P. 1
VENECIJA_SLIKARSTVO_RENESANSA

VENECIJA_SLIKARSTVO_RENESANSA

|Views: 300|Likes:
Published by slobelix61

More info:

Published by: slobelix61 on Mar 08, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/18/2015

pdf

text

original

Venecijanska renesansa

Venecijanska umetnost ima specifičan vid umetnosti koja se ovde razvijala od doba romanike i gotika se ovde nikada nije razbuktala i ovde je bilo uticaja grčkog stvaranja i vizantije čiji se uticaj oseća u crkvi Sv. Marka ali je svu svoju energiju ova škola usmerila na razvoj slikarstva. Venecija nije pretpela one uticaje humanizma kojih je bilo u Firenci, Ticijan nije bio u onom složenom smislu humanista. Njegov je postupak intuitivne prirode. On slika bez želje da u slikarstvu napravi revoluciju. Spontanost jeste karakteristika venecijanskog slikarstva. Slikanje uljem je iz Nizozemske preneto po Vazariju a u vreme kada je Jan van Ajk bio prognan i najpre prodire u Veneciju preko Anatola de Mesine, mladog slikara. U venecijanskoj umetnosti svetlost i boja ima veliki značaj, i volumeni se definišu pomoću svetlosti , ponajpre Đorđone koji je bio Ticijanov učitelj, usvojio je definisanje volumena pomoću svetlosti i ono što je nazvao luminizam i svojstveno je za njegov slikarski pristup i na ovaj način inicira ono što će se u velikoj meri u impresionizmu pojaviti na jedan ipak sasvim drugačiji način. Ticijan je usvojio tehniku svoga učitelja i smanjujući tehniku poetičnog koju je njegov učitelj unosio kao karakteristiku u svome delu. U 15. veku jačaju gradovi kao Rim, a pogotovo Venecija koja je trgovinom, ratovima, ali i demokratskim izborima među vlastelom, te zahvaljujući prevlasti na Sredozemlju, postala najjača sila u Evropi. 1500. godine, na vrhuncu moći Venecije, niko nije slutio da je to i početak njenog kraja jer se trgovina već prebacivala na relaciju Evropa-Amerika (Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku 1492. godine). Velika karakteristika venecijanske renesanse je boja, najme osvjetljenje koje je presudno i prepoznatljivo u ovom stilu. Za razliku od „intelektualnog“ slikarstva Firence i Rima, u Veneciji je nastala umetnost u kojoj je boja važnija od linije. Venecijansko slikarstvo: Domeniko Venecijano, Đovani Belini, Ticijan itd. Venecijanska renesansa Venecijanska umetnost je karakteristična umetnost koja se razvijala u Veneciji od doba romanike. Gotika se ovde nikada nije primila, a uticaji stare Grčke i Vizantije su vidljivi u drevnoj crkvi Svetog Marka. Svu svoju energiju ova škola je usmerila na razvoj slikarstva. Tu se razvijao poseban stil u kojem su građani mogli investirati svoj novac u raskoš i lepotu.

Portret dužda Leonardo Loredijana, Đovani Belini 1505. godine U 15. veku jačaju gradovi poput Rima, a pogotovo Venecija koja je trgovinom, ratovima, ali i demokratskim izborima među vlastelom, i zahvaljujući prevlasti na Sredozemlju postala najjača sila u Evropi. Oko godine 1500, na vrhuncu venecijanske moći, niko nije slutio da je to i početak njenog kraja, jer se trgovina već prebacivala na relaciju Evropa-Amerika (Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku 1492. godine). Značajna karakteristika Venecijanske renesanse je boja, naime osvjetljenje koje je presudno i prepoznatljivo u ovom stilu koje nije mnogo marilo za perspektivu i dubinu. Za razliku od intelektualnog slikarstva Firence i Rima, u Veneciji je nastala umjetnost u kojoj je boja važnija od linija.

1. Karakteristike venecijanske umetnosti
Venecija nije pretpela one uticaje humanizma kojih je bilo u Firenci. Na primer, Ticijan nije bio naučnik-humanista. Njegov postupak je bio intuitivne prirode. On slika bez želje da u slikarstvu napravi revoluciju. Spontanost je karakteristika venecijanskog slikarstva. Vazari tvrdi da je uljano slikarstvo iz Nizozemske preneto u Italiju u vreme kada je Van Ajk bio prognan. Najpre prodire u Veneciju preko mladog slikara Anatola de Mesine. U venecijanskoj umetnosti svetlost i boja ima veliki značaj, i volumeni se definišu pomoću svetlosti. Ponajpre je Đorđone, koji je bio Ticijanov učitelj, usvojio definisanje volumena pomoću svetlosti. Takav postupak nazvao je luminizam, i on je svojstven za njegov slikarski pristup. Na ovaj način on inicira ono što će se u impresionizmu pojaviti na jedan ipak sasvim drugačiji način. Ticijan je usvojio tehniku svoga učitelja, ali smanjujući poetičnost koju je njegov učitelj unosio kao karakteristiku u svome delu.

1. 1. Arhitektura
Jakopo Sansovito, graditelj i arhitekta Biblioteke Sv. Marka, uticao je na Andreu Paladija, najvećeg arhitektu koji je povezivan sa venecijanskim stilom, a čiji je veliki uzor bio Vitruvije. Paladije je gradio uglavnom u Vićenci koja je bila u sastavu Venecijanske republike. Poznata je njegova građevina Vila rotonda.

1. 2. Slikarstvo

„Zemaljska i nebeska ljubav“, Ticijan - 1515. godine Za venecijske slikare je karakteristično nekoliko odlika. Upotreba uljanih boja je omogućila rad sa širim kistom. Zbog toga je postalo moguće naslikati deblje senka na slikama iz kojih su izranjali likovi. Među najpoznatija imena iz Venecijanske škole spada porodica Belini - Đovani Belini, njegov brat Đentile Belini i zet Andrea Mantenja iz Mantove. • Đorđone (Giorgio Barbarelli da Castelfranco - Giorgione) • Ticijan (Tizian Vecelli) • Tintoreto (Jacopo Tintoretto) • Paolo Veroneze (Paolo Veronese)

1. 3. Muzika
Đovani Gabrijeli Klaudio Monteverdi Literatura 1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. 2. Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972. Đorđone (rođen kao Đorđo Barbareli da Kastelfranko, ital. Giorgio Barbarelli da Castelfranco, Giorgione, 1477 — 1510) je bio italijanski slikar, jedan od najznačajnijih umetnika visoke Renesanse u Veneciji. Đorđone je poznat po mistično poetskom kvalitetu svojih dela. Danas mu se sa sigurnošću može pripisati samo šest slika. Zbog oskudnog opusa i manjka podataka o njegovom identitetu i životu, Đorđone je jedna od najmisterioznijih figura u istoriji evropske umetnosti.
• •

Oluja, delo iz 1508.

Usnula Venera, delo iz 1510. Godine njegovog rođenja i smrti zabeležio je Nikola Vazari u delu „Životi najboljih slikara, vajara i arhitekata“. On mu je dao nadimak Đorđone po kome je danas poznat. Đorđone ili Zorzon znači „veliki Đorđe“, a po Vazariju to se odnosi na veličinu njegove duše. Slikarstvu se učio, zajedno sa Ticijanom, u radionici Đovanija Belinija. U rodnom Kastelfranku je radio freske za kondotijera Konstanca, a 1504. je tamo izradio oltarsku sliku Madone sa detetom i svecima. Godine 1505. vratio se u Veneciju gde je izradio brojne freske na fasadama koje se, sa izuzetkom par fragmenata, nisu očuvale do danas. Od štafelajnog slikarstva, pripisuju mu se kompozicije: „Solomonov sud“, „Mladić sa strelom“, „Madona sa Svetim Antonijem i Rokom“, „Judita“, „Poklonjenje pastira“, „Hristos koji nosi krst“, „Koncert u prirodi“, „Tri filozofa“, „Oluja“, „Usnula Venera“, nekoliko muških portreta i drugih slika. Mali formati ovih dela su posledica toga što su rađena za privatne naručioce. Đorđone je umro 1510. u Veneciji od bubonske kuge. Neke od njegovih slika dovršili su drugi umetnici, a njegov manir slikanja je često kopiran. Veoma je teško razlikovati Đorđoneov stil od stila mladog Ticijana. Sve ovo je doprinelo da je teško izvršiti atribuciju njegovih dela. Smatra se da je „Oluja“ jedina slika koju je u potpunosti izradio Đorđone. U svom kratkom životu Đorđone je izradio niz remek dela koja su obeležila period procvata venecijanskog renesansnog slikarstva. Pored tehničke veštine, ove slike se odlikuju poetskom fantazijom i darom za odabir kolorita. Bio je prvi umetnik koji je slikao figure u pejzažu i žanr scene bez verske ili istorijske pozadine. Bogata simbolika nekih njegovih dela je neobjašnjiva (Oluja, Tri filozofa).

Ticijan Večeli

Ime i prezime: Rođen: Umro: Pravac/tradicija: Značajna dela:

Ticijan Večeli oko 1488-1490, Pjeve di Kadore 27. avgusta 1576, Venecija Renesansa Zemaljska i nebeska ljubav • Uspeće Bogorodice • Papa Pavle III sa nećacima • Portret Karla V • Venera Urbino Uticaji od: Đovanija Belinija • Đorđonea Uticao na: Tintoreta • Koređa • El Greka Ticijan Večeli (ital. Tiziano Vecelli, 1490. — 27. avgust 1576) se smatra najvećim i najplodnijim slikarem Venecije u 16. veku i prvim slikarom koji je imao uglavnom klijente iz inostranstva. Bio je slikar na dvoru Karla V sa kojim je bio u veoma prijateljskim odnosima. Slikao je široki dijapazon motiva - religiozne i mitološke motive, portrete, alegorije i drugo. Ticijan je rođen oko 1490. godine u gradu Pijeve di Kadore u Venetu. Bio je učenik Đovanija Belinija i radio je zajedno sa čuvenim Đorđoneom od 1507. godine. Svoj prvi veliki uspeh ostvario je delom „Uspeće Bogorodice“ oslikanim u crkvi Frari u Veneciji od 1516. do 1518. godine. Dela Mikelanđela i pozne renesanse uticala su na njegove kasnije radove. Ovaj izuzetni slikar je imao veliki broj patrona tokom svog života - od crkava i vlade Venecije do Mantua Gonzage, vojvode od Ferare, za koga je slikao svoje rane radove sa mitološkom tematikom. Takođe je slikao i za moćne vladare Urbina i porodicu Pape Pavla III. U svojim poznim godinama slikao je poetične mitološke prizore za kralja Filipa II. Razvio je veoma lični stil kojeg karakterišu raznovrsni i slobodni potezi i tamniji tonaliteti i koji je imao značajan uticaj na slikarstvo narednih vekova.

Rafael
Rafaelo Santi (ital. Raffaello Sanzio) (1483 - 1520) jedan je od najpoznatijih slikara italijanske renesanse. Rođen je 6. aprila 1483. u Sanciju kod Urbina, sin Đovanija Santija (1435 - 1494), koji je na dvoru Montefeltro bio zaposlen kao slikar i majke Mađe de Batista Čarle.

Rafaelo Santi Pored oca Rafael upoznaje poznate slikare koji su u to vreme radili takođe na dvoru u Urbinu. Na mladog Rafaela su ostavile naročiti utisak geometrijski oblikovane slike Pjero dela Frančeska. Prvo obrazovanje u slikarstvu Rafaelo dobija kod svog oca, koji je samim tim i njegov prvi učitelj. Kada je prešao u radionicu kod Pjetra Vanučija (Peruđina) nije poznato da li još u vremenu dok mu je otac bio živ i od njega preporučen, ili tek nakon njegove smrti, a čak se smatra da ga je slikar Timoteo Viti lično preporučio Peruđinu. Po Vazariju koji je pisao o Rafaelovom životu, to bi bilo 1494. Peruđino je u to vreme imao veliku radionicu u Peruđi i u Firenci gde je obučavao veliki broj učenika. 7. oktobra 1491. umire mu majka, a tri godine kasnije umire mu i otac, 1. avgusta 1494. u Urbinu. Sadržaj: 1. Firentinsko doba

2. Rimsko doba 3. Galerija 4. Spoljašnje veze

1. Firentinsko doba

Madonna von Folgino Od jeseni 1504. Rafael boravi i radi u Firenci na svojim prvim slikama. Tu se upoznaje sa radovima ondašnjih slikara, Leonarda da Vinčija, Andreje del Sarta, Mikelanđela i Fra Bartolomea. U Firencu je došao sa namerom da ostane par meseci i da prostudira radove tih

slikara, međutim tu ostaje četiri godine i 21. aprila 1508. potpisuje pismo koje je poslao svom stricu sa "Rafaelo. Slikar u Firenci". U međuvremenu boravi na kratko u svom rodnom mestu Urbino i u Peruđi. U tom vremenu nastaju njegove poznate slike o Bogorodici: Madona u zelenom (1505, muzej u Beču), Sveta familija (1507, pinakoteka u Minhenu), Venčanje device Marije (1504, Pinakoteka Di Brera u Milanu.

2. Rimsko doba

Papa Julije II Krajem 1508. po preporuci Bramantesa, Rafael dobija poziv od pape Julija II da dođe u Rim da bi ulepšao privatne odaje sa freskama u Vatikanu. U Rimu dobija nalog od pape da freskama ulepša tri sale (Stance). Devet godina je radio na te tri Stance u Vatikanu: • 1509 — 1511. u tom vremenu je radio na prvoj sali Stanza della Segnatura • 1511 — 1514. Stanza d'Eliodoro

• 1514 — 1517. Stanza dell'Incendio di Borgo 1511. godine Rafaelo upoznaje Mikelanđela koji je radio tavanicu Sikstinske kapele. Kroz poznanstvo sa Sebastijanom del Pjombom, koji je takođe u to vreme radio u Rimu, Rafaelo se upoznaje sa venecijanskim slikarstvom. Kod svih fresaka koje je Rafael uradio za Vatikan, pomagali su mu učenici iz njegove radionice kao i ostali radnici koje je on angažovao. Kod programa za Sala di Constantino za koju je Rafaelo napravio idejnu skicu očigledno je malo figura koje je on lično svojom rukom nacrtao, dalje izvođenje preuzeli su njegovi učenici od 1520. do 1524. Đulio Romano i Đovani Frančesko Peni. Tokom radova na stancama umire papa Julije II 21. februara 1513. i Đovani de Mediči dolazi kao papa Lav X na presto 11. marta. I novi papa je takođe bio privržen Rafaelu i nakon smrti Bramantesa 11. marta 1514. proglašen je za naslednika, i već 1. aprila te iste godine Rafaelo postaje arhitekta i izvođač radova. 1515. postaje konzervator antičkih spomenika u Rimu, a pri tom ga podržava njegov prijatelj Baldasare Kasfiljone. Novembra te godine Rafaelo kupuje kuću u Borgo. Prvih sedam tepiha koji su tkani u Flandriji, okačeni su 20. decembra 1519. na zidove u Sikstinskoj kapeli. Na Veliki petak, 6. aprila 1520. u 37. godini života Rafael umire od neprekidne visoke temperature. Sahrana se izvršila sledećeg dana uz veliku počast, a sahranjen je u Panteonu.

Atinska škola - freska u Vatikanu (Stanza della Segnatura, 1508-1511)

3. Galerija

Sikstinska Madona, Galerija starih majstora u Drezdenu, Nemačka Leonardo da Vinči

Leonardo di ser Pietro da Vinči poznat kao Leonardo da Vinči (ital. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci ; 15. april 1452 — 2. maj 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal „renesansnog čoveka“ i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su „Tajna večera“ i Mona Liza, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.

Leonardo da Vinči Njegove slike se danas smatraju vrhunskim delima ovog „univerzalnog genija“ kako su ga često nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše“ kroz pokrete i izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza“ nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret „Mona Liza“ je prvi psihološki portret naslikan u istoriji te se zato daje toliki značaj ovom delu.

Leonardo da Vinči- Modulator

1. Život
Njegov život je prvi put opisan u biografiji Đorđo Vazaria „Vite“ („Život“) Leonardo Da Vinči je rođen u doba renesanse, 15. aprila 1452. u jednoj seoskoj kući, 3 km udaljenoj od Vinčija. Leonardo da Vinči se rodio u selu Anhiano blizu grada Vinči u Italijii bio je vanbračno dete. Njegov otac bio je mladi pravnik Pietro da Vinči a mati Katarina koja je bila verovatno seoska devojčica jer nema dokaza da je bila rob iz Srednjeg istoka koju je posedovao Pietro. Jedini pouzdani podatak o njoj jeste da se zvala Katarina. Leonarda je krstio paroh Pijero da Bartolomeo. Sa nepunih pet godina Leonardo je prešao da živi sa ocem i maćehom. Leonardo je išao u školu u Vinčiju. Učitelji mladog Leonarda su bili zatečeni njegovim pitanjima i razmišljanjima. U školi je učio da čita, piše i računa. Takođe je učio geometriju i latinski.

Kasnije je usavršavao znanje latinskog, jer je smatrao da nije dovoljno naučio u školi. Sa 14 godina preselio se u Firencu, gde je radio kao pomoćnik u jednoj radionici. Kako se rodio pre zavedene konvencije o imenima, Leonardo se zvao imenom koje je značilo „Leonardo sin gospodara iz Vinče. Leonardo je sam podpisivao svoje radove kao „Leonardo“ ili „Ja Leonardo“ („Io Leonardo“). Mnogi autori njegove radova navoda kao radovi od Leonarda a ne radovi da Vinčija. Ime svoga oca naravno nije upotrebljavao zbog svoga nelegitimnog postavljenja. Leonardo je rastao sa svojim ocem u Firenci. Ceo svoj život je bio vegetarijanac. Oko 1466. godine je postao šegrt slikara Andrea del Verokia a kasnije je postao nezavisan slikar u Firenci. Leonardo uči zanat u umetničkoj radionici Verokia 1466. Andrea del Verokio je bio vodeći firentinski vajar, zlatar i slikar. Verokio je oduševljen crtežima mladog Leonarda i prima ga u svoju radionicu, gde Da Vinči počinje da radi sa mnogim poznatim umetnicima - Botičelijem, Peruđinijem, di Kredijem. U junu 1472. Leonardo je postao član slikarskog esnafa, čime je završio šegrtovanje. U knjizi upisanih u esnaf da Vinči je upisan pod imenom Lionardo. Prvo poznato Leonardovo delo je crtež Arnovaleja u mastilu- urađen 5. avgusta 1473. Na njemu se vidi Leonardova darovitost, jer je ralistično naslikao pejzaž, što niko pre njega nije uradio. 1476. Leonardo i Verokio po narudžbini su naslikali sliku Hristovog krštenja. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž. Razlika između ova dva umetnika vidi se u izradi anđela. 1476. godine je bio anonimno optužen za homoseksualni odnos sa 17 godišnjim poznanikom prostitutom Jakopom Saltarelijem koji mu je bio model. Skupa sa nekolicinom mledih muškaraca je bio optužen za homoseksualnost. Usled nedostatka dokaza bio je proglašen za nevinog. U sledećim godinama je bio pod prismotrom „Noćnih stražara“- u renesansno doba moralna policija. Tvrdnja da je Leonardo da Vinči bio homoseksualac se javno akceptira. Najduži odnos je imao sa lepim delikventom Đanom Đakomom Kaproti da Orenom kojega su zvali „mladi davo“ i koji je u njegove službe stupio kada je imao 10 godina kao njegov asistent. On je ovog mladića pomagao i posle smrti mu je ostavio svojim testamentom polovinu svojih vinograda. Oko 1482. godine do 1499. godine je radio za Ludovika Sforca vojvodu u gradu Milanu gde je osnovao i vlastiti atelje sa učenicima. Tu je upotrebljeno 70 tona bronze- u pokušavu vojvode za odbranu od Francuza i Šarla VIII koje je bilo namenjeno za njegovu veliku skulpturu koja je bila namenjena gradu Milannu 1495. godine. Milano se predalo bez rata i 1498. Sforsa je bio svrgnut. Leonardo je ostao u Milanu sve do vremena kada je video kako francuski strelci lukovima treniraju na njegovom modelu skulpture „Gran Cavalo“ u polovičnoj veličini i otišao je onda najpre u Mantovu pa zatim u Veneciju. U Firencu se vratio aprila 1500. godine. U Firenci je stupio u službu Cesara Bordžoja sina pape Aleksandra IV kojega su zvali „Vojvoda Valentino“ kao vojni arhitekta i graditelj. 1506. godine se vratio u Milano koje ja tada bilo u rukama Maksimiliana Sforca od kako su isterani Francuzi. 1507. godine se susreo sa lepim 15 godišnjim aristokratom, grofom Frančesko Melzimom koji je postao njegov učenik životni drug i naslednik. Od 1513. - 1516. živeo je u Rimu gde je u to vreme delovao slikar Rafaelo Santi i Mikelanđelo iako sa njima nije održavao kontakte smatra se da je izvršio odlučujući uticaj na preseljenje skulpture Davida - majstorskog dela Mikelanđela. Zbog toga Mikelanđelo nije bio po svemu oduševljen. 1515. godine je Milano opet bio okupiran i Leonardu je bilo povereno stvaranje dekoracije za mirovne pregovore u Bolonji između francuskog kralja Fransoa I i pape Lava X kada je prvi put morao da se susretne sa kraljem. 1516. godine je stupio u službu kralja Fransoa I i upotrebljavao je zamak odmah pored kraljeve rezidencije, dobijao je velika primanja i postao kraljev prijatelj. Umro je u Francuskoj u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise i u skladu sa njegovom poslednjom željom njegov kovčeg je pratilo 60 prosjaka, sahranjen je u kapeli zamka Amboaz. Leonardo da Vinči je imao mnogo prijatelja.

1. 1. Slikar
„Slikarstvo je poezija, koja je vidljiva i ne da se čuti a poezija je slikarstvo koje se sluša i nevidljivo je“

Tajna večera (1498.) Leonardo je jako poznat zahvaljujući svojim slikama i majstorskom slikom kao što je Poslednja večera koja je naslikana 1498. godine i „Mona Liza“ (koja je poznata i kao „La Gioconda“ na italijanskom ili „La Joconde“ na francuskom jeziku) koja se nalazi u Luvru u Parizu i naslikana je 1503. - 1506. -tih godina i ako se vode polemike dali je ovu sliku napravio sam ili zajedno sa nekim od njegovih učenika. Do današnjih dana je sačuvano njegovih sedamdeset slika ali ni jedna njegova skulptura. Leonardo je često planirao velike slike sa velikim brojem projekata, nacrta i skica ali nisu bile završene. Godine 1481. bio je poveren da napravi sliku „Klanjanje tri kralja“ ali sliku nije zavtšio kada odlazi u Milano. U Firenci je bio poveren da napravi veliku i opsežnu sliku „Bitka kod Angiarija“, dok je njegov rival Mikelanđelo trebao da napravi sliku na suprotnij strani zida. Posle razrade u nebrojanim skicama on je napustio slikanje iz tehničkih razloga. Koristio je novi kompozicijski pristup - centralna figura se nalazi napred i sve je podređeno njoj, dok su ostale figure i predmeti u pozadini, grupisani tako da još više ističu centralnu figuru. Njegove stilske inovacije su još uočljivije u Tajnoj večeri, gde je jednu ustaljenu temu prikazao na sasvim drugačiji način. Umesto da 12 apostola predstavi kao individualne figure, on ih grupiše u grupe koje okružuju Hrista kao centralnu figuru. Sasvim pozadi, kroz prozor je prikazan pejzaž. Da Vinči apostole i Hrista prikazuje u momentu kad Hrist objavljuje Judinu izdaju, i na gotovo realistički način prikazuje različite emocije apostola, zaprepašćenih ovom vešću.

Mona Liza (1503.-1505. /1506.) Mona Liza, Leonardovo najpoznatije delo, jednako je poznato po inovacijama koje koristi u slikarskoj tehnici, kao i po misterioznom osmehu subjekta koji Leonardo prikazuje. Ovo delo je kohezija dve tehnike koje je on ustanovio - sfumata i kjaroskura. Da Vinči je uticao na skoro sve kasnije umetnike visoke renesanse, a pre svega na Rafaela. U potpunosti je izmenio milansku školu, a uticao je i na škole u Parmi, Firenci i drugim renesansnim centrima. Iako je Leonardo stvorio relativno mali broj slika (od kojih je veliki broj nedovršen), on je ipak jedan od najuticajnijih i najinovativnijih umetnika Renesanse. U njegovom ranom periodu,

slikarski pravac koji je sledio nije se mnogo razlikovao od stila njegovih učitelja, da bi sazrevajući, Da Vinči vešto odbacio rigidan način tretiranja figura i objekata, i praktično ih oživeo, koristeći sfumato, svoju nadaleko popularnu tehniku.

1. 1. 1. Spisak slika
Primedba: Podaci o godinama nastanka slika u raznim izvorima se u većini slučajeva znatno razlikuju. • Madona sa jabukom („Dreyfusova Madona“) (~1469.) - National Gallery of Art, Vašington, SAD*Portret Ginevre de Benči (~1475.) - National Gallery of Art, Vašington, SAD • Krštenje Krista skupa Verokiom (oko 1475. -1478.) - „Galleria degli Uffizi“, Firenca, Italija • Madona sa cvećem (1478. -1480.) - „Ermitaž“, Petrograd, Rusija • Madona sa karanfilom (1478. -1481.) - „Alte Pinakothek“, Minhen, Nemačka • Sveti Jeronim (oko 1480.) - „Pinacoteca Vaticana“, Vatikan • Klanjanje tri kralja (1481.) - „Galleria degli Uffizi“, Firenca, Italija • Muzičar (Portret muzičara Frankina Gafuria) (~1490.) - „Pinacoteca Ambrosiana“, Milano, Italija • Portret dame (1495. -1498.) - „Luvr“, Pariz, Francuska • Tajna večera - (1498.) crkva „Santa Maria delle Grazie“, Milano, Italija*Madona u stenama (prva verzia) (1483. -1486.) - „Luvr“, Pariz, Francuska • Serija grotesknih karikatura (1490.-1505.) • Bitka kod Angiarija (1503.), danas izgubljeni karton za zidnu sliku u firentinskoj skupštini • Mona Liza (1503. -1505./1506.) - „Luvr“, Pariz, Francuska • Leda i labud (1508.) - (sačuvane su samo kopije) • Sveti Ivan Krstitelj (~1514.) - „Luvr“, Pariz, Francuska • Bahus (1515.) - „Luvr“, Pariz, Francuska

Bahus

Madonna Connestabile, Ermitaž, Sankt Peterburg, Rusija

Atinska škola, Vatikan

Galatejin trijumf, Vila Farnesina, Rim

2. Naučni rad
1483. godine Leonardo se seli u Milano da bi radio kao civilni i vojni inženjer za „Duke“ a posao slikara i skulptora mu postaje sporedno zanimanje. Leonardo je radio i kao dizajner i direktor dvorskih festivala. Tu započinje svoje prve sistematske naučne studije bazirane na praktičnim iskustvima iz anatomije, botanike, matematike, fizike i mehanike. 1499. godine Leonardo se ponovo vraća u Firencu. Naredne godine stupa u službu francuskog kralja, ostavši u njoj do 1506. godine. nakon čega se vraća u Firencu do 1507. Iz Firence nastavlja put za Milano gde će živeti narednih pet godina. Od 1516. godine pa do svoje smrt i živeo je u Francuskoj sa svojim učenikom i naslednikom Frančeskom Melzijem (1491. -1568.)

Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljujući mnoštvu njegovih interesovanja: od vojne arhitekture, preko anatomije, geometrije, astronomije, građevinarstva, hidraulike, fizike do opšte tehnike. Iako su ga za njegova života patroni angažovali za najrazličitije poslove - od planiranja utvrđenja, zamkova i kanala, do kreiranja balskih odora - on je do današnjeg dana ostao poznat kao jedan od najvažnijih slikara . Da Vinči je celoga života crtao, pravio je skice i nacrte, mastilom ili olovkom. Sačuvano je 4 000 njegovih crteža, često malih dimenzija. Leonardo je pisao u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, zdesna na levo. Uz njih su crteži biljaka i šeme zupčanika i točkova. Čitave stranice posvečene su oružju, kopljima, buzdovanima, mačevima egzotičnog oblika. Tu su zatim, skice za pravljenje utvrđenja i sheme artiljerijskog oružja, crteži letećih mašina, tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantastičnih stvari, vekovima pre nego što su napravljene. Čak je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavom dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu. “ Mogu da pravim topove, malo oružje, korisno i veoma lepih oblika, različito od onog koje se koristi.“ pisao je umetnik. Da Vinči je crtao i različite životinje: pse, mačke, medvede, konje, pa čak i zmaja. Bez znanja detalja o anatomiji osim onih koje je mogao da vidi golim okom, nacrtao je „Drvo žila“ na kome je prikazao položaj srca, pluća i glavnih arterija u ljudskom telu.

2. 1. Vajar
Mnogo godina je proveo stvaranjem monumentalnih planova na izradi velike skulpture konjanika od bronze („Gran Cavalo“) koje je trebala da stoji u gradu Milanu ali rat sa Francuskom nije dozvolila da se ovaj projekat realizuje. Na osnovu privatne inicijative je u Njujorku igrašena skulptura po ovim planovima i 1999. godine je poklonjana gradu Milanu. Huntov muzej u gradu Limerik u Irskoj navodno poseduje kopiju malog bronzanog konja u bronzi koja je rad Leonardovog šegrta na osnovu majstorovog projekta. Osim ovog on je sam ostvario i mnoge druge radove u vajarstvu od kojih su najpoznatiji oni najstariji radovi.

2. 2. Arhitekta
Mnogo zapisa od Leonarda se odnosilo na građenje i planiranje najme katedrala. Njegove studije su počinjale ispitivanjem raznih građevinskih alata i pomoćnih sredstava za gradnju. Nadalje on je nastavio u oblasti koja do tada nije bila ispitivana u nosivosti stubova i podvlaka kao i svodova i lukova.

Arhitektonska studija Eksperti su saglasni da je većina njegovih arhitektonskih studija bio teoriski rad. Njegovi radovi su suđeni kao „kako projektovati konstrukciju na dekoraciju fasade“ ili „kako dekorisati ravan napravljenu za proslave“. Na drugoj strani neki nacrti su interesantni u svojoj ambiciji da se predstave ogromne građevine, kružna stepeništa, ulice sa mnogostrukim saobraćajem za pešake i komercialni saobraćaj. Ni jedan od ovih planova nije ostvaren. Kao svoj arhitektonski rad Leonardo je prezentirao model „idealnog grada“ za Ludovika Sforca. To je zahtevalo potpuno preuređenje grada Milana što se naravno nikada nije ostvarilo. Samo mali broj Leonardovih radova u arhitekturi je ugledalo svetlo dana. Verovatno je sarađivao i sa drugim arhitektama kao i Bramanteom 1492. godine kod pregradnje trga Viđevano i nekim profanim objektima. Znamo da je predložio projekat centralne kule Milanske katedrale i 10. maja 1490. godine iako je odbijen bio je predložen da radi novi koji nikada nije završio.

Godine 1502. on je stvorio crtež visećeg mosta sa dužinom od 720. stopa u jednom segmentu (240 m) kao deo građevinskog projekta za sultana Bajazita II iz Konstantinopolja. Most je trebao da bude izgrađen na ušću Bosfora poznatog kao Zlatni rog. Nikada nije bio izgrađen ali je njegova verzija obnovljena 2001. godine kada je na osnovu njegovog projekta postavljen manji most u Norveškoj. Na sklonu svog života je radio na projektima dvora kraljeve majke u Romorantinu u Francuskoj i kao po običaju ni ovaj projekat se nije realizovao.

3. Nauka i konstrukcija mašina
Uverljive i upečatljive su njegove studije koje su ubeležene u dnevnike koji sadrže 6.000 stranica primedaba i crteža u kojima se nalate prelazi između nauke i umetnosti. Bio je levak i celog života je upotrebljavao ogledalsko pisanje jer se ovako lakše pisalo pomoću pera levom rukom. Za vreme celoga života trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadržala sve sa detaljnim crtežima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matemtike Leonarda su tadašnji naučnici u većini ignorisali kao naučnika. Leonardo nikada nije publikovao i ni na koji drugi način nije račirivao sadržaje svojih dnevnika. Mnogo naučnika smatra da je na ovaj način on hteo da publikuje svoje zapažanja. Njegovi zapisi su do 19. veka ostali zagonetni i nerazumljivi i nisu imali uticaj na razvoj nauke. U januaru 2005. godine su naučnici otkriji tajne laboratorije koje je on upotrebljavao za studije letećih mašina i koje su bile u srcu Firence u zapečaćenim manastirskim prostorijama pored bazilike najsvetije device.[1]

3. 1. Astronomia
U astronomiji Leonardo je verovao da sunce i mesec kruže oko zemlje kao i da je mesec pokriven vodom i kao takav odbija svetlost i ako je otkrio uticaje meseca na plimu i oseku.

3. 2. Anatomija

Anatomija jedne žene

Fetus u materici

Studija lobanje muškarca

Muške genitalije Leonardo je učestvovao u seciranju i to je omogućilo izradu mnogih anatomskih crteža i planirao je velike radove ljudske i upoređivačke anatomije. Došao je na ideju kako secirati oko i taj se način upotrebljavao do 19. veka. 1490. godine je stvorio „Kanon proporcija“ po idealnim proporcijama muškog tela koji je popisao u svom radu rimski arhitekta Markus Vitruvius Polio i ova studija nazvana „Homo Vitruvius“ („Vitruvijanski čovek“) je jedan od najpoznatijih njegovih radova. Njegov studij anatomije vodio je ka projektu prvog robota u pisanoj istoriji. Projekat se zove i „Leonardov robot“ bio je verovatno nacrtan 1495. godine ali je objavljen tek 50- tih godina 20. veka i nije poznato dali je neko pokušao da ga konstruiše.

3. 3. Leteće mašine

Leteće spirala

Automobil

Oklopna kola- tenk

Pokretni zubčanici

Leonardo je bio fasciniran letenjem i stvorio je nekoliko mašina od kojih i nacrt za helikopter koji bi bio pokretan sa 4 čoveka i koji ne bi mogao da poleti ali i neke mašine koje bi vreovatno mogle poleteti. Osim toga što je sastavio nacrte koji iemitiraju ptičija krila predlagao je i nacrte sa krilima slepog miša. U slojim beleškama se osvrće i na ideje o padobranu koji je razrađivao samo teoretski. Kao pogon za svoje mašine je upotrebljavao ljudsku silu i ako je znao da to može da se razmatra i funkcioniše samo kao teorija. Pronašao je anemometar na određivanje smera vetra i bio je to jako značajan pronalazak koji je poboljšavao bezbednost letova, radio je i na instrumentu koji meri brzinu vetra kao iinstrumentu koji je trebao da odrešuje vodoravnost letova.

3. 4. Ratne mašine
Njegovi dnevnici sadrže i nekoliko pronalazaka vojnih mašina kao na primer automatima opremljeni tenk koji se pokreće snagom ljudi ili konja (pojedinosti [http://www.museoscienza.org/english/leonardo/carro.html]) ili kasetiranu bombu i to naprek tome da je rat smatrao za najgoru ljudsku osobitost i delatnost. Konstruisao je nešto kao top koji je podešavao ugao svoga dejstva, bio pokretan i bio upotrebljiv u ratu. Njegove ideje dale su osnov današnjem oružju kao revolveri, automati. Stvorio je radove i projekte koji i ako nisu bili propraćeni matemetičkim računicama kazuju da je Leonardo poznavao zakonitosti i značaj aerodinamike.

3. 5. Drugi pronalazci
Dalji pronalazci se odnose na podmornicu, na ozubljenu mašinu koje se može smatrati prvim kalkulatorom i automobil koji bi bio pokretan pomoću opruga. Planirao je industrisko zagrevanje vode pomoću sunčane energije i paraboličkih ogledala. Pronašao je skafander koji je razradio u svojim studijama i ako se sastojao samo od zvona za glavu i plinajućih plutvi. Posle je dodao i koženo odelo za plivanje u vodi. Isto tako je konstruisao i bušilicu koja se sastojala od mehanizma sa točkićima i imala je glavu. Od daljih pronalazaka koje su našli primenu u današnjem vremenu bila je hidraulična pila. Imao je sistem klimatizacije koji bi redukovao jake promene klime i koje bi pogubno uticale na njegov laboratorijum. Merio je vlaznost vazduha na osnovu merenja u vidu neke vrste vagice- vune i voska i razlike u težini kada vuna povlači vlegu koja se prikazivala na jednoj skali. I ako većina Leonardovih pronalazaka nije bila realizovana mnogi od njegovih projekata su bili tehnološki obistinjavani kako to na primer demonstrira njegov „tenk“ [2].

4. Izvori
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
• • • •

Članak je uglavnom ili u celosti iz istoimenog članka slovačke Vikipedije Istorija slikarstva NOLIT, Beograd, 1973. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002. Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996. Tajna večera (freska) Mona Liza Sveti Jeronim (slika) Leonardova biografija

5. Vidi još

6. Spoljašnje veze

• • • • • • • • • • • • • • • •

Muzej posvećen Leonardu u njegovom rodnom mestu BBC-jeve stranice posvećene Leonardu Članak o Leonardu na Katoličkoj enciklopediji Muzej Metropolitan povodom Leonardove izložbe Interaktivni muzej Leonarda da Vinčija Informacija o Leonardovom grobu Leonardo da Vinci: Experience, Experiment, Design (review) Besplatna eKnjiga Leonardo da Vinči na Projektu Gutenberg Besplatna eKnjiga Leonardo da Vinči na Projektu Gutenberg Complete text & images of Richter's translation of the Notebooks Vasari Life of Leonardo Web Gallery of Leonardo Paintings Drawings of Leonardo da Vinci Da Vinci Decoded The true face of Leonardo Da Vinci? Leonardo da Vinci's Ethical Vegetarianism

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->