Naslov originala Alessandro Baricco Novecento Copyright © 1994 Giangiacomo Feltrinelli Editore Milano All rights reserved

Izdavač PAIDEIA, Beograd Generalni direktor PETAR ŽIVADINOVIĆ Glavni i odgovorni urednik VESNA JANJIĆ © 2007, PAIDEIA, za ovo izdanje

ALESANDRO BARIKO

PIJANISTA
PREVELA SA ITALIJANSKOG

ANA SRBINOVIĆ

PAIDEIA
BEOGRAD,2007.

Napisao sam ovaj tekst za jednog glumca, Euđenija Alegrija, i jednog reditelja, Gabrijelea Vačisa. Oni su od njega napravili predstavu koja je debitovala na festivalu u Astiju, u julu ove godine. Ne znam da li je to dovoljno da bih mogao da kažem da sam napisao pozorišni tekst: no, sumnjam. Sad kada ga vidim kao knjigu, čini mi se pre da je to tekst koji je negde između pozorišnog komada i pripovetke za javno čitanje. Ne verujem da postoji naziv za takvu vrstu tekstova. Ali, nije ni bitno. Meni se čini da je to jedna lepa priča koju je vredelo ispričati. I dopada mi se pomisao da će je neko pročitati. A.B.
Septembar 1994.

za Barbaru .

. ili bi.. bogataši na krstarenju.. okrenuo bi se ka nama.. na tom brodu.. naprosto. To je teško razumeti. recimo. bacio pogled ka moru. prvi ugledao. recimo.. šetao po palubi. digao bi glavu na tren. i ugledao je.. ili bi. srce bi počelo da mu bubnja u grudima.. uvek. ka svima. majke mi.. nameštao pantalone. ka brodu. raznorazni čudaci... Tada bi se skamenio.. emigranti. i jeo. jedan koji bi je. i. uvek. samo jedan. Hoću da kažem. i ugleda je. Sedeo bi. Bilo nas je više od hiljadu.. tu gde je stajao.Uvek bi se dogodilo da u izvesnom trenutku neko digne glavu. svaki bogovetni put. i mi. Pa ipak je uvek bio jedan.. i viknuo (tiho i otegnuto): Ame- 9 .

ne. mogao si da ih pogledaš u oči. spremna. već bi je video. s licem kao da ju je lično on napravio. Na svakom brodu ima jedan... dečjim. isprva je imao na umu nešto od šper ploče. I ne treba misliti da su to stvari koji se događaju slučajno.D. nepomičan kao da pozira za kakvu fotografiju. i ako bi se dobro zagledao. već je bila tu. To me je naučio Deni Budman T. AMERIKA.. Potom bi ostao tamo. I dok su bili deca.. zidar. to je sudbina. pomagao mu je zet.. to čak nije ni pitanje dioptrije. cela. Amerika.. Onaj koji prvi ugleda Ameriku. a onda. spremnu da se ukaže. To su osobe kojima je taj trenutak oduvek bio utisnut u životu. sve dok se ne ulije u taj povik (vičući). i nedeljom. 10 . sve do mozga i odatle do jezika.rika. Ameriku. Ameriku.. onda se malo zaneo.. valjan čovek. i napravio je Ameriku. Tu. u tim očima. Uveče. da otklizi kroz nerve i krv i šta ti ja znam. nakon posla.

On se nije pomerao. ja sam stao u red. dole u luci. imao sam sedamnaest godina. Sačekao je da završim.. tih Amerika. I samo me je jedna stvar zanimala u životu: da sviram trubu. Šest godina na onom brodu. Tako je govorio: ono što će videti. U očima ljudi se vidi ono što će videti.. kad se proneo glas da traže ljude za parobrod Virdžinijan. ti bi nastavio da se ljuljaš.Lemon Novečento. Januar 1927.. ćuteći. Ja i moja truba. stalno na toj vodurini od Okeana. Već imamo muzičare. Kada sam se ukrcao. pet do šest putovanja svake godine. I tako. Znam. i počeo sam da sviram. ali ti. rekao mi je tip iz Pomorske kompanije. od Evrope do Amerike i natrag. najveći pijanista koji je ikada svirao na Okeanu. Jer s jednog broda još možeš i da siđeš: ali sa Okeana. a ne ono što su videli. A onda me je upitao: „Šta je to bilo?" 11 . kad siđeš na zemlju nisi mogao čak ni pravo da pišaš u klozet.. Ja sam ih se nagledao.

izgledalo je kao da ga je stavio u izlog da se proda. Prvo za bogataše iz luksuzne klase." Potom je napravio neku čudnu grimasu ustima. tako kako bismo se zatekli. Svirali smo tri-četiri puta na dan.. svirali smo da im brže prođe vreme. i da bi zaboravili gde su." Oči su mu zasijale. zajedno s nama. A ono što je ličilo na osmeh značilo je da sam primljen. imao je zlatan zub baš ovde.. i svaki čas bismo odlazili kod one sirotinje od emigranata i svirali za njih. a onda za one iz druge. Svirali smo zato što je Okean veliki. a ponekad bi i oni svirali. „Šize za tom muzikom. onda je džez. tačno u sredini." Tamo gore je značilo na brodu. Svirali smo da bismo ih podstakli da igraju.Ne znam. i ko su. i zato što uliva strah. „Ako ne znaš šta je. ali bez uniformi. jer dok igraš ne možeš da 12 . možda je to bio osmeh. tamo gore.

i imaš osećaj da je čitav svet tvoj. Madam e Mesje. kad bi bio crnac. poverioci su vam za petama. (Glumac izlazi sa scene. Na koju bi Bog igrao.. u ovaj ploveći grad koji u potpunosti liči na Titanik. dobrodošli na ovaj brod. gospodin u dnu je ukrstio prste.. majne Damen und Heren. Od sad pa nadalje će se ponašati kao da je orkestar. samo mirno. dobrodošli na Okean. Sinjore e Sinjori. da pogađam. Začuje se neki diksilend. kad ga niko ne vidi. odlično sam video. jer je to muzika na koju igra Bog. ostanite na svojim mestima. Glumac se vraća na scenu elegantno obučen kao džez muzičar na parobrodu. šta vi uopšte radite ovde?. na sceni) Lejdis end Džentlmen. 13 . fizički.umreš. nego. veoma veseo i prilično glupav. I svirali smo regtajm.

šalio sam se. još šest dana.. u svakom smislu. Sve u svemu. Njujoooooork! (Orkestar u prvom planu) Ne verujem da ima potrebe da vam objašnjavam kako je ovaj brod. želeli ste da vidite brod a onda niste primetili da je isplovio. jedan izuzetan brod. za trideset godina nijedna svađa. tak. dva sata i četrdeset sedam minuta i plop. izašli ste na sekund da kupite cigarete. šta vi kog đavola ovde radite. i nesporno 14 . tri stotine milja od bilo kog jebenog kopna i dva minuta od sledećeg napada povraćanja? Pardon madam.. ovaj brod klizi poput bilijarske kugle po bilijarskom stolu Okeana. budite spokojni. sasvim normalan. vaša žena je ovog časa u policiji gde govori bio je dobar čovek.kasnite nekih tridesetak godina u trci za zlatom. u rupu.

. ali. bivši sveštenik.. poznatog klaustrofobičara i veoma razboritog čoveka (sigurno ste primetili da živi u čamcu za spasavanje). krmanoš.. pranoterapeut. teško vama ako biste ga hitno morali dozvati.. što je poprilično čudno. brodski lekar.jedinstven. iz kabine 12. nažalost slep... mucavac. osećajan.. jer u umivaonicima 15 . kao što je to oštroumno primetio Mesje Kamamber. levoruk. Klauzermanšpicvegensdorfentag. koji je došao direktno iz Pariza gde se uostalom odmah vratio nakon što se lično uverio u posve neobičnu okolnost da na našem brodu ne postoje kuhinje. dr. za vas radi jedna takoreći jedinstvena posada sastavljena od apsolutno izvanrednih profesionalaca: Pol Sjezinjski. Pod komandom kapetana Smita. radio-telegrafista. glavni kuvar. Poljak. pre svega: Mesje Parden. veliki šahista. Bil Jang. koji se danas požalio da je zatekao umivaonik pun majoneza.

kuvara kakav je zasigurno bio Mesje Parden. međutim.. (Orkestar u prvom planu) Verujte mi. ukoliko budete godinama tražili. kome ćemo sada uputiti jedan srdačan aplauuuuuuz.. naći jednog klaustrofobičnog kapetana.obično držimo nareske. a sve u nedostatku kuhinja. anoreksičara svetskog glasa. nećete nigde naći brod sličan ovom: možda ćete. čuvenog inženjera Kamilerija. koji se istog časa vratio u Pariz iz kojeg je direktno došao u iluziji da će ovde gore zateći kuhinje koje. čemu između ostalog treba pripisati odsustvo pravog kuvara na ovom brodu. ne postoje i sve to zahvaljujući simpatičnoj zaboravnosti projektanta ovog broda. jednog doktora sa neizgo- 16 . istini za volju. jednog mucavog radiotelegrafistu.

To nije nemoguće.vorljivim imenom. večnog. Džim Džim „Dah" Galap! Za gitarom. Tim Tuni! Trombon. i ritmom u nogama i zvukom u srcu ovog jedinstvenog. i čarolijom u ušima. Glumac predstavlja muzičare. jednog po jednog. neponovljivog. Oskar Delaguera! Za trubom. Posle svakog imena sledi kratka solo partija) Za klarinetom. Sem „Pospanko" Vašington! Za bendžom. ATLANTSKOG DŽEZ ORKESTRAAAAAA!!!!! (Orkestar u prvom planu. usred Okeana. mogu da se opkladim. Semjuel Hokins! 17 . Ali vam se nikada više neće dogoditi. bez kuhinja. da sedite s dupetom na deset centimetara fotelje i stotinak metara vode. sve na istom brodu. s tom čarolijom u očima.

Lemon Novečento. Bez šale. nije je više bilo. Deni Budman T. Poslednji put kada sam ga video.D..D. nije je više bilo zauvek. On je svirao. Duga je to priča.. Mi smo svirali muziku. ne prestajući da govori.. On je 18 . Deni Budman T.. Ta muzika nije postojala. sedeo je na bombi.. skida uniformu muzičara) Zaista je bio najveći. pre nego što bi je on odsvirao. Lemon Novečento.?. za klavirom....I najzad. Sedeo je na pozamašnoj količini dinamita. (Muzika se naglo prekida. Glumac napušta ton konferansijea i... Najveći. Govorio je: „Nikada nisi skroz sjeban ako imaš u rezervi neku dobru priču. ok. nije nigde postojala. A kada bi on ustao od klavira. i nekoga kome možeš da je ispričaš". on je bio nešto sasvim drugo.

. ali. (Glumac odlazi iza kulisa. Ponovo se začuje orkestar kako bi odsvirao finale. ne. nju nisam izgubio. jasna i neobjašnjiva kakva je bila muzika jedino kada ju je. dobru priču.. ako bolje razmisliš.. glumac se vraća na scenu) Našao ga je mornar po imenu Deni Budman. Ali posle sam napravio gomilu gluposti. On je bio dobra priča... Jer ja sam bio njegov najbolji prijatelj. sve. sedeći na svem tom dinamitu. I tog dana mi je.. tu priču poklonio. usred Okeana. svirao čudesni klavir Denija Budmana T. Kada zamre poslednji akord... Lemona Novečenta. ali lepa. još uvek je ovde. tu priču. čak sam i trubu prodao. Suluda.imao. i kada bi me izvrnuli naopačke ne bi imalo šta da mi ispadne iz džepova.D. Našao ga je jednog jutra kada su 19 ...

Bila je to beda.. izgledao kao novorođenče iz prve klase. Ne iz zloće. bili su vešti. širom otvorenih očiju. Takve stvari su radili emigranti. našao ga je u kartonskoj kutiji. čak i s kravatama. a potom bi tu ostavile dete. Nije. Žene bi se tajno porodile.. na kraju. Isto kao i priča s odelima. nijedan čaršav. jedinom koje su imali. u nekom kutku palube. na brodu. ne više. u Bostonu. pošto će Amerika uvek biti Amerika.. sve u svemu. i deca u nekakvim belim košuljicama. Mogao je imati deset dana. ukrcali bi se sa zakrpama na dupetu. ništa: napravili su sebi fina odela za 20 . u toj kutiji. ležao je nečujan.se svi već bili iskrcali. Na klaviru. svako u svom odelu skroz izlizanom. Ostavili su ga u balskoj dvorani prve klase. obično. na kraju više nisi mogao da nađeš nijednu zavesu. najcrnja beda. svi lepo obučeni. u tih dvadeset dana putovanja šili su i krojili.. Nije čak ni plakao. doduše. muškarci. mogao si ih videti kako silaze. Ali onda.

Mora da su zaključili: ako ga ostavimo na koncertnom klaviru. Ostavili bi ga na brodu. jedan 21 . koje za emigranta predstavlja samo jedna usta više koja treba hraniti i gomilu komplikacija u useljeničkom birou.D. ali je našao samo jedan natpis. najbolji. Nije postao bogat. možda će ga uzeti neki bogataš. i biće srećno čitav život. svaki čas bi iskrslo i poneko dete. Bila je tu i neka vrsta crteža na kojem je bio prikazan limun. Ali se ostvario samo dopola. Deni je bio crnac iz Filadelfije. odštampan plavim mastilom: T. to da. u balskoj dvorani prve klase. Naime.Ameriku. u izvesnom smislu. ali je postao pijanista. I on takođe plav. U zamenu za zavese i čaršave. Bio je to dobar plan. tako mi boga. Stari Budman ga je tamo našao. Čitavoj porodici. Tako je verovatno bilo i sa tim detetom. na kutiji. Limunovi. I je l' si mogao da im zameriš? Jednom rečju. potražio nešto što bi mu otkrilo ko je. Najbolji.

Ostavili su ga njemu. nesumnjivo značilo Thanks Danny. Bilo je to besmisleno.. a pored je pisalo: Tano Damato kralj limunova. Jednog dana su mu doneli novine u kojima je bio reklamni oglas sa slikom nekog čoveka s blentavim licem i tanušnim brčićima.D. i sa crtežom limuna...Ko je ovaj peder?" upitao je. Hvala Deni. Bio je u to ubeđen.. Lemon!". i ko će ga znati kakva potvrda ili nagrada ili već šta.. ovako velikim. ali on je u to čvrsto verovao. I uzeo je novine jer su pored reklame bili rezultati konjskih trka. to dete. u stilu latinskog ljubavnika. nešto poput osećaja da je postao otac. stalno bi govorio 22 . T.D.. Uzeo je dete u naručje i rekao mu „Hello. Stari Budman nije ni trepnuo. kraljevski limunovi. Nikada se nije kladio. Tano Damato.džin nežnog srca. i to je sve. I nešto mu se pokrenulo iznutra. na trkama: sviđala su mu se imena konja. bila je to prava pravcata strast. Čitavog života je tvrdio da je ono T... . Tano Damato. Thanks Danny.

„Ako bude advokat. zaključio je stari Budman. juče je trčao. Bilo je to lepo ime. ovog ovde. u čitavom svom životu.D. sviđala su mu se imena konja.„vidi ovog. imao je tu strast. slušaj ovamo.K. Sviđala su mu se imena. Isprva je tom detetu dao svoje ime: Deni Budman. Jedina taština koju je sebi dopustio. Lemon. ubiću ga". Proučavali su ga neko vreme.svi advokati ih imaju". ime mu je Tražiš vraga.D. A onda je tome dodao T. potvrdio je Barti Bam. Bolje pre. shvataš? ma je 1' moguće? a ovaj? čuj. Lemon. ponavljajući 23 . jer govorio je da je otmeno imati slova u sredini imena: . Bolelo ga je dupe ko će pobediti. baš kako je stajalo u natpisu na kartonskoj kutiji.. i tako je ispalo Deni Budman T. mašinovođa koji je završio u zatvoru zahvaljujući jednom advokatu koji se zvao Džon P. ali posle je ipak ostavio dva inicijala u imenu.T. zar nije da umreš od smeha?" sve u svemu. u Klivlendu. Vander.

„Našao si ga u utorak. Falio mu je veliki finale. Nagnuli su se nad kartonsku kutiju. . dole u kotlarnici. Prim.: Dvadeseti vek. Savršeno ime. s takvim imenom. A onda se nasmešio." Deni Budman T. Deni Budman T. koji je bio konobar. . u osnovnom značenju broj devet stotina. nazovi ga utorak.To je dobra ideja. Daleko će dogurati. Prelepo. Lemon Novečento." „Ali to je broj!" „Bio je broj: sada je ime. ital.." To je bilo tačno. rekao je Sem Stal. Našao sam ga u prvoj godini ovog novog. Lemon Novečento ih je pogledao i nasmešio se: * Novecento. u Bostonskoj luci. stari Deni i ostali. prev. zar ne?: nazvaću ga Novečento." Deni se na trenutak zamislio. Seme. boga mu. jebenog veka.ali nešto mu fali."* „Novečento?" „Novečento.. zaista veliko ime. 24 . Veliko ime. rekao je na kraju stari Budman.ga u pola glasa. Fali mu veliki finale. „Dodajmo utorak". s ugašenim motorima.D.D. „Lepo ime".

po sredini leđa. nije bilo šanse da ga zakrpe. Imao je hrpu starih novina. sve rezultate trka koje je našao. s očima koje nisu ni na tren odlutale. udario ga je jedan pomahnitali kotur. dva meseca i jedanaest dana. Deni Budman je bio mornar još osam godina.ostadoše zblanuti: niko nije očekivao da bi jedno tako malo dete moglo da proizvede toliko govana. ali je čitao. Sricao je slova. Tri dana je umirao. i tri dana je. za vreme jedne bure. slušajući ta 25 . uz stravičan napor. Novečento je tada još bio dete. Činjenica je da nije mogao da obuzda smeh. usred Okeana. Čitao je polako. vukući prst po novinskoj hartiji. I tako je stari Deni umro na šestoj trci Čikaga. Bio je sav polomljen iznutra. kako ga je Deni naučio. koju je dobila Pijaća voda za dve dužine ispred Papazjanije i pet ispred Plavog pudera. A onda. Seo je pored Denijevog kreveta i nije se više makao. čitao starom Deniju. koji se opraštao od života.

Imao je osam godina: ali zvanično nikada nije ni bio rođen. pa. s nekom pričom o dokumentima. Tačnije rečeno. e. Video ga je. iznenada. nije imao porodicu. iz luka. Kapetan je na mušemi crvenom farbom napisao: Thanks Danny. zatvora. Ali nikada nije sišao. skončao. za svet: nije bilo grada. Novečento je po drugi put ostao siroče. I tako. naravno. I tako bi Novečento ostao na brodu. bejzbol tima gde je na nekom mestu bilo zapisano njegovo ime. Stvar je bila u tome što se Deni plašio da mu ga ne oduzmu. vizama i sličnim stvarima.imena. smejući se. Novečento nije uopšte postojao. Umotali su ga u mušemu i vratili Okeanu. i tako je. svaki put. Nije imao zavičaj. parohije. A što se kopna tiče. bolnice. 26 . Imao je osam godina i već je prošpartao tamo i natrag od Evrope do Amerike pedesetak puta. Okean je bio njegova kuća. na njega nikada nije kročio. a onda bi u nekom trenutku brod ponovo isplovio. nije imao datum rođenja.

„Neće još dugo moći da traje ta priča", često su govorili Deniju. ,,A pre svega, to je protiv zakona." Ali Deni je imao jedan odgovor koji je bio nedvosmislen: ,,U materinu sa zakonom", rekao bi. Takva izjava nije dopuštala bog zna kakav prigovor. Kada su stigli u Sautempton, na kraju plovidbe tokom koje je Deni umro, kapetan je odlučio da završi s tom predstavom. Pozvao je pristanišne vlasti i naredio svom zameniku da mu dovede Novečenta. Međutim, nisu mogli da ga nađu. Tražili su ga po čitavom brodu, puna dva dana. Ništa. Nestao je. Nikome se to nije dopalo, takav razvoj događaja, jer, jednom rečju, tu na Virdžinijanu, svi su se već bili navikli na tog dečačića, i niko se nije usuđivao da to kaže, ali... bilo je lako prekoračiti ogradu i... a onda more učini svoje, i... I tako su ga već ožalili kada su nakon dvadeset dva dana isplovili za Rio de Žaneiro, a da se Novečento nije niti

27

vratio, niti se išta saznalo o njemu... Raznobojne trake, vatromet, na polasku, kao i svaki put, ali sve je bilo drugačije, ovog puta, izgubili su Novečenta, i to zauvek, nešto im je mutilo osmeh, svima, i izjedalo ih iznutra. Druge noći plovidbe, u kojoj se čak nisu više ni videle svetlosti irske obale, Beri, zapovednik palube, uleteo je kao pomahnitao u kabinu kapetana broda, probudivši ga i rekavši da mora bez daljnjeg nešto da vidi. Kapetan je opsovao, ali je zatim pošao. Balska dvorana u prvoj klasi. Pogašena svetla. Ljudi u pižamama, na vratima. Putnici koji su izašli iz svojih kabina. A zatim mornari, i ona trojica koji su se popeli iz kotlarnice, skroz garavi, pa čak i Truman, radio-telegrafista. Svi gledaju, u tišini. Novečenta. Sedeo je na klavirskoj stolici, s noga-

28

ma koje su visile, nisu čak ni dodirivale pod. I, tako mi boga, svirao.

