brzinom bejzbol trkaĉa osvajao sam jednu po jednu bazu. vratio sam se svom radu. Tada sam kriknuo. CIA je. nisi domaćin. Odustaju. i to crne. da ne poveruješ! Još onda! Kao u Pikniku na Henging Roku! Ili je to bio ĉaj… Odjednom.Crne vile. trgni se. kao da se potkoĉila neka ţena. ispred mene. promeniću svoju lošu taktiku. . ali ne beše ţena. .

Nemoj da me vreĊaš! . no mehure k‟o uklete membrane! Nakašlja se. Novgradske šume. divnih vrhova što nadvisivaše reku i naša kapljicama vode orošena tela. mila! .Kako? . Sva sam se uspalila! . kad je nebo naduveno sivim oblacima. ali svaka u svom uglu platna.. javivši se na upornu zvonjavu. kad tako govoriš. pod zubom planina. .Jeste. ovako: na pet kilometara od Šalgotarjana. kraj obale reke Ipelj što vijuga kroz Novgrad. . cede sok. uz sevanje brojĉanika. Okomite litice prošarane listopadnim šumama natkriljuju naš Eden. Slikarče! Bojanka ti se pozlatila! Mazalo! Moleru.to treba da izloţiš. moja draga i ja kupasmo se pod suncem golih maĊarskih planina. Dok su telefonirale jedna drugoj. u nedoba. Telefon prasnu u smeh i prekinu vezu. nemam ništa protiv Republike. te kakvu neverovatnu istoriju ĉuh od paklenog Telefona.Izabrao sam ovaj nesretni ĉas za svoju osvetu.Pa.Nisam ja Zoltan. ja sam Diš Piš.Aleva kratka jest! Brute.zakljuĉi telefon . evo. budiš vatru u meni. a kiša nema kaplje.Eto . Labienuse!? Da bi iskrsla i treća u kojoj su dve nimfe milovale jedna drugu. u samoći su se samodoticale… . .Eden? .Ovako je to bilo… . farbaru! . ali moraš misliti i na one koji su manje srećni od nas! Pozdravi Serviliju! Gde smo stali. a beše taj zvuk nalik na klokotanje cevi radijatorskog ventila i cvrĉanje fortron prikljuĉka za napajanje. kad u trenu grunu grom. a munja spali nebo jer beše strašno nevreme.Afrodite mi.Dri. Remek-delo par ekselans! Klimnuo sam glavom i onesvestio se. ispod šumovite Ĉerhat planine. . naravno. tako me uzbuĊuješ. II Evo šta se zbi.Ćuti Zoltane! .

pa šta ću ja sa sobom? Gde? Kuda? Kako da pobegnem od paklenog telefona? To se um sa mnom poigrava. moja draga Izabela I ja. no me samo iz Avalona zove. kad ti se već ušima daje. U ponoć ustaje i šeta se sa Svetim gralom. „Sve sam ja ovo preozbiljno shvatio“. povijajući mi nabreklo ĉelo. naizgled. iz korpica prepunih narandţi. Reflektore uperili u nas izvorni templari iz Zavetnog kovĉega. Brener će srediti sve. . još bolje. Ne ţelim da postanem poput onih tipova.Al‟ to beše vampirski dan. ovo odsustvo razuma. I tako sam kudio sebe zbog praznoverja. .Kakve ja veze imam s roterijanskom masonerijom i izvornim templarima? Što me goniš? . .. Tad se na tlo obale reke stušti teška konjica i trista farmera s ekskaliburima. kad ogreje mesec. Moţda je sve ovo suviše. a ostatke na crnim konjima prenese u Avalon.Jeli smo slad Šagotarjana. koji preneše iz Etiopije jer u njemu provrištaše kosti od vrućine Artura.Misao o telefonu koji biva usisan ve-ce školjkom. Sve se da racionalno objasniti. proklinjući Dena Brauna i Genovevu… Gledaše nas s okruglog stola dok većaše kako da oţive kraljicu Genovevu. Od tad zjapi u Svetom gradu jedna rupa. Opsena strave izranja. keltskog Brita. kao brod koji tone u neumoljivo mor razvija kao rolnu noir filma (crnog kao prokleti telefon) On me gleda! Na njemu. gde kroz istoriju ne pomognu ni giter blok niti cigla! Samo naslikana ţena i u Zid ugraĊen zvuĉni izolator da se ne bi ĉula prigušena kuknjava! Gle. a oĉnjaci… škljoc škljoc škljoc… Od tad je ne videh. a moja ljuba. kriveći glavu ne bi li je sa svih strana odmerili. . besmrtnica Ilona… ah… nalakćeni na okrugli sto vitlaše maĉevima. predhodno joj podsekavši krila i u usta joj uguravši kamenje sa Zida plaĉa. kao i za orkestrirane centre moći paklenih sviraĉa! Tvoj chevalier izli moju Ilonu na ţrtvenik. oruţje i konje. NN zavisnika od crnih telefona. masone. Nije mi lako. ĉuj i poĉuj istoriju neznanu i od Crnog pape. pretvara se u krilatu devojku.Zoltane. elegantnim povlaĉenjem konopca kazanĉeta.Samo dok zvoni. zaista.Zar ne bejaste po dan una Šegotarjanu? . Brener. Pod pritiskom sam.Zato što je tvoj deda bio maršal odgovoran za ţrtvene ritual. ne postoji ništa neobiĉno…Moţda je progovorio sluĉajno? .Telefonica? . vodokotlić. Noću. Ili. Rotarijo od bunkerbergerovskog reda bez sleda.

iskopaj moju dragu. Ne bojim se ja utvara. Najedared. negde oko osam ĉasova.. pradedin kicoški kaput i polucilindar i navrdedine cipele uokvirene kamiljom dlakom.tešio sam se. prave Drakuline neveste. polagano telefon ne ispuţe iz wc školjke i krenu k meni. Nije se moglo dalje. tišinu i tamu. veĉan kao san mrtvaca. Misli mi behu poput raštimovanog instrumenta koji daje tonove više nalik na uzdahe dobro plaćene drolje nego sroĉene harmonije… Iza vrata kao da nije bilo nikoga. progovorio je ĉarobni telefon. dok su se kablovi vijorili kao raspletene sede kose. ratni heroj. Ipak sam je voleo“... I koĉijaš odlete u tamu. pozovi nekog iz Telekoma da nas digitalno umreţi. Obukao sam dedin predratni prsluk. kabal ga ošinu po lešima. Da. Spremio sam se za smrt. kao konja.. Seljaĉko sujeverje. osim onih koje sam sam sebi naĉinio. „Ja ću ti osvetliti put“. Jer telefon. . To su sprave koje se mogu sastaviti nakon što su slomljene. Kakva ludost..Šuma senki. kao u ţivotu. Unajmio je koĉijaša te olujne noći.Odavde peške gospodine. koja je umirala od starosti. da bi ga otac.. Konj je stao na dvesta metara od šume i poĉeo da njišti. Uveĉe. da. Probudili ste duhove. da razmenjujemo signale do veĉnosti“. u sanjivu veĉnost smrti. Tvoj predak je ostao sam. jer je unutra napukla sijalica). tako je govorio zaljubljeni telefon. „Bio sam noviji model. svoje sudbine. pojeo sam dva parĉeta pizze iz obliţnje pekare. Iznova. Potpuna tišina. iznova. Kriknuh i zatvorih se u kupatilo (beše mraĉno. predao njemu. šta meni moţe Telefon. Sve je to bunilo. Uostalom. Sve TO treba zakopati u dubinu. U mraku sam.. pojurio sam ka telefonskom kablu u ţelji da sebi prekratim muke.Sitne vene razuma u mojoj glavi naĉinile su Gordijev ĉvor. na dedu. „Tvoj šraf praf daf pradeda je bio upozoren. prenosio se sa pradede. reĉe Telefon i samozapali se. „Idi u Šumu senki. Ja sam vajar svoga prokletstva. sve dok. koĉijaš je šibao konje gore nego onaj bledoliki iz Nosferatua. . Sve je u mojim rukama . Otkuda sada ova filozofija? Umoran sam. slavno izgubivši obe noge na pecanju dok je eksplozivom lovio ribe. Shvatio je: probudio je duhove iz Šume Senki gde je navrdedin brat od strica sklonio ostatke ĉarobnog telefona ţenke. kao osuĊenik. .

evo ga! Na krevetu. u ovom mraku.. ispaljujući hice. jedna za drugom. Da. zatvorih se u tesni sobiĉak. neobjašnjivom smrću. Ali. Protrljao sam ruke da se ugrejem i iz fijoke noćnog stoĉića izvadio boţanski magnum. Sad sam znao da mi je Telefon telepatski slao opscene poruke ne bi li ostvario svoju osvetu . Ta dama takoĊe je volela da telefonira. svakako. lice trne. (Pobeći što dalje. I ceri se. „Od uzbuĊenja ga je strefila srĉka“. znaĉilo. Zapalih sveću. Sila koja se pomalja prevazilazi me. Moţda na Tasmaniju. Sila me je vrtela i zavrtela snaţno da sam se neko vreme okretao oko svih mogućih osa. Obiĉan hir uma. sa pištoljem u ruci.Dobro veĉe . Uĉini mu se da prolete sen. sila smrti iskoraĉila je iz ve-ce školjke. Kako je strašno ovde. Stolica na kojoj je trebalo da sedi neki ĉovek bila je prazna. kako X.Pasji izrode! . Ja. govorila su gospoda.. oĉi su se u meĊuvremenu navikle. Na kraju. Jako je hladno. ruke gube snagu. pulsirajuće krike. . Proći će. Strah od mraka. polulud. Odmahivao sam rukom. Beţao sam kroz sobe. opkoljen i sam. najedared. tako Y i Z. Zoltan i tako dalje. ista ona bol kojom sam skupljao snagu da objasnim brojnim prijateljima da sam „više telefonski tip“. Govori se da je Aleksandar Grejem Bel bio jedna od redovnijih joj mušterija. Uperih cev pištolja na gusti mrak. pored! Gleda me. da moram da telefoniram! –Ne bojim te se. . telefonu! Ne bojim se. Vrteo sam se kao ĉigra okolo male sobe.Shvatio sam da cvilim. Ah.pradeda koji je slomio telefonsku nevestu u „sluĉajnoj“ nezgodi pao je sa Konja. Pad nije preţiveo. zabarakadirao sam se! Da zovem u pomoć? To bi. on je blizu. Neutešno… Gotovo je. Iz mraka je grmelo reţanje zveri. Viknuh: Aaaaaa! .To sam ja. .. Sobu je obasjavala laka svetlost sveće. dok ne osetih da mi se u glavi previja nešto kao nekadašnja bol. Tvoj telefon. tama ne bi bila tama da ne raĊa lako meke.Ko je to? . dok je vikan obigravao okolo. Imam ĉekić i brener. ispuštajući radosne krike. Umor. ljubitelj telefona. No. Moţda ĉak ni to. Moji preci umirali su jezivom. legao sam na široki otoman i zagrlio jastuk.reţao sam ka telefonu dok mi je ludilo plamsalo iz oĉiju. ĉak jedan dok beše u strastvenom zagrljaju s kurtizanom. iz njenih dubina u kojima ne postoji ništa do crnila..) Umoran. neumitnog kraja puta. Uperih magnum u prozraĉni mrak koji je obasjavala laka svetlost lojanice.izgovori neko u uglu sobe. Popucaše sve sijalice. ne nalazeći izlaza. Moţeš me zvati mister Bel.

da je iskopamo zajedno ili.utvara se premeštala sa mesta na mesto. napokon. taj jezivi trbuhozborac... Videh lica prošlosti koja su se nadnosila nada mnom.. Beše to misao koja seĉe vazduh. svoje ugašene oĉi. s njima.jaukao sam. ne moţeš ni da zamisliš kakvi te razgovori išćekuju.Moraš da poţuriš sa odlukom . zajedno ja… nastaviću da rastem i da propadam.. izludeo na smrt. divlje glasove svojih predaka.. Uh. poludele oĉi (da li moje ili oĉi Stvorenja) seju grozu za kojom mahnita pomor i smrt! „Sve je dobro. A onda ćemo ti naći prijatelje kojima ćeš da telefoniraš. Zoltane. u dva dana boravka u Šonbrunu pocepao je bar dve. oseti hladan dodir telefonskog kabla. tutnjali su jezivi. spasen. delujući kao spor. ludaĉke košulje. Junak ove priĉe. ĉiji glasovi kao da dopiru iz samarinog bunara vijugaju kroz crne ţice muĉitelja. ili kako već hmm… beše. nakon izgovorenog. kockara (govorilo se i da je moj pra pra pra pra deda bio brat od strica Dorijana Greja. da bi se to „hm hm“ napokon ukanonizovalo sa avetinjskim cerekom. odluĉna misao mene . divlje ga zgrabi i pridavi se telefonskom ţicom. beskompromisni ĉekići osvete. Više sam osetio nego što sam video kabal koji je kao biĉ šibao izjeden pod sobe. zahvaljujući misterioznom pozivu iz kuće ovog nasilnog. Bio je. Iz vida mi poplakaše zlokobne suze usled radosnog saznanja da je sve dobro.pod svetlošću uţegle sveće. Ĉuh reţeće. Nada mnom se nadvi senka u sivoj kapuljaĉi. .. Ili se sve pomešalo. Okrete se. . Uĉini mi se da vidim trag ţenskog stopala koji je tabanao prostorijom. iz jedne senke u drugu senku. stvorenja kojima sam pripadao i kojima ću zauvek pripadati. Poslednjim trzajima ispalih hitac u jedan ugao prostorije. Lobanjom mi se razli zvuk nalik na krik i tad ugledah sebe . Demon mi nešto reĉe. neizleĉivog ludaka.Nisam ja kriv. ali dostiţan otrov koji se dokopao mog uma. za koga generacije školaraca veruju da je fiktivan lik. a misao je došla naknadno.? Podrazumeva se da ćeš ţiveti sa nama i uplaćivati raĉun za telefon svakog meseca. s hiljadu imena i u poodmaklom stadiju ludila. lopova. Nešto na podu zaliĉi na krv.milostivo će Telefon . snaţnim kaiševima stegnute. -Hm hm hm… . Sve što znam je da nestvarne. Muĉio me je. te sam ĉuo reĉ.poludeloga. nikad više u rutini postojanja. ubica. marioneta koga će duhovi upregnuti u šaku i oslepiti me da nikad ne vidim ni dan ni noć s nemuštim zvezdama. zauvek odvojen od ĉvorišta utrobe ljudskoga.“. Kupiću ti roze telefon da ti pravi društvo! . zahvaljujući veštoj propagandi francuskih novelista koji se još uvek sećaju 100godišnjeg rata). Metak izazva sitno komešanje kamenja u zidu i ostade zaĉauren kao gramziva. višesatni… I shvatih.

zaintrigiralo… Ali. iskreno je saosećao sa svojim pacijentima.. Šapati. Smena godišnjih doba bila je na obzorju. moraćeš da je iskopaš sam!“ „O kome govorite. plave oblake. pogotovo izgubljenim sluĉajevima. nemoguće je da se to tako dogodilo.. doţivotno zatvoreni u svetu opscenih halucinacija razvijaju neku vrstu telepatije sa onima koji ih leĉe . Tokom dvadesetogodišnje prakse. Otvorio je svoje beleške i ispisao konaĉnu presudu: „Ne vidi telo. Dan je menjao boju. bojio se predveĉerjem.. Zaintrigiran Vašom priĉom.. ali ĉuje zvono. pobrinuo sam se da dobro ispitaju telefon… ĉudan model. Osetio je uţaren bol u trbuhu . doktore. preseĉe ga pomahnitali ludak kome se desna usna divlje trzala u stranu. vaše komšije… Imamo podatke da godinama iz kuće ne izlazite. Poslednje reĉi bile su: „Vratite mi moj kabl nazad.“ Šonbrunom se prolomio poslednji urlik. uistinu. u glavi im bolni udarci. gospodine? Ko je telefonirao? Pa vi ţivite sami. telefon uopšte nije bio prikopĉan za struju. Tokom prakse. demonski šapati.to su poput otkucaja sata. Na trenutak je oklevao. shvatio je da nesrećni. „Gospodine. Zar i posle godina vas na kafu nisu ni zvali? “ „Ti! Rotarijanac! Kralju Arture. taj lukavi. ono što otklanja svaku sumnju…“ „Šta? Šta? Kako vas je prevario? Oh. prenadraţenoj psihi.„Prokleti pasji izrod! Telefonirao je hitnoj samo da me i dalje muĉi! Aha! Samo da znaš da neću da nosim raspevanu lopatu za tvoju dragu. ludaci ne idu u Raj“.“ „Gospodine. moram priznati… 1866… To me je. Neka se Gospod smiluje jadnoj.. da s obuĉenim androidima s Telekoma jedino razgovarate.“ UDAVAČA . Umro sam tri meseca kasnije. ha ha ha! Pa kako ko! Telefon! On je telefonirao hitnoj da me spasu!“ Doktor pogleda u daleke.“ „Ne.. zapravo on… i ne radi na struju… a i brojĉanik nedostaje… znate.kao da mu je stomak pritiskalo uţareno jaje. doktore. usamljeni ljudi.

Bliţila joj se i trideset treća. a ponajviše za nju samu predstavljala tajnu. da je pitanje vremena kada će biti isprošena. u licu rumena. Stoga je za sve. i gde nisu. skoĉila je tri metra u dalj… Bila je to Pirova pobeda. kako nauĉnici vele. pogleda u karte kad će se udati. nikad ne videh da neko tako nešto silno ţeli. bila je spremna kao nikad do tad. Govorilo se da je Simonida posebnu sobu opremila ovim veštaĉkim buketima cveća. laktajući se sa drugim pretendentkinjama. bila Simonidina esencija. Na trećoj. Jednog dana. nekoliko koleginica je pokosila u letu. kako su vraĉaru zvali. pa treći… – Neće mi promaći i ĉetvrti! – zarekla se. Bila je prijatne spoljašnjosti. Simonida je starila. vreme. i tamo gde su je poznavali. Reklo bi se da je bila i dobrostojeća. a onda za njim i drugi. Pogled na osvojene trofeje ju je smirivao… Prolazile su godine. Brza. goreći od ţelje da postigne ţivotni taĉdaun! Nije joj išlo. Od tad. u poprsju bujna – balkanski ideal ţene! Uvek je bila doterana. Simonida beše ţena u najboljim godinama kad je poĉela da hvata bidermajere.– Ispriĉaću vam jednu od najtuţnijih priĉa koje sam ĉula u ţivotu. Na jednoj svadbi zadala je udarac laktom na tajlandski naĉin. a o udaji nije bilo ni reĉi! A ţelela je to. Nije se udala ni pored svojih hvataĉkih sposobnosti. išla je na venĉanja. Virila je iz prvog borbenog reda. ugledala je najnoviji model Adidas patika u otmenom izlogu na Bulevaru. . spojili bi se u sretnom zagrljaju. Simonidi je promakao prvi bidermajer. Moţda je jadnica u tome i preterivala… Uistinu. jer već joj se bliţila trideset druga. Jednog dana joj sinu: – Uverena sam da ću se udati ako budem kupila dobre trkaĉke patike! Te presudne letnje veĉeri. Tešila se da je u pitanju praznoverje. Avogardov broj bidermajera koje je skupila beše dovoljan za slatku utehu. spretna. Tog sveĉanog dana. i bila je u tome dobra. uzimalo je svoj danak. probadani zavidljivim pogledima drugih kandidatkinja. hvatala je bidermajer sledivši intuiciju… Simonida i bidermajer. ali još uvek se nije udala. neprijatelj ţene. Na kraju krajeva. U stavu hvataĉa Najveće Profesionalne Lige Ameriĉkog Fudbala. u kukovima široka. udavaĉama koje su ţelele isto. bilo da je oko vrata nosila ogrlicu od reĉnih bisera ili ukrase od stakla rafija. kao ljubavnici što nalaze jedno drugo. Udaja. No. to vam je. o kobnoj sudbini nesretne Simonide koja je ušla u legendu naše ĉaršije – reĉe vraĉara dami koja je došla da joj Sveta Vera. Nije bilo bidermajera koji nije prošao kroz njene ruke. na drugoj s ponosom prošetala zaraĊenu modricu na oku.

a odgovor ti leţi u toj ĉvrstoj. oderane i pocepane. – Bidermajer koji govori! Nego… da odspavam još malo. tokom jednog kalvinistiĉkog venĉanja bacila kletvu ljubomorna mesarka ogorĉena zbog duga za svinjsku polutku. bidermajer. Ali. pogledala još jednom dve hiljade šeststo sedamdeset i tri bidermajera na zidu ispod kojih je izvirivala pozlaćena ikona. hormonima ljubavi. To sam ja. pretvorićeš se u veštaĉko cveće. a ni ona ti neće pomoći. ne za ţene! – zapalila je cigaretu i nastavila promuklim marlboro glasom: Tajna je u feromonima. Pomiri se sa tim da ćeš ostati sama. Moţda ih. Ja ti draga. ĉela orošena znojem. To je za konje. najbrţe na svetu. Nije znala da li joj teţe padaju dani ili noći kad je sanjala kako zagrljena s mladoţenjom. Budila se ĉela orošena znojem: – Zar se nikada neću udati? Pa da li je to uistinu moguće? Nisu joj pomagali ni ĉlanci koji su. hvataĉkoj ruci. za svaki sluĉaj. Ĉak tri puta! – Nema to mnogo veze sa spretnošću. ali uzalud… Zgodne neţenje bi uvek nekako izmicale i izbegavale je. sve one su imale najke. navukla kvalitetnu kopiju majice koju je sprinterka Florens Grifit Dţojner nosila na trci u Indijanapolisu. ispunjavao ju je zadovoljstvom. Simonida je nazula Dţegidas patike. Evo šta joj se u snu prikaza: – O. izraĊen u veliĉanstvenom mozaiku. koje joj je ţena s buvljaka prodala po povoljnoj ceni. Ti si. jednostavno..Kopnila je naoĉigled svih.. Simonida! Sve ove godine si sama.. Simonida je usnila ĉudan san koji je zaboravila ĉim se probudila. Simonidi beše nelagodno. Kao hipnotisana. one koje nisu imale sreće da kroĉe na pod Boţje kuće. jednostavno otporna na udaju. Otpornija od vodootporne maskare. Umesto toga sanjala je kasirku s petog sprata. da nije ona… – muĉile su Simonidu teške misli.. nikad nisam uĉestvovala u takvim trkama. i izašla kao u . U savezu s vudu sveštenikom. U Simonidinim snovima. Simonida. o njenom sluĉaju. nemaš dovoljno. Bliţilo se još jedno venĉanje. Gepardskim skokovima je umela da dopre preko zvanica do crkvenog oltara. koji tri meseca nije bio izmiren. zaogrnuta belim velom prilazi oltaru. Daleki roĊak Princa od Velsa ţenio je kćer jednog ministra. usni ga još jednom i on beše još ĉudniji. bidermajer je zaćutao. ali sa buvljaka. da vidim šta je dalje bilo. namaĊijala mi je reĉima: „od danas do kraja veĉnosti. tvoj suĊenik! Na mene je u ĉetvrtoj reinkarnaciji od ove. pitaš se zašto. koji je oliĉenje mirovnog veleposlanika Dţordţa Klunija.. Pogledala je na sat. Jednog dana. Pogled na uplakane koleginice. Vrpoljila se na stolici. Sanjala je kako u stegnutoj šaci drţi buket kompaktno poreĊanih ruţa. ne pomaţu ni patike Dţegidas. Druge noći.. Te noći. draga moja. – Iju. diveći se toj ţeni koja je uspela u ţivotu.‟ Simonida se trgnu iz sna. bili objavljeni u eminentnim novinama. rešila je da potraţi savet od ţene koja se razvodila po treći put. U tom sluĉaju.

ali – šta joj to vredi. ispruţila nogu u kolenu kako bi naĉiniula odskok u susret bidermajeru koji je leteo dvadesetak metara iznad zemlje. Kako granu. sa visine osmatrajući okolinu.. GospoĊica Simonida i suĊenikbidermajer netragom nestaše.. tako se i ugasi. stavi ĉen belog luka u nedra. Ona se zatim spustila u niski start. Oĉekivani doskok se nije dogodio. – Kaţu da nema feromone… – došaptavale su se ugledne zvanice. Ustuknuše pred tim pogledom koji nije trpeo konkurenciju.transu. Lice joj je krasio ĉudesan osmeh. a s neba poĉe da sipi sitna kiša. Ostale pretendentkinje se udaljiše. Gosti je podozrivo pogledaše. Kao da je lebdela iznad predmeta. u trenutku kad je trebalo da baci bidermajer. U tom momentu granu sunce i zaslepi sve. mlada oseti prodornozeleni pogled nesretne udavaĉe Simonide Bez Feromona. Bilo je podne kad je stigla na venĉanje. Svi su je znali… – Pa to je Udavača! – Jadnica! Uhvatiće i ovaj bidermajer. Nakon ceremonije venĉanja. a mladoţenja od nekog nejasnog osećanja uznemirenosti odbaci mladinu podvezicu koju je bio obmotao oko ruke… Mlada. sledeći njegov primer. .