ОБУКА ЗА ПОМОЋНОГ СТРУГАРА

Приручник за полазника

1

САДРЖАЈ:
Приручник за полазника ...............................................................................................................
УВОД ............................................................................................................................................... 3
1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ .......................................... 4
1.1. НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ НЕСРЕТНИХ СЛУЧАЈЕВА У МАШИНСКОЈ РАДИОНИЦИ5
2. ИЗРАДА ЈЕДНОСТАВНИХ ДЕЛОВА СТРУГАЊЕМ НА НЕПОДЕШЕНИМ
МАШИНАМА ................................................................................................................................ 6
2.1. ПОСТАВЉАЊЕ И ЦЕНТРИРАЊЕ РАДНОГ ПРЕДМЕТ И АЛАТА ............................ 8
2.1.1. Постављање и стезање припремака ............................................................................. 8
2.1.2. Постављање и стезање резних алата .......................................................................... 10
2.2. ОБРАДА СТРУГАЊЕМ СПОЉАШЊИХ И УНУТРАШЊИХ ПОВРШИНА
ЈЕДНОСТАВНИХ РАДНИХ ПРЕДМЕТА НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА.................. 13
2.2.1. Радионички цртеж........................................................................................................ 13
2.2.2. Мерење и контролисање ............................................................................................. 13
2.2.3. Технолошки поступак обраде стругањем .................................................................. 15
2.2.4. Уздужна обрада цилиндричних површина................................................................ 16
2.2.5. Попречна обрада чеоних површина ........................................................................... 16
2.2.6. Забушивање, бушење и проширивање ....................................................................... 18
2.2.7. Хлађење алата при обради стругањем ....................................................................... 19
3. ИЗРАДА ДЕЛОВА СТРУГАЊЕМ НА ПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА ...................... 20
3.1. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПОДЕШЕНИХ МАШИНА ................................................................ 22
4. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНЕ................................... 22
ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ ПОЈМОВА ......................................................................................... 24

2

УВОД
Приручник за полазнике Обуке за помоћног стругара развијен је у оквиру пројекта Развој
система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга шанса“.
Приручник је намењен полазнику који се образује у школи за основно образовање
одраслих и ослања се на принципе, циљеве и исходе функционалног основног образовање
одраслих и на циљеве и исходе програма обуке за помоћног стругара.
Послови помоћног стругара припада подручју рада Машинство и обрада метала. Редовно
похађање обуке уз употребу овог приручника омогућује стицање основних знања, вештина
и стручних компетенција на пословима обраде стругањем једноставних делова на
неподешеним и подешеним машинама. Стечена знања, вештине и стручне компетенције
омогућују даљу стручну обуку за послове:
-

оператера машинске обраде – стругар,

-

помоћног глодача и

-

руковаоца ЦНЦ машинама.

Сврха Приручника је унапређење знања и вештине неопходних за успешно обављање
послова помоћног стругара. Посебно је истакнуто како заштитити здравље кроз указивање
на опасности које вребају у машинској радионици. Садржаји дати у приручнику такође
омогућују успешно припремање и полагања испита за обуку.
Приручник се састоји из неколико целина. У првом, уводном, поглављу обрађене су мере
безбедности и заштите на рада у машинској радионици. У другом и трећем поглављу се
обрађује тематика израде делова на неподешеним и подешеним машинама. У та два
поглавља дате су основне информације о начину:
-

Постављања и центрирања радних предмета и алата;

-

Обради стругањем спољашње и унутрашње површине једноставних радних
предмета на неподешеним машинама;

-

Праћењу рада подешених машина;

Четврто поглавље посвећено је чишћењу и одржавању радног места и машине.
На крају сваког поглавља дата су, питања и задаци чији је циљ провера наученог и
разумевања прочитаног. На крају пиручника, могу се пронаћи дефиниције кључних
појмова који се користе у тексту.

3

1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ
Пре укључивања у процес рада неопходно је информисати се о опасностима на послу.
Опасност је околност или стање које може да угрози здравље или изазове повреду радника.
Сваки учесник у процесу рада треба да се упозна са Правилником о заштити на раду и
последицама које могу настати услед непридржавања датих упутстава.
У машинској радионици, свака машина или алат, представља потенцијалну опасност.
Међутим, ако су учесници у процесу рада информисани о опасних зона, појачаном
пажњом, опасности се умањују.
Под опасном зоном подразумева се одређено место или простор где може доћи до повреде.
У машинским радионицама препозната су следећа места као опасне зоне.
-

Покретни делова машина као што су: зупчаници, ременице, осовине, ваљци,
лежајеви, спојнице, разне врсте ексцентара, замајци и др. представљају опасну зону
због могућег захватања појединих делова тела или одеће;

-

Опасност је још већа ако ротирајући делови, носе на себи разне врсте завртања,
навртки, и сл. Ротирајући елементи могу да буду са испустом или удубљењем, као и
са оштрим завршетком, што још више повећава опасност. Као типичан представник
елемената са испустом и удубљењем може се навести стезна глава код струга.

-

Пре укључивања машине треба извући кључ из стезне главе (слика 1), уклонити све
са машине, проверити положај ножа и командних ручица и окружити стезну главу
машине штитником.

Слика 1
-

Машине код којих алат има транслаторно кретање могу да представљају извор
повреда у виду укљештења (слика 2), између покретног и непокретног дела, удара,
посекотина, одсецања, прелома итд.

Слика 2
-

Кретањем ван транспортних стаза и радног простора око машине улази се у опасну
зону.
4

-

При обради резањем долази до одвајања честица материјала или парчади
изломљеног алата. Ове опасности су утолико веће ако се ради о материјалима или
деловима који имају шиљасте или оштре делове или крајеве.

-

У већини добро опремљених машинских радионица, могу се видети и разни типови
дизалица, које нарочито повећавају површину опасне зоне. Њихова потенцијална
опасност прети и у моментима када није у радном процесу, неосигуране куке и
ужад, могу имати за последицу неконтролисано кретање појединих делова дизалице.

1.1. НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ НЕСРЕТНИХ СЛУЧАЈЕВА У МАШИНСКОЈ
РАДИОНИЦИ
Најчешће последице несреће на раду у машинским радионицама су: посекотине, падови,
пригњечења, истегнућа, удари електричне струје итд. А узроци су следећи:
-

директан контак са покретним деловима машине и алата,

-

удар делова распрснутог алата,

-

удар дела одрезаног материјала,

-

механички неисправна машина,

-

неисправне електричне инсталације,

-

неисправан радни поступак,

-

непостојање уређаја за заштиту на машини,

-

недовољно познавање оруђа за рад од стране радника,

-

подцењивање опасности од стране радника,

-

у производним просторијама не сме се јести, пити и пушити,

-

коришћење неисправне заштитна одећа и обућа,

-

не примењивање заштитна одећа и обућа, посебно водити рачуна о томе да радно
одело мора бити закопчано са стегнутим рукавима око чланака (слика 3).

Слика 3
-

Док машина ради, не сме се поправљати, мерити помичним мерилом или
контролисати шаблоном. Док машина ради струготину никада не уклањати руком
већ куком (слика 4).

5

Слика 4
Ово су неки од услова заштите на раду у машинској радоници. Међутим, и најбољи
прописи нису довољни уколико о заштити на раду не брине сваки учесник у производњи.
Провери да ли знаш?
1.

Које су најчешће опасне зоне у машинској радиници?

2.

Како се безбедно уклања тракаста струготина у току рада?

3.

Да ли је дозвољено руковање неисправном машином?

2. ИЗРАДА ЈЕДНОСТАВНИХ ДЕЛОВА СТРУГАЊЕМ НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
Колико је значајна улога стругара у машинској обради казују нам чињеница да стругови
спадају у најраспрострањеније машине за обраду метала скидањем струготине.
Употребљавају се за обраду делова кружног попречног пресека. То су тзв. ротациона тела,

Слика 5
приказана на слици 5. Могу се обрађивати, жлебови различитог облика и профила, рупе и
отвори, али су само у оси ротационог тела.
При обради стругањем припремак је стегнут у стезној глави струга или између шиљака и
изводи главно обртно кретање.
Алат који се користи за обраду стругањем зове се стругарски нож, стегнут је помоћу
држача на носач алата и изводи помоћна праволинијска кретања. Кретања при обради
стругањем приказана су на слици 6.

6

Слика 6
У зависности од обима и система производње, стругови се могу поделити на три главне
групе:
-

Стргови за појединачну производњу;

-

Стругови за серијску производњу;

-

Стругови за масовну производњу.

Са повећањем обим производње повећава се и ниво аутоматизованости стругова. На тај
начин се смањује утицај грешке човека а повећева продуктивност уз коришћење мање
квалификоване радне снаге.
За појединачну производњу користе углавном универзални стругови без претходног
подешавања. Кретањима радних органа струга управља човек. Код малосеријске
производње на универзалним струговима нека кретања се могу унапред ограничити а
самим тим смањити утицај човека на процс обраде. Код серијске и масовне производње
оваква аутоматизација није довољна, већ се конструишу специјални стругови за
извршавање само одређених операција.
На слици 7 је приказан један универзални струг који служи за све врсте стругарских радова
у појединачној и малосеријској производњи.

Слика 7
Деови универзалог струга су:
1
преносник за главно кретање
2
главно вретено
3
стезна глава
4
електромотор
5
преносник за помоћно кретање
6
водеће вретено

7
8
9
10
11

вучно вретено
носач алата
вођице
коњиц
држач алата

7

2.1. ПОСТАВЉАЊЕ И ЦЕНТРИРАЊЕ РАДНОГ ПРЕДМЕТ И АЛАТА
Пре започињања процеса обраде на стругу потребно је:
-

поставити резне алате у одговарајуће држаче алата.

-

поставити припремак у одговарајући стезни прибор, центрирати га и стегнути.

2.1.1. Постављање и стезање припремака
За центрирање, стезање и придржавање радног предмета при обради стругањем користе се
стезни прибори:
-

стезне главе и плоче,

-

еластичне чауре,

-

шиљци и окретачи,

-

линете и други прибор.

Стезне главе су основни прибор за стезање радног предмета.
Стезне главе се учвршћују на радно вретено навојем или се завртњима. Могу бити са:
-

две чељусти за стезање пљоснатих делова и цеви,

-

са три чељусти за стезање делова кружног пресека и

-

са четири чељусти за стезање квадратних профилних и тежих округлих делова.

Радни предмет се стеже чеоном или степенастом страном стезних чељусти. Стезање се
изводи ручно, пнеуматски и хидраулично.
Постављање и стезање радног предмета зависи од пречника припремка, укупне дужине и
дужине елемената који се обрађују. Припремак се поставља у стезну главу и стегне
конзолно и са подупирачем.
На слици 8 приказане су различите стезне главе:

Слика 8
-

(1), (2), (3). Стезне главе са три чељусти. Користе се за стезање цилиндричних
припремака. Код припремака великог пречника треба водити рачуна да „отворене“
чељусти сигурно стегну припремак, да не би дошло до удара у клизне стазе струга и
повреде на раду (1). Припремак већег пречника стеже се степенастим деловима
чељусти (3). Чауре већег пречника могу се стезати са унутрашње стране
степенастим деловима чељусти (2).

-

(4), (5) Стезне главе са четити чељусти користе се за стезање призматичних
припремака.
8

-

(6) Планска плоча на којој се стежу пљоснати и припремци неправилног облика.
При стезању се свака чељуст помера посебно, па се могу стезати и несиметрични
припремци. Плоча има отворе у које се поставе завртњи па се обрадак може стезати
и стезним шапама. Ако је припремак несиметричан мора се извршити балансира на
плочи.

Стезна глава се обавезно обрише и између чељусти, а затим се постави припремак. Кључ се
постави у стезну главу. Окретањем кључа у смеру казаљке на сату систем зупчаника се
окреће, приближавајући чељусти ка центру стезне главе, при чему долази до центрирања и
истовременог стезања припремка. У зависности од величине пречника и тежине припремка,
слободни крај радног предмета може бити максимално двоструко дужи од стегнутог дела.
Ако су делови веће дужине, слободан крај треба ослонити на шиљак (1), као што је
приказано на слици 9

Слика 9
Ако се део обрађује по целој дужини (слика 10), онда се стеже са обе стране, ослоњен на
шиљке (1) и (2).

Слика 10
Да се делови веће дужине, а мањег пречника не би савијали током обраде, стезање обратка
се изводи конзолно или између шиљака уз употребу линете (слика 11). Линета може бити:
-

непокретна (3) или

-

покретне линете (4).

9

Слика 11
Непокретна линета, се постави на клизне стазе стола струга и учврсти. Обрадак се постави
на вођице линете и ослони на шиљке. Центрира се подесивом вођицом и стегне задњим
ослонцем. Покретна линета се користи при обради танких делова по целој дужини. Линета
се постави на носач алата у правцу ножа. За време уздужне обраде креће се механички и
подупире обрадак подесивим вођицама.
2.1.2. Постављање и стезање резних алата
Алат у процесу обраде стругањем зове се стругарски нож. Служи да дејством силе на
обрадак уз помоћ кретања врши сечење – резање слоја материјала са предмета обраде.
Алат је у процесу резања веома оптерећен. Зато материјал за израду алата мора имати
одређене карактеристике. Алат мора бити:
-

довољно тврд,

-

довољно жилав,

-

отпоран на хабање и на повишеним температурама.

Овакве карактеристике имају:
-

високолегирани алатни челици,

-

тврди метали (синтероване легуре),

-

керамички материјали,

-

вештачки дијамант.

Данас се све више користе алати са плочицама од тврдог метала или керамике, овакви
алати задовољавају све постављене услове. На слици 12 су приказани различити стругарски
ножеви са изменљивим плочицама од тврдог метала.

10

Слика 12
Различитим операцијама одговарају различити алати.
На слици 13 приказани су различити стругарски алати у зависности од врсте обраде.

Слика 13
-

(1) Уздужна груба и фина обрада спољашњих површина,

-

(2) Груба попречна обрада чеоних површина, усецање и профилно стругање,

-

(3) Бушење а затим уздужна обрада унутрашњих површина.

За одсецање се користе ножеви који су тањи од ножа за усецање како би се што
економичније извршило резање.
Тела стругарских ножева обично су правоугаоног пресека 10X16, 18X25, 20X30 или
округлог пресека (за резање завојнице). Ножеви за одсецање изузетно имају мању дебљину
а већу висину.
Постављање и стезање алата зависи од поступка обраде и врсте и облика алата. Нож се
поставља и стеже док машина мирује. Прво се стегне обрадак, или постави шиљак у
задњем ослонцу, да би се подесио висински положај врха оштрице ножа према оси радног
вретена, односно обратка. Изабере се одговарајући стругарски нож и провере углови
оштрице према врсти материјала припремка и поступка обраде. Према дебљини ножа
одаберу се подметачи у облику лимених плочица, и то два до три подметача од лима,
11

ширине ножа, а дужине стезне плоче, тако да нож лежи паралелно и ослоњен по целој
дужини да не би дошло до кривљења и лома ножа при стезању.
На слици 14 је приказан је поступак постављања и стезања стругарског ножа у држач. Да
би се избегло савијање слободног крака ножа води се рачуна да слободан крак ножа може
бити максимум до 1,5 висине дршке ножа.

Слика 14
Ножеви се поставе, подесе и стегну помоћу најмање два завртња. Грешке због лошег
стезања алата су следеће:
-

Ако је нож превише стегнут, може се поломити при обради.

-

Ако је нож недовољно стегнут, може се закренути или увући па ће површина
обратка бити конусна.

-

Ако нож није добро стегнут, због вибрација при обради, површине обратка ће бити
неравне, а оштрица ножа ће се брзо похабати или чак поломити.

Висински положај ножа одређује се према врху шиљка који је постављен у задњи ослонац.
Нож може бити изнад осе (1), у висини осе (2) и испод осе обратка (3) (слика 15).
Корекција висинског подешавања се изводи после чеоне обраде.

Слика 15
На стругу се могу обрађивати рупе и отвори на тај начин што се забушивач или бургија
поставе у задњи ослонац, уместо шиљка (слика 16). Припремак је стегнут у стезној глави и
изводи главно обртно кретање (1). Обртањем ручице (3) бургија врши праволинијско
помоћно кретање (2).

Слика 16
12

Провери да ли знаш?
1. Када нећеш моћи да користиш стезну главу са три чељусти?
2. На који начин ћеш извршити стезање припремка великог пречника?
3. На који начин ћеш извршити стезање припремка ако је потребно да буде обрађен
целом дужином?
4. Покажи нож за спољашњу обраду.
5. Покажи нож за унутрашњу обраду.
6. Где се поставља алат за бушење на стругу?
7. Како се стеже стругарски нож да би се избегло савијање слободног крака?
8. Како се одређује висински положај алата?

2.2. ОБРАДА СТРУГАЊЕМ СПОЉАШЊИХ
ПОВРШИНА
ЈЕДНОСТАВНИХ
РАДНИХ
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА

И УНУТРАШЊИХ
ПРЕДМЕТА
НА

2.2.1. Радионички цртеж
Задатак техничког цртања у машинству је да се помоћу цртежа или скупа цртежа у
потпуности јасно и једнозначно дефинише облик, функцију, димензије, материјал, квалитет
обрађене површине, толеранције дужинских мера, толеранције положаја и облика и остале
битне карактеристике делова, машина, уређаја и постројења.
У машинству се користи читав низ различитих врста техничких цртежа, који су сврстани
или су добили назив према:
-

врсти приказа (дводимензиони или тродимензиони цртеж),

-

начину израде (цртеж у оловци, цртеж у тушу),

-

према садржају (план распореда, дијаграм, схема, главни или диспозицијски цртеж,
склопни цртеж, скица) и

-

намени (радионички цртеж, монтажни цртеж, мерна скица).

Радионички цртеж је средство комуникације у техници и даје основ за даље кораке у
процесу, дефинсања технологије, производње и монтаже.
Да би људи могли међусобно комуницирати, без обзира на писмо или језик којим говоре,
на путу од замишљене идеје до коначног производа, потребно је да радионички цртеж буде
израђен и да се чита по једнаким, унапред утврђеним правилима – правилима техничког
цртања.
2.2.2. Мерење и контролисање
Да ли је део урађен према захтевима дефинисани на радионичком цртежу утврдићемо
мерењем и контролисањем. Под мерењем подразумевамо одређивање апсолутне вредности
неке величине очитавањем на мерном прибору.
13

Контролом се утврђује да ли мера изратка лежи у оквиру одређених граница. При томе се
не добијају бројне вредности величине, већ се утврђује одступање мерне величине од неке
утврђене величине.
Основиа јединица за дужину је метар (m). Јединице мање од метра су дециметар (dm),
центиметар (cm) и милиметар (mm). Мање једнице од милиметра су 0,1 mm, 0,01 mm и
0,001 mm. Величина 0,001 mm назива се микрометар (µm). У машинству све мере се
исказују у милиметрима (mm).
Методе за мерење и контролу могу бити:
-

директне ако се вредност измерене величине очита са скале и

-

индиректне када се вредност установи на основу других величина.

