PSIHOLOGIJA, 2002, Vol.

35 (1-2), 3-23

UDC 159.942.075 : 392.6

BLISKE PARTNERSKE VEZE
Tatjana Stefanović Stanojević1 Filozofski fakultet, Niš

Prema teoriji afektivnog vezivanja, u najranijem detinjstvu, između deteta i roditelja se uspostavljaju specifične afektivne veze. Na osnovu kvaliteta ovih veza, dete formira tzv. unutrašnji radni model, odnosno sliku sebe i sliku drugih. Radni model, perzistira kroz čitav životni vek osobe, oblikujući delimično i kvalitet odraslih veza. Dominantna veza odrasle osobe je bliska, partnerska ili ljubavna veza. U naznačenom teorijskom kontekstu, zanimalo nas je da li postoji statistički značajna povezanost između rano stvorenih afektivnih veza roditelja i dece i kasnijih partnerskih veza. Istraživanje je obuhvatilo 180 odraslih osoba, ujednačenih po polu i starosti. Bliske, partnerske veze ispitivane su testom Experience in Close Relationships američkih autora (Brenan,K.A.,Clark,C.L., & Shaver,P.R. 1998.), a rane afektivne veze su ispitivane testom koji za sada jedini meri ovaj kvalitet kod odraslih osoba - Adult Attachment Interview, autora Mein, Kasidi i Kaplan, (Main,M., Casidy,J., & Kaplan,N., 1985). Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna povezanost između opisanih varijabli. Ključne reči: obrasci afektivnog vezivanja, rane afektivne veze, odrasle afektivne veze, partnerske afektivne veze, unutrašnji radni model.

TEORIJSKI KONTEKST Bliske partnerske ili ljubavne veze su forma u kojoj većina ljudi provodi život. Pri tom, raznovrsnost i brojnost modaliteta u kojima parovi funkcionišu nije lako ni predvideti, ni objasniti. Činjenica da su partnerski odnosi forma koju ne razumemo sasvim, a u kojoj provodimo život, učinila nam se vrednom istraživanja. Dakle, odlučili smo da pokušamo da razumemo faktore koji su povezani sa kvalitetom naših bliskih partnerskih veza. Jedan od značajnih faktora, svakako je faktor
1

Adresa autora: stefano@bankerinter.net

Prema teoriji afektivnog vezivanja.M. pre svih filozofija. smirivanje u majčinom zagrljaju. plač. strategiju koju najjednostavnije možemo opisati kao pojačanu kontrolu kroz pojačanu 82 .Tatjana Stefanović Stanojević ranih iskustava deteta. nepoverenje. U okvirima psihoanalize. ukoliko je majka. kontekst odnosa sa majkom. • Ukoliko je majka dosledno responzivna za signale deteta. merenju. obezbeđuju i metodološku osnovu za proveravanje pretpostavljene povezanosti. dosledno neresponzivna za detetove potrebe. Dete je ubrzo po rođenju ispoljava na mnogo načina: kroz osmeh. Jedino dete ovog tipa vezivanja. iz društva u društvo. dete će formirati sliku o sebi kao biću vrednom ljubavi i pažnje i sliku o majci. odnosno daju teorijsko utemeljenje ovoj pretpostavci. stekavši težinu kulturološke pretpostavke.1981). međutim." (Platon.e. 428-348 pre n. prihvatljiv teorijski okvir za istraživanje pronašli smo upravo u teoriji afektivnog vezivanja. Ovo dete formiraće odbacujuću afektivnu vezanost i pripadaće "A" tipu afektivnog vezivanja. odnosno osoba koja se njime bavi. • Međutim. Pre svih. ali i smestila u njihov prirodni kontekst. psihoanaliza je rana iskustva deteta podigla na pijedestal odlučujućeg i nepopravljivog životnog poteza. Reč je o teoriji afektivnog vezivanja. empirijskoj proveri uopšte. Odlučivši da istražimo povezanost između kvaliteta bliskih. Pogledajmo kako je o tome pisao Platon u godinama pre nove ere: "Kao što znate prvi korak je najvažniji. dete postepeno formira sliku o sebi i sliku o drugima. potreba za kontaktom sa odraslom osobom. odustajanje od drugih i oslanjanje samo na sebe. njegova slika o • sebi biće kao o biću koje nije vredno pažnje i ljubavi. ova pretpostavka pretendujući da postane naučna činjenica postaje podložna ispitivanju.. Ovakva koncepcija prenošena je iz veka u vek. partnerskih veza i ranih odnosa osobe sa roditeljima. To je vreme kada se formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag. gukanje. dete će nesigurno u njenu dostupnost izabrati strategiju pojačanog vezivanja za majku. kao o osobi na koju se može osloniti. • Uz majku koja je selektivno responzivna za detetove potrebe.. ukoliko je dostupna i osetljiva • za njegove potrebe. Sa pojavom psihologije kao nauke. reaguje na potrebe deteta i u odnosu na kvalitet njenog reagovanja. Njegova strategija biće povlačenje. Majka.. naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. udobno i koje nas ne prihvata. a slika o svetu kao o mestu koje nije sigurno. Na značajnost ranih iskustava odavno je ukazivala nauka. nastaje još jedna teorija koja u središte svog istraživanja stavlja detetove rane relacije osobom koja ga neguje. primarna je ljudska potreba. prema A. Teorija afektivnog vezivanja Teoretičari afektivnog vezivanja osim što pretpostavljaju postojanje povezanosti između ranih obrazaca deteta i kasnijih partnerskih obrazaca osobe. ovo dete će formirati sigurnu afektivnu vezanost ili B obrazac afektivne vezanosti. Klark. zadržaće primarnu strategiju obezbeđivanja podrške i ljubavi kroz kontakt sa drugima. Prema teoriji afektivnog vezivanja.

kod odraslih osoba. sredinom osamdesetih. Caplan. longitudinalne strategije. omogućio je upoređivanje ranih i kasnijih afektivnih obrazaca. dete će formirati model sebe i model drugih u smislu visoke anksioznosti i još višeg povlačenja. Kerol Džordž i Nensi Kaplan (Main. na osnovu kojih je započela istraživačka ekspanzija u ovoj oblasti. J. P. Citiraćemo ih i ovom prilikom: • Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog odnosa upravlja isti bihejvioralni sistem. nastaje: Oblast partnerskog afektivnog vezivanja. 1985). Džudi Kesidi. Džon Bolbi (John Bowlby. Instrument za procenjivanje ranih obrazaca kod odraslih osoba... kada su oni objavili tekst u kome romantične partnerske veze sagledavaju kao afektivne. • Romantični partneri su figure na koje se u odraslom dobu. Njegova strategija nazvana je dezorijentisano/dezorganizovanom. prenosi rani obrazac afektivne vezanosti. Šejver i Hazan (Hazan. Na temelju prve Bolbijeve pretpostavke izgrađena je nova teorijska oblast: Oblast odraslog afektivnog vezivanja. utičući na oblikovanje svih naših odraslih relacija. N. što je ambivalentno afektivno vezivanje ili "C" obrazac afektivnog vezivanja. 1988) pretpostavio da ovi rano formirani modeli vezanosti predstavljaju trajni kapital osobe. da stabilni i otporni na promene. • I na kraju uz majku koja je psihički bolesna ili fizički zlostavljana. Za razvoj ove oblasti prevashodno su zaslužni istraživači. istražujući modalitete afektivnih veza odraslih. "radni model" zajednički je kapital emocionalne vezanosti u detinjstvu i u partnerskim vezama... perzistiraju kroz čitav životni vek. za procenjivanje ranih afektivnih veza. Na temelju druge Bolbijeve pretpostavke. George.. pretpostavke o romantičnim partnerima kao figurama afektivnog vezivanja odraslih. Naime. Shaver. a obrazac afektivnog vezivanja "D". M. AAI).Bliske partnerske veze bespomoćnost. C.. Pomenimo samo da je od 1988. • Vrste individualnih razlika primećenih u odnosima dete-staralac su slične razlikama primećenim u partnerskim odnosima. Čitav dalji razvoj teorije afektivnog vezivanja bazirao se na teorijskoj razradi i empirijskoj proveri navedenih pretpostavki. 1988) sa Dejvis univerziteta u Kaliforniji.K. Njenom razvoju najviše su doprineli istraživači sa kalifornijskog. Već je osnivač teorije afektivnog vezivanja. 83 . Hazan i Šejver su konstruisali i početne upitnike za procenjivanje bliskih partnerskih veza. Bolbi je teoriju odraslog afektivnog vezivanja zadužio sledećim premisama: • Afektivne veze prisutne su u celom ljudskom veku. Berkli univerziteta: Meri Mein. Odnosno. oni uspevaju da konstruišu intervju za procenu odraslog afektivnog vezivanja (Adult Attachment Interview. • Unutrašnja reprezentacija sebe i drugih ili tzv. Casidy. preko 400 istraživača citiralo njihove argumente. bez primenjivanja dugotrajne i vrlo često neizvesne. Na osnovu ovog intervjua nastaje i klasifikacija individualnih razlika u afektivnoj vezanosti odraslih.

Ovo globalno očekivanje izraženo je posredstvom hipoteza užeg obima. OPŠTA HIPOTEZA istraživanja glasi: Očekuje se da postoji pozitivna veza između obrazaca afektivne vezanosti formiranih sa roditeljima i obrazaca afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim odnosima. ispitanici srednjih godina (26-32) i nešto stariji ispitanici (33-40). Očekujemo da postoji povezanost između pojedinih dimenzija Intervjua za procenu odrasle afektivne vezanosti i obrazaca afektivne vezanosti u partnerskoj vezi. bez navođenja svake pojedinačne hipoteze. Priroda zadavanja intervjua odredila je da se sa 84 . koje će biti predstavljene u nekoliko logičnih celina. 90 muškaraca i 90 žena podeljenih u sledeće starosne grupe: mladi ispitanici (18-25). • Hipoteze koje se odnose na rasprostranjenost varijabli istraživanja: Očekujemo da će se i na našem uzorku potvrditi postojanje četiri rana i četiri partnerska obrasca afektivne vezanosti i da će njihova zastupljenost biti slična utvrđenim distribucijama u drugim zemljama. Hipoteze koje se odnose na povezanost afektivnih obrazaca.Tatjana Stefanović Stanojević METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Ciljevi i hipoteze istraživanja Očekivali smo da nam istraživanje ponudi odgovore na neka od sledećih pitanja: • Da li obrasci ranog i kasnijeg afektivnog vezivanja postoje i u našoj sredini? Da li je njihova zastupljenost slična distribucijama dobijenim u drugim istraživanjima ili sadrži i neke za našu sredinu indikativne karakteristike? • Da li postoji značajna povezanost između ranih i kasnijih afektivnih obrazaca? I da li na osnovu obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva sa statistički značajnom verovatnoćom možemo zaključivati o obrascima partnerskog vezivanja? Čak. Hipoteze koje se odnose na povezanost određenih dimenzija na skalama AAI i obrazaca partnerskog afektivnog vezivanja. da li o obrascima partnerskog vezivanja možemo zaključivati i na osnovu pojedinih dimenzija AAI-a ili na osnovu nekih od kontrolnih varijabli? U skladu sa navedenim očekivanjima. • • Uzorak istraživanja Uzorak istraživanja je činilo 180 odraslih osoba. ranih i kasnijih: Očekujemo da postoji povezanost između ranih obrazaca afektivnog vezivanja i kasnijih partnerskih obrazaca.

Iracionalnog straha od gubitka deteta. zatvorene. skorovanih sedmostepenom Likert skalom. biće procenjivana Skalom za procenjivanje bliskih veza. konstruisanom 1998. Budući da su pitanja u intervjuu tražila poveravanje i poverenje u ispitivača. Odbačenosti. Pritiska na dete zbog postignuća i Zanemarivanja deteta. Kaplan & Main. Ovaj instrument operacionalizuje obrasce afektivnih veza u partnerskim odnosima odraslih preko sadržaja svesnih verovanja osobe o bliskim.Preokupirane. a ispunjavali uslov godina i pola. odbrambeno fokusirane ličnosti. partnerskim vezama. Clark and Shaver. Reč je o upitniku koji sadrži 36 ajtema. George. Okupiranosti ljutnjom i Cinizma. "F" . bilo je prilično teško doći do subjekata. Igranja obrnutih uloga. Za procenjivanje se koristi više setova skala: Skala iskustava iz detinjstva . 1985) jedinog do sada konstruisanog instrumenta za procenu ranih obrazaca kod odraslih osoba. Instrumenti istraživanja Obrasci afektivnog vezivanja odraslih u našem istraživanju biće operacionalizovani preko Intervjua za procenu afektivne vezanosti odraslih. ali i mladići koji su na odsluženju vojnog roka. afektivna vezanost. autonomne ličnosti. Pasivnosti. Neobrađenog doživljaja traumiranosti. Dakle.obuhvata dimenzije: Insistiranja na nemogućnosti prisećanja doživljaja iz detinjstva. "Ud" . slobodne.Izbegavajuće.obuhvata dimenzije: Voljenosti. u uzorak smo uključivali sve koji su pristajali. "E" .. (AAI. (Experience of Close Relationships Scale. odnosno neodređenosti u izlaganju. Skala generalnog raspoloženja subjekta u odnosu na detinjstvo .tretira diemnzije: Idealizacije.Dezorijentisane osobe koje nisu obradile traume iz detinjstva. Ove dve dimenzije ukrštanjem daju četiri obrasca afektivnog vezivanja: a) b) c) d) Obrazac izbegavajuće partnerske vezanosti Obrazac sigurnog partnerskog vezivanja Obrazac preokupiranog partnerskog vezivanja Obrazac bojažljivog partnerskog vezivanja 85 .Samopouzdane. Brenan. Srednja i starija grupa subjekata apsolutno je prigodnog karaktera. Globalnog cinizma. Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditeljske figure . Neobrađenog doživljaja gubitka. Koherentnosti transkripta i Koherentnosti svesti. Partnerska. nesigurne ličnosti.Bliske partnerske veze svakim ispitanikom provede više časova. Instrument je zasnovan na dvodimenzionalnom modelu individualnih razlika u afektivnom vezivanju odraslih (dimenzija anksioznosti i dimenzija izbegavanja).1998). Radi se o sledećim obrascima: "Ds" . Mladi ispitanici su bili uglavnom studenti. ponekad i da bude više susreta.

kao i zastupljenost obrazaca vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. Sledeći cilj istraživanja bio je utvrđivanje eventualne povezanosti između obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz detinjstva i obrazaca afektivnog vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. odnosno dimenzija AAI instrumenta sa partnerskim afektivnim obrascima.Tatjana Stefanović Stanojević REZULTATI ISTRAŽIVANJA Osnovni rezultati istraživanja biće saopšteni u okviru nekoliko manjih celina. U okviru ispitivanja povezanosti.9 26. bile su sagledane i povezanosti pojedinih skala. 86 . namera nam je bila da se na našim prostorima sagleda zastupljenost obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz detinjstva. Za utvrđivanje međusobne povezanosti svih varijabli bile su korišćene korelacione metode odgovarajuće prirodi podataka.8 Kao što vidimo. najzastupljenije je sigurno afektivno vezivanje. uz nezanemarljiv procenat okupiranih i izbegavajućih afektivnih veza. shodno koracima u obradi podataka. Pre svega. 1: Distribucija obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva 3.1 17. Da bi ostvarili ovaj zadatak koristili smo statističku metodu frekvencije. Distribucija varijabli istraživanja Grafikon br.2 Ds F E Ud 52.

640 0.560 0.620 0.4 18.Bliske partnerske veze Grafikon 2: Distribucija obrazaca partnerskog vezivanja 5 24.500 0.3 okupirana partnerska veza bojažljiva partnerska veza Ponovo je najzastupljenije sigurno afektivno vezivanje.520 0. ranih obrazaca. a i zastupljenost ostalih tipova afektivne vezanosti slična je distribuciji tzv. Korelacione analize Grafikon 3: Korelacija osnovnih varijabli istraživanja Ds i izbegavajući obrazac F i siguran obrazac 0.580 0.600 0.480 1 E i okupirani obrazac Ud i bojažljivi obrazac Ud i bojažljivi obrazac E i okupirani obrazac F i siguran obrazac Ds i izbegavajući obrazac 87 .540 0.3 Izbegavajuća partnerska veza sigurna partnerska veza 52.

46 -0.543** -0.042 0.284 0. u svim obrascima vezivanja.25 -0.224** -0.036 -0.514 odnosu na oca Doživljaj odbačenosti u 0.447 -0.028 0.371 -0.317** 0.296 -0.066 postignuću Zanemarivanje deteta u 0.173* -0.144 0.132 -0.092 0.377** na oca Očevo insistiranje na -0. 88 .Tatjana Stefanović Stanojević Vidimo da su varijabla afektivne vezanosti u odnosu na roditelje i varijabla partnerske vezanosti statistički značajno povezane.100 0.367** majku Majčino insistiranje na -0. odnosno oca.402** 0.046 -0.245** odnosu na majku Tabela 2: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa ocem) sigurni okupirani bojazljivi Iskustva iz detinjstva u izbegavajući partnerski partnerski partnerski odnosu na oca partnerski obrazac obrazac obrazac obrazac Doživljaj voljenosti u .533 na majku Doživljaj odbačenosti od 0. u kategoriji sigurnih partnerskih veza postoji statistički značajna povezanost sa subjektovim doživljajem prihvaćenosti od oba roditelja.133 0.174* 0.044 0. najznačajnija povezanost je u dezorijentisanom tipu afektivnog vezivanja.199 -0.128 postignuću Zanemarenost deteta u 0.587** odnosu na oca Zamena uloga u odnosu -0.549 -0.463** odnosu na oca Iz tabela 1 i 2 jasno vidimo statističku značajnost dobijenih korelacija: u izbegavajućoj partnerskoj vezanosti značajna povezanost je sa doživljajem odbačenosti od majke.049 0. što spada u jedan od osnovnih nalaza istraživanja.102 -0.491** majke Zamena uloga u odnosu na -0. Čak.312 0.0.508** -0.186* 0. Korelacije dimenzija na skalama AAI-a i obrazaca partnerskog afektivnog vezivanja Tabela 1: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa majkom) sigurni okupirani bojažljivi Iskustva iz detinjstva u izbegavajući partnerski partnerski partnerski odnosu na majku partnerski obrazac obrazac obrazac obrazac Doživljaj voljenosti u odnosu 0.166 0.

kao i insistiranjem na postignuću.085 ** . Tabela 3: Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa majkom) izbegavajući partnerski obrazac Idealizacija Okupiranost ljutnjom Cinizam 0.426 0.469 0.341** -0.456 -0.501** -0. dok sigurna partnerska vezanost nije statistički značajno povezana ni sa jednim od traženih aspekata. Dimenzija okupiranosti ljutnjom statistički značajno je povezana i sa dezorijentisanom afektivnom vezanošću. odnosno oca.31 0.05 Tabela 4: Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa ocem) izbegavajući partnerski obrazac Idealizacija Okupiranost ljutnjom Cinizam 0.537** 0. partnerska vezanost povezana je sa sklonošću ka idealizaciji majke.429** 0.229** sigurni partnerski obrazac 0. * .573 0.078 Tabele 3 i 4 upućuju na sledeće statistički značajne veze: izbegavajuća. a u dezorijentisanoj vezanosti ponovo nalazimo doživljaj odbačenosti.161 0. 89 .334 -0.214** sigurni partnerski obrazac 0.535** -0. Okupirana partnerska veza je statistički značajno povezana sa okupiranošću ljutnjom na oba roditelja.411** -0.185 bojazljivi partnerski obrazac -0.statistička značajnost na nivou 0.01.107 0.061 -0.047 -0.048 okupirani partnerski obrazac -0.statistička značajnost na nivou 0.Bliske partnerske veze Sklonost ka okupiranom partnerskom vezivanju povezana je sa zamenom uloga između roditelja i deteta.067 okupirani partnerski obrazac -0. zamenu uloga i doživljaj zanemarenosti subjekta od roditelja.19 bojazljivi partnerski obrazac -0.

Dakle. DISKUSIJA Opšta hipoteza kojom se pretpostavljalo da postoji pozitivna veza između obrazaca afektivne vezanosti formiranih na osnovu odnosa sa roditeljima i obrazaca afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim odnosima.128 .525** -0. potvrđena je.006 -0.031 .585 -0.191 0. Uprkos statističkoj značajnosti prediktivne vrednosti afektivnih veza formiranih sa roditeljima za kvalitet partnerske afektivne vezanosti.114 . mogli bi sa statistički značajnom verovatnoćom očekivati da osoba koja u odnosu na roditelje stekne određeni obrazac afektivnog vezivanja.276** 0.475 0.617** 0.447** 0.092 0. izbegavajuća partnerska vezanost značajno je povezana sa dimenzijama globalnog cinizma i insistiranja na nemogućnosti sećanja detinjstva.215 0.0.482 0. Bojažljiva partnerska vezanost statistički je značajno povezana čak sa četiri dimenzije: pasivnost u izlaganju.198 0.119 0.175 -0.61 Kao što vidimo iz tabele. analiza poduzoraka u kojima nije došlo do povezanosti upozorava na najmanje dve situacije koje dovode do akomodacije unutrašnjeg radnog modela stvorenog u odnosu sa roditeljima: 90 .309 -0.0.404 -0. Okupirana partnerska vezanost statistički je značajno povezana sa strahom od gubitka deteta.334** 0.07 0. strah od gubitka deteta. Sigurna partnerska vezanost značajno je povezana sa dimenzijama koherentnosti svesti i koherentnosti transkripta.043 bojazljivi partnerski obrazac 0.33 -0.031 0.0.083 -0. razvije isti model vezanosti i u odnosu na partnera.514** 0.211** 0.641** okupirani partnerski obrazac -0.058 0.Tatjana Stefanović Stanojević Tabela 5: Skala generalnog raspoloženja subjekta u odnosu na detinjstvo i partnerski obrasci izbegavajući partnerski obrazac Globalni cinizam Nemogućnost sećanja detinjstva Pasivnost u izlaganju Strah od gubitka deteta Neobrađeni gubitak Neobrađena trauma Koherentnost transkripta Koherentnost svesti 0.274** 0. nerazrešeni gubitak i nerazrešena trauma.001 sigurni partnerski obrazac -0.

pojedincu i postignuću. Naime. M.. Rezultati istraživanja potvrdili su očekivanje da će i na našem uzorku biti identifikovana četiri rana i četiri partnerska obrasca afektivne vezanosti i da će njihova zastupljenost biti slična utvrđenim distribucijama u drugim zemljama. povlači se. Štit koji su podigli oko sebe ne bi li preživeli roditeljska uskraćivanja ne odgovara realnosti. majka dosledno ne reaguje na signale koje dete šalje.J. & van IJzendoorn.&van IJzendoorn. Čak nemački istraživači saopštavaju da je izbegavajući obrazac dominantni afektivni obrazac u njihovoj kulturi. 1996). U distanciranom obrascu ranog afektivnog vezivanja. U prilog ovoj mogućnosti svakako govori i već izvedeno istraživanje obrazaca afektivne vezanosti dece u našoj sredini (T. Jednom rečju model porodice je širi i komplikovaniji. bez konkretnih 91 . a razlikuje se od odnosa obrazaca afektivnog vezivanja u zemljama Zapadne Evrope i Amerike (Sagi. 2000. dugotrajnog delovanja kvalitativno drugačijeg modela vezivanja i situacija iznenadnog delovanja određenih za subjekta traumatičnih okolnosti. ali čuva od daljih razočaravanja. M. izbegavanja bliskosti. zatim u Japanu. Sklapa sliku o sebi kao o biću koje ne vredi dovoljno da bi se na njegove signale odgovorilo.) u kome je bio evidentan transgeneracijski uticaj "prezaštitničkih" majki i baka.H.. (Bakermans-Kranenburg. te da je uglavnom potvrđeno i očekivanje povezanosti dimenzija AAI-a sa obrascima partnerskog vezivanja. 2. Štit određuje da njihova priča o detinjstvu bude stereotipna. Preciznije. u sredinama kakva je naša povezanost članova porodice naglašena je ekonomskim uslovima: decu čuvaju bake. dalja diskusija će biti organizovana oko specifičnih hipoteza.A.Stanojević. viši procenat izbegavajućih afektivnih veza logično je očekivati u sredinama u kojima je naglasak na osamostaljivanju. Dobijena je statistički značajna povezanost između odbacujućeg tipa afektivnog vezivanja i stava prema partnerskim odnosima u smislu distanciranosti. pokušaćemo da kroz diskusiju obrazaca afektivnog vezivanja objasnimo sve dobijene statistički značajne veze. (dimenzija Odbačenosti). Na osnovu ove poslednje faze formira i svoj unutrašnji radni model. 1997). što je pogodan kontekst za razvoj okupiranog afektivnog vezivanja. odbrambeno fokusirane ličnosti.H. Potvrđeno je očekivanje povezanosti obrazaca afektivnog vezivanja stečenih u odnosu sa roditeljima i partnerskih afektivnih obrazaca. Razlike se tiču odnosa okupiranog i izbegavajućeg afektivnog vezivanja. Budući da je potvrđeno očekivanje povezanosti ranih i kasnijih afektivnih obrazaca.Bliske partnerske veze situacija kasnijeg. Sa ovakvim unutrašnjim radnim modelom deca odrastaju u krute. u smislu da je kod nas izraženiji procenat okupiranih od izbegavajućih subjekata.S. Preglednosti radi. ne očekuje i ne traži ono što nije ni dobijalo. slična je distribuciji u siromašnim afričkim zemljama. roditelji nemaju uslova za osamostaljivanje. a o drugima kao o osobama u koje se ne može imati poverenja. Razlike možemo samo pokušati da objasnimo specifičnostima konteksta odrastanja. M.. očajno je i na kraju odustaje. neuverljiva. distribucija obrazaca afektivnog vezivanja u našoj zemlji. U kontaktu sa ovakvom majkom dete prolazi kroz trijas simptoma: protestvuje.. Kini i Izraelu. 1. dok je u ekonomski razvijenijim zapadnim zemljama značajniji procenat izbegavajućih subjekata od okupiranih. Sa druge strane.

Deo ovog štita svakako je i Sklonost crnom humoru kao stavu prema sebi i drugima. odnosno potpunu kontrolu. kao najznačajniji oblik afektivne vezanosti odraslih. Dosledno i adekvatno. njihovu oklopljenost još jednom stavljaju na probu.. Možemo je odrediti kao strategiju pojačane kontrole kroz pojačanu bespomoćnost (dimenzija Zamene uloga). a njima razumljiv način. Dakle. sklonost koju mogu negovati samo oni koji su svoja osećanja sklonili na sigurno. (Koherentnost svesti). Njihov stav prema životu je otvorenost i iskrenost. formira sliku o sebi kao o biću koje je vredno pažnje i ljubavi drugih (dimenzija Voljenosti) i formira sliku drugih kao bića kojima se može verovati. sigurnosti. Potvrđeno je i očekivanje da postoji povezanost između nesigurno/okupiranog ili "E" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj vezi u smislu preokupiranosti vezom. baš kao i njihovo sećanje na detinjstvo (Koherentnost transkripta). da je partner nedosledan i da samo simbiotska veza obezbeđuje potpunu ljubav. Ovu iskrenost one "duguju" roditelju koji je umeo da im "stvari koje su se dešavale" interpretira na istinit. Njihovi kapaciteti da izađu na kraj sa životnim teškoćama su veliki i neopterećeni tragovima detinjstva. Ambivalentni ponašajni model oni nose kao svoj životni stil i njime oblikuju sve buduće relacije. istraživanje. majka je nedosledno responzivna za bebine potrebe. za rast i razvoj uopšte. bespomoćni su bez nje. Ovaj neredovni režim potkrepljenja dodatno pojačava detetovu primarnu potrebu za majkom. U ambivalentnom afektivnom obrascu. Njihove partnerske veze obeležene su niskom anksioznošću. Nesigurna. (Okupiranost ljutnjom). distancirani oklop. poverljivosti. još bespomoćniji sa njom. pod štit nepovredljivosti.. oprezno. Dakle. Zato. zatvoreni su i distancirani (niska anksioznost). na koje se može oslanjati. Oslonjene samo na sebe. Ova strategija svodi se na pojačano vezivanje za majku. Ovakav radni model perzistira kroz čitav životni vek. utoliko je pred unutrašnjim radnim modelom distancirane osobe teži zadatak. a to je materijalni svet. to su finansijska postignuća. ambivalentna deca i kao odrasli ljudi ostaju preokupirana svojim odnosom sa figurom afektivne vezanosti. površno. u partnerske veze ulaze retko ili ukoliko to čine češće radi se o vezama bez obaveza (visoko odbacivanje). naravno ulaze nevoljno. Pred njima su mogućnosti: otvoreni su za komunikaciju. Partnerske veze. U sigurnoj afektivnoj vezanosti majka dosledno reaguje na bebine signale. samo selektivno. adekvatniju i adaptivniju strategiju. majka odgovara na bebine potrebe samo povremeno. Partneru ne veruju. nepoverljivo. Strategiju kojom će obezbediti majčinu dostupnost. orijentišu se na deo sredine koji ih nije razočarao. Odnosno. U partnersku vezu ulaze sa već izgrađenim očekivanjima.Tatjana Stefanović Stanojević sećanja a sa tendencijom Idealizovanja. Nova i drugačija iskustva nastojaće da asimiluje u stari nepoverljivi. (visoka 92 . distancirane osobe. Uverena da će majka reagovati na svaki ili skoro svaki njen signal sigurna beba formira unutrašnji radni model u skladu sa ovakvim afektivnim odnosom. Nesigurno u majčine odgovore dete je prisiljeno da odustane od primarne i pronađe sekundarnu. Ukoliko je partner osoba sa drugačijom afektivnom vezom. kao i niskim odbacivanjem. Potvrđeno je očekivanje da postoji povezanost između sigurno/autonomnog ili "F" tipa afektivne veze i odnosa prema partnerskim vezama u smislu otvorenosti. ako i kada odluče da istražuju sredinu. sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. U odnose sa drugima.

(dimenzija Nejasnoće. ostaje pitanje da li je u našoj sredini alkoholizam učestalija patologija od drugih ili se njime pokrivaju i neki drugi psihijatrijski poremećaji." 93 . partnerskih veza. Iz detinjstva svakako nose doživaljaj Zanemarivanja i Odbačenosti. P. Potvrđeno je i očekivanje da postoji povezanost između neodlučno/dezorganizovanog ili "Ud" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj vezi u smislu uplašenosti i neodlučnosti.depresivna psihoza) ili su bili zlostavljani (Crittenden. (visoka anksioznost i visoko odbacivanje). Rani odnosi sa majkom kaže teorija. je konfuzan. Deca koja pripadaju ovom obrascu naučena da svet i drugi pre svega znače opasnost. oni nisu imali model koji će im "pomoći" da obrade životne traume ili gubitke. iracionalan. anksioznost određuje njihov doživljaj realnosti. a kažu i dobijeni rezultati u izvesnoj (statistički značajnoj) meri povezani su sa kvalitetom bliskih. odnosno pasivnosti u izlaganju). baš kao i njihovo mišljenje. nisko odbacivanje). Odrastaju visoko anksiozni. 1988). Budući da u nalazima drugih istraživača alkoholizam kao problem nije naveden. Odrastajući uz maltretirane ili psihički bolesne roditelje. grčevit. Sklonost simbiotskom vezivanju ispoljavaju i prema sopstvenom detetu.Bliske partnerske veze anksioznost. pa deca ne uspevaju da organizuju konzistentnu sliku sebe i sliku sveta. upućuje na neke od njegovih osobenosti. nerazuman. disocijativnost diktira interpretaciju. odnosno da dosledno i adekvatno testiraju realnost. I možda nas to još jednom uverava u opravdanost laičke intuicije: "Gledaj majku. smatraju teoretičari afektivnog vezivanja. kao da imaju problem da razumeju poruke koje im drugi šalju. razmišljajući o ljubavnim vezama u svetlu dobijenih rezultata. Njihov način života. I ovo je onda model sa kojim ovakve osobe ulaze i u partnerske veze.. U svakom slučaju. U partnerskoj vezi one su takođe neadekvatne. na šta ukazuje i dimenzija Iracionalnog straha od gubitka deteta. roditelji ove dece preplavljeni sopstvenim strahovima. na dečje potrebe reaguju haotično. I na kraju. (dimenzija Neobrađene traume ili gubitka). Naglasimo i da su u našem istraživanju ovi ispitanici imali prilično doslednu i prilično tipičnu životnu priču: odrastali su uz oca alkoholičara koji je tukao majku. uplašeni od života. identifikovan na osnovu opserviranja dece čiji su roditelji bolovali (manijako . Već sama činjenica da je "Ud"obrazac afektivnog vezivanja prvobitno. ne pitaj za kćerku. čini se da nije sve baš toliko nepredvidivo. visoko oklopljeni.

Unpublished manuscript. (1985). 5. A. Beograd: Filozofski fakulte 94 .B..H. Hazan. Magistarski rad. Shaver. Brennan.(1988).M.Tatjana Stefanović Stanojević LITERATURA Bowlby. Adult attachment and the break-up of romantic relationships.. M.D.transgeneracijski prenos. Crittenden. (1994). N.. (2001). A. M. Jerusalem: JDC-Brokale Institue. Klark A.R.P. K. (pp 473-510).L. Stanojević. (1988). & Goldwyn. A secure base. P. New York: Basic book. Adult Attachment Interview.).. (1997). Main. (pp 121-139). AA biased overview of the study of love. P. University of California at Berkeley. University of California at Berkeley.) Early childhood intervention and family support programs: Accomplishments nad challenges (pp 143-162). U knjizi: J.A: Simpson & W.J. Bakermans-Kranenburg. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Main. Clinical implications of attachment (pp 136-174).. M. 27. (1988). T.H.S. Belsky&T. M. Multiple caregiving environments: The kibbutz experience.S. NJ: Erlbaum. Unpublished manuscript. Klark. C. Journal of Divorce and Remarriage. Kaplan. (1996). Sagi. Clark. (1987).. (1998) Self . P.& van IJzendoorn. scoring and classification manual. Rano iskustvo.A. J. Rholes (Ed. M. George.). Journal of Social and Personal Relationships. Hilsdale. Afektivno vezivanje . R. C. Nezworski (Ed. & Shaver.Shonkoff (Ed. U knjizi: J.. & van IJzendoorn. Attachment theory nad close relationships (pp 46-76) New York: Guilford Press. Adult Attachment Interview.. C. U knjizi: S. Relationships at risk.report measurement of adult attachment: An integrative overview.Harel&J..

Bliske partnerske veze ABSTRACT CLOSE PARTNER RELATIONSHIPS Tatjana Stefanović Stanojević According to the theory of emotional attachment. Thus. we were interested in finding out whether there is a statistically significant link between the emotional ties of parents and their children formed in early childhood. 95 . early emotional relationships. partner or love one. adult emotional relationships. On the basis of the quality of these relationships the child creates the so-called internal working model ie the image of itself as well as others. a dominant adult relationship is a close. shaping in part the quality of adult relationships. internal working model. The investigation included 180 grown-ups of the same sex and age. Key words: patterns of emotional attachment. The working model persists throughout one's lifetime. The results show there is a statistically significant link between the observed variables. partner emotional relationships. Within the indicated theoretical context. specific emotional relationships are being established at an early age between a child and its parents.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful