UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKLUTET -NIŠ

SEMINARSKI RAD

TEMA:

CENTRALNA BANKA ŠVEDSKE

SADRŽAJ

1.0 Uvod............................................................................................................................... 2 2.0 O Švedskoj..................................................................................................................... 3 2.1 Geo-istorijski profil Švedske...........................................................................................4 2.1.1 Savremena Istorija Švedske............................................................................................5 2.2 Ekonomija Švedske.......................................................................................................6 2.2.1 Savremene ekonomske prilike u Švedskoj....................................................................7 2.2.2 Odnos Švedske prema monetarnoj uniji........................................................................7 2.3 Prirodni resursi Švedske................................................................................................8 3.0 Švedska centralna banka................................................................................................10 3.1 Istorijat Švedske centralne banke.................................................................................. 10 4.0 Organizaciona struktura Centralne banke Švedske ( Menadžment i organizacija ).......11 4.1.1 Funkcija Generalnog saveta.............................................................................................11 4.1.2 Funkcija Izvršnog odbora................................................................................................14 4.2 Ostala odeljelja Centralne banke Švedske ...................................................................14 4.2.1 Administrativno odeljenje...............................................................................................15 4.2.2 Odeljenje za upravljanje imovinom banke.....................................................................15 4.2.3 Odeljenje finansijske stabilnosti.....................................................................................15 4.2.4 Generalni sekretarijat......................................................................................................15 4.2.5 Odeljenje unutrašnje kontrole........................................................................................16 4.2.6 Odeljenje za informacione tehnologije..........................................................................16 4.2.7 Odeljenje monetarne politike.....................................................................................16 5.0 Monetarna politika...........................................................................................................17 5.1 Trendovi u monetarnoj politici centralnih banaka............................................................17 5.2 Monetarna politika u naftnoj ekonomiji............................................................................18 5.3 Ciljevi monetarne politike.................................................................................................19 6.Instrumenti centralne banke..................................................................................................21 6.1 Intervencije na deviznom tržištu........................................................................................21 6.2 Referentna kamatna stopa..................................................................................................22 6.3 Efekti promene kamatnih stopa.........................................................................................23 6.4 Monetarni agregati.............................................................................................................23 6.5 Obavezne rezerve...............................................................................................................25 6.6 Odnos fiskalne i monetarne politike...................................................................................26 6.6.1 Fiskalna politika-.............................................................................................................26 6.6.2 Monetarna politika ..........................................................................................................26 7.Finansijska kriza i švedsko iskustvo......................................................................................28 8. Zaključak...............................................................................................................................29 9. Literatura...............................................................................................................................30

2

Uvod

Kreiranje i sprovođenje monetarne i fiskalne politike politike veliki je izazov – ne samo u sadašnjim tržišnim prilikama, već uopšte, jer su monetarni i fiskalni mehanizmi veoma delikatni, i svaka neumerenost u preduzimanju akcija može biti kontraproduktivna. Transformacioni proces privrede jedne države od poljoprivredne do privrede orijentisane na informacione tehnologije i istraživanje i razvoj predstavlja gigantski korak, koji je rezultat jasne usmerenosti, doslednosti u sprovođenju politike, ali i uspešne borbe sa svim izazovima koje postavlja tržište. Švedska je, kao zemlja, izvršila uspešan tranzit od zemlje koja nije poželjna za život, koja je siromašna i neinteresantna investitorima, preko “države blagostanja” (“state of welfare”) do države sa visokorazvijenom socijalnom politikom, ekološki svesne i usmerene ka razvoju novih tehnologija. U ovom radu pokušaćemo da prikažemo paralelni razvoj i transformaciju tržišta i privrede Šveske, s jedne strane, i Centralne banke sa druge, kao institucije koja predstavlja centralnu figuru u kreiranju i sprovođenju monetarne politike, kako bi ukazali na neizostavnu uslovljenost sinhronizovane transformacije u cilju postizanja efekata. Centralna banka Švedske smatra se najstarijom centralnom bankom na svetu – duga istorija i veliko iskustvo govore u prilog tome da na primeru Centralne banke Švedske možemo naučiti puno toga, jer švedska ekonomija je, u ovom trenutku, jedna od najzdravijih ekonomija Evrope. Centralna banka Švedske uspela da se izbori sa velikim krizama, izađe iz njih kao pobednik i tako omogući neometani razvoj privrede ove zemlje. To, naravno, ne znači da nisu na tom putu činjene greške – ali, znači da je iz grešaka naučena lekcija, što predstavlja veoma važnu stvar, jer ako posmatramo dešavanja na svetskom tržištu uočićemo da su tržišna kretanja cikličnog karaktera, i da se sve pre ili kasnije mora dogoditi ponovo – i periodi uspona i periodi padova. Ova cikličnost ne znači da ma šta radili ne možemo izbeći da se ponovo suočimo sa istim problemom, već da sa problemom kada nastupi, poučeni prethodnim dešavanjima, trebamo postupiti kreativnije i inventivnije nego naši prethodnici. Švedska Centralna banka je, za razliku od svog pravnog prethodnika na čijim temeljima je nastala, uspešna, zahvaljujući toj kreativnosti, i umerenom pristupu u pogledu prepuštanja tržišta slobodnom delovanju tržišnim mehanizama. Ona je prepoznala nužnost određenog stepena slobode u pogledu konkurencije, u pogledu nestajanja sa tržišta onih subjekata koji su slabi da bi podneli utakmicu, ali je prepoznala i potrebu državne intervencije kako u kriznim situacijama, tako i u mirnim periodima – u slučaju kriza ona deluje kao institucija čiji je najveći interes zalečenja bolesne privrede, a u mirnim periodima kao institucija koja nadgleda i stimuliše privredu ka daljem napretku. Ova, gotovo biološka povezanost privrede i Centralne banke omogućava da tržište Švedske funkcioniše kao organizam, a ne kao puki zbir različitih organa, što je svakako izvor zdravih tendencija u privredi i na tržištu ove zemlje.

3

sa parlamentarnim sistemom vlasti. a u ratnim periodima politiku neutralnosti2. Ubrzani proces urbanizacije koji odlikuje Švedsku u proteklih par decenija doveo je do toga da od ukupnog broja stanovnika ( 9. veka dolazi do uvećanja teritorije Švedske i do formiranja Švedskog kraljevstva. Švedska je većinu teritorija osvojenih u ovom periodu izgubila u toku 18. Švedska je. kao i unutrašnja organizacija. Švedska zauzima prvo mesto na rang listi.Ujedinjenih nacija. nordijska zemlja koja se nalazi na skandinavskom poluostrvu. koji objavljuje i utvrđuje časopis „The Economist“. Švedska je u svojoj ranijoj prošlosti bila rascepkana država.htm#foreign. Prema Indexu demokratije. Tokom 17.state. Danskom. i visoko razvijenim ekonomskim sistemom.1 Savremena istorija Švedske 1 Statistics of Sweden. Rents and Real Estate Statistics Unit. Švedska je treća po veličini u okvirima Evropske unije. Švedska zauzima sedmo mesto.1 Glavni grad i administrativno sedište Švedske je Stokholm. Estonijom. koja iznosi 450. Litvanijom i Rusijom. između ostalog i teritoriju današnje Finske. Yearbook of Housing and Building Statistics 2007. Poljskom. po unutrašnoj organizaciji. a kao ujedinjena pojavljuje se u srednjem veku. Statistics Sweden. koji je ujedno i najveći grad Švedske. ISBN 978-91-618-1361-2 2 http://www. graniči se sa velikim brojem zemalja: Norveškom.1. Prema Indexu Humanog razvoja . Finskom. sa pribižno 2 miliona stanovnika. 2007. što je ujedno period najizraženije ekspanzionističke politike Švedske.1 Geo-istorijski profil Švedske Švedska. kao i na prisustvo uticaja različitih kultura.S DEPARTMENT OF STATE 4 . završava se period ekspanzionizma.295 km². i 19. O Švedskoj 2. Od tog momenta Švedska u mirnodopskim periodima sprovodi međunarodnu politiku nemešanja. što dokazuje podatak da je prosečna gustina naseljenosti na teritoriji Švedske 21 stanovnik po kilomentru kvadratnom. kontitutivna monarhija. Prema površini. Na osnovu ovih pokazatelja možemo zaključiti da se radi o modernoj državi. socijalni sistem i razvoj. koja je veoma razvijena kada su pitanju demokratski procesi. U. Energy. Raskidanjem prisilne personalne unije sa Norveškom 1905. Nemačkom.2. s naglaskom na to da je gustina naseljenosti veća na jugu zemlje nego na severu. godine. veka. Švedsku odlikuje niska gustina naseljenosti.gov/r/pa/ei/bgn/2880.2 miliona ) 85% nastanjuje urbana područija. Sama činjenica da je okružena većim brojem zemalja ukazuje na tranzitnost Švedske. 2. Letonijom.

Istoričar i putopisac Isaija Tener ovaj porast pripisuje „izostanku rata. siromašna Švedska je celokupnu svoju ekonomiju temeljila na poljoprivredi. Međutim. stican je decenijama. a sa druge predstavljala je utočište jevrejskim izbeglicama i centrali Norveškog pokreta otpora. princip neutralnosti nije sprečio Švedsku da početkom 1960. Kanadu i Argentinu. University of Minnesota Press. veka više Šveđana stanovalo u Čikagu no što ih je bilo u Geteborgu – srcu Švedske. veka. već i čijenica da je igrala dvostruku politiku: s jedne strane izvozila je svoj čelik Nemačkoj. Činjenica da je u toku oba svetska rata Švedska ostala neutralna u velikoj meri je doprinela da se očuva uzlazna putanja razvoja. došlo je i do koncetracije unutar industrije čelika – koja je postala usko specijalizovana. broj stanovnika Švedske se udvostručio. 5 . što je uzrokokvalo da u periodu od svega pedeset godina. vakcini protiv boginja i krompirima“. sa uticajem krize koja je uzdrmala ceo svet. Sa razvojem urbanih oblasti u Švedskoj sve je veći broj stanovnika koji napušta selo. veka.januara 1995. kako privrede tako i radnika. kakva je i danas. de facto.3 Naime. a celokupna do tada korišćenja količina usmerena je u proizvodnju papirne konfekcije. veka počela da sprovodi programe za razvoj švedskog sela i privrede u celini. Osnovni temelj razvoja nakon drugog svetskog rata predstavljala je upravo činjenica da industrija Švedske nije bila uništena ratnim razaranjima te je Švedska predstavljala jedan od centara ponovne izgradnje Evrope. godine uzrokovao je ponovno uvođenje parlamentarnog principa i ubrzanog procesa demokratizacije. do 1900. uvođenje novih useva ( pogotovo krompira ) pomoć države poljoprivrednicima – kao i snažan uticaj Švedske seljačke stranke uzrokovao je da se do početka I svetskog rata formira industrijalizovana ekonomija Švedske. 1220. Međutim. Kriza na tržištu nekretnina s početka devedesetih godina. kada dolazi do zaokreta u politici. iako se to na prvi pogled možda čini. koji prati porast opšteg poreskog opterećenja. Druga prekretnica privrede u istoriji Švedske dogodila se osamdesetih godina i označila je period zaokreta – došlo je do prekida upotrebe drveta u industriji brodogradnje. usled teškog života. koji je u periodima nastanka i srednjevekovnog razvoja države bio veoma mali. godine odobri razmeštanje američkih nuklearnih podmornica duž švedske zapadne obale. Neuspeli pokušaj socijalističke revolucije iz 1917. Iako su okolne zemlje započele za procesom industrijalizacije. milion Šveđana napusti Švedsku i iseli se u Sjedinjene američke države. religiozni pokreti i organizacije koji su stvoreni krajem samog 20. Iako je Švedska postala članica Evropske unije 1. valja imati na umu da ideja o uniji nije bila popularna što dokazuje da je 52% stanovnika dalo pozitivno mišljenje o ulasku. 3 Encyclopedia of Canada's Peoples. od 1850.Švedska. Politika agresivne eksploatacije poljoprivrednih kapaciteta. i 1850. je potražilo sreću u Sjedinjenim američkim državama da je početkom 20. nije oduvek bila bogata država – naprotiv. Prvi krizni period novije istorije nailazi tek sedamdesetih godina. i 19. valja naglasiti da u toku Drugog svetskog rata Švedsku nije očuvala samo činjenica da je bila deklarisana neutralna država . ni Rusije. Švedska je prvi talas porasta broja stanovnika. Ovaj krizni period traje sve do devedesetih godina. U kojoj meri se princip neutralnosti čuva i neguje dokazuje činjenica da u toku hladnog rata Švedska nije stala na stranu ni Sjedinjenih američkih država. Nakon te krize Švedska ulazi u period stagnacije. a koja je bila uzrokovana naftnim embargom. Zapravo. godine. godine. ozbiljno je zaljuljala Švedsku. Temelj demokratskih principa i uopšte razvijene demokratske države čine sindikati. Velika migracija stanovnika uzrokovala je reakciju švedske vlade. uspostavila sporazum o zaštiti sa SAD. ISBN 08020-2938-8. doživela tokom 18. p. što daje konačan smer privrede Švedske ka visokoj industrijalizaciji. 1998. položaj razvijene zemlje. koja je u sedamdesetih godina 19. dok je mašinska industrija robotizovana. u periodu između 1750. no smanjenjem troškova u sektoru javne potrošnje i ublažavanjem politike „države blagostanja“ ekonomija i društvo Švedske vraćaju se na noge. koju odlikuje čvrst socijalni sistem. toliko puno stanovnika Švedske. iako je praktično cela vlada i javno mnjenje nedvosmisleno bilo naklonjeno Sjedinjenim američkim državama. čime je.

2 milijarde $ (2009.8% sektor usluga -0.Ekonomija i društvo Švedske u celini usmereni su ka znanju. komad raja na teritoriji Evropske unije. a čiji temelj čine ruda gvožđa.93 miliona 1.6 % (2009.7% sektor usluga 9. ekonomija Švedske izgleda ovako: LIČNA KARTA ŠVEDSKE EKONOMIJE UNUT RAŠ NJA E KO NO MI JA Valuta Članstvo u međunarodnim organizacijama Društveni bruto proizvod Rast društvenog bruto proizvoda DBP po glavi stanovnika Švedska kruna Svetska trgovinska org. a glavne industrijske grane zemlje su industrija motornih vozila. Tabelarno prikazano. V.9 miljardi $ 211. hidropotencijal i bogati šumski fond.8$ (2009.4 miljardi $ 29. motorna vozila.2% DBP 196. drvna kaša. Život u Švedskoj karakteriše prisustvo trzavica sa muslimanskim življem koje teško prihvata veoma moderna shvatanja životnih principa jednako kao što i avangardni Šveđani teško prihvataju stroge životne principe muslimanske zajednice. Evropska unija.) Mašine.1 miljarda $ JAVNE FINANSIJE Javni dug Javni prihodi Javni rashodi Strane rezerve 43. nafta i naftini derivati.1% poljoprivreda 28. koja se temelji na mešovitom vlasništvu. telekomunikacija i drvnoprerađivačka industrija.) Društveni bruto proizvod po sektorima 1. slikovito rečeno.4.) .Britanija.2 Ekonomija Švedske Ekonomija Švedske predstavlja visokorazvijenu privredu. ka razvoju novih tehnologija.5% 6% 4. Danska. papir. 2.motorna vozila. farmaceutika.) 36800 $ SPOLJNA EKONOMIJA Obim izvoza Izvozni proizvodi Glavni izvozni partneri Obim uvoza Uvozni proizvodi 132.1% Telekomunikaciona oprema Industrija papira i drvne kaše Industrija motornih vozila Farmaceutika Industrija gvožđa i čelika Inflacija Procenat stanovništva koje živi ispod linije siromaštva Ukupna radna snaga Raspoređenost radne snage prema sektorima Stopa nezaposlenosti Glavne industrijske grane Mašine. OECD 332.Britanija. V. hemijski proizvodi. prehrambeni proizvodi Glavni uvoznici Nemačka. Finska Direktne strane investicije 298. Sasvim je izvesno da u društveno-ekonomskom pogledu Švedska predstavlja.3 milijardi $ Bruto spoljni dug 669.1$ (2009. gvožđe i čelik. Norveška.6% industrija 71. SAD. uspešno amortizuje socijalna i ekonomska dešavanja i nemire van njenih granica.2% industrija 70. Finska 121.6% poljoprivreda 26.promociji demokratskog društva i maksimalnoj zaštiti prava građana i u tom smislu je i koncipiran društven sistem. Danska. Norveška. Švedska je izbegla faze obnove kroz koju je prošao veći deo Evrope.7 milijardi $ Ova tri prirodna resursa čine temelje ekomomije orijentisane ka izvozu. čija mirna i stabilna ekonomija. Zahvaljujući neutralnosti. 6 . i uštedevši resurse i vreme mogla je sebi da dozvoli luksuz da gradi državu blagostanja („the state of welfare“). hemijski proizvodi Nemačka.

5% društvenog bruto proizvoda. sjajan hidropotencijal i bogatstvo gvozdene rude čine srž snage privrede ove zemlje. što je rezultat deregulacije i maksimalnog iskorišćenja prednosti globalizacionih procesa. godine ukupan prihod države po osnovu ubiranja poreza iznosio 47.1%. 4 Ovo potkrepljuje podatak da je 2007. sa procentualnim učešćem od skoro 50% u društvenom bruto proizvodu Švedske učešće poreza je i dalje skoro duplo veće nego u npr. "Danmark har högsta skattetrycket" 5 Sweden most creative country in Europe & top talent hotspot. Prema prihodu od prikupljanja poreza Švedska je druga na listi prema udelu poreza u prihodima države. što dokazuje i činjenica da je Švedska proglašena za zemlju sa najvećim stepenom kreativnosti za poslovanje i inovacije. ( i ujedno najstarija Centralna banka na svetu ) fokusirana je na održavanje stabilnosti cena i niske stope inflacije ( ciljana stopa inflacije u Švedskoj iznosi 2% ). Kenneth (2008-0311). 2.5 Konkurentsku prednost Švedska duguje i velikom izdvajanju za sektor istraživanja i razvoja. Švedska ekonomija svoju snagu duguje i visokom stepenu kreativnost radne snage. kao i odlično razvijena interna i eksterna komunikacija. godine. moderni sistem distribuije. Organization for Economic Co-operation and Development.00.html 7 . Međutim. . za sada. godine izajsnili protiv zajedničke valute.org/document/37/0.2.Westerlund. Zahvaljujući zdravoj ekonomiji Švedska ima pravo na korišćenje zajedničke valute – eura. Economic survey of Sweden 2007 -http://www. Švedska je donela odluku da neće koristiti zajedničku valutu. odmah iza Danske4. Invest in Sweden Agency 6 Main Science and Technology Indicators. nije deo monetarne unije ove evropske zajednice – stanovnici Švedske su se na referendumu održanom 2003. koji je rezultat kombinacije haj-tek tržišta sa socijalnim povlasticama i sistemom zaštite. Savremene ekonomske prilike u Švedskoj odlikuje pad poreskog opterećenja i ukupnog poreskog zahvatanja. po čemu je Švedska čak i ispred SAD. a 2006. Prema detaljnoj ekonomskoj analizi Švedske.2 Odnos Švedske prema monetarnoj uniji Trenutna ekonomska situacija u Švedskoj reflektuje fantastičan oporavak od ekonomske krize koja ju je zatresla devedesetih godina. Švedska je iskoristila rupu u propisima ne uključivši se u sistem evropskog mehanizma kursnih vrednosti.7 2. čak 49. SAD ili susednom Islandu. Ovaj potez je.Ekonomiju Švedske odlikuje izuzetno visok životni standard.1 Savremene ekonomske prilike u Švedskoj Švedska ekonomija je dominantno orijentisana ka izvozu. odnosno njegovog udela u društvenom bruto proizvodu. Budući da za razliku od Danske i Velike Britanije Švedska nije obezbedila specijalan sporazum koji joj omogućava uzdržavanje od upotrebe zajedničke valute. naišao na toleranciju od strane Centralne banke Evrope. Međutim. odlkuju je stručna radna snaga. Švedska je morala da povuče rizičan potez i da odigra na kartu „rupe u zakonu“.2. Švedska je ujedno i poslednja zemlja kojoj je Centralna banka dozvolila ovakvo poigravanje sa rupom u propisima.en_2649_34569_38048997_1_1_1_1. Švedska centralna banka. 7 OECD Economics department. koja je osnovana 1668. međutim. još dok je valuta bila u fazi planiranja primene.6 Švedska.3343. koju je sproveo OECD Švedska je država sa najnižom stopom inflacije. koje iznosi 3. i državno vlasništvo je u ovom sektoru oduvek imalo slab upliv. računajući od sredine devedesetih naovamo. Bogati šumski fond.oecd. iako je članica Evropske unije. Retrieved 2008-09-07. Industrijski sektor Švedske se dominantno nalazi u privatnom vlasništu. Naime. daleke 1997.8% društvenog bruto proizvoda. iako je najveći deo radne snage uposlen u sektoru usluga ( ovo samo ukazuje da je industrijski sektor visokorazvijen i automatizovan ).

Na referendumu iz 2003. Najveći rudnik bakra Aitik. a rafiniše 432000 barela nafte. sa okolnim brdima Luosavara i Kirunavara.7% i 3.3 Prirodni resursi Švedske Švedska poseduje velika rudna bogatstva. olova i srebra. koja se proteže od Bolidena na istoku. sa 70% gvozđa (nalazište je površine 16000 km²). U izvozu bakra.3%. cinka. najznačajnija su nalazišta sulfidnih ruda (Laisval. Iz istog razloga. Malmberget. najveće je nalaziste. iako obiluje ovim rudama. bakar. Oko 1% tržisne vrednosti cele industrijske proizvodnje otpada na rudarstvo. takođe u Laponiji (sa proizvodnjom od 7 miliona tona 1998. međutim.uglavnom za industriju cementa.5% od ukupnog broja zaposlenih. sulfidnih ruda koje sadrže sumpor. uranijuma.5% društvenog bruto proizvoda ukupne svetske proizvodnje Švedske generište se iz ekslploatacije mineralnih resursa – gvozdene rude. a od ležišta ruda izdvajaju se: ruda gvožđa. koje zapošljava 0. 2. U oblasti Skeleftea. takođe se nalazi u ovoj regiji. Švedska raspolaže nalazištima uranijuma koji omogućavaju generisanje nuklerarne energije. 3. Kiruna. u ovom nalazištu iskopano je 14 miliona tona rude železa. Oko 6 miliona tona kreča . najveći izvor olovne rude u Evropi). kada su mineralni resursi u pitanju. 8 . godine upravo biti pitanje referenduma za uvođenje eura. rezerve fosilnih goriva. a najveći u Evropi. 1998. cink. svega 0. Ruda iz ovih nalazišta transportuje se železnicom. izvoznika. Šveska će ostati van monetarne unije. Švedskoj pripada oko 2% od Švedska bogata država. Ukupna proizvodnja gvozdene rude. učestvuje sa oko 1%. Najveća nalazišta gvozdene rude nalaze se nekoliko stotina kilometara severnije od polarnog kruga (laponska tundra). godine Švedska se „obavezala“ da prekine sa korišćenjem nuklearnih resursa za proizvodnju energije. Međutim. zimi zaleđena). bakra. a pretpostavlja se da će jedna od glavnih debata u izbornim dešavanjima na sceni Švedske u toku 2010. 1998. prema referendumu iz 1980.9 miliona tona. Za sada. Botnički zaliv. čije 3/4 stanovnika radi u rudarstvu. arsen. 24 miliona tona. Kiruna je središte ogromnog nalazišta. čini se da je realizacija te odluke veći problem no što se to isprva pretpostavljalo. godine. godine). Švedska ima jako male. Švedska u skoro stoprocentnom obimu ovisi od uvoza nafte. je drugi po veličini rudnik železne rude u zemlji. i izvozi preko luka Narvik (u Norveškoj) i Lulea (severni deo Švedske obale. do planinskog lanca na zapadu. nešto manje srebra i zlata. iznosila je 20. neisplative za ekslploataciju. godine stanovništvo Švedske je potvrdilo stav vlade protiv uvođenja eura. I pored činjenice da je. olovo. olova i cinka. godine. rudarski grad. jedan je od najvećih naglasak je dakle na drugim sektorima industrije. u kome su zalihe oko milijardu tona rude.

iako je u ribolovu ograničava Zajednička ribolovna politika Evropske unije. i pored ograničenja Švedska ostvaruje ulov od 343. Švedska je opet u velikoj meri zavisna od fosilnih izvora goriva i ta energetska zavisnost predstavlja moguću tačku prekida u razvoju ekonomije.Naime. dakle. godine ugašen samo jedan nuklearni reaktor. od čega je značajan deo namenjen domaćem tržištu. ali i izvozu. u velikoj meri koristi bogatstvo ribnog fonda. koja je i onako tako svojstvena Evropskoj uniji.en. Ranije je Švedska izvozila drvo kao proizvod. ali opet nedovoljan da kompenzira potrebe zemlje u konstantnom razvoju kakva je Švedska. takođe. koji iako su bogati. Ono što je primetno jeste politika Švedske ka očuvanju prirodnih resursa i ka izmeštanju težišta industrije ka IT sektoru sa sektora koji zahtevaju aktivno. Treset predstavlja značajan izvor energije. ekslpoativno korišćenje prirodnih resursa. a potom je napravila zaokret u strategiji i prešla na izvoz obrađenog proizvoda – drvne kaše. 50% ukupne električne energije koja se proizvede na teritoriji Švedske je nuklearnog porekla. Švedska u pogledu održivog razvoja prednjači. I pored izrazitog hidropotencijala.wikipedia. što je verovatno jedan od važnih izvora konkurentske prednosti. gašenje nuklearnih reaktora dovelo bi Švedsku u tešku energetsku krizu. Iz istog razloga. evo karte koja pokazuje izvore ukupno proizvedene električne energije na teritoriji Švedske: Grafički prikaz 1: Učešće izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Švedskoj8 Pored mineralnih resursa.368 tona na godišnjem nivou. u Švedskoj je do 2004. ne trebaju olako da se shvataju kao da će trajati zauvek. Švedska je veoma bogata i šumskim fondom. papira – dodajući vrednost optimizovala je nivo prihoda i iskorišćavanje fonda kojim raspolaže. a sprovođenje gašenja nuklearki je odloženo do daljnjeg. ukoliko se ne iznađe rešenje za budućnost. koji je veoma raznolik zahvaljujući klimatskim nišama Švedske.org/Sweden 9 . No. 8 www. Na taj način se čuva potencijal i racionalno se koriste prirodni resursi. Švedska.

Prva filijala Centralne banke otvorena je 1824. ali su bile u obavezi. veka. godine.com/templates/Page. Iza odluke o prenošenju prava ekskluzivnosti o izdavanju novčanica stajao je dugogodišnjih zahtev učesnika finansijskog tržišta da se privatnim bankama oduzme pravo da izdaju novčanice. a da je oficijelnu poziciju Centralne banke stekla tek 1897. Inače. Parlament je doneo odluku da bi . 1701. Centralna banka je imala ulogu rukovodioca transfera trgovinskih prihoda na nacionalnom niovu. veka. tokom 19. Aktom o Centralnoj banci. javljaju se prve komercijalne banke. i izdavaoca bank nota. kralj Švedske je davao odobrenja za finansijske operacije banke. veka Centralna banka je očuvala poziciju dominantne kreditne institucije. da kao garanciju za izdate note u centralnoj banci polože određeni depozit. No.1 Istorijat Švedske centralne banke Sveriges Riksbank ili Švedska Nacionalna banka je centralna banka Kraljevine Švedske i ujedno najstarija centralna banka na svetu.9 Švedska centralna banka zvanično je započela sa radom 1668. Tokom 19. Riksdag of the Estates. kao pravni sledbenik Palmstruh Banke ( tzv. Osnivač Stokholmske banke Palmstruh je proglašen glavnim krivcem za ovakav sled događaja.3. a privilegija upravljanja finansijskim tokovima preneta je na Riksens Ständers Bank ( Banku imovine carstva ) i ova banka je bila od kontrolom parlamenta.aspx?id=9159 10 . Kada je došlo do reogranizacije Švedske monarhije u toku XIX veka. Iako se Stokholmska banka nalazila u privatnom vlasništvu. i osuđen je na smrt.riksbank. koja je osnovana 1656. kreditnih nota. Valja naglasiti da Centralna banka Švedske zapravo je samo imala nominalno poziciju centralne banke zahvaljujući privilegijama nasleđenim od Stokholmske banke. osnovan Tumba Bruk. Banci imovine carstva nije bilo dozvoljeno izdavanje bank nota. a ubrzo potom javilo se jos nekoliko filijala. najstarija banka koja je izdavala bank-note. veka je pojava falsifikata izazvala priličan problem. je Riksbanci ustupljeno ekskluzivno pravo izdavanja novčanica i novca. koji je švedski ekvivalent našem Zavodu za izdavanje novčanica i kovanog novca. no sredinom 18. Između ostalog. npr. čime joj je ustupljeno pravo da kreira i sprovodi monetarnu politiku u modernom smislu te reči – određivanjem obima novca u opticaju i kreiranjem vrednosti valute. Važno je naglasiti da se današnje aktivnosti Centralne banke razlikuju u odnosu na aktivnosti koje je sprovodila banka tokom 19. Švedska centralna banka (Sveriges Riksbank – Riksbanken) 3. godine formiran nov Parlament ( u organizacionom smislu nov ) centralna banka je dobila svoje današnje ime : Sveriges Riksbank. Stokholmska banka. nadležnost kontrole rada banke prenet je na nivo nacionalnog-saveznog parlamenta tzv. godine. Stokholmske banke ). Da bi se izbegao uticaj i monopol kralja nad finansijskim tokovima. jer se na taj način destabilizuje opšta finansijska situacija. odnosno bez neophodne zaloge. uzimajući u obzir iskustvo sa Stokholmskom bankom. radi prevencije falsifikovanja. doneo odluku da Banka započne sa sopstvenom proizvodnjom papira i nota. a u okviru zakona i propisa. 9 "Sveriges Riksbank/Riksbanken – History" -http://www. i tako je 1755. Iz istog razloga. godine usvajanjem Akta o Centralnoj banci (Riksbank Act ). banci je odobreno izdavanje tzv. koje su takođe imale dozvolu da izdaju bank note. Švedska banka nije preduzimala aktivnosti povezane sa sticanjem prihoda na osnovu kamata. Nekoliko godina nakon toga . doživela je kolaps usled činjenice da je izdala preveliki broj nota bez realnog pokrića. kao i njenom odbranom. i kada je 1866.

David (2009-08-27). Ideja o ovoj politici rođena je još u 19. koja je imala veoma bogato iskustvo u pogledu kontrole inflatornih kretanja.25%. ali je prema Ustavu sve do 1975.Lars E. Te godine. U julu 2009.The Swedish Experience from The Bank of Canada accessed on May 26. snižavajući nivo kamate na depozit na -0. i ostala je niska sve do početka XX veka.com/templates/Page. O. lišena obaveze da banknote zamenjuje za zlato. odnosno. automomna institucija. međutim. i njenog iskustva.11 U periodu krize devedesetih godina stopa inflacije je doživela pad. godine režim fiksnih kursnih stopa je doživeo kolaps.12 4. a njen glavni zagovarač bio je Silvio Gesel.pdf 12 Ward. Novembra 1992. Andrew. Oakley. izdat je specijalni zakon kojim je banka oslobođena obaveze da zameni note za zlato. svaka izdata novčanica imala je svoje pokriće i vrednost u zlatu i mogla se zameniti za zlato. Svrha negativne kamatne stope je oživljavanje kreditne aktivnosti i stimlisanje privrednog razvoja u doba usporavanja opšte privredne aktivnosti.bankofcanada. zahvaljujući guverneru Cetralne banke Švedske . 2007 – http://www. Ova promena u politici u velikoj meri usvojena je uticajem Centralne banke Kanade. i konačno je zamenjen režimom fluktuirajućih kursnih stopa.Sve do 1931. "Bankers watch as Sweden goes negative". godine. i postaje u potpunosti samostalna. 11 . 10 1975. godine Centralna banka imala obavezu da novac zamenjuje za zlato. godine Švedska Centralna banka je načinila iskorak i postala je prva banka koja je uvela u primenu negativnu kamatnu stopu.aspx?id=10892 11 Inflation Targeting . veku . Centralna banka je kao institucija odvojena od Vlade. Organizaciona struktura Centralne banke Švedske ( Menadžment i organizacija ) 4.ca/en/conference/con97/cn97-16.riksbank. Financial Times. Svensson. a za glavni cilj određena je kontrola inflatornih kretanja na teritoriji Švedske.1 Struktura Centralne banke 10 Frequently asked questions from Sveriges Riksbank accessed on December 12. 2006 http://www. bilo je potrebno da prođe skoro čitav vek pre nego što je zaživela u praksi. i ublaživanja negativnih uticaja kursnih promena na globalnom finansijskom tržištu. godine Centralna banka Švedske je primenjivala zlatni standard.

Na grafiku koji sledi prikazujemo strukturu Centralne banke Švedske. Ova grupa koordinira aktivnostima Centralne banke i radom ove grupe upravlja načelnik Generalnog sekretarijata. Odeljenje informacionih tehnologija.: Struktura Centralne banke Švedske14 GENERAL NI SAVET IZVRŠNI ODBOR Guverner Prvi zamenik Četiri ODELJENJ GENERAL E NI UNUTRAŠ Structure . Odeljenje monetarne politike. Generalni sekretarijat. ODELJENJE STABILNOSTI ODELJENJE MONETARNE POL.riksbank. Odeljenje za održavanje finansijske stabilnosti. Odeljenje za upravljanje imovinom. koji faktički upravljaju samim radom banke. .http://www.aspx?id=9151 SEKRETAR 13 The Riksbank NJE IJAT 14 www. ODELJENJE INFORMACIONI H T.riksbank.com ODELJENJE UPRAVLJANJA IMOVINOM CENTRALNE BANKE 12 ADMINISTRATI ODELJENJE VNO FINAN. Odeljenje unutrašnje kontrole. sa izuzetkom načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole.com/templates/Page. Predstavnici Parlamenta delegiraju se u Glavni savet Centralne banke. Centralnu banku u organizacionom smislu čine sledeća odeljenja13: Administraciono odeljenje. Grafički prikaz 2. učestvuju u radu Menadžment grupe Centralne banke. i oni imenuju i razrešavaju dužnosti članove Izvršnog odbora Centralne banke.Centralna banka Švedske predstavlja autonomno telo čiji je rad pod nadzorom Parlamenta (Riksdaga). Načelnici svih odeljenja.

i donosi odluke vezane za dizajn novčanica i kovanog novca.1. Generalni savet. 4. tržišne operacije i platni sistem. Članovi Generalnog saveta imaju prava da sastavljaju dokumenta u formi mišljenja i preporuka.4. za monetarnu politiku. Izvršni odbor.1 Funkcija Generalnog saveta Generalni savet bira članove Izvršnog odbora i donosi odluke vezane za uslove njhovog angažmana i rada. ili smene aktuelnog Parlamenta. Jednog od šest članova imenuje Guverner banke.1. pored ovih odgovnornosti. i njihov mandat traje četiri godina. finansijsku stabilnost. članovi Generalnog saveta se razrešavaju dužnosti i zamenjuju drugim članovima po konstituisanju Parlamenta. Članove Generalnog saveta delegira Parlament Švedske. Generalni savet usvaja pravilnik o procedurama i radu Centralne banke Švedske. i zadatak ovog tela je razrešavanje dužnosti članova Izvršnog odbora. Izvršni odbor snosi odgovornost za sve aktivnosti koje vrši banka – dakle. takođe. a u okviru nadležnosti. zavisno od redosleda kojim su birani. Pored toga. Članovi Izvršnog odbora biraju se na period od pet ili šest godina.2 Funkcija Izvršnog odbora Centralnom bankom upravlja Izvršni odbor koji čini šest članova. U dogovoru sa Izvršnim odborom Generalni savet je ovlašćen da Parlamentu prezentuje predloge vezane za stabilnost na polju finansijske politike. 13 . U okviru Generalnog saveta postoji zasebno nadzorno telo čiji je zadatak kontrola rada Izvršnog odbora. U slučaju vanrednih izbora. snosi odgovornost i za administraciju i budžet Centralne banke Švedske. sastavlja predlog i prezentuje ga Parlamentu i Odeljenju nadzora u pogledu raspodele profita koje ostvaruje Centralna banka. Najčešće se događa da se jednom godišnje menja ili ponovno potvrdi članstvo jednom od članova Izvršnog odbora.

4. arhiviranje i uopšte sve druge poslove koji omogućavaju da banka svakodnevno funkcioniše i obavlja aktivnosti usmerene ka ostvarenju zadataka. Izvršni odbor ima kvorum za donošenje odluka ukoliko je najmanje pola članova Izvršnog odbora prisutno na sednici. Investicije. a samim tim i tokova unutar države.1 Administrativno odeljenje Administrativno odeljenje obuhvata mnoge tehničke poslove koji omogućavaju neometan rad banke. Pre donošenja odluka od važnosti za stabilnost finansijskog sistema. Bezbednost i imovina. Sistem rada u ovom odeljenju određen je smernicama koje daje Izvršni odbor. 2. Računovodstvo. 5. Član Izvršnog odbora ne može biti poslanik u parlamentu. kroz dugoročne strateške investicije. transporta i sl. odnosno Parlament. Tehnička služba. Pored ovih zaduženja. Zadatak. 14 .2. kao i za pitanja obezbeđenja imovine banke u smislu npr. organizovanja nadzora. Organizacija ovog odeljenja je jednostavna i čine je sledeća pododeljenja: 1. Poslovi koje obuhvata podeljeni su među timovima. ali ne i pravo glasa. u najkraćem ovog odeljenja. a u okviru ograničenja koja nameću tržišna kretanja i zakonska regulativa. Odeljenje se sastoji iz sledećih pododeljenja: 1. Osnovni cilj odeljenja je generisanje. Odeljenje podrške.2 Ostala odeljelja Centralne banke Švedske 4. Administativno odeljenje zaduženo je i za obavljanje pitanja vezanih za zarade i angažman personala. 4. 4. 3. odnosno izvršni odbor dužan je da o tome izvesti Vladu. u izuzetnim okolnostima. odluku mogu doneti i dva člana izvršnog odbora ukoliko su njihova mišljenja saglasna. U slučaju da postoji „nerešen“ rezultat glasanja. od kojih svak ima svoje zaduženje – npr. Zadaci ovog odeljenja podrazumevaju upravljanje imovinom od zlata. Sistem plaćanja. administrativno odeljenje zaduženo je i za pitanja tekućih održavanja.2 Odeljenje za upravljanje imovinom banke Ovo odeljenje radi u saradnji sa sistenom upravljanja imovinom i platnim sistemom Centralne banke Švedske. Odeljenje sprovodi plasmane i poravnanja u okviru sistema menadžmenta deviznim rezervama i zlatnim rezervama. najvećeg mogućeg povraćaja na plasirana sredstva. 3.2. 4. član ili zamenik člana borda direktora kompanije koja je pod nadzorom Švedske finansijske nadzorne službe. je održavanje stabilnosti finansijskih tokova unutar Centralne banke. Predsednik i zamenik predsednika Generalnog saveta imaju prava da prisustvuju ovim sednicama. član vlade ili lice zaposleno u državnim organima. Upravljanje novcem.Odluke Izvršnog odbora donose se na sednicama koje se tradicionalno održavaju četvrtkom. Centralna banka. pravni tim zadužen je za pravna pitanja i sl. Nadzor i usluge. Kadrovska služba. preko finansijskih sredstava i deviznih rezervi do dugoročnih investicija. ili lice koje vrši ma koju drugu dužnost koja ga ometa u objektivnom vršenju zadataka u izvršnom odboru. Međutim. 2. presudni glas ima Guverner Centralne banke.

3. Sekreatarijat za komunikacije. Sektor analize i politike Centralne Banke. i ka korisniku orijentisanih tehnologija.3 Odeljenje finansijske stabilnosti Odeljenje finansijske stabilnosti predstavlja osnovno odeljenje tehničke podrške radu Izvršnog odbora. u ranoj fazi. osim unutrašnje saradnje ostvaruje i saradnju sa spoljašnjim finansijskim institucijama. Odeljenje procenjuje da li su preduzete akcije utemeljene na valjanoj proceni rizika. 2. adaptaciju aplikacija i sistema. Glavnom savetu i drugim odeljenjima Centralne banke. Sektor za procenu rizika. kao i sa komercijalnim bankama i drugim učesnicima na finansijskom tržištu Švedske.2. koji bi mogli da dovedu do neefikasnog rada Centralne banke i ugroze opštu finansijsku stabilnost. a po sastavljanju izveštaja o sprovedenoj kontroli Izvršni odbor donosi odluke o preduzimanju daljih akcija. Odeljenje. Kontrolu sprovodi na osnovu zahteva Izvršnog odbora. 4. Ovo odeljenje nema pododeljenja. koje će omogućavati kvalitetan rad odeljenjima Centralne banke.5 Odeljenje unutrašnje kontrole Zadatak i cilj ovog odeljenja je nezavisno i profesionalno sprovođenje nadzora nad radom ostalih odeljenja Centralne banke. a u skladu sa pravilnikom o radu Centralne banke i drugim propisima. održavanje. Finansijska infrastruktura.4. Odeljenje za informacione tehnologije sačinjavaju sledeća pododeljenja: 15 . 4. Ovo odeljenje čine tri pododeljenja: 1. 4. kao i u smislu kreiranja komunikacione strategije. je odgovorno za: pribavljanje. kao i koordinacije komunikacionih tokova unutar banke i sa institucijama van nje. dok su ostali sistemi bazirani na WINDOWS operativnom sistemu. 2. U tom smislu. dakle. u smislu pružanja pravnih saveta Izvršnom odboru.2. Kontrola se odvija nezavisno od drugih aktivnosti banke. Sekretarijat Izvršnog odbora. procedurama i da li su u prilog ostvarenju zadataka Centralne banke. kao što su: Švedska superviziona komisija.2. Analiza banaka i bankovnog sistema. kao i za bezbednost u informacionom smislu te reči. Sistemi koji su od vitalnog značaja za rad platnog sistema bazirani su na UNIX platformama. 5. Konstantno broji 6 zaposlenih čijim radom rukovodi rukovodilac odeljenja. Finansijsko tržište. Ministarstvo finansija. zadatak ovog odeljenja je uočavanje. Ovo odeljenje. 4. Makroekonomska stabilnost. svih potencijalnih izvora nestabilnosti platnog sistema. razvoj.4 Generalni sekretarijat Generalni sekretarijat odgovoran je za koordinaciju i pružanje podrške Izvršnom odboru. sa troškovnog aspekta posmatrano – isplativih.6 Odeljenje za informacione tehnologije Osnovni zadatak ovog odeljenja je obezbeđenje efikasnih.2. 3. Svoje zadatke sprovodi pružanjem informacija koje su potrebne Odboru u cilju sprovođenja akcija na polju kreiranja bezbednog i efikasnog platnog sistema. Ovo odeljenje sastoji se iz sledećih pododeljenja: 1.

Ekspanziona monetarna politika povećava količinu raspoloživog novca. 7. Kontrakciona politika deluje u obratnom smeru. Monetarna politika se realizuje primenom raznih instrumenata. generalno gledano. 4. Izrada statističkih modela. Budući da su makroekonomska kretanja nestabilna po prirodi. Monetarna politika Monetarna politika predstavlja proces koji organizuje i iza čijeg funkcionisanja stoji vlada. Monetarna politika. dostpunosti novca. Odeljenje je. odnosno visinu kamatne stope.2. 15 "Monetary Policy".1. Ključne usluge. Primenjena istraživanja 5. čime kapital postaje dostpuniji potencijalnim investitorima. čiji je krajnji ishod ekonomski rast ili pad. Odeljenje monetarne politike pruža informacije Izvršnom odboru u obliku izveštaja. 6. Osnovni vid manifestovanja ekspanzione politike je snižavanje kamatnih stopa. a sve to radi postizanja rasta i stabilnosti ekonomije. cene finansijskih sredstava . 2. Analiza ekonomske politike. ogovorno za sastavljanje statističkih izveštaja koji se zahtevaju od Centralne banke na osnovu međunarodnih standarda. 4. Istraživanje. 5.gov/monetarypolicy/default. Ovo odeljenje sastoji se iz sledećih pododeljenja: 1.federalreserve. kurs. -http://www.htm 16 .7 Odeljenje monetarne politike Ovo odeljenje pruža informacionu i materijalnu osnovu Izvršnom odboru za donošenje odluka koje za cilj imaju kreiranje monetarne politike. 2. Operativa. Analiza tržišta i operacija. 3. 3. stopa zaposlenosti. kvalitetni statistički modeli koji omogućavaju procenu uvek su dobra podloga za donošenje odluka. Predviđanje. Statistika. stopa inflacije.15 Brojne monetarističke teorije pružaju uputstva koja usmeravaju kreatore monetarne politike ka iznalaženju optimalnih rešenja. takođe. Biro za usluge. ona je po prirodi stimulativna i primenjuje se sa ciljem uvećanja zaposlenosti i privredne aktivnosti. centralna banka ili druga finansijsko-monetarna organizacija koju zemlja koristi u cilju kontrole ukupne ponude novca. 4. Sistemski servis. Federal Reserve Board. može biti dvojaka: ekspanziona kontrakciona. od kojih se kao najvažniji izdvajaja izveštaj o proceni inflatornih kretanja i ekonomske aktivnosti. Upravo na osnovu statističkih modela odeljenja monetarne politike Izvršni odbor i kreira finalni izveštaj o monetarnoj politici.

5. a zbog uticaja prirodnih tokova na tržištima kapitala.5. Primarni način da centralna banka utiče na kamatne stope sastoji se u preduzimanju operacija na otvorenom tržištu. ili promenom obima obaveznih rezervi banke.čime se povećava količina novca u opticaju ili kreditira obavezne rezerve banaka.2 Monetarna politika u naftnoj ekonomiji Monetarna politika zemlje koja raspolaže rezervama fosilnih goriva razlikuje se. Centralna banka Engleske. Tokom osamesetih godina XX veka među ekonomistima se popularizovala misao da je jedini način da Centralna banka obavlja svoj posao valjano da bude u potpunosti. Ovo ukazuje na to da turbulentna dešavanja na deviznom tržištu mogu dovesti do toga da centralna banka izgubi kontrolu nad unutrašnom monetarnom politikom. Zemlja koja ne raspolaže rezervama fosilnih goriva a pri tome ima razvijenu industriju mora težiti ka tome da ublažava efekte fluktuacije cena energenata na svetskom tržištu. ukoliko centralna banka usvoji za cilj postizanje stope inflacije od 2%. i svoju politiku koncipira ka tom cilju. Sličan efekat ostvaruje i smanjenje obima obaveznih rezervi banaka kod centralne banke.1 Trendovi u monetarnoj politici centralnih banaka Centralna banka utiče na kamatne stope ekspanzijom ili kontrakcijom monetarne baze (osnove) koju čini valuta u opticaju i bankovne rezerve na depozitu u centralnoj banci. Primera radi: Ukoliko je cilj centralne banke sniženje kamatnih stopa onda ona vrši otkup obveznica. mogu uticati na to da banke povećaju svoju kreditnu aktivnost. Primera radi: ukoliko centralna banka na deviznom tržištu vrši otkup strane valute. usporavanje razvoja i rast nezaposlenosti – što čini realizaciju ciljeva centralne banke još izazovnijom. Centralna banka može funkcionisati samostalno samo na tržištu koje odlikuje plutajući (varijabilni) devizni kurs. nezavisna i odvojena od vlade. u smislu primene instrumenata realizacije postavljenog cilja monetarne ekonomije. kao i Centralna banka Švedske primenjuju oba koncepta: nezavinost i ciljanu inflatornu stopu.centralna banka ima moralnu dužnost i obavezu da da objašnjenje za nastalu situaciju. koje. i tako se održava snaga jedne valute – centralna banka će biti primorana da kurs održava kupovinom ili prodajom valuta na tržištu. u smislu kupovine ili prodaje državnih obveznica. Ukoliko se vrednostima deviznog kursa upravlja na veštački način. jer je praksa pokazala da se monetarno finansijskim instrumentima manipuliše radi postizanja političkih ciljeva. u odnosu na politiku zemlje koja takvim zalihama ne raspolaže i/ili je u energetskom smislu zavisna od zemalja iz koji uvozi sirovine. kako se uticaj ove operacije ne bi proširio na unutrašnju monetarnu osnovu centralna banka paralelno mora vršiti prodaju državnih obveznica u istom obimu. Međutim. kao institucija. kao i objašnjenja za preduzete mere i postignute rezultate. ona mora preduzeti amortizacione mere. a kada je prodaje ona se skuplja. Globalnu ekonomiju odlikuje visok stepen turbulentnosti. situacija nije idealna čak ni u slučajevima kada je devizni kurs stoprocentno varijabilan. i ukoliko je cilj centralne banke da poništi takav uticaj. a ostvarena stopa bude 6% . Centralna banka može sniziti kamatne stopa i davanjem kvalitetnih pozajmica bankama. Drugim rečima. Operacije koje centralna banka vrši na deviznom tržištu neminovno imaju uticaj na unutrašnje finansijske tokove. Ove novčane transakcije koje vrši centralna banka imaće isti uticaj na monetarnu bazu koji ima i kupovina ili prodaja obveznica: kada centralna kupuje stranu valutu – monetarna baza se širi. i da u hodu modifikuje akcije koje preduzima u cilju realizacije osnovnih ciljeva – stabilnosti cena i tržišta. Tokom devedesetih godina XX veka rodila se ideja o transparentnosti rada centralne banke. 17 . čime se postiže da ishodi preduzetih mera budu dostpuni javnosti. ako su zaista pogodne. a u sa ciljem anuliranja efektea apresijacije deviznog kursa.

koja pak vodi umanjenju stope zaposlenosti i padu privredne aktivnosti. U takvom okruženju. Primarni cilj ove komisije jeste smanjenje zavisnosti Švedske od nafte kao izvora energije. što nije nimalo jednostavan zadatak za onu privredu koja je zavisna od energenata. Država bi mogla veštački da amortizuje neko vreme uticaj promena cena.octane. Promena izazvana od strane potrošača(tražnje). Promena izazvana od strane snabdevača (ponude).i održi privredu na nogama. kao što je slučaj sa Švedskom. što su osetile sve države. budući da postoji međusobna uslovljenost između tržišnih učesnika. prevashodno nafte. vezu između ratnih sukoba. 2.5%. Kada se se sagleda kretanje cena nafte na tržištu Švedske u proteklih desetak godina. 2. Rast inflacije vodi poskupljenju kapitala i umanjenju privredne aktivnosti.: Kretanje cene nafte od 1996-2008. Do promene cena uzrokovane tražnom dolazi kada se u zemljama proizvođačima nafte ostvari visok stepen produktivnosti.edu 18 . Konstantan rast tražnje za naftnom. Do promene cena izazvane od strane snabdevača dolazi kada je ponuda ograničena zbog restrikcije u isporuci nafte ( iz političkih ili prirodnih razloga ). koji odlikuje savremena tržišta omogućio je da rast cene nafte izazove snažan inflatorni pritisak na svetskom nivou. a rast inflacije u istom obimu. odličan potencijal Švedske u pogledu korišćenja čistih izvora energije. uticaj cena nafte na privredni rast u Švedskoj i stopu zaposlenosti. Vlada Švedske je 2005. što uzrokuje konstantni globalni rast za 0. Autori izveštaja MMF-a navode da postoje dva osnovne promene u cenama nafte: 1. najpre je neophodno razumeti mehanizam uticaja promena cena nafte na makorekonomska dešavanja. zadatak je Centralne banke da održi zdrave finansijske tokove. nafte i bezbednosti u svetu. direktni uticaj na proizvodne troškove i rast kamatnih stopa uzrokovan rastom inflacije. godine ustanovila komisiju čiji je zadatak utvrđivanje mogućnosti smanjenja zavisnosti Švedske od upotrebe fosilnih goriva.Rast cena nafte ima jak uticaj na promenu cena – koji vodi lačanoj reakciji porasta cena na jednom tržištu.a kao glavne razloge za smanjenje stepena zavisnosti komisija navodi: 1. Ovo je uzrokovano činjenicom da postoje tri mehanizma uticaja skoka cene nafte na makroekonomske prilike: sistem redistribucije izvoznicima.5%. godine16 16 www. 3.nmt. ali postavlja se pitanje koliko bi to bilo zdravo za održavanje konkurentske utakmice na jednom područiju-i da li bi dovelo do još negativnijih posledica no sama promena cene energenata. Da bi se razumela kompleksnost monetarne politike u naftnoj ekonomiji. gasa. Promene cena tokom 2007. onda postaje jasno zašto Švedska želi da umanji stepen zavisnosti od upotrebe ovog fosilnog goriva: Grafički prikaz 3. a potom i drugih fosilnih goriva. godine koju odlikuje energetska kriza uzrokovale su globalni pad društvenog bruto proizvoda za 1.

međusobni odnos promena u ekonomiji i inflacije i opšte privredno stanje u Švedskoj: Grafički prikaz 4: Stopa inflacije u Švedskoj 1831-2009.scb. Preciznije rečeno. Izbor je na stopu od 2% pao iz dva razloga: u trenutku usvajanja ciljane stope to je bila aktuelna stopa inflacije u Švedskoj. Naravno. i od tada do danas pokazala se jednom od najuspešnijih zemalja na polju kontrole inflacije. Postavlja se pitanje zašto je ciljana stopa baš 2%? Visoka stopa inflacije nije dobra za privredu – stabilna i niža stopa inflacije ima pozitivna dejstva na privredu.se/Pages/TableAndChart____33832. što svakako vodi uslovljenom razvoju ekonomije i kretanjima uopšte. Centralna banka Švedske je ključni instrument realizacije ovog cilja prepoznala i primenjuje politiku održavanja niske.3 Ciljevi monetarne politike Prema Zakonu Centralne banke Švedske. koji nam slikovito prikazuje privredna kretanja u Švedskoj.Gotovo konstatni porast cene nafte preti da celu ekonomiju pretvori u „slugu“ naftnih kompanija i zemalja koje raspolažu naftnim rezervama.aspx 19 . cilj monetarne politike Centralne banke Švedske je održanje inflacije na nivou od 2% godišnje. i primenom drugih instrumenata monetarne politike. godine. stvarajući pogodno investiciono okruženje.17 17 http://www. Švedska centralna banka usvojila je kontrolu inflacije kao osnovni cilj monetarne politike još 1993. i na kome jasno možemo na osnovu uvida u istorijski profil privrede Švedske s početka ovog rada videti uticaj inflacije. Istorija je u više navrata dokazala pogubna dejstva deflacije na privredna kretanja – dakle. ni suviše niska stopa inflacije nije dobra po privredna kretanja. stabilne stope inflacije. Sledeći grafik prikazuje kretanje stope inflacije u Švedskoj od 1831 do 2009. kako bi se izbegla deflacija neophodno je da ciljana stopa bude pozitivan broj. poenta politike nije da inflacija bude samo manja od 2% već da stepen oscilacije između postignutih inflacija na godišnjem nivou bude što manji – što se postiže usklađivanjem kamatnih stopa. 5. kao i aktuelna stopa u većini zemalja koje su primenjivale koncept ciljane inflacije. Međutim. cilj monetarne ekomonije je održavanje stabilnosti cena.

6.1 Intervencije na deviznom tržištu Stopa inflacije zavisna je od deviznog kursa. Instrumenti centralne banke Među brojnim instrumentima kojima raspolaže centralna banka kao najvažniji izdvajaju se: operacije na otvorenom tržištu. 6. ne može se u potpunosti isključiti neki od ciljeva monetarne politike i staviti naglasak na samo jedan cilj – to bi bilo pogubno po ekonomiju. ukoliko centralna banka prečesto primenjuje intervencije komercijalne banke mogu ubrzo da pročitaju takvo ponašanje i svoje procene zloupotrebe u smislu manipulacije. već da treba da se spreči njegova uzlazna putanja koja je nepoželjna jer vodi porastu inflacije. no to ne znači da treba da se kreira veštački fiksiran nivo deviznog kursa i da se prisilno i veštački održava prečestim operacijama na deviznom tržištu. Preterane intervencije. politika kamatnih stopa i kreditna politika. već naprotiv mogu da uzrokuju njegov rast. Valja imati na umu da davanje prioriteta jednom ili većem broju ciljeva može postaviti dodatan zadatak pred Centralnu banku: minimiziranje konflikata među ciljevima. mogu imati negativan efekat u vidu umanjenja deviznih rezervi. obim obaveznih rezervi kod centralne banke. 20 . dakle. Međutim. ono što je problematično jeste činjenica da prečeste intervencije na deviznom tržištu ne vode umirenju i stabilizaciji deviznog kursa. Pored toga. Održavanje stabilnog nivoa deviznog kursa znači održavanje stabilne stope inflacije. i u momentu smanjenja obima intervencija dovedu do fiksiranja kursa na neželjeno visokoj stopi. i staviti u odnos sa prednostima koje optiranje tog cilja sa sobom nosi – na taj način dobija se jasni pregled oportunitetnih troškova koji omogućava optimizovanje akcija. intervencije na deviznom tržištu. Mora se pažljivo promeriti cena optiranja jednog cilja.Radi održavanja transparentnosti monetarne politike Centralne banke Švedska banka tri puta godišnje objavljuje izveštaj o donetim odlukama vezanim za monetarnu politiku. Kako se ciljevi međusobno dopunjuju. direktna uslovljenost vodi primeni intervencije na deviznom tržištu kod onih Centralnih banaka čiji je osnovni cilj kontrolisanje nivoa inflacije.

Najbolji efekat na stabilizaciju deviznog kursa ima uverenje javnosti da je politika centralne banke stabilna i garantuje zdravo okruženje za poslovanje. U trendu ne zapažamo značajnija talasanja. bez nekih značajnijih talasanja.: Vrednost švedske krune prema euru19 Dati grafik koji prikazuje šestomesečni odnos između vrednosti švedske krune. i vrednosti eura sa druge ukazuje na jačanje vrednosti švedske krune prema euru.exchange-rates. Centralna banka Švedske za svoj cilj ima održanje stope inflacije na određenom nivou.org 19 21 .exchange-rates. može se primetiti da svakom narednom rastu vrednosti švedske krune u odnosu na dinar prethodi neznatan pad vrednosti. Trend pokazuje tendenciju stalnog rasta vrednosti švedske krune. Takođe. s jedne strane. Grafički prikaz 6.: Vrednost srpskog dinara prema švedskoj kruni18 Dati grafik ukazuje na očigledan rast vrednosti švedske krune prema dinaru u proteklih šest meseci unazad. što ukazuje da je stabilan. 18 http://www.org http://www. što znači da je upućena na intervencije na deviznom tržištu u cilju očuvanja švedske krune kao valute. Na sledećim graficima prikazujemo šestomesecčno kretanje vrednosti švedske krune u odnosu na srpski dinar i euro: Grafički prikaz 5.

Banke ovu stopu formiraju na osnovu reeskontne stope centralne banke. ona oživljuje robni promet. Ili jos jednostavnije . ali ipak pokazuje tendenciju nestabilnosti: Grafički prikaz 7. Referentna kamatna stopa Centralne banke Švedske utvrđuje se na svakih šest meseci.2 Referentna kamatna stopa Eskontna stopa ili minimalna kamatna stopa po kojoj se odobravaju krediti (zajmovi) ili referentna kamatna stopa je kamatna stopa po kojoj banka prima menice u eskont.Međutim.: Odnos ruske rublje prema švedskoj kruni20 6.. ono što privlači pažnju je sledeće: kruna. Sveriges Riksbank http://www. dok visoka stopa deluje obratno. Odnos ove dve valute konstantno varira.5 do 2 procentna poena. uvećavajući istu najčešće od 0. a time i ukupnu ekonomsku aktivnost. odnosno odobrava eskontni kredit. Ova stopa je najznačajnija kamatna stopa u privredi pošto se njenom visinom značajno utiče na celokupnu privrednu aktivnost u jednoj ekonomiji. na osnovu reeskontne kamatne stope u zadnjem mesecu polugodišnjeg perioda. U sledećoj tabeli vidimo kretanje referentne kametne stope u Švedskoj u proteklim godinama: Tabela 1: Kretanje referentne kamatne stope u Švedskoj 2005-2010. Prema pravilniku Centralne banke referentna kamatna stopa je uvek okrugli celi broj ili decimala.21 DATUM 01/01/2010 01/07/2009 20 21 Referentna kamatna stopa 0.com/templates/Page. koja u odnosu na euro i srpski dinar pokazuje stabilne trendove kretanja vrednosti. to je kamata po kojoj centralna banka daje zajmove komercijalnim i drugim bankama.aspx?id=12183 22 .50 Isto.50 0.riksbank. u određenim okvirima doduše. kao i u odnosu na većinu evropskih valuta – ima veoma varijabilnu vrednost prema ruskoj rublji. Ako je ova stopa niska.

a povećanje sa kontrakcionom. onaj koji služi za robno-novčane transakcije ili kupoprodaje roba i usluga (M1.50 4. i onaj novac koji obavlja funkciju čuvanja dela ukupne imovine u novčanom obliku. a povećanje loša vest za monetarnu vlast jer se povećavaju troškovi puštanja novca u promet. povećanje kamatnih stopa dovodi do smanjenja obima investicija i umirenje privredne aktivnosti. Slede još M3 i M4.50 3.00 Kamatne stope. Ms = M1 + M2 + M3 + M4 M1: gotovina (papirni i kovani novac izvan banaka) + depoziti po viđenju (vrsta novčanih uloga u banku koji se na zahtjev ulagača / štediše vraća istome) = transakcijski novac M2: M1 + oročeni depoziti do godinu dana M3: M2 + oročeni depoziti preko godinu dana M4: M3 + manje likvidna sredstva Definicije novčane mase menjaju se zbog pojave novih vrsta instrumenata plaćanja. 23 . Smanjenje tog udela povoljan je pokazatelj. Kreće se obično od 1/3 do 2/3 novčane mase. M2 je šira mera ukupne ponude novca jer obuhvata novac u širem smislu tj.00 2.50 1. Monetarni agregati (novčana ponuda Ms) Monetarni agregati predstavljaju količinu agregatne ponude novca u nekoj zemlji. prema monetaristima.00 3. lakše pribavljivim pa samim tim i dolazi do rasta obima privrednih aktivnosti. imaju imaju direktan uticaj na inflaciju – povećanje kamatnih stopa dovodi do pada obima novca u opticaju i samim tim i smirenje inflatornih tendencija. Snižavanje kamatnih stopa povezano je sa ekspanzionom monetarnom politikom. kovani.00 4. Istovremeno. ali različit u različitim zemljama i razdobljima. nepoverenje u depozitni novac i monetarni sistem. 6.50 1. Oni se razlikuju ovisno o likvidnosti raznih vrsta novca kojeg sadrže.4 Monetarni agregati Novčana ponuda (Ms) i tražnja novca (Md) određuju kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca. papirni i depozitni novac).50 2. kapital čini raspoloživim.3 Efekti promene kamatnih stopa 2.novčana masa.01/01/2009 01/07/2008 01/01/2008 01/07/2007 01/01/2007 01/07/2006 01/01/2006 01/07/2005 01/01/2005 6. Snižavanje kamatnih stopa dovodi do povećanja obima novca u kretanju. Udeo gotovine u strukturi M1 veoma je važan podatak. Osnovna mera agregatne ponude novca je transakcijski novac ili novac u užem smislu. tj.

O tome govori teorija portfelja. kako bi se diferencirao njihov portfolio. U monetarnu potražnju spadaju: transakcijska. godine (u mil.Obično se ubraja u poslovnu (transakcijsku).švedskih kruna ) Monetarna potražnja Md Agregatna potražnja za novcem je zbroj individualnih potražnji novca koje iskazuju građani i poduzeća. Sigurnosna potražnja nastaje zbog potrebe ljudi da jedan deo novca drže u gotovini i da imaju finansijsku sigurnost u pribavljanju roba i usluga i u teškim. sigurnosna i imovinska potražnja. špekulacijska. nepredviđenim situacijama. Imovinska nastaje iz potrebe ljudi da jedan dio svoje imovine (aktive) drže u obliku novca izbegavajući grešku stavljanja "svih jaja u jednu korpu" tj. na osnovu koga možemo uočiti uvećanje agregatne ponude novca: Tabela 2. a ne zbog njegove unutrašnje vrednosti. 6. Špekulacijska nastaje zbog neizvjesnosti kretanja na financijskom tržištu i pokušaja ljudi da ostvare neku zaradu u brzoj razmjeni raznih vrsta novca.5 Obavezne rezerve 24 . Novac se traži i drži zbog mogućnosti da se njime kupuju i plaćaju druge robe.: Monetarni agregati i njihove komponente od 1989-2006. Transakcijska se potražnja javlja zbog potrebe ljudi da razmenjuju i plaćaju robe i usluge i čini najveći dio agregatne potržnje novca. u zameni za vrednosne papire koristeći oscilacije kamatnih stopa.Na sledećem grafičkom prikazu možemo videti kretanje monetarnih agregata u Švedskoj u periodu od 1989-2006. Zadržavanje jednog dijela imovine u novčanom obliku obično je ograničeno zbog oportunitetnog troška koji je jednak veličini kamata koje možemo dobiti ako novac držimo u banci. godine. dividendi. tečajeva u svoju korist.

10 eura. Primera radi: ukoliko je stopa obaveznih rezervi 10%. Kada bi stopa obavezne rezerve iznosila 20% . Obim obaveznih rezervi utiče na visinu kamatne stope. Obavezne rezerve utiču na potencijal banke da kreira transakcione depozite. Kanadi i Meksiku. početnih 100 eura depozita kreiraće 1000 eura (€100+€90+81+€72. dok su štedni računi oslobođeni obaveznih rezervi. i obrnuto. Kanada. dakle. 22 www..com Reserve requirement ratios http://www. Australija i Novi Zeland ukinule su obavezne rezerve 1994. Neke od centralnih banaka primenjuju princip utvrđivanja obavezne rezerve po prosečnom iznosu sredstava kojima raspolaže banka – primera radi u SAD : ukoliko banka na transakcionim računima raspolaže iznosima od 0 do 9.6 Odnos fiskalne i monetarne politike 6.3 miliona – procenat obavezne rezerve iznosi 3%.6. na posebnom računu za obavezne rezerve kod Centralne banke.com/reserverequirements. 6. ukoliko je niska. banka opet može zadržati procenat zbog obaveznih rezervi i preostalu sumu staviti na raspolaganje. zadatak Centralne banke u smislu kontrolisanja unutrašnjeg bankarskog tržišta je pojednostavljen činjenicom da nekoliko velikih banaka dominira celim tržištem.3 do 42.1 Fiskalna politika Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državni budžet i njegovog trošenja. ukoliko je stopa obaveznih rezervi visoka – kamatne stope će biti višlje – što ukazuje na primenu restriktivne monetarne politike. U slučaju Švedske.primeronmoney. U vreme inflacije često se primenjuje kontrakcijska fiskalna politika u vidu povećanih poreza i smanjenja javnih rashoda. ovaj instrument je zastareo i predstavlja relikt doba kada je primenjivan zlatni standard u obezbeđenju transakcija banaka. ali i kreditnog potencijala banke22. U vrijeme depresije primenjuje se ekspanzivna fiskalna politika u vidu smanjenja poreza i porasta javnih rashoda. Meksiko. sa obrazloženjem da se na taj način obezbeđuje veća fleksibilnost i kvalitetnija monetarna politika koja omogućava valjano funkcionisanje tržišta. ukoliko raspolaže iznosima u vrednosti od 9.procesom bi od početnog depozita bilo kreirano 500 eura. te da se u cilju regulacije tržišnih prilika mogu koristiti drugi instrumenti. Švedska je ukinula obavezne rezerve aprila 1994.Ukoliko se taj proces nastavi tako lančano.000). a bez ometanja konkurencije. Velikoj Britaniji. Ukoliko taj drugi klijent prenese tih 90 eura nekom drugom klijentu. dakle sprovodi se stimulativna monetarna politika. Fiskalna politika sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Obavezna rezerva je instrument kojim se reguliše količina novca u opticaju. onda je potencijal banke za kreditnu aktivnost veći. godine.Obavezne rezerve ( racio novčanih rezervi ) predstavljaju instrument Centralne banke kojim se reguliše minimum rezervi koji svaka banka mora imati u obliku depozita po viđenju. Ukidanjem obaveznih rezervi postiže se veći stepen likvidnosti banaka i izbegava se potreba za suvišnim i prekobrojnim intervencijama Centralne banke na tržištu.html 23 25 . a banka primi depozit u iznosu od 100 eura.=€1. Velika Britanija. a sa preostalih 90 može raspolagati i dati ih drugom klijentu da se njima služi. Dakle. godine.90+.23 Švedska. viša obavezna rezerva na izvestan način predstavlja zaštitu kupovne moći valute.beogradnet. to znači da banka zadržava 10% . U većini zemalja obavezna rezerva primenjuje se samo na transakcione račune. koji su čak i efikasniji.. i ujedno predstavlja instrument kontrole likvidnosti. Prema obrazloženju pobornika nulte stope obavezne rezerve. Stope obaveznih rezervi variraju – od 30% u Libanu. do 0% U Švedskoj. odnosno retransfera.3 miliona procenat obavezne rezerve iznosi 0%.

porast novčane ponude .porast zaposlenosti. Nedostatak im je duga zakonska procedura oko njihovog donošenja. .2 Monetarna politika Monetarnom politikom kontroliše se ponuda novca od strane centralne banke. osim efekta konfuzije na tržištu. i sama investicija sa kojom je povezan angažman.smanjenje novčane ponude .Automatski stabilizatori .Mere fiskalne politike: .6. .u recesiji se porezne stope smanjuju dok se u inflaciji povećavaju. neutralna Efekti ekspanzivne monetarne politike: . Sinhrnoizacija u procesu sprovođenja fiskalne i monetarne politike je neophodna ne samo usled činjenice da tako udruženje omogućavaju usmerenje cele privrede jedne zemlje ka postavljenom cilju – već i usled činjenice da su njihovi efekti. Efekti fiskalne politike su sporiji – zbog procesa ubiranja procesa i realizacije koja je duža.smanjenje investicija i BDP . koriste se za izgradnju infrastrukture te zbog svog multiplikacijskog efekta. ekspanzivna 2. jer ukoliko nije dosledna.instrumenti fiskalnog sistema koji deluju trenutno. ali će biti pojačani i dotaknuće 26 . restriktivna 3. a sastoji se od: politike ograničavanja novčane ponude (inflacija vodi do povećanja kamata) politike ekspanzivne novčane ponude (recesija vodi do smanjenja kamata) Vrste monetarne politike: 1.povećanje kamatnih stopa . Efekti monetarne politike su gotovo momentalni. različiti. potrebno je vreme da se osete efekti povećanja radne snage.Promene poreznih stopa .namenjeni su kratkoročnom zapošljavanju nezaposlenih u javnom sektoru. Nužnost sinhronizovanog dejstva monetarne politike i fiskalne politike uočavamo u sledećem: multiplikatorski efekat u slučaju javnih radova sigurno neće izostati.Javni radovi .smanjenje kamatnih stopa .povećanje investicija . u smislu vremenskog perioda potrebnog da se oseti promena politike. kao i zbog duge zakonske procedure za usvajanje fiskalne politike. . ukoliko država sprovodi politiku javnih radova.monetarna ravnoteža. Glavni ciljevi monetarne politike su ekonomska likvidnost. Efekti restriktivne monetarne politike . 6. Npr. jer onda nema efekta. U kratkom roku se ne primjenjuju jer mogu biti generatori inflacije.Projekti javnog zapošljavanja . Fiskalna politika se primenjuje na duži period – ona se ne može menjati više puta u toku jedne godine. stabilnost domaćeg novca i deviznog kursa. usmerena i jasno definisana – ona je loše koncipirana.povećanje DBP i proizvodnje . a mana im je što se takvi radnici teško zapošljavaju u privatnom sektoru. odnosno multiplikatorski efekat koji taj angažman radne snage izaziva.smanjenje zaposlenosti. a od njih su najznačajniji automatska promena poreznih prihoda i transferna plaćanja. i time se angažuje veća radna snaga no što je slučaj.primenjuju se kada je recesija duboka i dugotrajna.

i ozbiljno ih izbaciti iz koloseka. Kriza tržišta nekretnina okonačala se slomom istog. Finansijska kriza i švedsko iskustvo Švedsku odlikuje veoma karakterističan model privrede koji se ogleda u uskoj saradnji između države (vlade) . Prema izveštaju Federalnih rezervi Sjedinjenih američkih država izlazak iz ove krize dokaz je da čak i najbolje upravljanje finansijske krize ne moraju nužno imati hepi end. takođe. the Swedish experience 27 . rekonstruisanje poreskog sistema. Ovo je bila najteža ekonomska i finansijska kriza koju je Švedska pretrpela još od 1930. povezanim direktno ili indirektno sa sektorom u kome se javni radovi sprovode.24 Velika potražnja za zemljištem i nekretninama uzrokovala je formiranje jakog tržišta nekretninama. koje finansira iz visokih poreskih zahvatanja. po ceni od 4% društvenog bruto proizvoda države. sindikata radnika i kompanija. Restriktivna fiskalna politika. Štokholmsko rešenje. Zapravo kriza je bila toliko snažna i kompleksna da je postojao strah da će se proširiti i na ostale zemlje. čiji je glavni cilj bilo snižavanja inflacije i održavanje iste na niskom nivou. odlikuju i brojni sistemi socijalne podrške.veći broj sektora ukoliko se istovremeno sprovede i stimulatorna monetarna politika koja će omogućiti uvećanje investicija u drugim sektorima. koju je pratio pad društvenog bruto proizvoda i pad zaposlenosti. Naime. Sven. nešto je nalik usvajanju zakona koji ima propuste koji omogućavaju evaziju istog i svakako bi rezultirala poremećajima u bankarskom sektoru.pdf Ergungor: On the resolution of financial crises." University of Colorado 25 Krona's Fall Threatens a New Currency Crisis in Europe http://www. "Bucking the Trend? The Welfare State and Global Economy: The Swedish Case Up Close.26 24 Steinmo.html 26 http://www. koja omogućava sprovođenje stabilne politike u generalnom pogledu. država je preuzela četvrtinu imovine banaka. godine švedska kruna pretrpela je težak udar. koju ne prati restriktivna monetarna politika. kao i krizna situacija na globalnoj ekonomskoj sceni. i veliki broj investitora tokom osamdesetih godina upravo je svoj kapital usmeravalo ka ovom sektoru. Švedsku. Sinhronizacijom monetarne i fiskalne politike postiže se sinergija njihovog sadejstva.org/research/POLICYDIS/pdp21. 7. uzrokovalo je slom tržišta nekretnina početkom devedesetih godina. Tokom 1992. Međutim.nytimes.com/1992/11/20/news/20iht-swed_2. 2001.clevelandfed. iza koga je stajao potez Centralne banke Švedske koja je kratkoročno podigla obim kamatnih stopa za fantastičnih 500% u pokušaju da odbrani fiksni kurs valute25. a kako bi izvela tržište iz krize vlada i Centralna banka Švedske primenila je tzv.

Zaključak Na osnovu svega navedenog dolazimo do zaključka da se Centralna banka u procesu kreiranja i sprovođenja moneterne politike suočava sa velikim brojem izazova. sistem socijalnih beneficija koji je bio u usponu od sedamdesetih godina XX veka nije mogao da. smrt klasičnog modela države blagostanja koji je u ekonomskim krugovima ostao upamćen kao „Svenska modellen“ ( što u doslovnom prevodu znači „Švedski model“). može se reći da Centralna banka dobija visoke ocene. pa umesto da sve zidaju iz početka – Šveđani su imali luksuz da nastave dalje. Dakle.flinders. snižavanjem rashoda i ublažavanjem krize.regeringen. Kriza iz devedesetih godina XX veka u kome je izvršen zaokret od države blagostanja ka državi koja inkorporira socijalnu politiku.ssn.edu. ali i zdravu tržišnu konkurenciju – navela je mnoge ekonomiste da.Devedesete su označile zaokret u ekonomiji Švedske – naime. koja omogućava očuvanje tekovine Švedske – brige o stanovništvu. koji se pokazao neodrživim u uslovima slobodne konkurencije. Švedska je konačno uspela da izađe iz krize. na prvi pogled nespojiva cilja: održavanje bespoštedne tržišne utakmice i humanosti prema onima koji su slabi da je podnesu. kao primeru. Kako je jedan od glavnih ciljeva vlade postalo smanjenje javnih rashoda. a jedan od najtežih zadataka predstavlja usklađivanje međusobno konfliktnih ciljeva monetarne politike sa dinamičnim dešavanjima u okruženju. a da je krizni menadžment uža specijalnost ove banke.28 Ono što se ne može poreći jeste činjenica da „model blagostanja“ koji je relativno dugo trajao.27 Kriza devedesetih označila je konačnu transformaciju i. Švedska Centralna banka uspešna je u zaštiti vrednosti krune kao valute. neizmenjen. Sa promenama u socijalnom sistemu. naučnih dostignuća u menadžment strukture Centralne banke. u pogledu primene savremenih menadžment koncepata. u cilju optimizovanog rada. Zadatak koji je Švedska stavila pred sve zemlje sveta je primer koji je pokazala u krizi devedesetih dokazujući da socijalni sistem može biti funkcionalan. inspirisani ovim zaokretom u politici i izlaskom iz krize govore o Švedskom modelu. 8. i u uslovima surove konkurencije otvorenog tržišta. 27 28 http://www. omogućila je usklađivanje dva.se/sb/d/7672/a/99800 28 . uz reforme. što omogućava na naučnim osnovama bazirana projekcija budućih tržišnih kretanja – što ukazuje na uspešno inkorporiranje razvoja savremenih tehnologija. odnosno Vladom. Centralna banka Švedske je u periodima krize dokazala svoju snagu i spremnost na kojoj mogu da joj zavide mnoge Centralne banke. u cilju uvećanja konkurentnosti Švedske – promene su bile neizbežne. a potpomognuto naglim razvojem IT tehnologija od kojih je Švedska ostvarila povećan prinos. pretrpi novonastali pad društvenog bruto proizvoda i rast nezaposlenosti. kao i usaglašavanjem potrebe za socijalnom politikom. kao i konkurentsku prednost Švedska duguje specifičnoj situaciji nakon II svetskog rata – tačnije činjenici da njena privreda nije bila unazađena ratnim razaranjima. Poseban izazov predstavljaju turbulentne promene na globalnom tržištu.au Anförande vid the Economists konferens om Sverige http://www. Centralna banka Švedske je uspela da u sprezi sa državom. kao izvoru inspiracije za druge države. omogući tranzit od poljoprivredne do IT privrede. i može se reći u evoluiranom obliku i dan danas postoji u Švedskoj. a iz njenog iskustva svakako i naše finansijske institucije mogu naučiti puno toga. na neki način. Uspešnom kontrolom stabilnosti cena i inflatorne stope. Kao institucija koja oko sebe okuplja druge monetarne i finansijske institucije.

Financial Times.pdf Ward. što znači da je izabrala optimalni miks primene monetarne i fiskalne politike. Andrew.00." University of Colorado Krona's Fall Threatens a New Currency Crisis in Europe http://www.en_2649_34569_38048997_1_1_1_1. "Bucking the Trend? The Welfare State and Global Economy: The Swedish Case Up Close.org/research/POLICYDIS/pdp21. Švedska kao privreda i Centralna banka Švedske kao institucija mogli da i u budućnosti ostvaruju veoma uspešne rezultate. dokazuje da je Centralna banka uspela da kreira jedno povoljno okruženje za odvijanje privrednih aktivnosti. ISBN 08020-2938-8. 2001.oecd. 2007.clevelandfed. p. "Danmark har högsta skattetrycket" OECD Economics department.state. i davanje skromne ocene da bi. Steinmo. jer stabilnog okruženja bez pronalaženja formule ostvarivanja sinergije ove dve politike – nije moguće.Literatura Statistics of Sweden.riksbank.gov/r/pa/ei/bgn/2880.html Sveriges Riksbank http://www. 1220.com/1992/11/20/news/20iht-swed_2.The Swedish Experience from The Bank of Canada accessed on May 26.S DEPARTMENT OF STATE. Energy. 1998. 9. http://www. "Bankers watch as Sweden goes negative".edu.htm#foreign Encyclopedia of Canada's Peoples.flinders.au Anförande vid the Economists konferens om Sverige http://www.html http://www.regeringen.bankofcanada. David (2009-08-27). Sven. ISBN 978-91-618-1361-2 U. Statistics Sweden. Yearbook of Housing and Building Statistics 2007.3343.ca/en/conference/con97/cn97-16. Kenneth (2008-03-11).Činjenica da Švedska dobija visoke ocene u pogledu poželjnosti investiranja u ovoj zemlji.se/sb/d/7672/a/99800 29 .pdf Ergungor: On the resolution of financial crises. Oakley. Rents and Real Estate Statistics Unit. Napred navedeno. Westerlund.ssn.com Inflation Targeting .org/document/37/0.nytimes. the Swedish experience http://www. upućuje nas na davanje visoke ocene opštih performansi Centralne banke Švedske. Economic survey of Sweden 2007 -http://www. University of Minnesota Press. 2007 – http://www.

org - 30 .- www.edu http://www.nmt.scb.aspx http://www.exchange-rates.se/Pages/TableAndChart____33832.octane.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful