You are on page 1of 181

НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА
(Драма у три радње)

Али вама ко се може одужити црногорке. које пусти гласи мужа. 3 . а јуначки нас пратите на бојеве и мегдане. није. друге дане. кад на међе отаџбине сад душмана. ваде из дубина?! Ви сузама остављате друго мјесто. брата.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЦРНОГОРКАМА Када преста бојна магла да се нашом гором вије: када преста топ и пушка и крв људска да се лије. сина из њежнијех ваших срца тржу. кад прекиде лелек горки јуначкијех сирочади и матера и сестара и невјеста њиних младих. веле. кад ви само умијете уставити сузе горке — сузе. а животе опет наше српству милом нам'јенили. оца. Вијенце смо ловорике по заслузи дијелили. и наступи дан данашњи неизвесно примирије — ја сам браћу преосталу искупио изљубио и за дружбу под оружјем лијепо им захвалио.

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

Срцу вашем спас је пречи
опстанак нам домовине,
а пошто се битке сврше
ожалите ко погине.
Прелијепом запијевком
ријеђате њина дјела,
а нас живе напајате
на прегнућа нова — смјела.
Босе, гладне, трудне, наге
за нама се потуцате
на границам' домовине
да нам скромни таин дате.
Ви нијесте од нас мање,
кад наступе живе муке —
воде праха и олова
додају нам ваше руке.
Врх прамова густог дима,
тога праха што горимо
крај симбола, крст-слободе,
ваш анђелски лик видимо;
па могах ли одољети
мога срца врућем хару,
да и жена ја заслуге
не изнесем на олтару —
на олтару домовине
гдје се тамњан свети пали,
пред слободом што су наши
мученици основали.
Ваша чувства и врлине,
ваше жртве и прегнућа;
ваша љубав, срца ваша
домољубљем вазда врућа
мене, сестре, занијеше
у далеко доба наше,
када нам се царевином
јаничари разиграше.

4

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

Насред Зете нађох жену
вашег срца и љубави,
ваша дјела и врлине
на уста јој хладна ставих.
Оживјех је да казује
што је било и што бива,
и да вјечни примјер буде
црногорских од одива.

5

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

ЛИЦА
Иван-бег Црнојевић, господар Црне Горе и Зете
Ђорђе Црнојевић, насљедник пријестола
Станко Црнојевић, војвода зетски, млађи син Иван-бегов
Кнез Деан, властелин зетски
Кнез Перун, властеличић зетски
Даница, кћер Перунова
Марта, њена другарица
Ибраим-ага, посланик цара Мурата
Војвода Лале

Пипо

Красо

Хото

Васо

Оливер

Дабижив

Калета

Остоја
Капетан Јован
Старац, пророк
Угљеша, слуга Станкова
Иво, слуга Станкова
Гуслар
Први рањеника
Други рањеник
Један часник
Први војник
Други војник
трећи војник
Осман-паша, заробљеник
Селим-паша, заробљеник
Један бег, заробљеник
Људи, жене, дјеца, и војници српски и турски.
______________
Збива се при свршетку XV вијека у пријестоници
Жабљаку и њеној околини

6

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЧИН I POJAVA I ЖАБЉАК. Једна одаја намјештена по укусу XV вијека. 7 . СТАНКО сам.

састанка жељан. . па да сам чуван. керови. Д'ако ми рекну: паметне луде! Гдје си памети? Ако те има у овој кули под сводовима. о. све нек је справно! (за себе) 8 . да памет стечем у ову кулу. књаже. жељан сам у грм испећи брава. но памет теци!“ Ка' да сам сулуд.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Живот је мучан. жељан сам сјести на мекој трави. Зето! Твој син највећи постаће Станко. тако хоће та мудрост наша! (Сиједа) Е па ћу сједјет' да памет учим. сађи овде да људи виде. па да ме страже. „Не тако. ако се шћене! . . па памет овдје кад сву запучим. жељан љубави. па хајде реци. Ал' младост моја да овдје вене за ћеф глупака сред овог мрака?! Жељан сам сунца и чиста зрака. како се памет учи сједећи. то је живот и радост права! Жељан сам дана. жељан сам лова и плавог неба широког крова. ил' тамо горе под ћеремиде. Благо ти. изаћ' ћу онда и ја у људе. милијех часа жељан сам њеног анђелског гласа (Виче с једног прозора) Коњи. Станко!“ Свако ми збори: „Не тако“ — мени то да се каже. ка' да сам запа' у кућу луду ил' крупно нешто скривио суду! „Не тако. дан сваки гори. жељан сам коња. овако трулу! А с' ума у њој ђаво би саша'. ах. овако мрачну.

а не види ли. па му је жао. Долази Ђорђије носећи под руком навиљак разних карата. тад наопако! (Затим узимајући копље) И ово што год ваљати може. маше њоме да види има ли што у њој: креће пјевајући Мила ми је зора плава и прољетњег јутра пара. као милој око врата кад се проспу плетенице. (дохватајући један кратак мач) видјеће ово боде ли како.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА У лов нијесам био одавно. кад обгрли врх од горе и спушта се низ главице. ЂОРЂЕ Ја иђах к теби. кад се лако поразмакне након сунца. Ја иђах к теби. но да сједнемо па причај што је. ти ево пође. добри помози боже! Узимајући једну плоску. а медвед ако на мене грне. Наређује се да иде у лов и прихватајући с једног чивилука оружје. одавно у њем' нијеси бива'. А сад (обрће се око себе). Сјутра је савјет код оца Ива. СТАНКО О. ти у лов ка'да а има посла. дана цара. (Сједају) 9 . зато ништа. а има рада. мој мили Ђорђе. па ме послао. најприје стријелу Ова је стр'јела за лаке срне. да бих те с овим ја упознао.

СТАНКО Жале се ! Исток изјеше цио. И ови амо. ја сам ситан тих република! ЂОРЂЕ Кнез и властела славнога града жале се промет њихов да страда . . па и нас хоће сад да изједу. ЂОРЂЕ (дајући му друго писмо) Дубровник тражи закон царине да се ублажи на рукотворства и сировине. служе турцима.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ (пружа Станку једну хартију) Уговор један с Млецима то је. перпер им нигдје враг неби скрио. . СТАНКО (претрчи за очима па га лагано намаче на копље а да ђорђе не види. за себе) Уговор к врагу! ЂОРЂЕ Из Дубровника СТАНКО (за себе) Ах. служе ћесару. једнако Христу и Мухамеду. 10 . но ка' стрв вране опазе пару.

у цио исток и у сва мора катарке њиног бродовља. њине мудрине! тек да огуле да пару стеку нашој простоти та браћа реку: све што је наше.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Њина лукавства. мудрошћу глава српскога трупа. словенске св'јету истичу боје. а она њега признаје братом. о. зјало. Зар православље и латиница нашему братству да је гробница? Зашто нам Руси ближи би били. опака миса' та нек се губи! Дубровник Зету ка' сестру љуби. вјера њина — провала. или за длаку Бугари милиј'? Црни попови с обије стране да они могу мени да бране 11 . српски је брат са српског огњишта. у ком је наше братимство пало! ЂОРЂЕ Како за ога за мене није. тако се исто своји с Хрватом. у сваку луку на океане — част нам наносе са сваке стране! СТАНКО Криво се куну. а у њих пређе све што је наше! Прима писмо и намиче га на копље ЂОРЂЕ То није тако ил' не знаш ништа. нека се скрије. нашки му морнари смјело поје. то је ваше. гора. богатством својим залога скупа. а криво мјере та наша браћа западне вјере. милога сваки син Дубровника. ко тако мисли. Од вазда нам је Дубровник дика. Рим.

брате. тамо је врева у народ Ђурђев. . помога Млечић и твој таст дужде? 12 . баш тако.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА да ја не љубим. хрватску браћу. д'ако нам у то ко пружи руку. неправде многе тамо се чине! СТАНКО (набадајући на копље и ово писмо) Худа Гркиња! . те соколове? Прођи се стварат' рад' вјере бруку. брате. Турцима мило то бити неће. . тамо је мука. СТАНКО (мало замишљено) Били нам. ЂОРЂЕ Ласно би мога деспот овамо добјежат' стога. цар нам пријети и на нас креће: добро је веле одложит' муку. СТАНКО Па нека дође за то је лако ЂОРЂЕ Еј. није. у случају нужде. а све с Јерине. као год ове. с братом се држи руку под руку! (давајући му треће писмо) Ово нам пишу из Смедерева.

па језеро заклињаше да му опет прстен даде. да пођем тамо ја. ил' ти. (Показује му их на копљу. СТАНКО О. дану. пружајући му четврто писмо А писмо то је синоћ нам дошло од Скендер-бега с поздравом пука албанског свега. да војску једну тамо поведе ил' отац Иво. ја. па да нам добро за добро врате. Помоћ нам траже. — Сад пођох у лов из ове тмине ваздух да сркнем здрав са планине. бога не штеде. брате.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ (давајући му још нека писма) Извјесно не знам. а оно се немилосно 13 . а то остало грије ми главу. оли? (грли га) Може бит' стећи ћу славу. одлази пјевајући) Бан Баоши једно вече у језеро прстен паде. СТАНКО То друго што је? ЂОРЂЕ Ствари домаће. а кад изидем на врх Бобије читаћу тамо — ове хартије. оца замоли. драги Ђорђе.

— Балша поче клети — од тебе се већ не пило!“ И по тада. ја видим стало за име твоје. но је жеђцу грла свога само вином бан гасио. . Живио Балша и сви јунаци! ЂОРЂЕ (за себе) Ово су управо лудости знаци! (Зове га) Станко. 14 . . брате!? (Станко се враћа) Та писма треба да се поврате опет у савјет: та писма која копљем прошива махнитост твоја! СТАНКО (давајући му писма с копља) За писма коме ако је стало ево их овдје . није воде никад капи пио. СТАНКО Свакоме своје. „Водо. послушај. а мени моје! ЂОРЂЕ Твоја лудост и вјетрогонство . ЂОРЂЕ (узимајући живо писма) Теби је мало.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА врху њега заклопио. чујеш ли. . . веле.

да отац јадни не јадикује! А све ће својим временом поћи. ти за диобу не збори. доста имања.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО А теби. да се не чује. доста је блага. Не мож' ли са мном под једно сљеме. . благо. Станко. а круна мене. СТАНКО (за себе) Ни сва Србија није ми доста! ЂОРЂЕ А спрам земље каквог је стања. ЂОРЂЕ Отац се Иво примиче гробу. . тал ће ти братски од брата доћи. и све је наше. чоче. оцу — ето господство! ЂОРЂЕ Ти си наш. докле је жив још. СТАНКО Капац нијесам од једне чаше! ЂОРЂЕ Тако што мож' ли рећи од руге?! Дворови. 15 . коњи и слуге заједно до сад јели нам било? СТАНКО Е таман мени то није мило . ствар је природна и сасвим проста. ето ти благо.

кнеза Милије кћери су дивне. још сабра' свате. а већ ми пород ти строго судиш! СТАНКО Рад бих знат' да ли Латинку љубиш? — И тамо оне љубит се могу — не љубиш ли је. а има кућа. кнеза и властелина. мога' некако. док се над главе разведри наше! ЂОРЂЕ Бог како за то осуди. 16 . ал' са Латинком нећу никако! Да у крв нашу латинска уђе. она ме чека. а ова земља за вођу хоће онога који. па нешто танко на дом остаје. да сабљу оштру ка' муња паше. но жена нашка. Ђођрђе. немој амо да она дође! Латинка није за тебе. а има људи. ах. крви јуначке и крви здраве. брате. побогу. од нашке ћуди. госпође праве. брате. пуне врлина — нећу далеко. кћери им красне. ја знадем двије: капетан' Јова. нијесам. у крв јуначку једна кап туђе може се озват' на нараштаје. СТАНКО Крв је латинска блиједа. војвода. брате. чоче.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО С тобом бих. мека. онога што ће парати муку што народ пара: меков не ваља за господара! Наш трон уздигнут' чак у облаке дјетића треба с громом у шаке. ЂОРЂЕ Ја сам тек вјерен.

трепћу. . отровне змије! Можда с Балшине круне варнице срцем ти. Данице? Ах. 17 . с једном бих другом ја сретниј' био.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ (за себе) Ето их теби. она моја? Ах. кад ме роди и даде жива. (Јасно) Оне су људске. што се за оца нашега слила. пуцај громе! С темеља падај. Иванов доме! Даница рече. мајко. јест или није! О жене. с једном отолен. жене. није им мане ни с једне руке. . умом. ал' знаћеш сада како ли тешко на душу пада. оли знат' брате. . . (Станко се трза) од властелинка што мајку прате?! о то је упис и љепотица! СТАНКО Реци јој име . но да се мучим овијех мука! Ђорђији зашто дан прије даде. кад се тиче у наклоности! Зларад ћу тебе мало убости. реци! ЂОРЂЕ Даница! (одлази Ђорђе) СТАНКО Што . кад двије круне ти не имаде?! Она му проста при јаду била. Што ми вратићем тад не засука. Латинки прстен кад би скратио. ни с једне стране. ти си ми крива. мајко.

ту још стоји! 18 . цвијет са којег живот се пије. цвијет с ког се меда — р'јека се лије по китном пољу душе ми младе. давалац круна тако је река'! Ал' круна давач мени је дао цвијет на ком сам ка' лептир пао.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА с прворођењем право га чека. Како ћу сада? (Зове) Овамо који! (Улази Угљеша) Лов је одложен! (Пут Угљеше) Гле. . . гдје љубав ниче и слатке наде .

а њу знаком руке отпушта 19 . веселога лица и за њом једна послужитељка. ставља то на трпезу. носећи огртач и једну котарицу разног јестива.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I I Долази Даница живо. Даница узима котарицу и огртач од послужитељке.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА Још је синоћ приредила ово твоја мила мати. мој Станко! СТАНКО (ногом у под ударајући) Одаље. живо се обрне и с презрењем) Ту јутрос — од куд. у лов љубав њена и моја те. у бој. види за собом Даницу. Станко прати СТАНКО (заговорен спремајући неко оружје. драга снашице?! ДАНИЦА Та је у Млетке. (Хоће да га загрли) СТАНКО (измичући се) Одаље тамо варљиви створе! ДАНИЦА (опет весело к њему) Станко. ја сам Даница. море! ДАНИЦА (стане) Што?! 20 .

. бићеш књагиња?! ДАНИЦА Књаз.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Е ти враже. лукаве очи из којих варка за варком точи! кроз ваше очи трагови вире првог гријеха. анђелског лика! ДАНИЦА На властелинку ни књаз не вика.! ДАНИЦА Помама СТАНКО Твојему доста би круна мама. Ђорђи'на круна та круна што је спрам силне. Што ти је? СТАНКО (зграби јој руке. . а срце шире имате од свијета . па јој из близу у очи гледа) Што је? Што у то око злочин невјерства кријеш дубоко! Ох. очи женске. ти њега бира! ДАНИЦА Нијесам! 21 . јадна љубави моје? Је ли ти река'. царство — све ми излиња кад се образа мога ко дира! СТАНКО Од нас два брата. круна.

. никада! СТАНКО А да . Зар књаз. зборити смије за женску главу оно. пуна врлина. ДАНИЦА Што ти је прича'? СТАНКО Твоју љепоту да обожава. он овдје причаше сада . . да није кадар за једну жену рећ' ријеч слабу и несмислену.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Јеси! ДАНИЦА Рје'ч властелинке: нијесам! СТАНКО Збиља! ДАНИЦА Не. племство наше за то је строго! СТАНКО Ти њега ц'јениш веома много?! ДАНИЦА Цијеним вазда за властелина и за јунака. . 22 . . не. властелин. ДАНИЦА Ђорђију књаза свако познава. што није? Не.

да тебе љуби. . Станко. она се брани) Ниједна круна ниједнога цара. до смо мене о. кажем да кадар није говорит' за ме ријечи злије'. то нећу крити. то. ја се допадам. ах. које само за тебе куца. гдје сада владаш. ал' моја рука и срце моје својине вјечне остају твоје! (Станко хоће да је пољуби. кад Ђорђе рече. СТАНКО Он т' обожава и љуби здраво! ДАНИЦА На то му никад не дадох право. ни другом коме . што је чисто ка' зрак од сунца! Ја могу могу мила свијету бити. ни што год машта. . ДАНИЦА Па онда зашто то да сад параш? То. па љубоморства дрмнуше зуби у ово срце. СТАНКО .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА па стога. ко се нада'! СТАНКО И ја сам. драга. самртно страда. ти најљепша међу све жене! (Хоће да је цјелива) ДАНИЦА (одбијајући га) Ти си за'. . сујета ствара. 23 . .

. свађицу нашу свакоме скријмо да нико не зна . . ДАНИЦА (брани се. сад ми је жао. рука је доста! СТАНКО (љубећи је у руку) Ни лијек срџбе тамо не оста? ДАНИЦА Не! 24 . кад ти се овако моли . ни обмануле ни превариле! СТАНКО Како си л'јепа! ДАНИЦА А ти си зао .! СТАНКО (склапајућ' руке хоће да је пољуби) Ево. . . . . . нећу сада . ДАНИЦА Ал' мене боли . . паму само пружа руку) Е. . СТАНКО Што сам ти река'. но хајде да се ми помиримо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА не би ме никад заслијепиле. .

. замишљам. моје јагањце? Дозволу само изради вјешто. па иди дома у Бериславце! Хоћеш ли. да те ко љуби миса' ми доћи. ми ћемо с' исто гледати често. што учинио! ДАНИЦА Ма гдје ћеш ићи. Па ја бих мога' гдје брзо поћи. но хтио бих те молити нешто. Данице драга! Кастриот има истога врага и Арбанија на своје руке као ми напаст. драги? СТАНКО Сад ћу ти казат'. богзна. ДАНИЦА У прилог миру све твоме што је. да у двор своје напустиш мјесто и драгу мајку замолиш моју. да даде теби дозволу своју.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Е сад ти ово можеш лако по овом видјет' да сми пак'о за мене није као двор ови! Пуни. . прве су бриге љубави моје. реци. од мисли једне бих се убио ил' друго. злу срећу — Турке! ДАНИЦА И ја ћу тамо! 25 . се нека над тобом вије . и сјутра зором ја идем кући. да су углови злослутне силе духова злије'. кажи ми. СТАНКО Може бит' сјутра у бој ћу врући и ја кренути. анђеле благи.

да вјечно траје! СТАНКО Е баш си права ти Црногорка! ДАНИЦА Мог отачества судбина горка што год је грђа. да ово стање дуже не траје . женама своје. . . да ми је срце тако високо. када се оно би заиграло . . кад с нама Турска би заратила. ваше су сузе. Србију Стару и Браничево и Далмацију и Босну ево притиште туђа грабљива сила . . . ДАНИЦА Сабљу бих оштру ја прихватила. Наша су копља. рат бих крвави и очајнички на смрт. ваши су плачи. Онда бих. ка' цио свијет пространо да је.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Не. њему на олтар крв и прегнуће! А вама људ'ма аманет да је. кад год се Зета спомене мила. 26 . драги. . рат бих јуначки ја кадра сама одржат' била само да Зета остане мила! . ка' небо плаво да је широко. . СТАНКО Уз њежност женску. ја рада била. уз чар ти ока љубав је твоја к роду дубока! ДАНИЦА Срце ми чисто чини се мало. на живот. да тамо стане. љубим га вруће. наши су мачи. . добро моје! Ратови људма.

свеце. цареве наше. бане. војводе. законодавце и свештенике — све Српству Зета дала је мила. Ах. краљеве. што човјек – јунак неће да створи?! ДАНИЦА Ја у будућност вјерујем Зете.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Снажна Србија пропаде мила! Деспот се преда' Јанко Маџару. а син Херцегов турскоме цару! Српски се барјак још само пење на ово наше крваво ст'јење. у дјевојачке кад њежне груди за српство наше тај пламен гори. Ивова моћна држи га рука у инокоство и много мука . имало свето. надам се да ће ускрснут' Зета. ка' у симболе цркве нам свете! И тој кад повор мисли ми грне ил' се прошлости у крило врне. није ли Зета то одњихала? Зета је Српство све основала! На зетској њиви никло је прво српских владара владарско дрво! Од Владимира па до Ивана све што је Срба и српских страна у хлад је чудног дрвета било и коло српског јединства вило: јунаке. . Зета је легло српскијех сила! СТАНКО Тако је. тако! 27 . . да сам човјек! СТАНКО Бити ће људи. наше жупане. све што нам туђи туђина клета! Јер што је Српство имало славно. имало главно. књажеве и државнике.

28 . страсно.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА А сада се бојим. страховито. каоживот. црногорски и — махнито! (Љуби га у чело и живо одлази) СТАНКО (Сам) Да ми ово не изрече отачаству нашем. силно. како? ДАНИЦА Као сунце. мене. . завидјети! А сад нек ми теку дани мог блаженства. богме. животе. мога мира — ја сам сретниј' од свих људи. што му пада на листиће. СТАНКО Стани још мало. и од птица и лептира! (Долази Угљеша) УГЉЕША Кнез Деан жели . јер поодавно код тебе стојим. као биће. за велику њену љубав хоћах. . Данице моја. вруће. часно. плаховито. љубиш ли. јако. као очи. па кажи Зету кад љубиш тако. занесено. ка' јутарњи цвијет росу. Зети. њежно. мајка ће бити устала твоја.

обилно хоће да га поснажи и ево овдје наредбу даје. тако. с пољане коња узјахат' могу. А снаге моје омалаксале па сам гронуо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Нека уљеже! (Улази Деан) Овако рано. СТАНКО Е. . већ обрвале . сад ни из куће! СТАНКО У тебе још има крви вруће! ДЕАН Сасвијем мало! Ах' хвала богу. . . а живи свако пут гроба краче . . Но оклен сада? ДЕАН Ја из савјета. тако. Господар с нама там' је вијета' за помоћ коју Кастриот тражи. са срећом тамо да је ти водиш! 29 . књаже. (показујући једну карту) да војска иде и да не траје. борбе. мој добри кнеже! (Руче се) Вјере ми. хиљаду мука мене су. јак си! ДЕАН Времена рука — ратови. стари јуначе.

пут Епира питомога. СТАНКО Како сам ти харан. што збориш? Ах. . Долази Иван-бег. кнеже. благо мени! Па ја пут Кроје? Лијепа гласа. војску теби нека штити рука бога истинога! Наш савезник Скендер-бег је сад на муке од Турака . биједа дому и срећа худа! Колико војске отац ми дава? ДЕАН Големо ка' да он намјерава! А мислим сад ће и сам књаз доћи но војску спремат' ја сад ћу поћи. добро. ах. Сријета га Станко весело и љуби у руку и приноси му једну столицу. а он ће теби наредбе дати и научити и с'јетовати. Погине ли — и нама је ископата тај час рака! Него хитај и води му мало тамо војске моје. среће моје! Добро је. кад ме држите да штогод знам и када не мните залудов да сам. Одлази кнез Деан. сине.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Истина је ли. . што ме спремаш тврдој Кроји! Бег Скендер-бег откад рати. 30 . оче. ил' каква луда. то су били снови моји! ИВАН – БЕГ У добри час иди. Турци су му под зидове столице му славне Кроје.

а Црногорци. а помоћ би наша на танке гране сада била. сад био знати? ИВАН – БЕГ Од двије до три хиљаде људи. чувај је свуда у логорима од злијех вода и злих конака. да облијепиш гдје несмислено. синко. ја. дај убојника. синко. оче. прођи се маха! Ствари албанској послужи живо. ако ћеш срећа да с тобом буде. боље цијенит' зна би човјека! Посланик царев Ибраим-ага. градови. искрено'. што ће рећ' људи! ИВАН – БЕГ Опрезан. ка' оба ока! Тамо су горе. па чућеш брзо. ријека има. ти само буди! Шачицу чувај ту сиромаха. Но и ти.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Колико војске мислиш ми дати. но чувај војску. ал' Црној Гори — било би криво. што бог вам суди! СТАНКО Доста је двије. ја ћу ти рећи. бој када бије. поља широка. а прођ' се гласа. бих рад. д'јете. полу коњика мени ти. када виде они да их ти чуваш — за то је лако — они ће с тобом у бој и пак'о! Још опазе ли јунака главу. поштеди људе. оче. да овај није штедио људе. па тамо. шанци. 31 . е да знаш и нас што овдје чека. и од умора и хода јака! Тешко је на пут када има бони'. синко. јер скуп је човјек на ове стране. вазда ће земљи убрати славу.

пријети. Нашега срца. наше је јадно Српство већ пало! Барјачић људи у горе ове да заустави турске валове. а ко год рва и ко се труди. очи отвори! Нас нема. вјеруј. чудество једно веље би било! Нам' се хришћанство све оглушило: страх је завлада' чак до сјевера. свак се препао исламског зв'јера. нема. коло охоло! Богу су мили слободни људи. навјестит' рат ће и Црној Гори — но чувај војску. када ту добију. за цијељ свету. синко. бог ће му сами у помоћ бити и још можемо све повратити! Зета ће опет заврћи коло — све српско коло. страши и вели. да се барјаци наши не шиљу сада у Арбанију. ИВАН – БЕГ Зато смо. до прегнућа. заплети неки! .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА цара крвника нашега трага. Но опет све је. славу нам' преотету. млакаве у пута путе. знај. а плахи ропство сам навукује! СТАНКО Турци су вељи мах сад узели. сине. свети дуг роду свом одужује. кад прегне човјек жив да погине за род и вјеру. . залуду на нас ико би крета'. дијете. но сасвим мало. за круну. . Балканци. свакоме меки! А да се у нас опази слога. вјера. доша' је овдје. а нас Балканце све нешто д'јели: народност. а у јунака нарави љуте узмичу људи. не хтједнемо ли. без смрти нема ни ускрснућа! Слабе. тако ми бога. нашега полета у свијет нема! Аох. богами. 32 .

оче. А кад би се ти јунаци слогом братском извезали. који плачу и кукају растргани — без слободе? ИВАН – БЕГ Кратке мисли из прошлости и себичност господара: Симеуна. дај нам руку. Ти обадва кад би Србу рекли: Србе. бише исток или запад на сабљама дочекали! СТАНКО Што растави. од јединства те народе. а Хрвате. јунаци! Што вам је?! Данас лежите тако свак да вас може згазити лако . народи. Грабише се сва тројица један другом од државе. нашег цара. Звонимира и Душана. . но у зли час подораше један другом царства њиве. с тобом ћемо подносити драговољно сваку муку: 33 . Срби стоје. мени моје. ка' Хрвати. . ка' што братска браћа живе.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА аох. а не хтјеше живовати. знаш ли. да је Србин Бугарину. као своме брату река': Ево моја Србија је. а Бугарска теби нека. брате мили. славе. завадише родну браћу рад сујете. аох. а спрам твога душманина. круне. теби твоје.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Сва тројица да су Грку мудрост древну припознали и ка' с добрим комшијама на међама живовали — друге птице би пјевале од Олимпа па до Драве. него гледај добро. нема смрти без уђења. никад стару! Патње. сине. нит' слободе без лелека! СТАНКО И Скендер-бег је сада прега' као и ти. мили оче! Од турске се царевине цијепати и он поче. ИВАН – БЕГ Далеко им кућа била и Нијемцу и Маџару — вуци длаку мијењају. ИВАН – БЕГ Стога тебе шиљем тамо и братску му пружам руку. Турчину се већ опиру и са Јанком супрот стају. муке нам предстају. па сад ево. усамљене борба чека. ал' ћуд никад. што се збива. 34 . у народе побркане би сијале мисли здраве! Тога не би. што се случи: у окове туђин клети сву тројицу уобручи! СТАНКО Нијемци ће и Маџари помагати овом крају.

и покарај и помилуј. па ћеш с њима моћи свешто. фајде није. човјекова поштуј права! Књаз се рађа ка сви смртни. У запт држи Црногорце. па не врти тамо-амо. ти ријечи своје штеди. но гдје идеш пази сада. књаз си. И држи се као кућић и по чину и по крви. књаз је прави ко умије. е ма благо. гледај тамо да си први! Кад господски збор се збори. кад се бије. 35 . млад си доста и несташан. сваки дан се уче људи. земљи. Ствар албанску ти прихвати и загрли као своју. према чојству Арбанаса немој твоје да пострада. а над тобом Скендер-бегу ја уступам сву власт моју. од добријех примјера се не користе само луди. аманет' ти. а кад коју проговориш нека барем што год вр'једи! Све од чојка човјек прима.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА да му ваљаш ти у муку. али вазда. е ма вјешто. и од књаза незналице дому. сине. људски сједи међу људе. понашање нек ти свуда постојаног чпјка буде! Не помишљај да у друштву положај те извињава.

с уздама их не бркамо кад наступи мјешавина! Бој бијемо без оклопа. зар мислите да јунака према вама нигда није?! Коњи ваши бијесни су. (иван-бег излази) СТАНКО (Сам) Е сад дакле да се спремам. а буздован нас не плаши. а све за све. а може бит' кушали сте сијеку ли мачи наши? А д'ако ме срећа стара на султана још нанесе. св'јет устрашен престануће. да се више пред њим тресе! . Но и код нас траг је оста' Јабучила и Шарина. и вјерно га сад послужи. замашито узјашете. . крвљу пјане Османлије. иди. . сабља ваша добро с'јече. пази. а копља вам право лете. . . а да славом покријем се прилика се мени дала. О. (Долази Угљеша) 36 .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Као мене слушај њега. Ово није већем шала. охоли чалмоноси. гледај име не наружи! .

гдје се снује и нешто преже! . цара јунака. све то љубим. . . Ух.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Из двора ти сад јављају да ће ноћас коло бити: у част твоју књаз Ђорђија сав ће Жабљак окупити. . (Улази Ибраим-ага и клања се по турски) ИБРАИМ – АГА Смјернои се клањам и љубим скуте другом стожеру државбе круте бега Ивана. (Улази Угљеша) УГЉЕША Посланик турског цара Мурата дозволу прић' ти. ка' Даница да ми из те вреве збори. (Угљеша одлази) СТАНКО (Сам) Игре. . коло и пјевање и вјежбања и логори. (к Угљеши) Посланик царев нек сад уљеже. СТАНКО (за себе) Рђав је Турчин час изабрао — ал' опет наћу да му је жао . срећа свака! 37 . чека на врата. млађему сину — част.

. чељаде свако па и слијепо видјети може на што идете! Ал' чујеш. но вођ хришћански! 38 . књаже. ко крв замете на правди бога. вјере ми свете.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Цару и царство што леже змаје част! Добро здравље и теби да је! (Руче се) Први пут ага у госте наше? (Чини му знак да сједне) ИБРАИМ – АГА У гостопримне је стране ваше први пут овом долазим сада с пунијем срцем слаткијех нада за добро и мир два господара. ИБРАИМ – АГА Ал' неко хоће да се крваве! СТАНКО Ма ко то. . . па вашу дасте кројском хајдуку1 СТАНКО Није он хајдук. ага?! ИБРАИМ – АГА Ти знаш лијепо. твојега оца и мога цара . СТАНКО Па мир је сталан међу државе . цареву снажну пустите руку. побједа није на страни тога. .

. како чух овдје — о.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИБРАИМ – АГА Јанко је вођа. Благо свијету када наш буде 39 . рат нека буде. . ако смо бољи. . а криви н'јесмо. ко има право нек сабље суде! ИБРАИМ – АГА Еј . он хајин царски! СТАНКО Шачица људи добровољаца помоћ му сва је Црногораца! . којом цар прави свијет осваје. а све хоћетејош да сте већи! ИБРАИМ – АГА Ми све по божјој идемо вољи. зар да штедите још капљу наше. мудрости старе и ваше приче и лакрдије! Никада вама до мира није! Дио свијета држите трећи. барјаци. но ти крећеш! Војска. то су знаци као најгрђи за одношаје. . крв је људску зло просипати! А џевап кавзи ко ће тој дати? СТАНКО Крвљу залисте и коњске стопе све од Азије до сред Европе. . кад јаничари свијет поклаше?! Од кад вукови за душу маре? Остави. сга. па мјесто мирасад рат настаје! СТАНКО Како му драго. ИБРАИМ – АГА Не . рука свечева снагу нам даје. .

ал' свијет није савити лако као мараму па с њом у торбу! Хришћани. . вели. . до ове мале земљице ваше! СТАНКО Ви у Шам опет можете поћи! . видиш. . Знаш. а за нас Турке та борба шта је? Тек шала једна! Хришћанство пада све од Будима до Цариграда! Што у гроб није — робље је наше. . ИБРАИМ – АГА И у Беч султан наш мора доћи и сјести у Рим и Златном-Прагу. . ага. ИБРАИМ – АГА Хришћанство лудо. не мож' — не може? Неће! Чаркањем слабим све срди веће царево срце. слијепа раја! Цар. па борба траје. ни једне више! У крупне лако уљећ' се може. мислите тако. . зло мислит' чећехајван хајвану! Во тада вола неће хтјет' бости — конац ће бити свакој мрзости . . ти си наш гост — сачувај боже — да се у кућу наљутиш моју! 40 . ага. СТАНКО Може бит'. . ноћи ће мирно сљедоват' дану. СТАНКО Ја нећу. па посл'је Москву дати ће врагу! То књига божја и Коран пише. крваву борбу прегли су с вама повест' до краја .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА слога ће настат' међу све људе.

. боју! А већ кад друга не може бити. ја нећу више . па се Коран свети вјенча са побједом над крст славном . СТАНКО (за себе) Па ни тад нама! ИБРАИМ – АГА Украшен дивно хиљадом храма. вис га наше славе тражи. 41 . Ах. но си сканио Кроји ходити. нађе нам га вјера св'јета! Што би свијет без Стамбола? Што би Стамбол без јунака? А јунаци инокосни бише били без Турака! Дугачка је борба била међу крстом и Кораном. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИБРАИМ – АГА Баш и немојмо о рату. да је Стамбол круна св'јета. ми смо знали Турци. . . говоре људи? ИБРАИМ – АГА Достојан да цар из њега суди цијелом св'јету. добри му дан! СТАНКО Диван је Стамбол. СТАНКО Гдје је сад султан? ИБРАИМ – АГА У Стамболу. књаже.

са којијех простор лиња и бескрајност стић' се дава. вјечни граде. то је јато хурија кћери! СТАНКО Вели се. Стамболе. двије вјере. Стамбол је глава грдова свијех и наша слава . од којијех ластавица у трк бржа тица није. што се у Стамбол може наћ' само! А то је — пусто женско чељаде с којим наши јунаци сладе живот који је посвећен вјери. има књаже. наше врлине! СТАНКО Кула. на њима су лака седла. . свједок јунаштва. . ИБРАИМ – АГА Ах . о. па купатила. . све рад красне Византије! (занесено) Еј. који јашу бедевије. Извор је моћи и величине. коња добри' имате? ИБРАИМ – АГА Ми махом б'јесне јашемо хате. ти си срећан кад цар Мурат у моћне те држи шаке! Јест. ћошкова ка' у вас нема. кад полета — муња права! 42 . још нешто тамо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Љуто бише завађени — око чеса чудо није — два симбола. китних тријема . а имамо и Арапа. величине пунан сваке. . књаже млади.

да знадеш. када гине. а остало све је боље. и да ти је чут' доброту благог срца падишина и да ти је Стамбол видјет' и кубета и мунаре! О. нашег дина. вјечност нама обећава пуну ћефа и сладости1 О. те Турчину. да ти је.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Вјера вам је мало тупа. и она нам крјепост даје. млади књаже. лака. ИБРАИМ – АГА Вјера нас је кријепила на свакоје бојно поље. вјера је наша чиста. слатко је Турчин бити! Човјек друго што бит може? А што Турчин ти нијеси. књаже млади — жали боже! Ах. за њу смрт је мила. при томе што је Жабљак и црквица у Понаре?! Шта је Зета при простору 43 . Ах. сркнут' меда наше вјере. као мисли самог бога! Прво слово пророк каже: да је у њој братска слога! Вјера права нам промаља с врх небеса чуда свака. сви да мремо без жалости. што рај за нас Турке спрема — за најгрђег од Турака — тога добра сад цар нема! Ах.

. СТАНКО Зар је цар чуја' за личност моју? 44 . пут ми је мио. што сам те позна' овом приликом. . за свјетлост твоју. . што ће соко када нема јато танких јаребица?! Што ће борба. . нека га грије. . што ће муке и залудно опирање — кад међ слугом и међ краљем остаје ти за бирање?! . нек зубљу вије! СТАНКО (замишљен. устаје) Када се враћаш. а ко не види.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ципан ц'јеле Румелије? Што је мала Црна Гора спрам Бугарске и Србије?! Што је Ловћен спрам Балкана. свак хвали своје! Ко види сунце. . . . . валан. — С радозналошћу цар ће великом питат' ме. . што ће једна заручница. ма што ћеш. књаже. Ибраим-ага? ИБРАИМ – АГА Радиј' бих био — да ме помага' — да ме нијеси ни сад видио! Толико. што је Иван при падиши? Син Иванов ти си мали — син султанов био б' виши! Што је једна само жена. књаже. (Устајући) Аман! Заглушам господство твоје.

.Балкан. . тамо кнез Перун мене је звао на ручак.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИБРАИМ – АГА А што цар не зна? Зна цио свијет! Зна да си човјек. (шетајући по одаји) Шта је Зета при простору ципан ц'јеле Румелије? Што је мала Црна Гора спрам Бугарске и Србије?! Што је Ловћен спрам Балкана. Држим. Но кад би наљегао. . Наклоност царска. мисле у Цариград нешто. па нам и ноћас у госте буди. сврнућеш. .ил'слуга. . вођи јунака. СТАНКО Кроз Бериславце путем ћеш проћи. . . за све ћу агу испитат' вјешто. А ја ћу сјутра може бит' поћи . што је Иван при падиши? Син Иванов ти си мали — син султанов био б' виши! 45 . јунака цвијет. . ти да си човјек. дирек горштака. . . сам) Краљ. . . . . а за унапр'јед — како бог суди! (Излази Ибраим-ага) СТАНКО (иза дугог ћутања. зна да у бега два сина има и да је стариј' рад Латинима. да се видимо. још тамо једном да посједимо. да сличиш бегу.питања друга. ага. .Румелија. .

Много властеле и властелинака. 46 . Кад се завјеса диже коло је ухваћено и одмах пјева.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I I I Игранка у дворани дворца Иван-бегова у Жабљаку.

доста пара . . . у Ивана господара . . . и дворова и чардака. . . господара. . . СТАНКО (приступајућ' брату Ђорђу) Хвала ти. . . у Ивана господара . . . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . доста пара.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ У Ивана господара. . . и чардака. доста блага. . . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . брате! ЂОРЂЕ О. . доста пара. . . по једном млади ноћас нек' скоче! КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ И дворова и чардака. . и дворова и чардака. . . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . МУШКИ ГЛАСОВИ Доста блага. . доста пара . доста блага. . . нека чоче. . . 47 . .

два јунака . . . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . у просце се књаз сад спрема. . . . . . . . . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . . КНЕЗ ДЕАН (Приступајућ Станку) И ти овдје — рећ' ћеш књаже . два јунака. Зар у коло стар се прима? Благо теби! Млад си. при том вођа јунацима! СТАНКО Ти учитељ војевода и јунака оца мога! КНЕЗ ДЕАН Сви имамо учитеља у Ивана великога! КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ Али јоште снаха нема. . али јоште снаха нема. снаха нема. . . два јунака . МУШКИ ГЛАСОВИ У просце се књаз сад спрема. красан. . . . . и два сина. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МУШКИ ГЛАСОВИ И два сина. . . али јоште снаха нема. . 48 . два јунака. и два сина.

чека! КНЕЗ ПЕРУН За себе сам већ осуђен. . . . . МУШКИ ГЛАСОВИ А нама би најмилије. кнеже. . а нама би најмилије. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . . . славу чујат' из далека . . СТАНКО (прилазећи кнезу Перуну) Друго коло и забава на скоро ме. . испросиће снахе двије. . . бити ћемо твоји гости! КНЕЗ ПЕРУН Ти опрашташ! Још за дочек молим странца да опрости. . . . . . 49 . кнеже. књаз сад спрема. ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . . КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ Испросиће снахе двије. испросиће снахе двије. СТАНКО (обухватајући Ибраим-агу. снахе двије. који му је близу) Обојица сјутра. . . у просце се књаз сад спрема .

. с унуцима. с унуцима. . . . рад' које бих сад љепоте ја отиша' у хајдуке? КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ С јунацима. . . да из овог нашег кола. књаз заручи два сокола. да из овог нашег кола. . . . . . СТАНКО (приступајући једној властелинки) Потхумској се војвоткињи смјерно клањам. . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . с јунацима. . . . најмилије. с јунацима. МУШКИ ГЛАСОВИ Књаз заручи два сокола. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . . нашег кола. два сокола. . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . љубим руке. . ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . 50 . . . . . . . с унуцима. МУШКИ ГЛАСОВИ Да из овог нашег кола. . књаз заручи два сокола. . . а нама би најмилије. с унуцима. . . .

. . . људи! Кита жена сама стоји! Друго коло ја ћу заврћ' када неће од вас који! (Узима Даницу и прави ново коло) КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ СА СТАНКОМ Зета само рађа виле. ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . . СТАНКО Не бих река' по пуцима те ми трепћу на токама. двор би његов напуниле. рађа виле. двор би његов напуниле. Зета само рађа виле. . напуниле.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МУШКИ ГЛАСОВИ Двор би његов напуниле. . . . . . . . МУШКИ ГЛАСОВИ Виле мреже рашириле. . . . . 51 . . . . Амо. Зета само рађа виле. . . виле мреже рашириле. ка у оном да је углу сјела млада с госпођама . . (Станко наилазећи на једно коло властелинки у којем је и Даница) Коло преста. ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ .

.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . ту не потпишу и с нама склопе. . . лове момке. . па у њима лове момке. рашириле. . бојни успјеси. . побратиме. . ДАНИЦА Мој ће ти спомен из срца. . . зетскијема љепотама! Лако ти је! За њих пјесма са усана тече сама . . сјај ратне славе истргнут'. . виле мреже рашириле. . Одваја се с Даницом и шета се по сцени КОЛО МУШКИ ГЛАСОВИ Па у њима лове момке. . главе. Станко. ДАНИЦА Нијесам жива с одласка твога! Како ћу остат' заради бога?! Мислиш ли дуго стајати тамо? СТАНКО Док Турке. па у њима лове момке. и док се с Турском погодбе мира на Босфор. СТАНКО (властелину који је најближа до њега) Сад настави. ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ . бојим се млада? 52 . међи наше Европе. . . . душо не протјерамо из Тесалије и из Епира. . .

. не бих. кад с тобом не бих д'јелит' је мога'. влада за овим да ме походом чека. нећу ја. поћи. ДАНИЦА Већ кад мора тако бити. коју осјећа то срце моје! Она је већа. нећу. бих св'јету река'. истину кажем. а моја се вјереница сад налази преко мора . . те ти ваља. хајде збогом. . бог ти био свуд и свагда у помоћи! А мене ћеш наћи чисту. знај и надбаца све величине метежи ове б'јеле свјетине. 53 . . То држи.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Цијелог свијета управа. на то ти своју ријеч залажем. тако ми бога! ДАНИЦА Како те љубим! . ка' сјутрашње што ће сунце на цвјетове затећ' росу! (Долази књаз Ђорђе) ЂОРЂЕ Ти под руку сада држиш урес жена нашег двора. ка' намјере твоје што су. не бих је. ни они н'јесу чист израз плама љубави силне. вјеруј. СТАНКО А видиш ове што сам ти синоћ писа' стихове. читај их тамо кад будеш сама. драги.

крушка мал. ЂОРЂЕ Даницу ћу миловати. река' ми је јоште ову исту вече. и звјездице ове двије. И доћи ће. пут ти далек и опасан. куд ме давна вуче жеља. ЂОРЂЕ У дворској је капелици брижни отац дуго био. Твоје зебње за потомке нашег дома. справићу их пут млетака. што је теб' и мени свјетлост дала. не мисли. 54 . (Мећући Даници руке на очи) Још м' остаје да изљубим руке нашег родитеља. еј. знај. као да је с нама спала украј срца оне. под крушком опануће! СТАНКО Иза тога. и ја ћу се оженити. акобогда. за те с' богу ту молио. брата. дјевер десни посл'је рата властелинки тој ћеш бити. брате мили. твоје р'јечи.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Кад се вратиш. хиљаду ћу скупит свата. а пред њима тебе. наше куће. па да крећем на пут онај. СТАНКО Харна срећа сад ме носи пут питоме Арбаније.

муке. бриге. чежње. СТАНКО (дајући руку кнезу Перуну и уступајући Даницу) До виђења. особити бог зар штити љубавнике. излазећи испред књажева. на ручак ћу код вас бити с оним странцем. д'јете мило да их у мир оставимо најбоље би сада било. те из дражње да је љубим. 55 . Одлази кнез Перун са Даницом. неприлике! Ко се икад сјетит' мога' да Даницу љубиш. Остају Ђорђе и Станко сами. . ЂОРЂЕ Није вајде. а доцкан је. па не умјех ни то скрити. па ћу тамо ја се с вама опростити.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА да т' пожели на пут срећу и још што год да ти рече. . Позвана господа по примјеру кнеза Перуна. жеље. Љубав. драги кнеже. њему старе муте дане. јуче стах ти говорити. кад најжешћи плам скрит' знају у страх. растанак му сваки тешко на његово срце пане . брате? Клео бих се триста пута против тога досад за те! Тек ту скоро дознах само. КНЕЗ ПЕРУН (приступајући Даници лагано јој говори) Кнежеви су уморени. клањају се и одлазе.

нема пара. наступе ли непогоде или какви тешки дани! ЂОРЂЕ Њеној срећи. као рају да је земљом то дијете преотето. као сестру пазићу је и док није доведена . Нека ти је на аманет. у случају нужде — бих се твог сјетио аманета. а сад сам најрадосниј' за Даницу чут' што рече.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА А не љубим. јунак храбар. само поход твој сад смета. умјесто је мене брани. брате. ал' његова Арбанија у јунаштву често шара. . и с радошћу сад дознајем да ће бити твоја жена. пођи на арбанске ратне краје! (долази Иван-бег) ИВАН-БЕГ Мени једна препорука још за тебе сад остаје. под пепео врући огањ боље пече. СТАНКО Истина је. Но сад миран. Скендер-бег је соко сиви. Ка' из неба гром удари 56 . премда штујем чељадеце у њој свето. . њеном миру.

сине. на те стране.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА и порази и исјече. Од мала се смутит' даје. не да мира. Тамо поје. а за поса' тога реда Арбанаса ти не пиши! Његове су кратке моћи: свине као плам од сламе. срећан пут ти. дуго оклоп не подноси. 57 . Колико је Арбанаса на театре римске пало! Ово 'холо хвалисање тамо их је само звало. вришти. тако амо с образом се повратио! . ал' се никад не сагиње. као они кад ушчиниш — теби неће бити мане! Ти ћеш рано полазити. ватру не зна издржати. Најсретниј' су кад се рече: онај дупке лук запиње. Одјевена ка' на свадбу на мегдане она стане. него плане и утече. тако исто слом и ране. скаче у чакшире и фистане. Срб издржи и одбије. био! Како рва. а нагне ли она кога — не да спаса. па девети пут јуриши. на ком глумци смјели њени одличија в'јенце ишту. Дакле и ти као они војуј. . па побјеже без обзира. око њега лете стр'јеле. . Битке које она чини наликују позоришту. сине.

58 . станкои спава под шатором који је затворен. неке узде и абавије које чисте. Пред шатором на неколико корака Иво и Угљеша изнијели два три седла.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЧИН I I POJAVA I Шатор Станков под Бериславце.

коњем је јури. УГЉЕША Ни на мог коња сад не ваљају. опасност гдје је. те сви под Кроју не окапаше — то само господ једини знаде! Мука је служит' књажеве младе! Сад викне „ата!“. . сретне ли срну. гдје копље боде. гдје примјер треба смјелости дати. како осташе. у круг домаћи и разговору. то књазу годи: дође ли р'јеци. сад хоће игре. па трчи амо! Њему је лако. Али су они ипак јунаци. смије се бури. . Не. коњи. ове зенђије и ова седла и абавије! .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО (додајући речене ствари) Све је каљаво и врагу дато: узде. да деру свилу. па трчи тамо. залуду они већ се трљају! ИВО А људи. ови ремици. сад да се бије . и личност своју књаз да излаже. гдје треба. но сједјет' људски у сјајном двору. да троше злато. да у прваке првенство тражи. па трчи тамо. живот ка' ништа баци. смије се жези. по киши вељој волије шетат'. сабље се лати. . а нама није. ноћу на нечиј' прозор налетат'. код њих је све напрасито — ка' што се каже: „сито махнито!“ УГЉЕША Као рођењем што им је дато. . не. коњем је броди. смрт да презиру род им налаже. кајиши и ово злато. 59 .

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

док се не сврши окршај вражји.
Сваком се лакше но књазу скрити;
на видик вазда књаз мора бити!
Све је то у крв. А знаш под Кроју
и Арбанију у свакоме боју,
бјеше ли тамо бољег јунака
од нашег младог господар-Станка?
ИВО
Баш зато ја се на њега тужим,
а не, ни да' бог, да га тим ружим! . . .
УГЉЕША
Друкчије врнут' није се смио
да би му свијет давао цио!
Без ловорике његово чело
пред Ивом не би казат' се смјело!
ИВО
Хајд' нека већ бој и ратовање,
но с њим је мучно и путовање!
Јуче смо, види из Скадра пошли,
а синоћ рано овдјена дошли,
а за два дана доста би било
у ови простор да се ходило . . .
Киша, потоци, глибови густи,
испод Кастрата све камен пусти;
Нека ми слуге, но он се труди —
скапаше коњи, скапаше људи!
(Показујући прстом пут шатора Станкова)
Ну, види, јутрос колико спава,
брзо ће подне, па не устава!
УГЉЕША
На војску рани од сваког боље,
па сад нек спава до миле воље!

60

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

ИВО
То јест; на војску он и не спава,
свој логор, страже, све обиграва,
уводи Турке, шанчеве гради,
по сву ноћ дугу све о злу ради!
онамо људе за напад бира,
овамо друге млакаве дира,
оне милује, а ове кара,
од нејунака јунаке ствара;
на шанац стане па прича чети,
ову охрабри па другој лети.
говор му врући по војске ваља,
тамјан јунаштва у душе ставља
свакоме оном кји га нема,
да и он ваља словом га спрема.
УГЉЕША
Да ли се и ти кад појуначиш,
већ кад га служиш и кад га пратиш?
ИВО
Тако! . . . Једну ноћ прегледућ' страже
посред логора турскога заже,
а мени рече: чекај ту, Иво!
А ја се опет узмучих живо:
да чекам ту, сам ја, без икога?!
Управо не смјех, тако ми бога!
Но за њим, за њим, све крадимице
док ли грун турске ево коњице;
стадосмо ми два и они сташе,
па добро вече турски назваше.
Господар викне: „Ибраим-ага!“
А старац један грдни се сага',
сјахао с коња па га вођаше,
уто и станко господар сјаше,
и ту се руча, сједу на траву,
на ухо књазу примака' главу,
пошто се доста ту нашапташе,
оба усташе па узјахаше.
Док при растанку Ибраим-ага
— познајеш и ти онога врага,
скоро је био шиљан од цара
послом некаквим код господара —

61

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

обрну коњ, па рече: „Књаже,
цару си мио, цар те помаже,
писма му пошљи што можеш брже!“
Па своме стану с пратњом отрже . . .
УГЉЕША
Брзорек слуга, највјерниј' да је
и нехотице често издаје
кад свуда прича и разговара
и о ситницам' свог господара.
То што сад каза, немој гдје зборит'
е ћу ја исти мозак ти пролит'! . . .
ИВО
За ово, чујеш, што ћу ти рећи,
за ово бих се дао испећи!
Нико за ово чут' неће живи!
А што видимо, јесмо ли криви?
УГЉЕША
А . . . треба бит'тврд и уздан . . . Иво!
ИВО
С тим пријекором чиниш ми криво!
Ја тек толико казах ти ово,
за руку десну рад бих готово,
да то нијесам ни теби река',
но ми је пуста некаква пека! . . .
(устаје на ноге)
Овдје, ах, ах, сав ћу сагорети!
Овдје, видиш, ту, часу проклети!
УГЉЕША
Што ти је, јадан, исправи боље!

62

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО (дуго мислећи) Знаш хумак онај у кројско поље? УГЉЕША Знам! ИВО (пружајући му руку) Је ли вјера? УГЉЕША (пружајући му руку) Јест. срца. . оних ми брда. ал' турској ближе? УГЉЕША Знам! . . . чиста. којим их љубим! ИВО Доста! По клетве начину судим да ти је мило све оно тамо. 63 . очију. послушај само! Знаш онај брешчић који се диже међ' војске двије. тврда! Овог ми поља. Него сад слушај. . ИВО Да сам слуга зетског војводе! УГЉЕША Знам! .

УГЉЕША Ах . . једну ноћ овај рече ми: „Иво. Угљеша. . 64 . узјашем кљусе.“ Ја писма узмем. староме књазу. . . чим се пробуди. хумку не пођи. . . да ко не види. дадох им писма да их понесу Жабљаку граду мом владаоцу. ону ноћ авет што рече стара: „Цару си мио. што обожајем. Господар Станко као сад спаше. да. . и тим се проспу гатања разна. ободох хумку. О. па ти се одмах овамо врати! Чувај се добро! Обиђи страже. стога се ми сад враћамо и на врат на нос дома хитамо! Иван – бег хоће да кара сина или га друга чека судбина . њене слободе. светињу једну другој издајем! Након онога првог састанка с Ибраим-агом господар – Станка. писма му пошљи што брже књаже!“ Он мио цару! . да не прокаже! Не бих рад био Кастриот да зна. светиња јака тих аманета покоју душе јако ми смета! Мори ме грижња. мислећи у се: ово су она писма за цара. одмах узјашипа тјерај живо. цар те помаже. нешто ту је мрачно ка' поноћ! . к њему ме зваше: пита ме: „Писма јеси ли дао?“ „Све је свршено!“ — ја сам рекао . . мори ме туга.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО Син Црне Горе. знаш онај брешчић и онај шанац? Ибраим ту ће чекат' те старац. пробуди Мата и мог Алексу. Те ја се смисли. . Царева помоћ! . . нашему оцу. ја сам. . . ова ћеш писма њему предати. но у наш логор пред зору дођи. невјерна слуга! За спасти оно.

. ни да' бог. СТАНКО (испод шатора) Отвор'те шатор! . ах не. . . мучког варања.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО Каква год била — моја ће бити. али не. Амо је тмуша! . . оруђе да сам тога шуровања. ИВО (к Угљеши) Младога књаза црни враг куша! СТАНКО (виче испод шатора) Је ли који ту? Угљеша! Иво! ИВО Трчи. лагања турског. побогу. Угљеша! То не. не знај! Јер Црна Гора мила . . никад. за њега крв ћу моју пролити! То сам му дужан. . то дати могу. богати! Потрчи живо! 65 . (Чује се Станко испод шатора гдје пљеска рукам) Прислушај!.

66 . Станко још у кревету.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА POJAVA I I Станко и Угљеша. протеже руке.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Из Скадра овдје. добри Угљеша! Како сам спава'. . с турцима бих се до миле воље . држи се човјек да с' с чојком коље . СТАНКО Може бит' и то! Но срнма б'јела. ухватит' чисто дати се шћаше! Преграбих брзо. 67 . којим се поји. . слијета' турке уз Кастриота. како сам снива'. . но сва ка' снијег. . . . . . омакох стр'јелу. . тамо се амо кроз поља мота'. нагоном убих срну ја б'јелу! . дибарске горе. пуста машто! Угљеша. (Сиједа на кревет) Тешки су снови. на јави кара. . А у бој густи сву ноћ сам бива'. којим се доји. ах. с краја лежаше и људским гласом: „Станко!“ ме зваше лијепа једна из горе срна ни длака на њој не бјеше црна. Кад преста битка . скрхана сабља — братскојзи глави. као питома у ме гледаше. . . . ка' мл'јеко б'јела. снит'снијег љети — зеленој трави. у сан се снива свашто! Љешеви бјеху притисли поље. по Дибри тзрча' горе доље. УГЉЕША Утисци то су прошлости скоре: бојеви. Тамо из Љеша! Та то је трчат'. Турци. у сну што ми је хтјела? УГЉЕША Тумачит' само сана знадем: новаца у сну када имадем — тешко је на сан имати пара — ко у сну пара. Угљеша. .

. Сад наређуј ме! Никоме о сну ријечи.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО А бјела срна на сну што је? УГЉЕША Ја не знам. књаже. . а затим смијући се) Никоме. главе ми моје! СТАНКО Промисли мало! Пружа му крај од паса. . СТАНКО (машући главом пут Угљеше. Златанатвоја дочека. баш насред Зете. како ти знадоше дома за конак овај. . чуј ме! УГЉЕША Ником? . невјерни Тома. срете? 68 . да те чак овдје. СТАНКО Никоме! УГЉЕША (смијешећи се) Ни стопаници? . (иза кратке почивке) Кажи. којим га Угљеша опасива. чујеш о тој ситници . . .

што га од твоје мишице снађе . па у Једрене опремљен био.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Е. у Жабљак имам још мајку стару. Турци. . . самном се сјећи?“ Балабан-паша како изађе. . како си био ти онај јунак. под затвор султан да те ставио. . а ти знаш. што ћеш. . књаже. добри мој господару. Било се чуло ти да робујеш и што се прича још све да чујеш. . сва Зета пјева за славу твоју! Чуло се много твоје храбрости и смјелог маха твоје младости! Чуло се и то. скупи те ствари и реци ручак нек ми се свари! (Угљеша опрема неке ствари па излази) 69 . . о господару. што'но је смио пред стан султанов стати и рећи: „Ко смије. СТАНКО (смијући се) Није л' из Кроје које писамце? УГЉЕША Не! . СТАНКО Доста је сада! Прекини. слуго! Па ради. А род јој овдје у Бериславце. . и још много којешта друго . . Ко је знава'. да ћеш осванут' на ову бару!? Свак јутрос мисли да си под Кроју. чоче. . Вазда кад није код куће мене . жене су жене . смијао би се измишљотини — затворит' уста ко ће свјетини!? Овдје се чуло да си под Кроју ухваћен био у трећем боју.

ено. Кобан је поток брзе Плавнице. . Маре. затим наставља) 70 . . . . Блато! Ова Морача што трчи доље ове рјечице што режу поље. . дивна Румија! Поља су родна. узима једну столицу. те му дах ријеч и обећање предати цару Зету. доље онамо. гле. сиједа и разгледа по Зети) Дивна је Зета и Куцка гора. весела. Овдје ме стари Ибраим-ага у име царско прегрдно слага. потурчит себе и сву родбину . . . износи је на врата шатора. он изађе на врата шатора. . . данас пропало! . Бериславци. Кобно је ово мјестанце мало оно се боже. и све је дивно управ до мора! Строг ли је Ловћен и Проклетија. . . ал. Сва Зета доња до Тесалије Горњој се овој ни примаћ' није! На ц'јелу раван од Матагужа па тјерај горе до тврда Спужа пшеница с' жути ка' суво злато. Док Угљеша опрема. зорни су људи мој отац Иво право им суди.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Јоште ми једнога гуслара нађи. лијеп ли је Гарач. Иво. Тополе. (Много премишља. Послије пак враћа се у шатор. а чељад здрава. то је тамница! . богата села. Ах. и издат' оца и отаџбину. Бериславци! Прошлости моје лијепи данци овдје су само у миљу цвали. све је чаробно само је ово сеоце кобно! . . ах. уз пјесму објед биће ми слађи! (Станко сам. Зећане. кобан је поглед младе Данице! Кобна је кула Перуна кнеза и под њом она у башти бреза . све је то дивно. врбе и гора друга и птице мале овога луга . Орна је стока. нијесу дали да моја будне јадна Даница — без ње живјети. чила.

тимаре. а Деспот пао. Долази Иво и један слуга који доводи коња. Што је? 71 . Скадар ћу главним начинит' градом. Станко улази под шатор. Иво. Сада су трудни. а Ерцег зао. рају ће она подобна бити. на три краљевства. пољепшат' Зету умнијем радом. . је л' јести мога'? ИВО Добро је дорат твој. он и Кастриот мало се држе докле им Турци области спрже. ја краљ сам бити. Јанко разбијен. на сјајан трон ми Даница сјати — ах. царевом крсту господарити! Иво остара'. дората мога! Како је јутрос. сада га млађи перу. господаре. српске ће виле по њој се вити. СТАНКО Е дану брзо нека га спреме и оседлана доведу к мене! (Иво одлази) Момци и коњи бијаху жудни рата и боја. сиромаси! Што гори — догори! Данас о боју нико не збори . о каква је то красна држава! Крај цара ја ћу други цар бити. Иво долази на врата шатора. На пустош њину ја се ширити.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Али ми султан сав Балкан дава. то не могу још ишчекати! (к Иву који долази) Изведи. .

много га гледа) Гле. . куле. па крајем до Хума до Кроје нема грднијег друма! . коњи и дјевојке. што свилу свеза у гриву твоју. Потоци. па хвала богу кад тамо није сломио ногу! (Диже се те милује коња) Ха. коњи су мушка крила. вод'те полако! Иво и слуга излазе. шанци и јунаци и сабаља бистри зраци! Здраво. . . Уто долази Угљеша. оштре сабље. а љубав ули у душу моју! Срећан си био под Свети-градом кад оне ноћи удрисмо крадом . здрав је. скале. лозе у отоке. сјећам се оне бијеле виле. да! (Излази да види коња. Сјећам се оне зелене свиле. . . здраво. здраво. Хотском гором. да видим! Стој! Добро је. поља и равнице и погледи у Данице! (к Иву) Вод'те га тамо. весео вазда! . здраво. да ли се што год још у њој скрива? . Дукљанов пут се зове проклети! Дорат је читав. а љубав је сл'јепа сила! Здраво. добро! Мека је грива. . . . дај ми ту ногу. бојне табље. Еј. . 72 . копља. дорате крилати мој. да. ха.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО Дорат је ту! СТАНКО Већ! А. здраво. Срећан си био на сва рочишта љубави слатке и разбојишта . амбиси клети. . Станко улази под шатор. чио. Угљеша спрема једну малу трпезу.

ма ваљану само.. . (гуслару) Пјевај другу... српске гусле вазда радо слушам .. . то је пјесма стара! ГУСЛАР „времена нема без снијега ни у племе грђега биљега но брат брата свога кад издаје 73 . од кад коњи равницама праше. . .. СТАНКО (за себе) Гудало је страшно у гуслара! ....... .. ГУСЛАР Већ н'ако... СТАНКО Нек приступи амо! (улази гуслар) Испој једну. књаже. који изда свога господара?! . од кад стаде јунак спрам јунака је ли ико грђе учинио од проклетог Вука Бранковића. а у здравље Ива господара и Ђорђијанасљедника млада и нашега војеводе Станка! А по томе пјесму да пјевамо: од када је сабља сакована. . „Све у име бога великога.. .. да те заглушам . ... од када се лију буздовани.. (Удешава гусле) . ... ..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Гуслар ту је .

Тешко оним' који народ буне! Тешко томе кога народ куне! . а сада не мари! (Баца му кесу с новцима) Зло грло сад капљицом намажи. другом боље. . па за опет гудало поснажи! (Гуслар одлази. жељо. Онам'. . па се обрће на крило које је отворено било од кад је устаоод кревета — замишљено говори. онамо сунце моје ми сјаше. . оно је башта мога цвијета. . . Ал' љубави су пресилне моћи! Синоћ сам мога' у Жабљак доћи — но њу мимоић'. коју Угљеша диже. слуго. оно најљепши крај од свијета! . за ради бога? Да њу не видим. онамо Даница стоји. онамо сви су спомени моји. Ах. како бих мога'! О. жељо пуста! 74 . . к Угљеши) Отвори. но прекини. стари. Оно је кула Перуна кнеза. . .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА и душману за благо продаје . . и ово крило! (Наставља сам) Еј. жељо! Ах. давно није ни оно било! . да љубим очи и њена уста! . оно је она зелена бреза. . . . Устаје иза трпезе. њу не загрлим? Никако нећу! К Даници хрлим. . а она сунцем и мене зваше! . како.“ СТАНКО Знаш ли ону за Војиновића од Ужица нашега племића? Алио немој . .

да је то — леле — од жеље само? Но буде л' ишта дознао отац. ил': „Живио Мурат!“ нек самном вичу! (Угљеша улази да прихвати ону трпезу) УГЉЕША Под град те зетске чекају чете. довече тамо чека те свако. . но пук се онај веома вара! . војводе храбре и чете лаке. на Жабљак царев барјак истакнут'. . . овдјена нема ни душе живе . (Живо као де се нечега сјећа) да. кеже ли јоште што ново твоја Златана? УГЉЕША Па не готово! . .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Брже се није могло никако. свршавам тамо ја на конопац! . пук заговара. . Ствар је ријетка. Ђорђу у зору гракнут'. . Мара и народ цио и твој брат Ђорђе. 75 . јесте! (мирно) ал' то није од ваље . . све ће изаћи да тебе срете: Иван-бег. Пусто је поље. Ето ми војска иде од Враке. па ћу им рећи нека се мичу. . насљедник мио. . пусте су њиве! (Узима неке ствари и излази) СТАНКО (сам) Напрасно позван из Кроје амо. СТАНКО Да. . да. Иву ћу.

. . . причај ти. . но случај такви сажаљевати. . па тобож . јади моји! Болесна она! Судбино црна! . викне. до тог времена здрава. . таман је и сад у томе стању . јади. . да није ништа било од тога. Обрће се ономе доцније отвореном крилу.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Свеједно. гдје беру цвијеће и. јади! Ах. . . веле . . на дом се у плач и лелек сави. Ах! УГЉЕША (значајно) Ето ти она бијела срна! 76 . њу нико није увјерит мога'. Па св'јет је склониј' исмијавати. изненађен. СТАНКО (за себе) Ах. весела. причај даље! УГЉЕША Овдје глас није твог робовања тако остао без неког пртљања: једна дјевојка из овог села. у црно сва се на једном стави. некаква веза Међ' кћером да је Перуна кнеза и тобом била и да постоји . угледа Даницу и Марту. и ту нариче и ноћу и дању.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I I I Станко се брзо нареди. али да она не примијети. а он се примиче њој све ближе. затим СТАНКО 77 . Даница њега не види. ДАНИЦА и МАРТА. опаше и излази на крило одакле се види Даница.

то не мари! Тек наше брзо видио краје. Станко. није. тамновати није лако. жели сунца и слободе. 78 . али што? О. жели зетски народ ц'јели! Можда жели и Даницу. жели хљеба. жели мила завичаја. ланих је једном код мајке била из Хота жена. . мила. травиља нека. жели Жабљак. из неке можда мрзости старе наспрама мајке моје покојне спомена света вазда достојне — бојим се. моје клетве пале на те! МАРТА Данице моја. . бојим. ову тужну несрећницу! Можда му је оков тешки саломио дух витешки. да не поквари! Боже. добро свако! Ах. знаваше врачат' и дават' л'јека од наступа и од падавице и од синџира и од тамнице. не би ли Станко мога' ти доћи! ДАНИЦА Па и да дође — књагиња Маре. проклети цар Мурате. жели свога родног краја. град бијели. вељаше трава да дјетелина с четири пера моћ чудну има: кад њом се такну врата тамнице. само да дође и да не траје . сужањ изађе — чујеш Данице? Тражимо траву чаробне моћи. цвили јунак у невољу. не плачи. жели воде.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (запијева) У далеком Дренопољу.

вашему браку противна била? ДАНИЦА Перуна кћи сам. од мале куће спрам Црнојевића.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МАРТА Да ли би за то. . од кад је Станко пошао тамо? ДАНИЦА Од триста дана више је седам од како тужна пут Хума гледам . не да' бог. . проста племића. она. Марто. са Бранковићем! Па стога свјетлост њезина не да — на род ми мали с презрењем гледа! . друго. ја не дам. Марто. МАРТА Мени је мрзна књагиња Маре. бог избројио ње дане старе! ДАНИЦА Не да' бог. МАРТА Ја то и нећу! Л'јепо је тако! Та црта племство надбаца свако! Но сад ми кажи. с Херцег Стефаном тамо се своје и с Радул-бегом и с Љубовићем и с пјеном племства. 79 . Данице мила. све њено. . не плачи само. . Калуђер један сад из Солуна књигу на оца писа Перуна. који од Балше још племе броје. живјели дуго! Боже јој брзо доведи Станка. . . да с' на то виче! . а моја мржња била јој лака! Све што из близа Станка се тиче.

књаз Станко да је заробљен. има ли ме несрећније?! (Плаче) 80 .веле. Сновиђења дневи. ДАНИЦА (плаче) Силни простор што раздваја те не чује мојих ваја.. биљези су среће лоше!. и у Једрене. мој бол је без помоћи! Роб је Станко. . сумње није... недолазак књигоноше. ноћи . сви преостали ропства допали. Мах Муратов чим осваје и свијету страх задаје. те у судбу губим наду . одведен. војска је турска нашу сломила. ... . смео ме је силно младу.. битка је страшна у Дибру била. Зећани да су ту пострадали. историја . МАРТА (замишљено) А зна ли Перун да љубиш Станка? ДАНИЦА То зна у Жабљак и душа свака! МАРТА Може бит' да је и мајсторија ропство Станково и .. Ах..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА но он ту књигу и сад још скрива од самог нашег господар Ива. селе..

. цурице. бришући. . што пуштају да увене цвијет овај нетакнути!. зло радиш. тирана као мене.. сузе. 81 . ту ћеш је водом мало умити .. познаће она мене и тебе!. Ево јој се ум помути!. Станко на једанпут живо јој се приближава. брзо доћ' себе. за себе) А . Станко весело.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО (још скривен. строго Станку) Племићу. Даница. којега још не види. нехотице се приближује Станку.. прихвати скуте друге Данице! Њојзи ће боље под шатор бити. ту моју другу да пренеразиш! СТАНКО (Марти. прихватајући Даницу) Помози. Брзо ће она. . нека. ... Станко и Марта уносе Даницу и полажу је на кревет под шатором.. Данице! ДАНИЦА (пада у несвијест) Ах! МАРТА (приступа Даници. нека.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МАРТА (зовући Даницу. . .. . . . воде донеси овамо брзо! Човјече. СТАНКО (узнемирено) Угљеша.. пала на те! . . која се не одзива) Данице. гдје си? (Угљеша доноси воду Станко к Марти) Дану.. ти скваси мало јој чело и њедро њено распучи б'јело! ... МАРТА (кваси јој чело и зове је) Дане. . Моја туга . ако ЈОЈ само ти не поможе?!.. .. . цар Мурате! . . проклети. Дане! Ах. . ти стани тамо! . . (јаче) Роб је Станко . боже.. да прислушамо! Ја ћу стат' овдје. . цуро. што ћу. Очи отвара и нешто ка' да сад изговара! . сумње није . има ли ме несрећније?! 82 .. . Данице. ДАНИЦА (лагано бунца) Ах . СТАНКО (примиче се) Нека сад. море.

зароби ме заувијек властелинка. Она је душом војводе Станка и биће. неборе. твоја да је Даница ил' познаница. срце није ни љубав њена ка' при обали од мора пјена. си. Али се вараш. њом сам мога' одвајати и јунаштва примјер дати. о. ова! МАРТА Лијепо не кажеш још ко си ти? По ношњи. свити. видим — лист наше горе. ко први дође да је дохвати и она тога да ће се звати. племић. . кад мислиш. што арбански краји броје — по јунаштву за мном стоје! МАРТА Млади властелине. Не. бијела моја вила! У рат овај љубав твоја праћаше ме усред боја. амајлија. а ко си ти? СТАНКО (за себе) Ја њеној други нећу се крити. она штит ми. 83 . . вјеруј. грбу. . цуро. ова ланац за ме скова. њом бољи бих од делија. ил' вјереница!. оружју. (Гласно) Још ја ничиј' роб нијесам. знади. све до нестанка! . .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО (сасвим сјетно) Роб и јесам твога чара кога сами рај сатвара! Ти си мене плијенила.

. књаже! . (Долази. е ма бих река' властела да је. сунце им с' златних штитова сјаје. војвода Зете! Познајем њене врлине свете! МАРТА (стидљиво се клања) Опрости..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Та ја сам — Станко. хитају амо сви на коњима. СТАНКО Ти си јој друга? МАРТА И њена радост и њена туга мени је вазда излијевана. 84 .. но слабо видим злијем очима. Угљеша) УГЉЕША Мука је видим на господара — ал' грумак људи гле од Понара. друга јој сретњих и злијех дана! СТАНКО Шта ћемо сада? Ка' да је мртва? МАРТА Љубави чисте она је жртва! . .

ја се бојим за невјесту већ су прошла и увела! . . Станко излази пред шатор и гледа пут Жабљака сасвим тужан. остани ту код Данице! Дође ли к себи од несвјестице. што крунишу млада чела. кад ми љубав запе мрежу. . кад јој првом видјех очи и дах с коња ружу ружи! Из лова се хитрог враћах. . под шатор обје чекајте тамо. да ли хита дјевер Ђорђе да прихвати своју снашу? Не. Улази под шатор. На Плавници поток бистри. . Станко говори даље. старије пусти к мени уљести. (Покрива оним.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО (к Угљеши) Па добро:. цвијеће вијенаца. од тад груд' ми јади стежу! . погледа Даницу. затим тражи по једном сандуку и вади свилени убрус. свима направи сјести. убрусом Даницу) 85 . Да л' су свати Даничини што овамо живо јашу. док неке људе ја трсим амо. од тада ме нешто мори. (к Марти) Цуро. Угљеша наређује по шатору и испред њега. нек момци други коње прихвате и сви се посла за дочек лате. овај мени убрус пружи.

Сви су гологлави осим Деана и Перуна. 86 . Перун и остала пратња љубе Станка у руку па се измичу подалеко.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I V Долазе кнез Деан и кнез Перун са пратњом. Деан љуби. Станка у прси а овај њега у главу.

књагиња Маре? И мој брат Ђорђе. кнеже. сад те видимо. два храбра витеза. ти да си здраво. два Србина. кнеже! Како си ти. ДЕАН Благо нам. . два стара кнеза. војводе старе? Јесу л' сви. жалисмо много војводу Марка. сад нам је право! 87 . добро нам доша'. од Зете главо! Како си књаже? Како Зећани? Орлови они твоји ваљани. благо нам. реци. . славо. ка' из доба да сте Немањића!. с китом дивном зетскијех племића. кажи ми право! ДЕАН (клаља се) Добро смо! Брижни до скора бисмо. ДЕАН Но хвала богу. . дико. на дому здраво? Кажи ми. који се уз' те и Ђура бише и образ Зети освијетлише? СТАНКО (чини свијема знак да сједну) Дружина моја здраво је. док твоје дође из Љеша писмо. наш добри витеже? Књаз отац како. твог барјактара! . Милију кнеза и кнеза Жарка! ПЕРУН И оно момче Миње сердара и Арсенију. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО У сретање ви.

а уз лава мачка ије!. . јесу ли живи. кнеже. 88 .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО (тужно) Мени вазда биће криво без онаквих витезова. док је мача и ратова! Орли лете на високо — там' је њино царовање.. како војводе. Амиџа. немој. млади витеже! Срце се свима за њима стеже! А плакат' данас — то је грехота! Но причај штогод за Кастриота! ПЕРУН Како му војска. . ДЕАН Немој. и биће добро док их узвеже дух слоге . ти оснивачи њине слободе? ДЕАН Муса. Пун је Епир славе наше и прегнућа и ужаса! Барјак зетски гдје с' вијаше и траг знаће Арбанаса! . ох. Слава њина сјаће живо.. побратим Лека. амо доље у низоко орлова је много мање! Пуст је свијет без јунака! У рђама браће није! Уз сокола лети сврака. . . мој соко сиви? СТАНКО Сви су ти здраво остали.

војвода Станко! СТАНКО Без оног чојка све им је танко!.. да шиље пара и ка' Латине да наговара и спрема ка' да за рат крсташки. . Деане. па тако живе у над јуначки . те крв прол'јеват' морамо често. . па још им помоћ шиљемо тамо! . . тамо залуд се бисмо. А ми немамо без бога само.." ДЕАН Знам за то писмо. хоће ли папа помоћ му дати? СТАНКО Ја о том ништа не могу знати до то. онај у нади пада . чуо сам. кнеже. па види. ПЕРУН А да. СТАНКО Тако је. . што ти се чини. А он је соко и прави вођа. мој књаже. на зло смо мјесто. писа' ми Ђорђе: „Поврати војску и иди кући. више се немој с Турцима тући! . 89 . . . тврђега срца од челик гвожђа! Одан је вјери и домовини . не знам. ДЕАН Благо томе ко се у ког нада! Падне ли. .. што се вратисмо! Усред ми боја наредба дође писа' ми отац. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДЕАН Те тврд. .

провидур бити или валија.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Па кажи. за инат Рима. али хришћанства штит ће нас штитит' против варварства. боже.! Мач гдје им запне. су оба средства привлаче себе. лаж употребе. бациће писма у ватру живу. ужасна! Ал' отац Иво све ће то скрити. Ми смо малени. за инат папе. млетачком лаву нећу у шапе!. на јавно о том ништ' неће бити! Ти ћеш се оцу покорит' Иву. чоче? ДЕАН (шапћући му) У дослух неки људи те моче у неку тајну ка' трговину са царем турским за отаџбину. 90 . тазбином му и њиме гоњен. ил' лакоумне.. Млецима Ђорђе ако је склоњен. ил' страшљивице. смјер и побуда зла им. мени се чини бољи су Турци него Латини. СТАНКО Како је коме. . ни црна земља знат' за то неће! На двору бићеш ти лице треће чисто и сјајно. Нађена писма врло су јасна. лако је бират' у та званија. књаже? Све слапчинице. ал' кога. славит' те Зета — сва Црна Гора! А уосталом ко Турке може за ишта икад вјероват'. ја. без пријекора.

неће никада! . Лукави дужде што Бар надвара. предобити! Ко да нам такне завичај мили? Којој се бисмо пустили сили? Нек све хришћанство Мурат савлада нас неће. ступати напр'јед докле их срету. Лисињ би се сурвали. . њу да освоји!? О своме никад не мисли паду. они стрми бедеми изнад ње богом су изведени! Вал ће султанов зауставити.. у сваке нужде . ми овдје вазда слободни бити! Опијат' их ка' змија из трна. Будву му.. СТАНКО Хе. боже. Погледај. лукав је дужде! Ми. вјеруј. за то грдно се вара! У њега лако уљести може.. Могу му хорде уљећ' у Зету. ал' тада само да видиш.. вјеруј ми. . јак је султан.. мали. бити Млеткама. . све крајем мора спрштили б' часом до Метковића! Таква је држава Црнојевића! Бога једнога она се боји! Ко може. Суторман. то неће бити. нас неће нико. Котор. Врсута. на смјелу главу бише му пали . кам спотицања Гора ће Црна бити султану. сви ћемо пасти. ДЕАН Најмање смрти од глади има а особито међ' орловима!.. Бијела гора.. Ловћен.. 91 . гладни. . њиној сили и њиним сплеткама . исм'јева исток — руга с' западу!.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДЕАН (једним кољеном к земљи) Није на томе наша држава! До год је Ива и наших глава. знај. јадан.

Србију стуче. ДЕАН Знам. ето га врви. како га мрви. Бечу. никада овдје!. Будиму. на сјевер пође. тај се препада. СТАНКО То де незнање ил' пуста нада! ДЕАН Ко друкче мисли. кнеже. кнеже? ДЕАН Остат' да како. а силан новац! ДЕАН Наш је књаз Иво чист Црногорац! СТАНКО Ти збиља мислиш остати. . овдје никада. а на Стамбол му баљемез пуче! У Рим нек сједе.. СТАНКО Млечић је мудар. вине се. . гракне и крила стреса. уграби доље све што му треба.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Полети оро с висине неба. . свему живоме пр'јети с небеса. СТАНКО Ти не знаш. Маџарску згази. још султан ко је. његова снага и сила што је! . чујем Балкан. — погани бјеже! 92 .

кад им је драго! На самом прагу ево нас папи. хвала. књаже! Вјеруј. ја сам овдје. ево нас.. па то нас ништа не страши. па нека креће ко хоће на нас. да нас освојит' нико не може и неће никад док свијет траје чут' наше горе фратрова граје. кад нам се јато ту окупило: хвала ти. чује те свако! (Устаје он и сви други) Ил' хајд' у Жабљак и кажи тамо да ћу на подне доћ' сјутра. за мном је јуче из Скадра пошла! (значајно) О нашем збору Иву ни слова. 93 . а шупљу кулу у облак градиш! Знаш.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Ма ти. ДЕАН Опстанак желим и величину мом отачаству — смрт душманину! У славу божју. ми ћемо силу силом одбити! Бојних пољана преша' сам доста. гдје крв им чиста потоком точи. ком се што чини. благо. а жеља твоја биће јалова . збори полако! Кад тако вичеш. ка' да с' инадиш. у здравље Ива. што старац овај ти каже! Милом је богу угодно било. ком се што крива. па нека Турци и прекоморци све покушају: оружје. ту смо ми Црногорци. може му бити.. источног змаја на дохват шапи. ни брдо брду одзив дат' неће оџиној рици. човјече. само јоште ми војска није сва дошла. и на нас крену. гдје браће миле премного оста. велики боже.

удеса злога за књаза Ива. с твога огњишта издајство заче! (послије дугог ћутања гласно) Што је суђено — збити се мора! Црнојевићи. крвави борци! Вјерни смо богу. што им не дамо да таламаре. ДЕАН А гдје то. земља ће за мном полетјет' живо... бранећ' им враже заврћи коло. Црна је Гора и наша. на плећа момци дивни лежаху. и књазу Иву. слободи. људи! Спахилук није вашега дома и фамилије!. стида. СТАНКО Слаб је Ђорђија. него се срче на нас главаре.. млади Црнојевићу? СТАНКО Управо. но мученици. мираз нијесмо ми Црногорци.. Ух. крваво коло свуд наоколо!. злога пута.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА а они к небу упрли очи. к Отмановићу! ДЕАН (за себе) Ух. срама. да спасе Ива — те вјечни санак сада покрива! Али их има још на гомиле. дому... жалосни старче. главном војводи! 94 . старче. владара мога!. Ако штујемо у лице ваше мале фењере уз сунце наше. што се ничије не плаше силе. па са издахом бога мољаху да спасе земљу. остара' Иво.

кнеже! Једна једита дријеша. кнеже. и скитач. синко. вјеруј! 95 . ево му мене! А он. моја ће страна бит'. јача! ДЕАН С тобом ће. То султан Мурат како нареди! ДЕАН Његова ријеч овдје не вр'једи! СТАНКО У два се опет свијета слуша! ДЕАН Нек дође амо. . веже . ледину другу чак до Грахова направит' може у мјесец дана! ДЕАН За ново поље нових мегдана та би .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Ја имам киту посљедовача. блудник и варалица! А које прави закони гоне — вјешају. туку или прогоне! СТАНКО Ти више немој ни једну.. црн камен бити. да само крене. да то покуша! СТАНКО Није му преша. с твојом се китом ти застидити! У тој је кити све пропалица. као год што је пољана ова. Деане.равнина међ' нама била! Најкраће: мене та турска сила не страши.

ко је сад господарев! Станко ј' издајник и роб је царев! Свак се измиче на страну Деанову. Кнез Перун и. а тебе српска не роди мајка. ПЕРУН Ја сам Иванов и Црногорац. извуче мач — па Деан. (за себе)Даничин отац! 96 .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Чудна јунака! ДЕАН Ја јесам јунак и од јунака. властелин зетски. ДЕАН Овамо. који држе Станка. кад тебе једног од свијех наши' Азије дивље навала плаши! СТАНКО Диваљ је онај који сад виче! ДЕАН Што? СТАНКО Мучи! ДЕАН Мучи ти. осим Ива и Угљеше. издајниче! Станко први. прат'ња и слуге Станкове ставе се између њих — даље говори Деан.

ти јој издајник! А за јунаштво као ја буди. кнеже. казати књазу (Хоће да одлази) за поступ Станков. његову мазу... људи! Њему ће отац његов да суди!.. бољи сам војник! ДЕАН Ја вјерниј' земљи.тња Деанова извуче мачеве И Заждене се пут Станка.. да нијеси Иванов. Одаље.. СТАНКО Не страши. што но се дава свакоме оном што поткопава крш овај мили и господара! Твоје ми име улогу ствара. та ми се знамо иако н'јесам рођен одавно. кнеже. бољи сам јунак. ПЕРУН Немојте. Прободе Деана у прси.. знај. Кнез Перун с извађеним мачем зауставља их.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДЕАН (к Станку. задржи ово . 97 . показујући га мачем) Е. доставит' Иву. ти се не би отима' тако. па да си јунак рећ' ће ти људи! СТАНКО На мом је дому то име ново . . (Отима се слугама) Па зато. стоко!. Пр.. Станко! Да' бих ти оно.

да је турски. . Давно је било кад се састасмо.. Тако ти среће и овог данка не бој се ништа од зле намјере. ил' од Млечића. чујеш њину дивљачку вику! ДЕАН (мачем. ево. (спушта се на кољена) А сад ме боли .... (Диже мач у вис и гледа га) Гвожђе. ми ... ријез је твој од челика.. једнијем часом. Крв ми окаља племе витешко!. . ка' на сан рана радост би била. гдје се растасмо! (Баца мач. власт. отаџбину. боли тешко! . . . па око себе) Придрж' ме који . дозови Станка .. свак до сад у ме има' је вјере. Један мз пратње излази.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СВИ Ка' убојици и издајнику!. и пасом га преко прси увезива и држи уза се. 98 .. слава и дика мила! . гвожђе. па. ... СТАНКО Е..... Ах.. а жеља моја бјеше велика да служим вјеру. (Охрабрује се) Кнеже Перуне ..... па кад помислим сад на судбину! . гледа рану. прободен гледа се низ прси) Лијепа дара Црнојевића!. ах. она . и мало туд'јен увежи пасом ..

при оном што ми на душу свали с одлуком твојом ић' у султана — то ми је теже од свијех рана! . војвода. . . . . (Онај те га држи рече) Ал' праве у рај бог насељива!.. . мили кнеже.. крви. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Једнијем часом.. дану! Будеш ли с Ивом и дома оста'. Војвода Станко. мука ти. Војвода Станко. Немој. Наставља Деан) Војвода Станко. крви. немој. крвави крво! . Црногораца! . За име. . кажи ми. благо ће бити свој Црној Гори! Пружи ми руку. (Затиска рану дланом) Ах. благо мени. књаже. . . немој... ... На твоје српско огњиште прво неизгладима остаће љага. Спаси га. . мој се књаз бори. ту с душе муку! (Станнко у великој борби) Ах. . некаква магла хвата ме густа!.. ах.. свијех светаца. . Марином храном! . јадан. крви. крви. (Долазе Станко и Перун. пружи ми руку . . ах. Ах. 99 . хоћеш к султану? Кажи ми.. мали. нешто ме мало још к земљи веже . а час је вијек!. немој . што хиташ тако? Још није ништа изрека' Станко! Ах. Моја ти. кумим те славом твојега дома. . немој ... . Макни ми. пружи ми руку! С вељим весељем замјени муку твојега дома вјернога слуге .. крви пуста. Мој бол тјелесни. чоче. . крв била проста . наша ће мала малаксат' снага! . ништав је. Сав живот људски — ниједан лијек законе бића не измјењива . спаси од веље туге!...

. Умрије!. СТАНКО (много премишља — свак очекива његов обговор) Ја ћу к султану! (Сви 'пренеражени) ПЕРУН Веља му суза низ око кану!.. ... да буде срамотан. у име тога љубим ти руку! . но ко је племић. души му тамјан овај принесе: ко црногорству не био вјеран. реци . богом и људ'ма свуд био тјеран! СВИ Амин! ПЕРУН Ком' кам. проклет! 100 .ен овај није свет. (Љуби га у руку) Умријех . он нам издахну. његову рану свак нек цјелива и закуне се. синко. . СВИ Зар? .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Прођи се. . ПЕРУН Кнез се престави... аманет дивни свима остави . . остави бруку. .. Ох!. .. Већ њега нема...

. Лани кћер си ми ти превластио ох. која носи мртва Деана пут Жабљака. ти би горе наше дика. лик прегнућа. дух побједа и дух рата. сиви соко! Ти си богу угодио. леле! Ти си други стожер био у средини нашег јата. богу платио! Носећи Деана запијевају сљедеће. служићемо род и правду и слободу нашу свету. убојице. гледа за Деановом пратњом. сиротнима нама. Станко стоји сам пред шатором. 101 . ти гром бојни. Ти си наше црногорство узвисио на високо. Престају. које се чује И пошто се с позорнице удаље. њему ћеш се помолити.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СВИ Амин! Кнез Перун приступа. А ми ћемо сљедовати сви твојему аманету. ти си тужне Црне Горе син вриједни. он ће нашу отаџбину милостиво заштитити. СВИ Оваквијех витезова и велика царства желе. леле нама. кнез Перун пут Станка говори.. КНЕЗ ПЕРУН Сад ове црне нос'мо комате! Ах. и љуби Деана у руку. остали му сљедују. Деане брате! Узимајући Деана да носе.

отолен под скут Мурату цару! .. нећу. кад Деан исти крв ми је прашта'. највише савјест моја нечиста . па како буде. њему ћу казат' истину живу за све што мени Мурат је дава'.. Ноћас ћу дома. Ђуру заплеће. — Па нек затече. .. живог ми бога! Хришћанство ц'јело нека ме куне. краљевске власти — То ми не може са ума пасти! (Крсти се) Одби се мене. од сада ја ћу до смрти бити и он ће мени све опростити . . дворит' ми вазда треба некога — то нећу. . проклети враже. круна . да ми је просто — Деан је река'! Грјешан под ноге панућу Иву. овдје ме затећ' и сатријети.. прстом се сваки издајник каже! У Турке нећу. њему потпора. . и то је лакше но бит' без круне! Па зато ноћас бјежаћу Бару.. што са мном бива? Треће ја лице бићу уз Ива. .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Сад мени овдје стојања није! тек спровод онај у град приспије сјекнуће Иво ка' пламен живи. на траг сирови мога злочина нек Иво казни несретног сина! Ал' Турци . овдје ми свашта сада пријети: Иво и људи и земља иста. милост ме чека. Па да опрости . нека ме наши судови суде. . уз њега они крилати диви. . останут' на ме проклетство неће. врх Деанове још топле крви. а њих се плашит' ја немам рашта. к себи мамио и обећава'. па нек ме смрви. (Спушта се завјеса) 102 .

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА V ДАНИЦА И МАРТА 103 .

Станко. негдје је поша'. о. мјесто ново. Марто. ил' дуга жеља вара ми наду? Ах. у њему је штит и сабља. што је ово. шатор је дом јуначки. или тек ми се снило. не вара жеља. реци. стани. сунце. о жељо веља! МАРТА Шатор је Станков. кукала!? О. његове ствари. (Находи његову мараму и весело гледа шатор) Ах.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (гледа изнад себе и наоколо) О. у долине! Бирати се вазда може мјесто љепше.. дом весели. о боже чуда! На кревет туђи зар сам ја спала? Ух. о Марто. пун милине. да зазрех Станка ја на ливаду. да ли је било на јави. ДАНИЦА (весело) Ах. све покућство јунаково. замишљам што ми се догодило . гдје смо. стани. 104 . друго слатка. пет се даје на главице. о злато мило. да.. познајем овај споменак стари. Марто. кукала?! Ха. (Обрће се око себе) Шатор је његов. под шатор? Ја под шатор? Од куда? Под нечиј' шатор. по брдима. он ти је доша' амо ће сада.

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

Пред њим свезан коњ за копље,
ту је ован за пециво,
то је тога сретњег дома
све имање и све живо.
Под шатор се добро спава
на лијепој мекој трави,
о слави се под њим снива
и биткама и љубави . . .
(к Марти весело)
Да сам човјек ја бих јунак била,
барјак Станку пред војску носила!
Ево види како би с' вијао!
(Окреће мараму у вису)
Би ли ми како, Марто, пристао?
МАРТА
(хладно)
Ја не знам јунак да ли би била,
да ли би Станков барјак носила —
наше му боје сад бајрак није,
његов се барјак без орла вије!
ДАНИЦА
Без орла? Што! Ти си нешто сјетна?
Ја, напротив, ја сам тако сретна!
Но буд' ми, друго, и ти весела
кад ми је срећа Станка довела!
(Цјеливајући, Марту)
Но гдје је, кажи, хоће ли доћи
или ћу га ја потражит' поћи?
МАРТА
Доћ' ће без сумње, не мисли за то!

105

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

ДАНИЦА
Дану, о Марто, што ти је, злато?
МАРТА
(опорно)
Ништа!
ДАНИЦА
Јест нешто крупно, дебело,
слика је туге на твоје чело,
твоја ми љубав коб неку крије,
над мојом срећом та се коб вије.
А ... стани, знам сад, нешто сам снила .
Ту пријед кад сам заспала била:
на руку сив ми соко бијаше,
са длана мога хљеба ијаше,
по крил'ма ја га миловах лако,
док соко сиви шчепа ме тако,
и оба моја извади ока,
и прхну соко ка' пут истока ...
Тад што ћу јадна, тад што ћу, куку,
док Деан сл'јепој пружи ми руку,
и рече старац: „Амо је свјетлост,
амо је правда, амо је вјечност!"
МАРТА
Бјежимо, јаде, бјежимо, црне,
докле се онај зв'јер не поврне!
Он је Деана сада убио,
свој Црној Гори крило сломио ...
Станко је поган и чудовиште!
Најжешћу казну злочин му иште ..
Станко је ништа и изрод прави!
Он, крвник, хоће све да подави,
да нема вјере, да нема суда ...
ДАНИЦА
Прекики, Марто, богме си луда!

106

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

МАРТА
Оцу и мајци ископа раку,
он јавно згази светињу сваку,
он Христа, вјеру и дом издаје.
Што нам је свето, то не признаје!
Крв Деанова сада пролита ...
ДАНИЦА
(чудећи се)
Без сумње, Марто, ти си махнита!
МАРТА
Ах, нека, моја Данице, нека!
Твоја га љубав с милошћу чека,
Знам!... Овој земљи судбина горка
пријети, ал' ти си Црногорка,
па чини што знаш и бог те учи! . . .
Деана уби и нас се лучи,
у јато друго крвничко оде,
да поткопава гњездо слободе! —
ДАНИЦА
Да л' да се срчим, да л' да се смијем?
У ово ништа не разумијем!
МАРТА
Он ће сад доћи, проћ' неће дуго,
овдје те убит', но бјеж'мо, друго!
ДАНИЦА
Станко? Он убит' мене!? Он мене!?
А цио свијет да на ме крене,
бранио би ме ка' главу своју,
живот би дао за љубав моју!
Велиш ми: „Бјеж'мо" — али од кога?
Ах, мучи, Марто, тако ти бога!
Но чуј ме, друго, што ћу ти рећи:

107

БАЛКАНСКА

ЦАРИЦА

у сами пака' за њим уљећи
ја сам готова у свако доба, —
па он да ради око мог гроба?!
МАРТА
А ти ми збогом, већ кад је тако,
мене ухватит' ту неће лако . . .
(Утече)
ДАНИЦА
(сама)
А оно мене нек саму нађе,
ја се од наше не плашим свађе!
Ево му грло, ево му очи,
у срцу крви, па нек је точи,
ако је само то њему мило,
и оно јадно ту не узбило!...
Станко издајник — и он к султану?
Те мисли коме да на ум па'ну?
Он — он Деана да је убио?!
Он дому своме крила сломио?!
То није, није, нит' може бити,
то се ни у сан не даје снити!...
(Чује се ход оружана човјека, затим, глас Станков)
Неко сад иде.
СТАНКО
(иза шатора наређује)
Чим сунце зађе
хат и све спремно нек ми се нађе
ту! Ноћ је, веле, бајова мајка
па нек ме стигне Ивова хајка!
Даница најприје дирнута пријатно, послије се крсти.

108

о боже свети. сунце моје! СТАНКО Сунца су врућа те очи твоје! (након дугог загрљаја.. ДАНИЦА (Станко је цјелива) Хвала ти буди. . твоје ми ропство ка' смрт бијаше! 109 . о добро мило! ДАНИЦА Мој мили књаже.. вило' ДАНИЦА (ширећи руке) Станко!. али још и још мене цјеливај. СТАНКО Ја ћу их звати. благо мени. па причај. сједи. ја цар Мурата већ нећу клети! Добитни мач му чак овдје сјаше. гледајући је) Уморан ти си. СТАНКО Даница.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША (иза шатора) Под шатор ствари све ће остати и оне цуре! . ах. (Улази у шатор) Устала (зачуђен весело) Ах. .

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Ја сам га дуго. да л' их је било Пред моје очи само се вило свуд.. роб да сам био и ропства муке све претрпио . мој Станко.. но сад га већ не уклела ... и кад је Турчин. мисли. мила. драга. (гласно) Што причат'! Свака тамо је була за твоју. бог нек му плати! СТАНКО (за себе) Сирота. вјеруј. но љепотица бјеше ли тамо? СТАНКО А што знам. он даде налог на првог пашу да мене пусти мом завичају. пусте очи како ти сјају! 110 . ДАНИЦА (смијући се) Тако ми лица утисци трају!. љепоту чула! Једрена. Турци и паше саме и султан исти за те пита' ме. Љубави мојој када те врати. па кад му казах за љубав нашу. клела. већ сви то знамо. па ево ту сам... на мегдане и усред тамнице. твоје чаробно лице. клела. СТАНКО (цјелива је) Ах. мој мили рају! ДАНИЦА Био си јунак..

док Деан онај започе смјели да црногорство своје истиче и непристојно на мене виче. Данице. би ли ми.и Перун овдје су били. што рече — да бјежиш је ли? Прођи . СТАНКО Ја ћу ти за то казати. како сам снаша'. злато: Деан . а оба. бјеху ми мили. сад ишта скрио? СТАНКО (као да мисли) Не! ДАНИЦА Марта до сад овдје је била.. јади те смели! Зетски војвода да тражи спаса у бјекству. милијих људи немах у Зету. ти знаш. отац их посла ту да ме срету.. то не реци! 111 . и ту се свади и ја га уби'. причаше нешто те чудновато .се. је ли? Лијепа гласа! Бјежат'. па таман сјели. па пошто сам се освијестила.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (лагано уклони главу и лако га по руци) Сад нека! Вазда си искрен био. да смјеста бјежим преко границе! ДАНИЦА (најприје узнемирено — послије тише) Боже. питај се л'јепо. Па знаш. црно.. Знајући како отац га љуби. мени ходнице код њега нема. жестоку казан за мене спрема. кажи. гдје бјежат'? Ух..

ето. а знаш лијепо. Његова ј' сила свуд опасала. д'ако те с тога сад не погуби..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Мислиш ли тако. тамо ти Станко ходит' не смије.тамо. но ће се на свог смиловат' сина. па . сад ме посјеци! Ко? Несретниче.. Ја му се.. твога јунака! 112 . Ти видиш. што те задеси. а мрак је свачи . Станко! Одмах у Жабљак бани и под скут главом Ивану пани. па што те снађе! Јер не пристоји да с' у бјегунце један књаз броји! Оглашен правдом господар Иво без сумње може казнит' те живо: али је отац који те љуби. ил' те затвори. Само да вјером својом преврнем. Љепше је много за име твоје. цару се хоће и он све сврши.. него ћу бјежат' чим се намрачи: под небо ј' шупље. и ти ћеш милост добити своју: Црногорац бит' у земљу своју. молиће земља.. наш отпор мали њему је шала. мени како је?! СТАНКО Не смијем. па је то Иван дознао сада .. ићи код Ива.. искрај Данице? .. Он ће ме наћи за друго крива . од даље борбе народ одврнем . пратиш ли мене.. Ти ћеш бит' зубља мојега мрака. мним.. Негдје ми лани цар поручива' да ће ме ставит' на мјесто Ива.. (Даница изненађена диже се) У Жабљак мени одласка није. обећах тада. Не.. што Српство обрши. ил' те објеси . За углед правде твојега дома треба у Жабљак да идеш одма'. сва књажевина. књаже. преко границе ти! Зар из Зете. драга.

. ал' никад. никад.. Но зашто бјежат' из земље своје.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (дуго размишља) Ах. ох. ти тамо нећеш! Наспрама смрти здружимо силе. ДАНИЦА Ни да' бог тамо. Станко! Грдно је вазда учинит' лако. . ДАНИЦА Ни тамо нигда не бих ти рекла! К Турцима ја бих пријед утекла . никад из Зете миле! 113 . куда мој драги! СТАНКО Ја бих под сјајни царев скут пао. да бих знао изгубит' главу. боже благи! А куд би бјежао. муке ове. куда крећеш? Ја ћу те бранит. ни у латинску нећу државу . . ох. ја те преклињем! СТАНКО Е. . да грдиш себе и име своје? (Хватајући га за руку) Остани овдје. СТАНКО Но да останем и да погинем? ДАНИЦА У Турску немој. не.. он ми је Балкан сав обећао.

остави. вјеруј. ДАНИЦА Остан' ти. кад тако збориш? У Турску мене ти да одводиш: 114 .. Врлине племства зар т' оставише? Па ти ме љубиш. то је све лако. душо. реци.драги. св'јет ми је пак'о!. А ја те љубим. ох. Иво је добар.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Ја тебе ради бјежаћу само! Отац ми. . нас раздвојити ништа не може. Свак ће нас дивно дочекат' тамо. јер ти нијеси књажевског соја. љубим јако! Без тебе... . Најпосл'је Иво неће свог сина! СТАНКО Назори луди племства и куће сметње су грдне љубави вруће! Турска држава је јединствена гдје можеш бити ти моја жена. балканском трону сад похитајмо! Уз цара ја ћу други цар бити. ал' он је први мач извадио. рад Балкана се и потурчити грехота није. свађа је била. мајка не дају амо у Црну Гору да будеш моја. ни једну вишеј. царице? ДАНИЦА Немој.. ти си крив што си кнеза убио. СТАНКО Ти моја овдје не можеш бити . ДАНИЦА Ако си дјетић. је ли. Данице! Балканска. наших закона неће те сила. неброј пећина .

на чело тад је носи ти смјело . ко би је мога' носит' од бруке?! Ону ти на мач из крви. звијезду. ал' никад нећу бит' издајица! СТАНКО Сад видим ти се тим изговараш. вала извади. Не ваља круна из туђе руке. Са шаком једном гдје ћеш горштака да Српство дигнеш испод Турака? ДАНИЦА Не мож' га дигнут'? а ти га брани! Не уз Мурата.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА у Турску од куд сва зла истичу. што је с Лазара пала! Српске слободе изведи дјело. свуд да те пратим гдје год би био! У рај. О дивно ли ће т' стајати. . жеђа за круном младог ме мори! Јер што је боље но царовати? Хришћански султан ја ћу се звати! Ево ти круна у замјен' руке. — ма гдје би хтио. а тебе на част балканска круна! СТАНКО За њом ми срце и душа гори. па Србин. . у пак'о. знаш ли? — Вал један крви уз наш крш ваља ту сјајну круну! Знамења друга. спрам њега стани! Јер љубав чиста пала је с неба. остаћу туна. младој ми треба . а да ме љубиш ти ме то вараш!. 115 . луну на српско небо јаничар приши. . . . коју ми пружаш.. — хај'дмо у Турке! ДАНИЦА Јуначка круна наша се смрви онамо. јунак. боже! Таква ме круна обрнут' може. Турцима који браћу ми смичу? Ја к' њима нећу. . кад народ српски слободе лиши . с тобом ће вјерна твоја Даница..

Српкињом вазда ти овдје буди. у теби слабост женску ћу штоват'. 116 . ти можеш псоват'. чисту пшеницу квари. ДАНИЦА Ти збиља пође? СТАНКО Зар у крш ови? ДАНИЦА Гнијездо вију ту соколови! Која год птица с камена стана овог одлети — црна је врана! Врат. дјевојко! Деан је пао зашто је ријеч ту изрекао . јер ја полазим гдје жене ћуте — овамо жене све су смануте!. но издајица! СТАНКО Доста. У спор оружје није нам исто. а за лизове — што земља мари? СТАНКО Данице.. А ја ћу поћи гдје чалма суди.. ти можеш викат'. при свем том моје остаће чисто. ти си строга.. охола! Под штит бивајућ' твојега пола.. знади.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО А књаз је Станко зар кукавица? ДАНИЦА То ја не велим.

. Станко. ах. да ће им муке надокнадити и од Мурата све избавити!.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (на један мах почне се живо шетати) Грозно издајство и злочин худи! Што ће ти сјутра. пријед посред Рибнице.. боже. Горо Црна. рђа те била.. па ти сад — ух! СТАНКО Балканска царице! ДАНИЦА О. рећ' људи? Ове је земље сва снага слога и тврда вјера у милост бога. кнеже?! Ах. јуначко јато наше је вило.. зар Црна Гора није ти мила? Лаж Муратова боље те веже но љубав њена. је ли. Што год је српско до скоро било. у ове горе та нада врућа. јадан Станко. СТАНКО Ја само још је спасити могу! ДАНИЦА Када је сложиш под турску ногу! Ух. пуно прегнућа. но ја на такви пријесто сјела! Сујета сушта тебе је смела! (Дохвати га за руку) О. пуно смјелости. грдно ли је бит' издајица! 117 . зар. земљо мила. твоја се с главе сад режу крила! .

она ће с' о нас сва раздробити! Околној браћи даћемо руку. Србија пала. а кћер сам јунака! То ти је царство балканско лажно. тек што се муче . . црн гениј' Турској ми вазда бити.. живо им помоћ' кад су у муку! Аманет свети то ће нам биват': братске им боље братски привијат'! С Ловћена Балкан твој нек прегледа. па нек се не да! Жали л' ко крви и мушке главе. та рајска мана. . нек ропства јарам на шију ставе! Наша ће земља све биват' јача. јуначко гњездо и гај пјевача!. не грди ја сам Зећанка. СТАНКО Данице. а наше горско царство је снажно! Ловћен је виши и од Балкана. кад царски коњи уз Балкан трче . Црногорка. ДАНИЦА (прекида му ријеч) Обадва они нек' се потурче. па нека прегне. Јанкова ето Маџарска леже. 118 . Под њим се тихо с ловора срче. како ти драго! Ми ћемо наше чувати благо. Ерцег. Грчка се руши.. Муратов ланац Бугарску стеже Кастриот. па и ти с њима. Црна Гора је мала. слобода света...БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО А лијепо балканска царица! ДАНИЦА Прекин'.

Жив Црногорац и мртав буди... не код султана.. а твоја — ниска. но оли доћи? ДАНИЦА Гдје се мре..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Црна је Гора потребна хљеба.. ДАНИЦА Сухотна храна хљеб би сам био. А тако стално вјеровах у те слатке ми наде сад ето муте зле јаничарске намјере твоје на отачаство то мило моје!. кад га с духовним не би смочио . СТАНКО Ти никад н'јеси мене љубила? ДАНИЦА Моја је љубав дубока била. ал' нећу никад. јадна. Црнојевићу. Ти још у моје царство не ступи? ДАНИЦА По себи ја сам царица мала... немој султану. одржи ријеч мени задану . 119 . ни мјеста на трон твога Балкана!. . мала! Сва моја срећа би твоја шала . хоћу ја с тобом поћи. а ти је дижеш чак спрама неба!.... док Црногорком будем се звала! СТАНКО Остави.. СТАНКО Ови су часи веома скупи . варљива.

твоја сам била ја вазда руга . боже. крвава. Данице. па реци ништа да те том веже! а ја већ нека. кнеже. смртни су људи! Наша је вјера лијепа. 120 . а турска није но зла. читај сада! (Вади једно писмо и даје га Станку) СТАНКО (за себе) Ах. права. СТАНКО Цару сам моју ријеч зада'. и да је тако сад ћу га теби читат' овако: (Гласно напамет) Кад би султан турства био ја бих дао престол мој. (гласно) Је л' ово оно што сам ти писа' уочи к' Кроји поласка мога? Напамет и сад садржај тога. Мухамеда похулио и назва се сужањ твој! Стамбол бих ти даровао и у њему царства трон. лале моје и везири љубили ти руке. мио би ми био он. нећеш их наћи. жалосна друга. нигдје.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА живот је кратак. бијелог св'јета обић' ћеш краје.. ДАНИЦА Ма пријед мени! На. наш народ мили и обичаје. . скут. у том ланцу робовао. боже.. не. ја знам. слатка мириса! .

и градове њене многе и фукару њену злу. као год прије. ДАНИЦА У Турској тамо може бит' жене.. Даница га гледа. све бих теби.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА храбре паше и мудири падали ти сви на пут. та иста миса' прса ми грије: ево престола. ах. 121 . па тајно служи српскоме богу. а ми овамо у нашу Зету не дволичимо у вјеру свету. узми. И сад сам на ту. Рад жеља бих продавао провинције царства свог. а све једнако. а ево круна. и тијем бих предвиђао сваку миса' срца твог! За папучу твоје ноге Анадољу да' бих сву. мила. то ти дат' могу. мене је добро прошло већ свако . подлости такве творе и чине. сујете ради и величине. Боље ће Мурат вјероват' мене . Станко молећим гласом. дао. анђеле ти поклонио и на земљу с њима пао. Но читај даље. СТАНКО (даље напамет) А када бих ја бог био. Станко се уставља. умјесто крста — знамење луна. узми. трон блаженства са вјечношћу добици би твоји били.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА вјетар. нит' Млеткама нит' Стамболу да се веже. Рајом. поклонио могућности да се јадна с њима вјенчаш. да се пути! Балкански ће сви народи за свој Балкан изгинути! А на њему државице — то нијесу ситне паре. и кључ да' ти будућности да у њојзи сама гледаш. све небесне сфере што су и мирове с духовима и све што је у хаосу. . подчинио врага рој. јер ако би на њег икад ко подига' смјелу руку. 122 . ка' теоци да се воде. народ наш се пустит' неће. паклом да управљаш. да' ти муњу с громовима. ДАНИЦА Нек балканска земља наша. воља царска и судбина на три трона нас позива . свом остане сретном пуку. мрак с свјетлошћу по вољи би с' твојој вили. све за један цјелив твој! (Смије се обраћајући се Даници) Рај ни пак'о бог дат' неће ал' с три круне нас вјенчаје жезло Грчке и Бугарске и Србије нам пружаје! Моћна рука Муратова Балкан ликом опасива. киша. немогућства да сатвараш. . ватра ће га изгорјети са огњишта од слободе.

и мириса. муке. Станко. ови крши. под туђе крило. ах. а без круне ти си мени. аманети. мио. ја знам јадна.. ове горе? ДАНИЦА Што ме веже? Све ме веже: ваздух и крв. но блаженим хуријама у свечеву наручају. круна. . а под Турке. Све што исток издат' мога' дијаманта и бисера. СТАНКО Чар какова ту те веже. о. то не мари — но уз Турке. не бих пошла. свијет да ми дадеш цио. вило. ова брда. како би било! СТАНКО Теби љепше биће. живот лаки! ДАНИЦА Сретнија бих с тобом била у колиби. најљепши божји створе. љубав. са мном тебе љубав чека. ал' под наше ведро небо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА као кусур да послуже у рачуне међу царе! . У туђи свијет.злата — све је твоје. род и вјера и слободе пламен свети! 123 . ови јади. у китноме мом сарају. па гдје било. божја вјера! Рој дворкиња и робиња да те дворе на миг сваки. у кућари. слава. свиле.

црногорство пред њом блиста! Крсти вука. ДАНИЦА Ах. не могу. што је боље: крст — Даница. вук у гору. волиј' сам Балкан и волиј' владу. а ово можеш ти задржати. брзо ове ст'јене оставити . а шта ћу друго! Волиј' сам круну но тебе младу. а око нас свуд је тама! Што ме веже? Спомен дана кад ми онај цвијет даде.. Црногорки Црну Гору! Али мени бират' треба међу крстом. ти ћеш сретна жена бити.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Што ме веже? Небо наше подупрто планинама! Нас једине сунце грије. мила. ти тако дуго? СТАНКО Ја бирах ето. јер одзиве гдје бих могла њине чути? Глас пушака и јунака гдје ће љепше одјекнути? СТАНКО (за себе) Забадава. . С другом ћу тамо ја краљевати. но с' ријеши. кад зачеше у мом срцу слатке неке рајске наде . СТАНКО Испунићу твоје наде... или луна с' сјајном круном? ДАНИЦА Што мислиш. међу луном.све је иста. Станко. (Враћа јој писмо) 124 .

ДАНИЦА (узимајући писмо) Поглед и пажња. Даница. . Јер од Стамбола све амо што је. Црногорки баш приличи! Како јарост и увреда њен лик дивни још подичи! Како ћу је оставити? Мени без ње пута није! Ах. ту ме цјелива. цјеливе ја ћу очистит' твоје. и овдје и туда. са уста цјелив тај ми је пао . ја Црногорка.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Ка' спомен један зетског књажића.. до мјесец дана. Турчин и издајица. неброј цјелива. то зар тако се сад оцјењива!? Траг ће на души твојих цјелива да црногорство моје умива:. . пошто га избуиа. па нек остане свакоме своје!. на чело. . затим говори. Ти изрод. дивна гњева. по лицу. сад намјесника Отмановића . свуда. . мала царица! СТАНКО (зачуђено гледа је) Дивне срџбе. руке да' бих обадвије! (Станко. Отаре чело са оним писмом па му га. . Угљеша и Иво с коњем) 125 . то ће бит' моје! А ако сам те ја цјеливао. баца на прси. очи. да Деан не погибе.

. но ходи са мном. господару.. дижи се. сва ме ту војска неће моћ' наћи. прекрасни створе. већ лете! ДАНИЦА (весело пљеска рукама) Еј. најљепши цв'јете од Црне Горе! ДАНИЦА Да! Кад ме твојим цјеливом кориш и тако црном одлуком мориш.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Еј. за твој Балкан и за Подунавље!? СТАНКО Још мало ја ћу у луг умаћи. мила! ДАНИЦА А друго ишта? Ка' отачаство?. то су наше јуначке чете! Питаћемо се сада за здравље. СТАНКО То баш нимало! ДАНИЦА Мени је за њим највише стало! Остан'! 126 . ту су. кад младост моја и лице моје утиска нема на срце твоје — а Зети тебе не веже ништа? СТАНКО Вежеш ти. дижи! Пјешак се многи и коњик ближи крајем Бистрице.

Гдје издајниче? УГЉЕША (немирно) Војска се. сада примиче! СТАНКО Гдје ми је коњ? УГЉЕША Коњ ево! СТАНКО Гдје слуге? 127 . са мном ходити? Ја пођох! ДАНИЦА Цуро!. цуро. књаже.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Не могу! ДАНИЦА А куд ћеш? СТАНКО Цару! УГЉЕША Господару! Већ војска на Тару! Јаши! Сад ће те ту опколити! СТАНКО (к Даници) Хоћеш ли...

СТАНКО Па зар нећеш? Баш не мари. да постанеш моја жена! ДАНИЦА Ах. већ са другим заручена..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА УГЉЕША Бјеж' господару. не грди. не срамоти! То ти.. ДАНИЦА А момака и Србаља колико их амо оста!. књаже... ту на сапи скочи живо.. цура тамо биће доста . ког из мојих наручаја сад одводи памет лака!. може бити. СТАНКО Ти си била. сад није друге! (Станко се опрема као да поће да узјаше) СТАНКО (с коња) Дођи амо. пружи руку. Црне Горе занесена и најљепша ти одиво! ДАНИЦА Ох. најугледниј' и најхрабриј' од јунака.. то код мене не постоји! 128 . не пристоји! Кунем ти се овим часом. па ми нећеш сљедовати. не јаши.

од Угљеше мач. најгрђега одметника! Пусти. но чуј. осветнику и јунаку!. десет села. А да нећеш! Пусти. већ је отура од себе. Даница отима. којој спремаш. књаже! (к: војсци) Ко ухвати одметника.. да убијем црногорског издајника! (Обрће се за собом и угледа црногорску војску) Ево војске.. кнез Перуна кћи. робе. моја рука.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Збогом остај свакојако. Даница. издајник како рече! Крста. Српством пуни уши. прима за свог заручника.. рода.. док се овај соко врне и све то вам не поруши! ДАНИЦА Куку мени без оружја! Чуј. 129 . убила те крв и љубав земље ове. и два двора у Жабљаку на част да су Црногорцу. он јој га не да. ти се удај. скитњо. не дангуби! Твога сретног вјереника него мене боље љуби! Па му јутром и вечером крстом. стидни јарам и окове!. потурице. злотвор клети овај сада да утече!? А да нећеш.

. већ ме мориш с мог издајства и злочина!. као Деан и Даница — Мучно ће се наопутит' Ивановој књажевини. невјернице! Зар око ње да се грабе те што иду убојице? Ма ничија бити неће. подижући јој главу говори. ПРВИ ВОЈНИК Лијепа младост! ДРУГИ ВОЈНИК Је ли још жива? ТРЕЋИ ВОЈНИК Чија ће бити ово одива? 130 . .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Та је рука мени била нам'јењена. Осврне се још једном на Даницу. кршу мученички. па даље 'наставља) Док је оних стрмих гора и обруча и литица и чељади у њим' чиле. Један војник долази на рњену Даницу. црном земљом сада ћу те заручити! (Рањава је. са твојијех са висина већ ме кориш. потегом ће страшном бити султановој царевини! Збогом. кад не мога моја бити! Невјернице. затисне очи и пође.

Данице.. те већ полета 131 . мушка ме прва издаје снага. Ка' Деанове што моје груди оштријем мачем ти не пробучи. моја Даница! Сачувај боже. ти несретнице! Откуда? Ох. КНЕЗ ПЕРУН (живо идући. скоте и арамијо! (Но од иједа и жалости опет се уставља) Ах. кнежев убица! А ко је то? (Познаје Даницу) Ах. (Хоће да продужи потјеру) Стић' ћу те.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЈЕДАН ЧАСНИК (с неколико војника) Напријед. но кћер ми уби и дом обручи!. то она није. момци. .. знам! Отровани скот те мојему дому и срцу оте! . . ' (Подижући Даницу упрепашћен) Мило дијете. о мезимице? Откуда. часник и остали прелазе преко позорнице на страну. нити се овдје крв моја лије! . јединче моје. да стигнем куће и дома врага. Ах. стић' ће се лако! За издајником и у сам пак'о! Прва три војника. о моје благо! Откуда овдје. дијете драго? О моје добро. у ноге моје сасуше љета олово тешко. зле судбе твоје! Што ти се деси. куд је Станко утекао. не видећи још Даницу) Издајник црни. . но сам јадан већ остарио. . Долази кнез Перун с неким другим војницима. . угасо људи! . Дане. . проклет био. кажи.

савладај муку! Овамо. Петре. ох. твоје ме лице препада бл'једо!. И неће. Видаче. куд одлеће. на твоје лаке ноге ти скочи! Руке ми склопи около врата.. исправи главу. отвори очи. ох. ја мним.. јер без ње што ће живот ми црни?! Драго дијете. чедо. Данице.свежемо рану.осмјех мио. на разна поља падоше славно. синова немам. па да сам тамо од сваког ближе! Све ме је прошло! Орлина стара уморна крила нек сад одмара на своме дому и пепељаку!. А с ким ћу дома? Аох. Ово ми бјеше утјеха. срце. теби не иштем више никакву милост до кћер ми врни. за вама тужан ја ћу се вући! (Војници узимају Даницу) 132 . срце моје. рекао тако. да мене добро остави свако .. чедо. боже свети.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА и маха нема — момачког маха. Па зивни тату! Де. а моја Јела умрије давно!.... а браће није. на влажну зло је лежати траву .. дише. . Господе.. она милина и сладост рајска? Гдје му је живот. сираку! Строге ме судбе бич строги бије. зове те тата! Бог није. Гдје му је румен и свијеж мајска. па пустој мојој нос'те је кући. да ме занесе у облак праха што сукоб врући и разбој диже.. ето је. што ћу сада?! (Пада над Даницом и љуби је) Данице. гдје . устан' дијете.. рад мене.. куд се дио? Данице.. нада.. ох. ох. дану! Дајте што да јој . синко. неће. јер тако крв се из ране твоје излива нагло! Пружи ми руку.

. несретник један у жице страсти мојега срца забаву тражи. ал' смртна није. да сам што крива имену твоме и нашој части. просто Станку. лакше. овако тебе и свијет цио: прост бијели овај свијет — просто књазу љубавнику. оче. но немој мислит'. ..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА Ах. попузнух. доље. под граном. људи! Ви ме давите . поштена кћи сам твоја остала! Крива сам исто као птић мали.. поздравит' мио.. лакше. . тата . о тада. оче. тебе ћу. мој мили тата! Рана је моја ту иза врата. (Спушта се завјеса) 133 . за бога. који се с гране из гњезда свали прије но лака он стече крила — тако сам. невјешта св'јету. тако је мени под овом раном! Озеба' и наг он нестат' може. ал' непросто Црне Горе издајнику!. невјешта лажи. ја згријешила! Како је њему. . боже.. нијесам пала. остаћу жива. оче. нестанем ли ја. Бог с вама буди! (Они је постављају) А . ту си.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЧИН III ПОЈАВА I ИВАН-БЕГ И КНЕЗ ПЕРУН 134 .

мач црногорски јуначки знаће и опет злу томе на пут стати. боже. свашта се збива! Она дјевојка.. 135 . па да пијене. са доста хљеба. је ли још жива. при јаду који земљи пријети . но треба радит'. рваћу тако све док узмогу!.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВАН-БЕГ Е боже. с оружја доста. КНЕЗ ПЕРУН Готов сам. што ћеш? Зло је домаће.. ПЕРУН Градова наших.. људи могу све поднијети! Мој кнеже.. на жртву сваку и да' бих живот за твоју длаку. ту оно мало исјека' страже. па гласник јутрос и то ми каже. наших тврђава Скадар је глава. на Скадар удрит' да намјерава . за службу књаза. но слаба доста. дом и државу никад нијесам штедио главу. кнеже? КНЕЗ ПЕРУН Духата. ИВАН-БЕГ Прекјуче у Љеш изрод је стига' и барјак турски на њему дига'. с триста јунака та тачка нама... смрт њена проста. При том су на њем' осам топова. ИВАН-БЕГ Е. књаже. па хвала богу.. је јака.. треба рвати!. Ни по сад нећу. књаже. бранит' га треба! Снабдјевен водом.

прегну ли људи. но у крш да се измакну амо и Турке мушки да дочекамо. у она поља. свашто се љепше сад рашчистити: од двора твога па до кућаре како ко мисли и како маре за образ. ал' другог сада нема лијека. ког издајицом зовнути. и крв пролити сад најрадије. ма гдје од Скадра па до Ситнице. оне равнице. видимо сада. кога ћеш сином. мука их чека. ту сумње није. Жа' је вароши. знам. . би ли га било напустит' боље и сву му раван и зетско поље. тим још радије што издајници војсци су турској тој предводници. држат' се гора и у крш чекат' нашег злотвора. кад се облаци вину на поља наша турском коњицом. па крај држати. ал' ко би хтио бој да убије. Напустит' ништа. а биће добро. градова. Дебељу Вука из града Бара. ПЕРУН Прегнуће људи. храбра има главара. књаже! 136 . . добро није. па кано буде и што бог суди. села. Ваљана. но да ми. Ово ће добро за земљу бити. ИВАН-БЕГ Јест Скадар тврђи од сваког града. вјеру и отаџбину. задружан тамо мора' би стати и више но ми снаге имати.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА које нам лани дужде дарова . кнеже. које би војска сјутра омела: жа' је Зећана. Знаће се.

. наша ће бити. а не да ћеш мени све отети!. у твој дар се уздах. српствоват' са мном бар ћу знат' ко ће. та једина моја нада!. те ме тако јадна стара уцвијели одвећ здраво? А војник сам вјерни био теби вазда. спремат' се треба! У над прегнућа и правде неба побједа. најпосл'је сам бих за крст се био! Обичај није мојега трага. Црна се Гора сад прославити! Сви главари на договор требају ми овдје сада. моја храна. (Излази кнез Перун. боже свети. куку. Но што да твој мрав разбира непроничне осуде ти?! . кнеже. Иван-бег наставља сам) Куку мени заувијек! Што ћу јадан од судбине! Црне муке. сине! А што сам ти згријешио. да пита за број дома ми врага! Но устај... њега неће суминути нити пропаст нит' зла грана! 137 ... Овога ми спаси сина и државу. земљо. па нек зарати и сами пак'о. небо свето. црних јада.. и Ђорђије нека дође.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВАН-БЕГ Љепше је тако. боже свети! А Станка ће постигнути моја љубав. небо право. куку. а нек се турчи који год хоће! Мени једнако — самдруги био. слава.

. сунце моје. а у моју крв душмана ви и земља сад имате! Заједно смо прегорјели с муком пропаст царевине.. ах.. нек ти други српски Милош на мач несит дроб извади! Што се машаш земље моје. Послије неколико тишине. мога сина врати и бурног ми заход жића том милошћу.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА О султане. сине.... немој тамо! Боже. .. оче.. Иван-бег јако погружен.. Станко.. Долази књаз Ђорђе. о лакоми лакомниче?! Што дијете премами ми о крвниче. дијете.. Станко. (Наједном устаје) Браћо моја и јунаци. главари су на твој позив окупљени . 138 ... Перун и главари.. . Црну Гору зар остави и несретњег оца Ива?!. Станко. прекрвниче! . позлати! ... ЂОРЂЕ Оче. се на једну столицу.. што ми дјецу у мој срећни дом завади.. Ђорђе приступа Иву лагано га зовући... спушта. ИВАН-БЕГ (као иза сна) Већ залуду сад долазе једном гробу..... О.. жељо жива... што се случи већ сви знате.. једној сјени!..

. ГЛАВАРИ (сви) Сретно било. кад излеже отпадника.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА и при кршу милом овом све ударце зле судбине... Издајицу!. Мач је овај Балше старог и мој био — сине Ђорђе. јер ја јадан већ не могу ни из куће на тољагу . ево ти га и срећно га ти носио! Па ме свети . СВИ Живио нам књаз Ђорђије! 139 .. кад излеже издајицу!. па сви пет су неједнаки: овај ће вам добар бити — Станко узе пут опаки!. да никад ту не куца.. змију љуту отровницу. Али ко је очекива' ко се чуду овом нада'... књаз Ђорђије нека живи! ИВАН-БЕГ И да вам је на аманет. кад излеже змију љуту.. па се свети. господару. соколови моји сиви. овом чуду под којијем моћ ми духа снагом пада?! Ви сви знате срце моје и тежње му најсветије. с дома нашег скидај љагу. једна рука са пет прста. ох... а и сада да га није..

. прије него јадне кости ове старе у гроб сиђу! КНЕЗ ПЕРУН Господару. Похитајте и добијте. устрашена Зета наша вас у помоћ ето кличе. дјецо. света правда све надвлада: (узимајући све сабље у руке) сабље бритке осветнице наше вјере и језика. оче.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ Хвала. хајте! Код Турака мах је зорни. и свијема вама хвала! СВИ Хвала Иву господару! ИВАН-БЕГ Стојања вам овдје није — Душман вам се већ примиче. на твом дару. него хајте. а ти сабље благослови наше сада! (Главари ваде сабље) ИВАН-БЕГ На нашој је страни правда. 140 . бог нек свети благослови ваш самоков од челика. . мисле: Станко кад се преда' и ми да смо сви покорни . још побједу ту да виђу. и побједу уберите нашој земљи и држави.

научи ме опријет' се душманину. дрзновење.. оче. ЂОРЂЕ Сада. од свачеса усовније: све с логора на логору њихово се јато вије . о дијете. вође смјела. да се сатре сад коначно думшан вражји!. Сад долете па одлете. Ђорђе. да погине.. Остаје Ћорђе. љубе га и одлазе. Правда. буди! Мученичка земља ова то од дома нашег тражи. То је случај баш данашњи: небрат тебе битком нуди. — Иван-бег и Ђорђе.. у тој бици пошто-пото добитником. очајнички бој бијући. сад на једну страну шену. и како се побјеђује ти вјерноме кажи сину! ИВАН-БЕГ Побједе су. 141 . често бројно надмоћије предобива у бој врући.. талих. а заволе страну боље смјеле војске. сад се вргну на крилима па на другу опет крену. Најрадије нагоне се гдје се мушки творе дјела.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА да се свети крст хришћански над мјесецом поисправи! Главари прихватајући сабље од Иван-бега.

зле судбине! (Излази Иван-бег) ЂОРЂЕ Што ми рече: „Под мач. Ђорђе. Убит' сина . Па и мене чувства иста као тужног оца даве: у крвника гледат' брата... у његову груд се боре. оче. у случају том како ћу ја с њим. како хоћеш . .. поступати? ИВАН-БЕГ Питаш како . Као с братом. зар што . да л' да живи ил' да гине? Дужност и глас од природе. већ никако! Али немој . . а бит' брата — нема славе! Е сад што бих према томе? Што бојева бог нареди — а што год се дома гата.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ Може бојна навит' срећа... ... аох. с издајником под мач. немој сине!. небо. да се Станко жив ухвати. стан' да видим. сина жали.. Црна гласа и ужаса. . сине!" Ухватим ли у бој Станка.. а да како? С' Станком. све то мало на пут вр'једи! (Одлази Ћорђе) 142 . али мрзи издајника Црне Горе!. Ђорђе!" Иза тога: „Немој....

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I I Шатор Ћорђијин. Логор међу Горицом и Ситницом. ЂОРЂЕ и кнез ПЕРУН 143 .

" ЂОРЂЕ Нека момче то потрчи и доведе одмах Ива. која брата с братом веже.. неки више. брате. благо мене. блијед од страха. брате. кад двојица на њ' пењу злу столицу прекривише — обори се и разбије. и оне ти крви. па оружје на Турчина да он са мном сад окрене! Ела. што нам једна прса даше... слуга војводе Станка. 144 . кумит' ме поче: „Код кнез-Перуна отиди. којом наша срца закуцаше! Ела. и оног ти светог чувства. занимљива. рад бих га видјет' био. — поче гријешит'. крви!. када бих к њему приступит' смио. много прође зноја.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА КНЕЗ ПЕРУН Сад момче једно из Балабана дође и каже: „Из турског стана у нас је синоћ. корист му може бит' од састанка — Иво сам. љубави ти. (Одлази кнез Перун) Ах. у наш логор појава му сад је важна. што нас у крш овај стеже! Трон на чечко сваки стоји. реци му. чоче. и у мрве он се смрви. то из убаха дошао човјек. неки мање. д'ако се буде Станко покајао. а док други исправи се. млијека ти.

. кнеже! Што би река' за долазак слуге Ива? КНЕЗ ПЕРУН Не знам то још. већ када се војске двије напрема се окупише. суди им. књаже! . од заблуде врати брата! Боже. боже. Зар и то бити може. . (Кнез Перун се враћа) Сједи. боже! (Кнез Перун гледа крајем крила од шатора) 145 . да л' су тако ниски људи?! Ах. након оца. који срца људска створио си и познајеш. једнако нам све сад пише. па што буде. КНЕЗ ПЕРУН Уходе се бојим. који ратовима искушења земљи дајеш. ја ћу твоја слуга бити... .. па ме ватра љубопитства мори жива!. . ја ћу тебе владаоцем прогласити.. ЂОРЂЕ Ма нагађи. суди.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Па ако си жељан власти. ЂОРЂЕ Што! . Боже. милост ту укажи и загаси властољубља у срцу му пламен вражји!.

милост. кораци му сјетни значе. отачаства издајнику. књаже милостиви. (Долази Иво) ИВО Милост.. (Кнез Перун се диже и иде да уведе Ива) На себи бих река' ка' да добре да ћу чути гласе. па удави! Ево главе нек опане. срце ми је узиграло.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА КНЕЗ ПЕРУН Оно момче иде ка'да . За њим Иво сјетно краче . зубима сам мајку клао већ када сам Црну Гору и мог књаза издавао! 146 . не вара се! . да је. . мислим. милост даруј. несретноме отпаднику:. милост. господару. ЂОРЂЕ Да се мало потуђио.. мојој пратњи реци... . кнеже. ЂОРЂЕ Нек' га пусте к мени прићи. сад ћеш чути овдје слуга чим уљеже. КНЕЗ ПЕРУН Што је. а крв. али име издајника да ми на род не остане! Божјег лица гледат' нећу.

грешан сам. сјајни књаже. у мом стану објавити данас свима! Пријекоран бит' не смије од никога. но помилуј. ЂОРЂЕ Што не? . милостиви. вјеруј ми. .. да нијесу опорност му замјенила чувства друга? ИВО Не.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Ах. ал' се кајем. не. (Иву) Причај шгогод за војводу. кнеже. већ . а тим прије у књажева и по роду властелина. које. . Устај. . брата твога воља строга.му си био слуга. не. кад се каје. попут блудног сина Црна Гора тебе прима! (Кнезу Перуну) То ћеш. тако ми живог бога! . . јер још искра црногорства у куту ми срца живи! Њу не мога угасити. као прије Црногорац он наново сад постаје. ЂОРЂЕ Милосрђе — веледушност врлине су хришћанина.. 147 .

такво чудовиште зар за брата . која је још нарасла. КНЕЗ ПЕРУН А колико има војске.. На ширини силан сједи и прикупља што му треба. ма баш ништа што је наше. 148 . већ му ништа није свето.мени даде и осуди да се кољем око вјере с њиме саде! (к Иву) А да кажи. што сад мисли паша млади? ИВО С ону страну хумског блата с великом се војском хлади. од када се он потурчи. којом Станко располаже? ИВО Нека мало поразмислим .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО Не! Војводу иста жеђ га за власт мучи. он прилику само вреба. жеђ. . од кад му је султан дао чин најстариј' свога паше! ЂОРЂЕ (за себе) Боже. .. кад је тако. сјајни књаже . (обраћајући се пут Ђорђа) Допусти ми. брзо ће вам ударити.

би ли мога' казат' нама? ИВО Изнад Груда положај ће војска узет' поврх страна. ЂОРЂЕ Кудијен ће ударити. 149 ЦАРИЦА . мање мало. теке да је више само. свега тамо шест хиљада убојника. рад' алака и рад' броја. то ће бити Јањинаши. жива. жива. више није.БАЛКАНСКА с њим је чиста Анадолца. сва заједно силна. храбра. хиљада је двадест синоћ иза мене с њим оотало. мало више. при том нешто Арбаније. а на мосту од Цијевне биће нешто мање мало. КНЕЗ ПЕРУН Та. додај томе друге десет из Једрена коњаника и још нешто Арбаније. је ли жељна боја. у заставу кад би војсци овој горњој требовало. зорна. покупљене тамо-амо. војска је ли усталашна. крви? — Господару. а наш отпор њу не плаши. уопште. питај Ива! ИВО Војска му је храбра.. А уз то су три хиљаде из Јањине убојника. особито Јањинаши.

вјешт.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА И код ове три хиљаде као ватре коњаника тисућа ће бити десет у све тамо убојника. Ту да стане. отприлике. па већ пољем и том гором примицат' се пут Жабљака. јуначан. па Личником. и не мисле. Пред војском је Осман-паша. па ће грлом од Лужнице врх заузет Зеленике и дугачки турски ланац свијаће се. припеће се уз тијесни кланац Ћафе од Гвозденца. ЂОРЂЕ Гдје Морачу намјерава пријећ' небрат. Осман-паша на мост горњи у Враниће тад ћ' уљећи. На мостове приправљене Морачу ће хладну прећи. ово рећ' ћу. Сиљевиком домашит' се Хелма в'јенца. која 'но ће истим махом све до Блата да закружи. права сабља пророкова из корица истргнута. змија љута. док му војска књаза Станка руку пружи. па лагано низ Стубицу Подгорици да ували. за задаћу Медун има да освоји и опали. и цијело Љешкопоље до извора од Ситнице. мож' ли знати? 150 . наћ' отпора у вас јака. да се тако све закучи од Убала до Плавнице.

ал' нијесам ја биједна удовица! Та будала прекусана. (Иву) Ти у броју мојих слуга по данас ћеш останути .. памети моје слабе . да видимо.. кнеже. (к Перуну) Сад војводе зови. спомињем се: међу Српску и Дајбабе. безбратник сам. ИВО Док невјерство не оперем овако ћу застанути! (Иво излази. Ах.. негдје доље...БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО С неком китом пашајлија рекао је препливати тамо. сад знадем. ЂОРЂЕ Срешћемо се и питати. Војводе долазе) 151 . ако игдје ухватим га од Ситнице па до Блата!. што та мисли потурица.. Гле.. тамо . што доброту држа' моју ка' над неку малодушност уздиза' је храброст своју. да ту војску дочекамо. брзо ће видијети и цијенит' боље брата.. А. да на савјет дођу амо. да снађемо.

па је моје да издајство на издају самог пане. да наредбе вама дајем на мене је коцка пала. ил' под клетвом страшно бреме. часно. још завија' издајнике. У прилику сваку другу ваш савјет ми скуп би био.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ (војводама) Друштво вјерно по оружју оца мога остарала. да остане сјајно. У крв битке што нас чека Црнојево игра племе. Црнојевић ја сам. господару! 152 . бој се сваки мене тиче. њему нека! Чујете ли како рекох? СВИ Сви чујемо. ал' у ову братску свађу мучно бих га примит' хтио. браћ'о. Брат је мене нагрдио и старе ми мученике — повој није нашег дома. част и кућу слава давна да остане. у сјутрашњи бој Ђорђије што убере. а на име. а највише кад издајство насред дома мога ниче. одговорност ја сву примам спрам прошлости и посљетка.

храбри Красо! Хото. на том крају по Турћије не бојим се да би било. То су браћа и јунаци. у заставу врућу нек вам са Ножице стане Васо. а бројем вас има нешто од тисућа десет веће. док средина турске војске не прегази на Морачу. храброст вам је гласовита. но и Медун напустите. дико моја. издат' један другог неће. сад. Пипо. тек у дубље да уљеже. соколови. нека ти се Кучи рано Сиљевиком сви помоле! Вас је Куча јато пуно. на лијево десиће се твоје крило. Побједа ће бити наша! У храброст се уздам вашу — видјећемо ко ће први воде хумске попит' чашу! Е.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ Не мислите. а на десну твоју биће мој војвода. мој соколе. над у нашу срећу стару. Лале војеводо. ловорова моја грано. немојте се испрвице опирати нападачу. око Кома обавита. кидишите када барјак мој видите на Побр'јеже! 153 .

људи. добију ли сјутра Турци — постају ми Хоти раја! ВОЈВОДА ВАСО О. војска наша у бој сјутра биће боља! Задавам ти божју вјеру. браћо драга. а не мисли.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ВОЈВОДА ЛАЛЕ Слушаћемо. усовна је бојна слава. унуци ће Дрекалови сјутра у бој одвојити! ВОЈВОДА ПИПО Стан' да видиш. војеводо. немојте. ВОЈВОДА КРАСО Оставите. закон нам је твоја воља. ал' ловори гдје се беру досежемо дуже грање!. да се овдје погонимо. мрежа лови силна лава! Ми главари и досад смо војсци нашој почињали. јак а невјешт битку губи. Пипера је нас помање. ко ће више учинити. Господару. мејдан наш ће овај бити. хвале. ја сам овдје са најближег боју краја. унапријед говоримо! Бој је мучан — умира се.. видјећемо што ће бити.. 154 . зар ће моји Крастенићи ког пред собом пропустити?! ВОЈВОДА ХОТО А да вид'те.

. њима рече — сад и нама кажи како .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА спрам војничких јатагана и наши су мачи сјали! То је мала. а капетан Јован броји пет хиљада полетара. ЂОРЂЕ Оно добро ујачисмо. па с том војском међу Крусе и Ситницом ја ћу стати.. којијема нема пара! То ћу себи задржати и узећу Црмничане. па овамо сад је лако. та уздана да ми војска за плећима сјутра стане! Још хиљаду коњаника од Зете ћу изабрати... 155 . и вођ нови новом славом себе и нас да покрије!. КНЕЗ ПЕРУН Господару. У Бијелог има Павла пет стотина коњаника и два пута још толико у опанке убојника. сада хајте на речена мјеста вама! Господња вас закрилила на том путу рука сама! Излази Лале и остали главари који су му придијељени приступив руци Ђорђијиној. ЂОРЂЕ Акобогда. катунскијех орлушина. но гледајмо да се душман сад добије.

старац један у вуковац мач зна читат'. но пошто сам сигур да ће дан сјутрашњи за нас бити. испод села од Фармака. а нахија сва ријечка. сметати вам ноћас нећу. ЂОРЂЕ Сујевјерје и гатање православна вјера смета. Знак ударцу нашем биће: кад најпрво грун Турака почне да се горе хвата. 156 . до Балшина тамо града да та војска с тобом стане.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Теби дајем Љешкопољце и Љешњане и Зећане. њу ћу само оставити да ми Жабљак град очува. витезови моји красни? СВИ Јесмо добро. Господару! ЂОРЂЕ Помога' вам сад крст часни! КНЕЗ ПЕРУН Господару. Јесте ли ме разумјели. та је војска муња сува. тога старца добавити. што ће сјутра у бој бити. можемо ли њега питат'? Тај је старац из Кокота. деведесет има љета.

............ старче. несташни га запустио кнез Калета. мачу једнога од војвода) ВОЈВОДА ОЛИВЕР Ја Оливер не дам мога! (Старац при.........БАЛКАНСКА ЦАРИЦА (Излази кнез Перун да доведе онога старца) ...... стари...) ВОЈВОДА КАЛЕТА На тај ништа видјет' нећеш... војводе се смију) КНЕЗ ПЕРУН Ево мача скованијех од челика жестокога — бирај... ............. набадајући.... који хоћеш! (Старац приступа....... . ............. мач пламени вјерног друга Дабижива! (Старац приступа трећему војводи.ступа другоме) ВОЈВОДА ДАБИЖИВ Да се врача на мом мачу.... при......... мој старино. приступа четвртом војводи) 157 ............ ка' на зрна од сочива! Пусти............ (Одбивен............ (Долази старац.. јер од крви траг те смета....

. КАПЕТАН ЈОВАН А 'но у мој гледај.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ВОЈВОДА ОСТОЈА Дуж тридесет љета рата и толико још двобоја немилостан спрам оружју бивао је кнез Остоја! На њем ништа видјет' нећеш до дубоких зарезина. и међ' зупце још кошчина. видим ка'да. Затим. Озрове ми душе. пред шатором свиленијем у крвавој мјешавини... стан'те . што се чини. 158 . вјеруј. што залаже палошина! Одбивен и овај пут старац стоји зачуђено међу 'њима. посјећ' ћу ти ноћас главу! Старац узима мач из 'капетана Јована и дуго га гледа СТАРАЦ Добар комад. Оклен ти је гвожђе ово? Нека. гдје се јадан одмарао од крешева и покоља. Ево вид'те. тај је био на Косово! Видите ли те црвене крај ријеза што су жице? — То су капи крви царске с Муратове џигерице! Милошев је ка'да био.. капетан Јован вади свој мач и даје га старцу. находи га под плуг ратар усред поља. страховити!. ево. старче! Не видиш ли у њем славу.

него кажи након сада што ће бити? СТАРАЦ Књаже млади.. Ах. круно сјајна. Да ћеш после рата преко мора одлазити. с њим не смије замахнути ..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА у руке га мушке хвата. ЂОРЂЕ То је било... стари. кад га дивљи надварају Арнаути?! Чим се гвожђа чудотворна мирни ратар дохватио.. волове је упрегнуте насред поља оставио. ти ћеш сјутра — поб'једити! ЂОРЂЕ А за даље мож' ли.. у Црну се Гору оно пооштрило .. како ће. 159 . па из поља од милине уз планину с њим побјеже: у срце му плам освете додир гвожђа тог ужеже! Што ћу причат' даље што је с овим гвожђем досад било? Но. што у мачу погодити? СТАРАЦ (иза дугог ћутања и гледања у мач) Могу .. најкраће. ЂОРЂЕ Још да хоћеш штогод казат' би нам свима било мило.

па ћете се узмакнути с те равнице у клисуре. ка' Србију сву осталу. што нас чека.. али зетски крш у круни дуго неће њему сјати! Кад-тад Турци освојиће. КНЕЗ ЈОВАН Кажи. бојати се немаш чему. старче. али ће вас запљускиват' у невоље и у јаде. стар си. спремни свему. ВОЈВОДА ОЛИВЕР Кажи ишта ако знадеш. ову дивну и јуначку бановину вашу малу. истину ћу вама рећи. Јоване. ка' си река'. Озров сине. па да ћеш ме. 160 .. ми смо. сва вам добра поплавити без слободе и без наде .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАРАЦ (иза дугог гледања) Вријеме је и крешево неке знаке изгладило. гдје валови турског мора неће моћи да истуре. мачем ноћас ти посјећи! Сјутра сјајну побједу ће књаз Ђорђије одржати. СТАРАЦ Чуј.

КНЕЗ ЈОВАН Далеко је сјевер хладни . узданога брата вама хоће брзо одњихати! Брат на чудо ц'јелом св'јету узрастиће и приспјети. ал' нећете. нит' мантију. старче бољег од слободе и од наде. Од њега вам нико ништа учињети неће смјети! КАПЕТАН ЈОВАН Како ћемо познат' брата? СТАРАЦ Војеводу и пастира бог ће вама даровати из ћелија манастира! Ка' обични свештиници тај духовник неће бити: осим крста црквенога на се неће он носити нити црну камилавку. докле брата на сјеверу не стечете.. СТАРАЦ Ал' Русија.. 161 . ми нијесмо ништа криви царевина што пропаде!. СТАРАЦ Не! Отолен с руке вам је да је опет уздигнете.. нити штаку.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА КАПЕТАН ЈОВАН Добра куд ћеш.. млада мати.

.... токе и челенку на калпаку.. Придрж'те ме ... да са мачем . не панем!. у будућност . љепше царевине! (Старац почињући се колебати) Напрега' сам ..... и од када добијете под крст тога војеводу почећете низ клисуре разасипат' ви слободу и у Зету и у друге Душанове бановине. Приступа капетан Јован и кнез Перун.... први узима мач из руку старчевих и кнез Перун га изводи. овим чудним . из шатора. са читањем ...БАЛКАНСКА ЦАРИЦА већ доламу. Тај ће брату пружит' руку чак са југа ка сјеверу и за братску узданицу један другом даће вјеру.. 162 ... сад .. сабљу. много душу . ви спајања опет бити узрок .

а. Марта други с вином. Даница дубоко замишљена и. Даница обучена у веселе хаљине. носећи кондир с водом.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I I I БОЈНО ПОЉЕ ДАНИЦА и МАРТА.. 163 . сјетна гледа бој. заврнула рукаве.

благо нама! Види. Марто..БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА (за себе) Тамо два се брата боре — ох. кад си могла на бој све то испратити! 164 . случаја грозовита! На чију ће душу пасти она тамо крв пролита? (па на једном весело) Е баш тако .. Ево боја ево хора. чујеш брда како јече? Раван види како дими! МАРТА Дим је поље притиснуо.. тако . Весели се. коњаници бој ту бију..... мали! (Плаче) ДАНИЦА Па што плачеш? ... тако . што се чини.... ДАНИЦА А барјаци ето наши весело се кроза њ вију! МАРТА Вјереник је мени тамо и отац ми остарали. прашина се страшна диже љешкопољских испод гора! Бјеже Турци . дан је овај знаменити! Ти си сретна. и за њим су помиљели оба моја брата.

сабље мачеве) Ето видиш по ливади изломљена копља ова — док се тако скрше. Воде!. замисли. ДАНИЦА Данас све је допуштено. и те сабље искривљене. ДАНИЦА Чујеш.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МАРТА Па и сама ја се бојим. ПРВИ РАЊЕНИК Воде!.. бол. витезова. . чујеш људи како вичу? Видиш како погоне се и пут нас се већ примичу! Још страх ме је да се рана твоја. и пребјени мачи ови. само једно не — плакање! А с ума ми бјеше пало рањеничко моје стање! (Размичући завој с ране) Сад ка' срце нек ми рана отворена к небу стоји — с боловима браће Срба см'јешају се боли моји! (Показујући јој нвка сломљена копља. друго. Марто? 165 . што у борби оштетише они дивни соколови! . Знаш. не отвори.. .. сломе. теби су забрањена помицања и напори..

Вељег брда и Малога . а на прси рана му је једна грдна предубока! ПРВИ РАЊЕНИК Десна рука остаде ми у балчаку мача мога спрам састанка Вељег брда. мој јуначе и браничу од слободе. водом) Ево. гдје су ми. ПРВИ РАЊЕНИК Хоћу. (Даница пошто га превеже одлази с Мартом) 166 . јер ми махом крв источи!. Марто. од ње брзо преболио и наскоро опет другу на Једрену задобио! Превежи ми малко ову. очи! ДАНИЦА Видиш. брате....БАЛКАНСКА ЦАРИЦА МАРТА Неко ка' да иште воде?! ПРВИ РАЊЕНИК Воде! ДАНИЦА (трчи к рањенику и напаја га.. и сретна ти рана била. како нећу?! Ах. овај војник нема десне руке нити ока.

млада! (Рањеник пије) 167 . да ми се напит' вина. а он гледајући га) Познајем га. а што нама бити може? (опазивши још једног рањеника. рањеник ето други!. оздравићеш. јуначе. Марто драга. дала ти рука божја и да си ми здраво. Сав у крви. а ми даље ић' морамо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ДАНИЦА Оздравићеш..' ДАНИЦА Ја с' не бојим. свети боже! ДАНИЦА (приступајући и томе рањенику) Еј. ЕЈ. оли воде или вина би ли мало? ДРУГИ РАЊЕНИК О. То је вино из берскијех винограда'. да још којем мученику нашу малу помоћ дамо. па ме тада и нестало! (Даница му даје вина. МАРТА Ја се јежим када ране и још мртве гледам људе и бојим се да и нама двјема данас што не буде. рукама на лицу) МАРТА О..

ДРУГИ РАЊЕНИК А видиш ли што од Блата? ДАНИЦА Пут Зетице Турци бјеже — наша војска за Турцима у Говеђи брод уљеже! ДРУГИ РАЊЕНИК Непријатељ држи ли се до Цијевне игдје више? ДАНИЦА Барјаци се ето наши на бр'јег р'јеке помолише. прашина се страшна вије. па ми кажи. она турска већ пропада! 168 ЦАРИЦА . ДРУГИ РАЊЕНИК Доста. буди жива' И мени је лакше сада — наша војска добила је. што сад чине војске двије? ДАНИЦА Доста слабо видјет' могу. погледај. доста.БАЛКАНСКА Ну. ДРУГИ РАЊЕНИК О странама медунскијем бије ли се бој ј'ош тамо? ДАНИЦА Ка' пут Хота тутањ неки с те се стране чује само.

хајте даље да још кога утјешите. 169 . то сам дужна светој вјери. аох роде.. . Је ли она . а за Српство све ја могу! (Марта се враћа. а Даница сама продужује) СТАНКО (иза једног трна гледа по пољу) Ох.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Него.. ил' сјен њена. што се вије по разбоју.. међу мртве и рањене видјела сам и Арапа! ДАНИЦА Твој кондијер мени пружи! Ја ћу ићи док узмогу. или вином као мене рањеника напојите! МАРТА (нагло устављајући се) Ја се бојим даље ићи! Овај призор мене страши — рањеници ту што леже сви нијесу они наши! Овдјена је попадао. ух злочина. пака' на ме грешни зија!. Зуби шкрипе на све стране! Како јадни Црногорци свој завичај мили бране! А на моје Анадолце смрт копрену црну свија. попадао фес и капа. цуре.. . ту жртва чудо што је!. . . или гениј црногорства навјештава пропаст моју?!.

Суд овамо! Не труј воде. јер ме жива жеђа мори и дави ме. што учиних Црној Гори! (затим Даници) Мало воде. да је.. 170 . Српства издајниче! СТАНКО Вода ова живот враћа твоје кад је дају руке. .. . отровниче! СТАНКО (држећи јаче кондир) И још мало! . Оно ко је? Је ли машта? Боже свети. да л' ме око вара моје? (Премишља) Воде даћу и Турчину. Пружа му кондир с водом.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА Ко је. јавићу се. окренут лицем к Даници. Станко пригнуо с кондиром. Ко је ово? . пије. ДАНИЦА (отимајући му га сасвим) Ни кап више крста. кад је рањен нека пије — Турчин рањен већ опасан он за нашу страну није.. ка' издајство.. Црногорко! ДАНИЦА „Мало воде?" .

. СТАНКО Да. Рањена сам у поносу.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА сви болови одумину и најжешће прођу муке!.. посјеците издајника!. . . радиј' сам и овако него пузит' у низине!. . .... и владару од Балкана?!. рањена сам у младости.. што ми срећу истргнуше!... отрова ми живот слатки пун весеља и радости!. ту сам.. ево ме. рањена сам усред душе. ту си сада.. што ћеш.. а рукама све твојима.... Рањена сам у љубави.. које чувства вазда бише узвишена и искрена!. рањена сам као жена. ДАНИЦА (виче) Ко је витез . ДАНИЦА Рањена сам уеред срца. ко је јунак . ДАНИЦА Тебе . допао сам тешких рана! Ја се хтједох горе припат' па гром сретох у висине! Еј. 171 . ... СТАНКО Хришћанскијех чујеш р'јечи тјешитељке рањеника!. књаже..

. УГЉЕША Ето паше господара — унесимо њега живо! Цару. вјери и Турћији без њега би било криво! 172 . а међутим прилети Угљеша са два Турчина и однесу Станка рањена.. љубав чиста. женска главо. мој несретни вјерениче.. а мили ми твоји дани!... дивно ти је сад запало! Ову битку кад изгубих. што се роду и хришћаиству ти одмета? Станко затеза одговорити. жено света! ДАНИЦА Кајеш ли се. ни у гроб се не одриче!.. Глас љубави првобитне то ми брани! Твоја су ми мрзна дјела. за живот ми није стало! ДАНИЦА Да се светим!? ..овакве у рај нема! Опрости ми.. љубав права. То не могу.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО Па се свети. Ти ме рани по тијелу и по срцу и по души! А твој злочин спрама дома љубав моју не угуши! Да се светим!. (Подиже му главу и даје му воде да пије) СТАНКО А.

довести ме испред града — ето тако походићу вјереника мога млада! (Скаче у Морачу) 173 .. а побједа савршено наша оста. Још како бих преживјела покор Станков страховити! С поб'јеђеним вјереником свак ме може прекорити! Рече да се и још нада. као дјевер. Морача се у Језеро бистро слива.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА СТАНКО (с рамена Турака. али жалим што не хтједе моја бити. вјечни доме.. Све је на свом добро мјесту. причувај ме од пећина... па сад земља биће мирна. да ћу њега походити . а ево јој славе доста!. Пак ће оно.. отискујући Даницу) Не кајем се. што је данас празно. без никакве ц'јели своје . Као добра вјереница ја то морам учинити! Али како? . док у крило Језера ме твог не предаш плавог сина'. а оно се у Бојану пред скадарски град излива О Морачо. само биће ово моје. који га носе.. но се и ЈОШ надам да ћеш у Скадар ме походити! ДАНИЦА (сама) Он је спасен... пусто.

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ПОЈАВА I V 174 .

ме. беже'" 175 . добро моје. је л' од смрти ишта теже"'' „Робовање од смрти је још мучније. под оружјем хваташ жива! А по вјери не може ме мач каурски препанути — оба ће ми. БЕГ Кад се опремах походити ове ваше ломне краје. кад на земљи траже славу! ВОЈВОДА ОЛИВЕР (водећи једног бега) Беже. влаше. кад се пустих да . Црногорче. Турци небо насљеђују. све једнако за ме бива. па спокојан сада буди! Милостивиј' господар је наш Ђорђија од свих људи. кадо.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ИВО (водећи Осман-пашу) Осман-пашо. након смрти. ОСМАН-ПАША Валан слушај. питах каду. ти си јунак. ока моја останути отворена ка кутије. у бој ко је јунак што добије то понесе. Али адет у нас није да се робу квар нанесе. кад ми станеш сјећи главу. која сама на кули ми сад остаје: „Кажи. знади.

када храброст анадолска на Ћемовском данас пану! ВОЈВОДА ОСТОЈА (цјелива капетана Јована) Нема грома без из неба. су весели и грле се међу собом. ни јунака без горштака! Свијема нам данас поче твоја славна мишца јака! ВОЈВОДА КАЛЕТА (грлећи војводу Остоју) Мој Остоја. седам пута јуришива. а ево им овдје паше! Почињу долазити други војници. ал' под ноге још нек' наше тресне поље од мегдана! 176 . Затим Ђорђе с многим. а твоја је других седам до Мораче чак одбива! СЕЛИМ-ПАША Што је фајде. седам пута рвати се по мегдану. КАПЕТАН ЈОВАН Унуци ће пјеват' наши славу овог срећног дана.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ВОЈВОДА ДАБИЖИВ (водећи Селим-пашу) Моја војска. војници. дивна дана и побједе види наше! Погибоше данас Турци. Селим-пашо. барјацима турским окружен.

. пјесму запјевајмо и вијенац колом свијмо. ЂОРЂЕ (скида капу) Слава богу ратовања. слава милој Црној Гори. него ово љешевима покривено разбојиште?! Коло. браћо драга. храбра војска Иванова с војводама теби кличе! Хура. хура.добитнику. насљедниче. хура књазу и јунаку од којега Црна Гора очекива срећу сваку!. куд ће љепше поигриште. господару! 177 ЦАРИЦА .БАЛКАНСКА Коло. господару! ЂОРЂЕ Колико је. војеводе. па вијенцем од јунака вођу нашег опколимо! СВИ ПЈЕВАЈУ Живио нам. живио нам. круно сјајна. слава вама. момци и јунаци. дан данашњи покосио бранилаца од слободе? СВИ Још не знамо. која данас скрши врага! СВИ Слава теби..

сви од боја останули? Гле! Гдје ми је Перун стари? ВОЈВОДА КАЛЕТА Кнез је Перун погинуо таман на крај Хумског блата. 178 .БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ Ивану су вазда били прва брига рањеници. јесу ли се ЈОШ превили? СВИ Сад ће. кад је млада у Морачу ускочила... главари. што је данас славно пао. видио сам кад је пао с бијелога свога хата! ЂОРЂЕ Жао ми је старог кнеза. сад ће. господару! ЂОРЂЕ А јесте ли ви. за њега би грђе било. вјерног слуге оца мога! Душа му се веселила уз пријесто вишњег бога! ВОЈВОДА ОСТОЈА Он је срећан. господару. . Мало прије кћи његова Даница се утопила — видио сам. да је старац жив остао .

изручи му харност живу за благослов и поуку. а без твоје моћне силе што би наша сила била — милостиво ти си данас заштитио Гору Црну. несуђена снахо моја. вјерна војска и син вјерни сљедују му савјетима! (пашама) Паше. на нашу је срећа бојна била страну. и од стране ц'јеле војске. коју нама даје свима. Калета. Војводама и војсци А сад. које ките витезове! Враћају сабље пашама.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА ЂОРЂЕ Еј. спрама наше вашу храброст признали смо на мегдану. вод'. оцу Иву. КОЈИ штитиш правду и у ког је свака сила. које војвода Калета одводи. тога бега. на кољена славу небу да одамо и данашњи дар побједе вољи вишњој да признамо! Боже. Данице несрећнице. чујте. 179 . Стога нећу ропства знаци да на паше буде ове — вратите им бритке сабље. страст љубави спрама Станка љубав дома свлада твоја! (Калети) Те две паше. браћо.

спржи. а ништавце и сплеткаре. и у горе наше миле родољубља дух уздржи.БАЛКАНСКА ЦАРИЦА чија рука него твоја војску турску разби. врну?! Боже. спржи! Без Деана и Перуна не остављај наше горе да за име. боже свети. сваки дома да издајник као Станко нек оправи. правду твоју и мило се Српство боре! А у младе Црногорке и њихове њежне груди љубав к роду кроз вјекове нек Даничин примјер буди! (Завјеса се спушта) 180 . док је Црне Горе и душица у њој правих.