(Oglasi se muzika za klavir, prilično jednostavna, lagana, zavodljiva)

Svirao je neku boga pitaj kakvu melodiju, ali malu i... lepu. To nije bila nikakva prevara, lično on je svirao, to su bile njegove ruke, na tim dirkama, sam bog zna kako. I trebalo je čuti šta je ispod tih prstiju izlazilo. Bila je tu jedna gospođa, u kućnoj haljini, ružičastoj, sa štipaljkama u kosi... neka bogatašica, da se razumemo, žena nekog američkog agenta osiguranja... e, pa, ronila je ovolike suze koje su joj tekle niz noćnu kremu, gledala je i plakala, nikako da prestane. Kada je pored

29

sebe videla kapetana, koji je bio sav zajapuren od iznenađenja, da, bukvalno zajapuren, kada ga je videla pored sebe, šmrcnula je, rečena bogatašica, šmrcnula je i pokazavši na klavir upitala ga: „Kako se zove?" „Novečento." „Ne pesma, dečak." „Novečento." „Isto kao pesma?" Bio je to tip razgovora koji jedan kapetan broda ne može da podnese duže od četiri-pet replika. A posebno ako je tog časa otkrio da je dečak za koga je mislio da je mrtav, bio ne samo živ već je, u međuvremenu, naučio čak i da svira klavir. Ostavio je bogatašicu tu gde je stajala, sa njenim suzama i svim ostalim, i odlučnim korakom prošao kroz dvoranu: u donjem delu pižame i raskopčanoj jakni od uniforme. Zaustavio se tek kada je stigao do klavira. Želeo je da kaže mnogo toga, u tom času, između ostalog „Gde si

30

Ljupko je pogledao u kapetana i rekao: . I tako je rekao: „Novečento." Novečento je prestao da svira. ali je brzo učio." (Preko zvučnika se začuje šum olujnog mora ) More se probudilo / more se raspomamilo / prska vodu u nebo / prska / pljuska / skriva od vetra oblake i zvezde / razulareno / besni sve do / niko ne zna / smiraja dana / prestaće / mama ovo / nisi mi 31 .. ili čak „Gde si se kog đavola krio?" Međutim. kao mnogi koji su navikli da žive u uniformi.kog đavola to naučio?".U materinu s pravilnikom. sve ovo je u potpunoj suprotnosti s pravilnikom. Bio je to dečačić koji je malo govorio. na kraju je počeo i da misli u uniformi.

prva bura. kad me je strefila jedna od najpogibeljnijih oluja u istoriji Virdžinijana. 32 . Nisam još ni čestito shvatio gde se nalazim. meni znanu hoću ono staro more tišinu svetlost i leteće ribe povrh vode što lete.rekla mama / nina nana / ljuljuška te more / ljuljuška te malo sutra / razulareno / svuda unaokolo / penušava strava / pomahnitalo more / dokle pogled seže / sve je crno / i crni zidovi / i virovi / i svi nemi / čekajući / da prođe / da potone / to mama ne želim / želim vodu koja miruje / u kojoj mogu da se ogledam / glatku / ovi / zidovi / besmisleni / od vode / koji se oburvavaju / i ta rika / hoću onu vodu. Prvo putovanje. Baksuz.

Ja nisam želeo da crknem kao miš.Usred noći. Brodovi su kao mali plutajući gradovi. ništa čudno. na ovom brodu. na kraju sam se izgubio. Sve u svemu. ali nema sumnje da će ti pre ili kasnije grunuti pravo u mozak ona rečenica: crk'o je kao miš. Definitivno sam najebao. Možeš sebi da odvraćaš pažnju koliko hoćeš. bio sam ovde samo četiri dana. tek da ne bi dodatno komplikovao stvari. lutajući malo tamo malo vamo i nasumično birajući hodnike. kako bi mi došlo. Ali u tom trenu 33 . Okean. i zato sam izašao iz kabine i počeo da lutam. bio je već uspeh ako bih pronašao put do klozeta. kad se podigne bura ne može bog zna šta da uradi. Nisam imao pojma kuda idem. Gotovo. preokrenuo sve naopačke. Neko ko na brodu svira trubu. Činilo se da nikada neće prestati. I da se zavuče u svoju kućicu. Zaista. uhvatio ga je bes i hajmo. Može jedino da izbegne da svira trubu. Međutim. ja nisam mogao da se svrtim tu unutra.

a da nikada nije kročio na zemlju.je naišao neki tip. pre nego što bismo počeli da sviramo. Nisam čak znao ni gde mu je kabina. Rođen je na ovom brodu. Pričali su čak i da je svirao neku muziku koja nije postojala. jedan belac koji je bio totalni duduk za muziku ali je 34 . kao da se šeta rivijerom u Nici: bio je to Novečento. Naravno da su mi drugi ponešto ispričali o njemu. u balskoj dvorani. Ono što sam ja znao bilo je da bi mu svaki put. zvučalo je kao presna laž. ali ništa više od toga. prišao Fric Herman. u crno. Dvadeset sedam godina. činilo se kao da ni ne čuje talase.. i od tada je tu. tamo.. tada. Jedva sam ga poznavao: svirali smo zajedno tokom protekla četiri dana. uopšte nije delovao kao da se izgubio. s orkestrom. Neprekidno. Govorili su jednu čudnu stvar: govorili su: Novečento nije nikada sišao s broda. ali je izgledao stariji. hodao je staloženo. Tako izrečeno. otmeno odeven. Imao je dvadeset sedam godina.

Novečento. ako neko ko na jednom brodu svira trubu. Sada znam da je on zaista i bio negde drugde. i to je sve. nasmešio se.?" Novečento bi potvrdno klimnuo glavom. Dok ja. Koračao je... Te noći. Ali tada to nisam znao: mislio sam samo da je pomalo čudan. zureći ispred sebe. usred najgore oluje. nikada ne bi spustio pogled na ruke. samo normalne note. i tiho mu rekao: „Molio bih te. našao me je tamo. usred najgore oluje sretne nekoga ko mu kaže „Dođi". i rekao: „Dođi. Pošao sam za njim. činilo se kao da je negde drugde." E sad. a zatim bi svirao normalne note. to je bilo malo drugačije. bledog kao krpa. ok. pogledao me. nisam imao tu 35 . izgubljenog u jednom od onih hodnika.imao lepo lice i zbog toga je vodio orkestar. taj koji svira trubu može da uradi samo jedno: da dođe. s izgledom kakvog gospodina na krstarenju.

tako mi svega. Nisam shvatao šta smera.. Novečento je pokazao na noge klavira. ja. teturajući se.opuštenost.. pomislio sam. usred one oluje koja je divljala. Brod se ljuljao sve u šesnaest. „Skini kočnice". bilo je suludo osloboditi točkiće.još jedan fini 36 ..A sad dođi ovamo i sedi". uopšte nisam shvatao. gorelo je samo poneko slabašno svetlo. jer on kao da je na nogama imao sličuge." Ovaj je lud. a onda. morao si đavolski da se pomučiš da bi se održao na nogama. „Ako imaš poverenja u mene. Bio je gotovo mrak. Nije bilo nikog u blizini. Bila je to usrana situacija. skini ih. tu i tamo. Stajao sam tamo i pridržavao taj klavir koji je počeo da se kliže kao kakav ogromni crni sapun. stigli smo do klavira.. ali ipak. . a sad još i ovaj ludak koji sedi na svojoj stoličici . rekao je. naravno. rekao mi je tada Novečento.. nekako smo stigli do balske dvorane. I skinuo ih.

evo. nešto između ljuljaške i trapeza) . Kako glumac nastavlja da priča. savršeno mirnim.Ok.s rukama na klavijaturi. valcera. (Penje se na neku skalameriju. popeću se. Neka vrsta plesne muzike." I počeo je da svira. Neka sve ide do đavola. amplituda tog kretanja je sve veća. rekao je ludak smešeći se. „Ako se sada ne popneš. ljuljaška gotovo da dodiruje kulise) 37 . važi. nećeš se više nikada popeti". Skalamerija počinje da se ljulja i da nosi glumca s jednog kraja pozornice na drugi. (Začuje se muzika za solo klavir.? ionako nemam šta da izgubim. na tu tvoju glupavu stoličicu. i šta sad?" „Sad nemoj da se plašiš. popeo sam se.. blaga i ljupka. ok.sapun .

nije samo svirao. i okretao se oko sebe. i odlazio je i vraćao se. a klavir je pratio talase. da budem iskren. jezdio pravo ka velikim staklenim vratima. on ga je vodio. nije prestajao ni na tren. i da ljuljuška nas. ali sušta je istina da je taj klavir počeo da se kliže. shvatate?. zvuči sumanuto. ni ja. ne bih nikada poverovao da mi je neko pričao. i meni ništa nije bilo jasno. notama. kažem. a kada bi donde stigao. ali bilo je baš tako. dirkama.E. on ga je vodio kuda je hteo. a Novečento je svirao. ovlaš dodirujući lampe i fotelje. šta znam. niko ne mora da mi veruje. ne odvajajući pogled od klavijature. shvatio sam šta radimo. ja sam shvatio u tom času. I dok smo se okretali među stolovima. sad. izgledao je kao da je negde drugde. dok je Novečento svirao. po parketu balske dvorane. šta uistinu radimo: plešemo s 38 . taj klavir. i bilo je jasno. i mi zajedno s njim. činilo se kao da ga more ljuljuška. zaustavio bi se na milimetar od njih i meko otklizio natrag.

. brod pleše. Glumac ima tek toliko vremena da vikne Oh. A zatim. yes. na zlaćanom parketu noći. pravi pogrešan pokret i završava iza kulisa. priljubljeni jedan uz drugog u tom strahotnom valceru. sve u svemu „ upravlja " tim velikim plesom." 39 . poludeli plesači. (Počinje da se vrti u širokom luku iznad pozornice.Okeanom.. Muzika pokušava da „zakoči". a muzika klavira nameće neku vrstu valcera koji uz pomoć različitih zvučnih efekata ubrzava. mi i on. vrti se kao pokvarena ploča. nakon hiljadite akrobacije. dok Okean mahnita. ali prekasno. i savršeno uigrani. ozarenog lica. na svojoj ljuljašci. usporava. Oh. bože.

ulazi glumac. Kapetan je. Uzasan haos. Ja sam rekao da je u suštini potrebno samo podesiti kočnice. DO POSLEDNJE PARE. taj trik. po prestanku bure. salonska garnitura. VAS DVOJICA SADA IDETE U KOTLARNICU I TAMO ĆETE OSTATI JER ĆU VAS U PROTIVNOM ZADAVITI SOPSTVENIM RUKAMA. tako nešto. MAKAR RADILI ČITAV ŽIVOT. Čuje se stravičan tresak. rekao (uzrujano i urlajući) „TAKO MI SVEGA NA SVETU. kao da je polupano kakvo staklo. TO VAM GARANTUJEM KAO ŠTO VAM GARANTUJEM DA SE OVAJ BROD 40 . polako) Novečento je rekao da mora još malo to da provežba. iza iste kulise iza koje je nestao. I NEK VAM BUDE JASNO DA ĆETE SVE PLATITI. A potom.a potom izleće iza jedne bočne kulise i svom silinom udara o nešto. barski pult. Na trenutak zavlada tišina.

Je 1' to uistinu istina?" On je bio mrtav ozbiljan.ZOVE VIRDŽINIJAN I DA STE VI DVE NAJVEĆE BUDALE KOJE SU IKADA PLOVILE OKEANOM!" Dole. ali u tom času ono što sam osetio u sebi. I za večnost. da li je istina da nije nikada sišao s njega. na tren.. u kotlarnici.. Proveli smo vreme računajući koliko bi koštalo u dolarima sve što smo porazbijali. „Uistinu je istina. Ili nešto slično tome. A ako sad o tome razmišljam. A on je odgovorio: . sve smo se više smejali. ta priča o njemu i brodu. to što smo osećali. Nerazdvojni. 41 ." Ne znam. Novečento i ja smo postali prijatelji. i ne znam zašto. mimo svoje volje. Te noći sam ga upitao da li je ta priča istinita." .. čini mi se da je to bila sreća. I što je cifra više rasla.. te noći. sve u svemu da je rođen na njemu i sve ostalo. bili su žmarci: i to žmarci od straha.Da.

dok mu prsti prelaze gore-dole preko dirki. to nije bila izmišljotina. Novečento je bio tip 42 . Jednom prilikom sam upitao Novečenta na šta kog đavola misli dok svira. brojeći stubove i zureći u raspeća. na nekoj tako visokoj planini gde ti sneg dopire do struka. Bilo je teško razumeti šta je on mogao da zna o crkvama. nije nikada sišao." On je putovao. u vozu usred poljane. ukratko.Strah. I svaki put bi završio na nekom drugom mestu: u centru Londona. bila je to sušta istina. sve je blještalo od svetlosti i svuda unaokolo su bili tigrovi. Pa ipak. hoću reći.. A on mi je rekao: „Danas sam završio na jednom predivnom mestu. te stvari. o tigrovima i. uvek tako zagledan ispred sebe i. činilo se kao da je ih je sve video. u najvećoj crkvi na svetu. gde završi. o snegu.. i u šta gleda. u glavi. žene su imale mirisne kose. Nikada nije sišao. baš nikada. s tog broda. eto.

. to nije bilo tako prosto. tek što je prestala kiša.. jesi li ti ikada bio u Parizu?" .. da li je jeo na tom i tom mestu.To jest. ako bi mu neko rekao „Jednom prilikom sam bio u Parizu". da zastanem i posmatram ih odozgo. da. u Bertam Stritu. i mahnem rukom u znak pozdrava".koji. ne možeš da pomisliš da je lud iz jednog jedinog kretenskog razloga što on." „Pa onda. Kada ti neko tako slikovito pripoveda o mirisu u Bertam Stritu. Kroz nečije 43 . sve je znao..Ne. leti. on bi ga upitao da li je video te i te parkove.." „Šta da?" „Pariz. Ali. a kada prođu šlepovi. rekao bi ti „Ono što se meni tamo dopada je da posmatram zalazak sunca šetkajući gore-dole po Pon Nefu." . nikada nije bio.. „Novečento." Mogao si pomisliti da je lud.

zvukove. lavove. njihovu zemlju.. avione.. Na svoj način: ali istinski. uhodio. već dvadeset sedam godina. posle. On možda nikada nije video svet. i s neizmernom pažnjom registrovao. nema šta. Znakove koje ljudi nose na sebi: mesta. s kraja na kraj. mirise. dugačke reke.oči. one su sve dobre. velike gradove i kutke kakvog bara. Putovao je preko nje. mapi sveta. na njima.. Ne knjige. umeo je da čita ljude. sređivao. I umeo je da čita. čitavog sveta. Umeo je da sluša. U tome je bio genijalan. sav blažen. Ali već dvadeset sedam godina taj svet je prolazio kroz ovaj brod: i on ga je. On je čitao. njihovu priču. on je taj vazduh istinski udisao. nečije reči. lokve. Svakoga dana bi dodao poneki delić toj džinovskoj mapi koju je isrctavao u glavi.. na tom brodu. razvrstavao. dok su mu prsti klizili 44 . I krao mu dušu. bila je to predivna mapa. Koja je bila skroz ispisana. džinovskoj.

šta te briga?. zašto pobogu ne siđeš. makar jednom. pošizeli bi za tobom. okruženu tigrovima. možeš čak i da je napraviš u obliku broda. mogao bi da se šetaš po tvom Pon Nefu i posmatraš šlepove i sve ostalo..preko dirki. svojim sopstvenim. recimo. sviraš klavir fenomenalno. skupio sam hrabrost i postavio mu to pitanje. milujući obline kakvog regtajma. namlatio bi džak para.. svojim očima. svetibože 45 . zašto ne odeš da vidiš svet. i mogao bi da izabereš najlepšu kuću na ovom svetu. ili u Bertam Stritu. ali na kraju. ali bi je sagradio gde ti želiš. samo jednom. Novečento. jednoga dana. Zašto sediš u ovom putujućem zatvoru. mogao bi da radiš šta god hoćeš. (Začuje se neki setni regtajm) Trebalo je da prođe više godina.

Isuse. Skroz odeven u belo. Zašto ne siđeš? Zašto? Zašto? Bilo je to u leto. iza tih stepenica. Nije to pisao tek onako: bio je u to uveren: čovek koji je izmislio džez. čak i šešir. par glupavih stepenica. makar jednom. ti nisi budala.nećeš valjda čitavog života da se vozikaš tamo-vamo kao budala. I s ovakvim dijamantom na prstu. On je bio tip koji kada je imao koncerte na plakatima bi napisao: večeras Dželi Rol Morton. Novečento. sve. šta je to. čovek koji je izmislio džez. Svirao je 46 .. leto 1931. kada se na Virdžinijan ukrcao Dželi Rol Morton. treba samo sići niz onih nekoliko prokletih stepeničica.. Zašto već jednom ne staviš tačku i ne siđeš odavde. tamo je sve. samo jednom. a svet je tamo. ti si najveći...

Oni koji bi sišli s broda pričali su o nekoj čudnoj muzici i o nekom pijanisti koji kao da je imao četiri ruke. Možda zvuči besmisleno. prava mala legenda. I u tome je zaista bio najbolji. u Nju Orleansu. On je najveći pijanista na svetu. Neko mu je. On je svirao takvu muziku. toliko je nota uspevao da odsvira. 47 . negde. na spratu iznad. Želeli su muziku koja će se provlačiti iza zavesa i ispod kreveta ne ometajući ih. čak i istinite. pa ipak je na izvestan način bio poznata ličnost. jednog dana. Mora da su mu rekli nešto tipa: on je najveći. Kružile su čudne priče. Novečento. u to doba. Sedeći uvek pomalo na ivici. pričao o Novečentu. ali nije isključeno da se upravo tako dogodilo. Nije nikada odsvirao nijednu notu van Virdžinijana. Nepojmljivo okretne. i tamo je naučio da klizi preko dirki i miluje note: vodili su ljubav.klavir. i s dve ruke koje su bile poput leptirova. i nisu želeli buku. Počeo je u kuplerajima.

sve muzike ovoga sveta. dodirivao bi dirke i.izlazili su zvuci.. jer to je bio pravi pravcati smrad. kao ona o američkom senatoru Vilsonu. i odlazio bi po podne. kada nije svirao normalne note. I ostao je bez daha. bilo šta. senator Vilson. sav otmen. to bi se pretvorilo u pravo pravcato sviranje.. muziku koja je dolazila ko zna odakle. Novečento bi slušao. i počeo da svira. iz klavira uspravnog. Imao je klavir. već one njegove. kad je to čuo. malo-pomalo. ako 48 . svaki čas bi poneko izvadio gitaru. on. Prvo bi slušao: želeo je da mu ljudi pevaju pesme koje znaju. usred tog smrada.ponekad. jer je Novečento tamo svirao. crnog . i ako zanemarimo tu ujdurmu s trećom klasom. Potom bi počeo da dodiruje dirke. koje nisu bile normalne. ili kasno u noć. ili usnu harmoniku. dole. koji je odlučio da putuje trećom klasom. dok su oni pevali ili svirali. i bili su to zvuci iz nekog drugog sveta. Da ostaneš bez daha. Unutra se nalazilo sve: sve odjednom.

Upravo se tako dogodilo. Bez šale. da neko tada nije rekao: „Možeš da se smeješ koliko hoćeš. po dolasku. neko je otišao kod Dželija Rola Mortona i rekao mu: na tom brodu ima neki tip koji s klavirom radi šta mu se prohte. a kad mu se neće svira nešto što zvuči kao deset džezova odjednom. on. To je pisalo po novinama.zanemarimo tu ujdurmu. da sluša Novečenta do kraja svih onih jebenih godina koje su mu preostale od života. čovek koji je izmislio džez. to su svi znali. Rekao je: „Kako može da svira dobro neko ko nema muda da siđe s jednog usranog broda?" I počeo je da se smeje. Sve u svemu. jer da je bilo po njegovom. ali ako taj reši da siđe. morali su silom da ga odvuku. Moglo je na tome da se završi. ali bila je sušta istina. Kad mu se hoće svira džez. ostao bi tamo gore. ti ćeš 49 . kao lud. Dželi Rol Morton je imao nezgodnu narav.

uperio ga u glavu onoga koji je to rekao i nije pucao: ali je rekao: „Gde je to govno od broda?" Na umu je imao dvoboj. nije želeo da svira.ponovo da sviraš po kuplerajima. i to mu se nije mililo. u lukama nikada nije svirao. Problem je bio što Novečento. po kuplerajima. A to gde je on hteo bilo je usred mora. Bez krvi. istinske mržnje. kada bi kopno bilo samo 50 . Kako bi stavio tačku. On je svirao gde je on hteo. Tada se to radilo. i svim tim izmišljotinama. Muzičarski fazoni." Dželi Rol je prestao da se smeje. pod kožom. To je bilo ono što je Dželi Rol imao na umu. izvadio je iz džepa mali pištolj sa drškom od slonovače. Note i alkohol. tako mi svega na svetu. istini za volju. Nadmetali bi se u sviranju virtuoznih komada i na kraju bi jedan pobedio. kako bi stavio tačku na tu priču o pijanisti na Okeanu. Moglo je da potraje i čitavu noć. ali prilična doza mržnje. Luke su već pomalo bile kopno.

on je u to verovao: da je taj zaista izmislio džez. a potom je iz sopstvenog džepa platio povratnu kartu za Evropu i ukrcao se na Virdžinijan.daleka svetla. Novečento se nije previše zanimao za tu stvar. Bio je takav. Zatim se zatvorio u kabinu. Nije je čak u potpunosti ni razumeo. udenuvši poneku psovku između. Dželi Rol Morton je sto puta opsovao.. ili nada.To je najgluplja stvar koju sam ikada uradio u životu. bio je radoznao. . on koji nikada nije kročio ni na jedan brod koji nije plovio gore-dole po Misisipiju. Dvoboj? A zašto? Međutim. Mislim da je imao na umu da nešto nauči. To nije govorio u šali. Bio je takav. i nada. novinarima koji su došli da ga isprate na četrnaesti gat Bostonske luke. Želeo je čuje kako svira čovek koji je izmislio džez. i sačekao da kopno postane samo treperava svetlost u daljini. Pomalo kao stari Deni: nije imao smisla za nad- 51 . ili sećanje." rekao je. Nešto novo. i sećanje.

veoma otmen. A ti si onaj koji svira samo ako mu Okean bućka pod dupetom. stavio je na samu ivicu klavira. ." Novečento je ustao. seo.metanje. Sve ostalo. Dželi Rol je upalio cigaretu. barmen je sipao viski.Vi ste onaj koji je izmislio džez. ali ono što je lebdelo u vazduhu bilo je: „Ustaj odatle. Dželi Rol je uzeo viski. Plesači su se zaustavili. prišao klaviru i pogledao Novečenta u oči. zar ne?" „Tako je. Dželi Rol Morton je ušetao u balsku dvoranu prve klase. nije ga se ticalo ko će da pobedi: opčinjavalo ga je ono ostalo. u crnom. zar ne?" „Tako je. Svi su vrlo dobro znali šta treba da rade. mi iz orkestra smo odložili instrumente. ljudi su ućutali. Nije ništa rekao. U 21 i 37 narednog dana plovidbe. i počeo da svira. dok je Virdžinijan jezdio brzinom od 20 čvorova u pravcu Evrope." Predstavili su se jedan drugom.. 52 .

klizio je preko dirki. Reklo bi se da nije želeo da otpadne da ne bi narušio tišinu. ali oni luksuzni. Cigareta je još uvek bila tamo. činjenica je da nije otpao.Regtajm. ali pepeo je još uvek stajao čitav. nije želeo da otpadne. nju i sav onaj pepeo koji je i dalje uredno stajao. kao da se kiša perlica prosula po mermernom podu. prišao Novečentu. na ivici klavira: dopola izgorela. na kraju klavijature. a pepeo je još uvek stajao tu. kao što rekoh. i to čini plešući. Ustao je. možda je to čak bio neki trik. oni u kojima je čak i garderoberka prelepa. imao je ruke poput leptirova. Dželi Rol je završio raznizavši nevidljive notice. poturio mu cigaretu pod nos. Nije svirao. uzeo je cigaretu. Ličilo je na svileni kombinezon koji klizi niz telo neke žene. čovek koji je izmislio džez. U toj muzici su bili svi američki kupleraji. Dželi Rol je uzeo cigaretu između prstiju. Ali je zvučalo kao nešto što niko nikada pre nije čuo. visoko visoko. ne znam. i rekao: 53 .

" Novečento se nasmešio. Zabavljao se.. infantilnu. Ozbiljno. bio je to blentav komad i takav je i ostao. ali. On ju je odsvirao igrajući se malo s basovima. moreplovče. Odvalio je jedan bluz koji bi rasplakao čak i kakvog nemačkog mašinovođu.. dodavši dva-tri ukrasa od onih svojih. jednu nepojmljivo blentavu pesmicu. Seo je za klavir i uradio nešto najgluplje što je mogao da uradi. smatrao ju je beskrajno dirljivom. sve u svemu. činilo se da je sav pamuk svih crnaca na ovom svetu sabran u njemu i da ga on lično bere. da sam hteo. Zasvirao je Vrati se tatice. 54 . Prostrelio je Novečenta divljim pogledom i ponovo seo za klavir.Na tebe je red. Čak sam i ja mogao da je odsviram. duplirajući ponešto. Dželi Rol je imao izraz kao neko kome su ukrali božićne poklone. čuo ju je od nekog emigranta. ne znam šta je u njoj nalazio ali mu se dopadala. To svakako nije bilo nešto što bi se moglo nazvati virtuoznim komadom.

Dželi Rol nije našao za shodno čak ni da se nakloni. Totalna besmislica bila je što i pored sve one muzike koju je imao u glavi i u rukama. Bilo je to da se raspadneš od tuge. beskrajno sporih. da ne poveruješ! Nije imao blage veze šta je dvoboj. videlo se da mu je već svega preko glave. Već je loše počeo jer je seo za klavir s dve ovolike suze u očima. Svi su ustali: šmrcali su i tapšali. ubistvena gnjavaža. Ponovo je došao red na Novečenta. nije imao blage veze. Odsvirao je taj bluz koji se. uživao je u tim akordima. dirnuo ga je.tim notama. jedan za drugim. i to je još bilo razumljivo. On je svirao sav zgrčen nad klavijaturom. na sve to. u njegovoj glavi pretvorio u niz akorda. zbog bluza. kako bi se opravdao. „Bio je tako lep. pogodite šta je njemu palo na pamet da odsvira? Bluz koji je malopre čuo. svakom ponaosob." rekao mi je posle. sledećeg dana. vezanih. ništa. tim akordima koji su bili čak i 55 .

prosiktao je kroz zube nekoliko reči. Kada je završio." Potom je zasvirao. pa. Sebi u bradu. Publika je pošizela. gotovo je skočio na njega. jebi se. nema zbora. To čak nije ni bila muzika: bila je to mađioničarska veština. on je uradio. nikada nisu videli ništa slično. U tom času je Dželi Rol Morton konačno izgubio strpljenje. Bilo je to čudo. Akrobatika. Čudo. Vrištali su i tapšali. Ostali nešto manje. Ali sviranje nije prava reč. prava pravcata magija. povrh svega. Bez ijedne pogrešne note.neobični. Čudovišnom brzinom. ne pomerivši nijedan mišić na licu. Umesto da ode do klavira. Nastala je takva gungula kao da je Nova 56 . Žongliranje. istinski je u njima uživao. onda. ali tako da svi dobro čuju. . veoma jasnih. Sve ono što se može uraditi s jednom klavijaturom od 88 dirki. začuo se čak i poneki zvižduk.. glupane. uglavnom disonantni.E.

i smeh. Uzeo je cigaretu.. Nije imalo šta da se odgovori.. Začula se poneka podrugljiva reč. U toj gunguli zatekao sam se pred Novečentom: imao je razočaran izraz. Potom je bacio pogled na Dželija Rola. ljudi su takvi. Pogledao me je i rekao: „Ovaj je potpuni idiot. zli prema onima koji gube.." 57 . U prvi mah niko u dvorani nije shvatio da je tamo seo. Hoću reći: Novečento nije pušio. Nije nikada ranije pušio. Novečento je strpljivo sačekao da se koliko-toliko stišaju. i da bi čak možda želeo da svira. i poneki zvižduk." Nisam mu odgovorio." Bio sam do te mere zabezeknut da sam je uzeo i dao mu je. On se nagnuo ka meni i rekao mi: „Daj mi jednu cigaretu. brzo. i rekao šapatom: „Sam si ovo hteo. usrani pijanisto. I pomalo začuđen.. okrenuo se i otišao da sedne za klavir. koji je stajao za barom ispijajući čašu šampanjca.godina.

Ne dišući. a onda nastavlja) Tako. potpuno ošamućeni. Ostali su tako. izgledalo je da će klavir svakoga časa eksplodirati. (Začuje se jedan sumanuto virtuozan odlomak. Glumac čeka da se završi. Završava se rafalom zaglušujućih akorda. Publika je sve upila kao u transu. čak i posle tog ubistvenog završnog rafala koji kao da je bio izveden sa sto ruku. možda čak odsviran sa četiri ruke. I počeo.A onda je položio moju cigaretu na ivicu klavira. U toj sablasnoj 58 . u tišini. kao gomila kompletnih imbecila. Ugašenu. Očiju prikovanih za klavir i otvorenih usta. Ne traje više od pola minuta.

tražeći neki izraz lica koji bi 59 . Izvadio ju je odatle. „Popuši je ti. uzeo moju cigaretu. usred sveg tog meteža. totalni haos. svi su urlali. zavladala je opšta histerija. preko klavijature. ništa se više nije moglo razabrati. Novečento je ustao. eto. Pružio mu je cigaretu. Lepo upaljena. i približio je žicama klavira. Ali ja sam ga video. On nije pušio. Ja to ne umem." U tom času publika se probudila iz čarolije. nije čak ni umeo da je drži među prstima. Napravio je nekoliko koraka i stao ispred Dželija Rola Mortona. Novečento ju je držao u ruci kao da je svećica. Tako mi boga. i aplauz. nikada se ništa slično nije dogodilo. kako nervozno puši tu prokletu cigaretu.tišini. Tiho pucketanje. nagnuo se malo napred. i bila je upaljena. svi su želeli da dodirnu Novečenta. Dželija Rola Mortona. šta znam. Prolomio se urlik oduševljenja.

sa svojim crnim lakovanim cipelama. vrlo dobro se sećam. a na oblačiću je pisalo da je neko pobedio. uglancanu. tako lagano da ne otrese taj pepeo odatle. prošao kroz dvoranu i iščezao.odgovarao situaciji. a taj neko nije bio on. skliznuvši. shvatio je ono što je trebalo shvatiti. u određenom momentu njegova ruka nalik leptiru počela je da drhti. a na jednoj od njih beleo se taj oblačić. korak po korak. taj pepeo nalik kakvom belom oblačiću. okrenuo se na peti i lagano hodajući. nije čak znao ni gde treba da gleda. i ne nalazeći ga. lak i pepeo. on ju je pogledao. crnu i lakovanu. zaista je drhtala. pogledao je cipelu. ja sam je video. isprva na njegovo svečano crno odelo a onda. Dželi Rol Morton je proveo ostatak 60 . i on ga je odneo sa sobom. toliko je drhtala da se u jednom trenutku pepeo cigarete odvojio i pao dole. i shvatio. na njegovu desnu cipelu. i to nikada neću zaboraviti.

doduše.U materinu i sa džezom. od svetle kože. Sa palube treće klase. Drugim brodom. Čim smo stigli u Sautempton.putovanja zatvoren u svojoj kabini." Liverpul Njujork Liverpul Rio de Žaneiro Boston Kork Lisabon Santjago de Čile Rio de Žaneiro Antili Njujork Liverpul Boston Liverpul Hamburg Njujork Hamburg Njujork Ženeva Florida Rio de Žaneiro Florida Njujork Ženeva Lisabon Rio de Žaneiro Liverpul Rio de Žaneiro Liverpul Njujork Kork Čerburg 61 . Želeo je da se vrati i kraj. Nije više želeo ni da čuje za Novečenta. I sećam se da je samo rekao: . sišao je s Virdžinijana. naslonjen na ogradu. lepim.. niti za bilo šta drugo. Novečento ga je gledao kako silazi u svom otmenom belom odelu i sa svojim koferima. Sledećeg dana otputovao je za Ameriku.

bez ikakvog povoda. ni muva da proleti. na tom mestu. Uvek me je fascinirao taj fenomen sa slikama. a one. Okean. tras. nisu mogli da se dogovore šta da rade. tras. Ili su to već znali od samog početka. Stoje na zidu godinama. padnu dole. a onda. tras. jadnik? Donosi li odluke? Dugo je razgovarao sa slikom. Tras. tras. sat.Vankuver Čerburg Kork Boston Liverpul Rio de Žaneiro Njujork Liverpul Santjago de Čile Njujork Liverpul. minut. godinama. dok je oko njih sve nepomično. Šta se to dogodi jednom ekseru te on zaključi da mu je svega dosta? Ima li i on dušu. Zašto baš u tom momentu? Niko ne zna. usred srede. padnu dole. U savršenoj tišini. a onda su odredili datum. I tu. Vise okačene o ekser. kao kamen. pričali su o tome svake večeri. znaš ja 62 . upravo sada. Ne postoji nikakav razlog. njih dvoje. pala je slika. ali one u jednom trenutku. tren. niko ih i ne pipne. sve je već bilo ugovoreno. ama baš ikakvog.

sići ću s ovog broda. što se mene tiče nema problema. i više je ne voliš. usred Okeana..ću da popustim za sedam godina. onda smo se dogovorili za 13. onda laku noć. Kada je. maj. Pustio sam ga na miru neko vreme. Kada se pogledaš u ogledalo i shvatiš da si ostario. jednog jutra. Sedam godina kasnije. ok. To je jedna od onih stvari o kojima je bolje ne misliti. Novečento podigao pogled sa tanjira i rekao mi: . neki 63 . želeo sam da znam zašto. Nikom nije jasno. u protivnom možeš da poludiš.. Tras. Jednu sliku ne možeš ništa da pitaš. ok. petnaest do šest: tras. neka bude petnaest do šest." Ostao sam kao gromom pogođen. maja. oko šest. Ali Novečenta možeš. Kada se probudiš.U Njujorku. 13. a onda sam počeo da ga salećem. 'ku noć.. za tri dana. Kada padne slika. Kada otvoriš novine i pročitaš da je počeo rat. važi. Kada vidiš neki voz i pomisliš ja moram da odem odavde.

„Moram nešto da vidim." Možete li da zamislite? Sve si mogao da pomisliš. „Šta to?" Nije hteo da mi kaže. jer kad mi je konačno rekao. i to je čak bilo razumljivo." „More?" „More. a onda jednog dana naprasno reši da siđe. To nije isto. ličilo je na čisto zajebavanje. ne rekavši mu ništa. niko ne prebiva trideset dve godine na nekom brodu. ne rekavši zašto čak ni svom najboljem prijatelju. Novečento." „Odavde. Nisam želeo u to da poverujem. Nisam želeo u to da poverujem. kao da ništa nije bilo.razlog mora da je postojao. rekao mi je. „Već trideset dve godine gledaš to more. tamo dole". to što je rekao bilo je: „More." 64 . ali to ne. A ja želim da ga vidim odande. Bila je to kenjaža veka.

." . međutim.Blagi Bože. budući da se nije previše razumeo u puteve. Lin Baster. oboje dece mu je pokosila groznica. završio je u nekom neuglednom mestašcetu. . veliki grad.. Međutim. To je isto.A ko ti je to rekao?" Rekao mu je neki tip koji se zvao Baster. jednom ili dvaput. Činilo mi se kao da pričam s detetom. gde." „Nije isto. 65 . na dan vašara.U redu. nagni se preko ograde i dobro ga pogledaj. Jedan od onih koji žive četrdeset godina rmbačeći kao mazge i sve što su ikada videli je njihova njiva i. nema šta! I tako je jednoga dana spakovao svoje stvari. i prepešačio čitavu Englesku kako bi stigao do Londona. umesto da stigne u London. žena mu je otišla s nekim propovednikom ili tako nekim. nekoliko milja odatle. sačekaj da stignemo u luku. Samo što je njemu posle suša sve odnela. Miljenik sudbine. Seljak.

Možda je to čak i pretpostavljao. Lin Baster. da mu nikada pre takva jedna stvar nije pala na pamet. ako je verovati onome što je rekao. ali nikada mu to niko nije na taj način urliknuo. Spaslo ga je. taj Baster..ako bi nastavio putem. Bilo je to kao revolucija. u njegovoj glavi. I tako je tražio od dotičnog Bastera da mu hiljadu puta ispriča tu priču o moru i svemu ostalom. da je život bezmeran. da ni on. ugledao more.. hoćete li već jednom to da shvatite ili ne? Bezmeran'." On. Kada je počeo da mi objašnjava. na kraju bi. dvaput skrenuo i obišao jedan brežuljak.To je kao neki džinovski urlik koji urliče i urliče. a ono što urliče je: 'stoko bezrepa. Rekao je: .. Naprosto mu se nikada nije dogodilo da na to pomisli. i na kraju je rešio da i on mora to da proba. život je bezmeran. iznenada. Nikada ga pre nije video. izgledao je kao neko ko ti 66 . nikada ranije nije na to pomislio. Moguće je da ni Novečento. Ostao je njime opčinjen.

i da svira za ljude na zemlji. Sve u svemu. „Mogu ovde gore da ostanem čak i godinama. ukoliko imaš malo sreće. i da ima decu i. koji možda nije baš tako bezmeran. ali je nesumnjivo lep. dići pogled i ugledati more: tada ću ga čuti kako urliče. ali ako će pomoći da Novečento siđe odavde. Mogao sam to da mu kažem. za mene je bilo u 67 . to s morem mi je zvučalo kao prava besmislica. sve ono što postoji u životu. ali more mi nikada ništa neće kazati. stići na neku obalu. postaću normalan čovek. i volje. a onda ću jednoga dana krenuti. ukratko." Naučno. i želeo sam da kad-tad siđe odande. Sada ću sići. i da se venča s nekom finom ženom. Meni je zvučalo kao naučna kenjaža veka. Činjenica je da sam ja Novečenta mnogo voleo. To nije bilo tako jednostavno. živeću na zemlji i od zemlje godinama. ali nisam mu rekao.objašnjava kako funkcioniše motor s unutrašnjim sagorevanjem: naučno.

počeo sam da se smejem što sam bolje umeo. I tako sam na kraju pomislio da je bolje tako. zaista. I da mi je drago. i ja s njim. i njegova žena će ispeći ćurku. u kaputu od kamilje dlake. zar ne?. a on se smejao. On je čak bio pomalo dirnut: „Ali doći ćeš da me posetiš.redu." Isuse. I da ću mu pokloniti svoj kaput od kamilje dlake.. ubiće me ako tako nastavi. u grlu. moralo je da se dogodi i upravo se sada 68 . ja mrzim rastanke. mučan prizor.. i rekao sam da ću svakako doći da ga posetim i da ćemo zajedno šetati njegovog psa po poljima. ali obojica smo duboko u sebi znali da to nije istina. kao neki kamen. Rekao sam mu da je njegovo rasuđivanje sasvim na mestu. na zemlji. i da je stvar već zapečaćena. i šta ti ja znam kakve sve gluposti. istina je bila da će se sve završiti. izgledaće fenomenalno dok bude silazio niz stepenice. kao da mi je neki kamen zastao tu.

kako bi video more. na vrhu stepenica parobroda. na vetru. (Začuje se muzika u stilu kakve starinske balade. nepomičan. šešir. Tu se muzika naglo prekida i Novečento se ukoči.D. Lemon Novečento će sići s Virdžinijana. pa treći. Posle trideset dve godine provedene na moru. Naglo. u Njujorškoj luci. sići će na zemlju. potom se nanovo pojavljuje preobučen u Novečenta. Glumac skida šešir i okreče sa ka publici) Na trećem stepeniku se zaustavio. jednog februarskog dana. 69 .događalo: Deni Budman T. pa drugi. Posmatra Njujork. gledajući ispred sebe. Kaput od kamilje dlake. Glumac iščezava u mraku. Potom siđe jedan stepenik. veliki kofer. Stoji nekoliko časaka tu.

a s drugom nogom na trećem. ali nije bilo šanse da mu pokvariš raspoloženje.„Šta bi?.A otkud znam. Plutao je na površini." „Možda je zaboravio zašto hoće da siđe. „Možda je nešto zaboravio". s jednom nogom na drugom stepeniku. Skinuo je šešir. I na kraju je učinio nešto čudno. Očito je bio ptica." . Ostao je tako beskonačno dugo. Kada smo podigli oči ka stepenicama. nepomičan." U međuvremenu je on stajao tamo.. ikad. jedan Irac koji je bio pravi tupadžija. rekao sam.. ili na plavu kajganu s krilima. Ličio je na kakvu umornu pticu. pružio ruku preko ograde stepenica i bacio ga dole. je 1' ugazio u govno?". izgledalo je kao da nešto traži... Napravio je nekoliko krugova u vazduhu i pao u more. a ne kajgana. rekao je Nil O'Konor. videli smo 70 .Ne lupetaj gluposti. Gledao je ispred sebe. „Šta?" .

i izgledao je veoma obuzet nekim svojim ličnim stvarima. Mi ga nismo ništa pitali. Videlo se da baš nije sasvim svoj. Novečento se ponašao pomalo čudno. Šta li je video. Toga dana. nije hteo da mi kaže. rekao je Nil O' Konor.Novečenta. s tog prokletog trećeg stepenika. u njegovom kaputu od kamilje dlake. I nisam znao da li sam tužan ili lud od sreće. Dva koraka. u mom kaputu od kamilje dlake. stigao nam je novi pijanista". rekao sam ja. On se pravio kao da ništa nije bilo. „Jesi li video?. ali. nije nam se mililo da ga bilo šta 71 . pričao je manje nego obično. i s jednim čudnim osmehom na licu. „Kažu da je najveći". i nestao je u unutrašnjosti broda. u svakom slučaju. okrenut leđima svetu. kako se penje uz ona dva stepenika. a zatim i tokom dva naredna putovanja.

pak. . ne treba da misliš da sam nesrećan: nikada to više neću biti. On i njegova muzika: sve ostalo je bilo nebitno. ta rečenica. ali sada je sve mnogo bolje. Činilo se kao da je izvan svega. šteta.. A onda. ali u jednom dahu. Novečento je ušao u moju kabinu i lagano. prošlo je. izgledao bih fenomenalno. Nije bio od onih ljudi za koje se pitaš jesu li srećni ili nisu. kad ju je izgovorio. To je trajalo nekoliko meseci.Ne treba da misliš da sam nesrećan: nikada to više neću biti. sjajno mi je stajao. bez prekida. činilo se da je nedodirljiv. Nekoga ko dobro zna kuda ide. izgovorio: „Hvala na kaputu. On je bio Novečento i tačka. jednoga dana. Nije ti padalo na pamet da razmišljaš da li da mu pripišeš sreću ili.pitamo. tugu. nisam uopšte bio siguran da je ikada bio nesrećan." Ostavila me je bez teksta. I zna da će tamo stići. Kao kada bi seo za klavir i 72 ." Što se mene tiče. Imao je izraz nekoga ko se ne šali.

Ali činilo mi se da sam na njemu proveo čitav jedan život. avgusta 1933.počeo da svira. komplikovanu ali lepu. Ukrcao sam se šest godina ranije. Činilo se da ih je tog časa izmislio: ali tamo negde. i zaostalom platom. Sve po 73 . i samo zbog njih. u njegovoj glavi. I da će uz tu muziku plesati do kraja života. Ja sam sišao s Virdžinijana 21. i svim ostalim. najveću od svih. Nisam sišao na jedan dan ili jednu sedmicu: sišao sam zauvek. Sa dokumentima za iskrcavanje. Sada znam da je toga dana Novečento odlučio da sedne pred bele i crne dirke svog života i počne da svira neku besmislenu i genijalnu muziku. njegove ruke nisu poznavale sumnju. činilo se da su tu zbog njih. te note su oduvek bile zapisane. a dirke kao da su oduvek čekale na te note. I da više nikada neće biti nesrećan.

i ja sam 74 . svirali smo za uobičajene glupandere iz prve klase. Završio sam s Okeanom. normalno je da se vratiš kući. Jedino što nisam zapravo mogao da zamislim da bi mogao večno da traje. Nastavili smo zajedno." rekao sam Novečentu.. Pre ili kasnije. Ali neko ko svira trubu. počeo sam da sviram i posle nekoliko nota začuo sam klavir kako me prati. nenametljivo. „Bolje pre. rekao sam sebi.. i to ćeš zauvek biti. more je tvoja kuća. Bolje pre.. Nije da mi se nije dopadao taj život. nikada mi to nije rekao. Videlo se da nema nikakvu želju da me vidi kako silazim niz one stepenice. ali svirao je sa mnom. I bolje što nije. čudan ali uspešan. Poslednje veče. tiho. Bio je to čudan način svođenja računa. na moru si stranac.. Ako sviraš trubu. možeš na njemu da ostaneš sve dok ne krepaš i to je u redu.propisu. došao je momenat za moj solo. Ako si mornar. to je druga priča. naravno. I on je shvatio. zauvek. ali.

pošto sam sišao odande. sve se okrenulo naopačke. Za to vreme ljudi su nastavili da plešu. Pustili su nas da sviramo prilično dugo. Bila je potrebna velika mudrost kako bi se čovek u tome razabrao. da se nije upleo onaj prokleti rat. Možda je neko samo rekao nekom drugom: „Gle onog s trubom kako je smešan. ili lud. kao što je samo on znao. poslednji put. moja truba i njegov klavir. koji me je svuda pratio. nisu ni mogli da primete.svirao što sam bolje umeo. biće da je pijan. ali sam zaista bio dobar. o bože. 75 . Nastalo je pravo zamešateljstvo." Kako su se posle odvijale stvari. da iskažemo sve one stvari koje ne možeš ni u ludilu da iskažeš rečima. s Novečentom iza sebe. samo nam je on još falio. ništa ne primetivši. kao da se ništa ne dešava. Gle onog s trubom: plače dok svira. šta su oni znali. to je neka druga priča. Možda bi mi čak i uspelo da uradim nešto korisno u životu. nisam bio Luj Armstrong. nastavili su da plešu.

njegove ruke. to je jedino što ti preostaje. Da ne poveruješ koliko je besmisleno svirati trubu kada rat divlja oko tebe. Kad te zaskoči i ne pušta. Sve u svemu. usred Okeana. Nije da sam ih zaboravio. 76 ." ali nije bilo isto kad bih to rekao ja. godinama.Ko zna šta bi uradio Novečento da je ovde. stalno sam ih se sećao. ponekad. i o Novečentu. I nad tobom. bila je to završena priča. 'u materinu s ratom' rekao bi. njegovo lice. Trik siromašnih. o Virdžinijanu.Bile su potrebne sposobnosti koje ja nisam imao. dešavalo mi se da se upitam: .. uspomenama. ko zna šta bi rekao. Bilo kako bilo. u treću klasu da slušam emigrante kako pevaju arije iz opera i Novečenta kako svira ko će ga znati kakvu muziku. Sve je bilo toliko grozno da bih svako malo sklopio oči i vratio se tamo gore. i ništa drugo. Koja je izgledala kao da je skroz završena. ali uvek deluje. nisam više ništa čuo. Prepuštao sam se maštanju. da bi se spasao.

onaj Irac koji se neprekidno šalio. dao nešto novca čuvarima koji su tu stajali. Tog puta. još jedan postskriptum: u njemu je pisalo: „Novečento uopšte nije sišao. i zbogom. i na kraju je tako propao da su odlučili da ga potope. U Plimutu su iskrcali ono malo preostale posade. potražio Virdžinijan. našao ga. međutim." A ispod. napunili ga dinamitom i pre ili kasnije će ga izvesti na pučinu kako bi ga dokrajčili: bum. pretražio ga od glave do pete. bilo je to ozbiljno pismo.A onda sam jednog dana dobio pismo. koristili su ga kao ploveću bolnicu. napisao mi ga je Nil O'Konor." Danima sam premetao po rukama to pismo. sišao 77 . A onda sam seo u voz koji je išao za Plimut. U dnu je bio postskriptum: u njemu je pisalo: „Imaš li sto dolara? Kunem se da ću ti ih vratiti. U njemu je pisalo da se Virdžinijan vratio u raspadnutom stanju." Samo to: „Novečento uopšte nije sišao. iz rata. popeo se na brod. otišao sam u luku.

. Lemon Novečento/ Reklo bi se da je znao da ću doći.u kotlarnicu. uredno zakopčan sako. i ostao tu. dinamit svuda unaokolo/ Deni Budman T.. Nepomično sedeći i gledajući ga. spustio ga na zemlju. seo na neki sanduk koji je izgledao kao da je pun dinamita.D. bez tragova umora/ Nije bilo svetla na brodu. boga pitaj kakva je bila noć/ Bele ruke. skinuo šešir. ali na lep način.. usred mora/ Velika završnica. nepomično sedeći i gledajući me/ Dinamit i ispod njegovog dupeta. ličio je na kakvog princa/ Uopšte nije sišao. samo ono koje je dopiralo spolja. otići će u vazduh zajedno sa svim ostalim. eto/ U polumraku./ S onim licem koje je ostarilo.. uglancane cipele/ Uopšte nije sišao. u tišini. s publikom koja 78 . ne znajući šta da kažem/ . kao što je uvek znao koje ću note odsvirati i.

. i sa obale. sa mola. na kraju/ Deni Budman T. veliki talas..gleda. adieu. nije mu se video kraj. gotovo jedino. dim i vatra.. dole zavesa./ Kraj. može li se uopšte videti kraj ?/ I ona buka/ 79 .D. koji lagano izgovara/ (Glumac se preobražava u Novečenta) Čitav onaj grad. poslednje sećanje na njega je jedan glas. zaboga miloga. Lemon/ Novečento/ U tom brodu utonulom u mrak. veliki vatromet..

drugi stepenik. izgledao sam fenomenalno... u čitavom tom nepreglednom gradu bilo je svega osim/ Bilo je svega/ Ali nije bilo kraja. Dirke počinju.. drugi/ Nije me zaustavilo ono što sam video/ Već ono što nisam video/ Možeš li to da shvatiš. prijatelju?. treći stepenik/ Prvi stepenik. tu niko ne može da te pređe. tražio sam ga ali ga nije bilo..Na onim prokletim stepenicama. Nisu 80 .. a ja sam bio veliki u onom kaputu. Kraj sveta/ I sad zamisli: klavir. Ono što nisam video je gde se sve to završava. sigurno bih sišao. sve je bilo tako lepo. drugi stepenik. nema sumnje/ S mojim plavim šeširom/ Prvi stepenik. Ti znaš da ih ima 88. treći stepenik/ Prvi stepenik. ono što nisam video. Dirke se završavaju.. i nisam se dvoumio.

beskonačna je muzika koju možeš da proizvedeš. Seo si na pogrešnu stolicu: to je klavir na kojem svira Bog/ Isuse. i ispred mene/ Ali ako se ja popnem uz te stepenice i ispred mene se razastre jedna klavijatura od milion dirki. U tome je moguće živeti. bilo ih je na hiljade. unutar tih dirki. jednu zemlju koja će biti 81 . jesi li video te ulice?/ Čak samo ulice. dirke.beskonačne. Ali ako ti/ Ali ako se ja popnem uz te stepenice. milioni i milijarde dirki/ Milioni i milijarde dirki. kojima nema kraja i to je sušta istina. Meni se to dopada. Ti si beskonačan. kojima nema kraja i ta klavijatura je beskonačna/ Ako je ta klavijatura beskonačna. 77 si beskonačan. kako vama tamo dole uspeva da odaberete jednu/ Da odaberete jednu ženu/ Jednu kuću. Njih ima 88. onda/ Ne postoji muzika koju na toj klavijaturi možeš da sviraš.

Svet je i ovuda prolazio. ali ne više od onoliko koliko je moglo stati između jednog pramca i jedne krme. ali dve hiljade osoba po jednom putovanju. Ja sam rođen na ovom brodu. Zemlja je brod koji je prevelik za mene. 82 . jedan pejzaž koji ćete gledati.. samo ako na nju i pomislite? Da u njoj živite. da ćete se raspasti na hiljadu komadića samo ako na to i pomislite. Ja sam tako naučio. Ali ja neću da siđem. To je suviše lepa žena.. ovde. Bilo je takođe i želja. na tu bezmernost. To je muzika koju ne umem da sviram. Pustite me da se vratim natrag. na jednoj klavijaturi koja nije bila beskonačna.vaša. vi. To je jedno suviše daleko putovanje. Oprostite mi. To je suviše jak miris. jedan način na koji ćete umreti/ Čitav taj svet/ Taj svet oko vas za koji čak ni ne znaš gde se završava/ I koliko svega toga ima/ Zar se nikada ne plašite. Svirao si svoju sreću.

ponovo/ Utvare/ Mogu te ubiti ako im pustiš na volju/ Želja da siđem/ Strah da to učinim/ Možeš da poludiš. Pokušaj da shvatiš. svake noći. prijatelju. tako/ Da poludiš/ Nešto moraš da učiniš.Molim vas/ Sad pokušaj da shvatiš. ponovo i zauvek/ Brodić/ Taj svet u očima. i ja sam to učinio/ 83 . ako možeš/ Sav taj svet u očima/ Stravičan ali lep/ Suviše lep/ I strah koji me je odgurnuo natrag/ Brod.

Geometrija. Za svaki korak. Želje su mi razdirale dušu. koji nisam bio u stanju da se iskrcam s ovog broda. Stepenik po stepenik. po jedna želja kojoj sam rekao zbogom. jednu po jednu. Tada sam ih začarao. Sve žene ovog sveta začarao sam svirajući za 84 . ali nisam uspeo. kao izgladnele životinje. To je talenat. Fino rezbarenje./ Ja. I svaki stepenik bio je po jedna želja. To je geometrija. Ja nisam lud. Savršenstvo. I.Prvo sam zamislio/ Potom sam učinio/ Svakoga dana godinu za godinom/ Dvanaest godina/ Milijardu puta/ Nevidljiv i usporen čin. To nema veze s ludilom. Prepredeni smo. kako bih se spasao iskrcao sam se iz svog života. Mogao sam da ih proživim. ostavio sam ih iza sebe. prijatelju. Nismo ludi kada nađemo načina da se spasemo.

a kada je ustala. ni za tren. začarao sam gledajući jedno dete kako umire. i nije on bio taj koji je otišao. začarao sam slušajući kako peva neki čovek koji je došao sa Severa. već sva deca koju nikada nisam imao. gledajući me u oči. ne skrećući pogled. zauvek. a kada je taj čovek završio pesmu. slušao sam ga i video. što ja nikada neću biti. video sam dolinu. nežni listovi. brda unaokolo. kada bude odlazio. Zemlju koja je bila moja zemlja. ne propustivši ništa od tog stravičnog i predivnog spektakla. 85 . sedeći pored njega. čitave noći. jednu. bile su to sve žene ovoga sveta. prozirna koža. vukove noću. završila se i moja zemlja. ruke bez prstenja. želeo sam da budem poslednji prizor koji će videti.jednu ženu. Oca. reku koja sporo teče. bez osmeha. sneg zimi. danima. nije ona bila ta koja je izašla iz mog života. u nekom delu sveta. gde god ona bila. Prijatelje za kojima sam žudeo. njihala je glavom uz moju muziku.

začarao sam svirajući za tebe i s tobom one večeri. mojoj muzici. prijatelju. Kada bi mogao unazad da pređeš moj put. Razdvojio svoj život od svojih želja. nepomične. začarane. začaravši je. kada sam te video kako ovde ulaziš. oni su otišli s tobom. zauvek. To je filigranski rad. Geometrija. To nije ludilo. onog dana kad sam uspeo čitavu da je odsviram jednom jedinom notom koja je trajala samo tren. i rekao sam zbogom sreći. rekao sam zbogom muzici. sve njih. našao bi ih jednu za drugom. Rekao sam zbogom divoti kada sam video džinovske ledene bregove Severnog mora kako se ruše svladani toplotom. rekao sam zbogom besu kada sam video kako u ovaj brod unose dinamit. rekao sam zbogom čudima kada sam video kako se smeju ljudi koje je rat slomio. a kada si ti otišao. moje drage prijatelje. Razoružao sam tugu. tvojim očima. da označavaju 86 . zaustavljene tu. video sam ih u tvom licu.

Novalis. kad budem stigao gore." „To je zato što sam rođen na brodu.. Notarbartolo. Noca." „Nožinjski." „Molim?" „Rođen sam na jednom brodu i na 87 . onog koji traži moje ime na listi i ne nalazi ga.. okreće se) Već vidim scenu. „Kako rekoste da se zovete?" „Novečento.pravac ovog neobičnog putovanja koje nikome nikada nisam ispričao osim tebi/ / / / / (Novečento se udaljava ka izlazu) / / / / / (Zastaje...

" „Ako bih šta?" „Hoću da kažem.. Šest i po kvintala dinamita." „Šta hoćete da kažete?" „Bojim se da su ono dve desne. ne znam da li je to naznačeno.Uh. izgubila se jedna ruka." 88 .." „Trebalo bi da ih ima nekoliko... da. Eksplozija. Znate. koja fali?" „Leva.njemu sam i umro.." „Brodolom?" ....Eh.... znate?" „Dve desne ruke?" .. da... ovde gore. Nego.... odlično. je 1' bi bio problem ako biste. jedino ta stvar s rukom." „Fali ruka?" .. ako biste uzeli desnu ruku.. u eksploziji... to jest.Da...Da.Ah. I je 1' sad sve u redu?" .." . ali obećali su mi..." . Bum.Ne. tamo.

Ma." .. u krajnjoj liniji. ne. to je samo pitanje. ne." „Mogao bih eventualno da svratim za koji dan. možda će vam stići neka leva.. ide ka izlazu. imam jednu belu i jednu crnu." . u Raju. To uopšte nije smešno. Čitavu večnost." Kakav baksuz.Ne. (Kroz nos) A sad hajde lepo da se prekrstimo! (Posegne da to učini. (Okreće se." ...To i ja mislim. ali se ukoči.." „Čujte. U Raju.. bolje desna nego ništa. a onda se hitro prekrsti obema rukama) Čitavu večnost. Sačekajte trenutak..... s dve desne ruke. milione godina.„Desnu umesto leve?" „Da.. iste boje. 89 .. da izigravam budalu! (Ponovo se prekrsti s obe ruke) Pravi pakao..... Gleda u ruke) Nikad ne znaš koju da upotrebiš. (Okleva trenutak. nemam ja ništa protiv crnaca. eh.. zaustavlja se korak pre nego što će izaći. idem da vam je donesem.

ponovo se okreće ka publici: oči mu sijaju) Naravno.. prijatelju. kad bi ovde samo bio neki klavir.. s tim dvema rukama. (Izlazi) KRAJ 90 .. Gotovo je.. desnim. da znaš kakvu bih samo muziku.. (Ponovo se uozbilji) Imaš dinamit pod dupetom.... Ustani i idi. Ovog puta je zaista gotovo.

21 cm. (Valjevo : .Lektura SNEŽANA ĐUKANOVIĆ Priprema za štampu. .К A Т А Л О Г И З И Ц И Ј А У П У Б Л И К А Ц И Ј И Н A Р О Д Н А БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ. Maštarije /1 Paideia]) . АЛЕСАНДРО Pijanista / Alesandro Bariko italijanskog Ana Srbinović. БЕОГРАД 821. S R . .(Biblioteka Prevod dela: N o v e c e n t o / A l e s s a n d r o Baricco.I D 144984332 . .Tiraž 1.2. izd. prevela sa .1-27 БАРИКО. 2 0 0 7 Topalović).92 str. ISBN 978-86-7448-378-7 C O B I S S . grafička produkcija PAIDEIA I M A G E STUDIO Štampa TOPALOVIĆ.131.000. Valjevo С1Р . Beograd : Paideia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful