You are on page 1of 55

X

Employed Empowered Pregled trita rada u Srbiji Mihail Arandarenko Aleksandra Nojkovi Oktobar 2007.

CDRSEE Center for Democrac y and Reconciliat ion in Southeast Europe

m NSHC S^/tr n.,',.;".; .'.ii.'i.iu.'im .'jii

Funded by the EU under the Aeneas Programme. This document has been produced with the fnancial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of the CDRSEE and can under no circumstances be regarded as refecting the position of the European Union. Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdse e.org

Fondacija Evropske unije u okviru programa Aeneas. Ovaj dokument je sainjen uz fnansijsku pomo Evropske Unije. Za sadrinu ovog dokumenta odgovoran je iskljuivo CDRSEE i ni pod kakvim okolnostima se ne moe smatrati da odraava stav Evropske Unije.

Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdse e.org

1. Makroekonomski uslovi za privredni razvoj u Srbiji .................................................. 2 1.1. Makroekonomsko okruenje, pregled osnovnih makroekonomskih indikatora i ostvarenih rezultata u proteklih pet godina ..................................................................... 2 2. Pregled stanja na tritu rada .......................................................................................... 8 2.1. Kretanje osnovnih indikatora trita rada ...................................................................... 8 2.2. Strukturne karakteristike radne snage ........................................................................... 10 2.3. Radno zakonodavstvo i institucije na tritu rada u Srbiji ............................................ 14 2.4. Poloaj posebno osetljivih grupa na tritu rada ......................................................... 20 2.5. Obrazovanje i doivotno obrazovanje u Srbiji problemi i perspektive .................... 26 2.6. Istraivanje i razvoj ...................................................................................................... 27 2.7. Regionalni pristup u analizi trita rada ....................................................................... 28 3. Projekcija osnovnih trendova na tritu rada do 2012. godine ................................. 32 4. Prioriteti definisani Nacionalnom strategijom zapoljavanja i drugim stratekim dokumentima i preporuke za politiku zapoljavanja .................................. 40 4.1. Nacionalna strategija zapoljavanja ............................................................................. 40 4.2. Preporuke za politiku zapoljavanja i aktivne programe trita rada .......................... 42 5. Zakljuak ........................................................................................................................ 44

Uvod Ovaj pregled ima za cilj da prui sumarnu sliku i ocenu stanja i razvojnih perspektiva privrede i posebno trita rada u Srbiji, kao konteksta u kome izbeglo i raseljeno stanovnitvo ostvaruje svoju ekonomsku i socijalnu reintegraciju. Naa je polazna pretpostavka da u kontekstu odmakle privredne tranzicije postoji jaka, ali ne i deterministika zavisnost izmeu optih ekonomskih perspektiva i socijalno-ekonomskih perspektiva izbeglog i raseljenog stanovnitva. Dosadanje meunarodno i lokalno iskustvo tranzicije pokazuje da ona dovodi do pojaanog drutvenog raslojavanja, tj. do pojave ,,dobitnika i ,,gubitnika u promenama. Posebno osetljive grupe, meu koje spadaju i izbegla i raseljena lica, izloene su i poveanom riziku da kako kao drutvena grupa, tako i kao pojedinci ostanu ili postanu gubitnici tokom tranzicije. Otuda i naelno povoljna slika trenutnog stanja i perspektiva privrede Srbije, kakva e biti predstavljena kroz ovaj tekst, ne moe i ne treba da bude shvaena kao bezrezervno optimistika ocena poloaja i socioekonomskih perspektiva izbeglike populacije. Ovo je vano naglasiti i zbog toga to, za razliku od optih povoljnih razvojnih perspektiva, opte perspektive na tritu rada ostaju prilino nepovoljne, sa dobrim izgledima da nezaposlenost i nedovoljna uposlenost stanovnitva ostanu najvei problemi Srbije i u momentu ulaska Srbije u Evropsku uniju, verovatno negde sredinom sledee decenije. U tom okviru treba imati u vidu da je sadanji poloaj na tritu rada izbeglog i raseljenog stanovnitva u radnom dobu znaajno loiji od poloaja opte odrasle populacije. Ipak, kao to emo sumirati u zakljuku, postoje dobre mogunosti da se taj poloaj unapredi u godinama koje dolaze. Ostatak ovog teksta organizovan je na sledei nain. U prvom delu predstavljamo optu makroekonomsku situaciju u Srbiji, posebno njen razvoj i glavna postignua od promene reima u oktobru 2000. godine, trenutne izazove i neravnotee i prognozu buduih kretanja. U drugom, centralnom delu detaljno opisujemo stanje na tritu rada, kako u optim naznakama, tako i po odgovarajuim strukturnim karakteristikama. U treem delu daju se detaljne projekcije buduih kretanja na tritu rada. U etvrtom delu predstavljaju se nacionalni strateki prioriteti Srbije u domenu razvoja i zapoljavanja. Peti, zakljuni deo nastoji da, koristei trenutno raspoloive informacije o demografskim karakteristikama i prostornom rasporedu izbeglog i raseljenog stanovnitva, prui naznake o socioekonomskim perspektivama tog stanovnitva u odsustvu fokusirane akcije usmerene ka unapreenju njegovog poloaja. 1

1. Makroekonomski uslovi za privredni razvoj u Srbiji 1.1. Makroekonomsko okruenje, pregled osnovnih makroekonomskih indikatora i ostvarenih rezultata u proteklih pet godina Analiza stanja privrede Srbije ima za cilj da prui pregled najznaajnijih makroekonomskih i privrednih faktora razvoja u proteklih est godina, koji predstavljaju relevantan okvir za sagledavanje stanja na tritu rada. Poznato je da je u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji, imajui u vidu situaciju devedesetih godina prolog veka, Srbija mnogo kasnije poela reforme. U periodu od 2001. godine do danas stvorene su pravne i institucionalne osnove za ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru. Period proteklih est godina karakterie uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i odrivog i stabilnog privrednog razvoja, restrukturiranje velikih sistema, privatizacija preduzea i poetak pridruivanja EU, koji ukljuuje brojna zakonska prilagoavanja u svim oblastima privrede i drutva. Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su odravanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. Dinamian rast proizvodne aktivnosti u periodu posle 2000. godine odvijao se paralelno sa ubrzanim procesima ekonomske tranzicije i reforme privrednog sistema, trita rada i socijalnog sektora. Kurs dinara je odravan na stabilnom nivou uz kontinuirani rast deviznih rezervi, izvrena je deregulacija i liberalizacija cena i spoljnotrgovinskog poslovanja, regulisani su odnosi sa meunarodnim finansijskim institucijama. Ostvaren je znaajan napredak u sprovoenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzea i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. Doneto je preko 350 sistemskih zakona kojima se podravaju strukturne reforme.1 Meutim, vano je naglasiti da su prisutna i brojna ogranienja privrednom razvoju: relativno nizak nivo ukupne privredne aktivnosti (prema proceni EBRD-a realni nivo BDP-a u 2006. godini iznosi oko dve treine od nivoa iz 1990. godine), nizak nivo investicione aktivnosti, problemi spoljnog i unutranjeg duga, visok spoljnotrgovinski deficit, nizak nivo konkurentnosti privrede. Posebno treba izdvojiti socioekonomska ogranienja postignutog rasta i razvoja visoku stopu nezaposlenosti i stabilnu stopu siromatva (na nivou od oko 10% ukupnog stanovnitva) uprkos relativno visokom optem privrednom rastu, to govori o ubrzanom rastu drutvenih nejednakosti. Privredu Srbije u periodu od 2001. do 2006. godine karakterie visok realni rast bruto domaeg proizvoda, po prosenoj stopi od 5,4% u poslednjih pet godina, s tim da je u 2004. godini ostvarena najvia stopa rasta BDP-a od 8,4%. Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije, 20062012. 2

Tabela 1.1. Privredni rast, 20022006. Privredni rast 2003 2005 2006 4.2 BDP, realan rast (%) BDP 2002 2.5 8. 2004 6. 5. po stanovniku (u mlrd. USD) BDP po 19 256 4 2 7 1) 33 stanovniku (prema PPP, u USD) 9 293 327 351 4717 5812 8 3 8 Izvor: RZS 720 83 907 1) Institut za meunarodne ekonomske studije iz Bea: WIIW 0 20 4 Vano je napomenuti da, iako kretanje BDP-a u Srbiji pokazuje suprotno, privredni rast Srbije se zapravo ubrzava u 2006. godini. Naime, kada se iskljui efekat prikupljenog poreza na dodatu vrednost, privreda Srbije je u 2006. rasla oko 6,5% prema 5,5% u 2005. godini. Alternativna mera privredne aktivnosti: nepoljoprivredni BDP, takoe ukazuje na to da je rast privrede neto vei u 2006 (6,8%) nego prethodne godine (6,3%). Ova tendencija rasta proizvodnje nastavila se i u prvom kvartalu 2007. godine, kada je zabeleen rast BDP-a od ak 9%, odnosno 10% kada se iskljui poljoprivreda (,,Kvartalni monitor", 4/2006, 1/2007). Taj rast se preteno ostvaruje na osnovu rasta produktivnosti, usled restrukturiranja neefikasnog dela privrede, ali je jo uvek nedovoljan da generie rast zaposlenosti u neto iznosu. Upotrebu bruto domaeg proizvoda karakterie visoko uee line potronje, nisko uee investicija i visok spoljnotrgovinski deficit i deficit tekueg rauna. Uee bruto investicija u osnovnim sredstvima u Srbiji je na niskom nivou i sa prosekom od oko 15% u poslednjih pet godina, i daleko je ispod proseka za tranzicione zemlje. Poveanje investicija u privrednu infrastrukturu i nove tehnologije i opremu, osnovna su pretpostavka za postizanje viih stopa rasta BDP-a, poveanje konkurentnosti i rast izvoza. Za prevazilaenje tehnolokog zaostajanja i ostvarivanje privrednog razvoja neophodne su investicije u iznosu od oko 25% od BDP-a. U periodu od 2001. do 2006. godine strane direktne investicije su iznosile ukupno 8.903 miliona USD. Pregled priliva SDI u poslednjih pet godina dat je u Tabeli 1.2. Tabela 1.2. Ukupne strane direktne investicije, 2002-2006. Strane direktne investicije _______________________________________________ 2002 2003 2004 2005 200 neto (u mil. USD) _____________________________________________________ 475 1360 966 1550 6 438 Izvor: NBS 7 Dosadanji period karakterie nedovoljan obim stranih direktnih investicija i posebno nedovoljno greenfield investicija, tj. ulaganje stranaca u stvaranje potpuno novih preduzea umesto u kupovinu postojeih. Naime, najvei deo dosadanjeg priliva SDI odnosi se na tzv. brownfield investicije, odnosno kupovine domaih dravnih i drutvenih preduzea i banaka kroz procese tenderske i aukcijske privatizacije. Ipak, iz Tabele 1.2. uoljiv je trend znaajnog ubrzanja priliva SDI, pri emu je ve sada izvesno da se nivo ostvaren u 2006. nee moi odrati u 2007. i 2008. godini. U proteklih pet godina ostvarena je relativna cenovna stabilnost, emu je doprinela stabilnost deviznog kursa i kontinuirani rast deviznih rezervi. Inflacija, merena cenama na malo, smanjena je u 2006. godini na 6,6 %. Bazna inflacija, koja se formira na tritu i koju NBS odnedavno kontrolie kroz reim ,,ciljane inflacije, u 2006. godini je iznosila 5,9%. 3

Tabela 1.3. Kretanje inflacije i deviznog kursa, 20022006. Cene i kurs 2002 2003 2004 2005 2006 Cene na malo-ukupno (kraj 14.8 7.8 13. 17. 6.6 godine) Bazna inflacija (kraj 4.4 6.1 7 7 5.9 Realni kus dinar/evro (baza dec. 104. 102. 106. 105. 97.4 godine) 11.0 14.5 02=100) Nominalni kus dinar/evro 8 4 3 8 84.1 Izvor: NBS (cene) i FREN (kurs) (prosek perioda) 60.6 64.9 72.6 82.9 9 Osnovni faktor koji je uticao na relativno visok rast cena do 2005. godine bio je rast cena nafte 8 7 2 2 i bazinih metala na svetskom tritu, a meu unutranjim faktorima rast administrativno kontrolisanih i monopolskih cena, pojaana realna efektivna tranja i strukturni problemi srpske privrede. Osnovni uzrok inflacije u 2005. godini bio je veliki priliv stranog kapitala, preko zaduivanja i privatizacija (SDI), koji se prelio u rast ponude i veliku tranju. Usporavanje rasta inflacije NBS je zapoela krajem 2005. godine, a krajem 2006. i tokom prvog kvartala 2007. godine inflacija je snano zaustavljena. Krajem 2006. dolo je do poveanja plata u javnom sektoru povezanog sa politikim ciklusom, koji e predstavljati dodatni izvor inflacionih pritisaka u 2007. godini. Srednja projekcija NBS za 2007. godinu za ukupnu inflaciju kree oko 6%, a za baznu inflaciju oko 3%, to je i dalje vie od standarda razvijenijih privreda. Prema procena NBS postoji veliki rizik od podbacivanja ciljanog koridora inflacije (48%), najavljenog za 2007. godinu. Narodna banka Srbije je de jure sprovodila politiku deviznog kursa u okviru reima rukovoenog plivajueg deviznog kursa. Pri tome se rukovodila, s jedne strane, potrebom ostvarivanja svog primarnog cilja, niske i stabilne stope inflacije, a, s druge strane, potrebom za ostvarivanjem srednjorono odrive platnobilansne pozicije zemlje. Dinar je snano realno aprecirao u 2006. godini, poveavajui svoju vrednost za 12,1%. Nominalno, u prvoj polovini godine kurs je bio de facto konstantan, dok je u drugoj polovini godine nominalno porastao za 9,2%. Ova snana nominalna, i jo vea realna aprecijacija dinara, u drugoj polovini 2006. i u prvom kvartalu 2007. godine, kako smo ve napomenuli, imala je vanu ulogu u zaustavljanju inflacije, ali je istovremeno nepovoljno uticala na rast spoljnotrgovinskog deficita. Na taj nain je unutranja neravnotea, merena inflacijom, dobrim delom prebaena na spoljnu neravnoteu, merenu pogoranjem spoljnotrgovinskog deficita. S obzirom na dobre rezultate ostvarene u pogledu privrednog rasta i uspeh u zaustavljanju inflacije, glavnu makroekonomsku neravnoteu u periodu posle 2001. godine predstavlja veliki deficit tekueg rauna platnog bilansa. Uee deficita tekueg rauna platnog bilansa prema podacima NBS u BDP je u 2001. godini iznosilo 2,7%, u 2002 8,7%, u 2003 7,8%. Detaljnija struktura i uzroci deficita u platnom bilansu u poslednje tri godine dati su sledeom tabelom. 4

Tabela 1.4. Kretanje platnog bilansa, 20042006. 2004 2005 2006 52.5 62.0 66.9 Javni dug 41.5 44.8 37.7 Privatni dug 11.0 17.2 29.1 1) Neto spoljni dug 41.2 43.0 29.4 Izvoz robe 15.2 19.0 20.9 Uvoz robe -42.1 -39.3 -40.9 Bilans robne razmene -26.9 -20.3 -20.1 Bilans tekuih -11.1 -8.6 -11.7 Spoljni dug umanjen za devizne rezerve NBS. transakcija Veliki deficit tekueg rauna u proteklom periodu uglavnom je rezultat negativnog salda na raunu robe, koji je prouzrokovan brim rastom uvoza od izvoza robe. Iako je tokom 2006. godine izvoz rastao solidno (oko 30% na godinjem nivou) i nastavio rast u prvom kvartalu 2007. godine, re je o rastu sa niskog nivoa, koji je nedovoljan. Dakle, uprkos relativno velikom rastu izvoza, inae veliki spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2006. godini poveao se za dodatnih 15,7%. Deficit tekueg rauna takoe se poveao u 2006. godini i iznosi 11% BDP. Veliki deficit moe biti odriv ak i na srednji rok ako se finansira iz stranih direktnih investicija. Kako je ve naglaeno, SDI do 2006. godine nisu bile dovoljne da pokriju deficit tekueg rauna, dok je 2006. godine to bio sluaj. I pored toga, ostaje pitanje da li je sa postojeom strukturom SDI mogue odranje deficita na srednji rok. Spoljni dug Srbije je uvean u 2006. godini i iznosi 66,9% BDP. Do ovog rasta dolazi zbog rasta privatnog duga, i prema kriterijumima Svetske banke sadanji nivo ukupnog spoljnog duga svrstava Srbiju u grupu srednje zaduenih zemalja (kritina granica za pripadnost grupi visoko zaduenih zemlja jeste spoljni dug u iznosu od 80% BDP). Stanje procesa tranzicije, odnosno napredak u strukturnim i investicionim reformama uobiajeno se izraava pomoi devet tranzicionih indikatora definisanih od strane Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovi indikatori mere sintetizovanu procenu napretka postignutu u etiri glavna elementa trine ekonomije: preduzea, trite i trgovina, finansijske institucije i infrastruktura. Tranzicioni EBRD indikatori potvruju da je Srbija uspeno zavrila prvu fazu tranzicije, u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i stvorena osnova za drugu fazu reformi. U narednom periodu ekonomska politika treba da obezbedi privredni rast i poveanje zaposlenosti i standarda stanovnitva. 5 Platni bilans Spoljni dug

Tabela 1.5. Vrednosti godinjih EBRD indikatora za Srbiju, 20022006. EBRD indikatori 2002 2003 2004 2005 2006 Liberalizacija cena 4.0 4.0 4.0 4.0 4.0 Sistem kursa i trgovinske razmene 3.0 3.0 3.0 3.3 3.3 Privatizacija malih preduzea 3.0 3.0 3.3 3.3 3.7 Privatizacija velikih preduzea 2.0 2.3 2.3 2.7 2.7 Restrukturiranje preduzea 2.0 2.0 2.0 2.3 2.3 Politika konkurencije 1.0 1.0 1.0 1.0 1.7 Reforma bankrskog sektora 2.3 2.3 2.3 2.7 2.7 Reforma finansijskih trita 1.7 2.0 2.0 2.0 2.0 Infrastrukturne reforme 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0 Srednja vrednost godinjih EBRD 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 Izvor: EBRD indikatora Pregledom pojedinanih EBRD indikatora uoavamo da je najloije ocenjen napredak Srbije u domenu politike konkurencije, a zatim reforma finansijskih trita i infrastrukturne reforme. Ipak, uoavamo da je u 2006. godini i indikator konkurentnosti EBRD-a napredovao u odnosu na prethodni period (sa 1,0 na 1,7). Rezultati Svetskog ekonomskog foruma takoe potvruju poboljanje konkurentnosti srpske privrede u poslednjih nekoliko godina, ali je ona i dalje na prilino niskom nivou. Sa aspekta globalne konkurentnosti, koja predstavlja pokazatelj svih faktora koji odreuju nacionalni prosperitet privrede, srpska privreda je poboljala svoju poziciju, sa 96. mesta u svetu u 2004. na 87. mesto u 2006. godini.2 Stanje finansijskih trita u Srbiji procenjeno je kao relativno nepovoljno, pre svega zbog nedovoljno razvijenog sektora osiguranja i domaeg trita kapitala. U poslednje dve godine sa donoenjem sistemskih zakona koji se odnose na ovu oblast, dolo je do znaajnih pozitivnih promena. Takoe, u infrastrukturnim sektorima usvojeni su zakoni u oblasti telekomunikacija, energetike, eleznice i potanskih usluga i zapoet je proces restrukturiranja javnih preduzea. Tritem rada se detaljnije bavimo u nastavku rada, ali na ovom mestu kao njegove osnovne karakteristike navodimo visoku nezaposlenost, veliku prikrivenu nezaposlenost, nisku stopu zaposlenosti, nisko uee zaposlenih u privatnom sektoru i nedovoljnu mobilnost radne snage. Slobodno formiranje zarada uticalo je na njihov realni rast u periodu od 2001. godine, tako da su prosene neto zarade poveane sa 90 evra u 2001. godini na 260 evra u 2006. godini. Plate su realno porasle za preko 11% u 2006. godini, a u poslednjih pet godina su realno rasle po prosenoj stopi od 18%, to je svakako znatno iznad ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada. Ovde treba imati u vidu da postoje procene (Arandarenko i Stani, 2006; Svetska banka, 2006) prema kojima zvanina statistika zapravo delimino precenjuje rast zarada, jer se pre svega oslanja na informacije iz velikih preduzea u kojima su plate rasle bre nego u malim i novoosnovanim preduzeima. Takoe, na kumulativno vei rast plata uticalo je i ukidanje neoporezivih naknada za topli obrok i regres u 2001. godini, kada su ovi izdaci prvi put ukljueni u plate. Ipak, ne moe se porei da su tokom posmatranog perioda plate rasle bre od produktivnosti, iako u neto manjoj meri nego to to zvanina statistika prikazuje. Rast evroplata zajedno sa aprecijacijom dinara dovodi do smanjenja konkurentnosti privrede, a pored toga uslovljava i rast uvoza u uslovima ve visokog trgovinskog deficita. 2 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 6 20062012.

Tabela 1.6. Prosene zarade u dinarima, stope rasta zarada i produktivnosti rada Prosene zarade po zaposlenom 2002 2003 20042005 2006 Bruto zarade 13,260 16,612 20,55525,514 31,745 Neto zarade 9,208 11,500 14,108 17,443 21,707 Medugodisnja stopa rasta (%) nominalno 71.3 24.9 22.7 23.6 24 realno 46.9 13.6 10.1 6.4 .5 Produktivnost rada (stopa rasta, %)6 3.7 7.9 5.3 11 Izvor: RZS, FREN .4 U etvrtom kvartalu 2006. godine zabeleen je veliki skok realnih plata (16%), kada najvei 7. rast belee plate u javnom sektoru, kao rezultat ekspanzivne fiskalne politike u 8 predizbornom periodu, to je dovelo do porasta jedininih trokova rada i smanjenja konkurentnosti privrede. Tendencija visokog rasta plata nastavlja se i u prvom kvartalu 2007. godine. Zakljuujui ovaj deo, moe se rei da su, uprkos znaajnim neravnoteama visokom spoljnotrgovinskom deficitu, inflatornim pritiscima, visokoj nezaposlenosti makroekonomski trendovi relativno povoljni i da se i u narednim godinama, pod normalnim unutranjim, regionalnim i spoljnim okolnostima, mogu oekivati relativno visoke stope privrednog rasta i dalja makroekonomska stabilizacija. Vea nepoznanica su politika ogranienja i rizici po stabilnost zemlje, u koja u prvom redu spadaju pitanja Kosova, saradnje sa Hakim tribunalom i, s tim u vezi, brzina integracije Srbije u Evropsku uniju. Koliko god kljuna po politiku, ali ne manje i po ekonomsku budunost Srbije, ova pitanja izlaze iz okvira ovog rada. 7

2. Pregled stanja na tritu rada 2.1. Kretanje osnovnih indikatora trita rada Makroekonomska stabilnost i dobar napredak na polju strukturalnih reformi potpomogli su da se odri pozitivan ekonomski rast (proseno 5% godinje) od 2000. godine, bez pojave tipine i oekivane tranzicione recesije. ak i po najkonzervativnijim predvianjima, ekonomski rast e ostati oko 5% najmanje do 2008. godine (MMF, 2006). Znaajan nedavni i oekivani priliv stranih direktnih investicija zajedno sa ambiciozno koncipiranim, kejnzijanski inspirisanim Nacionalnim investicionim planom (predvia trokove za izgradnju puteva, poljoprivrednu infrastrukturu i infrastrukturu u turizmu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i kulturu u iznosu od vie od 1,6 milijardi evra tokom etiri godine, koji bi se finansirali iz privatizacionih prihoda), koji je nedavno zapoet od strane Vlade, mogao bi da umanji makroekonomsku stabilnost, ali bi mogao i da podigne prognoze rasta u narednim godinama. Do kraja 2008. godine oekuje se da e privatizacija drutvenih preduzea biti u najveoj meri zavrena, dok e restrukturiranje javnih preduzea biti ubrzano. Meutim, znaajan i skoro neprekinut ekonomski rast nije praen padom nezaposlenosti koja je tradicionalno visoka u Srbiji. Nezaposlenost ostaje jedan od kljunih dugoronih problema ekonomske politike u Srbiji. tavie, kao posledica ekonomskog restrukturiranja i privatizacije, stopa nezaposlenosti merena metodologijom Meunarodne organizacije rada praktino je udvostruena izmeu 2001. i 2005. godine, sa 11% na 21,8%. Taj veoma nepovoljan trend izgleda da je zaustavljen, ali ne i preokrenut u 2006. godini. Rezultati ankete o radnoj snazi, sprovedene u 2006. godini, pokazuju da je broj nezaposlenih bio oko 692.000, to je za oko 26.000 manje u odnosu na 2005. godinu. Prema istoj metodologiji stopa nezaposlenosti u oktobru 2006. godine bila je 21,6%, to predstavlja neznatan pad od 0,2 procentna poena u odnosu na 2005. godinu. Ova stopa je dva i po puta vea u poreenju sa prosekom za EU27 od 7,9%. Nijedna lanica EU nema viu stopu nezaposlenosti od Srbije. Samo tri evropske zemlje imaju viu stopu nezaposlenosti, i sve tri su delovi bive Jugoslavije Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Takoe, stopa nezaposlenosti je via i u pokrajini Kosovo, koja je sada pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Tabela 2.1. Stopa nezaposlenosti stanovnitva starog 15 i vie godina Stopa nezaposlenosti (%) 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Stopa nezaposlenosti-ukupno 12.2 13.3 14.6 18.5 20.8 20.9 Stopa nezaposlenosti-(15-64 god.) 13.4 14.5 16.0 19.5 21.8 21.6 Izvor: ARS za godine od 2001. do 2006. Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje (zasnovanim na statistici o formalnoj zaposlenosti koju prikuplja Republiki zavod za statistiku) u Srbiji je u 2006. godini bilo zaposleno 2.028.854 lica (godinji prosek, izuzimajui zaposlenost individualnih poljoprivrednika), to je za 2% manje nego u prethodnoj godini. Zaposleno je svega 27,2 % ukupnog stanovnitva ili 53,5% stanovnitva u radnom dobu. Ukupna administrativno registrovana nezaposlenost i dalje belei rastui trend. U decembru 2006. godine registrovano je 916.257 nezaposlenih lica, od ega je 53,9% ena. Stopa registrovane nezaposlenosti prema podacima NSZ-a iznosi 28,05%, to je 2,3 procentna poena vie u odnosu na kraj 2005. godine. Tradicionalno visoke stope formalne 8

nezaposlenosti uglavnom zavise od dva faktora prvo, postoji znaajan broj neformalno zaposlenih ili samozaposlenih osoba, koje se ne vide u statistici formalne zaposlenosti i, drugo, veliki broj neformalno zaposlenih i stanovnitva u radnom dobu koje ne uestvuje u radnoj snazi registrovano je kao nezaposleno, jer status nezaposlenog obezbeuje zdravstveno osiguranje i neke druge socijalne povlastice. Dok se rastua nezaposlenost moe protumaiti kao neizbena posledica restrukturiranja, posebno u modelu privatizacije primenjivanom kod nas, baziranom na prodaji, apsolutni pad zaposlenosti do 2004. godine i njena stagnacija na prilino niskom nivou po podacima Ankete o radnoj snazi uznemirujui je znak nedovoljne sposobnosti srpske privrede da prevede ekonomski rast u rast zaposlenosti. Ovaj zakljuak je dodatno pojaan injenicom da zvanini pokazatelji zaposlenosti (ukljuujui i samozaposlenost) polako ali sigurno opadaju od 2001. godine. Meutim, relativno loa postignua u kreiranju poslova u Srbiji tipina su i za druge zemlje u ranim fazama tranzicije (Svetska banka, 2006). Tabela 2.2. Osnovni indikatori trita rada za stanovnitvo u radnom uzrastu (1564), po polu, 20042006. 2004 2005 2006 ukupno muskarci ukupno muskarci ukupno muskarci Stopa participacije 66.4 75.1 65.2 74.3 63.6 72.7 ene ene ene (ueca) Stopa 57.9 56.2 51.0 54.5 49.9 zaposlenosti Stopa 53.4 63.1 61.2 40.8 59.2 40.6 Izvor: ARS 2004, 2005, 2006. nezaposlenosti 44.0 21.8 17.6 21.6 18.6 Tabela 2.2. sumira osnovne indikatore trita rada za stanovnitvo u25.5 Dugorona 19.5 15.9 27.4 79.0 radnom uzrastu, koji se 80.6 jedino mogu koristiti 24.1meunarodna poreenja i za analizu 76.7 za ekonomski relevantnih nezaposlenost 78.4 79.6 84.3 nacionalnih trendova na tritu rada. U javnosti se nailazi na veliki broj veoma razliitih ocena 77.5 75.7 i interpretacija aktuelnog nivoa ovih indikatora, posebno broja nezaposlenih i stope 79.0 nezaposlenosti. Ove razlike ukljuuju i strunu javnost, to je zabrinjavajue, jer govore o njenoj nedovoljnoj obavetenosti o prirodi osnovnih kontingenata na tritu rada i njihovim sutinskim odreenjima. Do razliitih ocena dolazi najvie zbog toga to se meaju ekonomske i administrativne definicije ovih kontingenata, bilo iz neznanja, bilo iz potrebe da se odreeni politiki stav ilustruje odgovarajuim ruiastim ili crnim podatkom koji se nae pri ruci. Ekonomske definicije osnovnih kontingenata stanovnitva u radnom dobu (zaposleni, nezaposleni i neparticipanti) zasnovane su na stvarnom, ekonomski relevantnom statusu osoba u radnom dobu. Po ekonomskom kriterijumu, osoba se klasifikuje kao zaposlena ako je u referentnom periodu radila neko vreme i po tom osnovu ostvarila odreeni prihod. Osoba je nezaposlena ako je u referentnom periodu traila posao i bila spremna da ga prihvati i sposobna da ga obavlja, ali nije uspela da ga pronae. Najzad, osoba nije u radnoj snazi (koju ine zaposleni i nezaposleni), ako u referentnom periodu nije radila i nije ni elela da radi, ili je u tome bila privremeno ili trajno spreena. Nasuprot ekonomskim, administrativne definicije kontingenata stanovnitva u radnom dobu zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu. Po administrativnom kriterijumu, osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana kod poslodavca ili kao samozaposlena, nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajue dravne slube, i izvan radne snage ako nije ni u jednom od prethodna dva formalna statusa. 9

I pored razliitih interpretacija i ocena pokazatelja stanja na tritu rada, sasvim je jasno da sva tri osnovna indikatora trita rada stopa participacije, stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti pokazuju jasan i neprekinut trend pogoravanja od 2001. godine. Indikatori trita rada znatno su loiji od proseka EU. Stopa zaposlenosti je znatno ispod cilja Lisabonske strategije iz 2000. godine, koji predvia stopu zaposlenosti od 70%. U Srbiji je svega polovina stanovnika u radnom uzrastu zaposlena. Slino, stopa nezaposlenosti u Srbiji vie je nego dvostruko vea od proseka EU, i vea je od stope nezaposlenosti u bilo kojoj lanici EU, ukljuujui Poljsku i Slovaku sa stopama od 18,8%, odnosno 18% u 2005. godini, koje su pri tome u narednoj, 2006. godini znaajno smanjile nezaposlenost, i sadanje stope nezaposlenosti su im malo iznad 10%. Jedino se u poreenju sa drugim dravama i meunarodnim protektoratima Zapadnog Balkana, Srbija nalazi negde u sredini po veini indikatora trita rada. 2.2. Strukturne karakteristike radne snage Broj aktivnih lica radnog uzrasta (1564 godine) u odnosu na 2005. godinu smanjen je za 1,6 procentna poena, ime je nastavljen trend smanjivanja participacije iz prethodnih godina (Tabela 2.3). Trend rasta uea radnika zaposlenih kod poslodavca (73% od broja zaposlenih) nastavlja se, dok se broj samozaposlenih lica i pomauih lanova domainstva smanjuje (Tabela 2.4). Interesantno je da dok uee samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti po administrativnim podacima raste, ono po ARS-u opada. Takoe, interesantno je primetiti da se administrativni i ekonomski (anketni) broj zaposlenih bitno ne razlikuje. Uzrok, s jedne strane, moe da bude to to ARS hvata samo jedan deo neformalne zaposlenosti, ali i verovatno precenjivanje broja zaposlenih od strane RZS-a, naroito u kategoriji preduzetnika i samozaposlenih, gde je mogue naii na dupliranje formalnog radnog statusa ili formalno prijavljivanje lanova porodice preduzetnika zbog drugih beneficija. 10

Tabela 2.3. Indikatori trita rada za stanovnitvo staro 15 i vie godina, po starosnim grupama, 20042006. Ukupno 2005 2006 15-24 25-34 15-24 25-34 15-24 25-34 Stopa 37.0 83,3 81,9 35-54 35,8 82,3 37.4 80,5 35-54 55-64 65 + 55-64 35-54 55-64 80,3 65 Stopa aktivnosti 41,1 14,4 81,9 39,5 36,1 7,9 Stopa 65 + + zaposlenosti Stopa 19,2 64,2 11,4 18,7 59,0 19.5 59,4 66,9 nezaposlenosti Mukarci neaktivnosti 70,1 37,3 2005 68,6 35,4 2006 32,6 7,8 2004 15-24 25-34 15-24 47,7 25-34 15-24 25-34 14,3 11,3 28,4 47,8 26,1 Stopa 40,9 90,9 35-54 90,0 40.8 90,4 43,9 35-54 22,9 55-64 65 + 16,3 55-64 35-54 55-64 89,2 65 48.1 14,4 10,3 16,8 9,5 Stopa aktivnosti 89,8 56,8 65 + 55,7 15,8 88,3 51,5 Stopa 9,2 0,7 0,7 64,2 17,7 + 1,0 zaposlenosti Stopa 19,5 22,5 71,1 10,6 nezaposlenosti ene 63,0 16,7 18,1 60,5 62.6 19,5 19,7 neaktivnosti 22.0 75,4 80,1 79,5 49,5 25.0 69,8 75,9 2004 2006 18,1 58,9 2005 88,6 63,9 92,1 25-34 15-24 25-34 15-24 25-34 47,1 15-24 50,9 19,4 15,6 10,5 85,6 Stopa 33,3 75,5 35-54 74,3 30.6 73,7 30,1 71,6 35-54 17,0 55-64 65 + 44.9 21,0 55-64 35-5421,7 55-64 14,1 65 46.1 10,8 12,0 43.1 Stopa aktivnosti 74,1 26,9 65 + 24,3 8,1 72,6 22,1 Stopa + 10,4 0,6 11,2 1,2 8,6 1,1 zaposlenosti Stopa 10,5 16,5 52,7 14,8 46,2 5,7 nezaposlenosti 2005, 9,1 59,2 10,0 56,1 10,8 Izvor: ARS 2004,59,1 2006. neaktivnosti 60,3 25,0 57,9 22,2 13.4 48,9 58,1 10,2 44,3 11,7 Posmatrajui strukturu radne snage 43,2godinama prikazanu u Tabeli 2.3, postaje 48,5 da po 9,6 jasno 10,4 50,5 30,3 8,1 19,6 5,7 80,5 84,2 imaju najloije statusne performanse, najvie 89,4 najmlai lanovi radne snage (1524 godine) 18,6 7,0 51.7 37,8 21,4 55.5 31,7 20,0 zbog izuzetno niske zaposlenosti unutar ove starosne kategorije. Mada se u principu oekuje da 0,9 66,7 24,5 8,3 0,9 11,4 0,8 stopa nezaposlenosti mladih bude iznad proseka zbog toga to skoro svi mladi ispod 25 godina 25,9 73,1 69,4 25,7 69,9 28,4 trae posao prvi put, udeo zaposlenih mladih u ukupnoj zaposlenosti veoma je razoaravajui, 89,5 26,3 75,7 27,4 77,9 to rezultira stopom zaposlenosti od svega 19,5% u 2006 godini, u poreenju sa 49,9% za optu 91,9 94,3 populaciju, kao to je prikazano u Tabeli 2.2. Pozitivno je to to je stopa dugorone nezaposlenosti za starosnu grupu od 15 do 24 godine nia nego za druge starosne kategorije, ali je ovo posledica znaajnog priliva novih ulaznika na trite rada koji obaraju stopu dugorone nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti mladih (od 15 do 24 godine) u Srbiji je vea u poreenju sa podatkom za EU25 (gde je ova stopa u 2004. godini iznosila 18,9%), ali i u poreenju sa zemljama u okruenju u 2004. godini, gde je stopa nezaposlenosti u Bugarskoj i Rumuniji iznosila 25,8% i 23,2%. Dakle, i pored relativno niskih stopa participacije i zaposlenosti u ovoj starosnoj grupi, ak jedna polovina onih mladih koji su u radnoj snazi nezaposlena je. Takoe, uoavamo da je za ene ove starosne grupe stopa nezaposlenosti ak 55,5%. Pri tome, vano je naglasiti da se mladi ljudi ee zapoljavaju u neformalnom sektoru, to znai da je i kvalitet njihovog zaposlenja loiji od kvaliteta zaposlenja ostalih starosnih grupa. 11 2004

Tabela 2.4. Struktura lica radnog uzrasta prema statusu na tritu rada Srbija 2005 65,2 51,0 20,6 71,3 8,0 21,8 Mukarci 74,3 61,2 26,2 69,6 4,1 17,6 ene 56,2 40,8 12,2 73,9 13,9 27,4 EU 2006 63,4

% Aktivno stanovnistvo Zaposleni Samozaposleni Zaposleni radnici Pomauci lanovi domacinstva Nezaposleni Aktivno stanovnistvo Zaposleni Samozaposleni Zaposleni radnici Pomauci lanovi domacinstva Nezaposleni

2004 66,4 53,4 22,5 70,3 7,2 19,5 75,1 63,1 29,0 67,6 3,4 15,9

2006 63,6 49,9 20,1 73,0 6,9 21,6 72,7 59,2 26,6 69,8 3,6 18,6

7,9 70,8

7,1

Aktivno stanovnistvo 57,9 54,5 Zaposleni 44,0 40,6 56,0 Samozaposleni 13,4 10,8 Zaposleni radnici 74,0 77,6 Pomauci lanovi domacinstva 12,7 11,6 Nezaposleni 24,1 25,5 8,8 Izvor: ARS 2004, 2005. i 2006, Eurostat U periodu 20052006. godine, smanjen je broj zaposlenih u drutvenim preduzeima (Tabela 2.5), kao i broj zaposlenih u ostalim oblicima svojine (zadruna, meovita i sl.). U istom periodu gotovo je prepolovljen broj ena koji radi u drutvenom sektoru. Povean je broj zaposlenih u dravnom sektoru u odnosu na 2005. godinu za 6,1%. Meutim, dok je u istom periodu opao broj mukaraca zaposlenih u dravnom sektoru, broj ena je porastao za 17,1%. Broj zaposlenih u privatnoj svojini (ukljuujui i poljoprivredu) porastao je u 2006. godini za 2,1 procentni poen. Stopa samozaposlenosti u Srbiji od preko 27% uporedno je visoka, ako se ima u vidu da je prosena stopa samozaposlenosti u 15 'starih' lanica Evropske unije bila 15,7% 2005. godine (OECD, 2006). Stopa samozaposlenosti mukaraca u EU15 bila je 19%, a ena 13,9%, to znai da je rodni jaz izraeniji u pogledu samozaposlenosti mnogo izraeniji u Srbiji nego u EU15. Ipak, treba primetiti da su stope samozaposlenosti u tri mediteranske zemlje (Grka, Italija, Portugal) pribline onima koje sada postoje u Srbiji. 12

Tabela 2.5. Zaposlena lica prema obliku svojine i polu, 20052006. 2005 2006 ukupn mukar ene ukupn mukar ene Ukupno 2.733. 1.634.98 1.098. 2.630.6 1.554.67 1.076.0 o ci o ci Dravna 651.4 349.233 302.26 691.22 337.294 353.92 412 8 424 91 Privatna 1.640. 1.011.25 628.88 1.632.6 4 1.006.96 17 625.65 svojina 98 5 3 Drutvena 329.2 200.966 128.30 234.49 162.338 9 72.153 svojina Ostali oblici 139 112.5 4 73.534 5 38.969 17 72.360 0 48.082 7 24.278 svojina 71 5 % 1 svojine 04 Dravna 23,8 21,4 27,5 26,3 21,7 32,9 Privatna 60,0 61,9 57,3 62,1 64,8 58,1 svojina Drutvena 12,0 12,3 11,7 8,9 10,4 6,7 svojina Ostali oblici 4,1 4,5 3,5 2,8 3,1 2,3 svojina Izvor: ARS 2005. i 2006. svojine Broj nezaposlenih lica radnog uzrasta takoe je opao za 0,2 procentna poena (691.877 nezaposlenih lica u 2006). U odnosu na oktobar 2005. godinu, kada je rast nezaposlenih bio znaajan u odnosu na 2004. godinu, sada se primeuje pad za oko 25.000. Oekivanja su da e se takav trend stagnacije ili blagog pada nastaviti i u naredne dve do tri godine. Ovaj trend je posledica paralelnog delovanja dva snana, meusobno suprotstavljena efekta. S jedne strane, primetan je rast zaposlenosti u privatnom sektoru (MSP, preduzetnici i sl.), a, s druge strane, usled restrukturiranja, steaja i privatizacije drutvenih i dravnih preduzea, veliki broj radnika ostaje bez posla. Rast privatnog sektora jo uvek nije u stanju da kreira dovoljan broj radnih mesta kako bi se priliv radne snage iz restrukturiranih preduzea apsorbovao a u isto vreme poveala zaposlenost ve postojeeg kontingenta nezaposlenih lica. Neke od mera smanjenja broja radnika u preduzeima koja su u procesu restrukturiranja nikako ne idu u prilog poboljanju stanja na tritu rada. Tako, npr., veliki broj radnika koji su uz otpremninu voljno ili nevoljno napustili svoja preduzea bez prateih mera za podizanje njihovog nivoa zapoljivosti, danas se nalaze na evidenciji NSZ-a. Najvie je nezaposlenih sa srednjom kolom to se tumai time da je u kontingentu radno aktivnog stanovnitva najvie lica sa ovim obrazovnim nivoom, ali i neadekvatnou i neprilagoenou srednjokolskog sistema u Srbiji potrebama privrede. Procentualno je najmanje nezaposlenih (posmatrano u odnosu na ukupan broj radno aktivnog stanovnitva koji imaju vie ili visoko obrazovanje) sa viom i visokom kolskom spremom. Broj nezaposlenih mukaraca radnog uzrasta povean je za jedan procentni poen, dok je stopa nezaposlenosti enskog stanovnitva opala za 1,9 procentnih poena. Time je nastavljen trend rasta nezaposlenosti mukog stanovnitva, ali i smanjenja inae veoma izraene rodne nejednakosti kada je u pitanju nezaposlenost. Odnos izmeu stope nezaposlenosti ena i mukaraca u Srbiji pribliio se tom odnosu u zemljama EU. 13

2.3. Radno zakonodavstvo i institucije na tritu rada u Srbiji Najee se kao potencijalni uzroci pogoravanja stanja na tritu rada u poslednjih pet godina, razmatraju uticaji tri grupe faktora - procesa tranzicije i privatizacije; radnog zakonodavstva i institucija na tritu rada; i sistema oporezivanja plata. Dok su prve dve grupe faktora ranije najee identifikovane kao osnovni uzroci nepovoljnih kretanja na tritu rada u Srbiji (npr. Svetska banka, 2004; Mijatovi, 2005), jedno nedavno istraivanje (Arandarenko i Stani, 2006), ukljueno u novi izvetaj Svetske banke o tritu rada Srbije (Svetska banka, 2006), panju pomera prema nekim veoma nesreno dizajniranim osobinama naeg sistema poreza i doprinosa na plate ustanovljenim 2001. godine. Radno zakonodavstvo Puna fleksibilnost trita rada (ija je osnovna, mada ne i jedina komponenta minimalna regulativa unajmljivanja i otputanja radnika, tj. princip obostrane dobrovoljnosti ugovora o zaposlenju, tzv. employment at will) poznati je liberalni recept za postizanje pune zaposlenosti. Standardan doktrinarni pristup je da ,,rigidno zakonodavstvo spreava trite rada da deluje efikasno, poveavajui nezaposlenost iznad prirodnog nivoa, a istovremeno smanjujui rast i radno intenzivne investicije, jer su poslodavci destimulisani da zapoljavaju nove radnike u strahu od trokova koje mogu imati pri njihovom otputanju. Tradicionalno niska nezaposlenost u SAD i relativno odnedavno u Velikoj Britaniji obino se suprotstavljaju viim stopama nezaposlenosti u kontinentalnoj Evropi kao krunski empirijski dokaz da je slobodno ugovaranje klju za reavanje problema nezaposlenosti. Meutim, rigoroznija ekonometrijska istraivanja uticaja regulacije zaposlenja na opte ekonomske performanse i indikatore trita rada uopte ne daju nedvosmislenu sliku. U poslednjih nekoliko godina pojavio se veliki broj studija koje istrauju ovaj odnos za zemlje OECD-a, Evropske unije, pa i zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju. Zakljuci variraju od istraivanja do istraivanja, ali se uglavnom slau da je veza izmeu regulacije i nezaposlenosti daleko od toga da bude pravolinijska. Jedna uticajna studija izvedena pod okriljem ILO-a (Cazes i Nesporova, 2003) nije pronala statistiki znaajan uticaj regulative zatite zaposlenja na agregatne dugorone stope nezaposlenosti i nezaposlenosti mladih u zemljama u tranziciji. Meutim, identifikovana je znaajna korelacija izmeu nivoa zatite zaposlenja, s jedne strane, i stope zaposlenosti i stope participacije u radnoj snazi, s druge strane. Meutim, trendovi su bili suprotni za zemlje Centralne i Istone Evrope u tranziciji i za zapadnoevropske zemlje. Prema studiji, dok u zapadnim zemljama striktnija zatita zaposlenja dovodi do negativnih efekata po stope zaposlenosti i uea u radnoj snazi, dotle rezultati u zemljama CIE ukazuju na to da vea zatita zaposlenja zapravo, suprotno oekivanjima, doprinosi veim stopama zaposlenosti i ekonomske aktivnosti, barem u formalnom sektoru privrede. Na poetku reformskog procesa u Srbiji, situaciju na tritu rada karakterisali su jasni znaci upadljive neefikasnosti, koji su ukljuivali visoku i rastuu nezaposlenost, sporo ali kontinuirano smanjivanje formalne zaposlenosti, uporedo sa rastuim brojem skrivenog vika zaposlenih u javnom i ,,drutvenom sektoru, vrlo rigidno formalno trite rada, niske zarade i iroko rasprostranjena dugovanja zarada, kao i velika zaposlenost ,,na crno kao poslednji izlaz za mnoge radnike (Arandarenko, 2002). 14

Bilo je jasno da je potrebna odluna reforma i da e reforma institucija trita rada i politike zapoljavanja morati da bude usklaena sa optim pravcem trinih reformi. Meutim, kao to je esto bio sluaj u drugim zemljama u tranziciji, glavni pravci ekonomske reforme bili su osmiljeni bez stvarnog udubljivanja u karakteristike trita rada, bilo kao jedne od kljunih endogenih varijabli u okviru privrednog sistema, bilo kao ogranienja za odreene strateke pravce politike. U Srbiji je, na primer, odlueno da e privatizacija putem prodaje biti jedini metod privatizacije, uprkos upozorenjima da bi takav pristup podrazumevao vrlo visoku nezaposlenost tokom dueg perioda tranzicije. Kao i drugde, stratezi reforme su reforme na tritu rada shvatali kao pomone i u sutini egzogene. ,,Planirana reforma trita rada treba da unapredi poslovno okruenje i olaka privredno restrukturiranje [...] Nova legislativa e: a) garantovati kljune standarde rada [...]; b) pojednostavi i smanji minimalna obavezna davanja za prestanak zaposlenosti i zapoljavanje; c) liberalizovati procedure otputanja i omoguiti fleksibilnost u modalitetima zapoljavanja; d) liberalizovati odreivanje zarada, osim minimalne zarade; i e) dovesti obavezno minimalno odsustvo i porodiljska davanja na nivoe koje vei deo privrede moe da priuti (Pismo o namerama Vlade Srbije MMF-u, 2001). Novi Zakon o radu usvojen je u decembru 2001. godine, u skladu sa onim to je vlada obeala u prethodnom paragrafu. Razmatran je sa sindikatima u prethodno ustanovljenom Socijalno-ekonomskom savetu, i uprkos iroko rasprostranjenom nezadovoljstvu meu lanstvom, sve tri tada reprezentativne sindikalne konfederacije u jednom trenutku su bile spremne da podre kompromisni zakonski predlog oko kojeg su se usaglasile sa Vladom i poslodavcima. Ipak, posle nekih jednostranih izmena u poslednjem minutu u korist jo vee fleksibilnosti, samo je najmanja konfederacija, koju je vodio tadanji ministar rada, podrala novu legislativu. Druge dve konfederacije su u znak protesta napustile Socijalno-ekonomski savet. Iako su se u njega vratile nekoliko meseci kasnije, ini se da je tada socijalni dijalog, kao instrument za konsenzualnu reformu institucija trita rada i politike zapoljavanja, zadobio udarac od koga se ni do danas nije oporavio (Arandarenko i Stojiljkovi, 2006). Kurs je ipak donekle izmenjen formiranjem nove vlade poetkom 2004. godine. Novi ministar odluio je da predloi nov, uravnoteeniji i ,,evropeizovan Zakon o radu, uprkos otrim protestima stranih investitora, organizacija poslodavaca, Svetske banke i MMF-a. Najotrije kritike su bile upuene reenjima vezanim za ponovno uspostavljanje obaveznosti kolektivnog pregovaranja, preteranu zatitu sindikalnih lidera, navodno suvie velikodune pakete obaveznih otpremnina i budetske posledice uspostavljanja fonda solidarnosti za otpremnine za vikove radne snage u bankrotiranim firmama, kao i za uvoenje dvostepene albene procedure za otputanje radnika zbog nezadovoljavajueg rada. Na kraju, posle tipinog kriznog sastanka lanova Vlade i predstavnika Svetske banke do duboko u no, Skuptina Republike Srbije je poetkom 2005. godine usvojila donekle ublaenu verziju poetnog predloga. Uprkos otroj borbi oko oba zakona o radu, doneta posle 2000. godine, ini se da su oni zapravo uneli vrlo malo promena ,,na terenu. Najvaniji razlozi za to bili su da je, s jedne strane, njihova primena bila prilino slaba ili, u najmanju ruku, neujednaena meu preduzeima;3 s druge strane, trite rada je i autonomno regulisano kolektivnim ugovorima i/ili faktorima ,,inercije, kao to su finansijska ogranienja i pogodbe koji rezultiraju 3 Interesantno je da firme u procesu privatizacije gotovo da ne trpe pravne posledice ako ne izvravaju svoje najosnovnije poslovne obaveze (na primer, ako ne isplauju plate), budui da po zakonu ne mogu bankrotirati sve dok procedura privatizacije nije zavrena. Takoe, male privatne firme esto praktikuju politiku duplih platnih spiskova minimalne plate se uplauju na raun zajedno sa porezima i doprinosima, a razlika do dogovorene visine neto plate isplauje

se u gotovini bez plaanja poreza i doprinosa. 15

dugoronim implicitnim ugovorima, ali i obiajima, ,,razmenom poklona izmeu poslodavaca i zaposlenih, itd. Najnovija studija Svetske banke o tritu rada Srbije (Svetska banka, 2006) promene nastale Zakonom o radu iz 2005. godine (koji je zamenio reformski zakon iz 2001. godine) smatra znaajnim, ali ne fundamentalno razliitim u odnosu na prethodni zakon. Opti zakljuak analize najnovijeg zakona jeste to da regulativa trita rada u Srbiji nije posebno rigidna u poreenju sa drugim zemljama u regionu Jugoistone Evrope ili u zemljama OECD-a. Svetska banka i OECD su nedavno odvojeno izraunavali Indeks zakonodavne zatite zaposlenja (EPL) za Srbiju, korienjem neznatno razliitih metodologija i zemalja za poreenje, ali rezultati oba istraivanja nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija negde u sredini po nivou EPL indeksa. ak, relativno velika zaposlenost u sivoj ekonomiji i ogranieni inspekcijski kapaciteti u zvaninom sektoru bez sumnje doprinose smanjenju uticaja formalnih pravila na performanse trita rada, dodatno poboljavajui relativnu poziciju Srbije u najnovijem poreenju sa zemljama OECD-a, ako ne i sa zemljama Jugoistone Evrope. Nekoliko novijih anketa preduzea, koje su sprovele Svetska banka i neke druge institucije, takoe pokazuju da, u poreenju sa drugim ogranienjima, pitanje regulative radne snage nije visoko na listi problema sa kojima se preduzea suoavaju u svom poslovanju u Srbiji. Ipak, oko 1/3 preduzea je naznaila regulativu radne snage kao problem u 2002. i 2005. godini, u poreenju sa samo 1/4 preduzea u Evropi i Centralnoj Aziji i JIE. S druge strane, u zemljama EU 8 (novim lanicama iz Centralne i Istone Evrope) ovakvu percepciju ima skoro 2/5 anketiranih firmi (Svetska banka, 2006). to je jo vie iznenaujue, dok u drugim regionima udeo firmi koje radno zakonodavstvo smatraju znaajnim problemom raste izmeu 2002. i 2005. godine, samo u Srbiji taj udeo ostaje praktino na istom nivou, uprkos uvoenju novog Zakona o radu, koji je bio iroko kritikovan od strane poslodavaca kao zakon koji ponovo uvodi preveliku zatitu radnika, karakteristinu za radno zakonodavstvo Srbije pre 2001. godine. Iz svega navedenog prilino je oigledno da se radno zakonodavstvo i institucije na tritu rada ne mogu identifikovati kao bitan faktor pogoravanja stanja na tritu rada Srbije u periodu 20012005. Naprotiv, to pogoravanje je koincidiralo sa celim periodom vaenja veoma hvaljenog neoliberalnog Zakona o radu usvojenog krajem 2001. godine. Naravno, iz korelacije ne sledi kauzalnost, te se ono takoe ne moe dovesti ni u kakvu vezu sa tim zakonom. Neki drugi faktori su morali imati mnogo veeg uticaja. Oporezivanje plata Glavni ciljevi reforme oporezivanja rada iz 2001. godine bili su proirenje poreske osnovice; nie opte optereenje plata porezima i doprinosima; i, imajui u vidu tadanju slabost poreske administracije, spreavanje izbegavanja poreza na zarade i uplate socijalnih doprinosa obezbeivanjem opte pokrivenosti, ukidanjem oslobaanja od poreza, punim oporezivanjem beneficija uz redovnu platu i, ak, uvoenjem minimalne obavezne osnovice za izraunavanje socijalnih doprinosa zasnovane na nivou obrazovanja. Bruto plata je postala opta osnova za izraunavanje svih poreza i doprinosa socijalnog osiguranja. Uvedena je jedinstvena poreska stopa na zarade od 14%, dok su doprinosi za socijalno osiguranje bili znatno smanjeni i iznosili su 32,6% od bruto zarade. Do 2004. godine preduzea su bila obavezna i da plaaju porez od 3,5% na fond plata. Kombinovani doprinosi za socijalno osiguranje neznatno su poveani 2003. godine, na 33,6%, a u 2004. na 35,8%. 16

Ovo poslednje poveanje poreskog optereenja bilo je kompenzovano ukidanjem poreza na platni fond. Tabela 2.6. Zakonodavstvo kojim se reguliu porezi i doprinosi na zarade u Srbiji, 2001 2007. od juna do 1.maja 2001. 14% 2003. n/a 3.50% 16.30% 9.8% 5.95% 0.55% 16.30% 9.8% 5.95% 0.55% 59.9% o 1.maja do septembr d 2003. 1. 14.0% a 2004. n/ a 3.50% 16.80% 10.3% 5.95% 0.55% 16.80% 10.3% 5.95% 0.55% 61.4% od 1. 20 do 1. januara septembra 04. 14.0% 2007. n/a od 1. januara 2007. 12.0%

Porez na zarade Oslobodjeno poreza u 5 000 Porez na fond zarada do 1. jula dinarima* Doprinosi na teret 17.90% 17.90% 2004. - Penzijsko i invalidsko 11.00% 11.00% zaposlenog: osiguranje - Zdravstveno 6.15% 6.15% osiguranje za nezaposlenost - Doprinos 0.75% 0.75% Doprinosi na teret 17.90% 17.90% - Penzijsko i invalidsko 11.00% 11.00% poslodavca: osiguranje - Zdravstveno 6.15% 6.15% osiguranje za nezaposlenost - Doprinos 0.75% 0.75% Ukupno % poreza i doprinosa 60.8% 58.8% na bruto zaradu oslobaanje se odnosi na bruto zaradu Veoma specifina i u modernoj Evropi jedinstvena karakteristika sistema oporezivanja plata, koji je bio na snazi izmeu 2001. i 2007. godine, jeste njegova izraena regresivnost. Obim i konzistentnost regresivnosti u oporezivanju linih primanja od zarada najbolje se uoavaju posmatrajui poreska optereenja pri razliitim nivoima plata, korienjem meunarodno prihvaene metodologije OECD-a (OECD, 2006a). Prema pravilima oporezivanja plata i obraunavanja obaveznih doprinosa primenjivanim do kraja 2006. godine u Srbiji, poresko optereenje za osobu sa veoma niskim primanjima od 33% prosene plate jeste 47,1%; za zaposlenog sa prosenom platom ono je padalo na 42,2%; za zaposlenog koji prima platu estostruko veu od prosene optereenje bilo je 38,5%; najzad za zaposlenog ija je plata osam puta vea od prosene poresko optereenje bilo je samo 34,5% (u poslednja dva sluaja ukljuujui i obraun godinjeg poreza na dohodak). Alternativna mera poreskog optereenja jeste implicitno efektivno poresko optereenje (ITR), koje predstavlja makroekonomski indikator koji se rauna na osnovu agregatnih podataka iz nacionalnih rauna. Implicitno poresko optereenje rada predstavlja odnos izmeu ukupno prikupljenih poreza i doprinosa na plate i ukupnih trokova rada na odreenoj teritoriji. Za Srbiju, ITR rada bio je 40,8% u 2004. Ono je znaajno vie od proseka za EU15 od 35,9% u 2003, kao i od proseka za nove lanice EU od 34,5%, ukljuujui i sve zemlje EU8 (eka 40,1%, Letonija 38,4%, Litvanija 36,4%, Slovaka 32,4%, Slovenija 38,4%, Maarska 39,2%, Estonija 38,6%). Oigledno, podaci o ITR rada stavljaju Srbiju u grupu zemalja sa veoma visokim ukupnim optereenjem rada. Ovaj rezultat je oekivan, poto sistem oporezivanja plata u Srbiji ne poznaje izuzetke i porodine olakice u pogledu poreza i doprinosa, osim na veoma visokim nivoima primanja koji podleu godinjem porezu na dohodak. Prikaz i analiza najnovijih promena u zakonodavnom i stratekom okviru politike zapoljavanja i noviji efekti mera u domenu zapoljavanja U julu 2006. godine Vlada Srbije je usvojila amandmane na Zakon o porezu na dohodak graana i Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje. Zakonska reforma je stupila 17

na snagu 1. januara 2007. godine. Promene su uvedene kao poreske olakice sa ciljem da se rasterete zaposleni sa najniim zaradama, da se stimulie zapoljavanje mladih, kao i da se podstakne razvoj radno-intenzivnih privrednih grana i nerazvijenih regiona. Reformom je smanjen porez na zarade sa 14% na 12%. Smanjen je minimalni doprinos za socijalno osiguranje sa 40% na 35% od prosene bruto plate. Ono to je jo vanije, uveden je neoporezivi deo plate u visini od 5.000 dinara meseno, to je posebno znaajno za zaposlene sa niskim primanjima i njihove poslodavce, posebno one koji zapoljavaju nie kvalifikovanu radnu snagu u manje razvijenim regionima. Iako je struna javnost izrazila zabrinutost u pogledu ouvanja budetske ravnotee usled smanjenja budetskih prihoda, po ovom osnovu ne oekuje se spektakularno smanjenje prihoda, ba kao ni smanjenje prosenog poreskog optereenja rada za preduzea, koje e i dalje ostati, pri novom nivou od 38,5%, neto iznad proseka za zemlje Evropske unije i OECD-a. Vano je rei da je ovu reformu u svakom sluaju trebalo sprovesti da bi se ispravile strukturne anomalije do kojih je dolazilo usled regresivnosti oporezivanja dohotka po ranijim pravilima koja su bila na snazi od 2001. godine. Najvanija posledica novih poreskih propisa jeste uklanjanje regresivnosti za najmanje 98% zaposlenih. Promene zakona o oporezivanju zarada i doprinosa za socijalno osiguranje nude skup snanih impulsa za poslodavce da zaposle mlae radnike (ispod 30 godina), uvoenjem znaajnih olakica na poreze i doprinose. Preciznije, poslodavac koji zaposli pripravnika mlaeg od 30 godina na dan zaposlenja i registrovanog kao nezaposlenog u NSZ-u, izuzet je od obaveze plaanja poreza na zaradu za tu zaposlenu osobu u periodu od tri godine. Ako to nije prvo zaposlenje te osobe, a registrovana je kod NSZ-a najmanje tri meseca, poslodavac e biti osloboen plaanja poreza na zaradu u periodu od dve godine. Poslodavac ima pravo na ova izuzea ako novozaposlenom osobom poveava ukupan broj zaposlenih u odnosu na stanje na dan 1. septembra 2006. godine. Sline olakice su uvedene za doprinose za socijalno osiguranje koje snosi poslodavac - tri godine za pripravnika i dve godine za sve ostale novozaposlene mlae od 30 godina. Budui da je primena ovog masovnog programa tek zapoela, prerano je davati ocene njegove uspenosti. Prema prvim nezvaninim podacima, u prva etiri meseca primene subvencionisano je zaposlenje oko 2.500 mladih. Ipak, prema izvetaju NSZ-a, zapoljavanje pripravnika je 2006. godine manje za 2,3% u odnosu na prethodnu godinu. Oito je i da univerzalni karakter programa otvara prostor za neke dobro znane neeljene efekte. Efekat balasta (deadweight effect) pojavie se u svakoj situaciji onda kada poslodavac dobije subvenciju, iako bi on bio voljan da zaposli mladu osobu i bez nje, ili ukoliko bi subvencija bila nia. Moe se oekivati da e ovaj efekat biti najjai meu mladim diplomcima u nekim veoma traenim profesijama, kao to su ekonomisti, menaderi, IT strunjaci i sl.; ali i u regionima sa relativno jakim tritem rada. Jo jedan problematian aspekt trenutnog dizajna jeste to da su subvencije proporcionalne platama (umesto da su izraene u fiksnom iznosu po pojedincu ili barem sa limitiranim maksimalnim iznosom), to dodatno ukazuje na potencijalnu izloenost programa efektu balasta. Takoe, moe se pretpostaviti da e dolaziti i do efekta supstitucije, odnosno da e vee zapoljavanje mladih kao rezultat novih pravila biti praeno manjim zapoljavanjem osoba koje nisu u radnoj snazi. Slian skup olakica uveden je za zapoljavanje osoba starijih od 50, odnosno 45 godina, ali je interesovanje poslodavaca bilo znatno skromnije. Prema najnovijim pravilima koja vae od septembra 2006. godine, dvogodinje osloboenje od poreza na zaradu i subvencije doprinosa poslodavca odobravaju se za zapoljavanje osoba starijih od 45 godina, ukoliko one trae posao due od est meseci i ukoliko se njihovim zapoljavanjem poveava ukupna 18

zaposlenost u preduzeu. Takoe, istim propisima uvedeno je prvi put i trogodinje poresko osloboenje i subvencija doprinosa poslodavca za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, pod istim optim uslovima kao i za ostale subvencionisane kategorije. S obzirom na to da su obe kategorije (dugorono nezaposleni stariji od 45 godina i osobe sa invaliditetom) zaista u izrazito nepovoljnom poloaju na tritu rada, efekat balasta kod njih, a posebno kod kategorije osoba sa invaliditetom, bie mnogo manje izraen nego kod mladih. Ipak, i ovaj instrument bi mogao da se unapredi uvoenjem fiksnog ili maksimalnog iznosa subvencije. Takoe, veliki broj nezaposlenih osoba starijih od 45 godina otputeno je iz svojih preduzea uz izvesnu otpremninu. Uvoenje programa koji bi razvio podsticaje za produktivno ulaganje otpremnine u novo zaposlenje (bilo kroz samozapoljavanje, bilo kod novog, privatnog poslodavca) bilo bi dobra dopuna postojeoj meri, jer bi stariji nezaposleni imali trenutne podsticaje da se ponovo zaposle, a ne posle produenog iskustva nezaposlenosti od najmanje est meseci. Od avgusta 2006. godine uveden je program javnih radova, kojim se subvencioniu plate radnika angaovanih sa evidencije NSZ-a i deo materijalnih trokova preduzea i ustanova koje izvode javne radove. Ovaj program je usmeren na reavanje lokalnih infrastrukturnih, socijalnih i kulturnih potreba. Ukupan budet od preko milion evra u 2006. godini ukazuje na njegove ograniene domete i skromne konane efekte ak i u sluaju potpuno uspenog sprovoenja. Ipak, ekspanzija ovog programa veoma je poeljna, posebno zato to se kroz taj program moe voditi diferencirana regionalna politika zapoljavanja, to je posebno vano u zemlji sa velikim i rastuim regionalnim razlikama na tritu rada kao to je Srbija. Tokom 2006. godine privatizovano je 337 preduzea (smanjenje od 1,5% u odnosu na 2005. godinu) u kojima je bilo 58.811 zaposlenih (smanjenje od 7,6% u odnosu na 2005. godinu). Meutim, od 74 velika privredna sistema, do sada je privatizovano oko 50, i to skoro polovina u 2006. godini. Valja napomenuti da je do 2004. godine samo jedno veliko preduzee restrukturirano i privatizovano. To je bio jedan od glavnih uzroka velikog rasta nezaposlenih u srpskoj privredi u proteklom periodu. U toku 2006. godine ova preduzea smanjila su broj zaposlenih za 6.904 radnika, i to: JP eleznice Srbije za 1.883, JP JAT Airways za 349, JP EPS za 2.478, JP Telekom za 634, Dunav osiguranje za 610 i NIS za 941 radnika. Trenutno oko 250.000 zaposlenih u drutvenim i dravnim preduzeima (ne ukljuujui javna preduzea) eka na privatizaciju (Vlada Republike Srbije, 2007). Prema administrativnim podacima, poveanje broja zaposlenih u 2006. godini ostvarivalo se jedino u kategoriji preduzetnika, kao i kod privatnih preduzea. Udeo preduzetnika i zaposlenih kod njih u ukupnom broju zaposlenih povean je za dva procentna poena u 2006. godini u odnosu na prethodnu godinu (28,5 u 2006). Dok je ukupan broj zaposlenih opao za 2% u 2006. godini, broj zaposlenih u kategoriji preduzetnika povean je za 8,9%. Ipak, ovaj rezultat treba uzeti sa rezervom, ne samo zbog nepodudarnosti trendova sa rezultatima ARS. Naime, vrlo je mogue da je veliki rast broja preduzetnika i zaposlenih kod njih posledica velikog otputanja radnika u drutvenom i javnom sektoru usled restrukturiranja i privatizacije tih preduzea. Poto su za naputanje preduzea radnici dobili znaajne otpremnine, realno je pretpostaviti da je jedan broj njih novac uloio u zapoinjanje privatnog biznisa. Drugi izvor rasta broja preduzetnika jeste sve vea fiskalizacija ve postojeih, ali neregistrovanih radnji. 19

1. 2.

3.

4.

Rad na daljem razvoju, jaanju i promociji razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva nastavljen je kroz: podsticanje osnivanja novih MSPP-a (registrovano 45.400 novih radnji i 11.300 novih preduzea); nefinansijsku podrku (Ministarstvo privrede finansiralo je projekat pruanja strunih usluga preduzetnicima: organizacija treninga za potencijalne i budue vlasnike MSP-a, poslovno savetovanje, organizacija poslovnih berzi, konsultacije, pomo za uee na sajmu preduzetnitva); direktno finansiranje i finansijsku podrku (u budetu Republike obezbeena su sredstva za podsticanje zapoinjanja sopstvenog posla i zapoljavanja; preko Fonda za razvoj, pod povoljnim kreditnim uslovima, odobreno je 1.258 kredita, u iznosu od 14,5 milijardi dinara); pomo i podrku u osnivanju novih regionalnih agencija i centara (pokrenut je proces osnivanja Regionalne agencije za razvoj MSPP-a za Mavanski i Kolubarski okrug) (Vlada RS, 2007). 2.4. Poloaj posebno osetljivih grupa na tritu rada U pogledu zatite posebno pogoenih grupa od diskriminacije pri zapoljavanju postojei zakonodavni okvir u Srbiji daje reenja koja su relativno usklaena sa evropskim propisima. Izmeu ostalog, zabranjuje se diskriminacija u zapoljavanju, a u pripremi je i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju lica sa invaliditetom. Takoe, u pripremi je opti Antidiskriminacioni zakon. U Evropskoj strategiji zapoljavanja promovisanje integracije i borba protiv diskriminacije osoba koje se nalaze u nepovoljnom poloaju na tritu rada regulisani su 7. smernicom. Prema ovoj smernici, zemlje lanice treba da podstaknu integraciju osoba s posebnim tekoama na tritu rada, poput osoba koje su napustile kolovanje, niskokvalifikovanih radnika, invalida, imigranata i pripadnika etnikih manjina, i to kroz poboljanje njihove zapoljivosti i spreavanje svih oblika diskriminacije. Cilj je da se do 2010. postigne prosena stopa u EU od maksimalno 10% osoba koje ranije naputaju kolovanje; znaajno smanjenje stopa nezaposlenosti osoba koje se nalaze u nepovoljnom poloaju, u skladu sa nacionalnim ciljevima i definicijama u svakoj od zemalja lanica; znaajno smanjenje jaza izmeu stopa nezaposlenosti dravljana EU i osoba koje to nisu. Grupe na koje u ovom smislu treba obratiti posebnu panju u Srbiji jesu: osobe sa invaliditetom; Romi kao posebno ugroena etnika manjina; izbeglice i interno raseljena lica. Poloaj izbeglica na tritu rada Tabela 2.7. prikazuje rezultate dva najobuhvatnija popisa izbeglica i raseljenih lica prvog sprovedenog od strane Republikog zavoda za statistiku 2002. godine, sa informacijama iskljuivo o izbeglikoj populaciji, kao dela popisa celokupnog stanovnitva Srbije, i drugog sprovedenog 2007. godine sa informacijama i za izbeglice i za raseljena lica.

20

Tabela 2.7. Izbeglice 2002. i 2007. godine i raseljena lica 2007. godine raspored po okruzima POPIS 2002. UNHCR 2007. Izbeglice Izbeglice Interno Ukupno raseljena lica Grad Beograd 27546 58420 111300 85966 Severnobaki okrug 3158 2795 13022 5953 Srednjobanatski okrug 2807 1015 11797 3822 Severnobanatski okrug 1362 254 5401 1616 Junobanatski okrug 4452 2057 16850 6509 Zapadnobaki okrug 6387 676 22570 7063 Junobaki okrug 14053 5148 63553 19201 Sremski okrug 14255 1169 53270 15424 Mavanski okrug 5522 977 17450 6499 Kolubarski okrug 1432 892 5134 2324 Podunavski okrug 1522 11156 5238 12678 Branievski okrug 1566 2322 4743 3888 umadijski okrug 2062 18145 7283 20207 Pomoravski okrug 1800 8609 5143 10409 Borski okrug 572 1319 1787 1891 Zajearski okrug 594 1530 1846 2124 Zlatiborski okrug 1209 1722 5584 2931 Moraviki okrug 1596 3964 5604 5560 Raki okrug 1202 30269 5037 31471 Rasinski okrug 1159 11228 3507 12387 Niavski okrug 1140 12367 6462 13507 Topliki okrug 355 12148 1278 12503 Pirotski okrug 240 601 1144 841 Jablaniki okrug 421 6659 1896 7080 Pinjski okrug 260 11655 2236 11915 UKUPNO 379135 96672 207097 303769 Izvor: Popis stanovnitva 2002; UNHCR 2007. Interesantno je da je regionalni raspored izbeglica prilino povoljan kao to se vidi uporeivanjem druge i tree kolone Tabele 2.8, izbeglice su vie koncentrisane u razvijenijim regionima (koristei kompozitni kriterijum razvijenosti regiona upotrebljen u: Arandarenko, ur. 2006). Odgovarajui Spearmanov koeficijent korelacije rangova pozitivan je i prilino visok, jer iznosi 0,605. S druge strane, kada se izbeglice i raseljena lica uzmu zajedno, koristei novije podatke UNHCR-a iz 2007. godine, pozitivna korelacija relativnog udela izbeglica i raseljenih lica u stanovnitvu regiona, s jedne strane, i stepena razvijenosti regiona, s druge strane, postaje mnogo manje izraena, jer odgovarajui koeficijent korelacije rangova pada na ispod 0,2. Iz ovoga sledi da je regionalni raspored interno raseljenih lica znaajno nepovoljniji u odnosu na regionalni raspored izbeglica. 21

Tabela 2.8. Korelacija rangova razvijenosti regiona i udela izbeglica (i interno raseljenih lica) u ukupnom stanovnitvu Rang po udelu Rang po udelu Rang razvijenosti izbeglica i IRL u izbeglica u Okrug regiona po MTRS ukupnom ukupnom 2006. stanovnitvu, stanovnitvu, Popis 2007. 2002. Grad Beograd 1 4 5 Severnobaki 4 5 13 Srednjobanatski 13 6 19 Severnobanatski 14 9 23 Junobanatski 8 7 16 Zapadnobaki 10 3 11 Junobaki okrug 2 2 12 Sremski okrug 11 1 8 Mavanski okrug 22 8 17 Kolubarski okrug 15 10 22 Podunavski okrug 9 12 4 Branievski okrug 5 14 18 umadijski okrug 7 13 3 Pomoravski okrug 6 15 9 Borski okrug 17 22 21 Zajearski okrug 18 20 20 Zlatiborski okrug 16 16 24 Moraviki okrug 19 11 15 Raki okrug 12 17 2 Rasinski okrug 21 19 7 Niavski okrug 3 18 10 Topliki okrug 24 21 1 Pirotski okrug 20 23 25 Jablaniki okrug 25 25 14 Pinjski okrug 23 24 6 Stopa nezaposlenosti izbeglike populacije (ne ukljuujui interno raseljena lica), prema istraivanju koje je sprovela nevladina organizacija Grupa 484, bila je oko 30,6% u 2006. godini (Babovi et al, 2007). To znai da je uee nezaposlenih lica u ovom delu populacije znatno vie nego to je to sluaj u optoj populaciji Srbije. Ovde treba imati u vidu da uzorak izbeglica na kome je vreno istraivanje po oceni samih istraivaa nije sasvim reprezentativan za celo izbegliko stanovnitvo, odnosno da su njime nesrazmerno vie obuhvaene kategorije izbeglica sa odreenim prednostima na tritu rada (kao to su mukarci, obrazovanije izbeglice i stanovnici gradova). Stoga se sa prilinom verovatnoom moe pretpostaviti da bi rezultati bili jo nepovoljniji da je uzorak Grupe 484 vernije odraavao strukturu osnovne izbeglike populacije. Kako je i u ovakvom uzorku znaajan broj izbeglih lica (oko jedne treine) najmanje jedanput u toku godinu dana prelazio iz statusa zaposlenosti u status nezaposlenosti i obratno, to ukazuje na relativnu krhkost, odnosno nestabilnost poloaja na tritu rada izbeglike populacije i nii kvalitet poslova koji su na raspolaganju izbeglicama. Anketa sprovedena u junu 2007. godine za potrebe projekta ,,Zaposleni, osnaeni dala je neto povoljniju sliku, sa stopom nezaposlenosti populacije izbeglica i raseljenih lica ocenjenom na 27,9% (Opai, 2007). Ipak, treba imati u vidu da je jun mesec u kome je 22

poveana sezonska zaposlenost, tako da se moe rei da je i poslednje istraivanje potvrdilo da je stopa nezaposlenosti izbeglica i raseljenih lica za skoro 50% vea od stope nezaposlenosti opteg stanovnitva. Kretanja izmeu statusa zaposlenosti i nezaposlenosti intenzivnija su nego kretanja izmeu formalnog i neformalnog sektora, dok su najslabije izraene tendencije zapoinjanja samostalnog posla. Kada se iz grupe ispitanika koji su najmanje jednom pokuali da osnuju sopstvenu firmu ili rade kao samozaposleni makar i na neformalan nain iskljue aktuelni preduzetnici i samozaposleni, uoava se da je tek 3% ispitanika koji nisu preduzetnici i samozaposleni pokualo da obavlja samostalan posao. Ta 3% ujedno se mogu smatrati neuspelim pokuajima otpoinjanja samostalnog posla. Mali broj ispitanika (1,2%) vie puta je neuspeno pokuavao da zapone samostalni posao (Babovi, 2007). Iz navedenih podataka moe se zakljuiti da se najizraenija dinamika promene poloaja zapaa u prelasku iz statusa zaposlenosti u nezaposlenost i obratno, dok se prelazak iz formalnog u neformalni sektor i obratno odvijao na nivou 14% uzorka. Zbog veliine uzorka nije mogue ui u podrobnije analize unutranjih karakteristika pojedinih podgrupa i trendova. Takoe, slini podaci za optu populaciju Srbije nisu dostupni, te je nemogue stei uporedne uvide u karakteristike dinamike promene poloaja na tritu rada. U poduzorku osoba koje ne poseduju dravljanstvo Srbije aktivnih je 71,2%, dok je takvih u poduzorku onih koji poseduju dravljanstvo Srbije znatno vie 82,7%. Ovi i povezani podaci ukazuju na to da je posedovanje dravljanstva pozitivno korelisano sa participacijom na tritu rada, kao i sa ukljuivanjem u formalne oblike zaposlenosti i samozaposlenosti. S obzirom na to da populacija iz uzorka obuhvata starosne grupe od 15 do 65 godina, poreenjem sa ueem aktivne populacije u populaciji starosti od 15 do 65 godina za optu populaciju Srbije koje iznosi 68,4%, pokazalo je da je ono nie u poreenju sa ueem aktivne populacije izbeglica u uzorku (78,4%). Uee zaposlenih u starosnoj grupi od 15 do 65 godina u optoj populaciji Srbije iznosi 54,1%, dok je u uzorku izbeglike populacije 54,4%, to znai da se poveana aktivnost meu izbeglicama skoro iskljuivo duguje grupaciji koja aktivno trai posao, a ne zaposlenima. Kada je, pak, re o strukturi zaposlenih lica prema radnom statusu, izbeglika populacija iz uzorka razlikuje se u odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu preduzetnika i samozaposlenih i manjem ueu lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva.4 Tabela 2.9. Struktura zaposlenih iz opte populacije Srbije i izbeglike populacije iz uzorka prema radnom statusu, u procentima (%) Radni status Zaposlena izbeglika populacija iz uzorka Samozaposleni5 20,6 27,6 Zaposleni radnici6 71,3 70,2 Pomaui lanovi domainstva 8,1 2,2 Ukupno 100 100 4 Pomaui lanovi domainstva jesu lica koja pomau drugom lanu porodice u porodinom poslu, bez radnog ugovora i formalnih primanja. 5 U kategoriju samozaposlenih ukljuene su sve kategorije samozaposlenih: preduzetnici koji zapoljavanju druge, samozaposleni bez zaposlenih radnika, samozaposleni sa registrovanim preduzeem i bez njega. 6 U kategoriju zaposlenih radnika ulaze lica koja su zaposlena u preduzeima i ustanovama, bez Zaposlena populacija Srbije

obzira na to da li imaju formalni ugovor o radu ili ga nemaju. 23

Izvor za optu populaciju Srbije: Anketa o radnoj snazi 2005. Istraivanje raeno za potrebe projekta ,,Zaposleni, osnaeni (Opai, 2007) dalo je, meutim, suprotnu sliku o relativnom znaaju zaposlenih za platu i samozaposlenih meu populacijom izbeglica i raseljenih lica. Naime, prema ovom istraivanju uee samozaposlenih u ukupnoj populaciji zaposlenih izbeglica i raseljenih lica iznosi 10,2%, to je vie nego dvostruko manje od uea samozaposlenosti u zaposlenosti opte populacije, koje prema Anketi o radnoj snazi iz 2006. godine iznosi 21,4%. Razlog za veliku disproporciju izmeu dva istraivanja najmanje je dvostruk pre svega, istraivanje raeno za projekat ,,Zaposleni, osnaeni obuhvata i populaciju interno raseljenih lica, koja zaista ima znaajno manje uee samozaposlenosti od izbeglikog stanovnitva. Osim toga, postoje jake indicije za to da je uzorak prethodnog istraivanja ukljuio natproporcionalni broj bolje obrazovanog stanovnitva, koje ima i vee stope samozaposlenosti. Naalost, podaci za optu populaciju Srbije, prikupljeni Anketom o radnoj snazi ne omoguavaju razlikovanje formalno i neformalno zaposlenih, pa se u tom aspektu ne mogu uoiti razlike izmeu opte populacije i populacije iz uzorka. Vano je istai da je meu zaposlenim radnicima u uzorku izbeglica 27% lica koja rade za poslodavce bez formalnog ugovora o radu. Takoe, meu samozaposlenima u uzorku izbeglica ak 37% ine neformalno samozaposleni, odnosno lica koja obavljaju delatnost bez registrovane firme ili radnje. U uzorku je zastupljeno samo 1,8% poljoprivrednika (2,2% kategorije aktivnih), te na ovom delu poduzorka nije mogue obaviti statistiku analizu. Moe se zapaziti samo da od devet poljoprivrednika obuhvaenih uzorkom nijedan nije dobio edukativnu niti finansijsku pomo pri pokretanju poljoprivredne proizvodnje. Iako je u svim obrazovnim kategorijama nezaposlenih izbeglica znatno vie dugorono nezaposlenih, kod nezaposlenih sa visokim obrazovanjem ima 40% onih koji se nalaze u tom statusu do godinu dana, dok je u kategorijama nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem takvih tek 15%. Ovakve tendencije su karakteristine i za nezaposlene iz opte populacije, jer trite rada u aktuelnom stanju oteava zapoljavanje srednje i nie obrazovne kategorije. Meu nezaposlenima iz uzorka preovlauje dugorona nezaposlenost. Samo 16,5% nezaposlenih u tom statusu nalazi se do godinu dana, dok se preostalih 83,5% nalazi u statusu nezaposlenosti preko godinu dana. Osim toga, 68% nezaposlenih nalazi se u tom statusu preko pet godina. U pogledu duine nezaposlenosti ne javljaju se bitnije razlike meu izbeglica prema zemlji porekla (BiH ili Hrvatska). Samo 16,5% nezaposlenih u tom statusu nalazi se do godinu dana, dok se preostalih 83,5% nalazi u statusu nezaposlenosti preko godinu dana, to se prema kriterijumima Eurostata smatra dugoronom nezaposlenou. Osim toga, 68% nezaposlenih iz uzorka nalazi se u tom statusu preko pet godina. U pogledu duine nezaposlenosti ne javljaju se znaajnije razlike meu poduzorcima izbeglica, kako prema zemlji porekla, tako ni prema posedovanju dravljanstva Srbije. Vie od treine nezaposlenih (33,9%) nikada nije ni bilo zaposleno, dok je 14,5% ostalo bez posla u procesu restrukturiranja ili likvidacije preduzea, ili je pak jednostavno dobilo otkaz. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2005. godine, meu nezaposlenima iz opte populacije 39,2% nije nikada bilo zaposleno i trai prvo zaposlenje, dok je 29,8% dospelo u status nezaposlenosti zbog otkaza, likvidacije preduzea i sl. Moe se pretpostaviti da su nezaposleni iz izbeglike populacije relativno manje pogoeni procesima restrukturiranja 24

preduzea zato to su bili manje integrisani u deo trita rada koji je izloen procesima restrukturiranja. Na osnovu istraivanja dolo se do rezultata da meu zaposlenim izbeglim licima 27% radi za poslodavce bez formalnog ugovora o radu. Takoe, ak 37% izbeglica je neformalno samozaposleno, odnosno obavlja delatnost bez registrovane firme ili radnje. Izrazita veina zaposlenih koja radi bez formalnog ugovora, zaposlena je u privatnom sektoru (87%), u drutvenim firmama radi4%, dok je svojinski status preduzea preostalog broja zaposlenih na neformalan nain nepoznat. Poloaj Roma na tritu rada U 2006. godini istraivanje SMMRI-ja pokazalo je da je bez posla bilo 60% populacije Roma, kao najugroenije etnike zajednice na tritu rada. Najmanje nezaposlenih je meu starijom populacijom preko 50 godina (38%). Najvei broj nezaposlenih posao trai due od pet godina (51%), a ak 64% nikada nije bilo zaposleno. Samo 10% ispitanika je formalno zaposleno (prijavljeno). Od ukupnog broja zaposlenih, najvie radi u oblasti graevinarstva i komunalnih delatnosti (40%), zatim u industriji i rudarstvu (16%), pa u sektoru trgovine, ugostiteljstva i turizma (12%). Ovi ispitanici se u 63% sluajeva bave zanimanjima polukvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika, dok se meu kvalifikovanima i visokokvalifikovanima nalazi blizu 21%. Najvei broj zaposlenih trenutno radi u drutvenom sektoru (29%) i u dravnim institucijama (29%). Neto manji broj ispitanika radi u privatnom sektoru, i to 26% u privatnim, registrovanim firmama, i oko 14% u neregistrovanim firmama. Ugovor o radu na neodreeno vreme, ili stalno zaposlenje ima 51% ispitanika, ugovor o radu na odreeno vreme bez mogunosti dobijanja stalnog posla ima 21%, dok bez ugovora radi 18% zaposlenih. Najei naini na koje su traili posao pre nego to su poeli da rade na sadanjem, jesu: posredstvom NSZ-a (56%), putem linih veza (48%) i direktnim konkurisanjem kod poslodavca (34%). Meutim, to se tie naina na koji su do posla doli, najvei broj navodi da su to line veze (36%), a u neto manjoj meri preko NSZ-a (26%) ili direktnim konkurisanjem kod poslodavca (12%). Samo 2% od ukupnog broja ispitanika pokrenulo je vlastiti biznis. Nacionalna sluba za zapoljavanje aktivno uestvuje u realizaciji programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja oko 250 Roma kao socijalni partner. Na osnovu Programa rada za 2006. godinu, NSZ je u raspisala novi Konkurs za dodelu subvencija za samozapoljavanje nezaposlenih lica po kome je podneto 7.878 zahteva za 8.721 nezaposleno lice. Od toga, konkurisalo je 98 izbeglih i raseljenih lica, a prvi put i 224 Roma. Od posebnog znaaja za oblast zatite osoba sa invaliditetom jeste usvajanje Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i Strategije unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, to predstavlja prvi korak ka ureenju oblasti zatite osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Programom rada NSZ-a planirano je zapoljavanje 200 nezaposlenih lica sa invaliditetom kroz finansijsku podrku za opremanje radnog mesta lica sa invaliditetom. Do kraja 2006. godine zaposleno je 208 lica sa invaliditetom. 25

2.5. Obrazovanje i doivotno obrazovanje u Srbiji problemi i perspektive Bez obzira na znaajan broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih, obrazovna struktura stanovnitva Republike Srbije nepovoljna je. Skoro 50% odraslog stanovnitva nalazi se na elementarnom obrazovnom nivou ili ispod njega. To znai da oko dva miliona ljudi starijih od 15 godina ne poseduje adekvatne radne i ivotne vetine i kompetencije, a da veliki deo njih ima znaajne tekoe da nae ili zadri posao. U obrazovnoj strukturi zaposlenih postoji znaajan broj obrazovanih i strunih radnika, ali je i uee nestrunih u ukupnom broju jo uvek veoma visoko. U strukturi nezaposlenih dominantno mesto zauzimaju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, ali se broj obrazovanih visokokvalifikovanih nezaposlenih dramatino uveava. Nezaposlenost, ali pre svega nefleksibilnost trita rada (nedostatak programa koji ispunjavaju zahteve trita rada za specifinim znanjima i vetinama, karijernog savetovanja i voenja, sistema za priznavanje i prepoznavanje kompetencija i kvalifikacija i aktivne politike zapoljavanja) jedna je od osnovnih prepreka ukupnom odrivom socijalno-ekonomskom razvoju. Sistem obrazovanja odraslih nasleen iz socijalizma, zasnovan na postojanju ,,radnikih univerziteta raspao se tokom devedesetih godina. Meutim, taj prazan prostor jo uvek nije na adekvatan nain popunjen. Krajem 2006. godine Vlada je donela Strategiju razvoja obrazovanja odraslih, a oekuje se i izrada Akcionog plana za njeno sprovoenje. Prema Strategiji razvoja obrazovanja odraslih, stvaranje iroke mree institucija i organizacija za obrazovanje odraslih ima za cilj da: proiri realne mogunosti za obrazovanje i uenje odraslih; stvori dobro ureeno trite obrazovnih programa i usluga u kome institucije/organizacije produkuju i nude programe obrazovanja i obuke pod jednakim uslovima i usvojenim standardima; zadovolji potrebe trita rada i pojedinaca za znanjima i vetinama. Predvia se da programe obrazovanja i obuke odraslih realizuju kole za osnovno obrazovanje odraslih i redovne osnovne kole koje ispunjavaju uslove za rad sa odraslima; srednje strune kole, odnosno njihovi centri za kontinuirano obrazovanje, odnosno obrazovanje odraslih; visokokolske institucije, odnosno njihove posebne organizacione jedinice (centri za usavravanje i kontinuirano obrazovanje); narodni, radniki i otvoreni univerziteti; preduzea/privredna drutva i njihove asocijacije; kao i ostala udruenja i institucije. Ciljne grupe koje obrazovanje odraslih posebno treba da obuhvati ukljuuju nepismene i lica bez potpunog osnovnog obrazovanja; lica bez zanimanja i kvalifikacije; nezaposlena lica; tehnoloke vikova; zaposlene, posebno kategorije koje su pod rizikom od gubitka posla; preduzetnike i lica koja zapoinju privatni posao; lica sa posebnim potrebama; etnike manjinske grupe, posebno Rome; ene; seosko stanovnitvo. Za ove ciljne grupe neophodno je omoguiti stvarnu dostupnost obrazovanja i uenja kroz razvoj programa osnovnog i strunog obrazovanja, kao i programa obuke za trite rada. Dakle, izbeglice i interno raseljena lica nisu tretirani kao specifina grupa. Ipak, kao i svi ostali pripadnici radne snage, moe se oekivati da e imati znaajne koristi ukoliko se uspostavi efikasan i celovit sistem obrazovanja odraslih. 26

2.6. Istraivanje i razvoj Evidentno je poveanje ulaganja u istraivaku delatnost u periodu posle 2000. godine, to je dobar trend, ali nedovoljan da bi Srbija do 2010. godine uskladila svoja izdvajanja za istraivanje i razvoj sa sopstvenim planskim dokumentima sa zahtevima EU (3% BDP). Proces reformi u oblasti naunoistraivake delatnosti odvija se u sledeim pravcima: reforma naunoistraivakog sistema i razvijanje uspenog nacionalnog inovacionog sistema koji e dovesti do razvoja kreativnih ideja i njihovog pretvaranja u uspene inovativne proizvode i usluge na globalnom tritu; dovretak svojinske i strukturne transformacije u privredi, kako bi ona bila sposobna da u znatno veoj meri prihvati i uspeno primeni savremene tehnologije, nova znanja i da razvija, u saradnji sa naunim i specijalizovanim organizacijama, nove inovacione proizvode za svetska trita; poveanje ulaganja u istraivanje i razvoj, tako da privreda i budet Srbije do 2010. godine obezbeuju ulaganje na nivou od 3% bruto drutvenog proizvoda. Navedeni ciljevi ostvaruju se usvajanjem nove naunoistraivake i inovacione politike i donoenjem novog odgovarajueg zakonskog okvira za naunoistraivaku i inovativnu delatnost; podsticanjem istraivanja i razvoja u oblastima koje mogu da omogue dinamian privredni i drutveni razvoj Srbije; stvaranjem inovativnog sistema koji objedinjuje obrazovanje, nauna i razvojna istraivanja i razvoj i rad inovativnih preduzea; znatnim poveanjem udela razvojnih istraivanja i razvoja tehnolokih inovacija u finansiranju istraivanja; usmeravanjem osnovnih istraivanja ka univerzitetima i nacionalnim naunim institutima; transformacijom naunih instituta u cilju poveanja kvaliteta i efekata rezultata njihovog rada; kao i znaajnim podmlaivanjem istraivakih kadrova. Naunoistraivaka delatnost u Srbiji finansira se u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti. Zakon predvia budetsko finansiranje istraivanja iskljuivo preko naunoistraivakih i razvojnih projekata, a finansiranje ostalih trokova vezanih za oblast nauke preko posebnih programa navedenih u zakonu. Za razliku od drugih zemalja, sredstva iz budeta namenjena naunoistraivakoj delatnosti mogu se davati samo naunoistraivakim organizacijama registrovanim u Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine, u sluaju da ispunjavaju definisane uslove. Razlog ovako striktnog uslova lei u ogranienosti budetskih sredstava, sa ijim rastom se moe oekivati relaksiranje uslova finansiranja. U 2007. godini predvia se budetsko izdvajanje za naunoistraivaku delatnost u iznosu do 1% BDP. Trenutna ulaganja privrede zanemarljivo su mala (manje od 0,1% BND). Mora se napomenuti da je budetsko izdvajanje u ovom trenutku, iako dosta limitirano, poveano etiri puta u odnosu na 2001. godinu. Osim poveanih ulaganja u istraivanja i razvoj, potrebno je obezbediti i njihov uticaj na privredni rast. Ovaj uticaj se ostvaruje poveanjem zainteresovanosti privrede za uvoenje novih tehnologija, i to kako zamenom tehnologija ulaganjem u inovacije, koje bi bile realizovane u malim i srednjim preduzeima, tako i kad se ne zahtevaju visoka ulaganja u razvoj i kapitalnu opremu, tj. gde dominira znanje pojedinaca, kreativni istraivaki i visokostruni rad i kad postoje mogunosti za stvaranje uslova za razvoj i proizvodnju 27

proizvoda sa meunarodnom konkurentnou. Dosadanje analize i ocene pokazuju da ove uslove zadovoljavaju informacione tehnologije (razvoj aplikativnog softvera, bioinformatika), biotehnologije (agrobiotehnologija) i genomika (molekularna biomedicina). U sluajevima kad istraivanja zahtevaju velika ulaganja, treba razvijati istraivake kadrove sposobne da ovladaju znanjima o ovim tehnologijama, da bi kasnije mogli da budu nosioci njihove primene u industriji. U ove vrste tehnologija spadaju nanotehnologija, naroito nanomaterijali, kao i tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije. Da bi se ostvarili postavljeni ciljevi i dostigao planirani nivo ulaganja u naunoistraivaki rad, potrebno je: utvrivanje dinamike rasta budetskih izdvajanja za nauku; definisanje komplementarnih mera za poveanje ulaganja industrije i privatnog sektora u istraivanja; utvrivanje podsticajnih mera za inovativni istraivaki rad; utvrivanje mera za poveanje broja i mobilnosti istraivaa; utvrivanje postupka za uzajamno priznavanje istraivakih zvanja; formiranje centara izvrsnosti koji bi imali kritinu masu istraivaa; utvrivanje podsticajnih mera za razvoj i primenu informacionih tehnologija; regulativu u oblasti informacionih tehnologija uskladiti sa zakonodavstvom EU. Meu nedavno ostvarenim rezultatima ostvarenim u ovoj oblasti svakako treba spomenuti dva ukljuivanje Srbije kao punopravne uesnice u Sedmi program za istraivanje i razvoj Evropske unije koji se sprovodi od 2007. do 2013. godine, kao i donoenje Strategije razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji, krajem 2006. godine. 2.7. Regionalni pristup u analizi trita rada Problemi regionalnog razvoja Srbije ogledaju se u regionalnim disproporcijama nivoa razvijenosti pojedinih podruja, nerazvijenosti velikog broja optina, strukturnim neusklaenostima, institucionalnim problemima, nepovoljnim demografskim kretanjima i materijalnim ogranienjima. Naime, regionalne disproporcije u stepenu razvijenosti u Srbiji najvie su u Evropi, i iz godine u godinu se poveavaju (odnos najrazvijenije i najnerazvijenije optine7 NUTS-4 nivo uveao se sa 1:19 u 2000. na 1:26 u 2004). U ukupnom privrednom razvoju Srbije posebnu teinu predstavljaju ogromne regionalne neravnomernosti s obzirom na injenicu da su dosadanji tokovi privrednog razvoja prouzrokovali prenaglaene disproporcije izmeu pojedinih regiona, izmeu regionalnih centara i okruenja, sela i grada. Osim toga, kolaps pojedinih privrednih sistema i proces tranzicije uticali su na to da se parametri nerazvijenosti jo vie prodube na tradicionalno nerazvijenom jugu Srbije8 i podruju Sandaka,9 kao i da se nekada razvijena industrijska podruja Srbije danas nalaze u jako tekoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, to je iniciralo 7 Bez beogradskih optina, meren ostvarenim ND po stanovniku. 8 Podruje juga Srbije ine optine Jablanikog okruga (Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medvea i Crna Trava) i Pinjskog okruga (Bosilegrad, Bujanovac, Vladiin Han, Vranje, Preevo, Surdulica i Trgovite). 9 Podruje Sandaka ine optine: Priboj, Prijepolje, Tutin, Sjenica, Nova Varo i Novi Pazar. 28

pojavu novih podruja nerazvijenosti (istona Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije) i devastiranih podruja.10 Stepen naraslih regionalnih ,,asimetrinosti izmeu razvijenijeg severa i nerazvijenog juga Srbije najbolje ilustruju sledee performanse podruja (optina): 1. Grad Beograd, sa 21% ukupnog stanovnitva (4% prostora Republike), zapoljava 29,6% stanovnitva, u stvaranju ND preraivake industrije uestvuje sa 25,6%, i u njemu radi vie od polovine visokostrunog kadra Srbije. 2. Najnerazvijenije podruje Srbije obuhvata optine na podruju Toplikog, Jablanikog i Pinjskog okruga, kao i optine Sandaka, to ini ukupno 23 optine, odnosno 11% ukupne teritorije Srbije, na kojem ivi 10,8% stanovnitva, koje u stvaranju ND preraivake industrije uestvuje sa svega 5,2% i zapoljava 7,9% ukupno zaposlenih u Republici (2004. godine). Generalno, identifikovani problemi nedovoljno razvijenih podruja Srbije lee, pre svega, u nedostatku kvalifikovane radne snage, u nerazvijenim infrastrukturnim kapacitetima, u nedostatku preduzetnike inicijative i specifinog znanja. U toku tranzicije razlike su u regionalnoj debalansiranosti Srbije porasle. Najvee razlike odnose se na demografske karakteristike, ljudski potencijal, privrednu strukturu i efikasnost, uslove socijalne i ekonomske infrastrukture, probleme zatite ivotne sredine i unutranje homogenosti (uea optina u regionima sa statusom podruja koji imaju posebne razvojne probleme).11 Anatomija ekonomskog propadanja moe se meriti nizom pokazatelja, ali najslikovitija je analiza koeficijenta varijacije narodnog dohotka po stanovniku, stepena nezaposlenosti, izvornih budetskih prihoda, razvijenosti putne infrastrukture i Indeksa humanog razvoja.12 U prethodnom periodu vrena je koncentracija naunog, istraivakog i inovacionog potencijala u velikim centrima, to je dovelo do jednog vida njihovog ,,otuenja od reavanja konkretnih problema u privredi, odnosno primene znanja u cilju lokalnog i regionalnog razvoja. Na taj nain, ova vrsta delatnosti mogla je da se vri samo na univerzitetima, fakultetima i institutima. To je prouzrokovalo da su pojedini regioni ostajali bez kadrova koji su mogli biti nosioci njihovog razvoja, a infrastrukturni objekti koji su nekad korieni, materijalno i kadrovski su zaputani. Regionalna nejednakost uopte i posebno meuregionalne razlike na tritu rada jesu od sve vee vanosti u Srbiji. U literaturi o tranziciji ve je zapaeno da privredno restrukturiranje ima tendenciju da poveava jaz izmeu robusnog trita rada u glavnom gradu i nekoliko razvijenih regiona sa povoljnom geografskom pozicijom, s jedne, i ostatka zemlje, s druge strane. Istraivanje sprovedeno 2004. godine, uraeno u okviru studije okruenja pripremljene 10 Vlada Republike Srbije je 2004. godine usvojila Uredbu o kriterijumima i pokazateljima za utvrivanje devastiranih podruja Republike Srbije (,,Slubeni glasnik RS, broj 58/2004) na osnovu koje je donela Odluku o odreivanju devastiranih podruja (optina) Republike Srbije (,,Slubeni glasnik RS, 63/2004). Prema Uredbi, status devastiranog podruja stekle su optine: Majdanpek, Bor, Priboj, Medvea, Knjaevac, Prijepolje, Kragujevac, Loznica, Leskovac, Kraljevo, id, Raka i Dimitrovgrad. U 2006. godini spisak je proiren za jo tri optine: Vlasotince, Svrljig i Kurumlija. 11 U radnom tekstu Zakona o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije definisani su kriterijumi na osnovu kojih se odreuju podruja pomoi podruja sa posebnim razvojnim problemima.

12

Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije 20062012. 29

za Nacionalnu strategiju zapoljavanja, kao i studija Mapa trita rada Srbije (2006), potvrdilo je da je ovaj obrazac jasno primetan u Srbiji. Stope regionalne nezaposlenosti po okruzima, na primer, variraju u razmeri veoj od 1:3. Rastua regionalna nejednakost vodi ka mnogim ekonomskim, socijalnim i politikim rizicima i stoga je vano da se kreatori ekonomske politike pozabave ovim problemom. Postoje najmanje tri razloga zbog kojih problem nezaposlenosti u Srbiji treba posmatrati iz regionalne perspektive. Prvo, opseg varijeteta na tritu rada meu regionima u Srbiji veoma je velik i po mnogim indicijama u daljem porastu. Drugo, makroekonomske studije ne daju objanjenje zato postoje razlike na regionalnim tritima rada. Takoe, institucije trita rada, kao to su na primer, pravila zapoljavanja i otputanja, pregovaranja oko plate, socijalno osiguranje, pravila o penzionisanju i poreski sistem, ne razlikuju se meu regionima. Tree, prekomerne i perzistentne razlike u regionalnim karakteristikama trita rada, posebno platama i stopama nezaposlenosti, znak su neefikasne alokacije rada kao osnovnog ekonomskog resursa. Smanjenje regionalnih razlika u pokazateljima trita rada dovodi, izmeu ostalog, do vee produktivnosti i manjeg pritiska na rast inflacije. Nacionalna strategija Srbije za zapoljavanje za period 20052010, definie meu svojim prioritetnim ciljevima usporavanje irenja regionalnih razlika do okonanja procesa privatizacije i restrukturiranja u 20072008. godini, a zatim promenu trenda ka poveanju regionalne jednakosti do kraja ove decenije. S obzirom na jo uvek znaajne rigidnosti na tritu rada i izvan njega, ukljuujui i relativnu skupou stanovanja izvan stalnog mesta boravka, ali i sekularne kulturoloke faktore koji uslovljavaju relativno ogranienu mobilnost radno aktivnog stanovnitva u Srbiji, irenje mogunosti zapoljavanja u okvirima samih regija treba da predstavlja najznaajniji mehanizam kontrole regionalnih razlika na tritu rada. U odnosu na podsticanje prostorne pokretljivosti, pristup koji polazi od toga da poslove treba pribliiti radnicima ima i dodatnu prednost da doprinosi oivljavanju zaostalijih krajeva i spreavanju depopulacije stanovnitva u njima. Nacionalna strategija zapoljavanja definie opta opredeljenja za prevazilaenje regionalnih dispariteta, kao to su: 1. razvijanje sveobuhvatnog koncepta regionalne politike koji bi obuhvatio i sve postojee instrumente finansijske podrke biznisu i tritu rada; 2. izrada posebnih regionalnih strategija razvoja i strategija zapoljavanja u kooperaciji svih relevantnih lokalnih aktera, kao i aktiviranje socijalnih partnera u oblasti zapoljavanja, obrazovanja i razvoja na regionalnom nivou; 3. nastavak procesa razvoja lokalne samouprave koji podrazumeva proirenje delokruga i odgovornosti tela lokalne vlasti; ovaj proces treba da prati odgovarajua budetska decentralizacija, to treba da omogui sagledavanje i brigu o lokalnim potrebama i razvoj strategije lokalnog ekonomskog razvoja; 4. izrada jedinstvene metodologije i odgovarajue regulativne osnove za ocenjivanje stepena razvijenosti pojedinih optina radi sagledavanja potreba za pruanje pomoi optinama koje zaostaju u razvoju; 30

5. usavravanje sistemskih mera radi poboljavanja mogunosti za pokretanje posla i 31 zapoljavanja; 6. razvoj infrastrukture koja obezbeuje uslove za uravnoteen regionalni razvoj; 7. razvoj konkretnih programa koji bi privukli strane i domae investicije; 8. ekspanzija aktivnih mera politike trita rada, sa posebnom panjom i dodatnim sredstvima usmerenim prema manje razvijenim regionima; 9. usmeravanje meunarodne razvojne kreditne podrke i donatorskih pilot-projekata prema posebno pogoenim regionima.

3. Projekcija osnovnih trendova na tritu rada do 2012. godine Zaposlenost prema osnovnim kontingentima, kvantitet i kvalitet zaposlenosti u njima. Identifikovanje prelomnih taaka po kontingentima Sadanje stanje i ocene za period 2006 2012. Imajui u vidu aktuelnu opredeljenost Vlade Srbije da okona proces privatizacije drutvenih preduzea do kraja 2008. godine, kao i da intenzivira restrukturiranje i pripremu za privatizaciju javnih i lokalnih preduzea u dravnom vlasnitvu, moe se oceniti da e period do kraja 2008. godine biti obeleen intenzivnom promenom svojinske strukture koja e implicirati i vane promene u visini zaposlenosti i njenoj strukturi po razliitim sektorima svojine i po osnovnim tipovima zaposlenosti (zaposlenost za platu, samozaposlenost, poljoprivredna zaposlenost). Usled postojanja znaajnih vikova zaposlenih u neprivatizovanim i nerestrukturiranim preduzeima, oekuje se da e zaposlenost za platu stagnirati u ovom periodu, i to zahvaljujui rastu zaposlenosti u novim i ranije privatizovanim preduzeima. U periodu od 2009. oekuju se konsolidacija i rast najpoeljnijeg i najsigurnijeg oblika zaposlenosti zaposlenosti za platu, pre svega kroz dinamian rast zaposlenosti u privatnom sektoru, posebno kroz rast sektora usluga. S druge strane, samozaposlenost i zaposlenost u poljoprivredi u ovom periodu e intenzivnije dobijati na kvalitetu, a gubiti na broju, kao posledica smanjivanja prekomerne zaposlenosti u ovim tipovima angaovanja radne snage. U Tabeli 3.1. saeto su prikazani oekivani trendovi zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja. Tabela 3.1. Kretanje zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja Kontingenti zaposlenosti po sektorima svojine Javni sektor Budetski sektor Kvantitativni trendovi zaposlenosti i prelomne take Kumulativna destrukcija 510% postojee zaposlenosti do 2008; rast od 0,51% godinje od dravna 2009. Kumulativna destrukcija 1015% postojee zaposlenosti do 2008; stagnacija od 2009. Promene u pogledu kvaliteta zaposlenosti i produktivnosti Od 2009. viak zaposlenih sveden na odriv nivo. Kvalitet zaposlenosti raste kroz 2009. viak zaposlenih bolju obrazovnu Od strukturu. na odriv nivo. sveden

Javna preduzea

Kvalitet zaposlenosti raste bolju obrazovnu Javna lokalna preduzea Stagnacija do 2007; kumulativna kroz 2011. viak zaposlenih Od destrukcija 10% izmeu 2008. i strukturu. na odriv nivo. sveden 2010; rast od 0,51% posle Kvalitet zaposlenosti raste 2010. bolju obrazovnu Destrukcija okonana do kraja kroz Drutvena svojina 2008. Zaposlenost se primarno strukturu. seli u razne vidove zaposlenosti u privatnoj svojini (do 80%) i u kontingente nezaposlenosti Destrukcija praktino dovrena (10%) i izvan radne snage (10%) do kraja 2010. Do 2008. zaposlenost se seli u razne vidove

Meovita svojina

32

Kontingenti zaposlenosti po sektorima svojine

Privatna svojina Privatna preduzea

Produktivnost i kvalitet zaposlenosti stagniraju kao posledica privatizacije do 2008 (pad u preduzeima privatizovanim posle 2004, rast u ranije privatizovanim i u de novo firmama). Posle 2008. kvalitet zaposlenosti i produktivnost u stalnom Privatni preduzetnici Produktivnost kvalitet porastu, posebno i u de novo i zaposleni kod njih zaposlenosti stagniraju ili sektoru. blago opadaju kao posledica preteno nevoljnog ulaska u kontingent usled privatizacije do kraja 2008, kasnije znaajno rastu kroz postepeno smanjivanje segmenta Poljoprivredn Do kraja 2008. trend blagog samozaposlenostistagnira kao Produktivnost ili poslednjeg a zaposlenost pada usled apsorbovanja dela ,,zaposlenja do 2009, posle blago raste zaposlenosti destruisane u utoita raste. Postepeno znaajno drutvenim (meovitim) i smanjivanje uea javnim preduzeima, od 2009. ,,zaposlenja poslednjeg U Tabeli 3.2. data je kvantitativna projekcija kretanja zaposlenosti po sektorima svojine i 33 izraeniji pad, po 2% godinje. utoita u poljoprivrednoj tipovima zaposlenja iz godine u godinu za period koji je obuhvaen Strategijom privrednog zaposlenosti. razvoja Srbije.

Kvantitativni trendovi zaposlenosti i prelomne zaposlenosti u privatnoj svojini take (do 85%) i u kontingente nezaposlenosti (8%) i izvan radne snage (7%). Posle 2008. godine transformacija se odvija bez smanjivanja zaposlenosti. Do kraja 2008. glavni izvor rasta privatizacija, od 2009. rast postojeih i osnivanje novih preduzea. Rast zaposlenosti od 10% godinje do kraja 2008, posle 34%. Takoe, postepeno poveanje zaposlenosti u de novo preduzeima sa manje od 20% u 2005. na 50% u 2012. Do kraja 2008. znaajan rast (kumulativno 15%), uglavnom na raun privatizacije drutvenih preduzea, zatim odravanje na dostignutom nivou uz visoke paralelne stope destrukcije i kreiranja poslova.

Promene u pogledu kvaliteta zaposlenosti i produktivnosti

Tabela 3.2. Kretanje zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja 20062012. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 325.147 315.000 305.000 300.000 303.000 306.000 112.303 106.000 102.000 100.000 102.000 102.000 61.388 62.000 63.000 60.000 60.000 58.000 2011. 310.000 102.000 60.000 2012. 315.000 103.000 62.000

Budetski Javna sektor Lokalna preduzea preduze Ukupno 498.838 483.000 470.000 460.000 463.000 466.000 472.000 480.000 a javni sektor Drutven 258.217 200.000 150.000 100.000 a Meovita 357.524 320.000 270.000 220.000 160.000 100.000 preduze preduze a Ukupno 615.741 520.000 420.000 320.000 160.000 100.000 a drutveni sektor Privatna 421.490 500.000 590.000 680.000 825.000 920.000 1.055.00 1.090.00 preduze (70.000 + (75.000 + (75.000 + (110000 (55.000 + 0 0 a 10.000) 15.000) 15.000) + 40.000) (95.000 + Preduzetnici i 53.1626 560.000 590.000 610.000 635.000 650.000 665.000 680.000 35.000) 40.000) njihovi Poljoprivreda 64.1720 630.000 630.000 620.000 610.000 600.000 590.000 580.000 zaposleni Ukupno 1.594.56 1.690.00 1.810.00 1.910.00 2.070.00 2170.000 2.310.00 2.350.00 privatni sektor 9 0 0 0 0 0 0 Ukupna 2.709.14 2.693.00 2.700.00 2.690.00 2.693.00 2.736.00 2.782.00 2.830.00 zaposleno 8 0 0 0 0 0 0 0 Projekcija kretanja osnovnih kontingenata na tritu rada st Projekcija kretanja osnovnih kontingenata na tritu rada zasnovana je na nekoliko kljunih pretpostavki. Prva pretpostavka odnosi se na postojanje znaajnog vika zaposlenih u preduzeima koja jo nisu privatizovana ili restrukturirana, u okviru javnog i drutvenog sektora. Druga pretpostavka odnosi se na postojanje znaajnih rezervi ,,zaposlenosti poslednjeg utoita (praktino, prinudne zaposlenosti, odnosno zaposlenosti u inferiornom, ,,sekundarnom sektoru), pre svega meu poljoprivrednicima i samostalnim preduzetnicima. Iz ovoga sledi predvianje da e paralelno sa procesom breg rasta zaposlenosti za platu po okonanju privatizacije, doi i do breg opadanja dvaju sektora ,,poslednjeg utoita, to znai da e rast produktivnosti biti mnogo bri od rasta zaposlenosti. Trea pretpostavka odnosi se na prociklini karakter participacije stanovnitva u radno aktivnom dobu u radnoj snazi drugim reima, na empirijsku zakonitost da sa rastom zaposlenosti raste i broj onih koji iz stanja neparticipacije prelaze u participaciju, obino tako to na poetku prou kroz period nezaposlenosti. Kao to e ta osobina u prvom potperiodu, pri stagnaciji ili blagom opadanju zaposlenosti, drati stopu nezaposlenosti pod kontrolom, tako e u drugom potperiodu, pri rastu zaposlenosti, usporavati pad stope nezaposlenosti. To je ujedno etvrta pretpostavka stopa nezaposlenosti e biti stabilna u prvom potperiodu, ali uglavnom zbog blagog opadanja participacije; u drugom potperiodu e poeti znaajnije da opada, ali e ostati relativno visoka, delom i zbog rasta participacije. Ove projekcije sugeriu to da e kvantitativni pokazatelji trita rada pokazati znaajnu stabilnost tokom narednih godina i da se, ni u optimalnom scenariju privrednog rasta, ne mogu oekivati spektakularni uspesi u smanjivanju nezaposlenosti. Meutim, u ovom periodu 34

doi e do znaajnog poboljanja kvaliteta zaposlenosti na tritu rada, posebno kroz znaajno poveanje produktivnosti i prosenih plata, kao i eliminaciju vikova zaposlenih u sektoru preduzea i njihovo smanjivanje u sektorima samozaposlenosti i poljoprivredne zaposlenosti. Tabela 3.3. sumira i daje projekciju kretanja osnovnih veliina na tritu rada zasnovanu na ovim pretpostavkama iz godine u godinu u periodu 20062012. Tabela 3.3. Projekcije osnovnih kontingenata na tritu rada: stanovnitvo u radno aktivnom dobu (1565), zaposlenosti, radne snage i nezaposlenosti 2005. Potencijal 4.990.00 na radna 0 Radna snaga 3.429.00 snaga Zaposlenost 0 2.709.00 Nezaposlen 0 720.000 ost (po Stopa 68,7 ARS) participaci Stopa 21,0% je nezaposle Stopa 54,29% n. zaposleno sti 2006. 4.975.00 0 3.403.00 2.693.00 0 710.000 0 68,4 20,86% 54,13% 2007. 4.960.00 0 3.393.00 2.700.00 0 693.000 0 68,4 20,42% 54,44% 2008. 4.945.00 0 3.377.00 2.690.00 0 688.000 0 68,3 20,37% 54,4% 2009. 4.930.00 0 3367.000 2.693.00 674.000 0 68,3 2010. 4.915.00 0 3.377.00 2.736.00 0 641.000 0 68,7 2011. 4.900.00 0 3.381.00 2.782.00 0 599.000 0 69,0 17,72% 56,78% 2012. 4.885.00 0 3.385.00 2.830.00 0 555.000 0 69,3 16,4% 57,93% 35

20,01% 18,98% 54,62% 55,67%

Objanjenja: Potencijalna radna snaga je ocenjena na osnovu demografskih projekcija RZS-a za period 2002 2012, kao linearan godinji pad od 15.000 osoba starih izmeu 15 i 65 godina. Zaposlenost je preuzeta iz projekcija zaposlenosti po sektorima svojine (Tabela 2). Stopa participacije je ocenjena kao prociklina varijabla zaposlenosti (pad stope zaposlenosti smanjuje stopu participacije i obrnuto). U poetnoj godini izraunata je sabiranjem ocenjene zaposlenosti za 2005. i broja nezaposlenih po ARS-u iz 2005. Radna snaga je izraunata kao umnoak potencijalne radne snage i stope participacije. Broj nezaposlenih je izraunat kao razlika radne snage i zaposlenih. Stopa nezaposlenosti je izraunata kao razlomak broja nezaposlenih i radne snage pomnoen sa 100. Stopa zaposlenosti je izraunata kao razlomak broja zaposlenih i potencijalne radne snage pomnoen sa 100. Detaljna objanjenja projekcija na tritu rada Poljoprivrednici meu zaposlenim stanovnitvom imaju veoma znaajan udeo od oko 23,8% u 2005 godini, odnosno 641.720 osoba se bavilo poljoprivredom kao osnovnim zanimanjem prema podacima iz Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2004. godine. Ovo visoko uee, meutim, u poreenju sa ueem poljoprivrede u BDP-u sugerie znaajne potencijalne vikove zaposlenih, odnosno podzaposlenost radne snage u poljoprivredi. Tokom devedesetih godina poljoprivreda je zabeleila znaajno manji pad drutvenog proizvoda u odnosu na ostale grane privrede, dok je tokom prve polovine ove decenije uee poljoprivrede u drutvenom proizvodu padalo dosta bre od uea zaposlenosti u poljoprivredi u ukupnoj zaposlenosti. Skroman pad ukupne zaposlenosti u poljoprivredi (sa 691.729 u 2001. na 641.720 u 2004. godini) rezultat je, s jedne strane, malih mogunosti za pronalaenje alternativnog zaposlenja u nepoljoprivrednim delatnostima, a, s druge strane, povratnog toka zaposlenosti iz nepoljoprivrednih delatnosti u poljoprivredu, kao posledica restrukturiranja i reavanja problema vika zaposlenih tokom prve faze tranzicije. Poljoprivreda tako za dobar deo zaposlenih u njoj predstavlja nevoljan izbor, odnosno tzv. ,,zaposlenost poslednjeg utoita. Slina je situacija i sa sledeim velikim kontingentom zaposlenih u privatnoj svojini, koji ine privatni preduzetnici i zaposleni kod njih. Ovaj kontingent zabeleio je najvei rast novog zapoljavanja izmeu 2001. i 2005. godine, poto je zaposlenost u njemu porasla sa 357.933 na 531.359 osoba (od kojih oko 230.000 preduzetnika i 300.000 zaposlenih kod njih, esto lanova porodice), i u najveoj meri je doprineo odravanju ukupne zaposlenosti na priblinom predtranzicionom nivou. Ovde opet treba imati u vidu unutranju podvojenost karaktera zaposlenosti unutar ovog kontingenta. S jedne strane, deo nove zaposlenosti je preovlaujue rezultat ,,privlaeih (pull) faktora koji ukljuuju povoljnije uslove poslovanja, bolju investicionu klimu, pristup kreditima i novim tritima. S druge strane (i sa manje povoljnim posledicama po dugoroni rast), drugi deo rasta zaposlenosti se duguje preovlaujuem uticaju ,,gurajuih (push) faktora, odnosno nevoljnom izboru 36

samozapoljavanja kao ,,zaposlenja poslednjeg utoita za mnoge radnike koji su ostali bez posla u procesima privatizacije i restrukturiranja drutvenih i dravnih preduzea. Ovde treba napomenuti da je podsticanje samozapoljavanja (a slino i mikropreduzea i malih preduzea) znaajan element politike zapoljavanja, odnosno aktivne politike trita rada tokom tranzicije, ali da samozapoljavanje ni u jednoj razvijenoj zemlji ne predstavlja dominantan oblik zaposlenosti. Zapravo, stope samozaposlenosti u Srbiji ve su znaajno iznad odgovarajuih stopa u najveem broju zemalja lanica OECD-a. Opta stopa samozaposlenosti (ukljuujui samozaposlenost u poljoprivredi) u 2004. bila je 31,4%, u odnosu na prosek OECD-a od 17,4% (jedino Turska i Meksiko imaju vee stope). Od zemalja u tranziciji jedino Poljska sa 27% ima stopu samozaposlenosti priblinu Srbiji, dok je u Maarskoj, ekoj i Slovakoj uee samozaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti negde oko 15%. U Evropskoj uniji ova stopa je u proseku 15,7%, a u SAD svega 7,6%. S druge strane, ini se da jo ima neto prostora za rast samozapoljavanja izvan poljoprivrede. Stopa samozaposlenosti (iskljuujui poljoprivrednu zaposlenost) bila je 2005. godine oko 11,5%. Ipak, treba imati u vidu da se ukljuivanjem i zaposlenih kod privatnih preduzetnika dobija veoma visoka stopa samozaposlenosti od 25,6%. Trei kontingent u okviru zaposlenosti u privatnoj svojini jeste standardna (,,nadnina, tj. za platu) zaposlenost u privatnim preduzeima. Premda ovaj kontingent pokazuje najbri rast, jer se vie nego udvostruio izmeu 2001. i 2005. godine (sa 208.546 na 421.490 zaposlenih), do toga je u najveoj meri dolo kroz privatizaciju postojeih drutvenih ili meovitih preduzea, a ne zahvaljujui kreiranju novih privatnih preduzea. Kretanje ponude rada demografske projekcije Premda e se uee potencijalne radne snage, odnosno stanovnitva u radno aktivnom dobu, u ukupnom stanovnitvu prema uoj definiciji (izmeu 15 i 65 godina), poveati sa 67,1% u 2002. godini na 68,3% u 2012. godini, njen apsolutni broj e zabeleiti pad za skoro 150.000, sa 5.030.000 u 2002. godini na 4.885.000 u 2012. godini, kao posledica neto gubitka stanovnita od oko 350.000 u desetogodinjem periodu. Izmeu 2006. i 2012, dakle, moe se oekivati prosean godinji pad stanovnitva u radno aktivnom dobu za otprilike 15.000 osoba godinje. U ovom periodu proces starenja stanovnitva, ukljuujui i radnu snagu, bie dodatno intenziviran. Kretanje stope participacije Stopa participacije u Srbiji trebalo bi da ima prociklini karakter u odnosu na kretanje zaposlenosti. Drugim reima, oekuje se da e ona nastaviti sa blagim padom pratei blagi pad stope zaposlenosti do prelomne take dovretka privatizacije drutvenog i meovitog kapitala, a da e od kraja 2008. poeti da raste, tako to e rast zaposlenosti, produktivnosti i plata privlaiti kako obeshrabrene pripadnike radno aktivnog stanovnitva da se ponovo ukljue u radnu snagu, tako i nove ulaznike da naprave bru tranziciju od obrazovanja prema radu. Kretanje stope nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti je varijabla izvedena iz ocenjenih vrednosti zaposlenosti i stope participacije. Oekuje se da e biti stabilna do 2008, a da e od tada poeti postepeni pad, indukovan vie poveanjem broja zaposlenih nego smanjenjem broja nezaposlenih. 37

Promene u relativnom znaaju privrednih grana i u okviru industrije u periodu 2005 2012. Prema analizama i projekcijama iznetim u Strategiji privrednog razvoja Srbije, stvaranje konkurentne privrede zasnovane na dinaminom razvoju privatnog sektora dovee do znaajnih, ali ipak nedramatinih promena u proizvodnoj i izvoznoj strukturi srpske privrede. Uee sektora usluga poveavae se, sekundarni sektor e stagnirati, dok e uee poljoprivrede u stvaranju drutvenog proizvoda opadati. Struktura preraivake industrije u 2012. godini promenie se u korist visokotehnolokih industrijskih grana ije e uee od 14,6% u 2005. godini da se povea na 18% u 2012. godini. Uee srednjotehnolokih industrija smanjie se sa 48,3% na 45,9%, a niskotehnolokih industrija sa 37,1% u 2005. na 36,1% u 2012. godini. Detaljnija procena navedenih promena data je u Tabeli 3.4. Tabela 3.4. Strukturne promene u industriji Srbije 20052012 godine u 2012 . % Prehrambeni proizvodi, pie i duvan 28,7 31,9 31,3 2000 2005 Tekstil i tekstilni proizvodi 9,5 4,1 3,7 Koa i proizvodi od koe 1,6 1,1 1,1 Prerada drveta 1,1 1,0 0,5 Papir i izdavaka delatnost 4,9 5,7 4,9 Koks i derivati nafte 1,5 4,7 4,0 Hemija 12,6 12,3 12,7 Guma i plastika 4,8 4,4 5,0 Proizvodi od nemetalnih minerala 7,3 5,2 4,8 Metali 11,9 12,7 12,0 Maine i ureaji 4,1 6,7 8,0 Elektrini i optiki ureaji 3,9 4,3 5,0 Saobraajna sredstva 5,1 3,6 5,0 Ostala industrija 2,8 2,3 2,0 Izvor: Vlada RS: Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije, 20062012. Sumarna ocena promena u strukturi radne snage i zaposlenosti (dobna, polna, obrazovna, sektorska) Promene u strukturi radne snage i zaposlenosti po demografskim, obrazovnim i sektorskim obelejima odvijae se pojaanim intenzitetom u celom posmatranom periodu. U pogledu starosne strukture radne snage, nastavie se proces njenog starenja. Meutim, u pogledu strukture zaposlenosti i nezaposlenosti doi e do poveanja stope zaposlenosti mladih (u dobu izmeu 16 i 25 godina) i smanjenja trenutno veoma visoke stope nezaposlenosti mladih, uz odravanje postojeih niskih stopa participacije, izmeu ostalog i zbog oekivanog stalnog rasta studentske populacije. Za pripadnike radne snage preko 50 godina oekuju se obrnuti trendovi smanjivanje trenutno komparativno veoma visoke stope zaposlenosti i participacije, uz rast stope nezaposlenosti. Ovi trendovi bie izraeniji u prvom nego u drugom potperiodu. U pogledu polne strukture radne snage, postojei trendovi ukazuju na postepeno pogoranje 38 poloaja ena, posebno kad je re o stopi nezaposlenosti koja je za treinu vea od stope nezaposlenosti mukaraca. Perspektive daljeg kretanja polnih nejednakosti na tritu rada

nejasne su, i oigledno da je neophodna ciljana intervencija kroz institucionalizovano promovisanje ravnopravnosti polova kako bi se preokrenuo postojei trend. U pogledu obrazovne strukture radne snage oekuje se tendencija njenog ubrzanog unapreivanja kao posledica odgovora na ve uoeno poveanje prinosa na obrazovanje, tipinog za tranziciju. Posebno znaajan cilj je poveanje uea visokoobrazovne radne snage u ukupnoj radnoj snazi, jer u tom pogledu znaajno zaostajemo za zemljama Evropske unije. U pogledu sektorske strukture zaposlenosti, oekuje se bri rast zaposlenosti u sektoru usluga, ali i stabilno uee sekundarnog sektora u ukupnoj zaposlenosti. Zaposlenost u poljoprivredi ostae veoma visoka, sa znaajnom komponentom prikrivene nezaposlenosti, posebno u prvom potperiodu, da bi u drugom potperiodu poela znaajnije da opada. 39

4. Prioriteti definisani Nacionalnom strategijom zapoljavanja i drugim stratekim dokumentima i preporuke za politiku zapoljavanja 4.1. Nacionalna strategija zapoljavanja Nacionalna strategija zapoljavanja usvojena je aprila 2005. godine i predstavlja osnovni strateki dokument za podsticanje zapoljavanja u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine. Dakle, period njene primene u dobroj meri se poklapa sa periodom primene Strategije privrednog razvoja Srbije, to se protee do 2012. godine. NSZ je inspirisana Evropskom strategijom zapoljavanja, imajui u vidu jasno opredeljenje Srbije da to pre postane deo evropskog ekonomskog i socijalnog prostora. Ipak, NSZ polazi od specifine realnosti Srbije kao nedovoljno razvijene postkonfliktne evropske zemlje u zakasneloj tranziciji i od konkretnog, tekog stanja na tritu rada koje odraava tu realnost. Nacionalna strategija zapoljavanja prihvata tri sveobuhvatna cilja Lisabonske strategije iz 2000. godine, koji podrazumevaju: 1. punu zaposlenost, 2. kvalitet i produktivnost rada, i 3. drutvenu koheziju i ukljuivanje na trite rada. U skladu sa prethodnim, kao sastavni deo Nacionalne strategije zapoljavanja prihvata se deset prioriteta za akciju definisanih smernicama Evropske komisije iz aprila 2003. godine: pomo u traenju posla i prevencija dugorone nezaposlenosti; podrka preduzetnitvu i unapreenju klime za otpoinjanje poslovanja; promovisanje adaptibilnosti radnika i preduzea za promene; obezbeivanje vie i kvalitetnijeg ulaganja u ljudski kapital; rast ponude rada i podrka aktivnom starenju; podrka ravnopravnosti polova u pogledu zapoljavanja i zarada; borba protiv diskriminacije posebno pogoenih grupa; unapreenje finansijskih podsticaja da bi se rad vie isplatio; znaajno smanjenje neformalnog rada; podrka profesionalnoj i geografskoj mobilnosti. Imajui u vidu posebne probleme i potrebe srpskog trita rada, NSZ im pridruuje jo dva prioriteta: podrka stranim direktnim investicijama i investicionom aktiviranju domae tednje, usmerenim ka odravanju i kreiranju zaposlenosti, i smanjivanje razlika izmeu regionalnih trita rada. Drugi vaan izvor NSZ-a predstavljaju do sada usvojeni zvanini strateki dokumenti Republike Srbije, kao i postojei zakonski i institucionalni okvir od znaaja za trite rada. Nacionalna strategija zapoljavanja je komplementarna sa Strategijom za smanjenje siromatva i Strategijom podrke malim i srednjim preduzeima, kao i sa drugim stratekim dokumentima vezanim za sektorski i regionalni razvoj i tranziciju ka razvijenoj trinoj privredi. Takoe, ova strategija polazi od postojee zakonske regulative na tritu rada, u prvom redu od Zakona o radu i Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti. 40

Meutim, Nacionalna strategija zapoljavanja nije zamiljena samo kao prosta sinteza evropskih (i drugih) iskustava i elemenata postojeih domaih stratekih dokumenata vezanih za podsticanje zapoljavanja. Njena kljuna svrha je u tome da ukae na specifine pravce reavanja problema nezaposlenosti u verovatno najosetljivijoj fazi procesa tranzicije kod nas, kao i da ponudi reenja primerena toj fazi i trenutno raspoloivim ljudskim i finansijskim resursima, koja e biti detaljnije specifikovana u akcionim planovima zapoljavanja. To je trei izvor ove strategije, sa sledeim najbitnijim karakteristikama. Prvo, ova strategija snano naglaava potrebu da se trite rada u Srbiji, sagledava u regionalnoj perspektivi, i da se, shodno tome, definiu ciljevi i preporue mere za podsticanje zapoljavanja ne samo na nacionalnom, ve i na regionalnom nivou, odnosno nivou okruga. Stoga su osnovne jedinice posmatranja u ovoj strategiji tri regije (Beograd, Vojvodina i centralna Srbija), odnosno 25 okruga, koji odgovaraju administrativnoj podeli Srbije i podeli u okviru Nacionalne slube za zapoljavanje. Regionalni pristup je neophodan u kontekstu veoma ograniene mobilnosti radne snage koju nije mogue znaajno unaprediti u srednjoronom okviru ove strategije. Stoga je usvojen princip da radna mesta treba pribliiti radnicima, umesto obrnuto. Regionalni pristup takoe omoguava da se diferencirano sagledaju kretanje osnovnih privrednih pokazatelja i indikatora trita rada, specifinosti promena u granskoj strukturi privrede, kao i brzina restrukturiranja privrede merena brzinom privatizacije, obimom stranih direktnih investicija i rastom malih i srednjih preduzea. Koristei specijalno razvijeni skup indikatora, ova strategija omoguava da se definiu regionalna trita rada visokog, srednjeg i nieg rizika. Time se prua dobra osnova da se tokom razrade Strategije kroz nacionalne i regionalne planove akcije osim optih predlau i diferencirane mere podsticanja zapoljavanja za svaku od ovih grupa zasebno. Drugo, ova strategija insistira na neophodnosti poveanja stranih direktnih investicija i znaajnog investicionog aktiviranja domae tednje kao kljunih pretpostavki za privredni rast i postizanje vee zaposlenosti. U regionalnom kontekstu, strane direktne investicije kako u domenu privatizacije, tako i u domenu potpuno novih ulaganja neophodne su radi uspostavljanja optimalne privredne strukture i postizanja i ouvanja konkurentnosti velikih proizvoaa, a i kao bitan preduslov uspenog poslovanja i dugoronog preivljavanja malih i srednjih preduzea, kroz odravanje fleksibilnih reprodukcionih lanaca. Stoga su, komplementarno ovoj strategiji, potrebne aktivne mere u domenu drugih razvojnih politika i poboljanja privrednog ambijenta koja stimuliu otvaranje privrede i poveanje investicija radi postizanja privrednog razvoja zasnovanog na ubrzanom stvaranju novih radnih mesta. U ovom pogledu, potpuno se prihvata integrativni pristup zastupljen u otvorenom metodu koordinacije Evropske strategije, to znai da se strateke preporuke za zapoljavanje ne ograniavaju na aktivne politike trita rada, ve se proiruju na socijalnu, obrazovnu, poresku, korporativnu, regionalnu i druge relevantne politike. Strukturne reforme ne mogu se obaviti kroz izolovane i rasprene akcije ili mere, ve zahtevaju konzistentnu i koordiniranu akciju. Ovo znai da ova strategija nije ,,svojina Ministarstva za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, ve itave Vlade i irokog kruga drugih javnih slubi i socijalnih partnera. Tree, ova strategija polazi od neophodnosti ostvarivanja socijalnog dogovora, putem organizovanja permanentnog socijalnog dijaloga na svim nivoima izmeu predstavnika glavnih aktera industrijskih odnosa zaposlenih, poslodavaca i zastupnika javnog interesa. Vie od toga, ova strategija insistira na neophodnosti stvaranja efikasnih nacionalnih, 41

regionalnih i lokalnih koalicija za zapoljavanje i konkurentnost, po uzoru na savremene evropske nacionalne i regionalne paktove o zapoljavanju i konkurentnosti. 4.2. Preporuke za politiku zapoljavanja i aktivne programe trita rada Savremeni pristup objanjavanju uzroka nezaposlenosti multidimenzionalan je. Trite rada nije samostalan deo privrednog sistema, ve ono odraava i istovremeno utie na strukturne i dinamike karakteristike itave privrede. Na dugi rok, najbolji nain da se suzbije nezaposlenost jeste stabilan i visok privredni rast. Ipak, tokom tranzicije postoji pojaana potreba da se utie na kretanja na tritu rada kako bi se ublaile neizbene negativne posledice restrukturiranja. Stoga je u potrazi za kombinacijom mera i instrumenata ekonomske politike za reavanje problema nezaposlenosti tokom veoma osetljivog perioda tranzicije potrebno pojmovno definisati iri okvir ,,politike zapoljavanja, iji je deo ,,politika trita rada, a u okviru nje i ,,aktivna politika trita rada. Politika zapoljavanja obuhvata sve aspekte ekonomske politike koji direktno ili indirektno utiu na upotrebu radne snage kao faktora proizvodnje. Ona ukljuuje, u odreenim aspektima, fiskalnu politiku (porezi, subvencije, javna potronja), monetarnu politiku (kamate, ponuda novca) i politiku deviznog kursa, politiku plata i politiku spoljne trgovine, koje su primarne regulativne i makroekonomske sfere ekonomske politike. Ona takoe ukljuuje sfere sektorske politike obrazovanja i obuke, socijalne politike, industrijske politike, poljoprivredne politike, trgovinske politike, kao i regionalne politike i politike unapreenja malih i srednjih preduzea. Politika trita rada, s druge strane, sastoji se samo od radnog zakonodavstva, pasivne politike trita rada i aktivne politike trita rada. Radno zakonodavstvo odreuje institucionalni okvire za funkcionisanje trita rada; aktivna politika trita rada pomae nezaposlenima da pronau novi posao, dok im pasivne mere pruaju novanu i drugu pomo u periodu nezaposlenosti. Aktivni programi trita rada podeljeni su u tri glavne kategorije: 1. Aktivno traganje za poslom se odvija kroz osnovnu ,,brokersku, tj. posredniku aktivnost slubi za zapoljavanje, koje spajaju raspoloive poslove sa onima koji ih trae. Ova pomo ukljuuje poetne razgovore u slubama za zapoljavanje na osnovu kojih se stvara profil radnika, stalno savetovanje tokom perioda nezaposlenosti, klubove za traenje posla, berze rada itd. 2. Obuka na tritu rada bavi se razvojem osnovne spremnosti za posao ili obukom za sticanje konkretne strunosti. 3. Programi za kreiranje poslova podeljeni su u tri potkategorije: subvencije za plate i zapoljavanje, javni radovi, razvoj mikropreduzea / pomo u samozapoljavanju. Subvencije za plate i zapoljavanje najee su u obliku direktnih subvencija poslodavcima za plate ili kompenzacija za socijalno osiguranje. Ovi programi treba da budu namenjeni dugorono nezaposlenima, oblastima ili sektorima sa visokom nezaposlenou i posebnim grupama radnika (npr., omladini). Javni radovi (poznati i kao privremeni programi lokalnih radova i projekti radne pomoi, tj. workfare) trebalo bi da smanje nezaposlenost ili 42

kratkorono siromatvo kreiranjem privremenih poslova za posebno ugroene, siromane i dugorono nezaposlene radnike, kako bi im se omoguilo da obnove kontakt sa tritem rada i povrate samopouzdanje. Najzad, razvoj mikropreduzea i pomo u samozapoljavanju treba da se sastoji u pruanju finansijske i savetodavne pomoi za formiranje poslovnih inkubatora ili za privremeno pokrivanje tekuih trokova poslovanja malih preduzea. Tabela 4.1. daje saet prikaz ciljeva, simptoma i preporuenih mera za osnovne tipove optih ekonomskih problema i specifinih nedostataka na tritu rada, u nastojanju da se nae optimalni skup preporuenih mera politike zapoljavanja u periodu 20062012. godine. Tabela 4.1. Preporuke za politiku zapoljavanja i aktivne programe trita rada u periodu 20062012. godine Cilj Ublaiti ciklina i tranziciona pogoranja Simptomi Znaajno pogoravanje dinamikih indikatora Preporuene mere Direktno kreiranje poslova; subvencije za plate; obuka i prekvalifikacija; pomo za samozapoljavanje; podrka mobilnosti radne snage Revidiranje kolske infrastrukture i programa; jaanje efikasnosti rada Nacionalne slube za zapoljavanje; podrati privatne agencije za zapoljavanje; obuka i prekvalifikacija; podrka mobilnosti radne snage Jaanje slube za zapoljavanje (savetovanje, pomo u traenju posla); subvencije za plate; javni radovi; posebni programi za radno ukljuivanje osetljivih i posebno pogoenih grupa na tritu rada Uvoenje poreskih olakica, ukljuujui i neoporezivi cenzus u visini minimalne plate Uvoenje posebnih stimulansa za zapoljavanje mladih; nastavak reforme obrazovnog sistema, posebno srednjeg strunog obrazovanja; podsticanje prelaska iz kole na posao; promocija pripravnitva i obuke na poslu za mlade radnike 43

Smanjiti strukturne Visok nivo upranjenih neravnotee na radnih mesta u kombinaciji tritu rada sa visokim nivoom nezaposlenosti

Podrka posebno Rasprostranjena dugorona osetljivim grupama nezaposlenost; radnika vee uee Roma u radnoj snazi; visoka nezaposlenost i niska participacija osoba sa invaliditetom, izbeglica i Podrka radnicima interno broj zaposlenih prima Veliki raseljenih lica sa niskim zaradama minimalnu platu ili manje; kanjenje i neredovna isplata Smanjiti Visoka nezaposlenost i niska nezaposlenost stopa participacije mladih mladih i poveati njihovu participaciju na tritu rada

Cilj Poboljati opte funkcionisanje trita rada, sposobnosti i produktivnost radne snage Poboljati demografsku situaciju Podrati ulaganja u nerazvijene regione

Simptomi Ispod proseni indikatori trita rada; nizak obrazovni nivo radne snage; zaposlenost koncentrisana u radno intenzivnim sektorima Nizak udeo mladih ispod 18 godina starosti u ukupnom broju stanovnika Nizak BDP; nedostatak SDI

Preporuene mere Aktivnost javnog servisa za zapoljavanje; obuka i prekvalifikacija

Poboljati obrazovnu infrastrukturu; zapoeti projekte regionalne revitalizacije Razvoj infrastrukture; stvaranje dodatnih podsticaja za investitore 44

5. Zakljuak Pogled na dosadanje tokove privredne tranzicije i tranzicije na tritu rada, kao i sagledavanje ukupnih razvojnih perspektiva srpske privrede i daljih transformacijskih perspektiva trita rada sugeriu sledeu stilizaciju. Izgledi za uspean dovretak tranzicije ka trinoj privredi ostaju povoljni. Meutim, problemi na tritu rada, a posebno visoka nezaposlenost, ostae veoma izraeni sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju, to se moe oekivati tek polovinom sledee decenije. Ipak, uprkos relativnoj stabilnosti osnovnih indikatora trita rada u predstojeem periodu stopa participacije, zaposlenosti i nezaposlenosti doi e do dalekosenih strukturnih promena na tritu rada. Pre svega, u strukturi zaposlenosti dominirae zaposlenost u preduzeima u privatnoj svojini, zaposlenost u javnom sektoru e stagnirati, dok e zaposlenost u drutvenom sektoru skoro ieznuti. Prema formi zaposlenja, oekuje se blago pomeranje u korist zaposlenosti za platu (kod poslodavca) na utrb samozaposlenosti. Procesi formalizacije dovee do znaajnog pada zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji. Sektorska struktura zaposlenosti znaajno e se pomeriti prema uslugama, dok e zaposlenost u poljoprivredi znaajno opasti. U okviru uslunog sektora usluge zasnovane na modernoj, informatikoj tehnologiji i visoko obrazovanje rae bre od klasinih servisa. U okviru industrijskog sektora doi e takoe do blagog pomeranja u korist visokotehnolokih grana, ali e uee srednje i niske tehnologije ostati dominantno. Doi e do unapreenja obrazovne strukture zaposlenih, kao i do pomeranja u korist modernih naspram ,,klasinih vetina. Regionalni raspored zaposlenosti i dalje e biti neravnomeran, sa stopama zaposlenosti znaajno viim u najrazvijenijim regionima i velikim gradskim aglomeracijama. Poboljanje opte privredne klime, mogunosti za zapoljavanje, rast plata, standarda ali i ivotnih trokova, kao i blago demografsko opadanje stanovnitva u radnom dobu, delovae u pravcu blagog rasta stope participacije. Produktivnost rada i kvalitet zaposlenosti rae bre od samog rasta zaposlenosti, tako da e i nezaposlenost ostati znaajna. Rezervoar nezaposlenosti e se puniti ne samo iz novih kohorti mladih ulaznika na trite rada, nego i kroz povratak na trite rada prethodno obeshrabrenih pripadnika radne snage, kao i kroz prestanak niskoproduktivnih aktivnosti u neformalnoj ekonomiji, poljoprivredi i meu pomauim lanovima domainstva. U strukturi nezaposlenih bie iznad proseno zastupljeni stanovnici ruralnih i nerazvijenih podruja, lica bez strunih kvalifikacija, starija lica i pripadnici posebno osetljivih grupa. Bez obzira na to to spadaju u posebno osetljive grupe, izbeglice i raseljena lica zapravo po mnogim svojim strukturnim karakteristikama imaju potencijal da unaprede svoj, trenutno zaista inferioran, relativni poloaj na tritu rada. Ovde emo sugerisati koje se strukturne karakteristike populacije izbeglica i raseljenih lica ine povoljnim u odnosu na karakteristike opte populacije, ali emo ukazati i na okolnosti koje mogu da izazovu dalje pogoravanje relativnog poloaja izbeglica i raseljenih lica. Treba napomenuti da do sada nije bilo primarnog istraivanja koje bi se bavilo poloajem raseljenih lica sa Kosova na tritu rada. Istraivanje raeno za potrebe projekta ,,Zaposleni, osnaeni ukazuje na to da je njihov sadanji status na tritu rada neto povoljniji u odnosu na izbegliku populaciju, ali da su istovremeno raseljena lica na dugi rok izloena veem riziku od pogoranja svog relativnog poloaja na tritu rada. Ovo zbog toga to je raseljenika populacija imala na raspolaganju krai period za adaptaciju na ivot u emigraciji, ona ima proseno nii nivo obrazovanja, i trenutno je vie zastupljena u javnom i drutvenom sektoru, a manje u privatnom sektoru u odnosu na izbegliko stanovnitvo. 45

Na osnovu prethodnih optih naznaka o pomeranjima na tritu rada i njihovim poreenjem sa strukturnim karakteristikama izbeglica i raseljenih lica, meu faktore koji se mogu identifikovati kao potencijalne prednosti izbeglica i raseljenih lica u odnosu na optu populaciju, odnosno njihove anse koje treba iskoristiti na tritu rada spadaju: relativno povoljan obrazovni nivo izbeglike populacije, i u neto manjoj meri populacije raseljenih lica; u principu, vea prostorna mobilnost u odnosu na optu populaciju (zbog neposedovanja imovine); relativno vea koncentracija u razvijenim i rastuim regionima (u veoj meri ovo vai za izbeglice, ali je tano i za raseljena lica); vea relativna koncentracija u gradovima; manje angaovanje u poljoprivredi; visok postojei nivo aktivnosti na tritu rada; bolja starosna struktura; vea zaposlenost u privatnom sektoru za koji se oekuje da e ubrzano rasti; manja zaposlenost u javnom i drutvenom sektoru za koje se oekuje da e stagnirati, odnosno nestajati; bre irenje socijalnih mrea ovo je i spontani proces integracije za koji je potrebno vreme. Spisak nepovoljnih okolnosti, odnosno opasnosti za dalje pogoravanje situacije izbeglica i raseljenih lica na tritu rada izgleda da je ipak neto krai, i to su: prevelika zastupljenost zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji (koja e se smanjivati i postajati sve manje isplativa); vea stopa samozaposlenosti; loiji pristup kreditima (zbog neposedovanja imovine); nedovoljna mogunost za usavravanje i prekvalifikaciju (usled okrenutosti preivljavanju); znaajna koncentracija u nerazvijenijim delovima june i centralne Srbije (raseljena lica); nedovoljan pristup sve atraktivnijim poslovima u javnom sektoru; manje uee visokoobrazovanih lica u radnoj snazi u odnosu na optu populaciju; visoki oportunitetni trokovi visokog obrazovanja / produenog kolovanja za mlae pripadnike populacije izbeglih i raseljenih lica. 46

Reference Arandarenko, M., ur. (2006): Mapa trita rada Srbije, CEVES, Beograd Arandarenko, M. (2002): Serbia, u: Employment and labour-market policies in South Eastern Europe, Friedrich Ebert Stiftung, Belgrade Arandarenko, M. i K.Stani (2006): Labor costs in Serbia, background paper prepared for the World Bank Arandarneko, M. i Z.Stojiljkovic (2006): Social dialogue in Serbia: promise unfulfilled, presented at Industrial Relations in Europe Conference, Ljubljana ARS (Anketa o radnoj snazi), Republiki zavod za statistiku, razliite godine Babovi, M. (2007) Cazes, S. i A.Nesporova (2003): Labour markets in transition: balancing flexibility and security in Central and Eastern Europe, ILO, Geneva EBRD: Transition report, razliita godinja izdanja Eurostat (2006) European labour force survey FREN, Kvartalni monitor, razliita izdanja 20052007. Mijatovi, B. (2005): Reforma radnih odnosa i trite rada, u ,,etiri godine tranzicije u Srbiji, CLDS, Beograd MMF (2006): Srbija: Zavrno saoptenje Misije MMF, jun OECD (2006a): Taxing wages 20042005, OECD, Paris OECD (2006b): Labour force statistics, OECD, Paris Opai, G. (2007): Socioekonomski status izbeglih i raseljenih lica i njihova pozicija na tritu rada preliminarni rezultati, Novosadski Humanitarni centar, Novi Sad, mimeo Svetska banka (2006): Srbija procena trita rada, izvetaj br. 36576-YU Svetska banka (2004): Republika Srbija program za ekonomski rast i zapoljavanje, izvetaj br. 29258YU Vlada Republike Srbije (2007): Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Beograd. 47

Fondacija Evropske unije u okviru programa Aeneas. Ovaj dokument je sainjen uz fnansijsku pomo Evropske Unije. Za sadrinu ovog dokumenta odgovoran je iskljuivo CDRSEE i ni pod kakvim okolnostima se ne moe smatrati da odraava stav Evropske Unije. Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdsee.org