Мерни алат који има најширу примену у технологији обраде метала, је помично мерило.
Постоје различита конструкциона решења али најширу примену има универзално помично
мерило слика 17. Основни делови помичног мерила су:
1. лењир
2. помични клизач
На лењиру и клизачу се налазе краци (3), за спољашња мерења и краци (4) за унутрашња
мерења. На задњој страни лењира, у жљебу, налази се шипка (5) за мерење дубина. С доње
стране помичног мерила налази се кочница (6) која служи за померање клизача.

Слика 17
У пракси није могуће урадити два дела истих мера због:
-

непрецизности прибора, алата, машине, мерила,

-

недовољне стручности извршиоца,

-

утицаја радне средине и друго.

На радионичком цртежу се прописују називне мере дела са дозвољеним одступањима. Ако
је део урађен са мерама у границама дозвољених одступања, он је исправан. Али, ако је део
са грешком, мора се разликовати грешка због неквалитетног материјала, обраде или
евентуална грешка због неисправног мерила или поступка мерења. Мерење се мора
извршити стручно, по прописаном поступку, коришћењем одговарајућег мерила.
Сва техничка средства за мерење користе се под називом мерила. Према намени разликују
се мерила за дужину, углове, зазоре, профиле, за мерење равности и храпавости површина
(лењири, шаблони, и друго).
14

Да се не би јавиле грешке, мора се водити рачуна о следећем:
-

Мери се само применом познатог поступка;

-

Користи се само одговарајуће исправно мерило;

-

Пре мерења мора се део очистити;

-

Мерило се не сме подешавати и поправљати;

-

Мери се пажљиво, уз евидентирање три очитавања; усваја се средња вредност;

-

Не мере се топли делови и у покрету јер очитана величина мере није тачна, а може
доћи до оштећења мерила и повреде руку;

-

после мерења очисти се мерило, премаже уљем и остави на одређено место.

2.2.3. Технолошки поступак обраде стругањем
Под технолошким поступком подразумева се дефинисање начина како од припремка
„стићи“ до изратка. У технолошком поступку одређују се следећи параметри:
-

Машина на којој ће се извршити обрада;

-

Редослед обраде појединих површина;

-

Начин стезања припремка;

-

Резни алати;

-

Елементи режима обраде;

Елементи режима обраде сачињавају:
-

брзина резања (v) тј. број обртаја главног вретена (n),

-

дубина резања (а),

-

брзина помоћног кретања – корак алата (s) и

-

време обраде (Т).

У процесу обраде на стругу обрадак изводи главно кружно кретање, а алат помоћна
праволинијска кретања.
Главно кретање, је кретање обратка при чему се формира струготина.
Брзина главног кретања - брзина резања може се изразити као обимна брзина обратка:
v = d π n/1000 (m/min) или

v =d n /300(m/min)

Ако је позната брзина резања, може се израчунати број обртаја гланог вретена:
n = 300v/d (о/min)
Где је:
d (mm)

пречник обратка,

v (m/min) брзина резања,
n (о/min)

број обртаја главног вретена.

Треба имати на уму да је брзина резања константна за дати материјал и алат, па ће се
смањењем пречника обратка повећавати број обртаја и обрнуто.
15

Помоћним кретањем алата изводи се обрада, која се одвија у контакту обратка и алата
одређеним релативним кретањем. Брзина овог кретања је корак (s).
Препоручене вредности:
-

брзине резања (v),

-

корака (s) и

-

дубине резања (a).

За обраду одређених материјала, уз употребу ножа од брзорезног челика или са плочицом
од тврдог метала могу се прочитати у табелама.
2.2.4. Уздужна обрада цилиндричних површина
Спољашња цилиндрична и степенаста површина обрађује се уздужним обрадом, и то
грубом и фином. Задатак уздужног стругања је да се изврши уздужно спољашње равнање
припремка због базирања и даља обрада цилиндричних равних и степенастих површина.
При обради делова мање дужине припремак се стеже у стезној глави конзолно, а при
обради делова веће дужине стеже се између шиљака.

Слика 18
На слици 18 приказана је уздужна обрада која се изводи главним обртним кретањем
обратка (n) и помоћним праволинијским кретањем носача алата (S). Пречник припремка
(D1) уздужном обрадом доводи се на пречник (D2). Дубина резања (а) је половина разлике
ових пречника:
a=(D1-D2)/2
Стругарски нож изводи и припремно и завршно кретање доласком у контакт са
припремком пре обраде и у повратку у полазни положај после обраде.
Пре обраде преконтролисати облик и геометрију стругарског ножа. Учврстити припремак
правилно. Нож поставити нормално на осу и у осу обратка.
2.2.5. Попречна обрада чеоних површина
Обрада спољашњих чеоних површина изводи се попречним - радијалним стругањем слика
19.

16

Слика 19
Обрада може бити груба и фина. Попречном обрадом припремак се поравна са чеоне
стране, као припрема за даљу обраду. Обрадом и са друге стране, обрадак се доведе на
задату меру и завршни облик.
При попречном чеоном стругању делови се стежу и у стезну главу или на плочу.
Попречим стругањем врши се и усецање жлебова на обратку и одсецање обратка после
завршене обраде.
Усецањем се израђују жлебови различитог профила и облика на спољашњим и
унутрашњим површинама обратка слика 20.

Слика 20
Стругарски нож (2), одговарајућег профила оштрице, постави се нормално на осу обратка
(1) помоћу шаблона (3) и стегне у држач. Нож се уздужним померањем доведе у захтевани
положај за обраду жлеба. Затим се попречним кретањем ножа тангира површина обратка,
одабере захтевани број обртаја и укључи главно кретање обратка. Ручно се попречним
помаком уреже профил задате дубине и облика. Машина се заустави, обрише се обрадак од
средства за хлађење, провери тачност мера, као и квалитет обраде. Облик профила
контролише се шаблоном.
Одсецањем се од шипкастих материјала добијају припремци одређене дужине слика 21.
Одсецање материјала и готових делова при обради стругањем изводи се стругарским
ножем са закошеним врхом оштрице. Нож мора бити постављен нормално на осу и тачно у
оси струга. Посебно се води рачуна о ширини врха ножа. Одсецање широким ножем
17

захтева велики утрошак материјала и велике силе резања. Ако се употреби узак нож, може
доћи до лома оштрице.

Слика 21
Одсецање се изводи при максималном броју обртаја уједначеним и спорим помаком, уз
интензивно хлађење.
Одсецање се ради ручним помоћним попречним кретањем алата до осе обратка. Обрадак се
при одсецању придржава руком у рукавици да се не би при одвајању оштетио врх оштрице
стругарског ножа.
Одсецање припремака великог пречника може се извести употребом два ножа. Прво се
изврши урезивање жљеба до ½ пречника ширим ножем. Затим се повећа број обртаја и
заврши одсецање ужим ножем.
При обради дужих делова користи се стабилна линета и поред ње изведе одсецање.
При обради делова стегнутих између шиљака није дозвољено одсецање.
За прихватање обратка обавезно се користи штитник за лице и рукавице.
2.2.6. Забушивање, бушење и проширивање
Забушивачи су алат за израду рупа за вођење бургије при бушењу и за подупирање
обратка при обради спољашњих површина стругањем. Забушивачи су двострани са
цилиндричним телом и врхом пречника од 0,7 мм до 8 мм. Забушивачи могу бити обични
са углом врха оштрице од 60° и 90° и са двоструким конусом од 120°, као што је приказано
на слици 22.

Слика 22
Спиралне бургије (слика 23) се користе за бушење, проширивање и упуштање рупа и
отвора.

18

Слика 23
Бургије имају тело са спиралним жлебовима и дршку. Код бургија мањег пречника дршка
је цилиндрична, а код бургија већег пречника дршка је конусна, као што је приказано на
слици. При забушивању и бушењу на стругу забушивач или бургија са цилиндричном
дршком поставе се у стезну главу, па у задњи ослонац. Ако бургија има конусну дршку,
постави се директно у конус на задњем ослонцу. При забушивању и бушењу обрадак
изводи главно кружно кретање а забушивач и бургија праволинијско кретање. Помоћним
кретањем забушивача изврши се забушивање на одређену дубину. После забушивања, рупа
се проширује бургијом на оређени пречник.
При бушењу рупе и отвора бургија се хлади и повремено вади да би се ослободила
струготине. Води се рачуна о дубини рупе.
2.2.7. Хлађење алата при обради стругањем
У процесу резања ослобађа се топлота коју треба што пре одвести из зоне резања како би се
смањило загревање алата и обратка. Расхладна средства или средства за хлађење и
подмазивање имају задатак да:
-

хладе резни алат и обрадак,

-

подмазују зону резања и тиме смање трење између струготине и резног алата.

Смањење загревања зоне резања доводи до:
-

смањења наслаге на резном алату,

-

повећања трајности алата – смањења хабање,

-

побољшања квалитета обрађене површине.

У процесу обраде скидањем струготине користе се различита средстава за хлађење и
подмазивање. Нека боље хладе док друга средства боље подмазују.
-

Уљне емулзије су мешавина уља и воде најчешће у односу 1:10 (један део уља и
десет делова воде), добро хладе али слабо подмазују;

-

Уља за резање (минерална, животињска и биљна), добро подмазују али нешто
слабије хладе. Користе се при обради материјала велике отпорности;

Поред наведених средстава за хлађење и подмазивање користе се и друга као на пример
петролеј, вода са додатком калијевог сапуна.
Веома је важно правилно довођење средства за хлађење и подмазивање у зону резања.
Постоји више различитих начина довођења средства за хлађење:
-

слободан довод течности,

-

довођење средства за хлађење испод леђне површине алата,

-

довођење расхладне течности кроз резни алат.
19

Расхладно средство се из резервоара, доводи на обрадак пумпом, преко цеви са обртним
прикључцима. Количина и положај млаза течности регулише се славином, а савитљивим
млазником усмерава на врх оштрице алата.
Провери да ли знаш?
1. Наброј основне јединице за мерење дужина.
2. Када за израдак кажемо да је добар?
3. О чему треба водити рачуна да се не би јавила грешка мерења?
4. Измери пречник радног предмета помоћу помичног мерила.
5. Измери дужину радног предмета помућу помичног мерила.
6. Наброј елементе режима обраде.
7. Шта се дешава са бројем обртаја када се смањује пречник обратка?
8. Шта је задатак расхладног средства?

3. ИЗРАДА ДЕЛОВА СТРУГАЊЕМ НА ПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
Основна подела стругова с обзиром на обим и тип производње је:
-

стругови за појединачну производњу,

-

стругови за серијску производњу и

-

стругови за масовну производњу.

Међутим, оваква подела не мора бити увек овако оштро изражена. Рецимо, универзални
струг се најчешће користи у појединачној производњи, али додавањем помоћних уређаја и
прибора извесни покрети се могу аутоматизовати, чиме се продуктивност повећава и
приближава струговима за серијску производњу. Са повећањем степена
аутоматизованости, смањује се и потреба за висококвалификованим извршиоцима у
непосредној производњи, али припрема оваквих машина је сложена и захтева
висококвалификовану радну снагу.
Уколико се ради о производњи већег броја истих радних предмета, са већим бројем
операција, тада говоримо о серијској производњи. На струговима које укључујемо у
серијску производњу, претходним припремањем према захтевима делова који се обрађују
(постављањем алата за поједине операције, постављањем уређаја за брзо стезање
материјала, постављањем граничника хода и слично), скраћујемо главно и помоћно време,
уз извесно повећање припремног времена. Као последица унапред припремљене машине,
поједини покрети се извршавају аутоматски, без утицаја извршиоца. Више алата
истовремено врши обраду на истом радном предмету и слично.
Радник у току обраде послужује машину припремцима, и прати процес.
У ову групу спадају:
-

Вишесечни струг

-

Копир струг

-

Вертикални струг
20

-

Револвер струг

У циљу и даљег скраћења времена израде, у масовној производњи, аутоматизују се и они
покрети и операције које су се у серијској производњи извшавале ручно. Тако су настали
стругови са потпуном аутоматизацијом свих покрета. Код аутоматских стругова радне
операције се обављају по одређеном реду при чему се неке од њих могу обављати
истовремено, чиме се скраћује време обраде. На машини постоји и магацин за аутоматско
послуживање припремцима.
Аутоматски стругови захтевају веће време припреме од стругова за серијску производњу,
али је зато главно време израде краће, тако да су аутоматски стругови рентабилнији за
израду великог броја комада. Код аутоматских стругова могуће је чак да један приучен
радник надгледа и снабдева материјалом две или више машина. Припремање аутомата
врши посебно висококвалификовано лице.
Према начину довођења материјала разликју се:
-

аутоматски стругови са довођењем материјала у виду шипке и

-

аутоматски стругови са магацином за пуњење.

Магацини за пуњење на аутоматским струговима могу бити различите конструкције.
У зависности од распореда припремака, депоновање може бити: редно, групно и
припремци депоновани у гомили. Начини депоновања припремака приказани су на слици
24.

Слика 24
У случају да облик припремака не дозвољава пуњење помоћу магацина, тада говоримо о
полуаутоматским струговима.
Према броју главних вретена разликују се аутоматски стругови са :
-

једним вретеном и

-

више вретена (4-6-8)

Према положају вретена аутоматски стругови се деле на:
-

хоризонталне и

-

вертикалне

Вишевретени аутоматски струг са довођењем материјала у виду шипке се подшавају тако
да се истовремено на сваком вретену обавља по једна сложена операција на једном радном
предмету. Шипке од којих се израђују радни предмети мењају места у односу на алат и то
тако да свако вретено прође све операције.

21

3.1. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПОДЕШЕНИХ МАШИНА
Како су конструктивне разлике аутоматизованих машина веома велике, немогуће је
дефинисати уопштену процедуру праћења рада. Оно што је заједничко за све је
неопходност поштовања прописаних технолошких поступака, и пажљиво посматрање.
Потребно је на време уочити проблем који може настати.
Најчешће је неопходно реаговари због застоја у допреми сировине. Рецимо, магацин се
испразнио - допунити га.
Ако дође до оштећења алата, зауставити процес и обавестити одговорно лице.
Савесно надгледање процеса производње код оваквих високо продуктивних машина, веома
је важно. Правовременом реакцијом у случају нерегуларног рада, спречава се производња
шкарт делова или оштећење скупих машине и алата.
Провери да ли знаш?
1. Ко врши припрему аутоматских и полуаутоматских стругова?
2. Да ли постоје аутомати са више вретена?
3. Због чега је битно савесно надгледање рада аутоматских стругова?

4. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНЕ
Сређивање радног места обавеза је сваког запосленог. Уредно радно место, сређен
материјал, машина, алат, прибор, витрине и радни сто, огледало су реда и рада у радионици
Да не би дошло до повреда на раду, мора се поштовати радна и технолошка дисциплина.

Слика 25
Радно место се сређује тако што се:
-

склони све са радног стола,

-

преконтролише бројно стање алата и прибора,

-

очисти алат и прибор,

-

одложи алат и прибор на одговарајуће место,

-

очистити струг, није дозвољено чишћење струготине ваздухом под притиском,
22

-

покупи струготина,

-

са пода помери патосница, покупи струготина и одложи у сандук за струготину,

-

покупи и остави памучњак на одређено место,

-

пре и после обраде очисти и подмажу клизне стазе на радном столу струга.

Док мотор ради и радно вретено се окреће минималним бројем обртаја, проверити ниво
уља у контролницима. Ако је потребно, зауставити машину и долити уље.
Када машина мирује, отворити бочни поклопац, како би се уочио пренос снаге ременом са
мотора до главе струга и изменљивих зупчаника за помоћно кретање. Преконтролисати и
извршити притезање ремена, вратити бочни поклопац и укључити машину да ради.
Потребно је једном недељно извршити контролу течности за хлађење и подмазивање и
очистити резервоар и филтер. Повремено средство обнављати или га заменити ако је
изгубило особине хлађења, подмазивања и остала својства.
Не радити за машином и не укључивати команде ако се не знају функције. Команде
искључити при напуштању радног места. Исправном машином, алатом и прибором рукује
само један извршилац.
После чишћења машине, уклонити из радне зоне метлицу, лопатицу, штитнике, рукавице,
мерни прибор итд. Обезбедити слободно кретање обратка и алата за време обраде следећег
радног предмета.
Очистити урађене радне предмете од заостале струготине, извршити контролу облика,
квалитет обраде и меру обратка, заштитити обрадак од корозије и одложити на
одговарајуће место.
У току радне смене користити радно одело и средства заштите на раду. По завршетку радне
семене опрати руке и одложити радно одело у ормар.
Провери да ли знаш
1. Које површине на машини морају бити подмазане сваки дан?
2. Да ли је дозвољено коришћење ваздуха под притиском за чишћење машине?
3. Шта мислиш о радном месту приказаном на слици 25?

23

ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ ПОЈМОВА
Стезна глава

Основни прибор за стезање радног предмета

Стругарски нож

Алат у процесу обраде стругањем

Радионички цртеж

Приказује део (нерастављив) са свим потребним подацима за
његову израду.

Мерила

Сва техничка средства за мерење

Главно кретање

Обртно кретање обратка при чему се формира струготина

Помоћно кретање

Праволинијско кретање алата

Уздужна обрада

Обрада се врши кретањем алата паралелно са осом обратка

Попречна обрада

Обрада се врши кретањем алата управно на осу обратка

Забушивач

Алат за израду рупа за вођење бургије при бушењу и за
подупирање обратка при обради спољашњих површина
стругањем

Бургија

Алат за израду рупа и отвора

Универзални струг

Због своји широких могућности прилагођавања различитим
операцијама користи се у појединачној производњи.

Појединачна производња

Примењује се када је потребо израдити мали број производа.
Ова производња се базира на жељи и наруџбини купца. Ова
производња је скупа јер трошкови примене падају на један
или неколико производа, техничко-технолошка
документација се у потпуности не разрађује.

Серијска

Представља производњу већег броја истих производа у
једном циклусу производње. Према начину организовања ова
производња може бити: малосеријска, средње серијска и
великосеријска.

Масовна производња

Безира се на производњи истих производа у великим
количинама. Главне карактеристика ове производње су:
припрема производње је детаљна, радна снага која послужује
машине је II или III степена стручне спреме, користе се
специјализоване машине.

24

ОБУКА ЗА ПОМОЋНОГ СТРУГАРА
Водич за наставника

25

САДРЖАЈ:
УВОД ............................................................................................................................................. 27
1. ОПШТИ ПРИСТУП У РЕАЛИЗАЦИЈИ ОБУКЕ............................................................. 28
2. ОПШТИ ИСХОДИ ОБУКЕ .................................................................................................. 29
3. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ОБУКЕ ............................................................................... 30
3.1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ ........................................ 31
3.2. ПОСТАВЉЊЕ И ЦЕНТРИРЊЕ РАДНИХ ПРЕДМЕТА И АЛАТА ............................. 33
3.3. ОБРАДА СТРУГАЊЕМ СПОЉАШЊИХ И УНУТРАШЊИХ ПОВРШИНА
ЈЕДНОСТАВНИХ РАДНИХ ПРЕДМЕТА НА НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА ........... 36
3.4. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПОДЕШЕНИХ МАШИНА ................................................................ 40
3.5. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНА ................................... 42

26

УВОД
Водич за наставнике који изводе Обуку за за помоћног стругара развијен је у оквиру
пројекта Развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга
шанса“ који се реализује у периоду од 2011 до 2013. године. Водич је развијен као део
подршке наставницима за успешну реализацију обуке.
Функционално основно образовање одраслих (ФООО) представља организациону и
програмску интеграцију основног општег образовања, с једне, и стручне обуке, с друге
стране. Функционално основно образовање одралих је намењено свим особама старијим од
15 година које немају завршено основно образовање и остварује се у оквиру три циклуса
учења од по годину дана. У оквиру првог циклуса полазници завршавају програм који је
еквивалентан програму прва четири разреда редовног основног образовања. У другом
циклусу (V i VI разред) одрасли стичу основно опште образовање. Трећи циклус (VII i VIII
разред) односи се на завршетак основног образовања и стручну обуку за обављање
једноставнијих послова.
Општи циљ Функционалног основног образовања одраслих јесте стицање и унапређивање
знања, вештина, вредности и ставова неопходних за практично и конструктивно решавање
проблема и суочавање са изазовима у свакодневном животу и раду, унапређивање
породичних и личних услова живота, активно учешће у друштвеној заједници, обављање
једноставних послова и даље образовање и учење.
Очекивани општи исходи/међупредметне компетенције наставног програма функционалног
основног образовања одраслих као интегрисане целине су:
- језичка писменост
- математичка писменост
- основе научне писмености
- дигитална писменост
- управљање сопственим учењем
- решавање проблема
- социјалне интеракције и сарадња са другима
- грађанска одговорност у/за демократију
- здравствене компетенције
- еколошке компетенције
- иницијативност и предузетништво
- културна свест, мултикултуралност и креативност.
Општи исходи ФООО су претпоставка за организацију обуке за помоћног стругара и
постигнуће њених исхода и циљева. Истовремено, обука за помоћног стругара, као
интегрални део ФООО, својим садржајем и начином његове реализације треба да
допринесе постигнућу општих исхода ФООО. То значи да полазници у току реализације
обуке морају имати могућност да конкретизују, и унапређују своју језичку и математичку
писменост, контекстуализују базичне научне принципе у обављању радних активности,
осмишљавају властите стратегије учења, решавања проблема, разумеју значај здравља и
здравог окружењу, буду проактивни, кооперативни и осетљиви на културу и системе
вредности оних са којима раде и уче.
Обука за помоћног стругара непосредно се ослања на постигнуће исхода математике и
физике, али и на постигнуће исхода модула примењених наука усмерених на обуку у
области машинско-електричарских послова.
27

Водич је конципиран као нека врста упуства за реализацију обуке. По својој основној
структури (исходима на чију реализацију упућује). Водич за наставника је компатибилан са
Програмом обуке за помоћног стругара, Приручником за полазнике обуке за помоћног
стругара и Водичем за организацију испита за обуку за помоћног стругара.
Централни део овог Водича је план или сценарио за постигнуће општих исхода обуке. План
је кохерентна, садржински и временски избалансирана пројекција активности учења,
неопходних ресурса, материјала и начина провере наученог. План има следеће елементе:
- циљ;
- специфични исходи
- потребно време;
- потребни ресурси
- потребни материјали
- процедура за реализацију активности;
- начин провере наученог (питања и задаци за полазнике).
Водич ипак не представља обавезујући и општеважећи, већ пре препоручени и могући
моделе реализације обуке. Његова је основна функција да усмери наставника, мотивише га
на планиран и систематски приступ обуци и инспирише да трага за начинима реализације
обуке који су најадекватнији за ситуацију у којој он реализују обуку.

1. ОПШТИ ПРИСТУП У РЕАЛИЗАЦИЈИ ОБУКЕ
Основни напор наставника у реализацији обуке треба да буде усмерен на постигнуће
општих исхода програма, односно процеса обуке. Општи исходи обуке су изведени из
уобичајеног технолошког процеса и редоследа операција код послова израде стругањем
спољашњих и унутрашњих површина једноставних радних предмета и праћење рада
подешених машина. Они описују опште резултате учења, односно оно што ће полазник
бити у стању да (у)ради по завршетку обуке. Према томе, општи исходи су стручне
компетенције, односно способности да се према дефинисаном стандарду или доброј и
уобичајеној пракси обаве конкретне радне улоге, функције или дужности. Општи исходи
представљају информацију за послодавца о томе које послове је полазник у стању да обави,
на основу које он доноси одлуку о његовом запошљавању, због чега се они и директно
наводе у уверењу о положеном испиту за обуку.
До постигнућа општих исхода долази посредством усвајања посебних знања, вештина,
ставова и вредности која су у програму обуке означени као специфични исходи програма.
У остваривању обуке неопходно је да наставник примењује основно дидактичко правило –
казати, показати и захтевати да се уради. На тај начин обука има интегралан карактер и
добија обележја ситуационог учења и учења путем деловања, чиме се избегава њена
вештачка подела на „теоријски“ и „практични“ део.
У начину реализације обуке доминантан је интерактивни начин рада. Сваку наставну
јединицу треба започети питањима из свакодневног живота која су полазнику позната,
после чега следи систематско презентовање и разматрање неопходних информација и
садржаја који се односе на дату тему, односно тематску целину. Након тога се организује
практичан рад полазника, индивидуални или групни. У реализацији обуке користити
следећи општи образац:
Информација

Демонстрација

Увежбавање
индивидуално
или групно

Повратна
информација
28

Начин рада, исто тако треба да омогући и да сами полазници буду у прилици да једни са
другима размењују сопствена искуства, али и да, у разговору са наставником, добију
одговоре на питања са којима се суочавају у процесу рада и учења.
Напредовање полазника потребно је прати кроз самосталан практичан рад. Повратна
информација о постигнућу мора бити објективна и правовремена. Повратну информацију о
постигнућу полазника наставник добија увидом у извршење задатака и кроз разговор са
полазником. Полазницима који су мање успешни пружати додатну стручну подршку у виду
додатних информација, објашњења и радних задатака.
Практични део обуке треба конципирати као већи број појединачних радних задатака. При
сачињавању радних задатака треба водити рачуна да буде заступљена она проблематика са
којом ће се кандидати сусретати када се укључе у свет рада.
Посебну пажњу треба посветити усвајању одговарајућих норми и правила понашања,
спремности за сарадњу и комуникацију, способности за самоконтролу, правилан однос
према раду и обавезама и способност за функционисање у тиму.

2. ОПШТИ ИСХОДИ ОБУКЕ
Циљ пограма је оспособљавање полазника за израду једноставних делова стругањем на
неподешеним машинама и израду делова стругањем на подешеним машинама.
Целокупна обука за помоћног стругара је организована око постигнућа четири општа
исхода, односно четири стручне компетенције.
1. Постављње и центрирње радних предмета и алата
2. Обрада стругањем спољашњих и унутрашњих
површине једноставних радних предмета на
неподешеним машинама
3. Праћење рад подешених машина
Припрема и дозирање сировина
4. Чишћење и одржавање радног места и машина

Исходи се налазе у хијерархијском и међузависном односу и сваки има свој значај и
вредност у постизању коначног циља – израда једноставних делова стругањем на
неподешеним и подешеним машинама.
Неадекватно постављње и центрирње радних предмета и алата представљају лошу основу
за све касније фазе обраде. У том смислу, треба код полазника изградити став о
неопходности доследне примене поступака постављње и центрирње радних предмета и
алата. Обрада стругањем без обзира да ли се ради о неподешеним или подешеним
машинама захтева поштовање технолошког поступка. Грешке у овом делу могу
проузроковати лош радни предмет, оштећење алата, прибора, машине или повреду на раду.
Чишћењем и одржавањем радног места и машина штити се радник од повреда а машини се
обезбеђује дужи радни век.

29

3. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ОБУКЕ
Основу за организацију обуке чине четири кључне стручне компетенције (општа исхода) са
којима полазници морају овладати током обуке. Њиховој реализацији претходи уводни
блок који је посвећен упознавању полазника са мерама безбедности и заштите на раду.
Сходно томе, обуку за помоћног стругара потребно је организовати у оквиру пет тематских
блокова:
1. Уводни блок - Мере безбедности и заштита здравља на раду;
2. Постављње и центрирње радних предмета и алата;
3. Обрада стругањем спољашњих и унутрашњих површина једноставних
радних предмета на неподешеним машинама;
4. Праћење рад подешених машина;
5. Чишћење и одржавање радног места и машина.
Реализација тематских блокова од 2,3 и 5 или 2,4 и 5 се одвија као континуирани,
сукцесиван и репетитиван процес, иако су у плану реализације, због прегледности и
потпуне јасноће процеса и процедура који се примењују у постигнућу сваког појединачног
исхода, тематски блокови приказани као посебне јединице. Практичан рад и увежбавање
полазника одвија на основу логике, правила и процедура радног процеса, што значи да
после постављања и центрирња радних предмета и алата следе, обрада стругањем
једноставних радних предмета на неподешеним или подешеним машинама. На крају се
готови радни предмети чисте и одлажу на за то одређено место. Чисти се и машина како би
била спремна за израду следећег радног предмета. При томе се сваки пут врши теоретска
надградња везана за поједине исходе, а што се тиче практичног рада инсистира се на све
већој прецизности и све већем степену самосталности у изради радних предмета на стругу.

30

3.1. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА НА РАДУ
Циљ:
Формирање способности и спремности за примену мера безбедности и заштите здравља на
раду и припрема полазника за рад у безбедном и здравом окружењу.
Специфични исходи
По завршетку овог блока полазник:
-

познаје најчешће врсте несрећа и повреда на раду у машинској радионици;
познаје основна правила заштите на раду у машинској радионици;
разуме значај доследне примене заштите на раду;
примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.

Укупан број часова

6

Потребна ресурси

Радно одело и ципеле

Потребни материјали

Извод из Правилника о заштити на раду;
Фотографије повреда на раду;

1. Процедура

Информативно - инструктивни блок
Пре него што се укључе у процес рада, наставник је дужан да информише полазнике о
опасностима на послу.
Први корак: Упознавање полазника са Правилником о заштити на раду и последицама
које могу настати не придржавањем датих упутстава.
Упозорити полазнике са опасним зонама у машинској радионици.
Навести најчешће узроке несрећа на раду у машинској радионици:
-

директан контак са покретним деловима машине и алата,
удар делова распрснутог алата,
удар дела одрезаног материјала,
механички неисправна машина,
неисправне електричне инсталације,
неисправан радни поступак,
непостојање уређаја за заштиту на машини,
недовољно познавање оруђа за рад од стране радника,
подцењивање опасности од стране радника,
коришћење неисправне заштитна одећа и обућа.
не примењивање заштитна одећа и обућа
31

Навести примере последица несрећа на раду у машинској радионици и мотивисати
полазнике да изнесу своја искуства и сазнања о повредама на раду, колико повреда на
раду годишње има у Србији, како је законом регулисано плаћање боловања приликом
повреда на раду итд.
Показати фотографије на којима су приказане последице повреда на раду.
Други корак: Упознавање полазника са мерама личне заштите у машинској радионици.
Радно одело: Да би испоштовали прописане мере заштите на раду полазници морају
носити прописану радну одећу и обућу, па их наставник упућује из чега се састоји радна
одећа, каква би требало да буде и како да се користи (нпр. радна блуза-мантил мора бити
закопчана а рукави стегнути око зглоба руке како покретни делови машине не би
захватили радно одело). Скренути пажњу полазницима да радно одело мора бити уредно,
а по завршетку радне семене опрати руке и одложити радно одело у ормар.
Радне ципеле: Информисати полазнике да у машинској радионици није дозвољено
ношење папуча и сандала, већ ципела са ојачани ђоном и делом изнад прстију. Оштра
струготина може довести до озбиљних повреда, посекотина и опекотина.
Одржавање простора око машине:Упознати полазнике са техникама чишћења машина.
Организовати да полазници у машинској радионици учествују у чишћењу, машина и
простора око машина.
Размотрити са полазницима последице не примењивања мера личне заштите.
Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде

32

3.2. ПОСТАВЉЊЕ И ЦЕНТРИРЊЕ РАДНИХ ПРЕДМЕТА И АЛАТА
Циљ:
Упознавање полазника са помоћним приборима и резним алатима на стругу и начинима
њихове припреме за рад.
Специфични исходи:
По завршетку овог блока полазник:
- Користи припадајући прибор на машини
- Стеже и центрира радни предмет
- Познаје врсте резног алата
- Поставља резне алате
- Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.
Укупан број часова обуке
Потребни ресурси:

36
- Универзални струг
- Помоћни прибори за стезање припремака на
стругу
- Припремци различитог облика и димензија
- Сет резних алата за обраду на стругу.
- Постери или графофолије, стезних прибора
- Узорци различитих врста резних алата
- Каталог резних алата
- Рукавице

Процедура
Први корак: Припремци на стругу
Приказати различите облике и димензије припремака са којима се полазници могу срести у
току рада. Указати како димензије припремка могу утицати на тачност обратка.
Други орак. Прибори за стезање припремака на стругу.
Показати различите приборе за стезање припремака на стругу.
- стезне главе и плоче,
- еластичне чауре,
- шиљци и окретачи,
- линете и други прибор.
Водећи дискусију навести полазнике да изведу закључак који је прибор најприкладније
33

користити у зависности од облика и димензија припремака.
Демонстрирати постављање различитих прибора за стезање припремка на стругу.
Трећи корак. Постављање, центрирање и стезање припремка на стругу
Демонстрирти постављање, центрирање и стезање припремка.
Дискусијом са полазницима извести закључак који се проблеми могу јавити при стезању
различитих припремака и како се ти проблеми превазилазе.
Посебно указати на проблем стезања витких обрадака.
Указати на потенцијалне опасности услед лошег стезања и центрирања припремка.
Упозорити на могућност повређивања приликом подизања и постављања припремака.
Четврти корак. Резни алати
Упознати полазнике са различитим врстама резног алата.
Користити узорке алата и каталоге алата.
Упознати полазнике са материјалима за израду резног алата и специфичностима сваког
материјала у односу на обраду резањем.
Пети корак. Постављање, центрирање и стезање резних алата
Демонстрирати постављање резног алата коришћењем различитих држача.
Демонстрирати висинско подешавање резног алата – указати на проблеме који могу
настати током обраде у случају да алат није добро постављен по висини.
Указати на проблеме који се могу јавити у случају недовољног стезања алата.
Посебне препоруке наставнику:
Пре почетка обучавања полазника за савладавање сваког исхода, може се демонстрирати
израда радног предмета на стругу кроз све фазе, како би полазници имали увид у циљ
програма обуке и како би их мотивисали за рад и обучавање.
Полазници приступају изради задатака
Задатак 3.2.1 Припрема струга – постављање прибора за стезање припремка
Сваки полазник индивидуално вежба постављање прибора за стезање припремака на
стругу.
Задатак 3.2.2 Постављање, центрирање и стезање припремка
Сваки полазник индивидуално вежба постављање, центрирање и стезање припремка у
прибор.
Полазници један другом проверавају центирање припремка.
Задатак 3.2.3 Постављање центрирање и стезање алата
Сваки полазник индивидуално вежба постављање, центрирање и стезање алата у прибор.
Полазници један другом проверавају висинско подешавање алата.

34

Посебне препоруке наставнику:
Мање успешне полазнике треба охрабривати, доделити лакше задатке или им поверити
сложеније задатке да ураде у једноставним корацима са понављањем појединих корака
како би дошли до задовољавајуће рутине.
Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде
С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде
М. Николић, С. Зорић и Н. Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг

35

3.3. ОБРАДА СТРУГАЊЕМ СПОЉАШЊИХ И УНУТРАШЊИХ
ПОВРШИНА ЈЕДНОСТАВНИХ РАДНИХ ПРЕДМЕТА НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
Циљ:
Оспособљавање полазника да самостално на основу радионичког цртежа и технолошког
поступка изврше обраду стугањем једноставног стругарског дела на неподешеним
машинама.
Специфични исходи:
По завршетку овог блока полазника је у стању да:
- Чита и анализира радионички цртеж
- Чита и примењује технолошки поступак
- Разликује уздужну од попречне обраде
- Рукује универзалним стругом
- Очитава величине померања на мерном добошу
- Рукује мерним и контролним алатом
- Поштује технолошку и радну дисциплину
- Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици
Укупан број часова обуке

168

Потребни материјали:

Радионички цртежи различитих делова.
Технолошки поступак израде једноставног
радног предмета на стругу.
Дијаграм режима обраде на стругу.
Универзални стругови са сетом алата и
прибора за сваког полазника.
Припремци од различитог материјала.
Помична мерила за сваког плазника.
Шаблони за контролу конуса, заобљења, угла,
корака навоја.

Процедура:
Први корак Техничко цртање
Упутити полазнике у основна правила техничког цртања како би били у стању да
прочитају једноставан радионички цртеж.
Објаснити како се на радионичком цртежу приказују облик и димензије радног предмета.
Посебно нагласити како се на цртежу приказује цилиндрични радни предмет.
36

Упутити полазнике у то који се подаци налазе у заглављу радионичког цртежа, и остале
податке који се налазе на радионичком цртежу а битни су за израду радног предмета.
Увежбавати са полазницима читање - тумачење различитих радионичких цртежа.
Други корак Технолошки поступак и режим обраде
Објаснити полазницима који се подаци налазе у технолошком поступку, и како их они
користе у току свог рада.
Анализирати технолошки поступак за израду једноставног стругарског дела.
Објаснити елементе режима обраде и инсистирати на поштовању прописаних режима у
технолошком поступку.
Указати да се не поштовањем режима обраде може угрозти алат, радни предмет, машина
али и радник.
Указати како режим обраде утиче на квалитет обрађене површине.
Погрешним режимом обраде обрадити радни предмет како би полазници извели закључак
који је елеменат погрешан и како се може побољшати.
Објаснити утицај средстава за хлађење и подмазивање на квалитет обраде.
Трећи корак. Мерење и контролисање
Дефинисати појам мерења и контроле.
Кроз дискусију водити полазнике да наведу јединице за мерење дужине.
Демонстрирати мерење дужинских мера помоћу помичног мерила.
Увежбати са полазницима мерење пречника, дужине и дубине на различитим радним
предметима.
Демонстрирати контролисање помоћу шаблона.
Полазници вежбају контролисање помоћу шаблона.
Указати на грешке мерења које могу настати због неправилног руковања.
Посебно нагласити специфичности при одржавању и чувању мерила.
Четврти корак Универзални стругови, делови, руковање
Објаснити делове универзалног струга.
Демонстрирати руковање универзалним стругом (укључење главног вретена, померање
носача алата, промена броја обртаја...).
Објаснити које су основне обраде на стругу (уздужна и попречна). За сваку обраду
дефинисати нопходна кретања (главно и помоћно).
Демонстрирати попречну обрада чеоних површина.
Демонстрирати уздужну обрада обраду цилиндричних спољашњих површина.
Демонстрирати укопавање жљебова и одсецање.
Демонстрирати забушивање и бушење.
Демонстрирати унутрашњу обраду цилиндричних површина.
У току демонстације обраде користити средства за хлађење и подазивање.
37

Задаци за вежбање:
Задатак 3.3.1. Спољашња обрада радног предета.
За радни предмет приказан на скици, у зависноси од расположивог материјала, алата и
машина, наставник разрађује технолошки поступак на основу којег полазници раде
радни предмет. Променом величина А1, А2 и D2, полазници више пута понављају вежбу
на истом припремку.

Задатак 3.3.2. Спољашња обрада радног предета у два стезања
За радни предмет приказан на скици, у зависноси од расположивог материјала, алата и
машина, наставник разрађује технолошки поступак на основу којег полазници раде
радни предмет. Поновити вежбу више пута смањивањем димензија.

38

Задатак 3.3.3. Обрада бушењем
За радни предмет приказан на скици, у зависноси од расположивог материјала, алата и
машина, наставник ће разрадити технолошки поступак на основу којег ће полазници
урадити радни предмет.

Задатак 3.3.4. Унутрашња уздужна обрада (проширивање)
За радни предмет приказан на скици, у зависноси од расположивог материјала, алата и
машина, наставник ће разрадити технолошки поступак на основу којег ће полазници
урадити радни предмет.

Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде
С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде
М. Николић, С. Зорић и Н. Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг

39

3.4. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПОДЕШЕНИХ МАШИНА
Циљ:
Оспособљавање полазника за праћење рада подешених машина.

Специфични исходи:
По завршетку овог блока полазника је у стању да:
- Прати рад претходно подешеног струга.
- Зна процедуру заустављања машине у случају нерегуларног рада.
- Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.
Укупан број часова обуке

36

Потребни материјали:

Револвер струг, полуаутоматски или
аутоматски струг са прибором и алатом.
Шеме и цртежи револвер струга,
полуаутоматског или аутоматског струга
Филм са снимком рада револвер струга,
полуаутоматског или аутоматског струга

Процедура:
Први корак. Аутоматски стругови, делови, руковање
Објаснити конструктивне разлике стругова за серијску и масовну производњу у односу на
универзалне стругове.
Упознати полазнике са различитим врстама стругова за серијску и масовну произодњу.
Упознати полазнике са различитим начинима додавања припремака и пуњења магацина
припремцима.
Демонстрирати рад на револвер стругу, полуаутоматском или аутоматском стругу.
Кроз дискусију анализирати филмске снимке рада стругова које полазници немају прилику
да виде у радионици.
Други корак. Процедуре заустављања машине у случају нерегуларног рада
Симулирати нерегуларан рад и демонстрирати радње које се у таквим случајевима врше.
Указати на неопходност поштовања радне и технолошке дисциплине.
Полазници приступају изради задатака:

40

Задатак 3.4.1.
условима.

Полазници прате обраду на подешеним струговима у уобичајеним

Задатак 3.4.2. Полазници прате обраду на подешеним струговима реагују на ситуацију
неопходне замене алата, допуњавања магацина, нестанка електричне енергије и слично.
Посебне препоруке наставнику:
Ситуације могу бити веома различите у зависности од конструкције и нивоа
аутоматизације на свакој конкретној машини, због тога је неопходно осмислити што
већи број ситуација које се могу реализовати.
Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде
М. Николић, С. Зорић и Н. Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг

41

3.5. ЧИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА И МАШИНА
Циљ:
Оспособљавање полазника за одржавање радног места и машине.
Број часова обуке

18

Потребна средства

Универзални стуг
Четке, метлице и памучњак
Уља и мазива
Рукавице

Специфични
По завршетку овог блока полазник је у стању да:
- Користи алат за чишћење обратка
- Одлаже обратке
- Користи прибор за чишћење и подмазивање машине
- Примењује мере безбедности и заштите здравља на раду у машинској радионици.
Процедура:
Први корак. Демонстрирати скидање обратка са машине. Посебно указати да је
неопходно сачекати да се сва кретања зауставе.
Демонстрирати шта се ради са сваким изратком после скидања са машине:
- чишћење обратка од заостале струготине,
- визуелна контрола,
- мерење појединих кота,
- заштита обрадак од корозије ако је неопходно,
- слагање на за то одређено место.
Други корак. Указати да је сређивање радног места и контрола исправности средстава за
рад обавеза извршиоца на свом радном месту.
Указати шта је неопходно урадити:
- после израде сваког радног предмета,
- на крају радне смене,
- према плану превентиве.
Демонстрирати чишћење машине и простора око машине. Очистити струг, покупити
струготину. Са пода померити патосницу, покупити струготину и одложити је у сандук за
струготину. Покупити и оставити памучњак на одређено место. Чишћење струготине
ваздухом под притиском није дозвољено.
42

Трећи корак. Подмазивање и превентивни прегледи
После чишћења демонстрирати подмазивање клизних стаза струга.

Док мотор ради и радно вретено се окреће минималним бројем обртаја, демонстрирати
проверу ниво уља у контролницима. Ако је потребно, зауставити машину и долити уље.
Када машина мирује, отворити бочни поклопац, како би се уочио пренос снаге ременом са
мотора до главе струга и изменљивих зупчаника за помоћно кретање. Демонстрирати
притезање ремена.
Указати да је периодично (једном недељно) потребно контролисати течности за хлађење и
подмазивање. Ако је потребно очистити филер и резервоар, долити или заменути течност.
Увежбавати полазнике путем следећих задатака.
Задатак 3.5.1. Чишћење обрадака после скидања са машине.
1. Припремити ручни алат за чишћење обрадака и рукавице.
2. Очистити обратке од заостале струготине.
3. Заштитити обратке од корозије.
4. Сложити обратке на за то предвиђено место.
5. Очистити радно место и одложити алат.

Задатак 3.5.2 Чишћење машине и простора око машине.
1. Припремити ручни алат за чишћење и рукавице.
2. Очистити машину од струготине и течности за хлађење.
3. Подићи патосницу и очистити простор око машине.
4. Одложити алат.
Задатак 3.5.3 Провера нивоа уља и подмазивање клизних стаза
1. Припремити потребна мазива.
2. Проверити ниво уља и долити ако је потребно.
3. Проверити да ли су клизне стазе чисте, а затим их подмазати.
4. Одложити алат и неискоришћен материјал.
Задатак 3.5.4 Контрола и замена расхладне течности
1. Припремити расхладно средство.
2. Проверити филтер и резервоар, очистити ако је потребно.
3. Проверити ниво расхладног средства и долити ако је потребно.
4. Одложити алат и неискоришћен материјал.
43

Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде
С. Симић и З. Симић – Технологија 2 оператер машинске обраде
М. Николић, С. Зорић и Н. Станојевић - Технологија 3 оператер машинске обраде - струг

44

ОБУКА ЗА ПОМОЋНОГ СТРУГАРА
Водич за организацију испита за обуку

45

НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСПИТА ЗА ОБУКУ
Према Правилнику о програму огледа функционалног основног образовања одраслих
(„Службени гласник РС“ бр. 6/11) право на полагање испита за обуку има кандидат након
завршеног осмог разреда, односно стеченог основног образовања и након похађања
програма обуке.
Стручна школа образује Комисију за обављање испита за обуку. Комисија има најмање три
члана. Председник Комисије је наставник практичне наставе за дату обуку. По једног члана
комисије предлажу унија послодаваца, привредна комора или занатска комора и филијала
Националне службе за запошљавање, а на захтев стручне школе.
За председника или члана комисије за обављање испита за обуку не може да буде одређен
наставник који је обављао обуку или лице које је обављало обуку, али је дужан да
присуствује испиту.
Испитом за обуку проверава се постигнуће стручних компетенција, односно општих исхода
програма. За сваку предвиђену стручну компетенцију утврђује се листа радних задатака.
Радни задаци за испит за обуку дефинисани су тако да интегрално проверавају вештине и
знања за јединице компетенција које су савладане током обуке.
У оквиру испита за обуку кандидати извршавају по два радна задатка. Један задатак
реализују на неподешеним а други на подешеним машинама. Полазник извлачи радне
задатаке непосредно пре почетка испита за обуку, с тим да има довољно времена за
припрему за извршење радног задатка. Током извршења радног задатка чланови Комисије
могу захтевати од кандидата да образложи и објасни поступке и процедуре извршења
задатка.
Радни задаци за испит за Обуку помоћног стругара:
Текст радног задатка
1

На основу технолошке документације поставити, центрирати и
стегнути припремак и припремљене алате, а затим урадити радни
предмет на неподешеном стругу.

2

На основу технолошке документације и постављених алата
пратити рад подешене машине.

У складу са могућностима реализације (материјал, алат, машине), а на основу скицa датих у
Прилогу 3, Школа која врши обуку израђује одговарајаћу технолошку документацију
потребну за реализацију испита.
Испит за обуку се изводи у школској радионици. Уколико школа не поседује адекватну
радионицу, испит за обуку се изводи у машинској радионици са којим школа има потписан
уговор, а који задовољава прописе о безбедности и заштити здравља на раду.
Овим испитом проверава се постогнуће следећих елемената компетенција:
1. припрема машине за рад,
2. груба обрада спољашњх i унутрашњих површина радног предмета,
3. стартовање и праћење процеса обраде на подешеним машинама,
4. одлагање радног предмета и припрема за рад следећег радног предмета.
46

Постигнуће стручних компетенција путем испита за обуку оцењује се са положио - није
положио. Оцена положио се даје уколико кандидат изврши сваки постављени радни
задатак према утврђеним критеријумима извршења. У Прилогу 1 је дат образац за
оцењивање радног задатка на испиту за Обуку за помоћног стругара. Критеријуми
извршења за сваку стручну компетенцију и њени појединачни елементи описани су у
Прилогу 2. Испитна комисија утврђује оцену на основу збира бодова по елементима радног
задатка.
Укупан број бодова

Оцена

0 - 50

Није положио

51 - 100

Положио

Осим извршења радног задатка према утврђеним критеријумима комисија вреднује и
додатне елементе извршења као што су:
− лична припрема за израду радног задатка (прописана одећа и обућа),
− припрема радног места (припрема алата и прибора и стање у коме их оставља
по извршењу радног задатка),
− спровођење мера заштите на раду,
− поштовање прописа из области сигуности на раду и заштите животне
средине.

47

ПРИЛОГ 1
ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА НА ИСПИТУ ЗА ОБУКУ ЗА
ПОМОЋНОГ СТРУГАРА
Назив радног задатка
Назив школе
Седиште
Назив обуке
Име и презиме кандидата

Помоћни стругар

1. СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА ЗАШТИТЕ НА РАДУ (заокружити одговарајући број бодова
(максималан број бодова 10)
Потпуно Делимично
Нема
Прописана одећа и обућа и личне заштитне мере
4
2
0
Спроводи мере заштите на раду
6
3
0
2. ПРИПРЕМНО - ЗАВРШНЕ РАДЊЕ НА НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
(заокружити одговарајући број бодова (максималан број бодова 10)
Потпуно Делимично
Нема
Припрема машине за рад (алат, прибор...)
6
3
0
Одлагање радног предмета и припрема за рад
4
2
0
следећег радног предмета
3. ПАРАМЕТРИ КВАЛИТЕТА – ТАЧНОСТ МЕРА НА НЕПОДЕШЕНИМ
МАШИНАМА (максималан број бодова 40)
Мерa је
Називна
мера

Добра

Дорадна

0≤____≤0,2

0,2<____≤0,5

∅D1
∅D2

40
40

20
20

0
0

∅D3
∅D4
L1
L2
L3

40
40
40
40

20
20
20
20

0
0
0
0

40
40
40

20
20
20

0
0
0

L4
L5

Измерено

Одступање

Лоша

48

А/ збир бодова за тачност
мера:

Б/ број контрилисаних мера

А/Б број бодова за тачност
мера

КОМАД ЈЕ(заокружи):
ДОБАР
ДОРАДНИ
ЛОШ

Ако су све мере добре
Ако има бар једну дорадну меру а нема лоших мера
Ако има бар једну лошу меру

4. ОЧЕКИВАНО ВРЕМЕ ЗА ИЗРАДУ НА НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
(максималан број бодова 20)
Критеријум вредновања
Прописано време израде:
Остварено време израде:
Прекорачење времена у %:
Т1 _________ мин
Т2 ________ мин
П________%
Прекорачење времена израде у %
Проценат прекорачења

0%

1-25%

26-50%

Преко 50%

Бодова за добар комад
Бодова за дорадни комад
Бодова за лош комад (шкарт)

20
10
0

10
5
0

4
2
0

0
0
0

5. ПРАЋЕЊЕ РАДА ПОДЕШЕНИХ МАШИНА (максималан број бодова 20)
Добро
Постављање радног предмета
Стартовање машине
Праћење рада машине
Скидање радног предмета, распремање машине и
радног места

Задовоља
вајуће

Лоше

6
4
6

3
2
3

0
0
0

4

2

0

ЗБИР БОДОВА ПО ЕЛЕМЕНТИМА РАДНОГ ЗАДАТКА:
Укупно бодова
1
2
3
4
5

Елементи
Бодови
Члан комисије:

Место и датум:

49

ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА
НА ЗАВРШНОМ ИСПИТУ
Подаци о школи
Назив установе
Седиште
Школска година
Испитни рок
Датум одржавања завршног
испита
Подаци о полазнику
Име и презиме кандидата
ПРОГРАМ ОБУКЕ

Помоћни стругар

Број бодова на испиту за обуку
Број бодова чланова
комисије

РАДНИ ЗАДАТАК
Ред.
број

Председник

Назив

2.
члан

3.
члан

Просечан број
бодова свих
чланова
комисије
(1+2+3)
3

1.
ПРОСЕЧАН број бодова на испиту за обуку

На испиту за обуку кандидат
_______________________________________________________

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:
Председник: ________________________________
Други члан: ________________________________
Трећи члан: ________________________________

50

ПРИЛОГ 2
КРИТЕРИЈУМИ ИЗВРШЕЊА СТРУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА
ЗА ПОМОЋНОГ СТРУГАРА
Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
1.1. Елемент компетенција (стандард) Припрема машине за рад
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Припремак стегнут
- Чита и анализира
Центрира, стеже
Припремак
центриран
радионички
цртеж
припремак и
- Примењује технолошки
поставља резни алат - Одговарајући резни алат
постављен и подешен
поступак
- Из радног простора уклоњени
- Познаје врсте резног алате
сви непотребни алати и
- Рукује машином
материјали
- Поставља резне алате
- Стеже и центрира радни
предмет
- Користи припадајући
прибора на машини
- Рукује мерним алатом
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у машинској
радионици
Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
1.2. Елемент компетенција (стандард). Груба обрада спољашњх површина радних
предмета
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Спољашња цилиндрична
- Чита и анализира
Израђује радне
површина обрађена на пречник
радионички цртеж
предмете грубом
- Примењује технолошки
спољашњом обрадом дефинисану цртежом
- Цилиндричне површина обрађена поступак
на дужину дефинисан цртежом
- Користи мерни и контролни
- Спољашње чеоне површине
алат
обрађене
- Рукује машином
- Квалитет обрађене површине
- Очитава величине
задовољавајући
померања на мерном добошу
- Хлађење алата при
спољашњој обради
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у машинској
радионици
51

Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
1.3. Елемент компетенција (стандард) Груба обрада унутрашњих површина радног
предмета
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Рупа забушена
- Чита и анализира
Израђује радне
- Рупа избушена одговарајућег
радионички цртеж
предмете грубом
пречника и дубину
- Користи мерни и контролни
унутрашњом
- Рупа проширена на одговарајући алат
обрадом
пречник и дубину
- Примењује технолошки
поступак
- Рукује машином
- Очитава величине померања
на мерном добошу
- Хлађење алата при
унутрашњој обради
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у машинској
радионици

Јединица компетенција: 1. ИЗРАЂУЈЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА
НЕПОДЕШЕНИМ МАШИНАМА
1.4. Елемент компетенција (стандард). Одлагање радног предмета и припрема за рад
следећег радног предмета
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Радни предмет скинут са машине - Користи стезне алате
Скида и одлаже
- Радни предмет очишћен
- Користи алат за чишћење
радни предмет,
- Радни предмет одложен на
обратка
чисти сруг од
одговарајуће место
- Одлаже обратке
настале струготине
- Радно место уредно
- Користи прибор за чишћење
машине
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у машинској
радионици
Јединица компетенција: 2. ИЗРАЂУЈЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА ПОДЕШЕНИМ
МАШИНАМА
2.1. Елемент компетенција (стандард). Поставља радне предмете
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања

52

Поставља, стеже и
центрира припремак у
стезну главу машине

- Припремак стегнут у стезној
глави машине
- Припремак центриран у
стезној глави машине.
- Из радног простора уклоњени
сви непотребни алати и
материјали

- Поставња припремке
- Рукује аутоматским
струговима
- Познаје исправно
коришћење потребног алата
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у машинској
радионици

Јединица компетенција: 2. ИЗРАЂУЈЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА ПОДЕШЕНИМ
МАШИНАМА
2.2. Елемент компетенција (стандард) Стартује и прати процеса обраде
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Машина стартована по
- Рукује аутоматским
Стартује машину у
процедури
стругом
аутоматском начину
- Кретање радних органа се
- Зна процедуру
рада
извршава у аутоматском начину заустављања машине у
рада
случају нерегуларног рада
- Руковалац прати извршење
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у
машинској радионици

Јединица компетенција: 2. ИЗРАЂУЈЕ ДЕЛОВЕ СТРУГАЊЕМ НА ПОДЕШЕНИМ
МАШИНАМА
2.3. Елемент компетенција (стандард) Чисти машину и припрема је за рад следећег
радног предмета у серији
Опис
Критеријуми обављања
Потребна знања
- Радни предмет очишћен и
- Познаје исправно
Чисти машину од
одложен
коришћење потребног алат
струготине настале
Радно
место
уредно
- Одлаже радне предмете
током израде радног
- Машина спремна за
- Користи прибор за
предмета
постављање следећег
чишћење машине
припремка
- Примењује мере
безбедности и заштите
здравља на раду у
машинској радионици

53

ПРИЛОГ 3

Задатак 1

Задатак 2

Задатак 3

54

Задатак 4

Задатак 5

Задатак 6

55

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful