1.

Arhitektura XVIII veka

1

1. Arhitektura XVIII veka
- uvod * Panteon - stari vek │ * Crkva Sv. Petra - rano hrišćanstvo │ prethodno * Tempieto - Bramante, renesansa │ * Sv. Karlo sa 4 fontane - Boromini, barok │ - XIX vek - moderno doba (kontroverzna dela: francuska opera, britanski parlament u Londonu -> nosioci velikih izraza prethodnih epoha) - Arhitektonski istoricizam (afirmacija ranijih perioda) - početak je teško utvrditi (polovina XVIII v.) * kuća Čizik (1725. god.) - početak modernog doba (kopija Paladijeve rotonde) - 3 bitna momenta: 1. dovedena u pitanje Vitruvijeva pravila 2. dovedeno u pitanje klasična arheologija 3. dovedeno u pitanje tehnologija i i ndustrija - razlaz 2 struke: arhitektura i inženjerstvo (1847. - građevinska struka se izdvojila osnivanjem prve inženjerske škole) - industrijska revolucija -> niz promena (prvo Engleska, pa Francuska, Nemačka, SAD) - arhitektura XVIII v. - vreme kad je istorija sveta hrabro zakoračila napred, a istorija arhitekture kao da se u tom trenutku povukla u prošlost * arhitektura i industrijska revolucija Najznačajniji istorijski događaj u modernom dobu -> industrijska revolucija -> suštinski je promenila ljudski život, kao poljoprivredna revolucija u Neolitu kad je čovek od nomadskog čoveka postao ratar i osnovao naselja. - promena načina života: - tehnološke inovacije: parna mašina na čvrsto gorivo, -> umesto pojedinačne zanatske proizvodnje - masovna proizvodnja, gvožđe, čelik, pa i sintetika umesto prirodnih materijala - fabrička proizvodnja -> porast gradskog stanovništva - bolji zdravstveni i ekonomski uslovi, postepeno kretanje ka opštem društvenom blagostanju (poboljšanje poljoprivredne proizvodnje, zdravstvenih uslova, dohodka, proširila se funkcionalna osnova arhitektonskih delatnosti) - novi tipovi građevina: industrijske (fabrike, skladišta), saobraćajne (mostovi, železničke stanice), javne (poslovne, banke, berze, robne kuće) i reprezentativne (pozorišta, sudovi, parlamenti, bolnice, hoteli, biblioteke); pre su bile samo crkve, palate i tvrđave; masovna stambena izgradnja (najintenzivniji razvoj: porodične kuće za srednji stalež umesto aristokratskih rezidencija) - novi građevinski materijali (pored tradicionalnih: drvo, kamen; sada su industrijski materijali: gvožđe, staklo, čelik - proizvodnja u velikim količinama) - nove metode projektovanja (objekti ogromnih visina i raspona zahvaljujući novim materijalima); proračuni konstrukcija - industrijska revolucija je ipak bila usporen proces, čak i u kolevci - Engleskoj kao najrazvijenijoj zemlji - hronološki: Engleska od 1750., Francuska od 1830., Nemačka i SAD od 1850. - uticaj industrijske revolucije na arhitekturu je postepen: prvo se odrazio na program, pa na gradnju, i na kraju se ispoljio u monumentalnom izgledu

1. Arhitektura XVIII veka

2

* intelektualna revolucija i doba prosvećenosti - kretanja su potekla iz Italije u dobu renesanse; intelektualna i industrijska revolucija suštinski doprinose stvaranju novog sveta - renesansni radikalan koncept duhovne i intelektualne autonomije ličnosti (umetnik nije anoniman) i ličnog iskustvenog doživljaja sveta, potenciranje snage razuma u shvatanju tog iskustva -> kumulativno dejstvo postepene transformacije svesti u ovom pravcu; renesansa stavlja naglasak na individualnu misao i delanje, počev od Kopernikove teorije o kretanju planeta oko Sunca i da Zemlja nije centar Vasione - XVIII v. -> otkrića iz oblasti matemetike, fizike, astronomije - vrhunac intelektualnog uspona - Isak Njutn i preformulacija viđenja prirode; intelektualni naučni pokret naišao je na topao prijem društva, ovo je bio nastavak puta koji su utrli renesansni filozofi, a ključna ličnost bio je Džon Lok - Džon Lok: čovek kao "tabula rasa", nevino biće, čist potencijal izložen iskustvu koje formira njegov karakter i sposobnosti; Žan Žak Ruso: prvobitni čovek kao "plemeniti divljak" nasledno proklet zbog prvobitnog greha, nasuprot hrišćanskom poimanju čoveka kao posrnulog bića - bio je dobar i nevin dok ga civilizacija nije iskvarila i porobila - doba prosvećenosti -> tako se obično naziva faza intelektualne revolucije u XVIII v., čovečanstvo se shvata kao skup potencijalno nevinih razumnih bića; po Rusou: razmno postupanje trebalo bi da dovede do stanja čistote i blaženstva; politički oblik ovih ideja revolucija u SAD i Francuskoj * romantizam i negovanje kulta osećajnosti - pored intelektualnog, neguje se i subjektivno i emocionalno (osećanje i mašta) iskustvo, kao oblik individualnosti koji propagira renesansa, što predstavlja osnovu romantičarskog pokreta. U tom pogledu ovaj period možemo nazvati i doba osećajnosti - umetnik je postao glavni junak kulture romantizma - pojedinac u svojoj jedinstvenosti teži kršenju pravila i odbacivanju aktualnog stanja (status quo) stvari i bekstvu u svet mašte i idealizovanih vizija starih vremena s jedne strane, dok druga reakcija romantičarske svesti teži radikalnim promenama - romantičarska svest podrazumeva težnju za radikalnim promenama "dekadentnog" društva reformom i revolucijom * istoricizam XVIII v. Istoricizam, sam po sebi nije bio ništa novo jer je bio star koliko i arhitektura, oživljavanje i afirmacija ranijih stilova -> kao suprotnost iskaz savremenih ideja - arhitektonski izraz ovog romantičarskog doba - doba razma i osećajnosti; racionalisti otkrivaju kao zamenu za baroknu dekadenciju. Pročišćeni neoklasicizam, romantičari eskapistički stil koji može imati srednjevekovni (mistični - gotski), egzotično - istočnjački ili poetsko - klasicistički karakter - istoricizam ranijih epoha -> izraz apsolutističke težnje za jedinstvenističkim razvojem (u monolitnim društvima gde je vladao pojam autoriteta) - u dobu koje je dolazilo i bivalo sve više pluralističko, autoritarnost se povlačila pred individualnošću - istoricizam XVIII v. -> izraz pluralizma i složene prirode modernog društva (naime, kako su svi istorijski stilovi bili na raspolaganju da bi se zadovoljilo mnoštvo ćudi, potreba i ukusa, istoricizam nije predstavljao paradu stilova, kako su često sa omaložavanjem nazivali, već je sam po sebi bio jedan prilagodljiv dinamičan stil, promenljivog, ćudljivog društva) - oživljavanje stilova omogućilo je intenzivnim neophodnim naučnim izučavanjem istorije arhitekture počevši od sredine XVIII v. sa otkrivanjem Pompeje i Herkulanuma; prvi put tačno datiranje i poznavanje stilova

1. Arhitektura XVIII veka - arhitekti - naučnici i graditelji * ENGLESKA U XVIII V. (Perović obožava Paladija) Racionalistički neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760.

3

* oživljavanje paladijanizma - Najraniji primer neoklasicizma, t.j. istoricizma, predstavlja oživljavanje antike preko renesansnog posrednika Andrea Paladija (međuzavisnost politike ideja i umetnosti) - političku pozadinu odražava borba između "torijevaca" i "vigovaca" - Vigovci, liberalni merkantilisti racionalnih pogleda na svet protive se političkim konotacijama barokne arhitekture i vraćaju se Paladijevoj smirenosti i racionalnosti. Paladio je bio ponovo cenjen i zbog velikog broja vila prilagođenih potrebama trgovačke aristokratije tesno vezane za svoje posede. U Paladiju se treži arhitektonski pandam naučnim dostignućima XVIII v. kao suštoj suprotnosti barokne izveštačenosti (koju su prezirali), a zaboravili da je paladijanizam u Engleskoj uveo Inigo Džouns - kao sredstvo za sprovođenje apsolutnih pretenzija dinastije Stjuart - Erl od Barlingtona, Ričard Bojl (najznačajniji, III Erl od Barlingtona); društveni položaj, finansijska sredstva, intelektualni potencijal su mu omogućili da bude zasnivač pokreta koji dominira od 1720. do 1760. 1. kuća Čizik, okolina Londona, 1725. -> je najpoznatije delo paladijanske arhitekture u Engleskoj - uzor: rotonda Paladija iz 1550. godine kod Vićence -> rotonda: centralni blok oblika kocke, unutar koga je cilindrično jezgro koje izlazi spolja kao kupla, nalik na Panteon; neodlikuje se ortogonalnom jasnoćom originala, umanjen i iskomplikovan ulazni portik sa komplikovanim stepeništem, asimetrična kompozicija masa (samo sa jedne strane - kod rotonde je sa 4 strane jonski trem), dvodimenzionalni karakter zidova, kupola kao da lebdi sa prozorima sličnim kao na rimskim termama (omiljen motiv Paladijevih sledbenika), krov pretrpan sa dimnjacima; ipak, kuća je u ono doba bila izraz uzdržanosti, jednostavnosti, discipline, racionalnosti; našim očima ovo delo je otelotvorenje komplikovanosti, koja proističe iz činjenice da se Barlington ipak nije mogao odupreti tradicionalnom antiklasičnom duhu - rotonda: suština 3D, integralne celine i jasnoće karakteristične za italijansku renesansu, enterijer: Vilijem Kent 2. društveni dom (Assembly Rooms), Jork, 1730. -> (1828. izmenjena fasada) - za plemstvo iz Jorka - najzrelije delo: umesto imitiranja Paladija, Barlington se rukovodi Paladijevim rekonstrukcijama antike (Barlington je bio u posedu zbirke Paladijevih crteža) - "sala za igranje" duga preko 30 m; Balington je uzeo dužinu od 18 stubova (jer je nedostajala dužina staroegipatske dvorane u nepotpunom Paladijevom planu, kao u Paladijevoj rekonstrukciji bazilika (Paladio je napisao da ga staroegipatska dvorana podseća na baziliku) - elementi: bazilika + terme); po Paladijevom opisu na način kako su dvorane radili stari Egipćani bez obira na praktične potrebe; izdužen prostor pravougaonog oblika bazilikalnog tipa, sa gustom korintskom kolonadom i sa uskim bočnim brodovima; praktični nedostatci (uski razmaci stubova, širina broda jednaka samo 2x prečnik stuba) posledica su težnje za uspostavljanjem klasičnog standarda - fasada: nije našao u Paladijevim spisima fasadu staroegipatske dvorane, ali on nije gradio ni nju; za fasadu - drugi stari izvor: ikonografija rimskih carskih termi (iz Paladijevih crteža) -> duhovitost -> palata za javnu razonodu, dijagrmaski svedena - dominiraju "thermae" prozori karakterističan motiv (Dioklecijanova kupatila - terme)

1. Arhitektura XVIII veka

4

- ukupno uzevši: šematska geometrija zgrade (teži simetriji rimskih modela), diskretna nezavisnost sastavnih delova, mesta sučeljavanja neprikrivena i ponavljanje neoklasičnih motiva (thermae prozori) -> ovo čini osnov neoklasične arhitekture - Vilijam Kent (William Kent) -> razlike: Barlington - ćutljiv i rezervisan, intelektualno nastrojen; Kent - društven, rođeni umetnik - Barlingtonov štićenik i učenik i u svakom pogledu se razlikovao od Barlingtona, skromnog porekla; bio je sobo-slikar; imućni pokrovitelji su ga poslali u Rim da izučava umetnosti (bio je 10 godina), gde ga preuzima Barlington; usmerava ga prvo na dekoraciju arhitekture, a potom na arhitekturu; kasnije je Kent postao jedan od rodonačelnika gotske obnove i tvorac "engleskog vrta" (bio je pravi umetnik u oblasti pejzažne arhitekture) koju mnogi smatraju najvećim engleskim doprinosom arhitekture XVIII v. - odsustvo formalnog, skučenog obrazovanja, omogućilo je Kentovoj mašti istraživanja; odlično je vladao mnogim oblastima dizajna: moda, nameštaj, ilustrovanje knjiga, arhitektura i njeni ukrasi 1. Holkham hol (Hollkham Hall), Norfolk, 1734. -> najbolje Kentovo delo (jasnoća, racionalizam, odsustvo baroknih elemenata - ogromna seoska kuća za Erla od Lestera ("čovek od ukusa" bio bogataš, vigovac) namenjena smeštaju umetničke zbirke, smatrase da je Barlington imao dosta uticaja u nastanku ove kuće - osnova: paviljonska simetrija (4 kvadrata), funkcionalna podeljenost (centralni deo - sobe, sekundarni uglovi - kapela, kuhinja, biblioteka i krilo za goste) - fasada: analitička fragmentacija (prenosi se iz osnove), jasnoća, racionalizam, jednostavnost - ulazna dvorana: velelepna prostorija (razrada Barlingtonove dvorane u Jorku), najupečatljiviji evropski enterijer XVIII v.; na 2 nivoa -> dodata je apsida ka kojoj vode stepenice koje se prostiru čitavom dubinom apside; jonska kolonada na mermernoj osnovi, kasetirani svod; prekršen je funkcionalni klasicizam u ime "rimske" veličanstvenosti; paladijanizam na granici. Prevladala je Kentova sloboda u projektovanju i unutrašnjem uređenju * arheološki neoklasicizam -> 3 centra sa različitom ulogom: Rim, Pariz, London - paladijanizam je dominirao (inače oduševljeno primljen kao oslobađanje od ekstravagancije baroka) u Engleskoj do 1760., pa i do početka XIX v. i proširio se na severnu Evropu (Nemačka i Rusija) i Ameriku (kolonije u Americi u kojima je Tomas Džeferson bio Paladijev sledbenik u početku) - sredinom XVIII v. -> reakcija na Barlingtonov stil, kao ograničen, strog, bezizražajan, knjiški, razmetljiv; i dalje se težilo jasnoći i jednostavnosti, ali na senzualniji način (manje intelektualan, a više senzualan) - teži se neposrednom upoznavnjau antike, a ne preko renesanse što je bilo moguće jedino arheološkim izučavanjem. Arheološki neoklasicizam našao je uporište i van engleskog tla. Jedan od ključnih ljudi - arheolog Đulijen David Luca - objavio knjigu "Ruševine najlepših spomenika antičke Grčke" (1758.) - fascinantna knjiga sa velikim brojem crteža. Imala je ogroman uticaj na arhitekte (knjiga je objavljena pre Engleza, koji su bili prvi u terenskoj arheologiji). Englezi Džejms Stjuart i Nikolas Rivet objavili su knjigu 1762. godine. Luca je najpre bio u Atini 1754., a kasnije obilazi i Spartu - grčki dorski red - detaljno - Rim: posećuju ga: 1. engleska gospoda na putovanju (Grand Tour), 2. francuski stdenti (Grand Prix) i drugi studenti, 3. značajne ličnosti: Adam, Piranezi, Vinkelman; Rim je materijalni i emocionalni centar neoklasicizma, verski centar, centar umetničkog hodočašća tokom XVIII v.; Herkulanum i Pompeja izazivaju ogromno interesovanje (njihovo otkrivanje je bilo senzualno i možda najzaslužnije za pojavu neoklasicizma; arheološki ostatci iz antičkog perioda ponovo izazivaju interesovanje (kao u renesansi), a Herkulanum i Pompeja

čistota.elementi arhitekture Roberta Adama (preuzeti iz rimske): osnove sa povezanim prostorijama kontrastne geometrije (kao kod termi). detaljnost. pa je okretanje antici brže i neposrednije.zapanjujuće razotkrivanje grčkog dorskog reda koji počinje široko da se primenjuje .Robert Adam . često boravio u Rimu. veličanstveni i detljni. n. ako je Rim bio materijalni i emocionalni centar.bakropisi su u dramatičnom maniru (preuveličane razmere). suštinsko delo o grčkoj umetnosti .Grčka obnova u Engleskoj u manjem obimu (plemenita jednostavnost. Johan Joakim -> nemački arheolog. malo je gradio. svetlosnim efektima. Karl Langhans) . ali je preko rimskih kopija izvanredno upoznao grčku umetnost i učestvovao u stvaranju kulta te umetnosti. mirnoća. jak uticaj kraljevske akademije arhitekture. e.Pariz: najveći broj monumentalnih spomenika neoklasicizma. njegova slava leži u radu na enterijerima.1. god.Engleska: nema tradiciju klasicizma karakterističnu za kontinualni deo. Split. Ali nisu se svi snagali sa Piraniezijevom vizijom nadmoći rimske arhitekture. obloge).iako je izveo izvestan broj značajnih fasada. ali od 1743. sjaj i elegancija. Istovemeno se pojavio drugi kult grčke umetnosti (što je bila velika novina.inženjer i arhitekta iz Venecije.) . Englezi su najraniji pobornici takozvane terenske (za razliku od knjiške) arheologije. Branderburška kapija iz 1788. često preuređenje postojećih kuća . "rimska" dekoracija (štuko. Balbek.vrlo bitna uloga u neoklasicističkom pokretu. jer je u renesansi i baroku grčka umetnost bila malo poznata) -> J.Vinkelman.1763.) otkriveni skoro netaknuti 1738. vodeća uloga u neoklasičnom pokretu -> nije bilo renesansnog klasicizma. a pre puta u Rim (bio je mentor i Džefersonu).arheološke publikacije .) . već prezentaciji novina.Đanbatista Piranezi -> 2 arheologa (Italija . Palmir. koja ranije skoro uopšte nije bila poznata . prijateljstvo sa Piranezijem . zato se u njegovom delu oseća francuska sveobuhvatnost. i 1748. preciznost. Niko do tada nije prikazao antičku arhitekturu na takav način -> njegovi bakrorezi . . značajni ne po novinama. sa teatralnim uglovima. otmenost. . publikovana je njegova "Istorija antičke umetnosti". kontinuitet tokom XVII v. . razvijeni renesansni detalji i etrurski motivi. (tradicija francuskog klasicizma).Piranezi i Nemac: Vinkelman). . Prvi su naučno istražili Akropolj.pokrovitelj arhitekata i arheologa. originalna i maštovita interpretacija (lični stil) .. "Društvo prijatelja" umetnosti (osnovano 1732. jer su sjsj ruševina približili potrebama arhitekture.Vinkelmanovi spisi o grčkoj umetnosti bili su od presudnog značaja za njeno oživljavanje onoliko koliko su Piranezijevi bakropisi bili presudni za oživljavanje rimske arhitekture (prvi je bio literarno. J.-91. nije prekinut aferom rokokoa.izučavao antiku kod francuskog profesora Klerisoa u Parizu. objavljuje izglede i rekonstrukcije stvarnih i izmišljenih rimskih ruševina. u istraživanjim stigli čak do Kine. pregrađivanje stubovima. njihova vizuelna snaga stvorila je mnogo pristalica rimske arhitekture. Vinkelman . terenska istraživanja antičkih spomenika. a drugi grafički veoma izražajan) .nikada nije bio u Grčkoj (dugo boravio u Rimu i Napulju). On je bio u zabludi da su grčke zgrade i spomenici bili bele boje .. onda je Pariz intelektualni centar neoklasicizma. . 1751. gotovo sam stvorio "grčki pokret". Arhitektura XVIII veka 5 su najspektakularniji (koji su bili zatrpani erupcijom Vezva 79.

efekat nepravilnih. to znanje. u Engleskoj. stepenovana površinska obrada (ukrasi u štuko tehnici). neutralni zidovi oživljeni su smelo i sveobuhvatno. već jedan estetski sindrom koji je stavljao naglasak na lično osećanje (suprotno dobu prosvećenosti).apside.jonski red).u enterijeru je dekoraciju uradio u rimskom maniru. monohromnih i polihromnih prostora. Pre pojave slikovitosti kao kanon arhitektonske lepote prihvatan je samo pravilan. u Francuskoj vizionarski neoklasicizam . Arhitektura XVIII veka 6 1.preuređenje enterijera srednjevekovne zgrade. složena. izveo salon u maniru Panteona i ulaz sa baštenske strane pretvorio u verziju rimske trijumfalne kapije Uopšte. nameštaj. a u XVIII v. .ogromna građevina iz doba kralja Džejmsa I . nije značio isto što i lepota -> subjektivna reakcija na estetski stimulans. To nije bio stilski pokret sam po sebi. a ne stil -> najradikalnija pojava u arhitekturi XVIII v. kao misaona i osećajna pozadina primene nekog stila nosilo je odrđeno značenjaemocionalno i estetsko zadovoljstvo koje je proizilazilo iz "asocijativnih reakcija" (tendencija arhitekture da bude asocojacija postojala je uvek. 1760. (minijaturni trijumfalni lukovi duž kraće ose ulazne dvorane (glavna osa zgrade). Nikad se nije striktno pridržavao određenog antičkog kanona. naročito naglašena). R. stari četvorougaoni omotač oko centralnog dvorišta pretvorio je u niz raskošnih soba .pre saznanja o stilovima stizalo se do saznanja o istorijskom kontekstu u kom su nastali.jedna prostorna složena rotonda (koja nikada nije izvedena) trebala je da ispuni sumorno dvorište. kuća Sion (Syon House).ovaj termin u XVIII v. jer se zaključuje da se zalagalo za primenu nepravilnih asimetričnih kompozicija (slikovitost). zasnovane su na estetskoj doktrini da umetnost podražava prirodu . asocijatvnost znači skriveni smisao neoklasicizma i istoricizma .dao joj je životnost . Cilj je bio da pruži vrhunski estetski doživljaj tako što će omogućiti da se nasluti opipljiva veza sa Rimom * uzvišenost.sve ove antiklasične estetske kategorije.izrazio sklonost ka "kretanju" . Kedlston Hol. u vezi sa italijanskim pejzažnim slikarstvom XVIII v."uzvišenost" . smena stilskih redova."slikovitost" . "rokoko klasicizam") -> pogled ne miruje . 1762. asocojativnost . pregrađivanja pomoću stubova."usponi i padovi. Eduard Berk govori o tome da građevine koje treba da izgledaju uzvišeno moraju biti u "mračnom i sumornom" stilu. ispupčenja i udubljenja". Adama. Nije bio ni racionalni paladijanizam. predvorje . dekoracija: statue. ni bistavi neoklasicizam R. ulazna dvorna -> vertikalna objedinjenost postignuta vidljivim gredama u obliku dvostrukog X (između glavnog reda i sekundarnih pilastera oko prozora) . Berk govori o strahu kao najistinitijem merilu uzvišenosti.3 koncepta estetskog sindroma. osnova je transformisana u "rimskom" maniru. Derbšir. paradoksalno. uz raznovrsnost i lakoću (tzv. Midlsens. U Engleskoj to označava gotika.u XVIII v. . arhitektura ≈ "zaleđena muzika" 2.galerija: dugačka i uzana (zato je nije mogao transformisati u prostor all'antica kao druge ulazna dvorana . bogata plastika. nesimetričnih. čiji efekat je bio "kontrolisani strah". Suprotno dobu prosvećenosti. Adam nikada nije doslovno kopirao antičke modele. ima 2 značenja: 1. 2. već ih je prilagođavao i kombinovao po sopstvenom nahođenju. dramatičnih. i nastankom engleskih pejzažnih vrtova. slikovitost. . kasetirani svodovi iznad zidova sa ocrtanim dorskim redom .) .pozvan da završi kuću u paladijanskom maniru (vrlo slična rešenju Holkham Hola Kenta i Barlingtona u osnovi) . simetričan plan. koloritno i svetlosno neobičnih kompozicija (Zapitaćemo se šta je iza svega ovoga. opšti estetski ideal .dorski.1.

jer se gotika u Engleskoj nikad nije ugasila (6 vekova srednjevekovne kulture).to nije bilo oživljavanje. Igoa "Bogorodičina crkva u Parizu")).rodonačelnik "gotskog romana" ("Zamak Otranto"). Ova proširenja Volpol nije planirao. već izražavaju i uzvišenost pogrebnog patosa. 1749.značaj naučne i književne strane oživljavanja gotike bio je ogroman. L=13km) . jedini arhitekta među njima dao definitivno asimetrično obeležje . izgorela . zamislio da na trošnoj zgradi opatije doda nekoliko soba za stanovanje. slikovitosti i asocojativnosti (gotska arhitektura prepuna je "uzvišenih" karakteristika: mračna i sumorna. "gotskog romana" (melodramski sentimantalan pravac u engleskoj književnosti XVIII v. srednji vek se arheološki proučava. teži se utisku "uzvišenosti" . . .ova kuća je bila nešto izuzetno za svoje vreme da bi je docnije nazvali "gotskom mišolovkom" (Vilijem Bekford) . što podseća na slike starih sela i plemićkih imanja. ona su se neočekivano pojavljivala kao rezultat ideja njegovih autora. Volpol se izjasnio kao pristalica "kineske asimetrije". Oživljavanje gotike prošlo je kroz nekoliko džordžijanskih faza tokom XVIII v. govori o gotici kao o ozbiljnom stilu koji se može meriti sa grčkim . Iz legendi i snova -> aluzije na prolaznost života (kulminacija u delu V. Adam. gde je mogao danima skriven boraviti u romantičnom ambijentu.1. ugledni književnici) -> "odbor". Tvikenham. Pavla -> 1666..na početku je Bekford 1795. elementi strukture dograđivani su tako da razbiju svaku simetriju i da izgledaju kao stari. . pa je zgrada imala oblik L sa postepenim dodavanjem novih delova koji su izgledali kao stari. naročito na katedralama) . (Zanimljivo je da je upravo R.u enterijerima dominira arheološka tačnost i bogatstvo gotskih detalja.Volpol kupuje ovu kuću sa pogledom na Temzu za svoje mesto boravka po odlasku u penziju i oko sebe okuplja grupu laika u pogledu arhitekture (prijatelji.detalji enterijera: ovi detalji nisu samo "lepi i veseli" (kako je Volpol nazivao celu kuću). Arhitektura XVIII veka 7 * oživljavanje gotike ."uzvišena" i "slikovita" svojstva gotike temelj su i pojave tzv.Vilijem Bekford . visoka sa uzvišenim prozorima i izlomljene linije -> prijatan osećaj straha koji je ključan. gotska arhitektura izrazito "slikovita": obilovala je asimetričnošću i nepravilnostima. kamen u istoj sobi po uzoru na nadgrobni spomenik u Kenterberijskoj katedrali.kontinuitet gotske tradicije u Engleskoj .ovi novi koncepti stopili su se u jedan moćan estetski koncept koji je veoma doprineo pojavi nekoliko arhitektonskih pokreta od kojih je oživljavanje gotike bio najznačajniji. Pisci gotiku smatraju kulisom za dočaravanje nestvarnih svetova. biblioteka .kopija kapije u Ruanu (grad gde je spaljena Jovanka Orleanka). .Stroberi Hil (Strawberry Hill).katedrala Sv.bakrorezi XVII v. pre nego što se transformisalo u viktorijansku gotiku sredinom XIX v. Rešetkasta pregrada u slavnoj Holbajnovoj sobi . pa se postepeno sređuje haotično znanje iz te oblasti sve do konačne istorije koja je uključivala i poznavanje konstrukcije gotike . Ali kada je završena predstavljala je prizor od kog "zastaje dah" iza zaštitnog zida okolo (h=4m.) Kvalitet slikovitosti eksterijera leži i u varljivom utisku o prirodnom proširivanju zgrade kroz vekove.-1777.Horas Volpol . To je bilo važno za srednjevekovnu arhitekturu koliko i renesansa za antiku. . koji su zaslužni za dogradnju kuće tokom 30 godina .kružna kula na uglu. kasnije im se pridružio i Robert Adam.spoljašnjist zgrade je izrazito "slikovita". nov zamah na temelju estetskog koncepta uzvišenosti.

najistaknutiji primer engleskog vrta.unutrašnja. pa Francuzi u dvorcima i vilama XVII v. a pokrovitelj je bio Henri Hor. izvorima. dobio bi upravo ono što je u početku i želeo . kao i u oživljavanju gotike bili književni). otvarajući se u vrtoglavo okno lanterne. racionalizam je zastupao "prirodni" oblik stvari pre nego što su ih iskvarile istorijske sile . godine srušio porušivši i veći deo objekta. Adama. teško da deluje kao Vajatov dom za stanovanje . oko veštačkog jezera formirana je staza sa sukcesijom slikovitih i alegoričnih prizora (susreti sa hramovima.zgrada je imala izgled gotske katedrale sa tornjem od 84 m koji je okupljao sve delove.toranj je bio toliko uzan i visok. uključivanje slikarskih i poetskih aluzija. a na kraju vodeći u oživljavanju gotike) . projektovao ga je Barlingtonov sledbenik Henri Flitkroft. tako da se 1825.u filozofskom smislu. ne samo kao novina. ali i za arhitekturom (veštačke ruševine) ili skulpturom.gotsku opatiju u ruševinama. bili su nešto izuzetno.ovi su vrtovi nicali na svakom koraku tokom XIX i XX v. . . . 1744.antiteza evropskoj praksi (iz političkih. engleski vrt je pored "veštačke prirodnosti" trebalo da uključi razne elemente asocijativnosti da bi uticao na uzdizanje ličnosti.park je nastao u raskošnoj dolini. krivudavim jezerima i umetnički raspoređenim paviljonima . filozofskih i estetskih razloga) -> prvo su Italijani u doba renesanse. pećinom).prevazišao je Volpola koji je u dnevnoj sobi postavio nadgrobni spomenik (Stroberi Hil): u Fonthilskoj opatiji cela dnevna soba je pretvorena u katedralu sa svim što se pod njom podrazumeva . osećajnosti nasuprot geometrizma . ali vrlo ambiciozan po pitanju kulture . podstakli u Evropi težnju za oživljavanjem antičke tradicije u uređenju predela kao okvira za arhitekturu.izgledaju prirodno i bezazleno. evropski vrt je smatran simbolom apsolutizma (primer je Versaj iz doba apsolutiste Luja XIV) . Londonu) . aluzijama na svet slikarstva.većina javnih parkova u mnogim gradovima bila je upravo engleskog tipa (centralni park u Nju Jorku. stvarali su onaj suptilan osećaj zastrašujuće uzvišenosti .ekscentrični milioner . Arhitektura XVIII veka 8 . oblikovana slikovitim gomilanjem elemenata.-1765. a sumorni tunelasti prolazi koji su se pružali horizontalno kroz prostor do naizgled beskonačne dubine.u vreme kada su nastali. konstrukcijski nestabilan. sa prostranim travnjacima. usled nestabilnosti brzo se urušila . Izveštačeni i propisani su bili simbolom apsolutizma . mitologije 1. statuama. Uzrok ove nestabilnosti zgrade bio je verovatno u tome što su nepošteni preduzimači iskoristili Bekfordovu užurbanost i zakidali na materijalu za izradu temelja. nežnim obrisima.u estetskom smislu.sagradio je vilu na ruševinama katedrale (Fonthilska opatija) uz pomoć arhitekte Džejmsa Vajata (počeo kao sledbenik R. bila je ekstremno razuđena. u Parizu. poezije.ove vrtove osmislio je i uspešno projektovao Vilijam Kent. koji je u ostvarivanju aluzija u prostornoj kompoziciji posezao za "prirodnim" materijalima i oblicima.1. Da Bekford nije tako brzo prodao zgradu. bankar. uzdizala se preko 30 m. centralna dvorana osmougaonog oblika. vezanost za raspoloženja u Vergilijevoj i Ovidijevoj Arkadiji (najdublji koreni i ovde su.enterijer sa zapanjujućim prostornim efektima i realizmom gotskih detalja.u političkom smislu. već i zbog izvora nastanka i značenja . * engleski pejzažni vrtovi . evociranje mitskih pastoralnih svetova. grupisanim drvećem. u XIII v. Park Staurhed.

uopšte. minareti) preko. trgovima i spomenicima ..izvori: u retkim ranijim primerima engleskog urbanističkog planiranja -> 1. nije se mnogo bavio detaljima 1.II faza: urđenje ulice Ridžent (koja se pruža od venca parka do danas nepostojeće prinčevske rezidencije . London. primenjeno je liveno gvožđe u konstruisanju kupola 3.rana faza slikovitosti: oživljavanje gotike i pojava pejzažnih vrtova . u suštini paladijanske kompozicije. i td. -Neš se nalazio na čelu šireg pokreta. mešavina gotskih. neostvareni plan Kristofera Rena za izgradnju Londona posle požara iz 1666.sjajan primer urbanističkog planiranja u istoriji Engleske . Plan je razrađivan ≈ 2 decenije.kuće Karlton) sa raznovrsnim. često su umetnici XVIII v. 1812. ali i tradiciju slikovitosti. bondrukom.do kraja XVIII v. izgleda kao pompezni šator nekog indijskog moćnika. njegov rad odlikovala je koncepcijska odvažnost. Džona Vuda Starijeg (oca) i Džona Vuda Mlađeg (sina) sa kružnim komponovanjem trgova u paladijanskom maniru .od rane slikovitosti do poznog slikovitog stila * pozni slikoviti stil . . koji je sazreo do samosvesnog estetskog programa. Tadž Mahalu) . opekom. klasicizam) "Pogled na obalu Delosa sa Enejom" i sadrži elemente antičke legende o Enejinom iskustvu u Apolonovom hramu na Delosu (iz Vergilijevog dela) . 1815. seoske kuće: (nenadmašan) . Kju vrtovi ..kralja Džordža. "italijanska" arkada. Ridžents park i ulica Ridžent. posebno orjentalnih izvora) . kraljevskom palatom.Lanselot Braun "sposobni" . opasano kućama u neoklasičnom paladijanskom stilu . (sa avenijama koje se presecaju. 1830. 1811. 2.I faza: Ridžents park. lođa u italijanskom stilu. . (maskirana paladijanska kompozicija. "raskošna kuća zabave" . zabatima.pećina na pr.sl.jedan od glavnih slikovitih prizora odražava sliku Kloda Lorena (pejzažist.Nešov projekat uključuje neke od ideja iz gradića Bata (posle ≈ 10 godina). Arhitektura XVIII veka 9 asocijativni i slikoviti aspekti ovog vrta nisu ostvareni samo klasičnim arkadijanskim.egzotični orjentalni stil (maštovita kombinacija).umetnički raspoređene rustične kućice sa kombinovanim krovovima od slame. pozajmljivali i prilagođavali elemente iz vanevropskih.-1827. sposobnost za improvizaciju. kružna kula. veličanstvenim fasadama i . Brajton. Četsvort . 2.1.Kronkhil. .krug oko jezera: alegorija o Enejinom putu kroz podzemni svet . slikovitost je prešla određeni razvojni put . podseća na građevinu sa jedne slike Kloda Lorena .najveće dostignuće: pokrovitelj kralj Džrdž IV .selo (seoce) Blejz. vladanje stilovima.Džon Neš (John Nash) . grupom vila (≈ 50 vila nacionalnom "valhalom"). kineskih i indijskih motiva (lukovičaste kupole od livenog gvožđa. krovnim prozorima.. koncept zasnovan na engleskoj slikarskoj tradiciji Gejnsboroovim crtežima čudnih starinskih sela 2. Kraljevski paviljon. simbolizuje taj podzemni svet (avernus) da bi tamo posmatrao statue nimfe i plodnu Božiju reku. . Blenhajm.asimetrična masa.Nešova karijera se završila skandalom prilikom smrti njegovog pokrovitelja . već i srednjevekovnim motivima (česta je bila i upotreba "kineskih" ili drugih egzotičnih elemenata.Vilijem Čejmbers -> ekstremni arhitektonski eklekticizam 3. Longlit. crkvom. 1802. god. projekat za razvoj Bata (mirnog gradića. ogromni engleski vrt sa jezerom. (italijanizirano delo) .nalik na Italiju i Francusku.

sa grupama urbanističkih "seoskih kućica" po obodu (tu su nastupili problemi oko preziđivanja Bakingemske palate (i ne samo nje).posle 60-tih godina XVIII v. "renesansa viđena Piranezijevim očima" . jedini detalj bio je srednjevekovni kordonski venac.upravnikova kuća otvorena je sa svih strana nizovima prozora (nasuprot klaustrofobičnim utiskom prethodne zgrade).fasada odaje utisak jedinstva što je postignuto sevukupnom rustičnom teksturom. XVIII v. (ulica se vijugavo pružala pravcem koje su diktirale praktične i vizuelne potrebe) .na suprotnom kraju.sumorna.80-te god. 70-tih i 80-tih dostignut je senzacionalni spoj (najnaprednijih engleskih i uopšte evropskih strujanja) slikovitosti i uzvišenosti. Arhitektura XVIII veka 10 monumentalnim kolonadama . tripartitno komponovana. rustična fasada.renesansnom maniru. ukida "razigran" Adamov stil. videvši ostvaren ovaj veliki urbanistički poduhvat koji je trebalo da "pomrači slavu Napoleona" * radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj . Tamnica u Njugejtu.. stražare su oblikovno na pola puta kao zlatna sredina.43 zatvorenička četvorougaona bloka za: zatvorenike. usluge trgovine. Esnafski dom u Londonskom Sitiju i Opštinska uprava. ponavljanjem motiva i pomenutom trodelnom kompozicijom u dva nivoa na svim delovima fasada 2. 70-te . Piranezijevih ideja i nove arheologije na osnovi neoklasičnog formalizma .racionalna šema .najznačajniji doprinos Esnafskom domu predstavljala je zgrada opštinske uprave iz 1777. trodelna kompozicija je u paladijanskom .Džordž Dans II (George Dance II) .) .centralni prostor zgrade Opštinske uprave bio je prekriven kupolom sa pandantifima koja se izdizala iznad jednostavnih stubaca i lukova. koji su doveli do Nešovog kraha) .opšti izgled odslikava funkciju.1.radikalni neoklasicista .ovaj zamašni projekat velikim delom sproveden je u delo (iako je samo mali broj vila i ostalih zgrada u parku izgrađen. kasnije srušena -> kombinacija naprednih neoklasičnih ideja i ideja srednjeg veka (odlučujuća kombinacija za vizionarski neoklasicizam u Engleskoj) . zatvorenice.rešavanje pristupačnosti. ali ono što je najviše podsećalo na srednji vek bio je svod u vizantijskom stilu. klasicizam se brže razvijao u Francuskoj nego u Engleskoj. Džordž IV umire 1830. za razliku od Ledua i Bulea sa veoma jako izraženim srednjevekovnim duhom . zidovi zatvoreničkih blokova su lišeni prozora.u Engleskoj je neoklasicizam prešao u vizionarsku fazu postavši eklektičniji (iz više izvora).oštro reformiše klasične oblike. . posebna kuća za upravnika (centralni deo nešto uvučen da bi se obezbedio prostor za ovu kuću) i dve istovetne stražare (sa obe strane upravnikove kuće). a čitav severni segment sa pojasom kuća ka jezeru neizveden). sa sudskom i administrativnom funkcijom .složena zgrada. a oživljeni su samo slepom plastikom koja još pojačava utisak ograničavajuće funkcije zidova (Dans ju je primenio da bi izbegao monotonost) . dužnike.. prijatelj sa Piranezijem tokom studija u Italiji 1. godine. otvorene samo sa jedne strane (Čarls Dikens će kasnije reći da izgledaju "kao da su napravljene za to da puste ljude da uđu unutra i da nikad ne izađu") . iznenađujuće humani uslovi za to doba . dramatično osvetljenje podsećalo je na Piranezija . Sumorno.-69. (uništena 1902.III faza: Park Sent Džejms . 1768.

kupola muzeja je piranezijevski aranžirana .složenost i slikovitost unutrašnjih prostora -> kao eksperiment klaustrofobičnog projektovanja. njegov stil je "gotski". ovo je ipak neopravdano negiranje. i td.. segmentni svodovi.. stvori je kulminaciju slikovitosti i neoklasičnog pokreta . prozori bez ramova (lake. to transformisanje je imalo specifičnost -Y sklonost ka sredmnjevekovnim temama. dok se u centru prostorije nalazi tanjirasti disk kroz koji snop indirektno usmerene svetlosti prodire u donji prostor i td. tanjirasta kupola iznad prostora sa nizom otvora.1.najekscentričniji i najličniji projekat. Palate pravde.pod uticajem francuskih umetnika -> njihove obrasce transformisao je u stil koji je bio njegov osoben engleski i romantičarski. 2.najjače svedočanstvo Sounove sinteze (engleski i francuski izvori) -> mala soba sa skromnim detaljima ostavlja brilijantan utisak.prozore.ovo remek delo Souna umnogome je odredilo njegov život. trajala je preko 30 god.rušeći kanonizovanu klasičnu tradiciju.Džon Soun (John Soane) . tako i Sounov stil u kome je rađena "soba za doručak" ima proročanski značaj . konveksna ogledala po celoj prostoriji izazivaju niz neobičnih optičkih pojava i utiču na opštu dematerijalitovanost . i kao i on eklektričar . . profesor na kraljevskoj Akademiji arhitekture . "njegova arhitektura nikad ne dominira..Dansov učenik.niz novina u pogledu primanjenih oblika: trodimenzionalnost. London. odsustvo dekorativne plastike. mada razumljivo s obzirom na Sounovu ekstravaganciju.Soun .niz stilski različitih enterijera (dorski vestibil sa zapada.3 godine pripremao predavanja iz istorije arhitekture (toliko je bio marljiv) 1.Soun je bio još izražajniji u svedenosti i osvetljenju sa vrha . sopstvena kuća.na krajnjim brodovima svetlost prolazi kroz segmentne thermae . koristi srednjevekovne detalje sa "sablasnim oreolom" -> "gotski neoklasični stil" .prostorije Deoničarske banke: . Parlamenta. objedinjavanje evropskog neokasicizma i engleske gotike na projektima: Starog ministarstva Kolonija. 1792.tu je najviše ispoljen Sounov samosvojstven stil -> uradio je još nekoliko sličnih enterijera kao u Engleskoj Banci) .polazna tačka Sounu su bili svodovi na pandantifima Dansovog Esnafskog doma .kao što Tarnerova dela u slikarstvu najavljuju impresionizam i nove pravce. od 1806. neoklasične fasade . na pandantifima. elipsasti vestibil sa istoka. šuplje amforaste cevi od terakote (Vizantija))."soba za doručak" . . London. gradska verzija Volpolovog Stroberi Hila. dograđivao je deo po deo 50 god. dvorište sa severa sa pregradama u Adamovom stilu.rekonstrukcija 3 male zgrade u nizu.nenaglašeni ulazi. nema jasnih granica . odiše osmišljenom heterogenošću -> realizovan je ideal slikovitosti u pogledu varijacija . u pravougaonij prostoriji formiran je centralni kvadratni prostor sa svodom na pandantifima i lanternom. . imenovan za nadzornika radova .Nešov savremenik. -> senzibilitet i stil epohe . najvežniji enterijeri simetrično grupisani oko rotonde .postoje samo međuprostori . skulptura.stvorio je novo arhitektonsko tlo za nove žetve . snažnog utiska (poklonio ju je Engleskoj kao muzej što ona i jeste jer je prepuna crteža.smatra se da Sounovoj arhitekturi nedostaje "samouverenost". Arhitektura XVIII veka 11 . obožavalac francuskog neoklasicizma i Ložijea. Preuređenje Engleske Banke (Bank of England). od 1788. slika. on je ipak u potpunosti pratio umetnička strujanja tog doba. pilastri bez kapitela.. antičkih i srednjevekovnih fragmenata) . Umetnička galerija Davič.unutra se ističu visoki centralni brodovi i poluobličasto zasvedeni bočni brodovi . Masonske lože. iako je pretrpeo oštre kritike savremenika" 3.

međutim još tokom XVII v.Servandoni. jasno izražena arhitravna konstrukcija (centar fasade uopšte nije naglašen. u središnjem polju. koja je predstavljala suštinu francuskog neoklasicizma. a potom u vidu obnove klasicizma koji je počivao upravo na tim temeljima. "pomodarske".neposrednost i integritet ove fasade ukazuje na racionalni duh francuskog neoklasicizma (interesovanje za Rim i Grčku: u Rimu su osnovna arhitektonska sredstva bili zidovi i lukovi na kojima su se primenjivali grčki stilski redovi kao skulptoralni ukrasi. kao jasnu i iskrenu.francuska arhitektura je pokazivala spoljašnju jednoobraznost.radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija poslužio je uglavnom preispitivanju klasičnog rečnika arhitekture. a ne njegovom odbacivanju. on je početkom XVIII v. kolonada nema hijerarhiju. odbacivanja određenih baroknih koncepata i utiranja puta istoricizmu . umesto barokne formule hijerarhijskog zgušnjavanja visoko reljefnih skulptoralnih oblika ka centru. Pariz. stubovi su udvojeni.Klod Pero (Claude Perrault) -> istočna fasada Luvra -> ogroman uticaj na francusku arhitekturu (udvojeni stubovi) . kao primere ispoljene skeletnog konstruktivnog principa. da se neoklasicizam koji je usledio često smatra reakcijom na ovu neozbiljnu dekadentnost i razneženost. nastavak . Arhitektura XVIII veka * FRANCUSKA U XVIII V. tako . delo Peroa. ovde je fasada slobodnostojeća.uzor: istočna fasada Luvra. mada prolazna pojava u Francuskoj bio ipak veoma snažan. ali i kao slobodnostojeće skulpturno sredstvo) 4 faze neoklasicizma u Francuskoj: * strukturalni neoklasicizam (I faza) .radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija obezbedio je i teorijsku osnovu za kasniji modernistički pokret . samo na bočnim kulama. zalagao se za arhitekturu sa arhitravnom konstukcijom (stub + greda). 1732. pozivao se na grčku (grčke hramove) i gotsku (katedrale) arhitekturu.monumentalna. smela i stroga kompozicija.najvažniji teoretičar francuskog arhitektonskog racionalizma XVII v. Projekat koji dokumentuje ovu promenu ukusa jeste fasada crkve Sen Silpis u Pariz.sa nizom promena što njegovih.) . relativizovao je vrednost Vitruvijanske tradicije uvodeći pojmove stvarne i proizvoljne lepote (prvi se odnosi na standardizaciju i perfekciju. jasna. a drugi na ekspresivnost vezanu za posebne okolnosti). zašta su se ova dva teoretičara zalagala. vizuelna čistoća i neusiljena primena klasičnih oblika .snaga njenih vajarskoh radova. (za proizvoljnu lepotu) * početci obnove klasicizma . .1. u Grčkoj su sami stilski redovi bili primarni u otelotvorenju osnovne arhitravne konstrukcije (stub + greda). venac je kontinualan.. . došlo je do snažne reakcije na sve aspekte barokne arhitekture. što drugih . . 12 * racionalistički tokovi u francuskoj teoriji arhitekture .iako je rokoko u Francuskoj bio donekle površinska pojava. već je nenaglašen vrlo česta pojava u neoklasicizmu). fasada je povučena duboko iza kolonade . predstavljao dovoljno snažnu modu.-1777. rokoko je.klasičnim (prenosio se još od XVI i XVII v.Đovani Nikolo Servandoni (Servandoni) 1.početkom XVIII v. služila se samo jednim jezikom . Fasada crkve Sen Silpis. "neiskrene".prvi projekat . najpre u vidu teorijskih spisa zasnovanih na racionalističko-funkcionalističkom stajalištu. kao "dekadentne". donji dorski red nosi gornji jonski.

javlja se tendencija udruživanja veličanstvenosti. izuzrtna konstrukcijska ekonomičnost crkve i sklonost francuskog racionalizma ka strukturama na stubovima. Petar) 1. opsesija za smelijim i strožijim kompozicijama. sa 18 godina odlazi u Rim. predstavljala jedno od neoliko skromnih dela koje je podigao za dvor .kontrast između unutrašnjosti i spoljašnjosti: unutrašnjost . no. ova tendencija. 1756. ispoljena je i stroga kubična geometrija i sažet. Zaokupljenost više oblikom nego konstrukcijom. Arhitektura XVIII veka 13 su postepeno (Ložije je tu imao najveći uticaj) odbacivani pilasteri.koji su unutrašnjost činili vedrijom.-1768. kasnije su zazidani) . a spoljašnjost . XVII v. podstaknuta brojnim arheološkim ekspedicijama.. Petra u Rimu i crkvi Sv.građevina podignuta za Madam de Pompadur. . Suflo navodi da mu je cilj bio "da sjedini strukturnu lakoću gotske katedrale i veličanstvenost i čistotu grčke arhitkture". spoljašnjost zgrade je mnogo masivnija i ozbiljnija i teško se dovodi u vezu sa enterijerom (slično je bilo čak i dok su nafasadi postojali veliki prozori .ubrajala se u najsavršenije zgrade u Francuskoj.. Crkva Sent Ženevjev ("Panteon"). prelomljene entablature i entablature iznad lukova .1. može se nazvati "arheološkim neoklasicizmom" -Anž-Žak Gabrijel (Gabriel) . ovo mu je naročito pošlo za rukom u unutrašnjosti crkve . vitkih korintskoh stubova.-1790.petokupolne građevine u obliku grčkog krsta (vuče koren iz renesanse). Mali Trijanon. 1761. Pariz. tokom vremena se projekat menjao zbog konstrukcijskih poteškoća . Mali Trijanon izražava ono stanovište o pročišćavanju arhitekture kao kuća Čizik . jasnoće i snage antike sa tradicijom francuskog klasicizma.karakteristika neoklasicizma XVIII v. Pavla u Londonu). što i on sam navodi. balustrada."Panteon" je zbog svega ovoga bio više od puke realizacije Ložijeove teorije.teška i masivna * arheološki neoklasicizam (II faza) .Žak-Žermen Suflo (Soufflot) .bio je prvi kraljevski arhitekta. 1. prednja i zadnja fasada se bitno razlikuju .ovo delo je najbliže otelotvorenju Ložijeovih ideja.težilo se slobodnim stubovima koji polaze direktno sa tla -> što je više takvih stubova. a ne za kraljevskog arhitektu.50-tih i 60-tih god. kasnije se pridružuje Akademiji u Parizu gde proučava crkve (Sv. sada je obuzela francuske arhitekte .ova faza neoklasicizma predstavljala je preklapanje konstrukcijskih i racionalističkih sklonosti . svodovi su u pozno baroknom maniru.svojim sažetim arhitektonskim rečnikom. 1755. Ženevjevoj zaštitnici Pariza. vezujući elementi stvaraju postepene prelaze. ovo zdanje predstavljalo je prekretnicu u istoriji francuskog neoklasicizma. proporcije.deluje pretrpan detaljima: otvori sa elegantnim okvirima. osvrtanje na prošlost i francusku klasicističku tradiciju uočava se u tretmanu stilskog reda (prozorskih otvora. doneta je odlika o izgradnji crkve (nasuprot crkvi Sv. .arhitektonska prečišćenost . preciznosti i eleganciji detalja. kao i njegov otac. posvećena je Sv. uspešno oživeo francuski klasicizam XVII v.. 1754. postolja. . ali odišu lakoćom koja ukazuje na inspirisanost gotikom. prečišćeni rečnik (kao i oskudni akcenti reljefnih skulptura) tipičan za neoklasicizam XVIII v. zgrada je savremenija . skulpturalna obrada fasade se razlikuje u hijerarhiji. Versaj..njegova najpoznatija građevina . Markiz Marinji (kraljev načelnik za arhitekturu) odlučio se za Sufloa.klasična elegancija.prekretnica u istoriji francuskog neoklasicizma.). sa nizovima široko razmaknutih.

već novi sloj ovih izvora sa arheološkim neoklasicizmom . ni XVIII v. 1755. (danas "Odeon" blizu Sorbone) .Trg odražava i tendencije u urbanističkom projektovanju tog doba: gradski trgovi velikih dimenzija nisu bili ograđena mesta pravilnog geometrijskog oblika. već i skulpture.naglašene spojnice zidanih stubova na tremu prate linije rustikacije na glavnom delu zgrade. kompozicija ovog nenametljivog otvorenog prostora. ribnjaci. Pariz.-1775.Trg je samo sa jedne strane ograničen fasadom. pojavila se nova generacija arhitekata podstaknuta ponovnim oživljavanjem građevinskih aktivnosti povodom potpisivanja pariskog mira .izvori: arheološki neoklasicizam i Piranezi.sa 3 strane opasan "prirodnim" okruženjem.često ga nazivali "stilom Luja XVI" -> manje arheološki.više ih zanima njihova lična vizija . Pariz. to nisu bili samo zidovi sa stilskim redovima. veća sloboda i smelost u primeni klasičnih detalja. Trg Luja XV. Ova sklonost se razvila iz jedne od glavnih baroknih tema . voda (fontane. . izmišljenih. sa ostalih strana. predstavlja radikalno napuštanje zatvorene barokne koncepcije trga (oni su bili kao ogromne sobe pod otvorenim nebom u kojima su dominirali masivni zidovi kao produžetci snažno izvajanih oblika fasada crkava i palata (pr. prostori za javne priredbe.-1770. kasnije prerađen i preimenovan u Trg Sloge (Place de la Concorde). oivičen parkovima i Senom . odražava racionalistički duh i osećanje za mesto (obod grada. zgrada deluje kao zasebna celina. Mari Žozef Peir i Žak Gondoan . naglašavajući jedinstvo celine . polazište.1. strogost i veličinu.Berninijeve sinteze umetnosti . preostali: Šarl de Vaji. kompoziciju upotpunjava centralna fontana. zelenilom i vodom * radikalni neoklasicizam (III faza) .bogato i raznovrsno stvaralaštvo obojce koje se ne može svesti ni na jednu poznatu formulu 1.njihov najveći doprinos neoklasicizmu (foaje podseća na halucinantne prizore u Piranezijevim gravirama. jednoobrazno rustično obrađenih zidova sa sve 4 strane sa arkadom u prizemlju i prozorima pravougaonog i kružnog oblika bez okvira. fasada je na tom mestu otvorena za aveniju koja se uliva u Trg (koja vodi do tad još ne izgrađene crkve Sv. opšte prisutni strasni idealizam koji je podstakao beskompromisni purizam.60-te i rane 40-te god. čak i reke) i pejzažni elementi. Arhitektura XVIII veka 14 2. već su činili skup složenih funkcionalnih prožimanja. četvorougaona površ je omeđena isušenim šančevima. kao zasebna celina suprotstvaljena susednoj građevini bez ikakvog posrednika koji bi ublažio utisak .radikalni neoklasicizam -> pasionirani idealizam + bezornamentalnost + velike dimenzije .ovaj veliki Trg. manje se daje realističnim ponovnim stvaranjem antike . dakle nije bila ni antika.. umesto grupisanja ka centru. balustradom i niskim paviljonima sa malim statuama na vrhu na zakošenim uglovima. 1767. zlokobnih zatvora) .predstavlja njegov najambiciozniji projekat . XVIII v. glavni horizontalni venac između prvog i drugog sprata predstavlja nastavak entablature sa isturenog toskansko-dorkog trema. Madlene). Sve je na svom mestu. iako podražava Peroovu fasadu Luvra. nema uobičajenog masivnog završnog krovnog venca. Charles de Wailly) ..u ovom projektu ništa ne deluje ulepšano. je crkva Sv. Francusko pozorište "Odeon".zajedničko delo: Piranezijev uticaj -> oskudno osvetljen foaje okružen stubovima strogog izgleda. .glavni predstavnici: Etjen-Luj Bule i Klod-Nikola Ledu.Peir i Vaji (Marie-Joseph Peyre. nedorečeno ili granduirano. cela zgrada je smeštena u pravougaoni gabarit (otvori na jednakom rastojanju). Petra u Rimu)) . stepeništa.s jedne strane su i Jelisejska polja) i istoricističku sklonost (nalikuje versajskom Luvru) .

Pariz.Mari Žozef Peir .Pošto je dobio Gran-pri Akademije arhitekture.ilustracije -> ključna tačka za revolucionarne arhitekte . Projekat za zgradu u kojoj će se naći "akademije i sve ono što je potrebno za obrazovanje mladih". zaista su upadljivi. . .1.Baveći se pojmom "karaktera".salu za predavanja iz anatomije u obliku antičkog pozorišta.nastavak ." .parcela skučena i nepravilnog oblika. njegova reputacija se zasniva na samo jednij zgradi. čak i trijumfalnu kapiju. koju je trebalo da pokriva polukupola (nalik na onu na Panteonu): prazni prostrani zidovi. a spoljne za zabavu. rekao je: "škola čija slava privlači dosta studenata. Utopijski karakter ove koncepcije nagoveštava Ledua 3. pozorište. neka vrsta "super-Versaja" zasnovanog na antičkim rimskim kupatilima . trem sa Panteona) smešten je i glavni prostor kompleksa sala za predavanja.svestan je moguće kritike zbog obilja stubova. u dvorište se ulazi kroz četvorostruku jonsku kolonadu u prizemlju uličnog krila.Žak Gondoan (Gondoin) . Rezultati njegovog boravka u Rimu publikovani su u obliku velike knjige grafičkih priloga. učionice. .-1775. fasadu sličnu hramu. 1769. Utisak koji su mogli steći posetioci. bez ornamentike (nagoveštaj Ledua) . laboratorije. Projekat za crkvu. Mrtvačnica. Monumentalnost i strahopoštovanje koje njegova dela izazivaju. trebalo bi da deluje otvoreno i pristupačno. kompleks sadrži monumentalno centralno dvorište i četiri krila oko njega (4 krila fasade -> kod kojih je osnovni element jonski red prislonjen uz zidove. zaista je bio onaj od kog "zastaje dah" . koja obuhvata i 2 palate (jednu za arhiepiskopa i jednu za kanonike) -> konkursni rad. 1. koja svojom linearnošću i ritmom (nije je prekinuo nagomilavanem na ivicama i sredini) predstavlja estetsku novinu. Opravdava pribegavanje Berniniju pozivajući se na antičku tradiciju. koja nalikuje rimskim pozorištima i Panteonu istovremeno. za Peira dimenzije i ostvarljivost postaju nevažni. "Vladareva palata" .obuhvata kolonade.. na dvorišnoj fasadi -> znaci kraljevskog patronata). veoma kasetirana tavanica i ogroman poluokulus koji snopom svetlosti zasipa sto na kojem se odvija drama časova anatomije. a njegov sin je posthumno objavio i drugi tom . unutrašnja zgrada služi za intelektualni rad. on je svoja dela smatrao sastavnim delom ove rimske tradicije i priznavao je da je "podražava i prilagođava" 2. rađena po uzoru na grob jednog rimskog velikodostojnika 4. Škola hirurgije. biblioteka..Njegove knjige . model. Arhitektura XVIII veka 15 . prolazeći kroz trijumfalnu kapiju pogledom obuhvatili dvorište. ali toliko značajnom da su je još za njegovog života nazvali remek-delom XVIII v. osim na uličnom krilu gde je on slobodnostojeći). pripadnika svih nacija. pored ulaznih kompozicija.zgrada koja odražava najnaprednije tendencije doba. obrada fasade sadrži niz antičkih citata koji imaju likovni smisao (sukcesija klasičnih elemenata .kao "trijumfalna kapija" sa reljefima na uličnoj ili korintski trem. lekari i studenti.najsmeliji i najbrilijantniji među ovom trojcom. . Koristi strog klasicistički jezik. po uzoru na antički temenos.Za Peira je arhitektura Rimskog carstva predstavljala savršenstvo.vođen je nadahnutom zamisli da projektuje glavni enterijer škole . da bi ušli u svetilište nauke koje liči na Panteon. zadivljujuća monumentalnost i potpuna simetrija i na prednjoj i na zadnjoj strani 5. na glavnoj osi (trijumfalna kapija. takođe sa reljefom. ovde pozajmljuje Berninijeve kolonade ispred crkve Sv. a sve to uz očuvanu ravnotežu proporcija i prefinjenost malobrojnih detalja .. ovde ističe simetriju po uzoru na rimska kupatila. kolonadom od ulice zaklonjenu unutrašnjost. kada bi. dodeljena mu je stipendija za školovanje u Rimu.).. na kojoj su izvanredno organizovane raznovrsne funkcije (mala bolnica. Karakter građevine vezuje za emocionalni efekat. Petra da bi izdvojio "posvećenu zonu". sport.

jedna mračnija i romantičnija vizija. već kao slike nastale kao proizvod neograničene mašte. na ova dva područja nailazimo u konceptima prirode. veri u razum i napredak suprotstavlja se tako.javlja se tendencija da izvori ne budu istorijski modeli.strmija putanja francuskog neoklasicizma od 1770. ni Bule nikad nisu bili u Italiji. Arhitektura XVIII veka .opšta korupcija i eksploatacija izazvala je velika nezadovoljstva i nemire.. Gondoan je zaista stvorio hram medicinske nauke 16 * revolucionarni .1.Sa današnje tačke gledišta. već iz oblasti intelekta/mašte. liberalno . tako da oni tu umetnost nisu doživljavali kao stvarnu. ipak. predstavljao je univerzalne vizije arhitekata . konačni projekat. za pojavu vizionarskog neoklasicizma u arhitekturi najzaslužnija je mašta vodećih arhitekata toga doba: Ledua i Bulea.jer oštro raskida sa prošlošću.zbog ciljeva i metoda . uglavnom Piranezijevih.reakcionalističko mišljenje poteklo od Rusoa (delo "Društveni ugovor") . napuštanje lažne odanosti rečniku antičke arhitekture . ali se oni javljaju i kao izmišljeni.suverenitet počiva na Bogu naroda. ova faza je bila sastavni deo političkih i kulturnih prilika u vreme francuske revolucije (1789. oni su antičku umetnost i italijansku renesansu poznavali iz publikacija.bez obzira kom se izvoru mašta priklonila. a "vizionarski" . to je pravac razvoja koji je zahvatio francuski neoklsicizam pod uticajem društvenih dešavanja . sve su popularnije i njegove opservacije sentimantalnog života. Ni Ledu. sloboda mašte ide do kraja. a ne na božanskom pravu kraljeva jača.."revolucionaran" . bili su pod jakim uticajem Piranezija koji je stvorio seriju grafika na osnovu noćnih mora i u njima arhitekturu koja izaziva preneraženost i koji je u svojim delima jače naglasio oslobađanje modernog arhitekte od vernosti antičkim pravilima i uzorima. .).vizionarski neokalsicizam (IV faza) . jer su istorijski događaju doveli do revolucije .krajnja faza. opipljivu.javlja se od sredine 70-tih do kraja XVIII v. veze osećanja i prirode. fiktivni .

Oba pojma on smatra subjektivnim. za njega je proporcija proizvod subjektivnosti (subjektivnog ukusa) i zavisi od tradicija i običaja. 3.od protivnika se branio potkrepljujući svoje stavove. palminog lišća i petla. otmene i svečane". zagovarao je jedinstvo strukture. više nije stvar sporazma postignutog među članovima jedne privilegovane grupe društva. On praktično ukida nauku o proporcijama.predlaže. Zadovoljstvo je kriterijum za lepotu. zalagao se za svođenje ornamenata na razumnu meru. 2.Sebastijan Le Klerk (Le Clerc) -> njegova laička teorija ima veliki uticaj na francusku Akademiju u Parizu i Rimu . koja je samo "lepota.odnosi se na razmeštaj tih delova. prijatan oblik . stalno su pokretali rasprave o ovim pojmovima. ali i odobravao je nezavisnost odvojenih delova građevine i davao prednost jednostavnim i ortogonalnim formama. tj. . red (ordonnance) (stilski red = dostojanstvo =svrha).o stvarnim oblicima lepote govori sa omalovažavanjem. Arhitektura kao pogodna tema za razgovore u finom društvu -> popularan način razmišljanja .svakom pojedinačnom delu građevine daje dostojanstvo koje odgovara njegovoj svrsi. običajima i funkcijom. upotreba i prikladnost su jedan od preduslova za lepotu građevine). Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove . tj. 3. stilski red . prijatan oblik (blenseance). svodnu konstrukciju u crkvama želeo je da zameni arhitravnom i tako uveo nešto novo u crkvenu arhitekturu .grčko-gotski stil: gotska građevina izgrađena u klasičnim grčkim oblicima . ali ipak ne dovodi u pitanje samu koncepciju simetrije. raspored . i friza sa motivima Sunca kao aluzija na slavu Luja XIV . cenio je grčku i gotsku arhitekturu zbog jasno izražene namene i predlagao stvaranje kombinovanog stila (gotska građevina u grčkim oblicima . poseban francuski red sa kapitelom sastavljenim od ljiljana. koju čine: 1.preteča modernog funkcionalizma . takođe.Žan-Luj de Kordemoa (Cordemoy) . kao teolog. dobar ukus i elegancija". prva dva aspekta se odnose na upotrebu klasičnih redova. običajima ili funkcijom. i kao što je isticao i Blondel. Svaki stilski red ima svoj niz proporcija.. dekoracija i nameštaj su odvojeni od same arhitekture . a treći na prikladnost u skladu sa prirodom. kao simbol Francuske.ali nije ostavio nijednu ilustraciju).osnovu za njegovo stvaralaštvo dali su Fremen i Klod Pero (preko Peroa je upoznao antiku) . Najistančaniji ukus stvara najveće lično zadovoljstvo.dobar ukus ravan je zadovoljstvu (čulni doživljaj je merodavan za lepotu). jer njega zanimaju samo proizvoljni. pristrastnim citatima crkvenih otaca .opat de Kordemoa zauzima ključno mesto u francuskoj teoriji arhitekture početkom XVIII v. 1706. . smatra da je Peroova relativistička estetika nešto što se podrazumeva. Tako nastaje lični sud zasnovan na ukusu. objavio je raspravu u kojoj Vutruvijansku trijadu korisnosti.2.njega ne zanimaju obične zgrade. smatrao je da je simetriju teško uskladiti sa upotrebnim aspektima arhitekture i prikladnošću (preteča modernog funkcionalizma). 2. one koje utvrđuju "dobar ukus". već samo "veličanstvene. ono što je bitno jeste efekat: stilski redovi postaju oznake društvenog statusa. koje su trebale da dovedu do stvaranja doktrine o korišćenju pravila u arhitekturi . čvrstoće i lepote zamenjuje novom. zavisi od funkcije. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 17 2.bavi se estetskom stranom arhitekture. raspored (disposition).predavači na Akademiji arhitekture u Parizu. (1.dobija se takvim rasporedom da ne postoji ništa što je u suprotnosti sa Prirodom.

nema mesta za lični ukus .1743. a pristalica je funkcionalizma . rasprava u duhu prosvećenosti. već za harmoniju čvrstih tela.rokoko) . koju određuje karakter građevine i dolazi neposredno iz prirode . izuzetno funkcionalno. na teme Le Klerka. Bofrana.od arhitekture rokokoa do dogmatičara novog klasicizma . Bofrana i ostvaruje isti efekat kod svih posmatrača. .ukrasi fasade treba da odgovaraju njenom karakteru."racionalna estetika" (čulni doživljaj nije dovoljan) . za siromahe bez ornamentike. bez mnogo ukrasa .Znanje daje sposobnost otkrivanja uzroka lepote i potvrđuje principe iz kojih se ona sastoji .Karakter građevine je određen osobinama stanara ili namenom. stavovi Blondela i Bofrana .istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa aspekta njihovog efekta. higijenskim i saobraćajnim uslovima .građevina kao celina mora da poseduje klasičnu privlačnost. a za ukrašavanje se mogu koristiti samo prikladni ukrasi. sintetička analogija između proporcije.u "Memoarima" . mahinalni efekat u sferi boja i zvukova. jednostavnu. svaki predmet poseduje sopstveni karakter .značajan zbog proučavanja oblasti planiranja gradova (originalan) . ukrašavanje treba da prikaže prirodnu lepotu.podstaknut je Ložijeovim stavovima o gradu . čiji su efekti jednaki za sva ljudska bića jer su osećanja istinski suštinski identična za sve.Pijer Pat .velelepna zdanja .kao arhitekta se vezuje za stilizovani izraz prve polovine XVIII v. kao kod Brizea.koncept proporcije ne vezuje za aritmetičke i geometrijske oblike.tvorac istraživanja: "Duh arhitekture ili analogija ove umetnosti sa našim čulima" . tj.radi stambene projekte za sve društvene slojeve i kombinuje polovne prostorije sa stambenim zgradama...udobnost i estetika se mogu prilagoditi uslovima koje nameću lokacija i građevinski propisi .Šarl Etjen Brize . . koja zadovoljava već i svojom simetrijom .ideje o planiranju zasniva na klimatskim.delo u dva toma sa projektima i tehničkim savetima za izgradnju kuća .1769.knjiga za amatere o izgradnji vila (naslovna strana .2.estatika: zauzima mesto između "grčkog ukusa" i "revolucionarnih arhitekata".daje pregled istorije spomenika podignutih u čast velikih ljudi još od antičkih vremena.značajniji kao teoretičar nego arhitekta . za moćne .vraća se normativnom klasicizmu ."Rasprava o suštinskoj lepoti u umetnosti" .bavi se građevinskim materijalima i temeljima .možda osnova Leduovog industrijskog grada Šo) .zadovoljan je trenutnim stanjem arhitekture u Francuskoj .Blondelov učenik. a proporciju ne može da definiše .1728. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 18 .Stil užasa predstavlja efekat veličanstvenosti u kombinaciji samoće . "Memoari" .on je protivnik monotonije i preterane jednoličnosti celokupnog gradskog plana. . harmonije u muzici i boje . čime opravdavaju svoje postojanje . otmenu.Priroda propisuje skladne proporcije. obuhvaćeno naučnim zaključivanjem .lepota je u proporciji. Peira i dr. geografskim. kroz koje se vidi zanimanje za urbani kontekst (kružni trgovi .Nikolas Le Kami de Mezijer . da budu korisni i neophodni."psihološka estetika" .1752. a kao teoretičar je pionir klasicizma .

1762. uzima u obzir nasleđeni i stečeni ukus. kao i Brize .uvodi modrno shvatanje stila u arhitekturu.ukus isključuje modu . čiji su polaznici bili Bule. koji je suštinski od stilskih razlika pojedinih epoha .2.principe ne smatra nepromenljivim.posedovanje dara za razlikovanje odličnog od dobrog -> što je proizvod umovanja prosvećenih ljudi . kao i pasivni i aktivni ukus .zalagao se za čvrstu povezanost eksterijera i enterijera (2 toma o kućama za odmor).poznavanje proporcija smatra potrebom. De Vajn.spomenici i njihov značaj za karakter grada -> uticaj na revolucionarne arhitekte . pisao je i odrednice za "Enciklopediju" Didroa i D'Alambera. stil izražava efekat . ostavio je obimno pisano delo.to je ono što ljude čini zadovoljnim. nema ni dobrog ukusa -> za njega dobar ukus nije samo kvalitet arhitekte i posmatrača. javne zgrade = veličina. član Akademije. koja ima principe arhitekture . čvrstoća . Ledu. 1755. već i kvalitet same građevine..ostavio je ogromnu pisanu zaostavštinu . .cela generacija "vizionarskih" arhitekata. spomenici = raskoš. zajedno sa Blondelom -> i on je na Akademiji izložio svoju "Disertaciju (raspravu) o onom što se naziva dobar ukus u arhitekturi" . uveo je pojam karaktera . ali se protivi potpunom subjektivizmu ukusa Le Klerka. zalagao se za zaštitu arhitekture od dominacije mode i za "otmenu jednostavnost". a kroz posmatranje Prirode i Svemira .uspešan. Projekt za lovačku kuću Maksa Emanuela 1705.stil je proizvod karaktera -> ako karakter izražava funkciju.građevina treba da izražava enterijerom i eksterijerom karakter onih koji je koriste i karakter svoje namene.otvorio je privatnu školu arhitekture 1743.predstavu o dobrom ukusu vezuje za osnovne principe arhitekture: proporcije.ornamentika je određena funkcijom (nije proizvoljna) .principi arhitekture su se razvijali kroz vekove. . skladnost.smatra da je dobar ukus .on piše stilom jednog prosvećenog i duhovitog teoretičara. prikladnost.paladijanski klasicizam. Peir . tako da izgleda kao da se obraća posmatraču (ovo je osnov docnije "revolucionarne arhitekture" i "arhitekture parlante") . i definiciju ukusa opisuje kao neodređenu ("ja ne znam šta se dopada") .dobar ukus je osnovni princip u arhitkturi. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 19 . već podložnim razvoju 1. 1771. Gondoan.Žak-Fransoa Blondel (Blondel) . sigurnost.profesor arhitekture.najviši izazov . humanistički obrazovan arhitekta -> član I reda Akademije arhitekture. . i ako njih nema. smatrao je da su principi arhitekture nastali u prirodi i da su se razvijali kroz razmišljanje (put antike = pravi put) i iskustvo. a između ostalog. posebno se bavio karakterom građevine gde je svakom tipu pridružio odgovarajući karakter hijerarhijski rangiran na lestvici gde "uzvišenost" zauzima najviše mesto (hramovi = pristojnost. postizanju ovog "istinskog stila" vodi oplemenjivanje kroz upoznavanje pravila Umetnosti i velikih majstora.koristi (za planiranje gradova) šestougaone i osmougaone šeme (naklonost istočnjačkim bazarima i pijacama) . šetališta =elegancija). Pat.Žerman Bofran (Bofrand) . smatrao je da postoji "istinski stil" u arhitekturi.utiče na Bulea. preteča Leduovog grada Šo (O osnova) . o svim temama koje su tada bile aktuelne . tako da spoljašnjost odražava unutrašnji raspored.objavljuje predavanja iz svoje škole (6 tomova teksta + 3 ilustracije) .ključna ličnost u prelaznoj fazi između stare Vitruvijanske teorije arhitekture i "revolucionarne" .

koji je Evropa pripisivala Francuskoj: "na njih treba gledati kao na naciju sa izuzetnim umom i vrlo lakim moralom. predlaže da i bolnica bude u obliku krsta Sv. Verovatno je on prvi kritičar urbanizma Pariza. dovodi do izdvajanja težnje u teoriji arhitekture ka izvođenju načela iz racionalno opravdanih arhetipova.otišao je dalje od Perea u potrazi za racionalističkim izvorima u arhitekturi .na njegov zahtev odbacivana su postolja. čiji broj ne sme biti ograničen na 5. Po njemu važna svrha proporcije je da obezbedi potvrdu stalno isticane samerljivosti sa stvarnim svetom .. ali obrazovan i svestan čovek (uzor u teoriji arhitekture mu je De Kordemoa. deo svojih ideja o strukturalnoj logici on vidi ostvaren u gotskoj arhitekturi.takođe.pojava Rusoove teorije kojom on prapočetke čovečanstva postavlja u blaženo. on veruje da se "suštinska" lepota nalazi u prirodi. on nemisli da stilski redovi. i pokreće ga kao temu o kojoj će se raspravljati u XIX i XX v. najznačajniji predstavnik "rusoizma" je jezuitski opat Ložije. pa stoga i francuski stilski red treba učiniti lakšim od svih redova" . U svojim sugestijama vezanim za "francuski" stilski red. već za kompletnu strukturu građevine. koja se opravdava time što je on ipak bio laik. ni grčki stilski red. zato Ložije primitivnu kolibu smatra pretečom svih oblika u arhitekturi (njegovo shvatanje primitivne kolibe bilo je podjednako neodoljivo koliko i Lokova "tabula rasa" i Rusoov "plemeniti divljak". On je na pr. oduševljen idejom crkve u obliku ravnostranog trougla. uticali su i na Getea) . on ističe da jedan takav red treba da bude u saglasnosti sa karakterom. entablature. a na drugoj kada je reč o gradnji crkava. emotivni opisi prodora svetla i promenljivih prizora.2. da principi arhitekture predstavljaju podražavanje prirodnih procesa (primer za svoje "prirodne principe" nalazi u engleskim vrtovima iz kojih crpi ideje o prirodi koje želi da primeni na planiranje gradova (grad kao park. iskonsko prirodno stanje. sredinom XVIII v.Ložije 1753.imao je veliki uticaj (naročito na Sufloov Panteon) .. Ložije stvara nov koncept funkcionalizma. laik. on je model našao u istorijskim funkcijama.osim toga. istovremeno ispoljava simetriju i raznolikost .njegov model nije bio ni gotski skelet. . ali sistemetičnije razvija i K. imaju dekorativnu funkciju. a odbacuje francuski klasicizam (njegovo oduševljanje gotskim građevinama. ali je vidi i kao apsolutni ideal. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 20 . već da su oni sastavni konstruktivni delovi građevine. Andrije) . koje je uveo Vitruvije . na jednoj strani on se trudi da smanji broj elemenata u arhitekturi rukovodeći se diktatom konstruktivne logike.sličnost u razmišljanju Ložijea i Rusoa može se najbolje osetiti u stavu da je arhitektura stvar etike (iskrena arhitektura i zločin .zbrku i nered). Ženevjeve (Sufloova) . takođe arhitekta laik) . tj. a da pri tom ni jednom ne postavi sebi pitanje da li i na koji način se oni slažu sa principima koje sadrži primitivna koliba. Lodoli) . Ovakve geometrijske oblike primenjuje na svetovne građevine (tako na pr. on proporcije ne vezuje samo za stilske redove.kontradiktornost. objavljuje "Esej o arhitekturi".to su moralne kategorije). (ove ideje istovremeno.. pilasteri. uključujući i njenu unutrašnjost. arhitravna koliba sadrži svu logiku gađenja. u kom objašnjava osnovne principe arhitekture. Tvrdnjom da istina arhitekture leži u njenoj strukturalnoj logici.Mark Antoan Ložije (Laugier) (strukturalni neoklasicizam) -> oduševljen crkvom Sv. on se vraća jednom skoro renesansnom razmišljanju i sve "geometrijske oblike" smatra pogodnim za projektovanje.

Karlo Lodoli (strukturalni neoklasicizam . koji razvija istovremeno sa Ložijeom slične ideje (ali ide dalje). njihove ideje su poslužile za ponovno definisanje i upotrebu klasičnog rečnika.za šta su se Ložije i Lodoli zalagali) . primer poštovanja prirode materijala. bio je protivnik rimske i renesansne koncepcije arhitekture zbog "lažne" i "neiskrene" primene stilskih redova (jer su na strukture od kamena primanjivali oblike koji su razvijeni u konstrukcijama od drveta). franjevac. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 21 . odbacio je istorijske ideje i tvrdio je da bi arhitektura trebalo da počiva na prirodi materijala i zakonima statike.radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija -> teorijska osnova za kasniji modernistički pokret. a ne njegovo odbacivanje .venecijanski fratar.2. on ističe arhitekturu Starog Egipta i Stounhendža .

proizvodnja soli bila je jedna od važnih državnih monopola. to je zatvorena masa sa ogoljenim dimnjacima koji štrče sa krova. a najzančajnija je bila Solana. dolazi se do direktorove kuće koja strogo odražava vlast. pristup preko rampi koje se naslanjaju na .. Ledu je postao član kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog arhitekte. konfiguracija zgrade je polukrug.. tipično za ekstravagantnog Ledua bilo je da u svojim projektima premašuje predviđene troškove 3. faza razvoja: 1. zahvaljujući čemu postaje vodeći arhitekta svoje generacije.nazvan je subdorski element). koja asocira na pozemni izvor vode obilate solju. gde je iskazao veliku umešnost da primeni ukras. Solana. kada se prođe kroz ovu špilju. prjekti za objekte na selu . 4. Tamnica. stoga je Solana trebalo da bude jako obezbeđena ustanova pod strogom unutrašnjom kontrolom. gradnja je obustavljena 1790. tako da čitava celina simboliše kruti sistem koji je vladao u proizvodnji soli i oporezivanju. zgrada je lišena svih ukrasa sem osnovnih horizontalnih venaca. 1784.4-5. 3. krajem 60-tih godina XVIII v.vruhunac karijere. od kojih su neki ostali samo na papiru. otstupanje od klasicističkog izraza -> izraz srednjevekovnog utvrđenja sa masivnim sklopom. Eks-an-Provans. naspram kuće direktora ulaz u kompleks. uključujući i lovačku kuću. kao svemirski brod koji miruje u prirodnom okruženju. ovakav izgled građevine trebalo je da odaje svrhu kojoj je namenjena -> ovo je jedna od Leduovih opsesija ("arhitektura koja govori" . zgrada dočarava svoju mračnu funkciju. prozorima bez okvira i ogromnim ulaznim tremom sa timpanonom čiji ogromni toskanski stubovi liče na postrojene čuvare totalitarnog režima. Klod Nikola Ledu 22 3. radi objekte na selu 4. čuvarevu kuću . Ark-e-Senan (Bezanson). sa strane dve zgrade za proces evaporacije. prizmatični krovovi koji deluju klaustrofobično.. a već je izgradio trošarine u Parizu 5. horizontalnim prorezima kao prozorima koji nisu vertikalni kao prozori strelnice na srednjevekovnim utvrđenjima da bi kontrolisali ulaz svetla i vazduha i "subdorskim" ulaznim portalom. je projekat za potrebe opštinskog centra.tokom 80-tih godina. ali i državu koja opskrbljuje jednu ovakvu ustanovu dodiron civilizovane ali autoritativne vlasti. projektovao je niz elegantnih pariskih kuća.3. masivna ulazna kapija uzdiže se iznad krovova susednih skladišta i sastoji se od zidnog bloka sa toskanskim stubovima. Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v. od Leduovih dela iz sredine 70-tih solana je bila presudna za oslobađanje njegove vizionarske energije. niz projekata. centralni ulaz je mali. 1773. "Subdorski elementi": zdepasti stubovi na malim razmacima koji podupiru polukružni element nalik na klasični timpanon (kako podseća na kiklopski blok od kamena sa obojenim primitivizmom . u centru kuća direktora. tako da je centar ostao ne završen. sa obe strane duž obima kruga su bila skladišta kao sastavni deo zida oko kompleksa. Javni objekti. dvorski arbitar kulture. značajno je da je unutrašnjost odražavala neuobičajen humanitarni duh prostornim ćelijama i dvorištima sa drvećem što je pokazivalo brigu koja je tada polanjana reformi zatvorskog sistema. nalik na špilju. Klod Nikola Ledu . Karijeru je počeo kao projektant enterijera. do 1780. Sredinom 80-tih . 4."architectura parlante"). kulama na uglovima. tada je počeo da širi svoje polje delovanja i na javne objekte 2.Klod Nikola Ledu (Ledoux) .kolibu kao deo projekta za zamak u Mopertiju u obliku lopte. stekao je uticajne pokrovitelje Madam di Bari. ljubavnica Luja XV. 1773. radi projekat tamnice u trenutku kada razmišlja o proširenju Solane i idealnom gradu Šo. Sredinom 70-tih izradio je niz značajnih projekata.

idealni grad Šo: tokom boravka u zatvoru. spolja subklasičan izraz.Ledu je hteo da parira jednom broju istorijskih građevina počev od Hadrijanovog panteona. najveći broj ovih barijera srušen je zbog Osmanovog plana. kompleks preinačuje u eliptično jezgro idealnog grada Šo. tumačene su kao bastion monarhije.Posle trošarina broj Leduovih poslova opada. Ledu je probio troškove. Ledu je trošarine zamislio kao ekvivalent propilejima u Atini. porok ponovo dovede do vrline. . osnova u obliku muškog polnog organa. osnova je u obliku muškog polnog organa. kao kod Bulea je kopija svemira. Inspektorova kuća: simbol državne kontrole nad rekom. tako što on doslovno teče kroz kuću. ali ako je pravi umetnik. ali i mirnu koegzistenciju sa njom. Oikema: ovde je još izraženije Leduovo poigravanje arhitektonskom simbolikom eufemistički naziv za hram posvećen ljubavi ili kući za seksualno podučavanje . pa je smenjen ali je najveći deo njegove zamisli. Zapanjujuće kod inspektorove kuće je i njen odnos prema okruženju. ali i maštovite slikovitosti: rimski četvorostrani luk. Klod Nikola Ledu 23 sva četiri zida do otvora. potpuno geometrizovana . . . barriere de la Vilette: najimpresivnija sa cilindričnom nadkonstrukcijom otvorenom sa svih strana odakle se pružao pogled na udaljenu luku i omogućavao njenu kontrolu. ideja vezana za rimske katakombe. 2. kao i većina javnih zgrada u gradu i Oikema je sadržala platformu podignutu od terena sa simetričnim parom stepeništa. ali se kod Bulea (Njutn) razume.javna kuća.. izdužena raspored mase. Trošarine oko Pariza (barrieres) 1783.. a ovde se može tumačiti kao obezvređivanje značajne ideje. rad je prekinut izbijanjem revolucije. prirodno okruženje. sa geometrijskom gornjom konstrukcijom i subklasičnim prozorima i porticima kojima je Ledu dodao i nekoliko klasičnih tremova. a zbog emotivnog naboja često i nejasan. za vreme terora.arhitektonski sistem: arhitektura odražava društveni poredak. postavljen je za inspektora u kraljevskoj solani . običaje i zakonisti" je delo posvećeno ruskom caru koji je bio jedan od prvih pretplatnika. Očito da je ovde zastupljena mnogo više od puke funkcionalnosti . za njega je izgradnja kuće siromašnog čoveka i palate bogataša su podjednaki zadatci ("umetnik ne može uvek da ponudi džinovske proporcije koje ulivaju strahopoštovanje. da će se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo u XX v. .Traktat: "Arhitektura razmatrana u odnosu na umetnost. sa modernizmom i arhitekti kakvi su bili Rajt i Mis. on nije manji umetnik ako sagradi kolibu").. to je četvorougaona centralna zgrada od koje sa obe strane bočno polaze dva para dvostrukih stepenica. zakonodavstvo -> vrlo težak za čitanje. proveo je godinu i po u zatvoru. lišena svakog ukrasa. govori koliko je Ledu bio siguran u sebe. a arhitekta je u društvenom poretku prosvetitelj. pa do Sufloovog panteona. trošarine su sve različite (ideal slikovitosti). idealni grad Šo je nekropola za Šo: približava se Buleu. preko Bramanteove crkve Sv. velika prazna lopta do pola ukopana. 1771.3. spoljašnost kuće. Petra. Kao i Šekspirova kuća u gradu Šo i trošarina ima funkciju kapije i simboliše vlast (obe imaju cilindričnu gornju konstrukciju na kvadratnoj osnovi). jednostavne linije. kvadratna osnova "izdubljena" da bi služila kao prostor za šuplji cilindar kroz koji protiče reka. zapravo je inverzija (po nekima perverzija) obrasca primenjenog kod brojnih crkava oblika latinskog krsta. Lopta. Bačvarska radionica: dva ošupljena cilindra u prodoru sa bizarnom naznakom bačvaniskih obruča -> granični primer Leduovog futurističkog koncipiranja oblika. u to vreme se bavi pisanjem teoretskih radova (tekst koji prate sjajne ilustracije Leduovih projekata otkriva da on nije bio naročito stvoren za pisca). Ledu je odlučio da razradi projekat Solane. -> najimpresivnije grupno arhitektonsko delo XVIII v.kubične i cilindrične mase. istovremeno pokazuje nadmoć nad prirodom oko sebe. čija je uloga bila da putem neobičnih procesa. Njegov neoklasični rečnik toliko je uznapredovao kod ove zgrade. pak uopšte nije bila neobična. postoji i jedan skriven arhitektonski izraz kao odlika učenog klasicizma. zadatak za projektovanje preko 50 trošarina na prilazima Parizu.. ali ostale su 4 najbolje.

svaki arhitekta tog doba stvorio je jedno veliko. Klod Nikola Ledu 24 Oikema. Hauarda Dodatak (predavanje) .uvek je premašivao troškove .tekst Emila Kaufmana.njegovo delo izaziva stalne kontraverze . .Drugi mit . ali . običaje i zakonodavstvo (1804.dozvoljava ukrase kada je to u skladu sa karakterom građevine.. životno delo.utopističkih ideja na koncepciju (arhitektonski program) -> u gradu Šou.modernističke karakteristike (geometrizam. Šinkel. ideja je postala čista slika. ali je izbacio Ledua u arhitekturi ranog modernizma) -> u knjizi "Od Ledua do Korbizjea" .. Vagner. posledica toga je skoro potpuno odsustvo ornamentike. Furijea. osim u Solani. tako ovde ipak ne postoji suštinska društvena hijerarhija. žrtvovani su u simbolici jedne idealne arhitekture . Bačvanska radionica i kuća Inspektora voda su najsajniji primeri Leduovog poznog stila. To je najočiglednije u jednakosti stambenih objekata u Šou (kuća u kojoj stanuje radnik jednostavnija je od kuće nekog berzanskog službenika. racionalna šema centra slabi ka periferiji. svi su ga kritikovali .posthumna) . što je primenio na svoj arhitektonski program. 1847. snažan uticaj liberal . II tom 1847.svi funkcionalni elementi u smislu pogodnosti za stanovanje.smatrali ga slugom krune .utiče i na ideje idealnih gradova Ovena. jer u ovom gradu vrhovnu vlast predstavljaju moralnost i vrlina.dobar arhitakta..negativna mišljenja pojačana su posle rancuske revolucije -> da redukuje arhitekturu na geometrijske forme = "nedopustiv intelektualni pad". odsustvo ornamenta).arhitektura posmatrana kroz umetnost.. inače . nema novih materijala ni ornamenata) . dakle ipak ne postoji svedenost na isti rang. onako kako je on to hteo.u delima prikazali objekte onako kako su ih zamislili (ne kako su izvedeni) * Ledu . .svođenje arhitekture na čiste geometrijske oblike (osnovne) i skoro potpuno negiranje dekoracije čine ga pretečom Le Korbijea i Losa . u kome smatra da je Ledu preteča Le Korbizjea (sve izvan stvarnih istorijskih činjenica. ne postoji potreba za državnom birokratijom i glomaznim. jasno izražava težnju ka neukrašenim geometrijskim oblicima i neprekinutim linijama.projekti ."Mit" .. ali nikada arhitektura . I tom. . "najgori primer arhitekture" (govorio Viktor Igo) .. Urbanizam: dualistični geometrizam i slikovitost. zato nikada nije počinjao da realizuje ove projekte. elitni francuski arhitekta.ekstremni stavovi. Tekst komplikovan .samo spolja .pretenciozni i u neskladu sa njegovim praktičarskim duhom .da je preteča socijalne arhitekture Engleske. velemajstor brojnih žanrova . Ledu je kao i mnogi liberali tog doba bio mason i pod uticajem društvenog i moralnog utopizma iz doba prosvećenosti."uništava mušterije" . Ledu je bio dugačiji i po tome što je imao širok spektar projektovanja.prikazuje dela izmenjena.arhitektura postaje jezik znakova i sama sebe slavi. pogrešne interpretacije počinju još za njegova žiota . realizacija bi obezvredila čitavu ideju.zagonetni arhitekta XVIII v. II tom .njegova knjiga "Arhitektura" -> sve o njemu znamo iz te knjige .projekti iz životnog doba. Ledu: .u knjizi o sopstvenom delu (objavljena dve godine pred smrt) .Paladio. ali kao je Ledu bio protivnik tradicije postojanja društvenih razlika u arhitekturi. ruske avangarde .u dubini stvaralaštva -> arhitekta svog doba (simetrija..široka lepeza projektnih programa .3. pravnim i političkim aparatom.

Stubovi = plemići tog doba hteli..sa sve četiri strane (klasicistički element). to je mnogo uticalo.bogati slojevi. trošarine IV. Zatvor u Eks-an-Provansu.rezidencija predsednika Lokara .fantastična dezinformacija.1779. . 1779. dokažu svoju titulu.kasnije dodata fantazija. 1771. a mala dela ne. Nije prošao Grand Tour. Celo to društvo bilo je povezano međusobno (brakovi i sl.) .. Studirao je likovne umetnosti (slično Buleu.j. kroz spratove.pripadao je tajnim društvima (mason). 1789. carinici.12 crkava -> primenio znanja i iskustva stečena kod Blondela (bio u njegovoj školi) .1768.rezidencija.u prvom periodu . već u Šampanji. preradio projekte iz mladosti da bi ih usaglasio sa svojim mišljenjem u starosti. ne zna se zašto) . odnos društvenog ranga. tako da je imao osećaj za pejzaž. sa ogromnom društvenom i finansijskom moći.ipak sačuvao prisebnost i bistar um . projekat za grad Šo = sedište masonske lože .. Hotel de Halvil (1766.kao tvrđava (masivni zidovi. . pozorišta III.nije rođen u Parizu. (Zatvor treba prepoznati kao zatvor . sve je od grubih kamenih elemenata.rezidencije Solana. dvoosna simetrija). rezidencija plemića . prestiž.ovde) I. kasnije Ledu u .teoretski stav . -> rad na zgradama .jezik karaktera arhitekte (za njega jako specifičan) potiče od Blondela. 1. -> šegrtovanje.pukovnik francuskog puka. Klod Nikola Ledu 25 . . okultnim udruženjima.spisak radova (radi kandidovanja za člana francuske Akademije) -> promenilo se naše shvatanje o njegovoj karijeri (navodi nekoliko značajnih. proto-dorski = subdorski ulaz . 1784. tako nikad nije bila izgrađena (danas na zamku ne može se prepoznati ništa od Ledua) 3. Kod njegovih objekata odmah se prepoznaje namena.1789. jasno diferencirana (po približno 10 godina) I. Baron Tijer .nije školovan na Akademiji. Ledu . Njihovi ciljevi .da pokažu svoj duh i pedigre (što je Ledu umeo fantastično da izrazi). Nepoznati objekti .smanjio vertikalnost zgrade. pravio gravire.niz neprilika u poznim godinama (raspad porodice. tekstove za traktat. Zaposlio se kod Trčara. kule na uglovima. objekat započet pa prekinut (obustavljena gradnja). adaptiran stari zamak.1806.crtao. ambelmi) -> formalno laskanje. Dobio je stipendiju u svom mestu i tu ostao do 15 godina .) i preporučivali su Ledua jedni drugima. Zatvor u Eks-an-Provansu. hapšen pod terorom . 1760.karijere. učenje zanata. Roditelji . Ovde je zapravo suština njegove arhitekture = architecture parlante = "arhitektura govori sama za sebe". -> Palata pravde. ..klijenti .4 perioda života . odnosno za uklapanje objekata. remodelacija bivše rezidencije . 2. nije odrastao u gustom urbanom okruženju.1771.unutrašnje i spoljašnje dvorište. -> projekat. t. de Mopertije an Pier . Šato de Mopertije . svojim poznim stilom (60 godina je imao) -> Selerije (biograf Leduov): "Ledu širi intelektualni šarm" . horizontalni prozori (prorezi) = limitirana svetlost. zatvor) .3.manje poznata 4. blizak dvoru (Ledu je preradio parisku rezidenciju iz XVIII v.siromašni (otac trgovac). jer je za razliku od Parižana bio slobodniji.početak dugoročne saradnje sa švajcarskim bankarima i vojnicima.klijent . brojne rekonstrukcije (zamkovi) i adaptacije starih zgrada (gradske rezidencije = hoteli) II. gigantski dorski red . plemstvo.vrlo talentovan za to (gigantski redovi. dekoracije i odnosa masa ("zgrada mora da odiše karakterom") III. -> polupenzionisani arhitekta. neprijatan arhitektonski oblik . a kasnije u direkciji za šume i puteve: odgovara za lokalne projekte .otmenijeg porekla od carske porodice... crtao idealan grad Šo . samo se spontano odlučio za arhitekturu).) . jedini dekorativni element je venac. .

3. prostorije se pretaču jedna u drugu . napred kolosalni korintski stubovi. od krajnje utilitarne zgrade. skladišta okolo.zamak za madam di Bari (uvećan paviljon sa vertikalnom i horizontalnom osovinom) nije izveden. Hotel de Uzes (1787. ko najviše plaća -> sedi najbliže bini (to uvodi Ledu). haotičan splet građevina. lože do tada -> upijale buku. liči na Mali Trijanon (Gabrijelov) rađen za madam Pompadur (ljubavnica Luja XIV). Solana -> Šo -> prvi industrijski grad 11. sa obe strane direktorove kuće zgrade za evaporaciju.smirene. zadnja fasada . veštačka pećina na ulazu (simboličan izvor slane vode) -> da se naglasi egzotičnost mesta (niz stubova na ulazu). laboratorija za ispitivanje.stubovi. lože . pozorišni komad se odvijao na bini.jednostavan: zagrevanje vode i taloženje soli.sistem karakterističan za tadašnju Francusku. sa nezavršenim enterijerom. sprat: prostor za obedovanje. * Pariska rezidencija . II. drveni stubovi u enterijeru. Ledu je imenovan za inspektora solana (koje su inače bile pod jakom državnom upravom) zahvaljujući madam Bovari. na ulazu . Objekat ima izrazitu vertikalnost koju Ledu pokušava da smanji . nije za stanovanje već kao paviljon za prijeme. ulazi se kroz dvorište kočijama. odražava društvo tog doba. kuća za madam Gimar (1770. rano remek-delo. a vidljivost svedena na . kapela.nije uključio u listu. i društvena i funkcionalna uslovljenost .direktorova kuća . Glavni objekat . ali uvek enterijer). 10.) -> projekat. kolosalni jonski redovi kroz tri sprata (ulazna fasada) na ulazu su skulpturalne kompozicije (medaljoni). * Ledu radi pod pokroviteljstvom: madam Gimar i madam di Bari.simetričan vestibil. Klod Nikola Ledu 26 knjizi preradio.vojvoda posle revolucije je izbegao. ulaz je na uglu.sedelo se po hijerarhijskoj lestvici. 7. proces proizvodnje soli . pa onda u eliptični foaje). nepravilna parcela (ulaz je sa ugla u kružni foaje.saloni. u knjizi se objekat razlikuje od izvedenog.pa im finansirali drugi) 8. a Ledu je smestio na raskrsnici ulica. trgovini solju monopol države. duž ulica su kolonade. jedan od retkih sačuvanih projekata.naglašena moć direktora. koristio scenografske veštine -> na zabatu objekta (manastir .prima balerina -> najpoznatija mala kuća. projekat Solane -> samo preteča idealnog grada Šo.pilastri. pa toplom vezom u vilu.. napred .-79. a izvedena 1775. Ostale solane . u delu Francuske sa mnogo slanih izvora soli. Gradska rezidencija (hotel) Marensi (1769. funkcija stanovanje. a gledalište galami. ali kasnije spominje kao svoje veliko delo (Blondel ga pominje. u centru. krajnja ekstravagancija.horizontalnost. a ne prostori za gledanje predstave. prilagođena vlasnici. Vlasnik . (obe ljubavnice . problem lože (bile su fiksne).) -> danas kongresni (kulturni) centar sa svega 5-10% Leduovog.jedna četvrtina lopte .) . Pozorište u Bezansonu 1778.simbol porodice. Ledu pravi monumentalnu arhitekturu.) .rimski amfiteatar. stubovi u ulaznom portiku: naizmenično kvadratni i okrugli. kuća (paviljon) za madam di Bari (1773.-84. Zamak Benouvil u Normandiji . potenciranje moći direktora. ali pilastri. zdenac (česma). Otvoreno je 1784. u zadnjem delu kuće (ili na spratu) je pozorište (20 mesta) za ličnu odabranu publiku (pokrovitelje). Solana u Ark-e-Senanu (projekat 1773. U glavnom objektu prizemlje: ambulanta. madam di Bari = zvanična kraljeva ljubavnica Luja XV -> arbitar za kulturu. pokušaj vraćanja rimskoj tradiciji. proizvodnja soli je organizovana po vojnom principu. -> niz polemika tada kako pozorište treba da izgleda. 6. Enterijer . poreklo oblika . na ulaznom timpanonu grčka boginja igre.posebno ponosan na njega.cilj: produbljivanje prostora) preko puta nacrtao kolonadu (vode nema u to vreme -> delovi fontane i vode se klešu u kamenu) 5.) -> složen kompleks izvan Pariza. red hramova spolja. stanovi za direktora i više činovnike. 9. zgrada se obično smešta u dubini parcele. zadnja strana slična.male sobe za prijem. deo za kovače. intrige. navlačenje zavesa .

ulazna partija . . . "Krčme" van Pariza -> blizu naplatnih rampi.Ledu nije vodio računa o troškovima (tipično za njega) -> cena sa 400. Fasada jednostavna. prstorna organizacija . Prate karakter njegovih projekata.Nema pozorišta. rojalistička stremljenja . zgradu (1780-tih) -> nijedna nije izgrađena 17. antički oblici .000. Smatrali su ih nepotrebno raskošnim. .kao kapije oblika П. saobraćajnice u izdvojenom nivou (izdvojen kolski od pešačkog saobraćaja). Kod Ledua obična kućica (naplatna rampa) dobija grandiozne dimanzije.Od giljotine ga jedva spasla kći . veštačke pećine. Pozorište u Marseju -> uvećana verzija prethodnog. Šo: . Ledu je u početku podržavao revoluciju. 1. lože više nisu saloni -> usmerava ih na predstavu. Trošarine u Parizu -> (solane su bile šok.Arhitektonska prezentacija zgrada je neka vrsta arhitektonske stenografije -> samo najbitnije.. ali to je bilo u provinciji). veliki doprinos. zgrada je skromno završena 1815. Za vreme barona Osmana srušene su (ostale 4). Gospođa de Lison (bogata naslednica muža) . za one koji nisu uspevali da na vreme izađu iz grada. nikad nisu izgrađene (fantastični oblici.Lujis Kan) 15. piranezijevski motivi ("kao minijaturni grad sa bulevarom"). bez nepotrebnih detalja .000 skočila na 2. imitacija prirode. ludog.projekat odobren 1786. prvi put parter je u nagibu. dorski venac iznad toskanskog reda.Grad je klasičan.000 livri (suma Viktora Luja za pozorište u Bordou) III 14.. Projekat za . Luj XIV kralj Sunce -> uvideo da zidine ničemu ne služe -> rušenje. (trošarine i krčme su kasnija inspiracija mnogim arhitektima . Anonimno potkazan..kralj. potopljen orkestarski prostor. parlament + zatvor.-81.zato i sada izgleda moderno i zaveo je mnoge istoričare da ga smatraju pretečom modernizma. smatrali su Ledua za nastranog. ekstravagantnog. Kompaktna zgrada deluje kao uređena direktorova kuća iz Solane. Izvori: francuski klasicizam + italijanska renesansa + antika = sklopljeno u jednu paladijansku formu. posle pada Napoleona (inače. izolovana od zaraze.6 miliona livri.Stilske razlike prate promene njegovog likovnog jezika i političke ideologije. traganje za lokacijom. Klod Nikola Ledu 27 nulu. kompleks čine tri objekta.hipohondar (bojala se bolesti) -> zahtevala da to bude udobna rezidencija u zdravom okruženju. Sve je imao Luj David (carev lični slikar) . zaustavljena izgradnja zbog revolucije. 1670. trgova. grandiozne kao i sve ostalo. lože usmerene ka predstavi 12.) -> najveća privatna narudžbina. . a sistem palisada za sprečavanje šverca (ulaska robe) -> ali zato trošarina je mesto za naplatu ulazne takse na ulaznim putevima.. najkritikovaniji projekat -> snažne kritike -> "pretenciozne za tako običnu funkciju". od sveta. revolucionarne optužbe.Tragičan kraj. tumačenja -> šašavost klijenata i arhitekte.3. Gradska rezidencija (hotel za madmoazel de Lison) (izgrađena 1778. Ledu -> je izgradio 2 m zida i potrošio sav budžet. a posle ne -> transformisao se od kraljevog arhitekte do arhitekte revolucije). izuzetno složena zgrada najveća (jedna od 12 parlamanata). Parlament i palata pravde u Eksu (1 objekat) . nerealizovano (projaktovano posle Bezansona) 13.uzor za američke zatvore) 16. Umrla pre kraja radova. zelenilo. Ulaz naglašen moćnim portikom sa toskanskim redom. ali i najsiromašniji imaju kuće "dostojne čoveka" . Ledu to u biti menja -> nema više zavesa.Odležao 1 god. veoma skupa investicija .Masonska ideologija -> provejava borba za duhovno i društveno dobro . 1790. ali posle nije dobio nijednu državnu porudžbinu.grandiozan luk ("slavoluk") koji izgleda kao da je do pola ukopan u zemlju. Kraj: ..

generalni urbanistički plan solana koje su realizovane . radio ga je u poslednjoj trećini života. tada su mnoga francuska groblja zatvorena zbog nehigijenskih uslova * Projekat javnog kupatila -> imao je zdravstvene teškoće.Decenija potpune neaktivnosti -> crteži.pravio crkvu Sv. Klod Nikola Ledu 28 .letnjikovaca: * letnjikovac za gospodina Ema * letnjikovac za troje dece * letnjikovac za berzanskog agenta .-1802.Rajt. izdignuta na stubove. umro . Buleovim kenotafima. Majkl Grejvs) * serija stambenih zgrada . elipsa koji predstavlja idealan grad Šo (solane su bile 1/2 kruga) . U knjizi "Arhitektura" . tržnica. ideja .L. Solane de Chaux 2. Francusku . išao je u bolnice. sam opis u tekstu knjige .ekstremno privlačne * stambena kuća -> dosta simbolizma: * stanovi za ugljare * stanovi za drvodelje * kuća drvoseče * kuća šumskog stražara (lovočuvara) * kuća proizvođača (buradi za so) . projekat za groblje u Šou. "Arhitektura" . -> utopijski program institucija: 12 seoskih zgrada i serija objekata masonskih institucija * Crkva za Šo -> (Suflo . berza 1785.niz realizovanih i nerealizovanih (idealizovani).Karta bez potpisa u nacionalnoj biblioteci Francuske -> crvenom olovkom oval. -> početak francuske revolucije -> stil sve ekstravagantniji: trošarine u Parizu. zato predlaže izgradnju termalnih kupatila (sl. tipične za Italiju.zatvorena formacija.3 grupacije institucija: 1780.bačvanska radionica * stambene zgrade za čuvare poljoprivrednih dobra * projekti za mostove * kuća direktora voda i šumskih dobara (F.3 modela: 1. -> crkva.-85. IV 18. Idealan grad Šo -> kao i sam Ledu. table i tekstovi za knjigu i projekat idealnog grada Šo. i ovaj projekat je zagonetan.3.Jedno vreme je bio bez posla i projektovao je svoje idealne projekte za stvari koje su drugi radili * Projekat za skromnu farmu * Projekat pijace -> srednjevekovni koncept. kao vojni logor.još u vreme projekta solana . rimskim termama) * Topolivnice * Projekat za ekonomsku farmu * Realan projekat za farmu u Bretanji . topolivnice u Šou 1793. realizovani se mogu pratiti u odnosu na izgrađeno. pokrivena.drugačiji karakter .-89.niz polemika kako da se nastavi) * Groblje za Šo -> sl. Ženevjeve.po nekima 3. a nerealizovani su još više idealizovani u skladu sa njegovim ukusom pred kraj života ~ koreni vrtnih gradova .

ambicijama i dostignućima bili su veom arazličiti. Ledu je bio graditelj. Madlene u Parizu. . ali po talentu. Metropolitenska katedrala. .rekonstrukcija * kuća Hostein * Masonski program: * institut za ispitivanje moralnih vrednosti (umirilište). jedan od retkih crteža koji ima veze sa stvarnom arhitekturom na osnovu šeme za crkvu Sv. . a Bule bi se danas smatrao ličnošću od malog značaja za arhitekturu da nije ostavio svoje vizionarske crteže.. ali je dramatično transformisan -> ogromne geometrijske mase udružene u centralizovanu šemu: poluloptasta kupola. 1. tvrdio je da najefektnije arhitektonsko sredstvo nisu trodimenzionalni oblici niti njihove dvodimenzionalne slike. sve dok ga njegov otac . Postao je. angažovan je da izgradi nekoliko velikih državnih ustanova. i bio veoma uspešan. svesno ili nesvesno francuski Piranezi.Etjen Luj Bule (Boulle) Bule i Ledu se često pominju zajedno kao da su bili saradnici. vrhunski purizam oblika . nije zapao u takozvanu kruzu srednjih godina (zakasnelu) i prestao da sledi arhitektonski poziv..započeo je karijeru projektima kuća tokom 60-tih godina XVIII v. (slično UN) apstrakcija Solomonovog hrama u Jerusalimu * kuća jedinstva ("narodni univerzitet") * hram sećanja (sa 4 stuba . kupe i naročito lopte. bočno svetlo. ali fascinantni arhitektonski prizori. valjkasti doboš i identično kubično oblikovani kraci krsta sa kolonadama i korintskim tremovima. sve dok početkom 80-tih XVIII v. Vartolomeja 1764.prečišćenost. Sufloov panteon uzet je kao uzor osnove. kocke.podsećaju na minarete) * zgrada za vaspitanje * muzej jedinstva . komunalna zgrada * prihvatilište * crkva Sv. Tako je Bule više od trideset godina davao sve od sebe kako bi ispunio očevu želju. jedno vreme su im karijere tekle uporedo. Njegova ljubav je bilo slikarstvo koje je izučavao kod istaknutih umetnika. Pripadali su istoj generaciji. gotovo sasvim odustaje od rada na građenju i posvećuje se slikanju (shodno svojoj prvobitnoj želji) arhitektonskih vizija. a priklonio se drugom koji nije bio ni arhitektura. tek što je dobio priliku da gradi javne objekte i stekne uspešnu karijeru.crteži Bulea bili su dramatično komponovani. Postao je arhitekta .arhitekta nije primorao da krene njegovim stopama. slobodno tumačenje stilskog reda kao sredstva za stvarenje efekta uzvišenosti: primenio je na hiljade stubova u enterijeru. Kao i Piranezi bio je jednako dobar i pisac i crtač. smatrajući sebe osnivačem "arhitekture senki". 1781. obojca su bili vizionari.vizionar. zanimao se za teoriju slikovitosti i uzvišenosti i došao do zaključka da je osnovna svrha arhitekture stvaranje "izražajne slike". Bule nije nikad želeo da postane arhitekta. na stotine u valjkastom dobošu. već su to prividni oblici tame koji ovi oblici stvaraju. bio je isto tako dobar pisac. valjka. 1782. ni slikarrski. oko 1780. temperamentu. melodramska raspoloženja pomoću prizora mase ljudi ili pojedinca pored ogromnih zgrada ili usamljena ljudska prilika koja je delovala kao patuljak u odnosu na dimaenzije zgrade. olujno nebo. koja se postiže efektom senki najsnažnijih elementarnih oblika: piramide. Kao uzor su mu poslužili Piranezi i njegovi neizvodljivi. svetlo-tamni efekti.. a najdirektinije izrugavanje . opsednuti strogom geometrijom ispunjenom simbolikom. Klod Nikola Ledu 29 * letnjikovac za intelektualca * letnjikovac za trgovca * letnjikovac za stolara * samački hotel.3. već nešto što je obuhvatalo i jedno i drugo.

3. Klod Nikola Ledu

30

načinu njihove primene u antici -> dvostruki red od po 16 stubova na tremovima; i ovde: bočno osvetljenje i oblačno nebo kao pozadina. 2. Njutnov kenotaf, 1783.; je memorijalni spomenik posvećen Njutnu; ovaj projekat je izraz opsednutosti tog vremena novom kosmologijom i Buleove strasti prema lopti kao savršenoj formi za iskazivanje slikovitosti, uzvišenosti; kenotaf je šuplja lopta na valjkastoj platformi, obogaćenoj pejzažnom obradom; svod je unutra bio probijen sitnim otvorima tako da je po danu stvarao iluziju nebeskog svoda prekrivenog zvezdama, t.j. delovao je kao planetarijum. Inače Bule kao da je bio predisponiran za dočaravanje zagrobne turobnosti nadgrobnih spomenika; radio je tako niz revolucionarnih kenotafa u obliku piramide (inspirisan i oduševljen veličanstvenošću egipatskih koje je upoznao iz ilustracija i usudio se čak da ih nadmaši veličinom). Bule je kako je već rečeno voleo sve geometrijske forme, ali naročito loptu, ne samo zbog njene apsolutne čistote i savršenstva, već i zbog izuzetnih slikarskih kvaliteta -> Bule je tvrdio da "od svih geometrijskih tela lopta ima najvaću površinu dostupnu našem oku, da se odlikuje krajnom jednostavnošću, jer je njena površina besprekorna i beskonačna i da ima izuzetno meke i graciozne obrise". Zato je loptu i primenio za ovaj spomenik Njutnu i njegovim otkrićima. - esej: "Arhitektura, esej o umetnosti", 1780.; većina Buleovih crteža su ređeni kao ilustracije za ovja esej; Bule teži arhitekturi poetskog kapaciteta i smatra proporciju "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi", ali je tumači na svojstven način: kao red koji uspostavljaju pravilna, simetrična tela i oblici -> blisko današnjem shvatanju pojma simetrije; monumentalnost nije oblik megalomanije, već način da se izrazi uzvišenost Prirode; s toga je značajna činjenica da su Buleovi projekti bili samo "slike" i da su samo tome i bili namenjeni - radikalnoj ekstrapolaciji važećih ideja. Dela i Ledua i Bulea otelotvoruju slobodu mašte, koja je retko ikad više dostignuta u arhitekturi. Bule je bio umetnik koji je pripadao mračnoj strani romantičarskog pokreta; njegova raspoloženja su toliko daleko od utopijskih da se mogu nazvati apokaliptičkim, ali prerušena u varljivu lucidnost geometrijskog neoklasicizma, baš kao što su mračna raspoloženja u Francuskoj tog doba našla izraz u racionalističkom žargonu, kad je reč o jeziku. Njegove megalomanske vizije uzvišenosti bile su u arhitekturi norma totalitarnih režima (ostvarenja najsličnija njegovim snovima, rađena su u vreme trećeg rajha i Adolfa Hitlera). Bule se prvo pripremao za slikara, kasnije postao učenik Blondela. Iza sebe je ostavio mali broj građevina i nekoliko unutrašnjih dekoracija u privatnim kućama. Bio je na raznim položajima u građevinskoj administraciji i primljen je na Akademiju arhitekture kao član prvog reda. To mu je verovatno pružalo materijalnu sigurnost i omogućilo da se 1781. godine povuče iz prakse u oblasti arhitekture i okrene svojoj pravoj ljubavi. Buleov značaj je zato uglavnom vezan za njegov Esej i crteže u vezi sa njim u periodu od 1781. do 1793. Testamentom iz 1793. zaveštao je rukopis i crteže francuskoj naciji. Na početku Eseja nalazi se maksima: "i ja sam takođe slikar", koja sadrži suštinu njegovog poimanja arhitekture i slična je Koređovoj rečenici. Na isti način razmišljanja nailazimo i kod Ledua: "Ako želite da se bavite arhitekturom, počnite kao slikar.". Arhitektura je predstavljena kao slika stvorena od dejstva čvrstih tela. Sam čin građenja za Bulea je "umetnost drugog reda". Buleovi projekti nisu bili predviđeni za izvođenje, niti su sami sebi svrha. Oni su neka vrsta zbirke eksponata koji će stajati u nekom imaginarnom muzeju arhitekture. Minimalizam u formi i izrazu, a velike dimenzije; teži arhitekturi sa poetskim karakterom, posebno kada se radi o javnim građevinama (slike kojima su čula izložena treba u nama da probude osećanja koja odgovaraju nameni tih građevina) -> karakter shvata kao efekat. Bule se naslanja na Peroa i odbacuje analogiju arhitekture i muzike, dok sa druge strane tvrdi da principi arhitekture dolaze neposredno iz prirode. Bule uvodi nove principe: pravilnost, simetrija, raznovrsnost,

3. Klod Nikola Ledu

31

koji zajedno čine proporciju (lopta je najsavršenije čvrsto telo jer su u njoj objedinjene savršena simetrija i pravilnost sa najviše raznovrsonsti). Tako proporcija ne predstavlja aritmetički odnos, već kombinaciju elemenata koji izazivaju određen efekat. On proporciju smatra "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi". Pravilnost i simetriju čvrstih tela posmatra kao izvod iz prirode. Zato on u svoju definiciju uključuje dejstvo prirode i kroz svoje projekte želi da stvori zapravo "velike slike prirode.". 1. katedrala povodom praznika tela Hristovog - "građevina treba da ima značajan izgled, važan izgled i da se nalazi na otmenom i važnom mestu koje dominira gradom; treba da bude okružena cvećem i drvoredima; priroda i godišnja doba i mesto su deo karaktera građevine; priroda je najlepša u leto i zato se projekat za podizanje objekta dešava u to doba". Za Bulea su pojam Prirode i Boga jednaki, otkrovenje se odvija u arhitekturi "slici". Arhitektura postaje sredstvo za delovanje Prirode, a arhitekta njen "pokretač". Ovim projektom za katedralu, Bule želi da stvori jedan dominantan prizor u slavu Boga. Treba da bude odraz svemira. Velelepnost, lepota i simetrija za Bulea su neodvojivi. Svi njegovi projekti teže monumentalnosti. 2. nadgrobni spomenici; važan deo njegovog rada. Smatra da su egipatske piramide "sa svojim turobnim izgledom neplodnih vrhova i nepromenljivošću" posebno pogodne za postizanje željene poetike u arhitekturi. Krunu ovih projekata i opisa čini spomenik - kenotaf Njutnu (Njtn je sahranjen inače u Vestminsterskoj opatiji. Ogromna lopta predstavlja Zemlju i Njutnova otkrića. Danju je zvezdano nebo dočarano otvorima u kupoli, a noću se ovaj efekat postiže pomoću jakog osvetljenja. Kružno zasađenim drvećem oko zgrade oživljava se tradicija rimske imperije sa Avgustovog i Hadrijanovog mauzoleja. Bule je znao sigurno da su njegovi projekti prevazilazili granice mogućnog u tadašnjem građevinarstvu, ali to nije doživljavao kao nešto strašno. Spomenik Njutnu praktično je bez funkcije - nije čak ni grob, već samo memorijalni objekat ("što manje izrađena svrha građevine, to veća mogućnost za primenu čistih geometrijskih oblika"). U doba prosvećenosti Njtn je smatran duhovnom zvezdom vodiljom -> spomenik nije posvećen Njutnovoj ličnosti, već svemu onome što se vezuje za njegovo ime! 3. Hram razuma (o njemu nema reči u Eseju) -> otišao je još dalje u razmišljanjima o lopti; nad manjom donjom poluloptom postavljena je druga veća. U središtu se nalazi statua Dijane iz Efesa (boginje prirode i plodnosti) - tako je Hram razuma istovremeno i Hram prirode. * Osnovne karakteristike Buleovih projekata: upotreba geometrijskih oblika, ideja ne odaje praktičnu namenu, monumentalnost, ogromne dimenzije. Bule predstavlja jednu arhitekturu per se - u kojoj je važan samo prikaz, ne realizacija. Monumentalnost, ne kao oblik megalomanije, već izražavanje uzvišenosti Prirode. Bule još: 4. Gradska većnica -> ogoljena forma, skoro bez ornamenata 5. projekat Palate suverena (carska palata) 6. projekat za Palatu pravde -> minimalizam u izrazu, simetričan, jasan (lavirani crtež) 7. projekat za Nacionalnu skupštinu 8. projekat za Nacionalnu biblioteku 9. Muzej - hram Revolucije (vreme promena) 10. projekat rekonstrukcije Versajskog dvorca

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

32

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove
- Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove -> Engleska, Nemačka, Francuska * Engleska: * viktorijanska gotika - kraj XVIII v. nije označio prekretnicu u Engleskoj arhitekturi, posebno zato što se posledice francuske revolucije i Napoleonovih ratova u njoj nisu osetila kao na kontinentu - Engleska u XIX v. - poprište raznovrsnih interesa i ukusa aristokratije i novih bogataša (talentovani arhitekti su uvek mogli naći finansijsku podršku za svoj rad u Engleskoj) - karakteristično je za Englesku da između glavnih predstavnika tzv. grčke i gotske obnove (započetih u XVIII v.) nije bilo razlike sve do početka XIX v., do 1820. kada ova dva pokreta kreću različitim pravcima - teren za viktorijansku gotiku: džordžijanska gotika; nova saznanja o istoriji, konstrukciji i detaljima gotike - viktorijanska gotika - najuspešnija od svih srednjevekovnih obnova u XIX v. i najveći engleski doprinos ovom periodu - za razliku od Francuske, koja je imala L'Ecole des Beaux-Arts - viktorijanska arhitektura (Engleska) je sistematizovana i centralizovana (kao i Francuska), isparčana i individualistička. Obuka arhitekata - lični izbor i šegrtovanje, ali je prednost Engleske bila što je pružala utočište svim arhitektima talentima i senzibilitetima uz podršku; tako da, dok je osvajač rimske nagrade u Francuskoj mogao da izradi samo nekoliko zgrada, viktorijanski arhitekti na stotine, dakle mogli su da istražuju i da se oplemenjuju u praksi, a ne samo da crtaju - Pjudžin, August Velbi Nortmor - tragična ličnost; dva puta udovac; poludeo se i ubio u 40 god. - rano viktorijanska gotika - novi zamah gotskoj obnovi daje konkurs za Projekat sedišta Parlamenta, posle požara iz 1834. god., u kom je stradala stara zgrada; zahtev je bio da zgrada bude u nekom od dva "britanska" stila: gotskom ili elizabetanskom 1. Pobednički projekat: rad Čarlsa Berija i Pjudžina - Beri, koji je bio sklon klasičnoj strukturi, zgradi je dao simetriju i pravilnost gde god je mogao; gotsku slikovitost u siluetama unose jedino tornjevi - u osnovi: prostorije donjeg doma i doma lordova postavljene su levo i desno uz hodnike i predvorja, a sve je obuhvaćeno ogromnim pravougaonim okvirom koji čine administrativne prostorije, biblioteka, ... Fasada: glavno pročelje sa pogledom na Temzu; asimetrija tornjeva doprinosi gotskoj slikovitosti, iako je to suštinski zbijena simetrična masa - Pjudžin je, nasuprot, bio zadužen za detalje koji su veoma autentični, odvažni, živopisni i maštoviti, i u eksterijeru i u enterijeru - zbog ove višeznačnosti, zgradom nije bio zadovoljan ni jedan od autora; ipak, ona je donela legitimitet gotskoj obnovi i postala nacionalni spomenik - Pjudžin je znanje o gotici stekao uglavnom pomažući ocu (francuski emigrant, arhitekta) koji je objavljivao crteže (knjiga "Primerci gotske arhitekture") gotskih detalja za potrebe graditeljstva i zanatlija - podigao je veliki broj crkava (kada je projektovao novu crkvu nije bukvalno pravio kopiju istorijskih modela, već replike), koje međusobno nisu slične (2. crkva Sv. Vilfreda, Hjum, Mančester) osim u principijalnom pogledu: - svaki element građevine mora da bude ukomponovan u celinu pravim redosledom; funkcija -> plan -> unutrašnji volumen -> spoljašnja masa; izgledalo je kao da se težilo efektu

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

33

slikovitosti (pseudoslikovitost -> što je njegove objekte činilo neobično privlačnim), ali taj utisak proizilazio je iz metoda projektovanja 3. Projekat zgrade Srednjevekovnog suda na Velikoj izložbi, 1851. - teorijski doprinos: - Pjudžin, 1835. postaje pripadnik Rimokatoličke crkve; pod uticajem religioznog fanatizma napisao je svoja glavna teorijska dela (ali i poludeo): 1. "Kontrasti", 1836. -> filozofska razmišljanja; preovlađuju nearhitektonski i neestetski pogled -> ilustracije za naslovnu stranu - kasno gotski oblici, uporedan prikaz srednjevekovnih i savremenih zgrada - srednjevekovna arhitektura, po Pjudžinu, je superiorna kao funkcionalna - pojam funkcionalnosti on ne izvodi iz upotrebnog ili konstruktivnog aspekta, već iz izražavanja religiozne namene: vertikalne linije kao značenje uskrsnuća i td. - u usponu i padu srednjevekovne arhitekture, video je odraz uspona i pada "pravih katoličkih principa". Kod njega su reformacije, protestantizam i paganska misao u tesnoj vezi sa opadanjem arhitekture; za njega velika umetnost može imati korene samo u katolicizmu -> put ka dobroj arhitekturi počinje sa povratkom čistom katolicizmu 2. "Pravi principi šiljate ili hrišćanske arhitekture", 1841. - ideje funkcionalizma ovde su još jasnije (lepota objekta -> lako prepoznavanje svrhe) - 2 velika pravila: 1. zgrada ne treba da ima ni jedno svojstvo koje nije neophodno za udobnost, konstrukciju ili prikladnost; 2. ukrasi treba da obogate osnovnu konstrukciju zgrade - Pjudžin odbacuje grčku arhitekturu, ne samo kao izraz paganskog sujeverja, več i zbog neprihvatljivog prenošenja drvene konstrukcije u kamen, protivi se i eklektičkoj neogotici zbog njenog narušavanja istinskih principa gotike, a samim tim i ekstremne skupoće. Ovde dakle razmatra pitanje materijala, kao odlučujućeg faktora u konstrukciji - ukrašavanje treba da bude prikladno - izgled građevine (spoljašnji i unutrašnji) treba da ukazuje na njenu namenu - proporcije: "ljudska figura je merilo razmere" - veličanstvenost i impresivnost se može ostvariti samo ogromnim dimenzijama - u ovim postulatima nalazimo vezu sa francuskom teorijom arhitekture XVIII v. - veza sa Viole-le-Dikom: Pjudžin gotskim ne naziva stil, već princip -> gotika je univerzalni koncept, jedino mogući način gradnje (uz to i ekonomična) 3. "Opravdanje za oživljavanje hrišćanske arhitekture u Engleskoj" - odobrava upotrebu mašina i gvozdene konstrukcije; ipak, nije uspeo sasvim da se prilagodi tehnološkom procesu - Pjudžin, pred kraj života, postaje gotovo lud, krajnje netolerantan. Kao i Viole-le-Dik nastoji da gotskoj arhitekturi da apsolutni status i njegova promena funkcionalističkih kriterijuma ima značajan uticaj, ali njegovi intelektualni naslednici (Raskin i Moris) nisu to mogli da prihvate, odbijeni njegovim religioznom fantazijom - intelektualni naslednici Pjudžina: Džon Raskin, Vilijam Moris - ekleziološko društvo (nacionalistički duh društva - misionarski elan, pa je osnovano i u Nju Jorku); 1839. osnovana su udruženja za proučavanje gotske arhitekture u Oksfordu i Kembridžu; ekleziološko društvo je iz Kembridža i udruživalo je evangeliste naklonjene ka katolicizmu; naziv ekleziološko (kasnije uzet) -> ukazuje na nauku o crkvenoj arhitekturi i crkvenom ukrašavanju. Zalažu se za restauraciju postojećih crkava i ustanovljavanje gotike kao stila za nove crkve. Aktivnosti se nisu odnosile samo na crkve: arhitektura je trebalo da bude uopšte funkcionalna u katoličko-gotskom smislu

Još kao student objavio je seriju članaka u Londonskom "Arhitektonskom magazinu" pod nazivom "Poezija arhitekture" i pseudonimom "prema prirodi". upotrebi gvožđa (kao izrazu korupcije. vidljivost konstrukcije. šare.1900. karakterističan za zrele radove. pri čemu je građevinarstvo u službi funkcionalnosti . lepa umetnost (ruke + glava + srce).zahvaljujući pre svega njegovim pisanim delima istoricizam se u Engleskoj održao do kraja XIX v. pejzaža i klime. 9. ne veruje u pravila izvedena iz arhitekture prošlosti .Džon Raskin (1813. . Francusku. podela proizvodnje: proizvodnja. Raskin razlikuje arhitekturu od građevinarstva. umetnost.protivljenje obožavanju novca. 7. protiv restauracije. Ono što je za Pjudžina religiozno.. Nemačku i Švajcarsku . Na njega je uticao Pjudžin koga je kao čoveka inače prezirao .ukras je ono što arhitekturu odvaja od građevinarstva. London .od njega potiču primenjne umetnosti i umetnički zanati. lepota . Italiju.život: otac .Raskin je bio antifunkcionalista.koncipirao je i obrnutu ideju (njegova vera u blagostanje neodvojiva je od procvata umetnosti). moć. naročito italijanski uticaji (teme kojima se bavi: 1. upotreba gvožđa. 3. najznačajniji pobornik gotike u Engleskoj. Razvio je ideju o nacionalnoj arhitekturi proizašloj iz običaja. poslušnost -> po jedno poglavlje). Cilj mu je.verovao je da dobra arhitektura proističe iz napora posvećenog čoveka u zdravom društvu (kao što je bilo u srednjem veku. upotrebu organskih i ručno rađenih ukrasa. "Sedam svetiljki arhitekture". 8. ali zato jeste velikom vizionarskom poetskom snagom . Izbor zgrada je ličan ("zgrade koje najviše volim") i plod je njegovih putovanja po Italiji i Francuskoj. fabričkoj proizvodnji. funkcija ukrasa je da prenese stvaralački napor prirode) . zalaže se za čitljivost konstruktivnog sistema.Raskinov stil pisanja nije se odlikovao preteranom argumentovanošću. spajanje etičko-religiozne sfere sa arhitekturom. zidarske tehnike . verodostojnost materijala. 2. život. sećanje. 6. izvanredno obrazovanje -> 1854.engleskoj gotskoj okosnici pridodati su kontinentalni. majčin uticaj najveći. (sedam svetljki: žrtva. on je polemičar.glavna dela: 1. Kimberlend) . otkriva moralni ton. 1851. za koga su umetnost i arhitektura bile samo deo mnogo šireg društvenog konteksta. . majstorstvo pojedinca (nasuprot mašinskoj proizvodnji) i konzervaciju .. suština arhitekture po Raskinu krila se baš u onim aspektima koji nisu neophodni (model svakog ornamenta je Božija tvorevina. 5. nacionalna arhitektura. ukrašavanje. materijali. kako sam kaže da ovom knjigom stvori "izjavu o principima". na Working Man College: predaje umetnost. inicijator kulturnih akcija .ne restauraciju istorijskih spomenika .istoričar umetnosti.lična kultura. da dobra građevina može da doprinese dobroti svojih tvoraca i društva u celini (docnija modernistička opsesija). Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 34 . inovator. ovde je etičko. istina. 1849. dobra arhitektura je izraz zdravog društva -> zato se u kasnijim godinama okreće politici) . savremenom životu suprotstavlja idealizovanu sliku davnih vremena (to ga je dovelo u raskorak sa njegovim vremenom). a ne esej o evropskoj arhitekturi.italijanski uticaj: kolorit.4. materijalno dobrostojeći. kritičar.vinarski trgovac. pravila arhitekture su izvedena iz prirode čoveka ili su opravdana materijalima. "Kamenje Venecije".visoka viktorijanska gotika je značila novi duh . uglavnom usamljen u mladosti -> još kao mladić sa roditeljima je proputovao Englesku. 4. ali shvata da je materijal budućnosti i pritom je njegov estetski stav po pitanju upotrebe gvožđa neutralan) .estetski koncept. gvožđe ne voli. princip univerzalne gotike) . a potom modernu proizvodnju i ornament .prihvata samo ona koja proističu iz prirode čoveka ili koja opravdavaju materijal ("nema principa iz prošlosti arhitekture koji se ne može oboriti pojavom novog materijala") 2.

u početku. putuje po Španiji. u ekleziološko društvo (trajalo do 1878. koje je izdavalo publikacije sa uputstvima o gradnji Anglikanskih crkava . razlikuje 3 kategorije ornamenata zasnovane na istorijskim osnovama: 1. ukrasnih predmeta koji prate ceremoniju i njenog arhitektonskog okvira . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 35 .-59. zvonik. jer to za njega znači njihovo uništenje. nauka i industrijalizacija. 3.).u unutrašnjosti slična brutalna energija .kod Baterfilda nema Pjudžinove nostalgije. pozlata na tavanici. 2.u XVIII i XIX v. u Kembridžu se osniva društvo Kamden.Tomas Houp (od klasiciste do eklektičara) . promenljivost. prirodnost. predlagao je zamenu kapitalizma agrarnim komunizmom (uticaj njegovih socijalističkih ideja osećao se kod Gandija i Mao Ce Tunga) . u antičkim spomenicima se prirodni oblici najbolje prilagođavaju raznovrsnim umetničkim zahtevima . gusta polihromija. već i u svetovnoj arhitekturi (na pr. Egiptu.posebna pažnja obraća se pitanjima razrade rituala.prosta crvena opeka kao finalni materijal. grotesknost. podržavane su Pjudžinove ideje. životnijim stilom. koja je dala značajna dela ne samo u crkvenoj. krutost i izlišnost. kuća sveštenika) na zgusnutoj gradskoj parceli -> strme.tu postavlja princip univerzalne gotike . ali 50-tih počinje traganje za izražajnijim. Anglikansku crkvu su oslabili liberalizam. koji su doveli do emancipacije ornamenata u odnosu na građevinu . smisao svetih tajni i liturgije . nagomilavanje površina i volumena sa zvonikom kao dominantom (spoljašnjost nagoveštava unutrašnjost) . "revolucionarni ukrasi". Italiji. drugo vreme udahnjuje drugi duh.ekleziološko društvo . 1849."gotičnost" . Grčkoj . naizmenične redove kamena i opeke (metafora slojevitosti Zemljine kore). "ropski ukrasi" koje prave robovi degradirani na status mašine (klasična arhitekura + grčka). Siriji. a ne od bojenja . a tada nastaje druga građevina . dvorište. Turskoj.ogroman program (crkva."duša gotike" sastavljena od istorijskih.geometrijska intarzija u podu. Smatra da je arhitektura mogućna jedino u uslovima vremena u kome je nastala. ponovo se ističe duhovnost. senzibilitet tih traganja bio je blizak stilu Drugog carstva u Parizu i tekstovima Raskina .strategija ekleziologa bila je delovanje na osećanja i maštu vernika . izdužene proporcije. preimenovano 1845. Nemačkoj.Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika) 1. -> otelotvorenje eklezioloških nastojanja .Raskin je u dekoraciji zastupao boju. u kombinaciji sa kamenom i crnom opekom -> konstrukcijska polihromija .protivi se restauraciji istorijskih građevina. "urođeni ukrasi" (hrišćanska srednjevekovna arhitektura).ova estetika je reinterpretacija slikovitosti * "Kamenje Venecije" . mnoštvo materijala .Raskin se postepeno sve više približava socijalističkim idejama i uzima aktivno učešće u delatnostima raznih radničkih organizacija. trem.bogati arhitekta amater (sin engleskog trgovca iz Amsterdama) . Francuskoj. podeljena u 6 kategorija: divljaštvo. niti težnje stvaranja iluzije prošlosti . Gradska većnica u Mančesteru Alfreda Voterhausa . London. radi toga su pokrenute reforme koje su najjače uporište imale u Oksfordu i Kembridžu. boja potiče od materijala.4. škola hora.-1795. društvenih i etičkih elemenata.crkva Svih Svetih započela je i definisala jednu novu epohu.1787.zalagao se za grčku obnovu.brilijantno funkcionalno i vizuelno rešenje) . crkva Svih Svetih.1836.

a na osnovu drugog su urađeni zidovi između stubova i sprat u atici koja je bila izdignuta i nosila timpanon grčkog reda.Čarls Robert Kokrel (veći individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson) .varijacije na temu ustnovljenu još u njegovim prvim inovativnim projektima: Vestminster Lajf end Britiš Fajr Ofis."sasvim novi dekorativni stil" . niz zgrada osiguravajućih društava. Dorking. nameštaj je neudoban. Filijala engleske banke . Ledu.spoljašnjost je predstavljala spoj dva modela . 1807. eklekticizam je izražen stavom da svaka soba treba da ima sopstveni stil. piše esej (u sopstvenom izdanju) u kom kritikuje rimsko-dorski projekat Džejmsa Vajata (predsednika kraljevske Akademije) za Dauning koledž u Kembridžu i pritom zahtevao čisto grčki stil. Umesto dopunjavanja ova dva modela (istoricistička oblika) su se poništavala: jasna slobodnostojeća dorska kolonada svedena je na plitki reljef. od prošlih stilova do modernizma .1804. . 1804.instinktivno ga je manje privlačila grčka arhitektura nego izrazito individualne ličnosti renesanse i baroka. počinje detaljno da radi na običnoj istoriji arhitekture koja je objavljena posle njegove smrti. alate i društvene uslove -> veza između ovog protomaterijalističkog pristupa i dela Zempera (koji je priredio izbor Houpovih radova) .smatra da romanika potiče iz Lombardije i da se širila zahvaljujući slobodnim zidarima. Romano. koju je prvobitno izgradio R. materijal. Adam u Ulici Dačes.u njegovoj misli postoji kontradiktornost: s jedne strane se protivi imitiranju neevropskih stilova i gotike.-1856. seoska kuća u Dipdinu. a sa druge traži novi stil. dugo putovanje po Grčkoj -> značajna arheološka otkrića . 2. Projekat kuće bio je uslovljen eksponatima. (srušena 1908.stiže do intelektualno zasnovanog eklekticizma.kao Hibš 1828. slični zaključci o primenjenim umetnostima kao Vilijam Moris posle njega . prilagođene savremenim potrebama i navikama 2.u estetiku veruje gotovo na religiozan način (te meša način na koji su ljudi antike gradili svojim božanstvima sa isticanjem svojih potreba naglašavanja određenih prostorija) . Paladio. korisnosti i podobnosti. On uviđa umetničke i ekonomske prednosti procvata manufakture.od oca je nasledio nadzor nad Katedralom Sv.još izraženija slikovitost . Urađena je da bude muzej . a .) . te se često mislilo da je Bajronov . 1831.izvodi iz kombinacije intelektualne lepote. proizvodi jače vibracije od rimskog dorskog stila) 1. što je pokušao da pripiše i gotici. koja će "dati hranu sirotinji.najkarakterističnija dela: 1. London.1815. već je detaljno proučavao i Srednji vek . uz primenu klasične forme i ornamentike. (Jedna od argumentacija za ovu kritiku bila je tvrdanja da grčki dorski stil koji nema bazu stuba.izvođenju iz starih . ali i novo okruženje za trošenje bogatima".Houp dalekovido opaža da "u doba mehanizacije moć obične mašine ne može zameniti ili slediti umne sposobnosti čoveka". Glavne tipove arhitekture posmatra u odnosu na klimu. Sari . ili Maksimilijanov konkurs 1850. jer je on bio sklon da složenost zgrade dovede do krajnjih granica . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 36 .predavač na kraljevskoj Akademiji . Prvi model je upotrebljen za glavni stilski red. Pavla . ali ne u grčkoj obnovi (što bi bilo dosledno).4. već u eklekticizmu . Ovo je u vezi sa njegovim putovanjima.preuzeo je od Džona Souna mesto nadzornika izgradnje Engleske banke . izlazi egzotični roman "Anastazijus ili memoari modernog Grka".uticajan profesor od 1841.Houp se nije ograničio samo na antiku.1819.arheolog i uspešan arhitekta. . završava i restauraciju svoje kuće. fasada odaje slikovit utisak .za smeštaj Houpove kolekcije. Njegov rad je mnogo kitnjastiji od majstora renesanse i baroka.dorskog hrama i Paladija. anonimno objavljen. Tako je njegov apel prihvaćen i izveden je projekat Vilijema Vilkinsa u jonskom stilu. pa otuda i orjentalni elementi pri čemu odstupa od svog samo antičkog stava. odbacivao je renesansu kao imitaciju umetnosti i barok kao anomaliju ukusa .

utvrdio je arhitektonsku podelu stilova u Engleskoj (koja se i danas primenjuje): anglo-normanski.delo "Arhitektura humanizma". "dekorativni" i "upravan" .mada je povoljno ocenio i ostale stilove.pitanje nacionalnih engleskih korena gotike.prema tome.Džefri Skot (nije bio arhitekta) . stilskih transformacija i posebno eklektičkog ukrašavanja koje je uništilo urođeni kvalitet oblika . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 37 jasni i odvažni Paladijevi svetlo-tamno odnosi gušili su se u kombinaciji sa dorskim stilom. London.ne samo u analizi renesansne arhitekture.ovo njegovo delo oslanja se na Vitruvija. čvrstine i zadovoljstva" budu autonomni uprkos međuzavisnosti . Britanski muzej.romantičarski pokret je pogrešno protumačio vrednosti Srednjeg veka. značaj knjige . već u otkrivanju "prevara" u teoriji arhitekture . a i crkva je bila zainteresovana za gotiku u nacionalnim.Aleksandar "Grk" Tompson . gotovo sve njegove crkve bile su gotske.-47. "ranoengleski".vrlo inteligentno istraživanje načina na koji je arhitektura dovedena u službu van arhitektonskih interesa. indijskih i sl. i njegovih unutrašnjih estetskih sukoba .Robert Smirk (Smirke) . Berensona u Firenci) .veliki uticaj teorije empatije Teodora Lipsa -> Skot je prihvatio njegove koncepte mase. 1824. zainteresovan je da ponovo ustanovi normativnu teoriju i prvi zadatak je da vitruvijanski koncepti "udobnosti."romantičarska prevara" .leži u pretrpavanju stavova prema arhitekturi. 1914. već često idu do krajnje eklektičnosti (korišćenje egipatskih. dekorativni i perpendikularni okomiti stil . motiva) . rani engleski.kada govori o prevarama u dotadašnjoj teoriji arhitekture (najzapaženiji deo knjige) razlikuje 4 vrste prevare: romantičarska. . njegovi radovi ne odlikuju se čistunstvom.za opisivanje faze engleske gotike .4.replika Nešovih "slikovitih" građevina iz Ridžents parka . literarnim asocijacijama.nesklad njegovih građevina posledica je njegove preterane slobode u tumačenju izvora.u vreme gotske obnove uporno se držao antičke tradicije.jonska kolonada u "U" formi sa centralnim. vremena i koherentnosti. grupe konzervativnih stilski uniformnih arhitekata 1.Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove") . za šta je najbolji primer kult srednjeg veka . Prisutni su i drugi eklektički elementi . a on sam je u podnaslovu opisuje kao studiju istorije ukusa. Kokrel je savršeni primer arhitekture XIX v.1817. uzdignutim tremom . Takođe se odnosi i na primenu moralizatorskog .Engleska . za koje smatra da se pre svega nalaze u antici i renesansi . engleskim formama . mehanička. etička i biološka . Tompson -> Glazgov .u Škotskoj je grčka obnova donela građevine monumentalnog karaktera. (u to vreme bio je bibliotekar i sekretar B. prostora. a često i gotike kao stila sadašnjosti nalazi se u delu Tomasa Rikmana "Pokušaj raspoznavanja stilova engleske arhitekture" gde uvodi nove standardne pojmove.u isto vreme nastoji da promoviše radove na restauraciji istorijskih objekata i obezbedi modele za nove zgrade .član "grčkog centra".

osniva ga slikar Dante Roseji.kombinacija socijalnih ideja i spoja umetnosti i zanatstva . pripadnika gotske obnove (u čijem ateljeu se upoznao sa Normanom Šoom i Filipom Vebom) preko slikarstva sve više prelazi u oblast dizajna."biološka prevara" . nešto kasnije pridružio im se Raskin.leži u primeni evolutivnog koncepta. preorjentacija na zanatsku proizvodnju umetničkih predmeta. proizvod isključivo engleskih uslova .umesto arhitekturi. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 38 koncepta prirode na arhitekturu .činjenica da on sam nije bio arhitekta i da nije mogao ponuditi nikakvo pozitivno rešenje. Individualnost umetnika ilustruje određenu fazu evolucije. na arhitekturu. cilj je ostvarenje umetnosti koja proizilazi direktno iz prirode. proučavajući stare zanate Moris je zaključio da je ispravno primenjena umetnost organski sklad oblika i materije .Raskin i Moris .časopis "The Germ". ali 1853. glasnik . Kao i Šinkel u poznim godinama i Skot prodire u srž kritike stava funkcionalista i kaže da je definicija da je lepota arhitekture u dobroj. koji arhitekturu posmatra kao rezultat mehaničkih zakona i definiše oblik kao vidljivu konstrukciju.1851.izvori pokreta: prezir prema materijalističkom dobu (protiv moderne civilizacije .materijalistički stav. Raskina (smatrao ga učiteljem. rukovodiće se Skotovim "prevarama" . nikako ne umanjuje vrednost njegove analize .mnogi autori. koju ovaj oprema (unutrašnja dekoracija). svetske izložbe u Londonu doprinele su da se engleska javnost uveri u visoke vrednosti tehnoloških dostignuća s jedne strane i zaostalosti umetničkog izraza u odnosu na druge zemlje. susreću se Vilijam Moris i Edvard Bern-Džons (piše za "Oxford & Cambridge magazine").leži u projekciji političkih ili moralnih vrednosti na istorijske stilove.4. slikar i arhitekta) . povezivanje sa . zrelosti i opadanja. izražen u delima Pjudžina. Filip Veb gradi "Red house" ("crvena kuća") u Kentu za Morisa.prerafaelitsko bratstvo: 2 faze: 1. sa druge strane .kritika upućena Raskinu i njegovoj zameni Umetnosti Prirodom (Skot se tome protivi) .svrstava sebe u red vitruvijanaca i oživljava autonomnost arhitekture kao estetske forme . kojom se bavio kod Džordža Edmunda Strita.. kritičari XX v. povlači oštru razliku između funkcionalnosti koju vidi intelekt i direktog fizičkog iskustva . ali zato primanljiva na mnoge gvozdene železničke stanice. 2. istinito izraženoj konstrukciji ne primenjiva na grčku i srednjevekovnu arhitekturu.ukidanje grada -> vraćanje selu). 1848. Napada Raskina i Morisa i ruga se idealizovanju Srednjeg veka (čiji je tipičan predstavnik roman "Vesti niotkuda") .duhovni oci pokreta .Vilijam Moris (William Morris 1834-1896). najznačajniji Raskinov sledbenik . već u pojedinačnim uslovima . za razliku od Raskina koji je bio stvaralac i voleo arhitekturu. ali za nju nije imao sposobnosti."etička prevara" . gde potpadaju pod Raskinov uticaj. naročito. zasnovanog na modelu rasta.ideje pokreta Arts and Crafts proučavane su sa interesovnjem u Americi i srednjoj Evropi i prilagođavane potrebama tih kultura. upoznaju se sa Rosetijem i zajednički rade različite narudžbine u oblasti primenjenih umetnosti . Vrednost umetnosti ne leži u redosledu. na Oksfordu 1853. bratstvo se raspada (Moris je za oživljavanje malih praktičnih umetnosti u interesu širokih narodnih masa). a ne iz konvencija renesanse i koja izražava duboke ideje i osećanja.. uklapanje u okolinu. Karlajla i."mehanička prevara" .Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret) .1859. kuća je suprotnost dominantnoj gradnji klasicističkih štukovila i odlikuje je težnja za strukturalnim identitetom. Moris je bio književnik. štamparsek prese i druge mašine. ali se izgubio ideološki sadržaj.

). Moris smatra da umetnici treba da dizajniraju zanatske proizvode.) koje se bavi proizvodnjom predmeta primenjene umetnosti i celokupnim opremenjem prostora. glavni autori: Nešvild. 1883.umetnost pod plutokratijom. 1862. Ešbi. Mekmerdou. član demokratske federacije.dekorativne umetnosti. utopijski roman "Vesti niotkud". preduzeće deluje u Londonu. koristan rad nasuprot uzaludnom trudu 1. . bavi se preradom tradicionalnog porodičnog građevinarstva u Engleskoj i Holandiji ("stil kraljice Ane") . kombinovana sa srednjevekovnom ikonografijom. originalni istorijski stilovi imali su životnost u autentičnim okolnostima. stvorio je vrtno okruženje. -> zbog cene pristupačno samo imućnima . u Londonu. Moris preuzima punu kontrolu (jedini vlasnik. osnivač socijalističke lige)) . poštovanje prema zanatstvu.4... smatrao je da je do podele umetnosti na "slobodne" i "dekorativne" došlo usled podele rada.. .izložba Moris & Co. Braun. obrazovanje je besplatno. 1883.. napuštanje svake suvišne ornamentacije (kuća je postala sastajalište njegovih prijatelja i istomišljenika i time postavlja osnove pokreta "Umetnost i zanati") . ukinuta je masovna proizvodnja i ostvareno je jedinstvo rada i umetnosti.Moris pod arhitekturom podrazumeva celokupno okruženje oblikovano ljudskom rukom. Moris osniva preduzeće i zadrugu prerafaelističkih umetnika (Roseti. ukinute su razlike grada i sela. .važan angažman: Uređenje i projekti za prvo vrtno predgrađe Londona .. Letbi.Šo (Norman Shau) . štampanu vunu.Free Architecture Movement: . privreda postindustrijska . Vojsi. Šo. u tom smislu.).teorijska gledišta Vilijama Morisa: .1859. esej "Oživljavanje arhitekture".umesto fabrika predložene su kolektivne zadružne radionice. ovi proizvodi odlikuju se visokim kvalitetom i u estetskom i u funkcionalnom smislu. sinteza Morisove misli.. smatrao je da mašine treba koristiti samo za olakšavanje ljudskog rada i da korektor masovne proizvodnje mora biti ručni rad. pod uticajem Raskina. . 1884. smatrajući da tragove istorijskog toka na sopmenicima treba očuvati. bratstva i jednakosti.razlika u odnosu na Viole-le-Dika ogleda se u odnosu prema čuvanju istorijskih spomenika. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 39 lokalnom kulturom. koje je imalo opozicioni status 2. Ovim je realizovao svoju viziju sveobuhvatnog sveta umetnosti i zanata. .umetničkih cehova. preduzeća čiji su ciljevi bili vezani za podizanje zanatstva i primenjene umetnosti sa komercionalnog nivoa u rang slikarstva i vajarstva . protivljenje neogotici i neoklasicizmu. Moris je verovao da drugačije okolnosti mogu omogućiti zasnivanje žive umetnosti na gotskoj tradiciji . gde su se okušali i drugi arhitekti pokreta. koja je prilagođena podneblju.od 1864. u Londonu.. vunene tkanine. . ćilime. gotika je bila izraz "neuništivih principa umetnosti" i demokratičnosti srednjeg veka koji je emancipovao individualno izražavanje. BernDžons. u Engleskoj se formira više zanatsko . "Red House" ("crvena kuća") Veba i Morisa otvara veoma važnu fazu u razvoju stambene arhitekture u Engleskoj. 1890. 1888. približno 600 projektata za tapete. primerena lokalnoj stambenoj tradiciji. Moris se kao i Raskin protivi obnavljanju. a od 1875. 1885. otvara stalni izložbeni salon i sve se više okreće pisanju i politici (riskantan potez. ovaj stav je osnov strategije "Društva za zaštitu starih zgrada" (osnovano 1877. .predavanja: 1887.1861. kreativne energije usmerene su na oblikovanje čovekovog okruženja sredstvima primenjene umetnosti .od 1870.pod uticajem Morisa.Bedford park (od 1877. vizija socijalističkog društva XIX v.. počinje gradnja kuća za srednju klasu i radnike. Veb. i otvorena za nova shvatanja kulture stanovanja.. pledirao (navijao) je za stvaranje "nove umetnosti" koja će se zasnivati na društvenom poretku slobode.

inicira osnivanje "Ceha umetničkih radnika". Pod njegovim uticajem grčka antika je postala apsolutni model za to vreme.krajem veka zalže se čisti funkcionalizam. a 1887. Grupa teoretičara koja je pokušala da kombinuje ova dva stila postala je pionir eklekticizma i istoricizma (najznačajni centar nemačkog klasicizma bila je Bauakademie u Berlinu (po modelu L'Ecole Polytechnique. Nemačka je najbiža Francuskoj.. knjiga "Arhitektura. Pažnju je ranije privlačio samo Vinkelman (XVIII v.osniva "Ceh zanata".nije delio ambiciozne socijalne ciljeve prethodne generacije. "izložbeno društvo Arts and Crafts" čime institucionalizuje pokret 1. "Skice za male kuće i druge zgrade". zalgao se za decentralizaciju urbanih koncentracija i podržavao ideje E.. strogi enterijeri sa uzdržanom ornamentacijom samo pojedinih partija . 1892.. od 1885.Mekmardo (Arthur Mackmurdo) . dok je istovremeno romantička revolucija pažnju posvećivala gotici. 1887.poslednja faza Arts and Crafts pokreta vezana je za Letbija: 1884. 1882. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 40 1. misticizam i mit". čiji je jedan od ciljeva društvena reforma..Vojsi (Charles Francis Voysey) . ali su putevi bili manje centralizovani i dogmatski. protivnik je radikalizma Raskina i Morisa.osiva "Ceh Vek" ("Century Guild"). koja je smatrana nemačkim nacionalnim stilom.Ešbi (Charles Rober Ashbee) . po razvoju arhitektonske misli.kritikuje skučeno obrazovanje arhitekata i predlaže obogaćivanje) . a njegov sin Fridrih . horizontalni prozori.delo u kome on prikazuje planove za niz radničkih kuća različitih dimenzija i predlaže tipologiju javnih građevina za autonomnu seosku sredinu. . Hauarda . stvara stil velike snage i jednostavnosti. London. 1878.najvažnije kuće izašle su iz svih istoricističkih okvira . iako je socijalista. kuća Bredlis . jer Nemci nisi imali ništa slično L'Ecole. povezuje istoriju arhitekture sa kosmičkim i religioznim paradigmama .elementi stila: prepuštena streha. Hauarda i Arts and Crafts .) koji se ipak samo usput bavio arhitekturom. anticipira Art Nouveau estetiku. oslonjenim na delo Vilijema Blejka. Njega je najviše zanimala tehnička strana gradnje.: podložna brojnim i raznovrsnim uticajima. učestvuje u osnivanju "Udruženja za dizajn i industriju" * Nemačka: * Nemačka u XIX v. grubo malterisan beli zid.kuća Forster. u radovima iz oblasti primanjenih umetnosti.. kuća Sturdžis.čime je izvršio veliki uticaj na arhitekte Art Nouveau-a . 1915. ovo delo je snažno uticalo na projektovanje paternalističkih vrtnih gradova i na približavanje pokreta za vrtni grad E. ritmika dimnjaka. proizašao iz Vebovih načela o poštovanju tradicije i Šoovih inventivnosti u vladanju prostorom . gde je ključna ličnost bio David Gili koji je osnovao privatnu školu arhitekture.Letbi (William Richard Lethaby) .4.kuće odišu strogom elegancijom . a ne des Beaux Arts). arhitektonska ostvarenja .

kategorijama: "veličanstvenog.za crkve . po njemu.. berze. U ovom eseju se udaljava od Vinkelmana i približava francuskim teoretičarima: "Oblik je uslovljen svrhom građevine i tome se mora prikloniti. slikoviti i romantični stil. grčki je povezao sa horizontalnošću.uvodni esej za značajno delo u nastavcima. "Istorija neimarstva od najranijeg starog doba do novijeg vremena". stambene i javne zgrade. "Prilozi za istoriju usavršavanja neimarstva". delo u kom produbljuje istu temu i sadrži nekoliko skromnih pravila 3. prosto igranje arhitektonskim oblicima. gradske većnice.-98.klasicizam vidi kao "podražavanje oblika. "Istorija neimarstva naroda Starog veka" -> "proučavanje antike je jedini način da se dosegne veličina" (parafraziranje Vinkelmana). Vizantijski stil smatra pogodnim za pozorišta. posle cara Konstantina. "Kratka rasprava o lepom" . konstrukcije i ukrasa.ova promena u Štiglicovom teoretskom stavu je simptom karakterističan za celu teoriju arhitekture u Nemačkoj u XIX v.. 7. jer u suprotnom nema funkciju. 1820. "O staronemačkom neimarstvu".4. Samo Grci polažu pravo na slavu da su arhitekturu uzdigli od najskromnijih početaka do savršenstva. ostavivši umetničke zakone. a ranogermanski .propoveda "teoriju 3 stila sa jednakim statusom": grčki. tvrdeći da "jedino konstrukcija. U opisivanju grčke arhitekture koristi pojmove: "uzvišena jednostavnost. . najstariji narodi koji su se bavili arhitekturom. . mora biti u skladu sa celinom. 1801. užasavajućeg. Persija i Indija -> velelepnost i umešnost -> divljenje). Rimska arhitektura je za njega korak unazad.kompilacija 4. 1834. Vrednovanje arhitekture Egipta i Bliskog istoka prilagodio je tako da istakne veličinu Grčke (Egipat -> gigantsko -> zapanjujuće. 6... "Enciklopedija građanskog neimarstva" u 5 tomova."ukrašavanje". nikada se nisu uzdigli iznad prosečnosti i dostigli lepotu. već renesansu (zove je "italijanskim stilom" i tumači kao sintezu klasike i gotike) kao model za palate.. a vizantijski kao njihovu kombinaciju. Po njemu. i smatra da pristup klasicizmu treba da bude razuman. a sa druge strane. Zato više i ne predlaže klasične modele. ali joj priznaje da je donela napredak u oblasti ukrašavanja i tehnologije.tipičan predstavnik prelaznog perioda između strogog klasicizma s jedne i funkcionalnog eklekticizma. uzvišenog. bez poštovanja prema karakteru zgrade i pogodnostima njene namene". Smatra da se sva 3 stila mogu usvojiti u skladu sa potrebama i karakterom građevine. gracioznog i čudesnog" (pod poslednjim posmatra gotiku i arhitekturu koja koristi kineske ukrase i elemente). čiji je urednik bio -> ironija jer ilustraciju na naslovnoj strani čini 5 klasičnih stilskih redova postavljenih u okruženju ruševina na morskoj obali (dorski red je. Postavlja pitanje koji arhitektonski stil treba usvojiti? . 1792. Moguće da je to postaknuto nemačkim izdanjem Diranovog "kratkog pregleda predavanja o građevinarstvu". a ne proizvoljno -> ranije nije govorio o "ukrašavanju".Štiglicov rad se zasnivao u potpunosti na proučavanju pisanih izvora (sam nije imao neposrednog iskustva sa arhitekturom) 2. Svrstao ih je u kategorije: kao racionalni. . oplemenjenost i veličanstvenost". sa druge strane * dela: 1.. . Za njega antička arhitektura ima istu ulogu za arhitekte kao priroda za umetnike. Delo "Istorija neimarstva naroda Starog veka" ilustruje "Arheologija neimarsta". vode do lepote u arhitekture" . došlo je do potpunog pada . neprevaziđene do današnjih dana. Vraća se. ozbiljnog. -> udaljava se od prvobitnog stava da se pravila postavljaju prema antičkoj arhitekturi. Smatra i dalje da se uzvišena lepota nalazi u stilskim redovima 5. 1827. oblik. škole. ovde u svom rimskom obliku). i podigli na položaj istinite umetnosti.Kristijan Ludvig Štiglic -> kanonik iz Lajpciga . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 41 . ranogermanski vertikalnošću. vizantijski (polukružni lukovi) i ranogremanski (šiljati lukovi).". Takođe. naime. kao što su Egipćani i drugi. po pitanju karaktera.

simetrija. ali tvrdi i hladni. Ludwigstrasse. knjiga "Neimarstvo prema načelima naroda Starog veka" -> nastoji da razvije "sistem" koji će otelotvoriti "sam ideal arhitekture".njegovi arhitektonski koncepti uzeti su iz francuske teorije arhitekture XVIII v.muzej Diranov 3. -> u unutrašnjosti su gvozdeni rešetkasti nosači . Propileji. 1846.kod Davida Gilija. proporcija = organska celina.više je putovao od Šinkela. "Zato savko ko gradi na pravi način. a i kod Fridriha Gilija . ogromno. više puta bio u Italiji. nužno gradi na grčki način. jednom u Grčkoj . koji podsećaju.-50.. 6.pilona (čudna egipatsko-grčka kombinacija). Valhala (spomenik znamenitim Nemcima). .težnja za stvaranjem italijanizovane atmosfere. karijeri tri godine starijeg Šinkela u Berlinu . konstrukcija i lepota sporedni u odnosu na osnovni cilj" .razvija skup od 6 estetskih kriterijuma. pisani i drugi spomenici Grčke i Rima daju nam neophodna uputstva i modele".-42.1800. pri čemu su "trajnost. kako spolja tako i iznutra. a ipak samo u antici vidi ispunjenje svojih ideala: "za sve značajno što zahteva umetnost građenja. Minhen. 3.eklektična postavka dorskog portala između dve kule .živi u Rimu.Alojz Hirt -> ima drugačiji pristup autoritetu antičke arhitekture . jasni. ali lišene živosti originala 4. verujući da ga je našao u antici . dobro uklopljen u kontekst .istorijska konstrukcija koja je po svojoj suštini slična složenijim idejama koje su Viole-le-Dika dovele do njegovih neogotskih stavova . Marka u Veneciji (po želji kralja Ludviga I) . studirao u Berlinu (Bauakademie) . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 42 . romantičan položaj. masa i materija. ali su definisani drugačije: 1. u celini i delovima" . a za njegove stavove o arhitekturi zaslužan je Johanes fon Miler . još više kod Alojza Hirta.razmišljanja na funkcionalistički način: "Suština lepog proističe iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagođena nameni". na kom se nalazi i fon Klenceova Gliptoteka (1816.-30.široka. pa i aludiraju na Vitruvija. . crkva u Minhenu (jedina u tom gradu) . od centra grada . dinamično pristupno stepenište 2. 4. 2. jednostavnost oblika.Leo fon Klence ." Hirtova arhitektonska teorija . 5.4.Hirtova zavisnost od francuskog koncepta "disposition" -> on osnovni cilj arhitektonskog dela definiše kao "dispoziciju i uređenje u skladu sa namenom". nastavnik na Bauakademie u Berlinu . a njegova uvodna rečenica glasi: "Arhitektura je disciplina ili srž takvih znanja i veština pomoću kojih je pojedincu omogućeno da projektuje i konstruiše bilo koju vrstu građevine na najefikasniji način" . prava avenija.za njega arhitektura nije imitacija prirode. Minhen . gde sreće Getea 1.dorski hram na brdu sa pogledom na mirnu panoramu Regensburga. harmonija = sklad.arheolog.1782.-96.-03.njegova karijera u Minhenu bila je u mnogome slična.slično sa enterijerom sale za bankete u Lehbruku (Šinkel) . ukras .karijeru proveo u služvi Bavarske 1.neklasična imitacija crkve Sv. dok ukras daje "prijatnost primerenu nameni.) -> za Gliptoteku je koristio model .upoznao se sa Šinkelom. Čudno je to što kreće od aksioma da se arhitektura može posmatrati samo u istorijskim okvirima.aksijalno obelžavaju ulaz na Kraljev trg. oblici hrama (nalik na Partenon) sigurni.. 1820.

ali ih ne podiže na status obrasca . cilj knjige bio je da "postavi osnove opšteg autoritete i vodič za kolebljive ideje" u kontekstu crkvene arhitekture. započinje svoju "Zbirku arhitektonskih projekata" . delo "Upućivanje u arhitekturu hrišćanskog kulta" (objavljeno o državnom trošku i deljeno besplatno).ostao je neizdat 2.crkvena arhitektura zauzima. Najpotpuniju i najsavršeniju fuziju statike. koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene građevine."lepota = kvalitet. no serija nije nikad ostvarena .smatra da lokalne varijacije crkvene arhitekture. istoriju i religiju. države i društva. boravio tamo i upoznao se sa polihromijom u antičkoj arhitekturi) 1. obiman rad "Arhitektonska uzvraćanja i raspravljanja o grčkom i neogrčkom" . od "ekonomske arhitekture" . uzrokovane regionalnim. Zesov hram u Argigentu. arhitekturom pravog. i gde je mogućno istom pravcu. okolnosti i uslova" retko se pokazuju kao odgovarajuće ."u etičkom. u najvišem smislu te reči. Trebalo je da ovo bude prvi u seriji traktata od kojih se očekivalo da se pozabave i ostalim vrstama građevina (jer podležu pravilima univerzalne vrednosti).polazište mu je bio Vitrujev stav o hramovima u Toskani. klimatskim činiocima treba da budu u strogom i lepom maniru antike . kako kaže on bavi. te tako superiorno". Za razliku od Šinkela koji nije imao veliku potrebu da crta svoja zapažanja (u tačnim merama) na putovanjima.u grčkoj arhitekturi prepoznaje "čvrste principe za sva vremena".imao je stav da je "grčak arhitektura povezana zajedničkim lancem sa arhitekturom svih vremena" 3.žestoko se protivio tekućoj raspravi o gotici i ideji njenog oživljavanja 4. kako bi "vratila polomljene stubove hrišćanske crkve i ponovo uspostavila hrišćanstvo na čvrstim osnovama" .4. pravom smislu reči. u kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije" -> poklapa se sa Diranovom funkcionalističkom estetikom.Klence je davao prednost zvaničnoj . što je pokušao da integriše u svoj sistem razmišljanja.. karakteristično delo "Pokušaj ponovnog obnavljanja toskanskog hrama prema njegovim istorijskim i tehničkim analogijama" .koju ne razmatra. Čak ni Kolberova Kraljevska akademija arhitekture (osnovana pod Lujem XIV) nije postavljala tako kategorične zahteve . 1830.državnoj arhitektonskoj politici (kako bi se ukorenio opšti koncept ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi). Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 43 .-24. po njemu značajno mesto.smatra da "opšte norme u arhitekturi koje previše polažu na potrebe ljudi i čije zadovoljenje zavisi od tako mnogo privatnih interesa. lepotom i oblikom u arhitekturi u višem smislu . arhitektura je umetnost oblikovanja i kombinovanja materija za potrebe ljudskog društva i njegovih ciljeva i to tako da se obezbeđuje najviši mogući stepen solidnosti i trajnosti sa najmanjim mogućim utoroškom materijala i snaga" izvedeno iz Dirana i blisko Šinkelu . a u crkvenoj arhitekturi je nastojao da ostvari "težnju vremena u jednom".Klence odvaja "pravu arhitekturu" koju definiše kao "slugu religije. pa je sačinio rekonstrukciju Toskanskog hrama na osnovu paralele sa etrurskom arhitekturom i sa stilom građenja u savremenoj Reciji -> na rekonstrukciji Etrurskog harama primanjuje tehnička svojstva savremene Tirolske seoske kuće (posebno u krovnoj konstrukciji) . dok je zime 1923. jer se. suštinskog i pozitivnog hrišćanstva . materijala i konstrukcije nalazi u umetnosti Grka (preuzeto od Hirta) -> za to smatra da bi se grčka arhitektura trebala smatrati arhitekturom svih zemalja i svakog doba.više nego Šinkel interesovao se za arheologiju. fon Klence je načinio i objavio nekoliko arheoloških crteža (na pr.

putovao je u Italiju. smatrajući da treba odrediti kategorizaciju stilova prema nameni. Prirodnjački muzej. 1837.pre arhitekture.-1870. i kao arhitekta poznat u međunarodnim razmerama .u prvo vreme. Projekat svečanog pozorišta za Vagnera 6. 1871. Burgteatar u Beču (sa Hazenauerom) + (Muzej istorije umetnosti. Barokna kraljevska palata u Budimu (bio je savetodavac u projektu) . gde se zainteresovao za pitanje polihromije antičkih građevina (nije postao pobornik klasike. Klencea (arhitektura = odgovor na potrebu). jer Nemci nisu imali ništa slično L'Ecole des Beaux Arts.vreme izgradnje "ringova" .zbog učešća u revoluciji 1848.arhitekturu je učio u Minhenu i Parizu . veza arhitekture i društvenog ustrojstva) . koji je odbijen) .) o apsolutnosti grčke antike kao modela * biografija: . izučavao prava. * arhitektura: . postaje profesor na Akademiji arhitekture u Drezdenu . vizionar koji nije mogao u praktičnom radu da se pridržava svojih ideja .1830. povereno mu je više izložbenih modela (za Egipat.. 4.Drezden: . -> Cirih (na poziv vlasti).Muzej u Drezdenu . posle požara obnovljeno 1869. finansijera i političar (kasnije prepravljena za potrebe Univerziteta) 7.Beč.umro je u Rimu 1879.4.Kasarna pešadijskog puka u Bautzenu . oba u Ringštrase) 5. prijatelj ga je opisao kao "detinjasto. putevi su ipak bili različiti. bio je sklon romantičarskom podražavanju raznih istorijskih stilova.kasnije se okreće neorenesansnom izrazu. kao savetodavac u vezi podizanja dvorskog muzeja (dao je urbanistički predlog carskog foruma. Opera u Drezdenu.Vila Gasasena. Kanadu. Grčku i Siciliju. već radeći u raznim stilovima. 1853. bio je oličenje protivrečnog eklekticizma.Gotfrid Zemper (Semper) -> vodeći nemački teoretičar sa sredine XIX v.protivurečnost u mislima.-41. Vinkelman sa svojom teorijom (XVIII v.Švajcarska. Švedsku. 1834. Hamburg .na preporuku Šinkela. zbog svojih liberalističkih ideja i arhitektonskih argumenata protiv drugih stilova (napada "polupropalu arhitekturu današnjice". i kao pisac. postaje profesor politehnike . izložba u Kristalnoj palati.rođen je 1803.Nikolina crkva. (njegov sin Manfred) 3. 1859. u Hamburgu u imućnoj porodici i široko se obrazovao . odlazi u izgnanstvo: video je vezu između arhitekture i društva i rekao da "arhitektura može da se razvija samo u slobodi" . matematiku i arheologiju (na Univerzitetu u Getingenu) bio je i kao čovek. Zgrada politehnike u Cirihu . ali i između pisanih dela i projekata * glavna dela: 1. -> na poziv Franje Josifa. Poslovnica ciriškog veletrgovca.Cirih (neizgrađeno): . Dansku) .Engleska -> 1851.. hipohondrično stvorenje" .-33. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 44 . konačno se opredelio za renesansnu arhitekturu građevinskih konstrukcija i dekorativne plastike) . Dvorsko pozorište u Drezdenu. 1869."arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u društvu i zato su grčki spomenici odraz visokih duhovnih zakona države" .Sinagoga u Drezdenu .Nemačka -> mada je po razvoju arhitektonske misli najbliža Francuskoj. Dirana (imitacija istorijskih silova). J. Pažnju je jedino privlačio J. 2.-78.

konkurs za železničku stanicu u Cirihu ... lični uticaji (arhitekte ili pokrovitalja) -> kombinacija promenljivih daje karakteristike "stila") . omalovažavanje ručnog rada u umetnosti. grčka polihromija je odraz osećanja mase) . Frankfurt (glavno delo . pokušava da dokaže da je polihromija uvek postojala u arhitekturi.nju je imao i Šinkel pred kraj života) . zato on odbacuje savremenu polihromiju u Nemačkoj kao "stil intenzivno crvene boje". regionalni.javna kuća za Badem . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 45 .) koja zavisi od promanljivih faktora (x.4. temelji . 1853. etnološki.pozorište za Rio de Žaneiro * teorija: .). sa primenjenim umetnostima (korene arhitekture uvek prati do primenjenih umetnosti . svaki od ovih elemenata povezao je sa odgovarajućim materijalom i tehnikom obrade tog materijala. sa jakom industrijskom ekspanzijom Nemačke (osnova Werkbund-a)) .polazeći od idealizovane "primitivne arhitekture".. 3. "Nacrt jednog sistema upornog učenja o stilu". njihovu ispravnu obradu i primenu.u podnaslovu "Praktična estetika") 6. materijali. "Četiri elementa neimarstva". klimatski. sklopljeno od tih elemenata posmatra u biologističkom maniru.. istražujući odnos tehnike i stila.zemljani radovi) 3.na pr. tj. 1860. opšti pad vrednosti.napisao je veliki broj dela različitog obima i tematike: 1.uvideo je nužnost da se konstrukcija uzdiže na nivo simbola (u toj viziji leži njegov značaj za moderno doba . podseća na posvećenost prirodnom načinu obrade -> osnova Werkbund-a) 4. gde je Y = umetničko delo. važno: povezuje umetnost i društveno iskustvo (polihromija kao organski izraz demokratskog ustrojstva).naročito se bavio pitanjem stila. arhitektonsko delo.. (napisao u Londonu. krov. "Nauka.y. 5. "Prethodna zapažanja o obojenoj arhitekturi i plastici kod naroda Starog veka".-63. 1834. kao organizam (ističe da su samo Grci uspeli da udahnu organski život svojim kreacijama. zid.suština i značaj: . 2.. argumentovano na prilično proizvoljni istoricistički način.. od antike do renesanse i da "novina monohromije" počinje tek od Bruneleskija i Mikelanđela. zidovi i zemljani radovi..pozorište u Minhenu .z. "Stil" (njegov stav da društvene i političke prilike utiču na stil. radovi) . biće shvaćen u poslednjoj četvrtini XIX v. verski i politički uslovi.zalaganje za polihromiju (za njega polihromija u arhitekturi i vajarstvu ima simboličan karakter. ali i prerafaelistički stav o povratku predinastičkoj eri. kritikuje industrijsku civilizaciju.y. Polihromija u arhitekturi je odgovor na prirodno okruženje. kritikuje. 1851. (to je izrazio i formulom Y=F(x. kao izgnanik. izvodi zaključak da su osnovni arhitektonski elementi: ognjište. istorija i umetnost". paradoks: on je bio "tragač za novim stilom" i istovremeno vrhunski istoričar) materijal tehnika osnovni element arhitekture glina keramika ognjište (kamin) drvo tesarstvo krov tekstil tkanje ograda (zid) kamen zidanje temelji (zemlj. Drezden 2. reč "zid" potiče od reči "odeća" na nemačkom jeziku). maskiran kao grčki. "Stil u tehničkim i građevinskim (tektonskim) umetnostima".z.. zalaže se za promenu novih materijala i metoda. 1851. F = konstanta (tipovi): 1. krov. uticaj tipologije i promenljivih faktora na stil i td. Engleska (ognjište.

a dorski . koristeći elementarne forme (krug. 1825.Diran. akademskoj arhitekturi.. 1800.od prvog projekta za koji se zna (drugo učešće za Grand Prix) . Ž.kopija Peira. ali smo na njih navikli kroz upotrebu .u oba pisana dela. istoričare i šematičare.bio je učenik Akademije arhitekture. gde je studentima građevinarstva predavao principe arhitekture. svodeći ih na dijagrame (elementarne oblike .Diran smatra da redovi nisu neophodni.eksperimente sa "gotikom u gvožđu" smatra potpunim promašajem. arhitekturi Luja XVI i revolucionarnoj arhitekturi je ambivalentan. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 46 .. Materijalisti.bio je profesor politehničke škole u Parizu. prepravljanjem tuđih i tradicionalnih planova (čak i pozorišta V.prošao je kroz niz faza. Žan-Nikola Luj .tako je u svojim kasnim radovima koristio samo 2 reda: korintski . od toga 7 izvedenih) . Peira (manji uticaj od Leroa. izgled -> iz osnove i preseka . odbacujući niz tradicionalnih elemenata (neke je zadržao) . ali nalazi opravdanje za "jednostavne. najvažnije njegovo delo je "Pregled predavanja" sa ove više škole (uradio je svega 20-tak uglavnom monumentalnih projekata. a naročito na Diranov pogled na istoriju arhitekture .za velike i javne građevine (Spomenik za Trg u Parizu.. ali Dirana nije zanimalo inženjerstvo) i Leroa (više arheolog i istoričar.. modularnu mrežu. a neogotiku zbog političkih stavova njenih predstavnika (on je kosmopolita i liberal) . kvadrat). vidljive krovne nosače od gvožđa" projektovane za železničke stanice i hale * Francuska: . nego arhitekta i pobornik grčkog stila) .. osovine. Diranov odnos prema tradiciji .Leroov uticaj: grčki ukus i skepticizam prema stilovima uticali su na Diranov rad. osnovane 1795.krug i kvadrat). kako bi svoja gledišta približio studentima (Zemper i drugi kritikovali su taj metod) . on teži racionalnom komponovanju.. 1807.Muzej. 1825. do izgradnje seoske kuće u Tijeu.) . za koje je oblik izveden isključivo iz razmišljanja o konstrukciji najbliži su Zemperu. osporavan je. Karijeru je započeo 70-tih godina XVIII v..značajno delo: "Zbornik i uporedni prikaz građevina svih vrsta". već i kompoziciju.savremene napredne mislioce svrstava u 3 kategorije: materijaliste. a završio 30-tih XIX v.klasičnoj grčkoj i rimskoj. kod M. .muzej . elimentacija retoričke raskoši. "Šematsku" gotiku odbacuje zbog njenog golog funkcionalizma (on je inače protiv funkcionalizma). težnja ka suštini. raznovrsnost .radi kao gravire .rano je počeo da se obrazuje kroz atelje. tipološki pregled građevina u istoj razmeri .težio je da arhitekturu prikaže kao izraz složenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih sila (slično sa Lodolijem) .4.suštinu njegovog mišljenja o arhitekturi čini svođenje. mada čak možda i učestvovao u izradi crteža) i bio pod njegovim uticajem (kružna forma) . kompleksna delatnost. savremenici su nekad burno reagovali) i njihovim usklađivanjem sa svojim idealima. Luja. koja je do tada bila zanemarivana . Diran se bavio i utilitarnom arhitekturom.Diran se bavio prilagođavanjem.izmenio je klasičnu tradiciju ne samo u odnosu na stilske redove.neko vreme je radio za Bulea (i vrlo ga poštovao. ovim sistemom Diran je težio da svakog učenika osposobi za osnovno vladanje arhitektonskom kompozicijom .za privatne zgrade najniže klase (njegova seoska kuća u Tijeu. osvajao je nagrade.). jer se više bavio inženjerskim konstrukcijama: mostovima i kanalima.. uz dodatke .

zbog prezira prema uglednoj instituciji .. Lozana) . Majka mu je bila ćerka uspešnog preduzimača. organizovala je skupove pametnih ljudi petkom (na pr. (1814.) . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 47 . . ali prefinjenog smisla za nauku i umetnost (iskoristio je rasipanje mnogih privatnih biblioteka da napravi svoju zbirku). Setendal). nervozna i melanholična. iz društvenih zabava iz svoje klase se povukao užasnut posle jednog maskenbala) . živeo je na 4 spratu iste kuće (a ovi na prvom.1835.po povratku u Francusku (godinama radi na jugu Francuske snimajući i crtajući srednjevekovnu arhitekturu) opčinjava ga francuska srednjevekovna arhitektura. nego kao istraživač starina i državni službenik). Akademija mu je uzvratila neprijateljstvom. to njegovo neprijateljstvo preme institucijama. kako priznaje u dnevniku bila apsolutno najvažnija. Njegov ujak je bio Ežen Delakliz.to su dva događaja koja su ga naterala da oslonac potraži u samom sebi i učvrsti svoju nezavisnost koja mu je. ali mu se štošta i dopalo. pisao i crtao (odrastao je u intelektualnoj i umetničkoj sredini.. koja ga je potresla (imala je 18 godina neuspešnog zaljubljivanja)).od malena je osećao prezir prema institucionalnom školovanju (odbio je i da pohađa L'Ecole des Beaux Arts da ga ne bi "stavili u kalup"). što je stimulans za čovekov um -> da stalno ima na umu predmet prezira (što je kod njega bila L'Ecole des Beaux Arts). gde se zadržao 17 meseci. koji je organizovao nedeljne skupove. kada je pozvan da se kandiduje za Institut i velikim šansama da uspe. lepotica.školi lepih umetnosti (L'Ecole des Beaux Arts). ali je više voleo pero -> nego kist (l. komplikovanom domaćinstvu sa podeljenim privrženostima. priključuje se pokretu koji se bavio proučavanjem i zaštitom srednjevekovne kulture. zahvaljujući čijim naporima se 1837. glavni akteri tog pokreta bili su Ludovik Vite (jedan od posetilaca ujakovih nedeljnih skupova) i Prosper Merime (danas poznatiji kao autor "carmen". počevši od školskih dana dovelo ga je dotle da arhitekturu mora da otkriva sam. u obliku jačem i životnijem i sa više ljubavi nego što su nudile škole .rezidencije u Tiljerijama. Pariz .kako je Vile-le-Dik uopšte došao do osnove za razvoj arhitekture? Odgovor verovatno leži u njegovom detinjstvu: počev od fanatične mržnje prema zavisnosti.1878.Ežen-Emanuel Viole-le-Dik. kritike). Obrazovnje svojih sinova. rođen u Parizu 1814. osećao je "akademsko trnje u lovorovom vencu" . romantičar i liberal . koji je kasnije uznapredovao. uveče mislilac. To komplikovano domaćinstvo u Ulici Šabane sa svojim podeljenim privrženostima pretvorilo je mladog Violele-Dika u budntovnika.najmilije utočište u svetu minijaturnih kuća koje je pravio. samostalno je čitao (naročito nakon majčine smrti. video je sve i nacrtao . a onda majčina smrt i neuspelo sklapanje braka . skroman i iskren . negiranja načina školovanja budućih arhitekata na njoj. odlazi u Italiju (studijsko putovanje sa jednim učenikom). u svakom slučaju. postao je profesor na maloj i nezavisnoj Ecole de Dessein. Ujutru je bio slikar.4. U nezavisnosti se mnogo više uživa kada postoji svest o onome od čega ne treba zavisiti. za koje je smatrao da su "renesansu učinili dosadnom" u pokušaju da je disciplinuju. Otac mu je bio državni službenik.tada mu je bilo svega 19 god. bio je razočaran Paladijem. gde je predavao kompoziciju i ormanent (u to vreme se po dva puta zaljubio.poslednji veliki teoretičar u svetu arhitekture. Davidov učenik. bračni par leDik poverio je njihovom ujaku.1832. putovao. U Ulici Šabane gde se mladi le-Dik rodio. ali ovog puta srećno i oženio jednom mladom neuglednom ženom koju je još kao dečak obožavao . Sansovinom i Vinjolom.učestvovao je u revolucionarnim događanjima iz 1830. zatim je došla škola koju je mrzeo i raspust . tada cenjenom čoveku. nije bio oženjen i primao je nedeljom od 2 do 5 isključivo muško društvo.Viole-le-Dik je bio veoma oštrouman. do nove adrese . osniva "komisija za istorijske spomenike" .

pokušaj sinteze: Projekat koncertne dvorane za 3000 ljudi (krov je poliedar konstruisan od gvozdenih elemenata. je otkrio gvožđe kao građevinski materijal.do 1849. ali ne potpuno nesklon diktaturi Luja Napoleona (čak je lično imao veze sa dvorom). Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 48 .-78. "Rečnik termina za francuski nameštaj". u bogatom restauratorskom opusu Viole-le-Dik je više crkvenih građevina. Kada je posle dužeg vremena klimavo carstvo propalo 1870. 1854. 10 knjiga) -> je prvo veliko delo (imao je 40 god. proslavio se kada je pobedio na konkursu za restauraciju Bogorodičine crkve 1845. već da je ekonomičnost strukture gotske građevine rezultat logične sinteze ka nesvesnom nivou i evolucije ideja .težio je naučnom obrazloženju gotike i stvaranju moderne paralele (što ga čini suštinski različitim od savremenika iz Engleske koji su slepo verovali u gotiku.. ornamentika . umro je 1879. protivnik Klera.njegovi projekti su verovatno najmanje značajan aspekt delovanja: XIX v.rezultat nedopadljiv. Tokom Komune se povukao u Pjerfon.". poštujući uslove svoga doba . ušao u nastavni program svih tehničkih škola u Evropi 2. da bi se ponovo pojavio prvih godina Republike . već je bio poznat i tražen. ali važan jer ukazuje na mogući pravac razmišljanja * glavna pisana dela: 1. Ostatak života je vrlo zanimljiv . (II dopunjeno izdanje 1872. premošćen gvozdenim rebrima sa ispunom od opeke -> parafraza gotskog svoda. krov nose masivni zidovi i gvozdeni stubovi. Restauracija Pjerfona je izvedena za cara.) -> 20 rasprava na temu: šta je umetnost. u kući koju je za sebe izgradio u Lozani) . "Entretiens sur l'Architecture" ("Razgovori (Predavanja) o arhitekturi"). radio u mnogim komisijama i nosio već orden Legije časti.4.on se pita zašto je lepa i analizira elemente koji mu se dopadaju .projektovao je nekoliko stambenih zgrada u Parizu (umerena gotika) . Vrlo tražen i popularan kada je trebalo izmisliti sve potrebno za pozorišne predstave i slavlja. pregled grčke arhitekture . "Dictionaire Raisonnee de l'Architecture Francaise du XI au XVI Siecle ("Rečnik racionalnosti francuske arhitekture od XI do XVI v. u čemu se olično snalazio. jer je u noj otkrio racionalnost (strog restauratorski purizam. pisao za levo orjentisane novine.uspešan već na prvom zadatku (njegova prva restauracija: zajedno sa Lasisom) . zamkova i urbanih celina (više od bilo koga prodro u tajne srednjevekovnog neimarstva Francuske) . le-Dika lišavao je istorijske spomenike spomeničkih vrednosti drugih epoha i stilova.lišće u livenom gvožđu).zaštiti Opatijske crkve u Vezleju. savremeni materijali .. dobio je ulogu koja mu je bila bliskija: kao poručnik u inženjeriji imao je ulogu u utvrđivanju centra grada.racionalna . a Viole-le-Dik se potrudio da ga pokaže kao ekonomičan i precizan (kao što su bili kamen i drvo u Srednjem veku) što čini na ovom projektu koncertne dvorane (kamen + čelik + opeka) .. Pjudžin) . 6 knjiga .-61.kriterijum racionalnosti pokušao je da primeni i u osvetljavanju drugih epoha razvoja arhitekture. nadoknjađujući ih po sopstvenom nahođenju) .bio je svestan da proces projektovanja ne teče samo na svesnom nivou. gotski konstruktivni i geometrijski principi. 2. Za umetnika je nedovoljno ako kaže "lepa zgrada" .teorijski opus (literarni): veliki broj pisanih dela (bio je izabran za poslanika za Monmartr. kontroverzan. međutim gotiku je Viole-le-Dik poštovao.o ukusu kaže da je to stvar nedovoljnog rasuđivanja. 1858. učenje analiziranja remek-dela iz prošlosti. 1863. učenje stvaranja sopstvene sinteze.prilog "Rečniku" 3..srž teorije: obrazovanje arhitekte mora da teče u dve faze (jer po njemu arhitektura ima najviše veze sa sposobnošću zaključivanja): 1.iz ovog opšteg stava ne vidi se posebna sklonost ka gotici.). Do tada je već postao republikanac. nastojeći da dokaže da je svaka dobra arhitektura . odstranjujući iskonske (čak) komade.bio je demokrata. kao što je bio na pr.

studija o ruskoj arhitekturi ." -> 10 knjiga (1854.-37. stari deo Kakrasona (jedna ulica je nazvana njegovima imenom) .većnice -> Sv. Vezle.pobedili na konkursu 4. 1836. dodatak "Rečniku" (1858. .-48. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 49 i poređenje sa rimskom. o izučavanju arhitekture * restauracije: 1.-54. 1848.175 učesnika. 1845. Alžir * stručni spisi: 1. Rems.srednjevekovni zamak Pjerfon 3. "Rečnik termina u francuskoj arhitekturi od XI do XVI v. utvrđenim sa još 53 kule .poznata urbanistička celina sa dvostrukim gradskim bedemom L=1500 m. sećanja na odbranu Pariza.koristi i beton (nadprozornici i nadvratnici) 2.) * 1861.) 2. pobednik Garnije .Konkurs za parisku Operu . Notr Dam ..) 4. 1840. -> Nemačka.(epohe Karolinga i renesanse) -> 6 knjiga.-67.najznačajniji delovi: unutrašnja tvrđava iz 1235.4.-61.le-Dik je učestvovao. bio je štićenik dvora i same carice * studijska putovanja 1. Engleska. -> obnavlja opatiju St. II dopunjeno izdanje 1872. Lion. Boisi. . Antoan. .-78. srednjevekovna arhitektura Zapada. -> Italija (sa svojim učenikom) 2.Notr Dam u Parizu (sa arhitektom Lasisom) . "Razgovori o arhitekturi" ("Entretiens") . Semur. Denis na Seni (on je arhitekta ove opatije od 1846.sa mnogo razumevanja obnavlja gotski transept i hor glavne crkve .predavanja (1863. Amijen.Sent Šapel u Parizu (rukovodilac obnove čuvene bogomolje) 5. o privatnoj arhitekturi. Narbona .crkve -> Mokreal. Španija. "Rečnik termina za francuski nameštaj" . . arhitektura za mlade.) 3. o konstrukciji. i ulazna kapija . 1851. 1864.

. ozbiljni nedostatak novih materijala bio je vizuelni kvalitet (mnogo "mrtviji" (monotonija. . moguća je praktično neograničena produkcija istih profila ili građevinskih elemenata (livenje. kome ograničena količina ugljenika daje jačinu.kamena. zahvaljujući javnim radovima tokom XVIII v. ona je omogućila izgradnju integralne građevine.nove metode omogućavali su novi materijali..zahvaljujući industrijskoj revoluciji: . bezživotnost) od prirodnih materijala . čelik . nasuprot slabim vezama malih elemenata kod tradicionalnih zgrada) . a posle -> egzaktno znanje = statički proračuni iz čega se rađa novo zanimanje građevinski inženjer .pre XIX v. do 1900.tek krajem XVIII v. ali je relativno meko 3.: u beton koji nije otporan na zatezanje ugrađuju se gvozdene šipke. a zatim liveno . i to kao pojačanje od kovanog gvožđa. kalupljenje. a termička obrada dovoljnu kovnost . kovano. u Peroovom isočnom pročelju Luvra.) .neki inženjeri uspešno su se nosili sa arhitekotonskim problemima. čija glavna osobina je ujednačen i merljiv kvalitet. što izaziva ogorčen otpor estetičara .3 vrste industrijskog gvožđa: liveno. a i neki arhitekti su usvojili inovativne građevinske mogućnosti (posebno Anri Albrust) . zavrtnjima ili zavarivanjima). armirani beton) i nova tehnologija (postoji samo par ranijih objekata koji su u mnogo manjoj količini koristili gvožđe: katedrale iz XIII v. .-60. drveta.od 1800. luke. što sa prirodnim materijalima nije slučaj. prvo su se koristili kovano i čelik. opeke.. kreč. Arhitektura XIX veka . u Sufloovom portiku Crkve Sv. kada je pronađen "portland" cement. koji mu je dao veliku trajnost. liveno gvožđe (najsiroviji oblik. i visoke peći iz 1864.inženjerima je nedostajala obuka iz oblasti vizuelnosti (jaz između arhitekata i inženjera). dokovi.u početku. . -> empirijski proračuni. naučne metode zamenjuju iskustveno saznanje o statici konstrukcija (statika kao nauka zasnovana je na Njutnovim zakonima kretanja) . čovekomernost.optimalni materijal. a takav napredak omogućili su Besemerov postupak.beton (sastojci: lomljeni kamen.čvrstoća na zatezanje važna je karakteristika novih materijala.): tipična "sinteza suprotnosti" XIX v. proporcija. proizvodnja gvožđa porasla je blizu 50 puta (promena nije bilo samo kvantitativna. sa istim ciljem 1667. i štitio ga od rđe i vatre * nove metode: inženjerstvo i materijali . 1. pesak. dosta nečisto) odlikuje se velikom čvrstoćom.. izvlačenje. već i kvalitativna) .kanali. koji je ušao u primenu 1860.5.nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova razvili su predstavnici nove profesije građevinski inženjeri (ova struka razvila se odvajanjem od vojnog inženjerstva.) . tako da njihovim delima nedostaje razmera.tehnologija je omogućila da se metal oslobodi nečistoće koja ga je slabila. a 1772. kovanje) . dalje. beton je štedeo količinu skupog gvožđa koja bi bila potrebna u čistoj čeličnoj konstrukciji. ali je krto i veoma osetljivo na vatru (počinje da se koristi 1870. * novi materijali . šljunak. čelik.ferobeton (1850. voda) njegova masovna upotreba počinje od 1824. za uzvrat. kovano gvožđe gotovo da nema ugljenika. koja se ponaša kao monolitno telo (snažne veze velikih elemenata (zakivcima. Arhitektura XIX veka 50 5. -> industrijska revolucija -> novi materijali u arhitekturi (metal. čvrstinu i otpornost na vatru (u odnosu na raniji krečni cement) . Ženevjeve i dodatku krova na Luvru 1776.-80. i to za mostove) 2. veoma je pogodno za mehaničko oblikovanje (kovanje).XIX v.

Gustava Ajfela i Frederika Ogista Bartoldija.problem: "grčki" sistem oblikovanja obezvređen je novim materijalima (uopšte. najkarakterističnije je eklektičko kombinovanje novih konstrukcija sa istorijskim stilovima.Rebliniga 2. sa prosečenim lukovima.5 mm. Bruklinski most. komercijalne zgrade .)). debljina skulpture samo 2. potpuno naslonjena na unutrašnju konstrukciju (kao zid zavesa).-83. stvaranje novih konstrukcijskih oblika: 1. sistemom dvostruke lančanice obešen o masivne kamene pilone (2 sistema vešanja: vertikalni kablovi pušteni sa primarnih paraboličnih + kablovi direktno razvučeni do odgovarajućih tačaka na kolovozu. da bi to bio kriterijum za modernu arhitekturu XX v.oblici prilagođavanja novima materijalima i tehnologiji (3 načina): 1.)) 1. starih načina oblikovanja i novih materijala . nije premošćen jaz između poznatih. 2.I filijala u Čikagu (detalji zapostavljeni) 4. 1879. 1845. most je bio i vizuelizacija prelaska sa okeana na američki kontinent. dao je svoju ideju izrade čeličnog užeta . 3.Bruklin) . Lodoli. 1867.inženjerska ostvarenja: 1. 2.. ovo je bio uobičajen način u novim tipovima građevina (fabrike. (najveći most XIX v. rimska veličanstvenost. h=90-100 m. tako da formiraju trougaone jedinice koje Rebling naziva "žičanim rešetkastim nosačem") . čime je obuhvaćen američki osvajački etos . Bruklinski most. Nju Jork. postolje . istorijski oblici arhitekture počivali su na ideji da oblik i konstrukcija budu u službi materijala i njihove prirode (u XVIII v.izuzetan primer složenosti odnosa eklekticizma istorijskih stilova i napredne konstrukcije.neoklasicizam.tržnice. Ajfelova kula. egipatska snaga.stilski izraz nije slučajan: gotska duhovna elegancija.Džonsonova zgrada u Nju Jorku 5. najveći betonski temelj to tada. od bakra.. Menhetn . simbol uspona SAD. stilski: "gotsko-egipatska verzija rimske trijumfalne kapije" (Traktenberg). statua . Arhitektura XIX veka 51 . Bartoldi + Ajfel * oblici arhitekture visoke tehnologije . . u XIX v. Ženevjeve u Parizu * odnos eklekticizma i tehnologije . pa i vijaduktu preko Nijagare (1855. prilagođavanje (modifikovanje) starih oblika kvalitetima novog materijala 3. Nju Jork.granitni piloni: visina iznad vode skoro 80 m.eklektičko. izvedena iz malo starijeg vijadukta Garabi 3. Kip slobode.najprogresivnija šema: kombinacija u jednistvenoj celini -> gvozdena konstrukcija i zidana ispuna.-83. nepromenjen oblik (javlja se konflikt) 2. nadstrešnice perona . ali vizuelno deluju kao da su masivni. most je viseći.) -> to je koristio i Anri Labrust za svoju izuzetnu Biblioteku Sv. smaosvojna formalistička otkrića. .kompromis starih oblika i novih materijala nije davao zadovoljavajuće rezultate . .Džon i Vašington Rebling (1842. konstrukcijski: predstavljaju jezgra. čisto inženjerski. 1867.5. sastoji se od kolovoza koji je kablovima. Vijadukt preko Nijagare.. Vašingtona .spiralno upletenog -> koristi ga u svim delima. konstrukcija je mogla biti potpuno skrivena (Kip slobode u Nju Jorku.za XIX v. najbolji primer eklektika + klasični stilovi). eklektička kombinacija (najčešća) . ali i otvoreno postavljena u određenom obliku (železničke stanice -> terminali istoricistički.inženjerski) . zamena materijala.. 1855. .

1795.-96.) . korišćen Pejnov postupak spajanja) . rimski sklop mosta na reci Arno: most Sv. 176 t gvožđa (2 puta manje od Darbijevog). Na ovome mu je pomogla država. 5 lukova po 30 m. tako da nije bilo potrebno da svaki luk nevezano bude nošen stubovima. posvetio se gradnji mostova i bio jedan od naboljih graditelja 2. raspon 100 stopa. drastično je smanjena masa. i strele 15 m. lukovi. gde se svaki luk sastoji od niza livenih svodnih elemenata.Žan Rudolf Perone 1. međurasponi. sa Samjuelom Braunom (posle 1820. lučnoj konstrukciji od kamena kod koje je otpornost na pritisak najvažnija ovo je izvanredno odgovaralo . Trojice 1567. a u cilju unapređenja (veća stabilnost. veći raspon je omogućen manjim brojem lukova . L=177 m (1825. Tomasa Vilsona preko reke Ver. manji troškovi. te su radila 1772 radnika i 167 konja. -> gvozdeni okvir. neki uspeli primeri ove konstrukcije naveli su engleskog graditelja mostova Tomasa Telforda (prema učenju T. nema veliku visinu. problemi raspona i kinematički problemi. kolovoz).5. Koulbrukdejl. železnički most.5 m.5 m (smanjena strela. Most Menai Sreits. uzor: vatrootporne konstrukcije koje su razvijene u Midlandsu tokom poslednjih decenija XVIII v. nardnih 30 god. Odnos otvor prema stubu sada je iznosio 1:9 (ranije 1:5). Most na Seni. čime se postiže ogromna čvrstoća i mogućnost velikih raspona.pojava železnice 1830. za izgradnju mostova se koristio kamen. sa Filipom Haravikom. osnivač prve građevinske inženjerske škole . gvožđe prima samo pritisak). -> prvi koji je Telford izgradio L=39. ali je značajan kao vizionarski poduhvat (zasnovan na uspehu Sanderlend mosta. raspona 200 m sa strelom od svega 22. 1793. preko reke Severn. 1829. Most Bildves. i susedni stari most 1345.) -> počinje da se bavi visećim konstukcijama 4. ipak. (srušen 1956. Osnovni delovi su uvek bili isti (stubovi. kod Neila. doveo je kamene mostove do savršenstva. 1772. raspona oko 30 m. racionalniji je od rimskih mostova.jedan od prvih gvozdenih mostova (uz pomoć Vilkinsona). Katarine. veći raspon. srednja strela 13 m. nije realizovan. 3. Lančani most Runkom.) -> stanjio je noseće stubove gradeći most za manje od godinu dana. L=72 m od govožđa.od proleća do kasne jeseni.Tomas Telford 1. dok nema leda . Firenca. Most preko reke Severn. kasniji projekat. ovaj most predstavlja primer zamene kamena livenim gvožđem. Engleska. estetika) mostovi su bivali poboljšani 1. Dok Sv. Pejna) da 1801. prvi gvozdeni most iz 5 lukova izgrađenih iz delova -> nagoveštava montažu . uticaj prethodnog.-96. ozidan opekom. uz zadržavanje konture. . rimski luk više nije polukružan.pre gvožđa.američki pronalazač Tomas Pejn 1783. Arhitektura XIX veka 52 * mostovi .iskorišćena osobina gvožđa (u početku se koristilo liveno) da ima 72 puta veću otpornost na pritisak od kamena.nedostatak: koristi se samo otpornost gvožđa na pritisak . osmislio je napredan sistem za proizvodnju lukova od livenog gvožđa. 1779. 5 parova rebara. predloži projekat kolosalnog mosta preko Temze u Londonu. -> nagla potreba za mostovima otpornim na težinu i dinamički (kinematički) udar na konstrukciju pri prolasku voza -> potrebna otpornos na pritisak i na .Abraham Darbi 1.

ukupna dužina 570 m . 2. Škotska. 1882. D (raspon luka) =150 m. manji su troškovi proizvodnje. nadstrešnica je imala veliki gabarit zbog raspona kojim je trebalo premostiti sve koloseke i zapremine potrebne za razilaženje dima. konzolni krak 227 m. a 1850. -> par železničkih mostova.-89. od 1860. ima 5 raspona.ovim zahtevima odgovara forma grednog (punog ili rešetkastog) nosača od gvožđa. a otpornost na osobinama materijala.sredinom veka -> matematički instrumenti za proračun rešetkastog nosača koji se može primeniti na skoro sve konstruktivne element mosta.Bruklinski most) * železničke stanice (u XVIII v.gredni nosači. Cevasti most Britanija.po stilu javna građevina koja odražava istoricističku formu gradske kapije .-85. između dva ovakva elementa moguće je ugraditi dodatne radi produženja raspona 2. dobra strana -> laki su. kamene kule služe za sidrenje dopunskih visećih elemenata (koji su i nepotrebni) . srazmerno su mali preseci sastavnih elemenata. čija krutost i sposobnost da se ne deformiše se zasniva na geometriji trougla. dramatična igra različitih konstrukcijskih priroda sastavnih elemenata (upletena žičana užad bolja su od karika . železnički mostovi -> tesnac Menai (rukavac Irskog mora)) . . strela je 61 m.iz njega je izvedena konstrukcija za Ajfelov toranj.prvo su izgrađeni bočni rasponi sa pilonima.alternativa rešetkastom principu: viseći most -> izumeo ih amerikanac Džejm Finli. visina tornjeva 117 m.Robert Stivenson 1.bolja koncepcija (konstrukcijski bolja. zahvaljujući ovom projektu on dobija porudžbinu za vijadukt Garabi . polumesečasti lukovi na dva zgloba od rešetkastog nosača .kombinacija suprotstavljenih arhitektonskih formi: putničke zgrade (terminal) i nadstrešnice za vozove. . visina rešetke u središtu 11 m. Britania .5. ukupna dužina 1770 m. dugačke kontinualne rešetkaste nosače 1. od 1830. ali. Železnički most na reci Douro.titula zbog ovog mosta) 1.50000. najfinije ostvarenje. paučinastu formu rešetke (kombinacija pilona sa paučinastom formom rešetke). strela 77 m. .-78. a i inače je govorio "da je svako poboljšanje mašinerije sve ružnije i ružnije) . neki elementi rešetkastog nosača opterećeni su na pritisak (-). razvoj mostova je veoma ubrzan (u Engleskoj 1830. punim nosačima savladavani su i rasponi veoma velike dužine. ali ne i estetski): konzola od rešetkastog nosača. integralna celina.koristio je: 1.tipično. težina 38000 t (Vilijam Moris je ovo smatrao vrlo ružnim primerom. Cevasti most. 1850. putnička zgrada . tri konzolne jedinice. . uključujući tornjeve i lukove (Robert Stivenson: 1850. 1875. Arhitektura XIX veka 53 zatezanje -> posle 1830. L=70 m (strela). jer su potrebe zadovoljene) . na tesnacu Menai (rukavac Irskog mora).zatišje.30000. najveći raspon je 160 m (dvozglobni srpasti luk).. puni nosači: kraće grede (78 m) i dva puta duže grede. konzolni način građenja . a onda centralni deo. jednostavno se montiraju.nov tip građevina. mnogo efikasnija forma je rešetkasti nosač. južna Francuska preko reke Trijer.Gustav Ajfel . Most Fort. ubrzo se umesto tornjeva sa kojih se pružaju konzole ceo sklop formira kao jedan rešetkasti nosač. . 1801.100000 žel. a neki na zatezanje (+) . Portugalija. 3. stanica) . . prednost -> elegancija. 1880. raspon paraboličnog luka je 180 m.genijalni konstruktor rešetkastih sklopova (prvi je iskoristio njihovu prednost) ..ser Bendžamin Bejker (ser . Vijadukt Garabi = Trijerski most.

-39. -> srušena je. U . Pariz.preciznost.oblik. stil italijanske renesanse. 3. 1847. .arhitekti (poslednje na listi prioriteta) . Stanica Padington. potpuno otkrivanje (primer je Stanica Kings Kros u Londonu. -> stanična zgrada je arhitektonsko delo. lučni svodovi. fasada sa ugaonim kulama. 1907.prozor nalik na gotsku rozetu sa gvozdenom čipkom unutar . Stanica u Londonu. Pakracija. Nju Jork. dužina 213 m. . 1903.Rid.-49.. arhitektonski pristupi . niskim centralnim delom i pročeljem nadstrešnice sa velikom polurozetom (ikonografija palate i katedrale). 1847.orjentalni stil .-52. .. Voren i Vetmur 1.Dikene 1.Vilijem Henri Barlou 1. dve istovetne palate (nalik na italijanske vile ili francuske dvorce sa paviljonima) povezane nižom centralnom zgradom. Luis Kjubit).izuzetno prefinjen način integrisanja nadstrešnice u celinu. korišćenje multipliciranja (da bi lukovi načinili poluobličast svod -> pretvaranje čiste konstrukcije u prostorni omotač) i sl. Pakracija.projektovanje: nadstrešnica .5. a peron inženjerska konstrukcija. centalni deo fasade . 1835.inženjeri. raspon 80 m . prijemni deo je u duhu Ecole. rešetkasti nosač dužine 13m.Filip Haravik 1.-69. Velika centralna stanica. 1868.. London).1. Lajpcig. G. raspona 81 m.Džejms Brevster 1.. ovde .-76. Istočna stanica. London -> prilično rudimentarna zgrada železničke stanice nije adekvatno usklađena sa zasvođenom nadstrešnicom . Severna stanica u Parizu. Dikene) 2.-09. dve uobičajene forme: kapija (simbol dolaska. Pakracija) . (sa Džon Dobsonom) -> mešaju se svi stilovi. Stanica Nju Hevn. 1848. putnička zgrada .putničke zgrade: eklekticizam različitog porekla.. produžen u svod povezivanjem rebrima i pokrivanjem staklom. ulica. uklapanje sa putničkom zgradom (primer je Istočna stanica. Arhitektura XIX veka 54 . 42. prelaska s jednog mesta na drugo) i kula sa satom (simbol centralizovanosti i moći. .8 puta 41 m -> premašila veličinu Sv. 2. . Pariz.dostigla je ogroman gabarit (najveća stanica sa konstrukcijom od rešetkastih lukova. London. Skota . -> kombinacija Ecole.nemačka specifičnost: multiplikovanje više ovakvih paralelnih hala (Glavna stanica Lajpcig. nadstrešnica je skrivena iza železničkog Hotela G. Stanica Sv. Stanica u Nju Kastlu.koristi klasičan stub modifikovan za metal (tanak je) .-13.Hitorf 1. putnička zgrada je u obliku dorskih Propileja . i Amerike (pragmatizam) . Stem. enterijer potpuno drugačiji . važno . 1863. -> za ovog autora karakteristična je upotreba različitih stilova za putničke zgrade.opredeljenje za ovaj stil ima veze sa snažnom grčkom obnovom u XIX v. sakrivanje nadstrešnice (primer je Stanica Sv.Brunel 1.nadstrešnica u konstrukcijskom smislu najčešće je bila rešetkasti luk. visina 30 m.

ali autentična. a na sve to svod od segmentiranih opeka 2. njujorški preduzimač Džejms Bogardus tvrdio je da je ideja njegova. Tržnica Centralne Hale (forum Bofile.van grada. 1882. trijadu prostranih lukova ispod pročelja . kombinovanje materijala .-1801. 1799.. ulica.balkoni povezani gvozdenim mostovima. skulpturalno obrađenu. 1856.unutra: 2 nivoa pruga (za prigradski i međugradski saobraćaj).Gustav Ajfel i Luj-Šarl Boalo 1.fabrike .. 1853. 7 spratova (neuobičajeno za to doba). Brodvej.poseban oblik su robne kuće (sa ambicioznim enterijerima.-97. Fabrika pamuka u Salfordu. svetlom okupan hram potrošnje * tržnice . veze . 67. unutra nova tehnologija (metalna konstrukcija i kupola) .u urbanom tkivu . oko centralnog prostora .eksterijer u toskansko-dorskom stilu . fabrike . Arhitektura XIX veka 55 . u gradskim uslovima. a ne iz konstruktivnih razloga) . Robna kuća "Proleće".u fabrikama i komercijalnim zgradama učestale su skeletne gvozdene konstrukcije (jeftine. -> spolja u stilu Ecole.Viktor Baltar 1.treba im dobro osvetljenje zato se koristi gvožđe. Pariz.rampe + stepeništa u nivoima. posebno Francuskoj .Vat i Boulton 1. 47 m puta 14 m -> dve fabrike sa unutrašnjim gvozdenim skeletom... Marka. 2 reda stubova koji nose rešetkaste grede (debljine 33 cm). nadstrešnica od gvožđa i stakla). unutra nova tehnologija).. -> to je prva fabrika sa unutrašnjim skeletom * u Evropi. jednostavno za oblikovanje) sa zidanom ispunom i sa svodovima preko gvozdenih nosača. a danas centar Žorž Pompidu). Robna kuća "Hejvort".Džon Gejnor sa Džejmsom Bogardusom 1. koji su na poseban način uobličili američki izum . -> ogroman prostor ispod krova od gvožđa i stakla (spolja stil Ecole. skup usluga za putnike. kulu sa satom. Robna kuća "Bon Marche" ("kod jeftinoće"). robne kuće) -> istoricističke fasade (sa klasičnim. ali često i srednjevekovnim i istočnjačkim motivima) od livenog gvožđa (unutrašnji skelet gvozdene konstrukcije projektovan je direktno na fasadu).sadrži dva obeležja koji ukazuju na namenu: 1. više se vodi računa o estetici. 1796. razni stilovi. -> ogromni natkriveni prostor (niz gvozdenih hangara.. zasnovana je na venecijanskom stilu biblioteke Sv..višespratne robne kuće) . Engleska. blistav.od 1850. komercijalne zgrade .5. poluobličast svod.-83. Pariz. Pariz. u okviru Osmanovog plana koji je naročito bio protiv zidane varijante tržnice (zato što je gvožđe jeftinije.-57. naročito u Americi (komercijalne zgrade. prva zgrada sa liftom 2. -> osnova. robne kuće. -> antički uzori. javlja se potreba za što većim prosvetljavanjem uskih pročelja -> fasade od livenog gvožđa . 1876. 2. a značajni primerci sačuvani su u njujorškom kvartu Soho * fabrike . Fabrika tekstila u Šrusberiju. iznad pročelja. Mančester. odlično funkcionalno rešenje * tržnice (napre se grade u Engleskoj).

Eugene. Berza uglja. osi. priključio se ateljeu Vodoaje .na konkursu za Rimsku nagradu (kada je nije dobio) radio je projekat za Kasacioni sud Francuske. Pariz. London.. nema zidanih zidova . portici .velika čitaonica. dobar primer eklekticizma .Anri Labrust . Milano -> izlazi na dva trga.. prizemlje .Berza u Luvru * galerije -> popularne zbog intenziviranja korišćenja zemljišta i zato što se dobija pasaž .kao tremovi na sek.Leba i 1819. Goda na izgradnji crkve Sv. Denis. 1867. Pariz. Crkva Sv.-49.velika izdužena (92 m puta 23 m) dvospratna građevina. 1854. bio primljen u školu i tokom studija dobio brojne medalje i iz 4 pokušaja osvojio Gran-pri. -> polihromni metal. Crkva Sv. Uporedo je praksu sticao kod arh.u osnovi i fasadi). Pariska berza . Biblioteka Sent-Ženevjev (zaštitnica Pariza).bio je učenik L'Ecole des Beaux Arts i dobitinik Grand Prix du Rome: izazvao je skandal istraživanjem fenomena polihromije na antičkim spomenicima dok je bio u Italiji (po povratku osniva atelje u Parizu. Š.: u osnovi je skriveni krst koji se povlači. police sa knjigama. glavna sudnica i dve manje. postaje član Akademije .Pasaž u Nantu * objekti kulture i crkve . administracija. predvorje. 1854.-50. Arhitektura XIX veka * berze 56 .-55. radikalna upotreba gvožđa i opor smisao za formu nagoveštaj moderne arhitekture) . centralni hol. dominira otvoreni prostor unutrašnjeg dvorišta (kod Leprea taj savršeni grči krst dominira .sporedni ulazi.umesto njih isprepletani krug rebara koji sežu od poda ka svodu od stakla i gvožđa. enterijer: kombinacija skulpture i pisane reči koje aludiraju i asociraju na mesto gde se zakon potvrđuje i podržava (figura Mojsija.trougaoni timpanon na jonskim stubovima (simetrija .nalik tremu .) 1. tanki lukovi. Petra od Stene. atrijum (u centru).. Sledeći starijeg brata Teodora (takođe dobitnik Rimske nagrade). bočne fasade . 1824.rođen 1801.-a): (nekoliko gvozdenih "gotskih" bogomolja) "gotika" u livenom gvožđu . .. (krajnji domet škole) ...motivacija za upotrebu gvožđa: svesni presedan koji se otkriva analizom cele građevine . 1846. 2. 3 niza balkona oslonjenih na klasične gvozdene konzole . podeljena u dva broda kolonadom vitkih "jonskih" stubova od livenog gvožđa. laki svodovi. tekstovi iz francuske ustavne povelje.on je pobedio). B.depoi. 1842. . otvorilo se pitanje prikladnosti 1.Luj Ogist Boalo (otac L.5.Velanže 1. zainteresovan i nadaren za umetnost.gips direktno preko gvožđa) .Galerija Vitorio Emanuel. smanjenje mase konstrukcija: ekstremna vitkost stubova.Baning 1.gotski jezik oblika i šema. sa otvoreno izloženim gvozdenim lukovima koji nose poluobličast svod od gipsa (novina . spolja: glavna fasada velike dužine sa centralnim ulaznim portikom . sprat .

precizna distribucija. rad sa inženjerima preduzimačima Foksom i Hendersonom 1. * izložbene zgrade (paviljoni) . ogroman broj sastavnih elemenata. međutim. mašte) . Nacionalna biblioteka. Marka u Veneciji Sansovina -> ideja lukova na stubovima. -> niske proporcije. XV v.brza montaža i demontaža.leduovska ideja da se zgradi da "izgled knjige" -> realizovana inskripcijom.srednjevekovna šema gotske trpezarije (prostor sa dva broda i laganim svodom nad centralnom kičmom vitkih stubova) + ikonografija železničke stanice (gvozdeni elementi) koja simbolizuje.možda prvo delo moderne arhitekture 3.4 m. donja kratka osa i gornja duga.koji je simbolizovao ogromna drvo bresta .biblioteka triniti koledža u Kembridžu Rena i biblioteka Sv. (prva izložba) . Pariz 1889. Arhitektura XIX veka 57 .izdužena. 1851. žute i plave boje razdvojene belom . nedosledni stilski redovi. a ne jednom nivou . utisak transparentnosti pojačan je balkonima i mostovima između pregrada).stepenasta. no ipak čvrsto vizuelno određeno delo . svetog bogatstva .istoricistički momenat).svetilište boginje Hator).Žozef Pakston (sa arh. zatvoren donji i otvoren gornji sprat. modularni raspored (osnovni modul 2. Aleksandrijska biblioteka .uvaženi arhitekta vrtova. nema oblikovne razlike pročelja i bočnih strana (niti naznake ulaza). Pariz. . stubovi i lukovi kao da prenose izgled savremenih mostova. radi se o krstobraznoj šemi Škole (u dva. 1851.međunarodne izložbe (London. banka Mediči u Milanu.) . rasponi 7-22 m) i konstrukcija (slično srednjevekovnom sistemu traveja . ugraviranim imenima pisaca (810 imena autora čije su knjige tu) u kamene ploče (koje sa druge strane nose police sa knjigama) i arhitektonskom aluzijom (uzori) . bolje nego išta drugo u to vreme.oblik parcele je sprečio Labrusta da ispred napravi dvorište sa baštom (prelaz između ulice i biblioteke). niska.. modernost. futuristički utisak transparentnih . London. semantički pogodna kao industrijski proizvod. on čak rasporedom zakivaka stvara šare). 50-te god.odnos prema idealima Škole: sužene proporcije.gvozdena konstrukcija . proučavanja i poboljšavanja .kao džinovska staklena bašta sa staklom u gvozdenim okvirima . prodaje. građevina izgleda kao da je polegla po terenu . utilitarističko (bez mnogo ukrasa. ali ne čisto inženjersko. bez oštrih uglova. najveća do tada isporuka stakla (93000 m2) u najvećim komadima (klimatski problem .akumulacija Q). redosled snažnih prikaza od ulaza pa do čitaonice 2.-68.čitaonica: spolja (arkada) . Opet simbolika: putovanje u carstvo mašte) . spratovi rastavljeni.važno: delo za 90000 tomova -> 5 spratova u transparentno-rešetkastoj formi ploča od livenog gvožđa oko centralnog prostora (pod spratova = gvožđe + staklo -> propuštanje svetla. sa poluobličastim poprečnim brodom .domišljatost).oblik: jednostavan.antički izraz.zaslepljujući optički efekat.ideja da se na jednom mestu saberu proizvodi svih nacija radi prezentovanja.5. modularnost. ikonografske veze sa paganskim i hrišćanskim hramovima (Ptolomejski hramovi u Egiptu. Kristalna palata. mogući veliki rasponi i vizuelna ekstravagancija . "trezor" duhovnog. Hendersonom i inž. Foksom) . ali i "putovanje" kroz svet knjige (intelekta. unutra . jednostavna osnova (555 m puta 135 m) .proslava industrijske civilizacije i nacionalnog ponosa (slavljenički karakter izložbi. pa je stvarao iluzije vrta pomoću fresaka u predvorju (takođe istorijska tema zgrade potvrđena kroz biste velikana francuske kulture duž zidova. gubi se predstava o dimenzijama i rastojanjima.ogromna struktura. kao industrijska verzija tradicionalnih narodnih svečanosti (karnevala)) . XIX v.boja: naizmenične pruge crvene. masa . Bogoslovija u Renu. 1858.

projekat urađen za 8 dana.. dovelo bi do monotonije da nije boje .-89.nezemaljski efekat. lukovi (povezani gredama i podržani rešetkom) su bili izrazito elegantnih dimenzija. .velike ličnosti kulture bile su energično protiv ovog "monstruoznog" zdanja koje se visoko izdizalo iznad crkava i dinastičkih građevina. bili su neobično zanimljivi (ličili na dve spojene konzole). a na spoju sa tlom bio je zglobni oslonac u jednoj tački koji je vizuelno u enterijeru delovao uznemirujuće . 1867. Jelisejska polja.tarnerovska igra svetlosti i boje u kojoj se sva materijalnost stapa sa atmosferom (sličnost sa Šekspirom u delu "San letnje noći") . Galerija mašina.najmudrije preuzeto od koloseuma . 1889. 1867.dva puta višlja je od bilo koje dotadašnje konstrukcije . (druga izložba) . umetnost. . a savršenim sistemom liftova dizalo desetine hiljada (dnevno) predstavnika radničke klase.građevina je ponovo izgrađena u Sajdenhemu 1852.5.koloseum (550 m puta 400 m). h=44 m . pa su radi makar vizuelne stabilnosti dodate čipkaste platforme (uklonjene 1930tih) i nefunkcionalni lukovi u podnožju .značaj . realizacije do demontaže . proizvodnje.Frederik Le Ple 1..h=300 m. 1855. -> konstrukcija izvedena iz nešto starijeg vijadukta Garabi .. prevoza.. II izložba. Frederik Le Ple -> plan .Gustav Ajfel 1.neprekinut centralni prostor.elipsa. 7 koncentričnih galerija (svaka je predstavljala jednu vrstu industrije i od toga je zavisila veličina).celovitost: od ideje.funkcija: ulaz u sajmište (trijumfalna kapija nauke i industrije) . beskonačno ponavljanje istovetnih oblika duž 600 m. gde je stajala do 1860. 1887. koji se ipak odnosio na enterijer . konstrukcija . Pariz.Pariz: 1. a izveden za 4 meseca (pritom izmenjen da bi se drveće na lokaciji ubacilo u projekat) .konstrukcija: niz od 20 povezanih rešetkastih dvozglobnih lukova (prvi put u tu svrhu).osnovna karakteristika celog objekta . Ajfelova kula. po obodu su bile ogromne industrijske mašine i sl.ponavljanje . železnička nadstrešnica je transformisana u futuristički prikaz.Diter i Kontamen 1. spojena asimptotski i na dva nivoa vezani gredama -> integralna celina velike stabilnosti i velike lakoće (smatralo se da je nestabilna. Arhitektura XIX veka 58 zidova i tavanice. Zidana galerija.Kranc i Ajfel .insinuacija na Napoleonovu neoklasičnu trijumfalnu kapiju sa druge strane Sene) . osnova 125m puta 125m . -> oko centralnog prostora sa poluobličastim svodom raspona 48 m 2. 113 m puta 413 m.jednostavna konstrukcija: 4 zakošena rešetkasta stupca. Pariz. . a ka centru odeća. kada je izgorela . Pariz. kojim je do nedavno besnela socijalistička revolucija) . Marsova polja. visoko iznad svega ostalog (pod nogama im je bio Pariz.radijalna osnova gde je svaki klinasti sektor bio posvećen jednoj od 7 privrednih grana određene nacije .

1889.. Ajfelova kula.5. Pravougaona centralna zgrada. inž. 1878. De Dion -> monumentalni vestibil 4. Arhitektura XIX veka 3.. Diter i Kontamen 59 .

. do 1815.to je najmoćnija ustanova za obuku arhitekata koja je ikad postojala .. 1819. čije je vrhunsko otelotvorenje bila rimska renesansa (otuda značaj Rimske nagrade i boravka u Italiji) i francuska klasicistička arhitektura XVII v. .istorijski oblici su izvedeni za preindustrijski način građenja i suprotni su novim . fasada L'Ecole des Beaux Arts . poznavanje prošlosti dovodi do nestanka maštarenja .osnovana 1819. crteži studenata .izloženi radovi: 1.1617.konkursi za Grand Prix .nastavak istoricizma (u arhitekturi i umetnosti) . pa su nastali izuzetni objekti (spoj inženjerstva i arhitekture) * Institucija XIX v. .vrhovne institucije kulture . ministar Luja XIV Kol Ber je osnovao Kraljevsku akademiju za arhitekturu. nesigrurne proporcije.početkom XX v.borba stilova (klasicizam ≠ srednji vek).dugo je umirala.Muzej ju je i "zakopao" izložbom internacionalnog stila) .Dupent 3. fantastično poznavanje stilova.kasnije je to reakcija na haos i krvoproliće -> svetska scena..1975. vajarstvo i arhitekturu.posle niza transformacija. Pariska opera . (tako se zove.cilj Škole: uspostaviti opšte arhitektonske ideale proučavanjem pet stilskih redova. nikakvo posebno ime) .Anri Labrust .uvek prati društveni razvoj i svi konflikti se odražavaju na nju .Šarl Garnije (realizovana u okviru Osmanovog Pariza) 2. od 1789. nekoliko godina posle likvidacije Škole. koja je ukinuta tokom Revolucije . za slikarstvo. u renesansi takođe .. na bogatoj akademskoj tradiciji: .L'Ecole des Beaux Arts (na levoj obali Sene) . ratovima (Francuska buržoaska revolucija. ipak uspeli da prevaziđu ove konflikte. lakoću. je osnovana L'Ecole des Beaux Arts.arhitekta počinje da ne veruje u ono što radi -> mehanički tretirani redovi. Nikad kopija objekta iz prošlosti..oživljavanja svih stilova . grupa zgrada namenjena za slikarstvo.. vajarstvo i arhitekturu je činila Školu lepih umetnosti . .veći problem: nemanje stvarne identifikacije sa antičkim stilovima. u okviru nove Akademije des Beaux Arts koja je bila deo Francuskog instituta . potrebe društva modernog doba -> potpuno du u suprotnosti sa istoricizmom . ali deluju spektakularno .početkom XIX v. Muzej savremene umetnosti u Nju Jorku priređuje izložbu radova iz te Škole -> rehabilitacija Škole (ista institucija .projektanti su dakle. nemaju harmoničnu proporciju prošlosti.uvek originalnost (ali tada nedovoljno poznati stilovi) . . preokupirana terorom. pad Napoleona) .rađanje novog i posve različitog arhitektonskog duha = arhitektura XIX v.novi materijali traže ekonomiku.6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome . a konačno u studentskom protestu 1968. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 60 6. ali novi materijali i tehnologije rada.na levoj obali Sene. .arhitektura u škripcu . Škola je ponižavana .doba puno suprotnosti .pokretač svega je industrijska revolucija .konflikt konzervatizma i pravih promena .problem: arhitektonski istoricizam u konfliktu sa maštom arhitekte.

i to pošto prođe niz iscrpljujućih takmičenja). doživljaj zgrade .-75.za Garnijea. a tehnika projektovanja i crtanja postizana je na mesečnim konkursima Škole i ateljeima majstora . zadržavajući koncepciju. ali i autentično Garnijeova eklektička mešavina (kao neobarok). glumci posmatrali ili bili posmatrani) . apstraktno konceptualni nivo. u Francuskoj veoma je složena u svom razvoju. i teče paralelno sa modernim pokretom .uspesi na mesečnim konkursima su se bodovali (medalje). kretanje. 4-te godine rađena je rekonstrukcija jedne od njih. koji su.socijalnog fenomena pod njenim krovom.ona je preuzela neke od uloga crkve ili sudnice (u kojoj su se ljudi. 2. plastični stil zgrade objašnjavao željom da ostvari "totalno pozorište" svestan složenosti kulturno . a 5-te je rađen projekat u sopstvenom arhitektonskom konceptu (studenti su do pete godine i dalje crtali umesto da grade). koji bi uspeli da dobiju godišnju nagradu odseka. od kojih je svaki imao karakterističan naziv (rečnik . automatski bi se kvalifikovali za učešće na konkursu za rimsku nagradu . 3 godine su proučavane antičke građevine. napoleonski i post-napoleonski period u prvoj trećini veka. na Francuskoj akademiji. i 2.Garnije je ekstravagantni. raspored elemenata. na osnovu preliminarnih skica 30 kandidata izdvojilo bi se 8 finalista. svrha studiranja).nosioci Prix de Rome (Rimske nagrade) provodili su pet godina u Italiji. tako da su se uspešni studenti kvalifikovali za učešće na konkursu za Rimsku nagradu (kruna. stilski red zgrade. najčešći konkursni program koji je trenutno u žiži stručnih polemika .iskustveni nivo. dovoljno za običnu arhitektonsku praksu . 3. ali se može izdvojiti 5 faza vezanih za klasičnu stranu (nasuprot neogotici): 1. je proveo u Firenci.piramidalna organizacija. pokreti koje su predvodili Anri Labrust (osvajač Rimske nagrade) i 4.konkurs za Rimsku nagradu: -> posle 26 godina života student nije imao pravo učešća .u prostorijama Škole sprovodila ga je akademija. kompoziciju.svako. i koja je obezbeđivala uspešnu karijeru nakon završavanja školovanja u Italiji . buržoaskog Pariza) . 4. opera je bila više od običnog pozorišta: mesto rituala. zauzimanje stava.teme konkursa predlagala je Akademija . konkurs je bio dvostepen. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 61 .Šarl Garnije -> po osvajanju Rimske nagrade oko 3 god. koja je dodeljivana samo jednom godišnje (1 studentu.poseban koji se odnosio na: 1.reprezentativne zgrade u Parizu.odvijanje nastave: -> jedinstven sistem.elitistočko sužavanje ka Rimskoj nagradi (moćna pokretačka snaga). izraz ideala Škole. 5. jer je Rimom besneo građanski rat 1. naročito uspešni studenti. razrađivali projekat više meseci . Francuz ili stranac starosti 15-30 godina starosti mogao se upisati): 2-4 godine (iz nižeg 2 -> u viši 1 razred). realizovana u okviru Osmanovog Pariza (žižna tačka) .izučavanje projektovanja: zasnovano je na dva osnovna principa: 1.osnovna obuka (otvorena i demokratska . . utisnut u ličnost do kraja života . i konačno kasni period Škole koji zadire u XX v. kasnije Šarl Garnije u drugoj trećini veka. ceremonijala društvenog susretenja . kretanje ljudi kroz zgradu (estetski doživljaj zgrade) . 2. bila je centralna tačka (dominantna) novog Osmanovog plana Pariza (u kontekstu urbanog razvoja ovog grada.znanja iz teorije sticana su na predavanjima u Školi.složen pedagoški sistem po mnogo čemu je čak zanimljiviji od građevina koje su proizveli .sistem projektovanja: obuhvatao je niz metodoloških koraka. 3. Pariska opera.arhitektura XIX v.6. Ženevjeve (Suflo) .projektovanje u Školi imalo je polaznu tačku -> crkvu Sv.zgrada opere. 1861. ukupno 10-15 godina traje školovanje . funkcionalno . u okviru neoklasičnih redova .

koji je Viole-le-Dik predstavljao i shodno tome od onoga što je trebalo da bude osnovni tok arhitektonskog modernizma koji je počeo da prikuplja snagu. Tako je Škola ustvari samu sebe odsekla od novog pravca. . Bez pothranjivanja novim idejama.sa ogromnim mansardnim kulama). -> izraz ekspanzionističkog raspoloženja tog vremena .. ometala 7 predavanja.lavirintska osnova Škole. kao predstavnik ovog stila 1..mansardni krov sa prozorima .naročito: Žozef Pular 1. Saliven) . naročito: razgranato stepenište ("T" sa četri niza balkona). ..kao da su 3 pozorišta u jednom: uobičajena pozornica u sredini.. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 62 . nova krila Luvra (novi paviljoni) . Palata pravde u Briselu.snažna artikulacija zidova: plastična kombinacija italijanske rustike XVI v. pa sve do skulptoralne obrade (samo su ovde umesto svetaca biste kompozitora). cvećaru.Viole-le-Dik odbivši da je pohađa. raspoređivanje stubova iz XVII v. "nevidljiva" pozorišna akademija iza nje i publika kao treća ispred . još više asocira na kraljevsku palatu (Peroov Luvr) . naročito se na njoj obučavaju Amerikanci (između ostalih. reljefnim pozlaćenim ukrasima. 1852. da pošto kočijama pristižu uglavnom žene. .Stil Drugog carstva je bio poslednja napredna tvorevina Škole (prihvaćen u mnogim zemljama) .)). figurama na kandelabrima. No. 1866..od 1870.u foajeu: težnja za posmatranjem teatralnih efekata u kretanju kroz prostor (uzor: Viktor Luj. širina 90 m i visina h=60 m).. podneo je ostavku i do kraja života nije propuštao priliku da ospori akademske institucije.Ektor-Marton Lefijel. kreće silaznom putanjom . Škola počinje da opada .. H.-83.. kružno predvorje imalo je "ženski stil" i obilje ogledala . francuske reljefne skulpture XVI v. . . koja su uprkos takvim uslovima održana i on je nakraju dobio svu pažnju publike i aplauz. izuzetan enterijer sa ogromnim udvojenim stubovima. H. Ričardson i L.6. napadni ulaz. zgrada ima odmorišta i velike foajee.nema više naprednih tendencija iako tek tada stiče ogroman međunarodni ugled.Garnije: primetio je da Operu ljudi posećuju uglavnom u parovima. preterivanje u razmeri na fasadi. ona ga je postavila za profesora istorije umetnosti i estetike na ovoj školi (vlada se koristila njegovim kritikama za reorganizaciju školskog sistema).. počevši od ogromnih dimenzija (dužina 180 m. . no kako je on dobro stajao sa vladom. strogi detalji iz XVII v. Bordo (neoklasično pozorište Viktora Luja iz XIX v. Škola nakon 1870. salon za pušenje za muškarce i salon za prodaju sladoleda za žene i izuzetan stepenišni hol (mesto susreta). prostorije za probe i administracija) i gabarita zone foajea .. Nemačkoj.. biblioteku. lekarsku ordinaciju. .upotrebio je i napredna rešenja ventilacije i lift * Stil Drugog carstva: .. Publika ga je dočekala zvižducima. veoma je kritikovao ustrojstvo Škole.veličina zgrade u funkcionalnom smislu ne proizilazi iz auditorijuma (samo 2158 mesta zbog vizuelnih i akustičkih ograničenja).. dobacivanjem i gađanjem. Americi.ovaj stil prihvaćen je u Engleskoj (gradska većnica u Lidsu . već iz gabarita pozornice (bočne scene. .zgrada ikonografski poseća na katedralu (katedrala + palata).

ostala su nepromenjena tokom prve polovine veka . naročito noću . toliko mentalno naporan.Grand Prix de Rome (1824. a žiriranje je obavljano sledećeg dana. Oni su. Student je radio 12 sati.studije arhitekture na L'Ecole.zanimljivo je kako je organizovan i žiriran . ili centralno dvorište palate .prijavljivanje na konkurs: pravo da se prijavi imao je svaki student Prvog razreda koji je prethodno bio finalista ili dobio medalju na nekom od mesečnih konkursa. . viši razred.pošto je celokupna karijera studenta mogla zavisiti od ove jedne skice. Program je davala Akademija: u 7:00 se u Školi sastajala arhitektonska sekcija Akademije i svaki od članova trebalo je da pripremi bar jednu temu. dimenzije građevine i parcele i broj i razmeru crteža koji se traži . Obično se prijavljivalo manje od 30. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 63 * konkurs za veliku nagradu . Skice su bile na formatu 40 cm širine i 50 cm visine. niti da kontaktira sa bilo kim izvan zgrade . na osnovu kojih su se studenti rangirali i kvalifikovali za Veliku nagradu. i konačno. . Prijavljivalo se 15 dana pred zakazan događaj. presek i izgled..program konkursa najčešće je ipak bio vezan za tekuća zbivanja i potrebe. gotovo su bile zasnovane na mesečnim konkursima. glavni tekst koji se odnosio na zahteve. Ovde su uslovi konkursa bili zahtevniji. a do konačne odluke se dolazilo žrebom. Bio je dugačak jedna do dve stranice i obično se sastojao iz 3 dela: kratak uvodni pasus (studenti su ga zvali "šešir"). kroz koje je student sticao znanje i iskustvo. Ovaj je konkurs obično organizovan prvog ili drugog petka u maju. na jednom listu ili dva spojena. Svake godine najbolji student dobijao je Nagradu odseka i od tog trenutka izuzet iz svih konkursa. Programom je obično obrađivana mala građevina. student počinje studije u Drugom tzv. Glasanjem se sužavao broj tema.konkurs za Rimsku nagradu pdržavan je u prostorijama Škole. na pr. uz presek i izgled u dva puta većoj razmeri. bio bi unapređen u Prvi tj.za Prvi stepen studenti su trebali da predstave idejnu skicu u razmeri 1:1000. razmera osnove je trebalo da se uveća dva ili četri puta. a pobednici su dobijali medalje koje su nosile određen broj bodova (zavisno od toga da li je projekat u skici ili razrađenom crtežu). upravnu ili reprezentativnu zgradu ili pak kompleks u jednom od velikih gradova .kao deo građevine.. što je imalo za cilj da pokaže studentovo poznavanje klasične arhitekture. Labrust je pobedio) . A.probni konkurs podrazumevao je skicu zasnovanu na programu koji je napisao profesor teorije arhitekture u Školi. a presek i izgled čak pet do deset puta. nižem razredu.pravi konkurs: prva faza počinjala je sledećeg petka ujutro. Ma kakav uspeh na tom konkursu dalje je podizao rang. Za to vreme niko nije smeo da izlazi iz Škole. Pravila konkursa ustanovljena od Akademije 1810. a nekad i situacija u razmeri 1:2000. U završnoj fazi. pošto je dokumentacija bila oskudna . Program je podrazumevao neku veliku vladinu. Prijavljeni su rangirani na spisku i prvih 30 je automatski bivalo prihvaćeno. Za idejno rešenje uvek su traženi: osnove. da bi se popunila preostala mesta . proporcija i ukrasa . što je bilo bitno studentima jer su se na licu mesta mogli upoznati sa lokacijom. ali su ga ocenjivali članovi arhitektonske sekcije Akademije. crtačku veštinu. čak razarajuće.najčešće Pariz. razrađivali svoje skice u krupnijoj razmeri i na osnovu tih crteža donosila se konačna odluka . Pošto bi osvojio određeni broj nagrada.ova nagrada je bila najviši domet za studente L'Ecole des Beaux Arts . ili ulaz u crkvu. malo posle 8 časova. koje bi mu omogućilo da osvoji Veliku nagradu .konkurs je bio dvostepen: na osnovu jedne skice početni broj od 30 konkurenata sveden je na 8 finalista. gimnastička sala ili kapela na groblju.posle srednje škole.6.studenti su imali malo manje od 24 časa da završe radove. pa su organizovali probni konkurs 7 dana pred pravi konkurs. ali ga je sprovodila Akademija. pa se mogao potpuno usmeriti ka Rimskoj nagradi. zatim. konkurs je bio koliko fizički.

a ne vrednovanjem kvaliteta i bez rangiranja. tj. Kasnije su šifre. Naročito je bilo zabranjeno menjati položaj. Bilo je načina da se neke od zabrana zaobiđu. Konačno. završni prikaz. niko nije smeo ući. osim domara i profesora teorije. jer ako se rad od 24 časa na jednoj skici može smatrati ispitom. celovitost. Konačni crteži obavezno su bili u tuši i akvarelu. Međutim. Crteže je sakupljao i parafirao profesor teorije arhitekture u Školi i na poleđini ispisivao broj ili slovo za identifikaciju (kao šifra jer se studenti nisu potpisivali. Takođe stilski red naznačen u skici nije smeo da se menja. godištem studenta. Crtež je obično završavan laviranjem sive.skice su subotom u 9:00 izložene u Školi.trostruka podela rada propisana na konkursu za Veliku nagradu. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 64 . ružičaste. Žiri se sastajao u 13:00 da odabere 8 finalista. koja je imala veliki publicitet (novinari. preliminarnom sastanku prisustvovali su samo članovi arhitektonske sekcije i zvaničnici Akademije. predsednika. dešavalo se da su brojevi bili zapravo redni brojevi sa spiska za rangiranje.tri dana pred žiriranje održavana je javna izložba konačnih projekata. Originali su čuvani pod ključem sve do dana žiriranja. podpredsednika i sekretara.4-mesečni rad je imao dve faze: 1. zamenjene punim imenom i prezimenom. broj brodova i stubova (ovo poslednje je kasnije odobreno). zelene ili smeđe boje. i da li je ranije osvajao neku nagradu ili priznanje na konkursu za Grand Prix u ime nastavnika . kritičari). Akademija bi zadržala ove crteže i čuvala ih u školi . Dva do tri dana po izboru.finalisti su.žiriranje se vršilo u dve faze: jutarnjem. Glasanje je bilo tajno.6. produženi period proučavanja projekta i 2. nije se moglo govoriti o anonimnosti pred žirijem. na studentima je bilo da izaberu: slepo poslušati savet.razrada je trajala 4 meseca. Međutim. Dok su skice svi studenti radili u jednoj zajedničkoj prostoriji. Neki kritičari su tako dobili povod da zaključe da su detalji konačnih projekata mnogo više rad nastavnika nego rad studenta. 24-časovna idejna skica postala je poseban konkurs za izbor finalista. Akademija je vremenom priznala da postoji suštinska razlika između dve faze konkursa. što celu priču o anonimnosti dovodi pod znak pitanja. potom gradi" . tako da su studenti ogromnu pažnju posvetili vizuelnom efektu. poslepodne je njihov sud saopštavan celoj Akademiji i tada se donosila konačna odluka . zatim proučava. Svi crteži morali su biti urađeni u toj sobi (loži). koji su zatim u fazi detaljne razrade obrađivali sasvim drugi program . ali teško da jemoglo biti nepristrasno (čak je postojao i nepotizam) . bila je direktno zasnovana na podeli rada u arhitektonskoj praksi: "Arhitekta osmišlja. onda se trud uložen u razradu. tako što student ostavi neke stvari nedorečene ili ponudi alternativno rešenje . na pr. razrada se izvodila u potpunoj izolaciji (svaki student u zasebnoj sobi sa ključem). godine 8 skica birano eliminacijom. stepeništa. zbog strogih pravila. može uporediti sa današnjim diplomskim radom. Sastojao se od 8 članova Akademije. tj. god. otmenost. jasni i precizni. a redosled izlaganja je takođe bio određen rangom pri prijavljivanju.kvaliteti koje je Akademija najčešće izdvajala bili su: jednostavnost. kompromituje . finalisti bi se okupili u prostoriji Škole da bi napravili kopije svojih skica na osnovu kojih su radili dalje. naći kompromisno rešenje ili odbaciti savet. ne bi li impresionirali žiri.skice su morale biti u tušu i nikako nisu smele biti na peliru. Iako nisu bili identifikovani pred javnošću. 1864. prikladnost i prilagođenost . Savet nastavnika bio je najznačajniji u najranijim fazama proučavanja projekta. kako bi se moglo potvrditi da nema suštinskih izmena u kompoziciji. važan je princip anonimnosti). Projekat se morao predati do 7:00 narednog jutra. koje su odgovarale rangu studentove skice. lepota. a svaki list papira unet u zgradu parafirao je i overavao profesor . izrada samih crteža. a studenti nisu smeli ići u sobe konkurenata.međutim. Tako da je od 1845. imali vrlo malo slobode u razradi projekta. Postavljana je u glavnom holu Škole. U sobe.prvoplasirana idejna skica nije obezbeđivala i pobedu u finalu .

kod nas 1914.od studenta se nije tražila originalnost. već besprekorna preciznost i presnimavanje antike . pobednik je Anri Labrust (uradio samo dva projekta u životu) iz 4 pokušaja .Šabon je radio Generalni plan Beograda (koji je uništen) . pobednici su mogli raditi samo jedan projekat (potpuna posvećenost) u jednom periodu (ništa paralelno) 1824. . L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 65 .6.teme: 1824."Palata pravde" │ . . ."Vrhovni sud" │ obe treba da odišu strogošću i nagoveštavaju sadržaj 1821.inače.

gotskim.. zbog preteranog rada). što mu je donelo vrsno vladanje iluzionističkim efektima kao mogućim arhitektonskim sredstvom .-05. slikajući urbane panorame i pejzaže (diorame) stekao je izuzetan osećaj za povezivanje građevina sa okolinom (predeli sa katedralama su u maniru Kaspara Fridriha Davida .rođen u branderburškom gradu Noj-rupingu 1781. zanimala ga je više tehnička strana procesa gradnje. koristeći se grčkim. (60 god.bio je smirena i harmonična. bavi se crtanjem i slikanjem (građevinska aktivnost je zbog posledica napoleonskog rata zamrla). "Generalni građevinski direktor" i 1838.Prvo studijsko putovanje (Grand Tour) 1803.Šinkelova karijera nadalje je bila u tesnoj vezi sa usponom pruske države tokom 20-tih i 50tih godina i podrškom graditeljstvu koja je podrazumevala nadmetanje sa Francuskom i Engleskom .težio je racionalnom postupanju . arhitektura ima dominantnu ulogu . iako pritisnut zahtevima za štednjom.bio je svestrana umetnička ličnost.bio je pozorišni čovek .jedan od najvećih arhitekata prve polovine XIX v.neoklasičnu i slikovitu tradiciju ovih zemalja Šinkel je prihvatio i doveo do vrhunskog izraza. Nemačka. 13 meseci paralizovan. ali nije se rasplinjavao u sentimentalnosti .uradio je 42 scenografije za pozorišne i operske predstave. broj izvedenih radova je oko većine od ukupnog broja projekata . u imućnoj porodici (rano je ostao bez oca) . Karl Fridrih Šinkel 1781.biografija . u sličnim kompozicijama. Drugo studijsko putovanje -> boravak u Engleskoj će ga stimulisati da se oslobodi svog klasicističkog pristupa i usmeri u novom pravcu (novi materijali.obrazovanje je stekao kod Fridriha Davida Gilija starijeg (bio je ljučna ličnost klasicizma na Berlinskoj akademiji.velike radne sposobnosti (umirao je dugo.-1841.: Italija.po povratku u Berlin. bio je član Akademije umetnosti .pripadao je romantičarskoj tradiciji.slikarstvu je ostao veran celog života. malter.predstavnik internacionalnog neoklasicizma .) "Tajni građevinski savetnik" pruskog vrhovnog građevinskog povereništva.veoma uspešno se bavio ukrasnim detaljima enterijera i projektovanjem nameštaja (dizajn: nameštaj.. još dva puta je boraio u Italiji i jednom u Engleskoj (1826. romanski.dao je Berlinu nov oblik. . a zatim 1830. rado je koristio i jeftine materijale (opeka.značajan doprinos dao je u državnoj službi: najpre je postao (1810. što je značajno opredelilo njegovo arhitektonsko delo: . Nemac .. dobrim delom ih lično oslikavajući. industrijska revolucija)) .kao zreo čovek.) . "Zemaljski generalni građevinski direktor". osnovao je privatnu arhitektonsku školu. porodično sređena ličnost (kraljevska porodica je bila u povorci kad je umro) * arhitektura: . renesansnim izrazom i eksperimentišući sa sintetizovanjem sopstvenog eklektičkog načina gradnje. porcelan -> u prvoj fazi) .) . pruski genije. Karl Fridrih Šinkel 1781. na Akademiji predaje optiku i perspektivu i zalaže se za proširenje uskog obrazovanja arhitekata nizom predmeta) i u Berlinskoj akademiji arhitekture (Bauakademie) .7. 66 7. bio je majstor stila (maštovit i inteligentan). projektovao je skoro sve tipove zgrada . Francuska . god.-1841..

ali ovde je originalni izraz Mikelanđela prelomljen kroz funkcionalističku prizmu i sveden na apstraktnu stereometriju . Kompleks zamka Šarhotenhof.-18.7.konstrukcija i izraz su arhitravni. "grčki" . kraljevski salon za prijeme. klasicističke. .sam je dizajnirao i scenu.proporcije: iluzionističko pomeranje ka stvaranju utiska asimetrično izbalansiranog napona masa .donosi mu međunarodnu slavu: funkcionalno složen program. . ali asimetrično komponovana. Stari muzej (Altes museum). Karl Fridrih Šinkel 1781. -> u monumentalnom srcu Berlina.raščlanjavanje fasadnih površina: skelet od pilastera i venaca u čijem okviru sa nekoliko sekundarnih članova su gusto smešteni prozori. administracija. a centralni blok izrazito izdiže stvarajući iluziju međusobnog odražavanja tri građevine (pozorište gleda na Trg. . muzej je brzo . 67 * najvažnija dela: . smeštena u parku koji je Šinkel rekonstruisao tako da je drvoredima pokrio okolne građevine mešovitog izgleda. 1824. ali je izgradio samo gotičke 1. kulise za Geteovu grčku dramu (kojom je otvoreno pozorište) predstavljaju pogled na pozorište u okružju dve crkve (zato što je i sam bio zadovoljan ovim odličnim urbanističkim rešenjem) 3..-27.fleksibilnost. dok je u stvari zgrada samo dvostrano simetrična . izvan Potsdama.urbanističko rešenje (vodi mnogo računa o uklapanju arhitekture u okolinu): pozorište je smešteno na trg sa dvema crkvama sa visokim kupolama i sa pročeljima sa tri strane (francuska i nemačka crkva (Ostrogoti XIV v.prostorna organizacija: uzor veštine i funkcionalnosti. dobro bočno svetlo na zidovima za izlaganje .. položaj i pristup doprinose karakteru svetilišta za kulturno blago 4.igra se slikom prednjeg dela hrama tako da se jonski ulazni trem sa 6 stubova (heksastil) reljefno ponavlja na ostale tri strane građevine. Berlin.-21.-1841.prvi rad: dobro raščlanjen i organski povezan sklop sa dorskim portikom 2. flankiran sa dve velike crkve iz XVIII v. proporcije i detalja . (projekti ekstravagantnih neizgrađenih vila)) . Paviljon "Pod lipama" ("Die neue Wache").nastojao je da se ovom idealu približi koliko god mu je to složenost zadatka dopuštala . duboka jonska kolonida na visokom podijumu. na strmom terenu. rafiniranost razmere. neogotičke i 2. pokrivene visokim kupolama i sa hekasastilnim tremovima sa bar tri strane) . skladišta) . (sa Ludvigom Persijusom) -> za kraljevsku porodicu .aksijalna. simetrično .urbanističko rešenje: umirujuće orkestrirana panorama u srcu Berlina. za razliku od ostalih dela koja je sporo projektovao.glavna vila: paladijanska u izrazu. sa dorskim tremom. Narodno pozorište (Schauspielhaus). dajući pročeljima bočnih krila izgled sličan ulaznom portalu. Berlin. slikovitost (elementi slikovitosti su kod Šinkela bili uvek prisutni. sa osnovama centralnog tipa. građevina licem okrenuta ka kraljevskoj palati.crkve -> 1.fasada: izrazito horizontalna. francuska prezimena se zadržala -> Ivan)) zato Šinkel nastoji da ostvari centralizovan izgled građevine. karakter svetilišta za kulturno blago . uticaji mikelanđelovskih fasada sa Kapitola je vidan. koncentrisana ozbiljnost.-28. a naročito posle 1826. centralno stepenište. 1826. 1819.. naglašeno frankofilska centralizovana. plića krila sa obe strane sa pratećim sadržajima (koncertna sala. Berlin. paradni ulaz. 1816. izuzetni izložbeni prostori . sala za probe.možda najznačajnije delo. rešen podelom na glavni pozorišni trakt u visokom i dubokom centralnom bloku i niža. stvarajući efekat centralizovane strukture.

Palata Rendern.. proglašen za arhitektu III Rajha (iako mrtav). Biblioteka.trgovac.-15.): Fihteova filozofija nacija i država -> izvođenje romantične vizije Srednjeg veka.Tajni viši građevinski savetnik . 28 svezaka crteža koje je kao i Ledu izmenio)).po uzoru na renesansne građevine severne Italije .kapitalna.Profesor Akademije.Scenograf . rano je ostao bez oca. asimetrično grupisane forme iz folklorne arhitekture u saglasju sa prirodom i sporadičnim klasičnim detaljima * ostala važnija dela: 5. 1835. rezignirano kretanje na raniju opsednutost apstrakcijom. klasicistička faza (oko 1825. 1832. svedeni klasicizam 6. Zamak . pitanje konstrukcije . der Roe -> transformisani izdanak Šinkelove škole) . ali nije ga nikad uobličio. Potsdam. Krim -> za Ruski dvor: vizija nalik akropolju 10. okretanje eksperimentu. čelik. mnogo odlikovan.): napuštanje tehnološke problematike. "rimskim kupatilom".. legitimistička faza (oko 1835.inspektor crkve i škole u Nj.eklekticizam 7.) . najgenijalniji arhitekta XIX v. -> moćna skeletna konstrukcija.letnjikovac Orianda. majka . Akademija arhitekture (Bauakademie). detalji zidova i prozora . pojavilo se savremeno izdanje njegovih beležaka.).Teoretičar . doseljavaju se u Berlin . Berlin. brojni "gotski" nacrti: Mauzolej kraljice Lujze. kritika "prazne" simetrije 5.iz imućne porodice (porodica imućnog superintendanta . Pejrova crkva.-1841."renesansni" eklekticizam * važniji neizvedeni projekti: 8..vrtni kompleks sa bazenima. čajnim paviljonom.Šinkel u gimnaziju (imao je 13 god.-05. pridavanje vitalnog značaja istorijskoj i poetskoj kompoziciji * * * Moderna nemačka arhitektura ima početak u Šinkelu. kućom baštovana jednostavno. nacionalromantična faza (1810.): složena teorija: funkcionalni. Berlin. formalni.): funkcionalizam zasnovan na materijalima. zalaganje za vidljivost strukture 4.nastojao je da napiše udžbenik arhitekture (tekstovi (lekcije iz arhitekture. R.Poreklo . -> rekonstrukcija akropolja * teorija: . (M. 1826. društveni i istorijski faktori utiču na arhitekturu. u Nemačkoj. 1841. 9. romantična faza (1803.sredstvo za prenošenje ideja sa religioznom dimenzijom 3. . tehnicistička faza (oko 1830. 1836. Zamak Babensberg. Oficirska škola. rodio se Oto Wagner . umire Šinkel.funkcionalistički. rasporedu prostorija i konstrukcija iz koje proističe "karakter" 2.Slikar .): uticaj posete Engleskoj: težnja ka sintezi grčke i gotske arhitekture. plodan.jedva trećina radova je izvedena . 68 . -> za grofa Renderna . V. polihromni zidovi od opeke.7. Karl Fridrih Šinkel 1781. arhitektura (produžena ruka prirode) . 1794. grupisanih prema intelektualnom i umetničkom razvoju u 5 faza: 1.

Nemačka.1798.19 meseci). materijalizacija) -> preko 400 crteža . zgrade od opeke . brzo napredovao u administrativnoj hijerarhiji. na istorijskim korenima. radio puno (12-14 sati.7. (1797. katedrale.umire Gili. porcelan) . Francuska): posećuje Drezden. i Šinkel napušta školu .delo .Grand Tour .-03. odlazi u atelje Fridriha Davida Gilija (privatna škola Bauakademie). filozofi: Fihte.interesovanje za Srednji vek.1805.složenost Šinkelovog bića: romantičar i klasičar. slikar. . ali je i zaokupljen srednjevekovnom arhitekturom i tehničkim detaljima gradnje (konstrukcija. 1803. . ubeđen da može da promeni društvo (smatrao da mora izgraditi nemački ukus. pejzaži iz sveta antike i Srednjeg veka (oživljava na svojim platnima) .-1841.1821.pokušaj da se u velikoj razmeri da humani karakter.Generalni građevinski direktor . U vreme Napoleona je romantičar .uticaji: 1. ali ipak moderni arhitekta. c) uloga obrazovanja u pruskoj arhitekturi 2.1809. Trst.uticaj Fihte . dekorater. Rim (od oktobra do maja . birao prijatelje.sjedinio romantični duh i klasične oblike (predstavnik eklekticizma.obeležio grad svojom ličnošću . . Ferare. Veneciju. odbacuje malter .veoma prijatan. Šeling (susreo se sa njima 1801.1811. Prag.koristio je Gilijevu biblioteku. vraća se u Berlin (i izdržava se crtanjem i slikanjem zbog pogoršanih ekonomskih prilika. Firencu. uticao je na artistički kvalitet gradova. (imao je 17 god. bavi se litografijom.1830. Istru.): a) želja i moć čoveka u akciji. video je skulpturu Fridriha Drugog . studirao kod Gilija i na Bauakademie (različite ponude za dizajn: nameštaj. . da predstavi prostor humaniji). (imao je 22 god.studijsko putovanje (Grand Tour -> Italija. (1800. Karl Fridrih Šinkel 1781. slika pejzaže i antičke spomenike. obrazovan čovek . zato on gradi ili u čistoj opeci ili kvalitetnim kamenom. . skroman.) .dobar crtač (400 crteža sa puta).lekcije iz arhitekture" (nenapisan udžbenik arhitekture) . Berlin je pretvorio u svetsku metropolu . "romantičar koji pojave obrađuje razumom").Zemaljski glavni građevinski direktor .Tajni građevinski nadsavetnik pruskog vrhovnog građevinskog povereništva . . 69 . ženi se i ima četvoro dece) .istoričar umetnosti .radna disciplina karakteristična za Pruse . pomaže Davidu Giliju.početak pisanja "tekstovi . seoski motiv (seosko dvorište) -> uticao je na palate u Potsdamu .) napušta školu.1838.paralizovan 13 meseci.finalnim dodirima . Padovu.1810. Pariz.ponuda od kraljice Luize za dekorisanje nekih prostorija u palati + mauzolej . dužnost države da obrazuje" .bio u državnoj službi."dužnost individue prema društvu. Berlinska Akademija (Hajnrik Genc) . pisac i mislilac . romanske lukove. pa i 18 časova) .rad Gilija u Akademiji u Berlinu i to ga je inspirisalo da postane arhitekta) i postupno se posvećuje arhitekturi (Altes Museum = polazište) . vraća se u Berlin.umirao je veoma dugo . graditelj. celine Bolonje. živeo u njegovoj porodici.protestante . posebno Berlina (tada baroknog) .Pruska.verovao je da živi u doba velikih revolucija i korenitih promena. puno crta. b) uloga čoveka u društvu. u komi od preteranog rada .-05. tipičan predstavnik nemačkog idealizma. slika.majstor za istorijske pejzaže.član Pruske akademije nauka i umetnosti .počinje da projektuje). siromašna kamenom. pedagog. Beč. scenografijom (za Mocartovu "Čarobnu frulu") .1804. slikar (neki kažu bolji i od Lorena).

Srednji vek gotika . 2. 1814. za modernom arhitekturom * Fridrich Verder kirhe (akademija pevanja).-1841. . talentovani amater. pred kraj života planirao je veliku sliku .slike: penjanje na Etnu (ugašeni vulkan). sprovodi Drugi Grand Tour: Italija. 1817.istoriju arhitekture na slici (nije urađeno) . -> projekat i realizacija enterijera -> uništen u ratu . dugo i naikada završeno. crtežom. koja sjajno odražava njegovo delo. 70 . 1818.7.projekat (gradnja . kasnije prevagnuo). Sve je započinjao olovkom."7 svetskih čuda".menadžer.-30.. jer donose novine.neogotika (prozori) * Bauakademie. 1824. Berlin. pozadi more. Karl Fridrih Šinkel 1781. klasicistička faza . scenografije. -> sve je u opeci . antika preovlađuje. 1824. 100x70. društvo = prinčevi.Šinkel . napoleonovske okupacije) .Nemačka . ali i zadivljen je novim materijalima. .vreme buđenja nemačke nacionalne svesti (francuske revolucije.Prusija = nedostatak istorije.-15. (Nemačka se oslobodila francuske okupacije).oslobađa se srednjeg veka. 28 svezaka projekata. promoter i prijatelj Beota . vojska .Druga.kao Kaspar Fridrih David).arhitekta. klasična Atina (klasicizam.dok su se kopali temelji za Stari muzej. koje je menjao kao i Ledu (pazili su šta će ostati iza njih) . romantičan motiv. pobedila je gotska * Spomenik (katedrala) oslobodilačkih ratova.štafelajske slike.u pratnji je shvatio šta je industrijska revolucija.vešt slikar. sagledao mogućnosti novih materijala (dvostruki uticaj: plašio ga je industrijski razvoj. noć i dan .panoramu . Potszdamer plac .ptičija perspektiva (karakteristika za njegovo slikarstvo). drveće. dve varijante.. šume sa srednjevekovnih ruševina na svetlost . Lorenovi imaginarni efekti).institucije: 1. Francuska.počinje da traga za novim izrazom.upravnik narodnog muzeja smatrao ga je za veoma talentovanog slikara (rajsdalovo osvetljenje (pejzažnost .tri ključna Trga Berlina: Pariser plac.slikar . nacional-romantična faza .započeo pisanje Traktata o arhitekturi sa zbirkom projekata. * Narodno pozorište + muzej (Altes museum). u prvom planu ljiljani. odnos učitelj .prvi put izvodi čitav objekat. kasnije freske (sam je dekorisao svoje objekte) .izgledali su kao izvedeni (klijentima objekte prikazivao slikom).). slika dužine 30 m) .-26. indentifikovala se sa drugim nacijama .kasniji radovi: * Narudžbe za princa Fridriha (Vilkelmana) -> princ . Engleska. posećivao je livnice.-35. postaje vodeći arhitekt i mnogo je zadužio celu Prusku državu . u blizini Branderburške kapije . 1825. "diorame".ne postoji .Treća.od toga se izdržavao . linoreze . a plašio se ugrožavanja socijalnog mira) . na otvaranju Geteova predstava .učenik u Potsdamu * Palata princa Fridriha.21.islikavao je poslstičarnice za Božić (za jedan izlog . budućnost -> izlazak iz mraka na svetlost .zahvaljujući ovome. 1813. 1810.voleli antiku * Nova stražara.1819. svoje objekte je prezentirao na slikarski način .centar. trebalo je da bude na Potszdamer placu.lomljenje: klasika <-> gotika * Mauzolej kraljice Lujze Šarlote Sbourg. Radio je i bakroreze.uradio je scenografiju .dva uzora . 1815. boja na kraju. Škotska . veliki uticaj engleske industrijske arhitekture . Lajpciger plac. skrivena politička poruka protiv Napoleona -> skrivena grupa ljudi izlazi iz mraka. Berlin.

da se pokaže superiornost gotskog stila (smatran je za nemački) . potpuno definisan prostor ispred kraljevske palate regulisao je za srednju klasu (nova publika). Berlin -> dorski trem. kombinuje poznavanje egipatske arhitekture sa osećajem za Mocartovu muziku . sporo je projektovao.najznačajniji motiv na njegovim slikama do 1817.teme odnos rat-mir. Napoleon je na Jeleni. realizovano: * Nova stražara.11 stubova. 1824. prostor sa velikom kupolom. .crtež: bazilika na bregu .izdvaja duh (dominacija duha). 8 udvojenih alegorijskih grupa .danas najveće gradilište Evrope (Berlin) .omogućuje grandiozne scenografije . 1819. a simboliše mogućnost obnove Pruske . klasični koncept koji primenjuje kasnije..prikazuju idealni grad. projekat . ušće = simbol prolaznosti.metafora Prusije posle Napoleonovih ratova) .cilj (slika . jutro.shvatio je značaj urbanizma i podneo plan vladaru.-28.) -> paviljon "Pod lipama". Daje nekoliko varijanti dok nije pročistio formu. kubus sa dva unutrašnja dvorišta. robna kuća Nurela u centru Berlina . oni su se doselili tu * Plac . gigantski stubovi kroz dva sprata . najveća slika 240x620 . avenija pod lipama.Policijski trg sa sjajnim objektima Šinkela. Venecije. zamak. -> od kada je rešenje napravio za hugenate.-1841. izvor reke. gradi između dve velike crkve (Francuska i Nemačka) * Most zamka . scenografija za "Čarobnu frulu" (12 scena).pogled na Grčku (posle pobede nad Persijom.do 1928. Njegovi crteži su pouke sa putovanja .. Kraljevska palata (srušena). Vreme = inspiracija . i konačno se posvećuje arhitekturi posle konačne pobede nad Napoleonom od 1815. naponi snage .1815. Prenosi katedralu iz grada u pejzaž . Karl Fridrih Šinkel 1781. parkovsko uređenje * Narodno pozorište.remek-delo: 1815.Fridrih Štadt ..obožavao je pozorište . oblik rimskog kastruma. tri alternative..preko Klemensa Montana upoznaje nemačke slikare. najznačajnija lokacija tada.kolosalni red. prototip koji je često reinterpretiran u projektima .11 poslovnih zgrada .kasnije godine su produktivne za njega kao arhitekte. autentičnih redova ..gotska katedrala . otvara se tržište i Šinkel počinje da gradi.obnova pozorišta koje je izgorelo . 1820. kompilacije elemenata iz različitih gradova i objekata (srednjevekovni motivi iz različitih gradova) . .najznačajnija institucija Berlina toga doba.značajno arhitektonsko skulptoralno delo. lokacija . 1814. trem (antička stoa). Retko u gradu . placen (trgovi) .panorama): prikazati obnovu Atine posle Persijskih ratova..Branderburška avenija pod lipama. mukotrpno tragao za oblicima. Idealizovane slike podsećaju na Kasonea . bakropis. Shvata arhitekturu na strukturalni način.crtež: Trg kraj mora. -> između Francuske i Nekačke katedrale * Stari muzej .od 1809. u najužem centru sagradio je velike značajne objekte.grad Fridrih Velikog (barokni) je deo Berlina u kome se to gradi: postoji ulica Fridrih Štrase * Projekat restauracije i rekonstrukcije Berlina .danas atrakcija * Katolička francuska crkva.-15.7. 71 .okružena sada zgradama u drugom stilu.Altes museum.scenografija za "Jovanku Orleanku" . napušta slikarstvo.preko 100 scenografija za različite opere i predstave (scenografije za najznačajnije predstave i opere) .istorijska karta Berlina u delima Stari muzej. portik grčkog hrama. mostovi.-18. -> veliki jonski portik . Cilj . godišnja doba .teme: dan. . Scenografije radi pod utiskom putovanja i pokušava njima da napravi "total dizajn" sa onim što se zbiva na sceni . a Altes vrlo brzo. savršeno poznavanje detalja.crtež: Milanska katedrala sa terasama na brdu iznad Trsta (implementacija objekta u novi pejzaž).1818.serija pejzaža: znamenite građevine sveta. klasicistički stil za velike državne narudžbine.-21. (1816.

objekte hijerarhijski struktuirao: 1. Uspeo je da sačuva duh Grčke.pregled .monumentalnost * Spomenik palima za oslobođenje. skladišni prostor. Krim.-21. biblioteka sa zelenilom.7. ključna tačka Šinkelove prostorne reorganizacije. -> srušeno u II sv. među-nivo -> pogled na Trg i zamak u daljini. Belrin -> srušena 1906. beskonačni broj varijacija . fasade . ocrtava se u eksterijeru.1821. dva manja . ali teško i pogrešiti * Stari muzej . ali pod uticajem vladara preovladao je srednjevekovni koncept.Fridrih Verder. 1830. prilagodi ga novom dobu i severnom duhu Berlina (pedantno je proučavao grčku arhitekturu.. tržnice. likovi utisnuti u tkivo objekta. Potsdam. -> engleska gotika (nelombardijska škola).sedište carine i uprave.-32. britanski industrijski objekti su bitno uticali (rad sa opekom) * Palata grofa Rendern. blizu Branderburške kapije . * Rezidencija za Tomasa Felnera. 1835. -> velika robna kuća "Pod lipama" na glavnoj gradskoj aveniji pod lipama. 2. značaj osovine. Potsdam. Luj Saliven je kasnije koristio ovakav oblik posle industrijske arhitekture * Rekonstrukcija Skupštine grada -> bio je visoki državni savetnik. ukupno 18). mirnoća * Crkva Nikola. rekonstruisana. glavni arhitekta Pruske * Palata za princa Fridriha Vilhelma -> letnja rezidencija kraljevske porodice. jednostavnost. nosivi delovi su svedeni na međuprozorske stupce (utisak kasnijih skeletnih zgrada) -> kao robna kuća budućnosti (stupci = opeka + staklene površine -> Mis) . 1835. "U" oblik u osnovi. -> sravnjena. a nikad nije bio u Grčkoj). razlika Šinkela i Dirana . pokušao je sa privatnim ulaganjima i nije uspeo (jednospratna zgrada.nerelizovano: * Kraljevska biblioteka. projekat . 1835. 1826.receptura: -> teško je napraviti remek-delo. značajna lokacija. 3. -> za ruski dvor (za rad je dobio sedefnu kutiju) .. * Akademija pevanja.-36. ratu -> veliki objekat. posebno u SAD.. značajne zgrade .deo kuće * Bauakademie.profesor L'Ecole Polytechnique * Trg ispred Branderburške kapije -> rekonstrukcija * Zamak "Orianda". 1818. tj. gradski dom za razliku od onih u Potsdamu * Projektat za bazar. kako projektovanjem objekata ne praviti veliku štetu.. * Prva crkva . * crkve u predgrađima (nikad realizovane) -> Berlin je u to vreme naglo razvijen značajan grad * Zamak Šarlotenhof.napraviti objekat -> dva aspekta: 1.arheološki pedantno korišćenje jonskog reda. značajna lokacija. 1831.poređenje sa Diranom (Diranove dve knjige: "Pregled predavanja" i "Zbornik"): -> Diranova ideja je preko kvadratnog rastera i malog broja elemenata: broj i pozicija: -> zid -> krov -> stub -> stepenište. 72 muzeja. kod Šinkela raster i osovine su malo pomereni .kako projektovati i sagraditi neoklasičnu zgradu.opeka sa terakota dekoracijama (opeka je davala istoričnost objektu). smatali su da nije ekonomično. opeka. imao je različite klasicističke varijante. izvanredna harmonija = vladanje jonskim stilom (dvostruki red stubova.1826. slikovite vile.kvadratni raster i sve u osovinama. hol sa kupolom i . -> impozantne razmere. skulpture na vrhu objekata takođe klasična . opsednut gotikom .-1841. 1828.-30. park između dva krila. Erehtejon (grčki hram) preneo u Berlin. klasična organizacija prostora. zanimljivo: stilski elementi svedeni na minimum. a ne pogrešiti u likovnom pogledu. 1824.značajan projektant crkava. kupola je centralno mesto. Karl Fridrih Šinkel 1781. projekat . 1821. dvorište . čelični okvir ispunjen crvenom opekom = u potpunosti arhitektura opeke = liveni čelični stubovi. 1827. podređeni nekom novom funkcionalnom shvatanju. bankari nisu hteli da uđu u taj projekat. Kepenih. tada su bili skupi u Pruskoj. predgrađe.-36. na istaknutom mestu Parizer placa. 2.

hol sa kupolom .učenik .deluje monumentalno * Stari muzej -> džinovski stubovi. 73 kolonada koja liči na antičku stou .raster (stubovi. pretvara se u šumu . Zoo vrt .6 . stepenište koje ograđuje 8 stubova .Diran -> kvadratni raster i sve je u njegovim osovinama.po neko je proučavao raster od 8 stubova.Vilhelm Fridrih 4 -> veliki poznavalac arhitekture. ali krajnje čisto rešenje. Karl Fridrih Šinkel 1781. teško se broji.Šinkel sve to realizuje * Mramorna palata -> promena iz baroka u klasicizam.. sve u pomerenom rasteru .službenik i učitelj .Šinkel je izabrao više .feudalni stil) -> isti stil zamak Babelsberg * Spomenik na Kreuzbergu. 1821.Vinsent Skalib -> proučavao antički raster od 6 stubova .kamen) * Rezidencija u Šarlotenburgu.dva elementa koja su česta kod njega (sličnost . kuća za baštovana.Petar Jozef Lene -> pejzažna arhitektura. bočna fasada uvek ima neparan broj stubova . dizajner enterijera (sa Ludvigom Persijusom -> rimska kupatila. proporcija zlatnog preseka. Berlin -> gotski stil * Trg Potsdamer Platz -> klasični stil * Palata princa Karla -> adaptacija (kasnije Ministarstvo Rajha) ————————————————————————————————————— . razgovori: vladar . odnos staro . projekat letnjikovca (čuvena "The tent Room")) * Zamak Tegel. zidovi) . gradi I Veliki zamak.-1841. razmeru.-24.novo je usklađen) * Mauzolej kraljice Lujze.freske . -> gotski stil * Gotska katedrala * Zamak Kurnik (gotsko .stepenište) . * Apartmani princa * Rekonstrukcija Akropolja u kraljevsku palatu (utopijski projekat. 1810.Vitruvije -> 11 stubova.Diran -> sve modularno je uklopio i dobio možda ne toliko interesantno. program .Fridrih I -> prvi Zoo vrt .4).naglasak na centru -> postepeno se sužava (11 . veličinu. 1/3 rastera). 1833.Diran ne daje ispod kompozicije . a neko od više -> likovno neshvatljivo.Fridrih II Veliki -> pretvara zimsku rezidenciju u Potsdamu u letnju . romantični parkovi.sličnost sa Perucijevim freskama (optičke varke) .to je preuzeo iz renesansnih optičkih varki . kraj Potsdama -> bio je i dizajner nameštaja unikati.Šinkel -> ritam 18 stubova ne prenosi se u zgradu (pomereno za 1/4.7.u klasičnoj arhitekturi broj stubova je vrlo značajan: .tačke poređenja: . dve dijagonale to naglašavaju (stepenište) .Fridrih Vilhelm 1 (kralj vojnik) -> tereni za lov . niz kraljevskih rezidencija (rezidencije su uglavnom bele .kupolom). ritam jonskih stubova prekinut. 4 stuba (potencirano rotondom . akcenti: središnji stubovi -> 6 stubova u centru posebno pocrtano. uticao je na Šinkela. prilagođavao je čak i kasetirane tavanice rasteru .

1810.) II .7. scenografija -> ( romantična faza.oko 1810.gotika -> (nacional-romantična faza.1821. Karl Fridrih Šinkel 1781.-15.1831.) .1833.školovanje kod Galija. (Bauakademie) -> (tehnicistička faza. (Mauzolej kraljoce Lujze) . 74 I . (počinje pisanje "tekstova i lekcija iz arhitekture") -> (klasicistička faza.) V . oko 1835. 1803. uticaji.1814.1821. (Zamak "Oriando".) III . putovanja. (Zamak u Šarlotenhofu) . slikarstvo.) IV .-1841. oko 1825. (crkva Fridriha Verdera) .-05.1835. oko 1830. (Stražara) . Krim) -> (legitimistička faza.

Krompton.ovi "izumi" su se počeli koristiti u seoskim domaćinstvima u krajevima bogatim vunom i pamukom.. bila ograničena.2. Hargrivs. 1760. pojava bolnica.pomoću koje je jedan radnik mogao istovremeno raditi sa više niti .Bronzano doba │ ključne tačke tehnološkog napredka 3..1830.promene izazvane industrijskom revolucijom: -> visoka stopa fertaliteta: XVII i XVIII v. tkač S. što je unelo značajne promene u živote članova porodice.) . Arkrajt 4.nestajanje sistema tzv. energija vode je zamenjena Vatovom parnom mašinom. stolar Hargrivs . mehanički razboj. bila je ograničena energijom uloženog fizičkog rada. količina prediva i tkanine koja se mogla proizvesti ovako. da bi se proizvodnja povećala.. tako: 3. bolji uslovi života. Kartrajt) . . bez pomagača koji bi mu postavljao konce. Kartrajt .pojava Vatove parne mašine 1769. . 1771. Arkrajt.1...izumi: 1. Krompton . Tada: 5. a tada: 2. prvi mehanički razboj. patentiranom 1769. mašina za predenje na vodeni pogon ("Vodeni ram").napuštanje disperzione organizacije tekstilne industrije i koncentrisanje u velike radionice uz vodene tokove i rudnike uglja (kasnije je ugalj bio gorivo za parnu mašinu) . a posle par godina na 21 ‰ . "leteći čunak" (koji koriste tkači. povećan standard u svim aspektima: ishrana. berberin iz Prestona R. 100 ‰. no. -> novi izvor energije (umesto vode) . 1784.mašina koja je omogućavala tkaču da sam radi na razboju.smanjena stopa smrtnosti dece -> povećanje procenta mladih ljudi -> poremećena vekovna ravnoteža prirode (bilans rođenih i umrlih.) -> smanjena stopa smrtnosti. 14000000 stanovnika 1901. do Vatove parne mašine) -> stimulacija od strane trgovca (ko da više i bolje -> više novca) * uticaj tehnološkog razvoja na postanak i razvoj industrijskih gradova (Džon Kej. Pojava i razvoj industrijskih gradova 75 8. "otvorenih polja" oko engleskih sela . 9000000 stanovnika 1801. razmeštaj stanovništva (migracije. higijena.ekonomske (promene) prilike -> organizacija rada . porast broja stanovnika (Engleska i Vels: 5500000 stanovnika 1700.8.Neolit │ 2. -> časovničar Džon Kej ..promene u tekstilnoj industriji -> zahtevi za povećanjem proizvodnje (javlja se konkurencija).. 1775.zatim 1785. bolje odvođenje otpadnih voda) . Pojava i razvoj industrijskih gradova 1. časni E. što je trajalo do 1784. proizvodnja je sve do 1764. agrarna revolucija . . ali zbog nemogućnosti da se obezbedi predeni konac u dovoljnoj količini.pretvaranje sitnih posednika u najamnike ili industrijske radnike (naročito u tekstilnoj industriji koja je već duže bila organizovana na selu u obliku porodične proizvodnje. tokom industrijske revolucije se smanjuje na 35 ‰. mortalitet < natalitet . ali je kao takva bila neproduktivna i nije išla u korak sa zahtevima većeg tržišta) . novi tip predilice. nova predilica. 1764. razvijeniji oblik mašine (kombinacija Hargrivsove predilice i "Vodenog rama").. 1733.ovi izumi su privremeno doveli predenje u povoljniji položaj u odnosu na tkanje. industrijska revolucija │ . mašina za predenje na vodeni pogon. čovekova snaga se morala zameniti nekom mehaničkom silo. specijalizacija radnika. nagli porast stanovništva.-90. uvođenje serije tehničkih izuma ("leteći čunak". urbana revolucija .

Bole.kolera . H. . 1825. bogati napuštaju centar i grade vile . a 1783. stanarine su bile vezane sa veoma niskim nadnicama. bez jasne ideje o uređenju države (kako zaštititi građane od eksploatacije) u organizacionom smislu...monotoni svi isti .otpor apsolutizmu. 1830. u Engleskoj .. pa najstaju novi i dramatično se uvećavaju stari gradovi (stvaranje industrijskih zona) . 1767. a zatim se u stambenim anglomeracijama razmešta oko njih . opisuje tri tipa izgradnje stambenih objekata: 1.-40.1000000 stanovnika. političke reforme (na političku ekonomsku misao manje utiče izgradnja novih struktura.putevi se stiču (ukrštaju) u gradovima. različite kirije: I red . ali higijenski (sanitarni) problemi su u gradskom prostoru radikalizovani (otvorena kanalizacija. posle 1760. -> serija zaraznih epidemija . "šupo-graditelji").) .). .promene i u metalnoj industriji -> pri topljenju rude gvožđa.Stivensonova lokomotiva.nedefinisane zone: stambene uz industrijske. ekstremna forma liberalizma (revolucije u Evropi i Americi između 1776.izgradnju i adaptaciju sprovodili su špekulanti (tzv.iskopavanje novih plovnih kanala (između reka. Darbijev koks (ugalj) zamenjuje ćumur (drvo). privilegijama.način na koji su rešavani problemi: pravnom regulativom.8. -> počinje široka upotreba železnice . radi visoke koncentracije industrije i potrebe za radnom snagom. blok se deli na približno pravougaona dvorišta sa okolo naređanim kućama. blok se deli na tri reda kuća.4. što utiče na njihov porast (London. do 1832.profit se ostvarivao smanjenom površinom.) . nedostatak vazduha zbog guste gradnje i fabričkog dima. pa se livnice takođe sele sa mesta bogatih šumom u blizinu rudnika uglja . neviđena je i brzina kojm se stvari odvijaju .doseljeno stanovništvo najpre popunjava istorijska jezgra gradova.seosko stanovništvo premešta se ka rudarskim krajevima i bliže fabrikama.visoke peći za topljenje gvožđa se preorjentišu na Darijev koks. kao finansijskim i administrativnim centrima. transport teške robe (uglalj i ruda gvožđa)) .sopstveno dvorište iza kuća.3. na ulici -> saobraćaj i igra dece. gomile smeća. ne prosekom.) . standard) radnički stanovi .. . društvenoj hijerarhiji.pored navedenih fenomena (porast gradskog stanovništva.pojava privatnih transportnih preduzeća .stambena izgradnja (porast broja stanovništva -> nedostatak kontrole građenja. što utiče na postepene reforme (razne ilustracije života u engleskim gradovima: Šlezinger. lošim građevinskim kvalitetom i niskim nivoom opremljenosti stanova . pa je i kvalitet kuća bio nizak . .prva železnička pruga (pruga od livenog gvožđa za prevoz uglja. 2. grupisanjem kuća (po principu slučajnosti).2235000 stanovnika) .ekonomska kriza -> inflacija je tri puta veća od 1790. koje su gradila privatna preduzeća . II red - . zagađenja voda. materijal. knjiga "Uslovi života radničke klase" -> bavi se ekstremima.zamena starih parohijskih puteva (drumova) novim.. promena mreže komuniciranja (putevi + kanali + pruge -> zahtevi trgovine. razvoj saobraćaja). Pojava i razvoj industrijskih gradova 76 . zdravstenim zakonodavstvom * 1845.ove kuće nisu bile lošije (čak i malo bolje) od seoskih u kojima je ova kategorija stanovništva ranije živela. poboljšanjem uslova rada. kraj XVIII v. 1841. Kort otkriva mogućnost primene uglja pri valjanju i kaljenju -> rekonstrukcija livnica .loše stanje uskoro ipak izaziva revolt javnog mnjenja. proizvodni kapaciteti novih industrijskih i komercijalnih ustanova. Fridrih Engels.) (sagradio ju je Rejnolds) . 3. a više opadanje i nestajanje tradicionalnih struktura) . do 1813.

"stari režim" ostavio dobru mrežu puteva.imenovani su lokalni odbori (za zdravstvo). u Francuskoj .pribavljanje zemljišta za gradnju železnica: u Engleskoj je snažna zaštita zemljoposednika visoka cena izgradnje.) .prva železnica (blizu Sen Etjena) u Francuskoj otvorena je 1832.1848. 1832. Hačard) . obavezna vakcinacija.. III red .8.. u Engleskoj . Hauard -> miran put ka socijalnoj reformi. od 1840.od početka stroga zakonska regulativa (od 1841.-45.: "Izveštaj o zdravstvenom stanju radničke klase" . iznosi predloge: prenošenje sanitarne kontrole na lokalnu vlast.u železničkom saobraćaju država od početka kanališe razvoj . vagone su vukli konji) . zbog sve veće potrebe za kontrolom. ž. zbijen u sredini sa nehigijenskim prilazom -> najniža renta. . pojedine deonice na upravljanje preuzimaju privatna preduzeća..1840. tako da saniterno zakonodavstvo postaje preteča urbanističkog zakonodavstva . Edvin Čedvig): . država propisuje način upravljanja putevima. monopol (1842.Makadam i Telford . koji su počeli sa marljivim i strogim radom.plan železnica za Francusku: 7 linija se ukrštaju u Parizu.urbanistički problemi: .nema dvorišta.).tehnička rešenja za poboljšanje i povećanje trajnosti puteva . 1834. tarifama. 1834. utopijski . Furija. utvrđivanje minimuma higijenskih uslova u zgradama i obaveznost sanitarnih mera. koju je u potpunosti i posle revolucije dograđivala i održavala država (vlada je 1831. 1820.. proučavanje uzroka ovih epidemija ukazalo je da su uzroci složeni i brojni i da mere koje se moraju sprovesti treba da budu sveobuhvatne. posle čega razvojni tok socijalnog zakonodavstva više nije bilo moguće zaustaviti . koja je 1825. . javljaju se dva pravca: 1. 2. Zakon o zdravstvenom stanju stanovnika (smrtnost ≤ 23 ‰) reguliše: gradska skupština je odgovorna za zdravstveno stanje stanovništva.Darlington (prva važna linija. pripreme za izgradnju kanalizacije i puteva. Pojava i razvoj industrijskih gradova 77 najlošiji. nadležni za sprovođenje Zakona.Edvin Čedvig. Gondoan. najvećim privatnim kompanijama dat je 1842. Barselona . isto važi i za grad -> sve što je pozitivno iz sela i iz grada uzeti -> vrtni grad.neefikasnost parohijske administracije dovodi puteve u stanje propadanja sredinom XVIII v.u početku: trustovi kontrolišu kratke deonice novih puteva. ali i mane. a ulaz je sa puta (ceo blok gradi preduzimač) . putevi sa naplatom postepeno bili ukinuti . formirana je kraljevska komisija za poboljšanje higijenskih uslova u gradovima. omogućila prvu liniju javnog prevoza na relaciji Stokton . 1830. sličan je utopijskim. a već sledeće godine pristupa se izradi nacrta mreže za celu zemlju. pošto je prošao oštro suprotstavljanje zemljoposednika i liberalnih teoretičara u Parlamentu .epidemije kolere posle 1830. stvaranje fondova za izgradnju javnih parkova.propisi o brzinama.zakon o reformama (partija vigovaca).: "Zakon o siromašnima" -> inspektor u komisiji za siromašne poboljšanje higijene radničke klase. . . Beč. Furije. konačno je donet detljni Zakon vezan za ovu problematiku. stanice po obodu grada) . voznom redu...u urbanizmu XIX v.Džejms Kejn. pragmatični -> rekonstrukcija: Pariz (Osman).higijenski uslovi . da bi u drugoj polovini XIX v. koja 1844. pod neposrednim nadzorom krune. uticaj društvenih Reformatora (Oven. nordijski model urbanizma.u Francuskoj je tzv. .Oven. započela ogroman program izgradnje puteva i kanala) . selo ima brojne prednosti. Mančester Birmingen otvorena je 1830.. gradska uprava gradi stanove i naselja.Džejms Kejn. građenje prihvatilišta za zaposlene.izgradnja puteva .Engleska (1830. širini koloseka (do Stivensonove lokomotive.

strah od kolere je presudio.naročit značaj ovog Zakona: u slučaju nesprovođenja Zakona. takođe uz ogromne otpore. higijenski uslovi u gradovima i industrijskim centrima bili su alarmantni kao u Engleskoj (1840. Zakon je na sprovođenje propisanih mera obavezao komune.) . bez nekog koordinirajućeg tela .8. komuna je mogla (zahvaljujući prethodnim pravnim instrumentima) da prisvoji posed .1850. ipak.Frezije: "Plan izgradnje javnih objekata za siromašne") . izglasan je Zakon sažetiji od engleskog.ovo je omogućilo Osmanu da napravi radikalne promene toko narednih 20 godina . . Pojava i razvoj industrijskih gradova 78 .Francuska: -> u Francuskoj se posledice industrijalizacije nisu odmah osetile. ali od 1840.tokom godina vladavine liberalne buržoazije katolička i socijalistička opozicija je glavni nosilac antivnosti za izmenu higijenskog stanja gradova (odlučujući faktor bila je verovatno poslednja epidemija kolere 1849.

zemljište je obrzbeđivano eksproprijacijom uz visoke nadoknade. radovi su podeljeni u tri mreže . revolucionarno raspoloženje.u Parizu je izvršena urbana revolucija) . izbacuje ih iz urbanizma.bogati stanovi. kome daje ogromna ovlašćenja i koji postaje glavni nosilac plana za obnovu grada (Osman je bio u Engleskoj -> ideje o rekonstrukciji Pariza) . ozelenjavanjem ulica i trgova (skverova . elektrika) sanitarne uslove otklanjanjem izvora zaraze 3. Rim. raskričiti prostor (prilična rušenja) oko važnih javnih građevina. sa željom da obnovi carstvo (što je i uradio) i od Pariza načini mermerni grad (veći deo je preuredio od 1850.carski general. katastrofalno stanje kanalizacije i vodovoda.ujak. energičnog (agresivan i nestrpljiv.kanalizacija.prodori su oblikovani jednobrazno (prizemlje . stvarajući utisak reprezentativnosti u totalitetu.mali javni parkovi). -> 130 km podzemne kanalizacije. sirotinjske četvrti po obodu.-70. ovo izjavljuje). grad su u pravilnim razmacima pogađale epidemije kolere (posle dve počinju akcije na rekonstrukciji -> septičke jame. protoka vazduha i svetlosti i radi veće bezbednosti (red i mir) i obezbediti pristupačnost gradskom centru železničkom mrežom 4. rekonstrukcija Pariza (Osman) -> bez milosti. carevog pastorka i ujaka Luja Napoleona. voda -> haos) . poboljšati (komunalno opremanje je vrlo bitno ..ciljevi Osmanovog plana: 1. lično izrađuje prve skice nove mreže ulica. radi pospešivanja akcija. u vreme kada mu se ćerka udala za oficira Osmana i kada im se rodio sin. diktatorski) čoveka. na osnovu načina finansiranja. vizur na javne objekte. zato što je od Rima stvorio mermerni grad" (boraveći kao zatočenik u tvrđavi Ham 1842. porast kriminala (1853. treći i četvrti .) . a deda Baron Denzel . pokreće opsežne i javne radove na uređenju Pariza. Osman prezire arhitekte. Brisel. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka * Pariz: . mansarde . Marsej.sekcije: 1. Monpelje.Napoleon III (nije bio harizmatski vođa kao njegov deda . sa nizovima neutralnih fasada. smrad.Luj Napoleon Bonaparta: "Želim da budem drugi Avgust. Madrid). na mesto prefekta senskog okruga postavlja Barona Žorž-Ežen Osmana (visoko obrazovan čovek). kvalitetna infrastruktura) i uticao je na urbanizam i arhitekturu evropskih gradova (Lion. vešt. ali vodi računa o tehnologiji. Avinjon. pametan. boljeg pristupa i bolje bezbednosti u slučaju nereda 2.siromašni. vodio je poreklo od Vojnika I cara. vojni zapovednik Beča.: nagli porast stanovništva. opšta nehigijena. formiranje ose sever . stvoriti velike parkovske površine radi prečišćavanja vazduha i rekreacije (dva velika parka na istočnoj i zapadnoj strani: Bulonjska šuma i Vensenska šuma = plućna krila grada.ovaj plan dao je Parizu današnji izgled (široki bulevari.zapad. vodovod. pravnika. 1853. Tuluz. zakrčen srednjevekovni (u zidinama) centar. radi boljeg izgleda.oni koji opslužuju).Žorž-Ežen Osman: -> francuski protestant alzaškog porekla. pa i američkih .9. Ruan. Stokholm. za 20 godina . Denzel je bio u službi princa Ežena.trgovina.sredina XIX v. kumovao mu je princ. groblja. obuhvatala je najbitnije zahvate koje je država (funkcioner) pojedinačno subvencionisala: produženje Ulice Rivoli kao ose istok . lukav.jug od Sevastopoljskog i .Osmanova mreža prodora: . pa je po njmu dobio srednje ime (Ežen) . buka. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 79 9. vraća se u Pariz i postaje predsednik Druge Republike. ali 480 km ulica -> svaka kiša = poplava). otac mu je bio mladi oficir u Napoleonovoj vojsci. Barselona. tako je nazvao sebe pobegavši iz zatvora 1846. proseći široke bulevare i tranzitne ulice radi rešenja komunikacija. ali jednako ambiciozan i svojeglav): po dolasku na vlast. smeo. prvi i drugi sprat .

međutim. nacionalna biblioteka. zbog enormnih dužina. doneo je egzotično bilje). polazeći od strategijskih čvorova i prisajedinjenje prigradskih opština . Vensensku šumu.finansiranje radova: -> izvori finansiranja: lokalni nivo (porezi).oko celog Pariza.šef Belgran (inženjer). Jelisejska polja. kao i ponovna prodaja imovine (ima lica osuđenih na smrt).grad kao tehnički problem: -> zbog enormne brzine radova. on je uspeo da rekonstruiše Pariz (Osmanovi problemi pri realizaciji i planiranju: nepostojanje precizne karte Pariza. tržnice.kao izbeglica iz Londona. pa je pod političkim pritiskom zbog toga morao da podnese ostavku 1870. služba za šetališta i zasade . nepostojanje kanalizacione i vodovodne mreže. koji je izmenio stare parkove i zasnovao nove: Bulonjsku šumu. u čijem se rukovođenju koristio i nekim finansijskim operacijama koje nisu bile legalne (manipulacija mehanizmom kredita). tako da Pariz nije dobio zeleni pojas . prvi bulevar u Parizu otvorio je Luj XIV. škole.šef Dešan (geometar). koji je i autor projekta kanalizacije i ključnih akvadukta (sagradio je sakralne zgrade.i pored toga. osnovao je Fond za javne radove u Parizu (1858.tema stanovanja je sporedna. Luj Napoleon je bio vrlo impresioniran engleskim trgovima i parkovima. državni savet je oborio ovaj projekat iskoristivši Napoleonovo odsustvo. eksproprijacija = zemljište u službi države.komunikacije i masovni prevoz (anticipacija motornog saobraćaja .šef Alfan (kao pejzažni vrtlar. Osman je morao da okupi ekipu proverenih tehničkih stručnjaka.Bulevarom carice širokim 120 m. parkove: Monso. za 17 godina. škole) 2. pojas bi potpuno opasavao grad. Jelisejska polja) i avenije) finansije su u celosti u nadležnosti grada .od kapije Sen Deni do Bastilje na mestu drevnih zidina bulevari su vrlo brzo izgrađeni. čiji se istorijski značaj ne može prenebregnuti. prilična rušenja 2. koji bi sadržao ogromna zasade sa šetalištima za stanovnike predgrađa i susednih opština. čiji je smisao u tome da ulaganja kao krajnji rezultat imaju opšte povećanje prihoda. za razliku od izolovanih londonskih. direkcija za plan Pariza .težnja za stvaranjem osovina i veličanstvenih vidika. u vidu senovitih avenija) . .. koji je utvrdio konačnu mrežu ulica i najneposrednije rukovodio svim aspektima realizacije .9.Parižani su gledali razoren grad . crkave. parkovi su građeni po uzoru na čuvene engleske vrtove. botaničar.nisu verovali da će se završiti. 3.). tokom tih 17 godina izgrađeno je u Parizu mnoštvo javnih objekata: izložbene hale. služba vodovoda i kanalizacije . tržnice.procena trođkova (niko nije umeo da uradi)) . ali ulica ipak dominira u slici grada . uređenje Bulonjske šume sa paradnim pristupom . motivi u čelu se ne razaznaju . duž linija gradskih utvrđenja predviđeno je stvaranje zelenog pojasa. pomoć centralne vlasti. koje je rasporedio u 3 resora: 1. glavni problem .Osman se rukovodio "Teorijom produktivnih izdataka". bili zapravo proširenja ulica. operu. specifične metode (stvaranje ekstra profita) . pa je i Parizu želeo da podari nešto slično. . raščišćavanje prostora oko Gradske većnice. ali su pariski trgovi. rušenje velikog broja stanova industrijska revolucija je u toku.. dopuna radova iz druge mreže (grade se parkovi (na pr.dokumentacija o rekonstrukciji Pariza je oskudna (nema je) .sve je podređeno problemu saobraćaja. budžet .. pa su ih čak i prevazišli ("Boulevard" . 1670. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 80 Sen-Mišel Bulevara.sposobnost vizionarskog sagledavanja urbane problematike) .znači bukvalno šetnja po zidinama utvrđenog grada (od nemačke reči Bollwerk .bedem). a država ostatak 3. namenjena zrakastom (veliki bulevari) prosecanju Pariza. hale.ulica: . Bit-Šomon. nepoznat nivo i tokovi podzemnih voda. Monsuri. plašili se proletarijata koji je dolazio da radi . . spajajući njegova dva velika parka na istoku i zapadu: Bulonjsku i Vensensku šumu.grad je finansirao 3/4 troškova. ..

lepo i skupo). Beč klima .). od opsade Turaka zidine se stalno obnavljaju (Turci odlaze 1683.crkva. Beč je od pretežno protestantskog grada u XVI v. koja u centar privlači sve što je pomodno. Beč (višenacionalna heterogena masa) nije bio pravi industrijski grad (Beč . komercijala.značaj Osmanovog plana: zadivljujuć u svojim razmerama. Beč je i stecište malih zanatskih pogona za proizvodnju luksuzne robe (ekonomski procvat -> zahvaljujući proizvodnji i potrošnji luksuzne robe. umerene širine i umerene dubine. tako i ekonomske prednosti.Franjo Josif -> revolucija u urbanističkom projektovanju .poslednja izgradnja zidina i od tada nije menjana površina jezgra. .buržoaski karakter.i to u smislu očuvanja (ne rušenja). i Beč doživljava. pa tako i Beč -> odišu svetlošću") . 4.srednjevekovno. aristokratija je Beču ulila onaj kvalitet.stabilna socijalna . Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 81 . zamena na parceli .za poslugu. koji ga razlikuje od Londona i Pariza . siromašniji slojevi stanovništva (beda i siromaštvo su takođe bili vrlo prisutni. mašinska).sredinom XIX v.: .jednobrazne neutralna renesansna šema. . bolje trasiranje ulica u starom delu (voda iz Dunava se crpi pomoću cevi od gvožđa. postao potpuno katolički. 2. preduzimljivost i želja da postigne sve ono što se dotad nije moglo . nove ulice u bližim predgrađima. 3.predgrađa . a ne bede.prizemlje . kruna i aristokratija su trijumfovale.najamna zgrada (kuća): . hemijska.9.ekonomska geografija. oko zidina postojala je površina od 450 m ("glasije") zaštićena. ulepšavanje metropole: 1. a na vodovod i kanalizaciju se pričekalo još par decenija) . a odraz tog trijumfa na protestantizmom bile su Barokne katedrale i druga crkvena zdanja . kao i drugi veliki evropski gradovi.morfološki: izduženi pravougaoni i trougaoni . 1237. a izvan ovog okvira dozvoljeno je građenje (do XVIII v. težnje za prisustvom u metropoli) . kosmopolitski duh -> svetski kulturni centar).fizička struktura grada i razmeštaj stanovništva pre 1857. birokratskog aparata. mezanin .stanovi više srednje klase. jedan do dva sprata u potkrovlju . balkoni od kovanog gvožđa Beč: . siromašniji svet. povećane spratnosti zbog zidina. najčešće zajedničko dvorište za tri do četiri zgrade . tri do četri sprata . predlozi za mostove preko Dunava. sa unutrašnjom razdelnom linijom . "glasije" su bile potpuno prazne . uske ulice (ova stešnjenost je izraz bogatstva.dućani.radionice.srednjevekovni barokni grad). niti je industrijska revolucija glavni uzrok njegovog porasta . uklanjanje starih gradskih kapija.parcelacija: upravno na ulicu. drznuo se da promeni izgled celog velikog grada. dok ješ iz Srednjeg veka vuče trgovačko .kontinentalni položaj. koji je stotinama godina tretiran kao svetilište čitavog civilizovanog sveta.industrija (tekstilna. ogroman porast stanovništva.u opštem slučaju "L" osnove ili multipl te forme.srednjevekovne zgrade su zamenjene baroknim.mnogo više od toga karakteriše ga uloga metropole velike imperije (carska i politička (ali ne i nacionalna) prestonica Habsburške monarhije. ali u predgrađima izvan zidina grada) i letnjikovci (zbog svoje istrajne odanosti prvobitnom gradu. do sredine XIX v.simetralom bloka .blok: . zgusnuto. međutim. sa visokim francuskim prozorima.jezgro Beča . Beč je sedište aristokratije. kao nijedan posle. pre nego trgovini sa drugim zemljama i izvozu) i centar uslužnih delatnosti . blizina snežnih planinskih venaca -> topla leta i hladne promenljive zime ("sva godišnja doba. fasada .geografski položaj ovog grada pruža mu kako estetske.hiljade vila izvan).

reprezentativni bulevar Ringštrase (koji pruža kompletno ambijentalno okruženje za bogati svet) i ulicu za neophodni saobraćaj (ali ne baš otmen saobraćaj) . ipak su uspeli da ih učine vidljivim na zadovoljavajući način. ali ne i tipičan za XIX v. javne zgrade.Ringštrase: -> i dan danas služi i predstavlja izraz razlika između jezgra i predgrađa. tu su bile i crkve.zbog geometrije ulice nije bilo moguće organizovati široke vidike (različito od barokne koncepcije po kojoj pozadina treba da istakne zgradu (analiza Karla Šorskog)). na društveni karakter delova grada: tako viša klasa ne napušta svoje palate u prenaseljenom jezgru.eksploatacija prostora bivših zidina . na ovom prostoru podignuto je mnogo važnij javnih građevina u sukcesivnom sledu (zgrada opere među prvimjavnim objektima (bila je hitna potreba jer je Beč bio muzička prestonica).. a preostali deo kružnog bulevara (Ringštrase) 1.plan za izgradnju "Ringa" iz 1859. .vozila. kej F. a predgrađa kriminalom. tako da projektanti Ringštrase iako nisu u potpunosti uspeli da iskoriste prostor upražnjen rušenjem zidina. političkog i društvenog života) -> obuhvatao je (na mestu bedema) pre svega. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 82 .brzina kojom je čitava zona za širenje popunjena zapanjila je stanovnike Beča i strance. (pri tom stari centar grada ostao je središte trgovačkog.. zvanični ukus . izgradnju dve glavne prstenaste saobraćajnice . već se efekat postiže serijom senzacionalnih kratkih vidika. ali je zato u drugom pogledu predstavljao preteču urbanog razvoja: izgradnja masivnih stambenih blokova -> pretvaranje jednoporodičnih u višeporodične stambene objekte.9. 3/4 kuća je zamenjeno novim.intenziviranje korišćenja postojećih zgrada (dograđivanje) i parcela (popunjavanje zgradama -> do 1914. odobrava plan za proširenje grada na ovom prostoru (najambiciozniji na konkursu bio je projekat Ludviga Ferstera) . a plin se još uvek nije koristio (osim u užem centru) tako da se teško mogao svrstati u Metropole I reda. došlo je u jednom trenutku do prekida zbog finansija. tj.predgrađa: izvor kriminala i bede. ako se zna da je to bio vek parne mašine. a 1859. primili industrijski i radnički karakter (sa one spoljne strane . Josifa koji se pruža duž dela grada okrenutog ka dunavskom kanalu otvoren je 1858. porast stanovništva i cene zemljišta -> širenje grada u visinu . u njemu nije bilo omnibusa. kako bi izolovali javne zgrade i doveli ih u međusobni odnos simetričnim postavljanjem i majstorski izvedenim vizijama.Lastenštrase (nije mnogo olakšao saobraćaj predgrađa prema jezgru). iako su se tu nalazili letonjikovci aristokratije i rezidencije uspešnih građana i zanatlija. trgovine. kulturne i obrazovne institucije smeštene rame uz rame sa prebivalištima više srednje klase. gostionice i krčme.neoklasicizam) .eks. maja 1865. ovoj ulici nije bilo pandana u drugim prestonicama) * Beč na prelaz dva veka: . ceo poduhvat trebalo je da obezbedi nedostajući ceremonijalni prostor ("prostor za dokoličarske rituale bogatih . a leti koristi letnjikovce u bližim predgrađima. Tokom gradnje ove Ulice. zidina) . bedom i neredom .promene u fizičkoj strukturi nisu se suštinski odrazile na razmeštaj stanovništva. (na Badnje veče svojim čuvenim memorandumom upućenim Ministru unutrašnjih poslova) nalaže rušenje zidina oko starog grada.rešenje priliva novog stanovništva: .pompu i spektakle") .širenje u pravcu periferije . samostani.Beč je bio živopisan. jezgro Beča je odisalo lepotom i bogatstvom. već samo skupi fijakeri.široki. bila je masovna pojava.rušenje zidina i izgradnja "Ringa": . Inače Ulica Ringštrase nije bila najpogodnija za . To su bila jezgra inače poljprivrednih naselja poluseoskog karaktera da bi krajem XIX v.delom i vodeći trgovci i industrijalci .finansiranje objekata u Beču: -> nadvojvode i stara aristokratija . ni taksi .car Franja Josif 1857.

stambena izgradnja. Vagnerov generalni plan za širenje grada.plan za izgradnju "Ringa" .: izazvalo je preispitivanje politike koju će dalje voditi Beč. Sikardsburg . u koje se uspešno uklapaju stambene četvrti nikad nije sproveden u delo. stvorene su lokacije za Vagnerovu Poštansku štedionicu i Vojno ministarstvo. "renesansa . Ovim planom bila je obuhvaćena izgradnja gradske železnice. Zemper . odložili su realizaciju takvih planova. zgrada za stanovanje sa socijalnim i sanitarnim poboljšanjima.Hazenauer . Ferstel (Hajnrih fon Ferstel) . Ono što je građeno u Beču posle 1890. sa širokim avenijama i monumentalnim trgovima.građevine na Ringštrase: -> glavne institucije zauzele su položaj duž granica Starog jezgra Beča (ne jedna naspram druge) * Opera. krah Habsburške monarhije i osiromašenje koje je potom usledilo. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 83 biznis. većina javnih zgrada . . Hanzen (Teofil Hanzen) . Šmit (Fridrih fon Šmit) . godine. jedina crkva u ovoj zoni * Univerzitet.9.pripajanje spoljašnjeg prstena predgrađa 1890. a javne zgrade (škole. bolnice) igrale su manju ulogu nego nikad. a od 80-tih godina XIX v.Van der Nil (dvojca vodećih arhitekata . Austrija je doživela silne promene od izgradnje Ringa. Vizuelno ove zgrade predstavljale su dva trenda u godinama pred I sv. Opština je raspisala konkurs za najbolji plan proširenja i poboljšanja metropole.ranobarokni stil * Palata pravde. rat.I sv. nasledili su slobodni ljudi . Ferstel . Vilemans .Ludvig Ferster. zidanje fabrika.neorenesansa ("procvat nauke") * Gradska kuća (Gradska većnica).nemačka renesansa * Parlament.barok" .socijalističke administracije) i to uglavnom stmbenog i industrijskog karaktera. 1858.prvo veliko javno zdanje na Ringštrase.zbunjujuća mešavina stilova: od francusek renesanse i gotike + firentinska i venecijanska arhitektura. Inače stoje jedna naspram druge. tako što će se razdvojiti zone za stanovanje od zona sa fabrikama (ovakava funkcionalna segregacija bila je u Beču do tada zapostavljana). Izuzetak su jedino dve zgrade na kraju Ulice Ring: rušenjem kasarne Franje Josifa. Nakon rata nije više bilo potrebe za rastom zbog opadanja broja stanovnika i smanjenja obima ekonomskih i administrativnih funkcija posle 1918. Grad Beč koji je projektovan tako da zadovoljava potrebe moćnog dvora i aristokratije. bilo je više utilitarne nego monumentalne prirode (zbog hrišćansko . najbolje prodavnice su se i dalje uglavnom nalazile u Starom jezgru grada.prvih 15 godina izgradnje Ringštrase .neogotika. opera + carska palata + pozorišta + muzeji -> barok * Stambeni blokovi . Plan je obuhvatao i modernizovanje sistema ulica i to izgradnjom novih bulevara i otvaranja prostora trgovima i sličnim proširenjima ulica oko nekih istorijskih spomenika . rat: prva u secesionističkom duhu i druga u duhu ogoljenog klasicizma. . dostojne njemu. * Zavetna crkva.u stilu palata iz XVIII v.prešavši iz jednog od nazirućih hijerarhijskih društava u Evropi u jedno od klasno najslobodnijih.predstavnici istoricizma -> opera je obeležila centar ove nove metropole) . kao i većina njihovih aristokratskih mušterija .neogotika * Gradsko pozorište (Hofburg teatar).

. stekao je diplomu inženjera. nikad nisu štampani. ravnomerne distribucije prostornih sadržaja."Opšta teorija urbanizacije".analize su pokazale da su uslovi u Barseloni katastrofalni (prljavština. sve do grupacije koja se može nazvati gradom (od primitivne individualne pećine preko raznih tipova lovačkih. organizacione.. specijalizacije prostornih funkcija. Prirodnjački muzej. protiv / za).obuhvata široko značenje (to mogu biti grupe nastanjenih čamaca u Kini.). od prvih skloništa sa svojim fizičkim i simboličkim značenjem. što je odigralo presudnu ulogu u ubeđivanju vlade u Madridu da se moraju preduzeti drastične mere za poboljšanje stanja (analiza kreće od grada. sa druge strane: Hofburg teatar. feudalnog i konačno industrijskog društva . Univerzitet.grčki neoklasicizam * Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej. izvedeno iz latinskog korena (pre ovog perioda tih reči nije bilo u evropskim jezicima...težnja je da se ustvari prikažu tendencije inherentne industrijalizacije . bloka. metropole. ulice. . bolest. . Arhitektonski fakultet je jedan od najboljih u svetu .. prenaseljenost. . do ratničkog. zemljoradničkih i čobanskih zajednica.raspored (od crkve ka Operi): sa prve strane su: Zavetna crkva. sprata. regionalne nejednakosti.9.Ildefonso Serda -> školovan za arhitektu i matemetičara.. hijerarhije puteva.delo u dva toma: analiza urbanizacije uopšte i statistička analiza posebnog slučaja urbanizacije .Serdaova kovanica od izmišljene reči "Urb". sa prve: Parlament. sobe. a pristalica humanizovanog stanovanja. Gradska kuća. 1976. kuće. koje su podignute tako da zadovoljavaju pomenute potrebe. preko grupe skloništa usled ljudske potrebe za društvom i td. Španija se vratila u akademski svet (Dali. ravnomernog tretiranja svih delova grada. preterane zbijenosti. simbolične i socijalne potrebe nekog društva i da se prilagodi dinamici tih potreba (nijemoglo doći do prelaska na urbanizaciju iz prošlosti ukoliko se i samo društvo ne preobrati u oblik i organizaciju iz prošlosti. sa druge: Opera * Barselona: -> najbolji urbanistički plan XIX v. a sadržali bi: (treći tom) predloge za suočavanje sa . visoka stopa smrtnosti. reč "urb" označava jedinicu koja zadovoljava organizacione i društvene potrebe određenih recipročnih odnosa . (rast i urbanistički problemi bez presedana u Evropi..). Serda je mogao da odradi optimalne uslove života stanovništva gradova . nejednake distribucije radnih mesta i usluga.Serda posmatra razvoj urbanizacije kroz istoriju u kontekstu vere u stalni napredak čoveka. dostupnosti javnog saobraćaja.Hazenauer .na osnovu ove analize. Zemper . Barselona = umetnički grad.. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 84 . ili jednostavno dve čobanske kolibe. a ubrzo i renome da bi u 34 godini napustio unosnu karijeru građevinskog inženjera. za njega je savršena urbanizacija ona koja može da zadovolji prostorne. pokazuje evoluciju svih Serdaovih ideja) . (štampana o državnom trošku. 1867. Serda je bio protivnik dominacije centra.. smog. posvetio se analizi istorijskog razvoja gradova i problema koji su taj razvoj pratili . Gaudi.u principijalnom smislu (kao manifest za izradu GUP-a. Pikaso.u drugom delu Serda daje statističku analizu situacije u Barseloni kroz prikaz uslova života i rada radničke klase . od kojih je samo 11 zarađivalo neophodni egzistencijalni minimum) . Muzej istorije umetnosti. Palata pravde. zatim pak i svemirske stanice i podvodne gradove) . podelio je radnike Barselone na 333 kategorije.treći i četvrti tom "Opšte teorije urbanizacije" u kojima bi prešao sa teorije na konkretne predloge."urbanizacije" . socijalne segregacije.

Kontrast u pristupu između njega i Barona Osmana. već ih je smatrala politički opasnim . posle rušenja zidina. svega jedna do dve zgrade izvedene su po njegovim uputstvima .detaljno razrađeni. sličnosti sa Tonijem Garnijeom. kao i zelene trake u sredini bulevara.Serda je umro bolestan i bedan. a njihova dela su se pojavila tek 20 godina posle Serdaovih .Serda je preko toga postavio urbanu matricu (zasnovanu na trgovima) sastavljenu od ortogonalnih blokova (širenje urbanim blokovima . trebalo je da 36 % terena bude pod zgradama.zbog njegovih metoda rada teško ga je porediti sa bilo kojim od savremenika ili naslednika. disperzija usluga nije sprovedena .ova ograničenja formirala su kostur magistralne ulične mreže i mreže međugradskih puteva Barselone (dijagonala. sa svojim različitim ideologijama. trasirao mrežu ulica. predvideo je i jednaku širinu pločnika i kolovoza. potrošivši čitavo porodično bogatstvo na promovisanje svog sveta budućnosti.Serdaova strategija: razvoj pomoću urbanizacije bloka. paralela i Gran Vija) . ortogonalna mreža ulica -> blokovski sistem. meridijana.predlozi za Barselonu: .9. Sličnost sa idejama Ovena i Furijea. osnovu infrastrukture .područje je u opremljenom stanju ponuđeno špekulantima. kanalizacija. a 64 % pod zelenilom. nikad ne dočekavši da mu se isplati honorar koji su mu mnoge vlade obećavale .1859. više je voleo da iznese uopštene predloge o mešanju i prožimanju funkcija. tako da ih je vlada usvojila u celini . posađeno je drveće. ne samo da nije odobravala Serdaove ideje.sudbina Serdaovih planova: .predviđao je dan kada će svaka porodica imati sopstveni mehanizovani prevoz . a pokrivale su i do 96 % površine blokova. Le Korbizjeom.ograničenja: prirodna topografija i fizički elementi u prostoru koje je stvorio čovek (ravnica u priobalju okružena sa tri strane brdima i neki putevi koji su koristili prirodne izlaze) .ortogonalni sa zasečenim uglom).pozicije objekata i distribucija posebnih zgrada u planu su date samo indikativno. prirodni pad ka moru . visina zgrada pela se do 11 spratova.nikad nije izveden u potpunosti . planirao je ravnomernu distribuciju gradskih usluga. Serda podnosi predlog vladi za proširenje Barselone koji biva usvojen (elaborat u tri toma) . predvideo je visinu zgrada najviše tri do četri sprata.većina kasnijih vlada. instalacije. zasecanje uglova. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 85 problemima urbanizacije i planiranje budućnaosti grada i (četvrti tom) predloge za širenje Barselone i rehabilitaciju starog gradskog centra . Marksa i Engelsa i drugih društvenih reformatora čiji je bio savremenik. jer je verovao u promenu kao konstantan faktor ljudskig razvoja .izgrađena je: ulična mreža. vodeći računa o orjentaciji (smatrajući osvetljenost i provetrenost vitalnim kategorijama)..

jedno krilo obdanište i sala za predavanja (na spratu). osniva malu tkačnicu koja izuzetno uspešno posluje. tu je i skladište za svu potrebnu robu. svaka soba je dovolja za smeštaj bračnog para sa dvoje dece do 3 god. plan je 1817.na osnovu iskustva iz Nju Lanarka predlaže široku primenu ovih reformi.)).Oven detljno kalkuliše troškove izgradnje ovakve zajednice . a 1820. poljoprivredni i prateći objekti su na izdvojenim lokacijama . deca: osim škole.. uzgajanje povrća za zajedničku kuhinju. jer uslovi sredine uglavnom određuju individualne sudbine) . rad u odgovarajućim proizvodnim granama 4 do 5 časova dnevno. nekoliko sati dnevno treba da pomažu u bašti i manufakturi .Robert Oven -> sa 10 godina počinje sam da zarađuje za život kao prodavac u Londonu. a sa četvrte spavaonica za veću decu. Etjen Kabe . šivenje odeće za žitelje naselja. unutar ovih kvadrata su javne zgrade. sa spoljašne strane kvadrata su bašte.Robert Oven. 1793.sprovođenje mera moguće je u naselju veličine 500 do 1500 ljudi (javno mnjenje ga je doživljavalo kao čoveka koji je "uspeo u životu bez tuđe pomoći". sa njihove jedne strane bolnica. postaje član književnog i filozofskog društva u Mančesteru .forma: zgrade za stanovanje razmeštene u kvadrat. štititi ih od loših roditeljskih navika (veća od 3 god. a drugo krilo škola (decu treba učiniti korisnim članovima zajednice. prazan trem trebalo je da služi za rekreaciju.1500 ljudi) -> zgrade za stanovanje razmeštene u obliku kvadrata. Tu su i stanovi za nadzornike. Urbanističke utopije XIX veka .1816. a na spratu biblioteku.pokreće niz reformi u svojoj tekstilnoj fabrici u Nju Lanarku (Škotska): povećava plate. grof Anri de Sen . Viktor Konsideran. čiji centralni deo čini zajednička kuhinja sa trpezarijom. Šarl Furije. prostorije za odrasle. sa tri strane svakog kvadrata su kuće za porodično stanovanje sa po 4 sobe. sa njihove jedne strane je bolnica. U središnjoj zgradi su zajednička kuhinja i trpezarija. drugo krilo ima školu u prizemlju.delatnosti žene u zajednici: briga o odojčadi i održavanje stana. Urbanističke utopije XIX veka 86 10. dragocena iskustva i kao radnika i kao kasnije uspešnog industrijalca. U centru kvadrata su stanovi za domare. a rešava i problem porasta stanovništva . Poljprivredni i prateći objekti i površine su na izdvojenim lokacijama .10. a sa druge zgrada za goste. osniva Ustanovu za formiranje karaktera (reforme moraju započeti u sredini u kojoj se jedinka razvija): filantropska institucija za obrazovanje dece radnika i za vršenje uticaja na život čitave zajednice organizovanjem učenja predmeta iz raznih veština i razonode . učitelje. a on je smatrao da je to apstrakcija. sveštenike. dakle.. sa tri strane sobe za bračne parove i malu decu (do 3 god. .idealno selo prema R. pa je mnogo vredniji od izdataka za bolje uslove življenja. biblioteka (na spratu). a na spratu salu za predavanja i mesto za verske obrede. a tik uz njih putevi. a sa druge zgrada za smeštaj gostiju. a po njihovom obodu drveće. Ovenu (500 . lekare.ekonomsko opravdanje zajednice: pravilno usmeren ljudski rad predstavlja po Ovenu izvor opšteg blagostanja..plan je obuhvatao program školovanja i vaspitavanja dece i usmeravanja zarada radnika na ostvarenje lične i opšte dobrobiti . na četvrtoj strani kvadrata su spavaonice za decu preko 3 godine i decu koja su preko predviđenih dvoje u porodici. u središtu je javna zgrada.. prezentiran Komitetu za zaštitu prava siromašnih. obezbeđuje bolji smeštaj . jedno krilo u prizemlju ima obdanište. Na prostoru između objekata su ograđeni tereni za rekreaciju. starosti). domarski stanovi u sredini. skraćuje radno vreme. vlastima Lanarka i zasnivao se na ideji da treba naći pogodna zanimanja za nezaposlene čijem će radu mašine biti podređene .Simon. Žan Baptist Goden. pored kojih su manje proizvodni objekti.

osnovna polazišta Ovenovog ekonomskog programa: * ljudski rad kao mera vrednosti (upotrebu mašina svesti na minimum i podrediti ih radniku. ali je stvorio i vrlo precizno razradio svoju utopiju.Sen . 5. jer su mašine i stvorile višak radne snage. ali su izrazili želju za angažovanjem u toj oblasti . posledice industrijalizacije i priliv stanovništva u gradove osetile su se tek posle 1830.pokušaj realizacije u praksi: . koji su nakon revolucije iz 1830. po povratku iz Amerike. ali u okviru revolucionarnih političkih diskusija nije bilo mesta za isticanje socijalnih problema i njihovu povezanost sa urbanizmom .lični pokušaj: 1825.. Furije je odrastao u atmosferi pred Francusku revoluciju 1789. .Simon . nego ekonomske prirode. frof Francuske.. = civilizacija. Urbanističke utopije XIX veka 87 .Simon.Simon.neposredni uticaj Ovenovih ideja ogleda se u pojavi raznih sindikalno . i u tome delimično uspeva stvaranjem više moćnih esnafskih i sindikalnih organizacija 30-tih godina. kupuje u Americi (Indijani) od jedne protestantske sekte selo harmoniju sa pripadajućim zemljištem. interesovanje. uznemirenje i omalovažavanje . ali je pod pritiskom ekonomskih teškoća i unutrašnjih sukoba ubrzo propao (umesto poljoprivredne proizvodnje . njegovo učenje je nastavila grupa njegovih učenika.bogaćenjem radnika omogućilo bi im se da postanu korisnici proizvedenih dobara. nezaposlenost) * stvaranje unutrašnjeg tržišta .eksperiment je izazvao vliko interesovanje.osećanje razočaranja je u Francuskoj više bilo političke i ideološke. = garantizam. pokrenuli časopise i udružili se u jednu polumonašku zajednicu (čak su našli i specijalne uniforme). ali kada je jedan od njih izneo teoriju o slobodnoj ljubavi kao zamenu za "tiraniju braka" došlo je do raskola i konačnog raspuštanja od policije 1832.Šarl Furije -> kao i grof Sen . 7.10.škola Sen .pole njegove smrti 1825.u to vreme. Vođe grupe su bili "vrhovni oci". vizure se završavaju spomenikom i slično.proizvodnja viskija) i on je morao da proda imanje . tj. u isto vreme. = varvarizam. preuzima ga Oven . 6. svaka zona izdvojena živicom od druge. u Engleskoj je postojao tzv.Simon je formulisao svoju teoriju o društvu. = savršenstvo (krajnji) .zadružnih grupa.društvo organizovati tako da se postigne maksimum zadovoljenje ličnog. ove organizacije ubrzo dolaze u sukobe sa vladom. preimenujući ga u nova harmonija i oblikujući ga po svom planu . postali slobodniji. .reakcija javnosti na Ovenov plan bila je. potpuno drugačije od sensimonista .nije imao njihov entuzijazam. čija je aktivnost postepeno evoluirala ka bavljenju ekonomskih pitanja . koja se zasnivala na principu "industrijale" što je podrazumevalo da tehnički stručnjaci i radnička klasa zauzmu pozicije na vlasti i da zbace staru vladajuću klasu . slikovitost postići nepravilnošću.Oven nastoji da stvori široki pokret za reformu engleskog društva i ekonomije. koji je vodila grupa entuzijasta.Anri de Sen . učestvovao je u ranoj fazi revolucije 1789.u to vreme Sen . a ne samo instrumenti za proizvodnju . posle čega se Oven povlači iz javnosti . koja se ostvaruje kroz 7 perioda (u vreme kada je on o tome pisao. "Zadružni pokret". ni njegovi učenici nisu obratili pažnju na urbanizam bilo kakvim tehničkim detaljima. sve . čovečanstvo se nalazilo u fazi prelaska iz 4 peioda u 5): 4.ni Sen . svaka zgrada je stobodnostojeća i mora imati 1:1 zelene površine vrta (indeks).Simon .neuspešni predlozi mnogim državnicima i vladama . u čijoj je osnovi bilo stanje univerzalne harmonije.Simon i Oven.

stanovi su različitog tipa i cene.centalni deo Falange ima javne funkcije: trpezarije. konstruktor . prostor za verske obrede. biblioteke.pokušaj realizacije . vlasnik livnice u Gizu .. u visini tri stambena sprata sa jedne strane je unutrašnja ulica galerija (ona je jednom stranom priljubljena uz zgradu). donekle podseća na Versaj Luja XIV).koja je izgrađena) . plodno tlo. škola (sa vrlo razrađenim sistemom). ostavljen od svih nastavio je da živi sam sa porodicom na farmi La Reunion . sa grejanjem i ventilacijom. sa koje se direktno ili stepeništima pristupa u stanove. . sa različitim uspehom) . zamišljena kao palata (od jeftinog materijala) sa centralnim blokom (fasada širine 600 m) i krilima (širine 300 m). najpogodnije tlo .Viktor Konsideran . umesto unutrašnjih Furijeovih ulica galerija. kupio je zemljište u Teksasu i vratio se u Francusku da bi 1854. zagovarao taj model parobroda . javna kupatila i perionice . pošta.. vojni inženjer. Urbanističke utopije XIX veka 88 zgrade su kolektivne. gde se suprotstavljao Orleanističkoj vladi.Konsideran. ambari.najaktivniji Furijeov sledbenik.bilo je više neuspešnih pokušaja raznih filantropa u Francuskoj.poduhvat je propao zbog nedostatka kapitala . zasniva (za 10-tak godina) svoju Familisteriju (manja verzija Furijeovog modela . osnovana je 41 zajednica ovog tipa. štampao objavu "U Teksas" kojom je stekao 250 sledbenika .rešen da isproba svoje teorije. svaki od tri dela ima dvorište i pokrivene pešačke mostove (zastakljeni.Amerika. brežuljci.Godenova adaptacija Furijeovih ideja (modifikovao ih je) bila je jedinakoja je doživela ozbiljan uspeh . na nivou prvog sprata) koji spajaju dve strane krila na svakih 100 m (u jednom krilu Falansterije su radionice koje stvaraju buku. i bio postavljen za Vrhovnog tužioca na Korzici. . sa Albertom Brzbejnom posetio Severnoameričku Falangu u Novom Meksiku (Furijeovska zajednica).1500 stanovnika) . zgrada je trebalo da ima prizemlje (prostor za parkiranje vozila). stambene zajednice: 1000 . zasniva se na zadružnom sistemu Furijea.-50. Alžiru. skladišta) ..ka idelanom društvu -> sve što je postavio preteča je moderne urbanističke i građevinske regulative . dvorište svakog paviljona bilo je pokriveno staklenim krovom (čelična konstrukcija + staklo. Goden je osnovao zadrugu i upravljanje fabrikom i imanjem prepustio radnicima. tri sprata (stanovi) i potkrovlje (gostinske prostorije) i rezervoare sa vodom za gašenje požara. gde 1859. sve ove mere su prelazne . smeštena je u prirodi (reka sa čistom vodom.sagrađeni su i različiti uslužni objekti. Novoj Kaledoniji. mezanin (dečiji boravak). na tome se i temelji uspeh ovog eksperimenta . što je dovelo do njegovog progonstva u Englesku.10.Falansterija -> zgrada u kojoj se odvija život ovakve zajednice (limit 1600 stanovnika. a u drugom krilu hotelske prostorije za kontakte sa onima koji ne pripadaju zajednici). šuma) i izdržava se poljoprivredom i manufakturom . telegraf.Etjen Kabe . administraciju. centralni blok sadrži javne namene (u unutrašnjem dvorištu: štale.glavni objekat sastojao se od tri povezana paviljona. već na industrijskoj proizvodnji i ne na zajedničkom načinu života.. propagirao Albert Brizbejn (1840. ova zadruga je funkcionisala do 1939.U Ameriku došao je posle državnog udara 1851. pozorište.Godenova teorija. i svi su propali zbog finansijskih razloga i zabrana (u Rusiji car zabranio). ali ne na poljoprivrednoj. Rusiji. nego na poštovanju porodične autonomije.posedovao je livnicu u Gizu.aktivno je učestvovao u revoluciji 1830.1880.Žan Baptist Goden -> mladi industrijalac.Falanga -> idealna zajednica u koju se udružuje približno 1500 ljudi. zgrada za dečiji boravak. .

izdao je svoj manifest "Hajdemo u Ikariju" . odlučili su 1860. da prodaju zajedničku imovinu i emigriraju u Korning (Ajova). porodice su živele u zasebnim stanovima. Četvrta strana je namenjena javnim uslugama: perionica. na brdu ispod kojeg je potok sa vodenicom. Pronašao je novo mesto u državi Ilinoj koje je širio kupio od Mormona . a imovina podelila na 21 preostalog člana) . kada mu je posle amnestije bilo omogućeno da se vrati u zemlju . najverovatnije inspirisan "Utopijom" Tomasa Mora. školu. a samci u dvokrevetnim sobama . Kabe se kasnije pridružio i uneo ohrabrenje.totalni komunizam.10. Urbanističke utopije XIX veka 89 gde upoznaje Ovena.). gde su shvatili da se ta zemlja sastoji od brojnih zasebnih parcela. dok je sa druge strane brda šuma. opisuje zamišljenu zemlju Ikariju i njenu prestonicu Ikaru .tako je Kabeova ambiciozna zamisao doživela neku vrstu "reductio od apsurdum".ova Ikarija je bila na prijatnoj lokaciji. Tu je napisao svoj utopijski roman "Putovanje u Ikariju". 1848. gde je i umro iste godine. Tu je preostalih 35 Ikarijanaca osnovalo svoj idealni grad koji je postigao napredak (čak se i broj stanovnika povećao na 75). gde su pronašli pogodno mesto za svoje aktivnosti na imanju od približno 1500 ha. Pešaci koriste specijalne pokrivene prolaze.. pekara i sl. . ova idila je uništena novim raskolom. jer je ideja o velikoj metropoli dovela do stvaranja još manje seoske zajednice. tako da se izdvojila grupa od 20 ljudi (koja se preselila u Kaliforniju i osnovala Ikariju . dovele do prvog raskola.groblja. biblioteku i pozorište. grupa od 69 naprednih ljudi ukrcala se u Avru. koja se konačno svela na veličinu običnog privatnog imanja . prethodnica. koji će se dostići ubeđivanjem.većina onih koji su ostali u Nauvu. da bi se 1864. koja je postojala do 1887. kada se društvo raspalo.veliku metropolu podeljenu na dva dela pravilnim rečnim tokom. čak se kandidovao bezuspešno na izborima za Ustavotvornu skupštinu . ali se usled bolesti njihov broj smanjio na 260. Raspored kuća je podsećao na Ovenov pravougaonik: u središtu je trpezarija u sred velikog trga. konačno svi razišli . pa su se posle neuspelog pokušaja naseljavanja preselili u Nju Orleans. U Teksasu mu je kompanija "Piters" navodno stavila na raspolaganje preko pola miliona hektara zemlje.Ikarijanci su tu došli 1849. i sagradili svoj grad iskoristivši zgrade i ruševine koje su ostale iza Mormona. dok se automobili kreću kolovozom . od kojih svaka nosi ime jedne od velikih nacija. kada je Kabe sa malim brojem pristalica prešao u Sen Luj.selo Nauvi na obali reke Misuri . ohrabren svojim uspehom.1879.. gde im se pridružilo još 400 istomišljenika.Kabe je izneo svoj politički program .ovaj roman.ekonomske poteškoće i unutrašnje razmirice su 1856. objavljen 1840.za sprovođenje svog plana trebalo mu je 10000 do 20000 ljudi. sagrađenu prema potpuno geometrijskom planu sa putevima koji se pravilno ukrštaju i koji su opasani sa dva kružna bulevara .6 km dalje od prvobitnog sela i osnovao Novu Ikariju pokušavajući da obnovi harmoničnu atmosferu kojoj se od početka težilo (opstala je u skromnijem izdanju do 1895.grad je podeljen u 60 zona.Sperancu. farma i oranice su na susednom brdu (jedini problem je bila voda. bolnice i radionice smeštene su izvan grada. njen transport. a ostatak se naselio samo 1. a prostor između njih popunjen je vrtovima. pa se moralo štedeti) . ali je nekoliko dana kasnije izbila revolucija i većina je odustala od odlaska. Organizovali su zajedničku trpezariju. Sve kuće u jednoj ulici su identične i oblikovane prema primerima " najprijatnijih kuća viđenih u inostranstvu" . Na tri strane trga su slobodnostojeće kuće.u međuvremenu prethodnica je stigla na odredište. a ne nasiljem i ubrzo je stekao znatan broj sledbenika. 1847. Sledbenici su se ponovo preselili. I sam Kabe je učestvovao u početnoj fazi revolucije. tj.

ali i revolucionarnom delovanju radničke klase. i 1892.društvo zasnovano na upravljanju industrijom i raspodelom dobara preko jednog državnog trusta (preduzeća). kreće se u krugovima radnika (zalažu se za povratak zemljoradnika na selo). koji su se protivili koncentrisanju političke moći i bogatstva. "kreator ideje o Vrtnom gradu" .) (probudio se 2000. Vrtni grad)) . velike plate. a formu delovanja nalazili su u volonterskoj inicijativi (Hauard -> velik uticaj na nemačke socijaliste) . a ne kao "grad . rođen je u Londonu 1850. veliki troškovi života kao negativne) velikih gradova. odbacio je njegovu sklonost ka centralizaciji. zato počinje da razmatra integrisanje kvaliteta grada i sela (nema zabave. Rajta i Le Korbizjea)).socijalnim pitanjima). sebe je video kao jednog od sanjalica i šeprtlja koji iz senke izlaze u javnost sa jednom velikom idejom. zalagali su se za osnivanje samoorganizovanih. sam je izučavao stenografsko pismo i otvorio sopstvenu firmu. kao farmer. njegovo školovanje se završilo već sa 14 godina kada je postao niži pisar u berzanskoj firmi.stiče uverenje da akcijama malih razmera društvo lako može da se reformiše i u tom smislu. nakratko. reakcija Hauarda na ovaj roman bila je knjiga "Vrtni gradovi sutrašnjice" (1889.počeo kao berzanski pisar .Hauard počinje da kreira model idealne zajednice prerađujući Belamijeve ideje.Hauard je cenio društvene kvalitete (zabava. prorok decentralizacije gradova.)) .po povratku (okrenuo se manje materijalnim stvarima .. tako nastaje plan za Vrtni grad. nije isticao sebe (za razliku od na pr. ali je bio protiv socijalnih kontrasta i devijacija i nezdravosti kojima su se odlikovali. konkurencija je zamenjena centralnim planiranjem (siromaštvo i nezaposlenost ne postoje. Vrtni grad zamišljen je kao nezavisni entitet.važan uticaj na Hauarda: utopijski roman Amerikanca Edvarda Belamija "Pogled unazad" (1888. kooperativnih preduzeća kao način reformisanja društva. ovu ideju Hauard je predstavio šemom "tri magneta" (stenograf -> komunicira preko dijagrama) gde se ljudi slobodno i racionalno opredeljuju za treću opciju (grad i selo su upoređeni sa magnetima koji imaju određenu moć privlačenja i koji deluju kao kombinacija privlačenja i odbijanja: grad. svi od 21 do 55 godina imaju određena mesta i svi su podjednako plaćeni . smatrao je da veliki gradovi nisu okruženje za zadružnu civilizaciju . ekonomska zaostalost) i mogućnost stvaranja zajednice umerenog broja ljudi koja bi se zasnivala na poslovanju malog obima i poljoprivredi.opisuje industrijsku i postindustrijsku depresiju u Americi i Evropi i njeno rešenje) .selo" -> pravi kompromis kombinujući prednosti oba) .stenograf. godine u idealnom društvu. počinje da se zanima za uzroke bede.selo (tj.Ebenizer Hauard. pripadnika srednje klase. iskren i skroman.11. bezuspešno pokušavao sa različitim pronalascima (bio inovator. boravio u Americi . roditelji su bili vlasnici male radnje. tako se izdigao sa dna hijerarhijske lestvice službenika u grupu sitnih preduzetnika koji su se borili za nezavisnost -> obrazovanje skoro nikakvo (tehničko . pridružujući paralelno postojanje privatnog i kolektivnog vlasništva .nikad sebe nije nazivao urbanistom.pod uticajem ruskog anarhiste Kropotkina koji je predviđao propast velikih koncentracija političke moći i kapitala i procvat zadrugarskog poslovanja malog obima. grad . predviđeno je da ima 30000 stanovnika i površinu približno 3000 hektara. hrabro se suočavajući sa podsmesima "praktičnog"sveta.građevinska škola) .između 1889. on shvata značaj problema razmere u društvenoj teoriji . Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 90 11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada . unutra su stambene četvrti kao i sve komercijalne.satelit" (neke metropole "grad . selo. loši uslovi stanovanja.Vrtni grad: opasan neprekidnim zelenim pojasom sa farmama i parkovima. industrijske i kulturne aktivnosti . zapošljavanje kao pozitivne.

geometrija grada je radijalna (kružan. čijim izdavanjem je pokušao da dođe do sredstava. on je bio vizionar. 1899. dve sile kohezije: rekreacija i centar . oni prihvataju Hauardov plan i postaju prvi relativno uticajni zastupnici ideje Vrtnog grada.prvi put je izneo u javnost ideju o Vrtnom gradu 1893. uz kružnu prugu koja opasuje grad. bez preporuka i veza .sabrao je svoju teoriju u knjizi "Sutrašnjica: miroljubiv put u pravu reformu". radio sam i tako bio lišen mišljenja drugih . jer bi vlasništvo nad zemljom pripadalo kompaniji. ova celina naziva se "društveni grad" (grozd grozdova) i ona treba da integriše sve kvalitete gradskog života. koncertna dvorana). Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 91 .grafičke prikaze ovih struktura treba razumeti ne kao konkretizaciju. čime bi se stvorila mreža povezana tranzitnim i infrastrukturnim sistemima.. Hauard se naročito rukovodio principima koje je proklamovao "Pokret za zaštitu javnog zdravlja" . u centralnom delu bio bi park namenjen rekreaciji. osniva se Udruženje za promovisanje Vrtnog grada.5 %. Hauard je stekao dosta pristalica. 2. centri jedinica susedstva (kvartova).koncipiranju plana.Hauard i dalje zarađuje baveći se stenografijom (hvatanjem beležaka) . ali njihova finansijska moć bila je slaba . a Hauardova predavanja po Britaniji počinju da privlače pažnju (ali ne da mu daju i onu podršku koja mu je trebala) . sve bi bilo u zelenilu.suštinska vrednost ideje Vrtnog grada: težnja za ostvarenjem minimuma organizacije koji bi obezbedio korist od planiranja. sa pripadajućim poljoprivrednim (farme i šume) prstenom od 2500 ha. fizičko i moralno zdravlje daje zajednica koja se bazira na saradnji. glavni gradski centar (uprkos različitom geometrijskom obliku. rasla bi i zemljišna renta. ali knjiga je naišla na mlak prijem i cinizam zvaničnih medija .grad: vrste centara: 1. koja bi sakupila novac izdavanjem menica sa uplatom 4 . simetričan plan): 5 koncentričnih avenija i radijalni bulevari koji grad dele na 6 kvartova stičući se u centru: 1. koje se zagrejalo.niska stopa naseljenosti.sam grad zauzima 500 ha. bolnica. već kao dijagrame koji ilustruju osnovne principe . okružen "kristalnom palatom" (dokolica i potrošnja teraju ljude u centar grada) . u svakom kvartu stanovalo bi po 4 do 5 hiljada ljudi u kućama sa baštama. distance bi uglavnom bile pešačke . zelenilo. odnosno kooperaciji . iako su imali principijalno različite poglede. ali nema para . stanovnici bi potom nastavili da plaćaju rentu. a u njenom središtu bila bi škola (koja bi služila i kao biblioteka.Hauard je sa sticanjem pristalica započeo 1892. fabrike su u planu locirane na periferiji. na sastanku Pokreta za nacionalizaciju radničkog društva.Hauardova finansijska konstrukcija za izgradnju Vrtnog grada zasniva se na "filantropskoj špekulaciji" bliskoj reformističkim krugovima još od Ovena: osnovala bi se neprofitna kompanija. 2. široke avenije. u krugovima Belamijevih sledbenika. crkva (dok se ne izgradi na Velikoj aveniji)). što bi se iskoristilo za isplatu investitora.11.mestom za trgovinu. koji su želeli da ožive poljoprivredu i smanje nezaposlenost povratkom radne snage naselo. uvećanjem stanovništva. a prihodi od rente išli bi na subvencionisanje komunalnih usluga . u samom centru parka nalazile bi se grupisane najvanije javne građevine (biblioteka. uz punu autonomiju privatnog života. kupila zemljište i sagradila grad po planu.potom se obratio zemljišnim reformistima. muzej. duž široke središne avenije pružale bi se najvažnije zgrade. a mana što je to bila ideja nepoznatog jedinca. ovo bi vodilo ka nestajanju zemljoposedništva.Hauard nije mogao propisati svaki detalj. nije predviđeno širenje grada (Hauard poštuje ljudsko pravo na prostor). većnica. Hauardovi Vrtni gradovi podsećaju na pristup urbanom planiranju Tomasa Mora i Roberta Ovena) . već bi se problem porasta stanovništva rešavao gradnjom novih Vrtnih gradova.

za ideje Hauarda zainteresovao se istaknuti londonski advokat Ralf Nevil. pa je tako koncept Vrtnog grada odvojen od svoje prvobitne svrhe: umesto da bude društveni. kao uticajna ličnost.11. -> Velvin. koja je i održana u Burnvilu. sam Hauard -> zasnovao 2 Vrtna grada blizu Londona . zauzima vodeće mesto u pokretu za Vrtni grad.urbanistički pokret koji još uvek postoji (uglavnom u anglosaksonskom svetu (američki gradovi 30-tih) i Australiji) . ako bi učestvovali u raspodeli profita. .). Anvin i Parke.Nevil je uspeo da ubedi neke industrijske magnate da sponzorišu Konferenciju za promovisanje Vrtnog grada. tj. ukupno 25 Vrtnih gradova oko Londona. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 92 . kupuje imanje Lečvort. Hauard i Nevil stupaju u vezu i Nevil. Soason. kao liberal. započet od strane samog Hauarda 1919.drugi grad po istom konceptu bio je Velvin. oko 50 km od Londona. 1901. u konceptu Vrtnog grada. a Hauard među radničkim grupama . Nevil je okupljao pristalice među industrijalcima i političarima. gde je i nastao prvi grad koji se zasnivao na konceptima Hauarda. 1919. arh.. postao je urbanistički pokret . konferenciji je prisustvovalo 1500 učesnika koji su se bavili urbanim problemima u raznim sferama i koji su na Vrtni grad sa svojih elitnih pozicija gledali kao na ekonomičan način rasterećenja velikih gradova. video je produžetak ideje o ortakluku. koja se sastojala u uverenju da se materijalno stanje radnika može poboljšati samo ako bi bili deoničari. isti kasnije Hemsted (1905.osnovana je pionirska kompanija za Vrtni grad koja 1903.uticaj Hauarda . autori: arh.

) .Vilijam Le Baron Dženi -> poslednji Rajt.zavesa. nov tretman prozora (veliki deo površine fasade.još od 30-tih godina. 1853.transportni centar . funkcionalno i estetsko jedinstvo 2. .. . (1880.rešenje ovog problema sastojalo se u odvajanju noseće konstrukcije od nošene fasade i vidljivog elementa koji je mogao biti zidan ili od drugog materijala. zid . tanja fasada. betonom. imao je 300000 stanovnika.1700000 stanovnika. arhitekti se najpre vraćaju na zidane fasade. novi materijali i konstrukcije (čelični skelet. osnivanje simfonijskog orkestra. . staklo. osnivač . nazvana je "zid-zavesa". konstruktivno. problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome što su kod visokih zgrada debljine fasadnih zidova dramatično rasle ka prizemlju i podrumu dosežući i preko 2 m.. . Materijalne i kulturne okolnosti omogućile su stvaranje ove nove arhitekture. što je omogućeno primenom novih tipova konstrukcija (skeletnih) i nizom tehničkih izuma. opekom.. i dvogodišnje međunarodne depresije (1871. novi tipovi građevina (poslovni i administrativni oblakoderi) 6. novi način fundiranja (lebdeći temelj).šupljim blokovima.. Čikaški Univerzitet postaje intelektualni centar) . čiju okosnicu bi činila po dvojca partnera sa podeljenim dužnostima. Čikaška škola .3000 stanovnika -> parcelacija. pokazale su se nepostojanim u požaru. a prvi ga je primenio njujorški arhitekta Džejms Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog gvožđa) . vertikalno klizno otvaranje. istomišljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih objekata . primena tehničkih dostignuća (lift. zbog mekog i podvodnog tla Čikaga 4. umetničke akademije..nijedan od tih arhitekata nije bio rođen u Čikagu.2700000 stanovnika). 12. već su to bili tipični Amerikanci (bez korena) koji su išli za progresom.Čikaški prozor sastoji se iz većeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna dela . umesto istoricističkih fasada od livenog gvožđa.posle požara 1871. 1900. Čikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. koja je svoje opterećenje predavala nosećoj konstrukciji na svakom spratu. Čikaška škola 93 12. delovali u Čikagu gradeći komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu . . pa se pojavila potreba za prostorom (pre požara uglavnom se gradilo od drveta .materijalne i kulturno okolnosti: . zbog toga počinje oblaganje konstruktivnih elemenata (stubova i greda) vatrootpornim materijalom .pojam "Čikaška škola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata. -> 15000 stanovnika. -> 30000 stanovnika . . Čikago je pretrpeo veliku demografsku i ekonomsku ekspanziju u kratkom periodu.senvič zidovi -> razvoj. korišćenje drvenih sendvič zidova podložnih devastaciji): veliko tržište knjiga.za zgrade Čikaške škole tipično je sledeće: 1.. 2000 . razvoj: 1847.postoji nekoliko činilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao baš u Čikagu.. 1920.1900. obično su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para). 1885.grad je postao trgovački i železničko .ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj četvrtini XIX v.. "Čikaški prozor" (centralno fiksirana okna. a zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem. opterećenjem i smanjenjem korisne površine .konstrukcije od livenog gvožđa koje su sredinom XIX v. rast cena zemljišta uslovio je rast zgrada u visinu (doziđivanje na 8. . dostigle krajnju tačku u razvoju.) 3. od kojih je najznačajnija povoljna kulturna klima.. 1850. . dvostruki) 5. 16 . .strukturne odlike zgrada Čikaške škole: .. godine Čikago doživljava građevinsku ekspanziju). . od kojih je najvažniji hidraulični i električni lift (izmislio ga je Eliša Grejvs Otis.12.spratne zgrade).status grada.

zgrada ima 7 spratova.1886. konzervativnog je konstruktivnog sklopa. │ (otkriven čelični sklop + zid-zavesa) . projektovanje je započeto još 1884. .Piter Bruks. L. gradio širom Amerike . │ 4. ornamentaciju je prepuštao asistentima. za parcelu 20 m puta 30 m i 12 spratova. živeo je u Nju Jorku.jedno od najzanimljivijih dela Čikaške škole. prozori imaju veću površinu nego do tad (Salivenu je bio izazov da se takmiči sa Ričardsonom (njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije podignute Ričardsonove M. preduzimač iz Bostona. Marshal Field wholesale Store.1897. a danas izgleda. (Barnem i Rut. ali logično jer je Rut bio opsednut bojom u arhitekturi) od temne ka svetloj. koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom tako nijansirane opeke. 1885.konstrukcija (poslednji put se išlo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljašnjih nosećih zidova (opeka)): masivni obodni zidovi. Home insurance building (Osiguravajući zavod .prva zgrada sa zidzavesom (postojala je samo u gornjim etažama . 1835. 1886. ljubičasto)). Čikaška škola 94 razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom smislu obeležen je raznovrsnošću. bavio se inženjerskim problemima (uspešan u inženjerskim poslovima) 1. Baronom Dženijem osnivačem. │ klasika Čikaške škole 5. izraz čvrstoće i snage. kićenje je potpuno beskorisno. za građevinare ovo je značilo dosad neviđenu jednostavnost gradnje .-91. Piter Bruks je tako odlučio iz estetskih razloga. iskorišćenost površine 68 %.ali to je početak) 3. -> osnivač škole školovan u Francuskoj .težio se "egipatskoj" izražajnosti zakošeno podnožje (odražava stabilnost). Rookery building. ima erkere za dodatni spratni prostor.Vilijam LeBaron Dženi (William Le Baron Jenney). zgrada je spolja od opeke (Rut je planirao prelaz u boji (polihromija -> možda ekscentrično. zahtevao je jednostavan izgled bez ukrasa. .Henri Hobson Ričardson (Henry Hobson Richardson). a završeno je za dužinu od 60 m i visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je "Kvamkviset".arhitekti Čikaške škole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. H. Monadnock bulding.) . nije bio pod uticajem L'Ecole des Beaux Arts formalizma. opšti izgled . Fair Store building.1884. kasnije Mounadnok (aluzija na istoimeni vrh u Nju Hempšajru)). ali izvedeno je jednobojno (smeđa.u podnožju oko ulaza i izloga. granit . Burnham & John Wellborn Root) 1. Manhattan building. . poslovnih ljudi ne treba da skreću pažnju svojim istančanim arhitektonskim izrazom. da bi se oko 1880.-85. 1889.studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu. radio kod Anri Labrusta. 1889.po povratku iz Pariza.-91.studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu. oblik kvadra .reduciran model H. investitor . uključio u rad čikaških arhitekata 1.12.konzervativni stil 2. preko arhitekata rođenih približno 1850. 1879. monumentalna neoromanika. zavisno od svetla. na uglovima (žljeb od trećeg sprata sve dublji ka vrhu) . Ričardsona 2.-87. Holaberd i Rouč i Adler i Saliven). 1889. racionalno projektovanje.-91. First Leiter building. nema polukružnih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa. zvonasti "papirus" venac na vrhu . . pa u Bostonu. ramovi od čelika u sredini. oblikovni izraz -> neoromantika. usled prilagodljivosti koncepta. a koji su dostigli zrelost približno 1890. bio pod uticajem Viole-le-Dika.Barnem i Rut (Daniel H.efekat pilona. racionalista. Second Leiter building. Store)) . . teže ka pojednostavljenom izgledu . bio je poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma. pa do treće generacije sa Frank Lojd Rajtom . .-90. 1832. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele košnice užurbanih. 1890.. F.

a ime grada Čikago bilo je izvedeno od indijanske reči koja znači "polje divljeg luka" . Marquette buliding.dolazi do izražaja u suštini klasicistička tripartitna podela mase objekta na bazis. . Čikaška škola 95 su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu. 1893. . takođe papirus je sličan divljem luku. 11-tospratna noseća konstrukcija podignuta je za 15 dana. (Paviljon ribarstva) . Čikaški prozori (trodelni) . istoricizam .Holaberd i Rouč (William Holabird & Martin Roche) 1. Pontiac building. širina 21 m. 1894.-94. glavni projektant ove zgrade bio je Čarls Etvud. oblikovno . Old Colony building. izdužena zgrada.uticaj Dženija 2. dok je Rut bio na moru na dvonedeljnom odmoru.kubična forma (pravougaoni raster).zgrada Mounadnok: visina 61 m.mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog. odbacujući Rutove skice sa više ukrasa.elegantna 14-tospratnica. jer pored zidanih poprečnih ukrućenja postoje portalna ojačanja u vidu čeličnih greda . Barnem je naložio jednom od crtača da uradi projekat kao "kutija od opeke". a što bi značilo veliko smanjenje korisne površine i veliko opterećenje za ionako meko i podvodno čikaško tlo . sa obličastim uglovima . rustikacija prizemlja.pseudogotski istoricizam u sekundarnoj plastici 5. konstrukcija podrazumeva proporcionalan rast debljine zidova sa visinom (što bi značilo da je debljina nosećih zidova u osnovi 182 cm. ali se prilagodio (ali ova priča nije tačna). venac na vrhu. 1889. snažan modularni raster . 6. Reliance building. . 1891. Barnema: 4. h/a=b/a=3:1 . 1904. Fischer building. dominacija horizontalizma: kontinualni parapeti. Railway excange building.zgrada je svojim mehanomorfističkim purizmom snažno uticama na Misa van der Roea 5.12. odsustvo ornamenata .samo u sekundarnoj plastici.planer Čikaške izložbe 1893.zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra. Zgrada u Vest Džekson bulevaru 325. zgrada reprezentuje izuzetno razumevanje prirode zid-zavese.-09. 1894. gde se reka uliva u veću vodenu površinu. -> Barnem i saradnici .zašto profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i Čikago je močvarno područje.6 m.za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans. fasada ove zgrade dočarava i estetski potencijal čeličnog rama. Orchestra hall.ostale važnije zgrade D. a ne njene lakoće .-95.bio je glavni arhitekta . . 1896. veoma jednostavna 13-tospratnica 3.kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maršal Fild Ričardsona 3. dužina 60.klasicistički istoricizam u opštoj pojavnosti .posle Rutove prerane smrti. . ovde se zid-zavesa koristi za izražavanje brutalne snage konstrukcije.kontinualne vertikalne i nešto uvučeni masivni natprozornici . 1903. Rut je bio po povratku ljut. karakteristična za većinu visokih zgrada Čikaške škole 4. 1893. ali je dozvolio obodni raspored kancelarija .12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom . transparencijom fasade (vrlo elegantna spoljašnjost) dočarana je njena izuzetna lakoća (horizontalne trake Čikaških prozora).Monadnock buliding annex. Tacoma buliding. 1905. čista forma bez erkera. tlo i "kapital".slična. .uzan teren nije omogućavao izgradnju središnjih staklom prekrivenih dvorišta (inače tipična za Rutove zgrade).zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost. . .

Brooks building │ u prečišćenom Holaberd / Rouč maniru 8. 1904.-05. │ tipična Čikaška škola 7. Čikaška škola 96 . . Chicago city hall .-11.još intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade.county building. 1907. Chicago savings bank.12.gigantski neoklasicizam . intenzivnija mehanomorfična interpretacija skeleta koji dominira nad zid-zavesom 6.

1874.izuzrtno složena figura . neznajući šta je most. . prema Salivenu bio je u tome što je prednjačila crtačka veština koja je donosila sjajne rezultate. radio je kod brojnih arhitekata . bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko meseci . romantizmom.. opredelio se za arhitekturu) .u Čikago. 1856. zapošljava se kod Dženija. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koledž u Bostonu gde se upoznao sa delom Ipolita Tena (francuski kritičar i filozof. pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica obnavljanja gotike). odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodeći intelektualni centar u svetu). ali kada mu je otac objasnio svrhu.."Čikaška škola" . zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim očaran. u Parizu se bolje upoznao sa evolucionističkom teorijom kulture Tena i tekućim stilskim previranjima (razlog napuštanja L'Ecole. 1856.čovek čije je delo prožeto sigurnošću odnosa "tradicionalnog" i "naprednog" . najveći centar drvne industrije i najveća klanica je tu bila). . .13.1927. protivio se institucionalnom školovanju . .Luj Saliven. bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku. firma Fernes & Hjučit. u Bostonu.zvao je školu "zatvorom za decu" (majka frnacusko-švajcarskog porekla iz Ženeve i otac Irac. gde se priključuje u "slobodni atelje" Emila Vodrmera.1927.. zbog ekonomske depresije i pada porudžbina. nalaženju pravila u odnosima konstruktivnog sistema i poetike arhitektonske forme. oduševljen je gradom i euforijom vezanom za obnovu posle požara iz 1871.istoričara umetnosti. menadžera Dženijevog biroa koji mu je postao mentor.. ornamenta (njegove zgrade su prekrivene ornamentima) . Viole-le-Dikom. ali bila apstraktna i van stvarnosti) . gde ja na kursu arhitekture savladao tehnička znanja i poznavanje stilova. koja je slušao i čitao u Parizu) . sa iniciranom idejom o ličnom konceptu arhitekture (značaj L'Ecole.. uplašio se. Luj Saliven.Adler i Saliven (Dankmar Adler (inženjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska strana)) .težio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade. Saliven se vratio 1875. kada je video gospodina koji sa gradilišta ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je projektovao zgradu.1927. tj.1873. impresioniran sa znanjem o procesu prenošenja unapred određene ideje preko tehnoloških dostignuća u realnost (događaji iz detinjstva: 1. a naročito predavanja Ipolita Tena . Luj je kao dete skoro svako leto provodio kod babe i dede (majčina strana) na farmi u Južnom Redingu). što je na njega izvršilo veliki uticaj (tu je završio dve godine studija) . a za arhitekturu se opredelio još u detinjstvu. država Masačusets. jer je "pravio zgrade iz svoje glave"). ali već posle godinu dana napušta studije (jer mu se nije dopao obrazovni sistem) .obrazovanje: . 97 13. posle samo nekoliko meseci napušta studije i odlazi u Italiju (Rim i Firenca -> na samo tri dana od čega dva provodi u Sikstinskoj kapeli oduševljen Mikelanđelovim freskama). Ostali su u vezi i kada je Saliven otišao u Pariz . vode letnju školu igranja u okolini Bostona i tako zarađuju. istoričar umetnosti) i botaničara Ase Greja. -> "forma sledi konstrukciju" (funkciju) . 2.1870. kroz čiji biro su prošli i Barnem.iste godine. Luj Saliven. Holaberd i Rouč (u toj sredini Saliven upoznaje Džona Edelmana.rođen je 1856.u periodu 1875. 1856.. međutim. odlazi kod roditelja koji su se preselili u Čikago (Čikago je pre požara privredno cvetao: najveće svetsko tržište žita. preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i Francuskoj. se ipak ne može zanemariti u njegovom delu.uopšte o delu: . Raskinom.potom se upisao na Masačusetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u Americi). .-80. Rut..

skice golih modela.pojedinačni projekti hotela. rezultati. stanica. obim mišića.Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehničkim zahtevima (i nezahvalnim oblikom i dimenzijama). bio desna ruka vodećeg tandema). projektnu šemu sa unutrašnjosti preneo je na fasade (na pr. 1856. pri čemu je 30 % bilo privatnih stambenih zgrada.7000 mesta) sa svim mogućim prostorima i dva bočna objekta sa poslovnim prostorom i hotelom (kuhinja . zapošljavnali su preko 50 crtača (među kojima je bio i Rajt. . tu su izveštaji o takmičenjima.Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je počeo da vodi na Tehnološkom institutu govori koje su sve teme zanimale Salivena. telesne mere.-95. kod zgrade Transportejšn) pozornica je oivičena pozlaćenim panelima na plafonu levkastog oblika. 1886. primenom naučne teorije škotskog fizičara (inženjera) Rasela. 98 . a zapremina i broj sedišta se smanjuju pokretnim elementima na obe galerije) . grobnica. a 1883.13.. 2. od 1889. postaje punopravan ortak firme (sa samo 26 godina). škola. Na projektima poslovnih zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnoloških mogućnosti. Adler je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutrašnjosti centralnog muzičkog hola . borba da se pronađu rešenja koja istinski odgovaraju tehničkim inovacijama .u doba najvećeg uspeha Adler & Saliven.Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana. sa 100 el. sijalica .. a ostalo . -> pozorište. u zadnjem delu sale. ornament je uklonjen sa nosećih delova i integrisan u nenoseće površine. postepeno izdizanje partera prema Raselovom metodu ("izoakustičke krive").Adler se bavio uglavnom tehničkom i administrativnom. Auditorium building. hotel i poslovanje. 10 % različitih auditorijuma (pozorišta i raznih vrsta dvorana). neradne površine (apsorberi ..da smanji odjek) u blizini pozornice i glatke (reflektori .. a Saliven "umetničkom" stranom posla. na rezidencijama i grobnicama sloboda izraza. telo i kapitel. eksterijer . Luj Saliven.celog života se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil ."neogrčke" zgrade . za Salivena je bila tipična dekorativnost istočnjačkog tipa 1.reducirana Ričardsonova estetika sa Maršal Fild bildinga. a ta sveska je zapravo izveštaj o aktivnostima atletskog kluba "Lotos" čiji su osnivači bili i braća Saliven..zgrada je imala veliki značaj i u tehničkom i u konstrukcijskom smislu. ali uspeo je da objedini prostor.poslovne zgrade: -> značaj: 1. ovaploćenje Čikaške škole arhitekture. skup projekat (tri miliona dolara) . ovaj bio je od 1880. . . koji je 1888. svedena na dijagram (za razliku od doslednije Rutove primene na Rukeri bildingu) . imao preko 180 porudžbina. crkava. 20 % fabrika i skladišta i skoro isto toliko poslovnih zgrada. reljefnog je tipa sa floralnim motivima (Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji). klubova.-89. Saliven počinje da radi kod Adlera. dok su fabrike rešavane utilitaristički (mnogo manja sloboda u izboru oblika) . prostorije firme bile su na poslednjem spratu tornja zgrade Auditorijum (a u početku su imali kancelarije na poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade) .-93.smeštene u poslovnom centru Čikaga. oblakoderi . u Ričardsonovom duhu.da omoguće odgovarajući odjek). primer: .3 grupe: "neogrčke". prilozi iz arhitekture i ornamentike. odlikuje ih isticanje vertikaliteta i tripartitna podela mase poput klasičnog stuba na bazu. pa je Adler predvideo maksimum 2500 sedišta za pozorišne predstave. biblioteka.1927.1880. inovacije: smanjenje zapremine primenom levkaste osnove koja se naglo sužava ka pozornici. "otvoren" zadnji zid radi sprečavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustički uslovi za orkestarsko izvođenje i izvođenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada služi u obe svrhe).prvi put pod krovom). unutar polovine bloka trebalo je smestiti varijabilnu dvoranu (2500 .

-98. 1890.oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije rešavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade. Fraternity Temple. New York. iako su to činili ostali čikaški arhitekti kombinujući čeličnu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricističkim detaljima..Saliven (rođen 1856. 1894. 1880. kombinacija stilova.-96. Louis. 1897. skladište Voker: konstrukcija stub . 1888. Buffalo. Bauard building. ali spoljašnjost u čvrstoj mreži horizontala i vertikala odiše izrazitom modernošću .-91. njegova rešenja su vizuelno masivna. primeri: 3. 1896. . St. -> konstruktivni okvir od čelika sa pričvršćenom fasadom (prvi put uradio Vilijam Le Baron Dženi. 5.greda.-91. naročito na zgradi Garanti . 8. ali je jedan deo fasade uradio Saliven. Saliven je pomešao tradiciju i Ričardsona) 7. Union Trust building.glatko polirane kamene fasade sa polukružnim lukovima.-90. 1895. Frank Lojd Rajt je bezuspešno pokušavao da ih izmiri..: 10.zgrade inspirisane Ričardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma) .oblakoderi: 4.. na zgradi Osiguravajućeg zavoda u Čikagu). pojednostavljena forma i dekoracija (homogen blok (samo portici neznatno štrče kao paneli postavljeni ispred ravni zida) sa oštro usečenim otvorima). 1889. posvećeni su uglavnom ovoj tematici. keramički elementi. ali treba razumeti Salivenovo shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizičke i simboličke aspekte (organsko načelo o koheziji) . Borden Blok. 1892. fasada obložena crvenom terakotom.-93. Luj Saliven.. Voker haus. sa izraženom tripartitnom podelom (baza. njegove fasade su njegov zaštitni znak (tada Adler nije imao nikakvog posla) .1892. a umire 1927. 1891.-89.projekat su započeli Holaberd i Rouč. jasno je odvojena od arkada koje se iznad njih protežu kroz 4 sprata (u prizemlju i na poslednjem spratu ih nema) -> ritmičnost. -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske" konstrukcije (skrivene) sa zidanom ispunom.1927. u donjem delu ornamentisana . recesija ugrožava poslovanje firme. i "Umetnički pristup visokim poslovnim zgradama". a kontakti između Adlera i Salivena zahlađuju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding.eseji "Ornament u arhitekturi".u to vreme Saliven stiče sve veći ugled. Transportation building 6. 9. Duli Blok. .) -> često je radio fasade mnogih objekata . 1892. trup. unutrašnjost je konvencionalna.13. 1856.tako je i na oblakoderima funkcija skrivena.Wainwright building. broj projekata je tokom te 4 godine bio isti. Guaranty building. ogoljena rustikacija i ornamenrika .unutrašnjost se projektuje na spoljašnost slično izrazu ljudskog lica . iako su imali biroe u istoj zgradi (Auditorijum). sledeće 4 godine vrlo malo kontaktiraju do smrti Adlera 1900.izraženija primena ornamentike je prisutna. 1890. Saliven smatra da "realno poetsko jednistvo" oblika i funkcije počiva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije. Shlesinger & Mayer Department Store (robna kuća) -> (danas Karson. ali su Salivenovi veći i značajniji . Piri i Skot) jedna od najvažnijih zgrada Čikaške škole.prvi period. kapitel) .. Gage building . ali se ipak odražava na fasadi . utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju". (Saliven nije pristao da primenjuje površni istoricizam i mehanički tematizam.samostalni rad: . Adler se povlači. projekat je značajan jer dočarava različitost direktnog koncepta fasade Holaberd / Rouč i dekorativizma Salivena u potpuno istom rasteru 11. 99 2.

Žena ga napušta zbog alkoholičarskih ispada. u opadajućem ritmu i uz smanjenje veličine objekata. bogato su ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku). po nekoliko meseci godišnje boravili su u vikendici. Saliven postepeno napušta ukrašavanje celokupne fasade i lokalizuje dekoraciju. koji razjašnjavaju Salivenov koncept "funkcije" funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz traži u obliku .knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moći" -> sadrži 20 službenih crteža sa komentarima.. skriva mehanizam za kameru ili zaključavanje . (Kolumbijska izložba) -> propuštena prilika Čikaške škole ("grobnica moderne arhitekture") . čak i u tim i finansijski teškim vremenima .drugi period. se oženio 20 godina mlađom ženom. potpuno drugačiji koncept (jednostavno) pored čuvanja novca simbolišu neku vrstu ekonomskog svetilišta čiji je oltar . većim delom. Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" . kada se upisao na Odsek za arhitekturu na tehnološkom institutu države Masačusets. pre ove poslednje faze banaka. u početku u uticajnom čikaškom časopisu Inland Architect. radi samo izvan Čikaga. -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama koji okružuje prozor iznad glavnog ulaza.to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj odvija u skladom sa "fundamentalnom energijom umetnika" . međutim.projektovao je. a docnije su ignorisani) . nastanjuje se u sobi osrednjeg hotela gde boravi do smrti) .. ali i kao svetilište. porodične grobnice . 1899.organizator Rut. a veliki otvori na gornjim delovima fasade često polukružni.ohrabren prijateljima.sastoje se uglavnom od središnjeg prostora izdeljenog ugrađenim pregradama i nameštajem. Za 10 godina bračni par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela. masa je kubična. Naglo prekida svoju životnu priču u trenutku kada postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogućnost velike karijere . i samo jedno od 15 poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom čikaške arhitekture (i "zlom srećom" na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. tako da ostaje bez podrške (ovi članci izlazili su pod zajedničkim nazivom "Brbljanja iz dečijeg vrtića". uticajni u Savezu. Grinnel. Merchant's National. kao i vikendicu.trezor) . autobiografija koju je napisao sa 65 godina je pisana u trećem licu. međuodnos unutrašnjeg i spoljašnjeg: usaglašenost spoljašnjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra čuvaju .Svetska izložba u Čikagu iz 1893. ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde . podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela zapadne Amerike. ograničenja su bili bazeni . primeri: 12. deluje kao sef (mali prozori i u nižim delovima deluju kao rupe).uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao. .Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit".1927.13. to su poslovne zgrade (od 30 poručenih izgrađeno je oko 15) u tradiciji Adler / Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od 9: Babson i Bredli).u čast osnivanja Saveza arhitekata Amerike. ubrzo je napisao seriju polemika protiv arhitektonskog obrazovanja.. i kao knjiga).banke (od 1906.ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. nego načinio kompromis u ostvarivanju svojih ideja.priču o svom životu (najpre u časopisu američkog instituta arhitekture. eklekticizma. 1895. Saliven je napisao esej "Savremena faza arhitekture".Saliven je dobio ukupno 56 narudžbina.-20.: . 1856. a 1924. čiji je sadržaj postao temelj ove organizacije. međutim. 100 . Radije bi izgubio posao. u posrednom smislu. od 1907. Luj Saliven. sve do 15 godine. cela knjiga je posvećena arhitekturi . godine).-1924. On prodaje svoju umetničku zbirku i biblioteku.autobiografija: više od pola knjige govori o svom detinjstvu.oblik zgrade izraz je ove energije . pri čemu su naročito napadnuti arhitekti sa Istočne obale. pozvao je 10 firmi.

. ženidba .. napad na sledbenike.ova izložba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formuliše autentičan arhitektonski stil na osnovama naprednog romantizma Čikaške škole. hala. duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kiča. ali ipak nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izložbenom namenom (u odnosu na impresivne izložbene prostore u Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven ništa nije naučio o upotrebi metala i stakla u izgradnji železničkih stanica. eklektički i islamski karakter zlatne kapije i kupole.po prvi put korišćeni kesoni za fundiranje poslovne zgrade. trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa Istočne obale. a jedan od njih je i nepripremljenost čikaških arhitekata za tipološke zahteve izložbe 13.na izložbi je umesto Čikaške škole. centralni prostor ("svečano dvorište") trebalo je da bude okruženo američkim eksponatima .nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkrića Amerike (1492.kubus zvonastog oblika koje se koristi za fundiranje u vodenim sredinama) . Luj Saliven. . uzroci su veoma složeni.. što podrazumeva ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici. . ili fleksibilnost koja omogućuje prilagođavanje .ostala samo ulazna kapija . kao i u biološkom opstanku i ovde je pravilo bilo: "prilagodi se ili izumri". 2.1927.posle izložbe -> Salivenovi projekti: (i neki već pomenuti oblakoderi) 14.13. 1856. Palata saobraćaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bočna broda. dubina 25 m (kesoni . međutim. dvostrukom galerijom i bazilikalnim osvetljenjem. orjentalizirana dekoracija. srušena 1972. .. označivši početak akademske obnove u Americi. 1895. napad na obrazovanje. Čikaška berza.) u obliku međunarodne izložbe. koje nemaju ništa slično sa ostalim delom zgrade). 101 . istina je. da ni u krilu Čikaške škole nije bilo dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju. tržnica. 3. posle ove izložbe Saliven gubi projekte) . dva srednja sprata ispod bazlikalnog osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih objekata).greške Salivena: 1.

ručni rad (kao međuprostor između industrije i umetnosti) održao se samo u oblasti skupe.14. dinamizam (uticaj razvoja saobraćaja. pored toga on zastupa povratak regionalnom građevinarstvu .pristalice Art Nouveau: V. smatra da je glavnonačelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost konstrukcije. delovale su osvežavajuće . tehnološki napredak). A. donele su svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau."Jugendstil" označava čitav niz namera. nazivao se francuskim imenom.liberty i "cvetni stil" . veza sa slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek. dostignuća. u Italiji . Art Nouveau je promovisao interese umetnika pokušajem osvajanja oblasti proizvodnog dizajna. stvorene da se suprotstave tehnologiji.Art Nouveau je umetnički pokret nastao širom Evrope oko 1890.engleskim imenom Modern style. Moris.dvosmislenost pojave: usled nesklada između umetničkih nastojanja da se predmetima da izražajan oblik i tehnološkog napretka koji je navodio na funkcionalnost.gubitnički stil .u Engleskoj. Pariz. već je i sugerisao povratak prirodnom načinu života. možda. konstruktivnog i dekorativnog aspekta . u Francuskoj . ali je isto tako prvi priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje društva . apstrakcija. Viktor Orta 102 14.najznačajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta. van de Velde. što je izrazito kontraverzno (pošto su se smatrali poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom tehnologije.značaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaženje tehnologije u masovne produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti.najznačajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta.u vrhunskim delima ovog pokreta uočava se povezanost funkcionalnog.Art Nouveau = nova umetnost . a inicirana Ajfelom i velikim inženjerskim konstrukcijama ." Viole-le-Dik ukazuje namogućnosti konstrukcijskog racionalizma. prirodi uopšte i mladalačkom idealizmu (judendstil = mladost) . pariški stil (Svetska izložba. pripadnike Art Nouveau 90-tih godina XIX v. zanatlijama je lepo pristajao sntimentalno . Art Nouveau. Art Nouveau. Viktor Orta . van de Velde (jedini koji je očuvao doslednost). .mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. nema samo umetničku konotaciju.upotreba metala je bila karakteristična za arhitekturu. Viktor Orta . Belgija: kralj Leopold II (ekscentrik) i 40 godina mlađa igračica -> spoj lepote i moći) . opsednutost raspoloženjima vezanim za smenu vekova..opšte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom). ekskluzivne robe.pridev nouveau (modern. zato što tu nije našao plodno tlo..uticaj Viole-le-Dika . .. Gustav Klimt): dinamična linearnost (igračica Lua Fuler svojim virtuoznim kovitlanjem haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima.u Nemačkoj ..Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period između "Istoricizma" i "Modernog pokreta" * Belgija . za razliku od istoricizma koji je prizivao prošlost.. 1900. koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih pretpostavki i sa sličnim ciljevima . pokušaja da se od ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo . estetke korektivne mere. jugend) = polemičko odbacivanje ravnoteže između tradicionalnog stilskog repertoara i tehnika građenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnička kultura .najuspešniji kao stil unutrašnjeg uređenja. tj.Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta. Velde .u ilustracijama za delo "Entrentiens. vezan je naročito za oblast primenjenih umetnosti (dekoracija) . Eduard Munk. a težnja većine anticipatora i aktera pokreta bila je rešavanje društvenih problema kroz umetničko zanatstvo. ..

palata Solve. rokoko (uprošćen). "vrpčasta" metalna dekoracija (naročito u stepenišnom holu (nalik na grane i lozu) u skladu sa podnim mozaikom) .fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje).akumulacija industrijskog bogatstva. upotreba konstruktivnog gvožđa (prvi put u stambenoj arhitekturi) kao vidljivog materijala. zaokupljenost identitetom (multietnička zajednica) težnja za nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci . ornamentika rudimentarna. ne zna se.dela Viktora Orte: 1. široki erker prozori. staklo i kamen . 5 nivoa 4. centar umetnosti krajem XIX v. orijent Japan. -> baron. P.zajedničko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izražavanju . kuća Frizon. Blej (slikar). šare na podu i zidu = biljni motivi . zenitno svetlo. a u tu svrhu najpogodniji materijali su: gvožđe.odlikuje se specifičnim senzibilitetom i ekspresivnošću upotrebom ornamenata . Berlage . 1895. 1861. Moris . . 1893.plan: otvoreni plan. Hofman * Nemačka (Jugendstil) -> Hans Pelcig * Holandija -> H. 3 sprata) 3. pariska formula iz XVII v. kada je zaista započeo sa građenjem . a zašto. veoma slična (front 8 m. 1892.Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) više nego u svim delima Viktora Orte 2. Viktor Orta 103 * Španija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvožđu za kapiju parka Guelj.Viktor Orta (Victor Horta).Brisel (Belgija): široki bulevari. detalji vitraža. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije pretvorena u modnu kuću) . ukrasne šare za tapete i tekstil.-96. početak nove mode -> uveo je engleske tapete između vidljivih metalnih elemenata na zidovima trpezarije . vlasnici su iz visoke imućne klase .14.-94. ograde balkona. V. zgrada Misinger -> puno detalja. Orta nije podizao zgrade.najviše objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodične kuće za stanovanje i privatni hoteli. bogati žive u gornjem gradu.doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaćivanju arhitektonskog rečnika. Art Nouveau. -> za mladog advokata. kuća Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu. ali nije dala osnove za stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuviše usmerila na ornamentaciju . elegantni parkovi.Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost) . zanatske porodice u centru.uticaji: Viole-le-Dik...ne oponaša prethodne stilove . .-92. drvo. kuća Tasel.1947.umetnost i zanatstvo) -> Mekintoš * Francuska -> arh.ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naročito florom) -> dinamička plastičnost.. postimpresionisti . asimetrična fasada 5. virtuozan u preplitanju elemenata konstrukcije i dekoracije . .anglo-japanska soba. . Gimar . V. uskog pročelja. za neženju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme -> prvo zrelo doba.nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti . u tom periodu proučava teoriju i projekte Viole-le-Dika što ga je ohrabrilo da se odluči za otvorenu upotrebu gvožđa i kombinaciju sa zidanim elementima.trospratna gradska kuća u niz.započeo Art Nouveau u Briselu.projekti stanica metroa * Austrija (secesija) -> Vagner. železničke konstrukcije. * Italija ("liberty") -> floreale stil * Engleska ("Arts and Crafts" . od 1885.

1898.) u Briselu. detalji: rukohvati. nameštaj.imao je oko 40 godina.kao vesela metafora cveća. apstraktni gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet. samo je okvir od granita.ni traga od Art Nouveau. 1895. (tek tad je postala vidljiva izuzetna metalna konstrukcija) . Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom. "Grand bazar". razrađeni detalji (luster na pr.poslednja 8. stepeništa). pa napustio -> bio i crtač. ograda.-09.krug čeličnih stubova koji se gore izvijaju u čelične lukovepodupirući staklenu kupolu): oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadržaje) pokrivena plitkom staklenom kupolom na gvozdenim stubovima . erkeri su uglavnom u staklu. O. dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuću (sada muzej V. -> uništena u požaru 1967.14. perfekcija u kamenu) . klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu . plastična.rođen u Gentu 1861. (čuvena zanatska porodica) . -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade. kuća Viner (1919. sa metalnim rasterom.vodeća figura kontinentalnog Art Nouveau. vitraž. a nastavio na Akademiji des Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913. elegantna jednostavnost fasada.unutrašnjost: vidna metalna konstrukcija. "Grand bazar". u skladu sa socijalnim i kulturnim uslovima doba. -> započeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876. svaka sijalica zasenčena zvoncem od bojenog stakla koje podseća na lalu. bio pod odlučujućim uticajem Viole-le-Dika (i gotike .Ortin dizajn .ova grupa kuća predstavlja razradu sintakse kuće Tasel (i još nekoliko kuća: Viner.lusteri . i "Volfers" iz 1906.kao i kod Narodnog doma. kreator originalnog rečnika ornamenta. učio muzičku školu. i kod svoje uće Orta je imao teškoća da poveže detalje od klesanog kamena sa radom u metalu.predvorje (salon . drveta. -> fasada -> niz lučnih erkera . dve (u njima je Orta stanovao) u Američkoj ulici. iscepao projekat) u stilu Art Nouveau. sa uskim pročeljima -> ugrađeni ili na uglu -> simetrična kompozicija. mnogo su uzdržanije (više konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata. elegantne i uzdržane kuće za Maksa Alea. ali dobra unutrašnja povezanost odaje utisak celine . Brisel (danas muzej slika).svaka zgrada poseban nameštaj. staklene pregrade . enterijeri . objekti: uski. prebogat arhitektonski rečnik -> do perfekcije.zidovi se izvijaju u polje ka bočnim erkerima.). rešenje fasade u ravni .svaka zgrada je osobena) 6. 1909. kamena i stakla . Frankfurt. upotreba gvožđa u objektu i na fasadi. precizni nacrti . kuća (hotel) barona van Etveldea. ponudio je niz novih projektantskih rešenja i pokazao mogućnosti arhitektonske ekspresije za nove graditeljske programe.odlike Ortinih kuća: harmonija u organizaciji prostora. kao i fasade. veliki atelje -> rade odlivke koje nose u kamenolom. kuća Diboa 9. razvio je niz strukturalnih i konstruktivnih rešenja. vlastita kuća. a metalni delovi nisu vidljivi) 10.) .kamenorezačka tradicija.druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. umro skoro nepoznat . uopšte. ograde.prednja strana sasvim u metalu i staklu. "Volfers".. robna kuća "kod inovacije". bile su suvoparnog i formalnog izgleda . široka fasada . pet robnih kuća. 1901. originalna dekoracija.otac . Viktor Orta 104 . funkcionalno podeljene. elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata 7. veza gradske umetnosti i njegovog dela -> urbana matrica Brisela ih diktira. a one koje su usledile posle.mali obućar iz Brisela: od njega je nasledio osećaj za umetničku preciznost. 1901.) . slobodni zidar. Art Nouveau..o životu: . dekorativne gvozdene ograde . -> "kod inovacije".nikad teškoće u izradi. posebno u oblasti primene (dobro poznaje osobine materijala) gvožđa. Brisel. "Voke". nameštaj . umetnički živ samo 15 godina.građena za slavnog hemičara Solvea sa laboratorijom.

-> reduciran budžet (u prizemlju radnje . Muzej umetnosti -> pažljivo. (srušen je 1967. a 25 miliona franaka je to moglo da spreči. jednim delom je "lebdela" nad dvorištem.arhitektonska forma: . finansijska pomoć od Solvea .kasnija dela: 11. u unutrašnjosti. srušena 1964. već i radi raznih drugih aktivnosti . ali bilo je i negativnih reakcija . vezani sa kamenim zidovima (najbolje rešenje prožimanja gvožđa i kamena za kojim je neprestano tragao). ali se nije našlo) -> na čudnoj parceli . godine. delom oko segmenta jednog kružnog trga. odaje utisak uzvišene arhitekture (što se poklapa sa naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva) . stranka je osnivala ove domove.. širine 18 m i visine približno 8 m). Stanovi za siromašne. maksimalno iskorišćena.kada je otvorena na uskrs 1899. 1928. vidni čelični nosači. sedište radničke zadruge. a završena 1923. socijalističke reformističke stranke čiji je cilj bio društvena emancipacija radnika. koji iskazuju formom statičku ulogu. sve je nisko 14. (iz urbanističkih razloga). Bolnica Bruhman -> započeta pred rat. ka njoj su vodila dva stepeništa. bez preterivanja u detaljima.u potkrovlju. snažnog izraza i slično. zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti. 13.nepravilna parcela. na kraju je zgrada i pored protesta brojnih eminentnih arhitekata. pa je projekat doživeo izmene (nedostatci materijala. prvi javni objekat . obrazovanje) . ali je više puta zastajala.ovo je najvažnije delo Viktora Orte. veliko predvorje i mali hol što vodi do stepeništa. Narodni dom. a delom duž dve radijalne ulice. -> ogoljene fasade 16. Art Nouveau.Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu.14. uprkos znatnoj primeni materijala. više manjih i jedna ogromna višenamenska sala (sastenci.-99.podignut je kao sedište belgijske Radničke partije (više reformatorska nego revolucionarna). Glavna železnička stanica u Briselu -> banalna. stepenište je takođe interesantno rešeno . Viktor Orta 105 . a 15 crtača je još godinu i po radilo izvođačke crteže. ali je podignuta na više zbog osvetljenosti i terase) .zanatlija.oblik koji je Orta maksimalno iskoristio. siromašni sloj. ali bez snage 15.kafeterija (trebala je da služi i kao sala za demonstracije) u prizemlju .velika dvorana (auditorijum . cena po m2 i nije bila velika . proširenje parcele).kosnije je zgrada više puta dograđivana prefarbavana i slično.. Palata lepih umetnosti.vidni čelični kostur (spajanje konstruktivnog i dekorativnog) u kombinaciji sa opekom i klesanim kamenom. a da autor nije konsultovan. vrlo smeo enterijer sa vidnim čeličnim elementima krovne konstrukcije (lake krovne rešetke sa . jednostavnost. otvorena konstrukcija. kulture.program je obuhvatao administrativne prostorije. 1906.gradnja je počela krajem 1895.da se izdržava objekat) 12. tavanica (konstrukcija dijagonalnih linija -> podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podseća na gotiku . potpuno neopravdano.solidarnosti. za srednji. bez detalja. projekat je bio veoma detaljan. zabave (kupili plac čudnog oblika i angažovali najskupljeg belgijskog arhitektu . radove su izvodile radničke zanatske zadruge (dobrovoljni rad radnika . ne samo radi sastanaka radničkih organizacija.Ortu) . sa fluidnom izražajnošću . Orta je u jednom zapisu predskazao njenu sudbinu . 1896.mnoštvo materijala. takođe. površina papira na kom je bio nacrtan projekat jednaka je površini velikog trga u Briselu (1/2 km2 = 75 rolni) .1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu.veliki nepravilni oktagon (dubine 22 m. spoljašnji zid . kultura. nisu po arhitektonskom dometu ni bliz zgrada podignutih oko 1900. dimenzije 56 m puta 16 m. proslave. kafeteriju.ulaz: gvozdeni ispad. h=10 m.

prostor auditorijuma je zatvoren između konstruktivnog okvira.izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona. ali i da one odražavaju unutrašnji raspored. gvozdeni stubovi sa lelujavim dekoracijama na vrhu. Želeo je da ostvari kontinuitet različitih fasada koje gledaju na trg i dve bočne ulice. dinamična.jedan inženjer u ekipi napravio je gršku. dugačak balkon čitavom dužinom fasade .Orta je težio jednostavnosti u gradnji.14. bočno su bile dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom. staklom ili tankim panelima između metalnih ramova (slično zidzavesi) . Art Nouveau. a dnevno svetlo visokim bočnim prozorima. Tačke prevoja fasada imale su odlučujuću ulogu .završna obrada: manje istančana u poređenju sa projektima bogate klijentele . sa interesantnim spiralama . koja asocira na unutrašnjost svemirskog broda. ali su ipak ovde konstruktivni problemi rešeni na efikasniji način nego na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi . Viktor Orta 106 zategama). padom poda obezbeđene su vizure (zatalasana tavanica) i akustika. pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u pod trećeg sprata čime je narušena konstruktivna ravnoteža. nema one istančanosti kao u privatnim palatama.njegova ograda je blago konveksnog oblika. rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljašnje ivice zgrade. u kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog gvožđa. ali je zato ostvario aerodinamičnost i utisak snage i suštinske povezanosti sa nacionalnom arhitektonskom tradicijom.

često su motivi izdužene. izbio je na drugo mesto u Velikoj Britaniji.boem.Glazgov (Škotska) . a muževi za stranu izgradnje . Tužno je što je Mekintoš posle brilijantnog početka brzo pao u zaborav i od 1908. vesela. Čarls Reni Mekintoš . Čarls Reni Mekintoš 107 15.karakteristika čitavog opusa Č. metalu. brodogradnja) i trgovački lučki centar.preplitanje gracioznih i masivnih oblika .Mekintoš je bio vodeća ličnost grupe. često naglašava samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nameštaja. iza Londona (zbog pokretanja pamučne industrije postaje glavni takmac Mančesteru) . Mekintoša mali prozori u masivnom zidu. tanke ivice širokih ormara."Glazgovska četvorka" -> simbioza japanskog i škotskog . značajan je i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma . siromaštvo sa druge strane je bilo neminovno.bračni parovi -> žene su bile zadužene za dekorativnu stranu. suprotno eteričnim likovima koje je slikala. raskošnog talenta običnih. primenjeni su na nameštaju. bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog simbolizma. nemilosrdan i ružan) bez arhitektonskih kvaliteta. lepih crta lica koje pre odaje osobu koja se povlači nego borca. parne mašine. -> najnedokučiviji umetnik na prelazu dva veka . sićušni detalji koji se gube u velikim površinama . mozaiku. nemaran u korišćenju talenta (kao Olbrih)) i Margaret Mekdonald .veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu . tražeći vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma .Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret) .na sebe skreću međunarodnu pažnju kada su 1896. bili su sagrađeni u Glazgovu .u mladosti je izgledao kao tipičan umetnik . izgledala je energično. Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i keltskog misticizma. železnička oprema. visoki nasloni stolica.Čarls Reni Mekintoš (kratka karijera. 1868. a gvožđe i staklo nije voleo zbog nedostatka masivnosti Raskinov tradicionalizam). . važno: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristižu (priliv egzotične robe sa Dalekog istoka) raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu. R. velikom veštinom povezivao je elemente i pojedinačne delove. ali su njegovi bogataši bili skorojevići bez ukusa. ali sredinom XIX v.1928. tapetama.koristi površinski ornament. bio je pristalica solidnosti u građenju (verovao je u kamen. Možda se zato osećao uvek kao deo tima.Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh). nežne ljudske figure. brzo je razvio osoben kubični stil (formira prostor i prostorne elemente od pravougaonih oblika. karakteriše je linearnost.grad je doživeo napredak.japanskom ratu. u ekonomskom pogledu. jednostavni zidovi.ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoševe arhitektonike. bliska Blejku. javljaju se nove težnje ka autonomiji): snažan nacionalistički pokret sa separatističkim ciljevima (nacionalno udruženje za odbranu škotskih prava) . lepršava) iako zanimljiva bila bi malo značajna van arhitektonskog konteksta . u Londonu izložili svoje rane radove na izložbi Društva Arts and Craft (negativna kritika službenog kritičara Krejna) .tipičan razvoj industrijskog grada: postaje važan centar teške industrije (čelik. tapiserijama. živahan.politički (prihvaćeno je vekovno opiranje poistovećenju sa Engleskom.umetnički: grad (tipičan viktorijanski: preduzetnički.razarači i krstarice koji su doneli pobedu u rusko ..15. dijagramska analogija ovih motiva je upravo vertikalitet kubične tektonike Mekintoša . Margaret je bila nešto starija i možda zato njegov oslonac.Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana. gotovo ništa nije radio . maštovita. pojava alkoholizma . kao u japanskoj umetnosti .

15. Čarls Reni Mekintoš

108

- boje: nameštaj beo ili izrazito taman; dekor u pastelnim tonovima (ružičast, siv, svetlo zelen); enterijeri - beli sa bojenim detaljima - arhitektonska dela: 1. Glazgovska umetnička škola, 1896. - 1909. -> prva faza 1896.-99.; druga faza 1907.-09. -> zapadna fasada, biblioteka, enterijer; Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao - masivna građevina od domaćeg sivog granita (tri strane škole) i opeke (četvrta strana); gvožđe i staklo veoma su korišćeni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (duž glavne fasade); uopšte, tehničko-tehnološki aspekt je posebno dobro obrađen (ventilacija, grejanje, ...) - zgrada je podignuta na strmom terenu, što je iskorišćeno za vizuelno smanjenje zgrade suteren je ukopan, a poslednji sprat je uvučen, tako da se stiče utisak ne četvoro nego dvoetažne zgrade; prozori su veliki, a zid je ostavljen bez ukrasa; venac pri vrhu upotpunjava kompoziciju; jedino se ulazna zona (kao parafraza škotskih zamkova) izdvaja skulptoralnom i maštovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade, masivna je); traženo je da ateljei imaju severnu orjentaciju, a zgrada ima minimum četri sprata - od jedne uslužne stvari uspeo je da stvori umetničko delo: mreža gvozdenih penjalica (za perače prozora); službeni pristup (svrsishodnost i poetičnost) i u sopstvenom stanu: svaki detalj razrađen sa određenom svrhom - elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu karakteristiku tavanice - glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomoćnim prostorima (muzej i dvoetažna biblioteka, tako da osnova ima "E" formu; istočna fasada je u nekoj vrsti neogotike, a na zapadnoj (vrhunac stvaralaštva), nastaloj posle 1906., primenjena je autentična formula sa erkerima (tri vertikalna erkera sa rešetkastim prozorima - kao cevi orgulja)) na snažnom volumenu; zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoša, zahvaljujući dugom periodu gradnje (od vidnog uticaja Vojsija, pa do autohtonog stilskog izraza) - druga faza (1907.-09.) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima isturenim u prostor, izraženo jasno, i to na širokim erker - prozorima u obliku cevi na orguljama i u enterijeru čitaonice, gde mreža konstruktivnih elemenata obuhvata celu prostoriju (a ne samo ivičnoj poput lijana u džungli) - enterijer biblioteke (strog i geometrijski) - tamno drvo, "japanska" konstrukciona artikulacija - anticipacija Art Deco-a - glazgovski projekti: 2. 3 čajdžinice, 1897. - 1906. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau; beli grandiozni enterijeri; plastična bela fasada 3. vlastiti stan, 1900. -> razdoblje ljubičastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj podlozi; elektro kablovi - ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ići ispod maltera u iznajmljenom stanu + ostali elementi enterijera = bajkovit prizor; stan je uređen prema projektu za "kuću ljubitelja umetnosti" gde su stolice sa visokim naslonom trebale stajati naspramno za dugačkim trpezarijskim stolom, krute "kao ljubavnici na prvom sastanku") - ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom, gracioznošću, čuvenim stolicama sa visokim naslonom 4. kružna koncertna hala za 4000 ljudi, 1898. -> neizveden projekat za izložbu 1901. - Osma izložba secesije u Beču 1900. (uticaj Art Nouveau) 5. soba (dobila priznanje) u sklopu škotskog odeljenja izložbe 6. muzički salon za Frica Verndorfera, 1902., jednog od osnivača "bečke radionice" (suosnivač J. Hofman) - Međunarodna izložba u Torinu, 1902. -> početak kraja Art Nouveau - kuće pod uticajem Vojsija u škotskoj provinciji (stil "baronial", spajanje ornamentalno + nezgrapno)

15. Čarls Reni Mekintoš

109

7. kuća Hill (kuća na brdu), Helensburg, 1902.-03. 8. kuća Windy Hill, Klimaholm, 1899. - 1901. - za 7. i 8. -> njihova spoljašnjost je bliska lokalnoj tradiciji, a unutrašnjost je odavala veću disciplinu; senzualne linije ovde su ustupile mesto nešto oštrijim obrisima što je ukazivalo na to da Mekintoševe vizije imaju budućnost (primer je druga faza Glazgovske škole) 9. neizvedena "kuća ljubitelja umetnosti" (druga nagrada, ali moralni pobednik) - najvažniji projekat uz Glazgovsku školu; ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u Darmštatu 1901. organizovao Aleksandar Koh; nije nagrađen (jer Koh nije odobravao naklonost bečkom stilu (Mekintoš) jer je umetnička kolonija tek osnovana u Darmštatu), ali je dalekosežan - premašuje Vojsijev tradicionalni model; ostvaren je gotovo kubički plasticitet; dve longitudinalne mase čine osnov kompozicije; površine su ravne, sa mestimičnim ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima; ovaj projekat je verovatno uticao na Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905. - Mekintoš posle 1908. (njegova slava je inače od početka bila veća u Evropi nego na Ostrvu) dobija sve manje porudžbina i pada u zaborav, delom zbog malog tržišta, delom zbog ličnih problema u koje je zapao (alkoholizam); neki od retkih njegovih radova u tom periodu ukazuju da je raspolagao još uvek velikom kreativnom i vizionarskom snagom, koja je na žalost, ostala neiskorišćena - "Glazgovska četvorka" -> početak * 1894. počela se baviti unutrašnjim uređenjem - časopis "The studio" * 1895. izložba studentskih radova u Lijegu * 1896. izložili rane radove na izložbi Arts and Craft u Londonu * 1897. rani sakralni objekti - crkva, Škotska - Kvinskros crkva - Mekintoš -> kraj * 1914. sele se u Englesku -> počinje se baviti slikarstvom * 1914.-18. dizajnira satove, nameštaj i plakate za Baset-Loukea * 1916. - poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kuća u nizu (rekonstrukcija), Hortempton; raskošni enterijeri - 1924. odlazi u Francusku (slikarstvo) - 1927. - bolnica, Engleska (rak jezika) - 1928. - umire - 1933. - umire Margaret - sva zaostavština izložena u Glazgovu - 1970. - izložbe ga spašavaju od zaborava

16. Antonio Gaudi

110

16. Antonio Gaudi
- Antonio Gaudi y Cornet, 1852. - 1926. -> njegova umetnost ne može se svesti na obim knjige ili fotografije; ona se mora lično doživeti: 20-tak godina stariji od Plečnika; stvorio neponovljiva dela, aktivan do smrti, neženja, bez učenika; najkreativniji i najveći Katalonac - uticaji: 1. katolicizam (crkva je podržavala katalonski separatizam) │ "katalonska renesansa" 2. katalonski nacionalizam │ 3. umereni socijalizam 4. gotska graditeljska tradicija 5. mavarsko-islamska graditeljska tradicija │ mediteranski uticaj 6. lokalna narodna arhitektura │ 7. klasična tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni) 8. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika 9. Raskin, Rihard Vagner 10. Art Nouveau - "Modernismo" (na Katalonskom) - težnja za stvaranjem novih oblika izražavanja - Gaudi - prvi postmoderni arhitekta; služio se istovremeno sa pet različitih arhitektonskih jezika; pokušao da obnovi gotsku arhitekturu - poslednji gotski arhitekta; fantastičan osećaj za konstrukciju koja nije kruta, razvija se poput stabla ("katalonska gotika" - vrlo kvalitetna) - sličnost sa Plečnikom: velika sposobnost kreiranja oblika; specifično korišćenje materijala; osećaj za dekoraciju i boju; neobični konstrukcijski izumi; majstorski koristi prostor, boju, svetlost - Barselona -> Gaudi; Berlin -> Šinkel; Ljubljana -> Plečnik - Katalonija - politička i ekonomska dominacija u Španiji. Ekonomska moć naručilaca je vidljiva - to Gaudi koristi (bogate mecene); cveta neogotika - ključni likovni izraz koji se razvio u Art Nouveau (Modernismo) - život: rođen 1852. u Ruesu, Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici, otac - kotlar -> kovač bakra (od oca nasledio finoću obrade); rano ostaje bez majke, a kasnije umiru i brat lekar i sestra, pa preuzima brigu nad ocem i sestričinom (oboje su živeli sa njim u Barseloni); ostao je neženja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraćena radost porodičnog života - školu je pohađao u Ruesu, a arhitekturu u Barseloni 1869. - 1878. (bio je slab student); studirao je dugo (8 godina) jer se izdržavao projektima van škole, omela ga je i vojna obaveza, a i interesovao se uglavnom samo za predavanja iz filozofije i estetike (nekonvencionalan, malo jogunast student -> više je voleo praksu od teorije); ipak, zahvaljujući radu u ateljeima značajnih barselonskih graditelja, već u trajanju diplomiranja bio je relativno afirmisan; (po njegovim školskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika inventivnost karakteristična za njegovo delo) - kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izlečio. Da bi se borio prihvatio je režim jednog opata: vegetarijanska ishrana, lekovi, šetnje, zbog čega je bio još usamljeniji. Duge šetnje, uprkos sve većoj slabosti upražnjava do kraja života. Svuda je išao pešice - 1878. - vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izložbu u Parizu - privlači pažnju tekstilnog magnata Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromašnog porekla otmen i bogat, obrazovan, naklonjen siromašnima, fer prema radnicima, koji postaje njegov glavni mecena; -> od tada se proslavio kao arhitekta i Barselonu napušta samo tri puta: južna Francuska, Maroko i Kastilja. Govorio je samo na Katalonskom - od liberala u mladosti (postaje konzervativac); sklonost životnim uživanjima (galantan, pomodan, dendi), postepeno se sve više preobraća u gotovo isposnika, čoveka predanog veri; radeći mnogo u verskoj arhitekturi, čitajući i družeći se sa duhovnicima, ušao je u suštinska pitanja krize

16. Antonio Gaudi

111

- čak je bio zatvoren i novčano kažnjen kada je javno protestvovao, kad je 1924. policija zatvorila crkve u Barseloni da bi onemogućila katalonsku proslavu; u zatvoru govori samo Katalonski (neće na oficijalnom Kastiljskom - Španskom) i plaća kaznu za sebe i jednog beskućnika; u mladosti je bio lep i tašt na svoj izgled i miljenik večernjih sedeljki porodice Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci; česte poteškoće na gradilištu - radnici ga nisu razumevali; inače radi bez crteža na licu mesta - bio je žestok nacionalista, duhovit i naprasit čovek; nije se ženio, zbog svog dela i posvećenosti crkvi i naciji, u narodu je tretiran gotovo kao svetac - život je okončao tragično (1926.), od posledica udara tramvaja; po posebnom odobrenju, sahranjen je u kripti crkve Sagrada Familia, uz sve počasti - dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu - od oživljavanja srednjevekovlja do obilatog eklekticizma koji je verovatno naučio u školi; rani radovi: * ulaz u groblje * fontana - kopija jedne u Maroku * kandelabr na Rijasa Rojal - 1878. - ključna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao 1. Nacrti nameštaja za Martorelovu gotsku kapelu u Kočiljasu (Martorel je bio jedan od učitelja Gauidija, čovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina; u ateljeu je radio i glavni Gaudijev konkurent, Luis Domeneč i Montaner); to mu je otvorilo pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa 2. Rad za Svetsku izložbu -> pokroviteljstvo Guelja, koji je bio oženjen jednom od Markizovih kćeri 3. Projekat za radničku zadrugu u Mataru, 1878., obuhvatao je mašinsku halu, radničke stanove i društvene zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) - jednostavna, neukrašena, sa konstrukcijom od paraboličnih lukova - koji će postati njegov lajt-motiv) 4. Kuća Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija), 1878. sagrađena; 1925. dograđena (arhitekta Martinez po savetima Gaudija) - za proizvodnju keramike -> obeležava početak jednog novog načina izražavanja u katalonskoj arhitekturi - lokalni lomljeni kamen zemljanih tonova, u kombinaciji sa keramičkim pločicama i opekom; kuća je izrazito eklektička (trijumf romantizma nad hladnim klasicizmom španske arhitekture), vezana ponajviše za španski hibridni islamski stil (Gaudijeva lična mešavina) - koga nema u samoj Kataloniji; postoji priča da je Gaudi ovde radio bez radnih crteža, dajući neposredna uputstva zidarima, često praveći izmene, rušeći već gotove zidove i slično; kao projektni modul koristio je jednu keramičku pločicu (15 cm puta 15 cm - Gaudijev modul); prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv verziju tradicionalnog paraboličkog svoda od tankih slojeva crepa - podaci kažu da je Visens bio gotovo finansijski upropašćen izgradnjom ove kuće, ali da je nadoknadio gubitke zahvaljujući "ludilom za keramikom", koje je nastupilo po izgradnji kuće - eklekticizam kuće se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice, usečeni slikani paneli u trpezariji, prostorija za pušenje (orijentalna) veranda sa japanskim prozorskim zastorima - tokom 80-tih godina, Gaudi je podigao još nekoliko kuća u "islaminiziranom" duhu, ali sve su međusobno različite; u to vreme intenzivno sarađuje sa Franciskom Berengerom 5. Kuća u Komivasu, 1883. (zbog ekscentričnog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El Capricho" - iskače iz opusa), u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domeneč; novost je masivna cilindrična kula na tankim stubićima - kasnije omiljen antiklasični motiv; razdragana mala kuća za druženje; spoj srednjevekovne Katalonije i mavarskog (orijent) stila; osnova je od rustično obrađenog kamena različitih tonova, glavni sprat od mrke opeke povezane trakama pločica sa veselim, cvetnim motivima, serija dimnjaka iznad isturenog venca i kula

ovo je prva u nizu rezidencija čiji je stil.poslovnu zgradu za grupu tekstilnih trgovaca . dopisivao se sa biskupom. kuća je rešena podelom na nivoe . dvorište u nivoima. (finansije uopšte nisu ograničavale ni Guelja . Leon. -> u predgrađu Barselone. 1892. oko dvorišta sa kapelom koja ima mnoštvo tornjeva . -> kružna višespratnica. podrum sa pomoćnim prostorijama. mada sasvim osoben. a konji niz spiralnu rampu u podrumske štale).-88. Imanje porodice Guelj (Finca Guell). objekat 100 m puta 65 m. prvo je usledio jedan od retkih izleta van Katalonije: Andaluzija i Tanger. Izložbeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu.put u Maroko (kao posledica oduševljenosti islamskom umetnošću. izvrnut žičani sistem (opet). zavojiti oblici 11. gradnja hrama počela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja radničke klase (finansiranje gradnje -> od dobrotvornih priloga). kamena kocka. bočnu kapelu. krov štale je od poprečnih paraboličnih svodova.napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno radio.-89. čitao knjige. a nad holom je kupola izbušena malim prozorima .i ovde: parabolični lukovi.kasnije postaje grof. kao izraz antimaterijalističke pobune. Casa del los Botines. 1887. grupisani oko 6 uskih svetlarnika). Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrožu zgradu .put iz političkih razloga (da po nalogu španske vlade učvrsti interese i uspostavi versku misiju). originalni projekat arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je čisto neogotički. izgrađena je štala. Projekat katoličke misije za Maroko. projekat je upropašćen. Antonio Gaudi 112 6. simbol nove Barselone . novost . ovaj prostor visok je nekoliko spratova.mozaik (na nekoliko kupola) od sitnih delova keramike u fugama opeka (napušteni su radovi pločica) . crkva će postati simbol širenja grada. originalni oblici. ali je tokom gradnje Gaudiju veoma porastao ugled 12. 1886. niz uzastopnih balkona. ovo delo postaje životna preokupacija Gaudija.-93. prezirao je kontrafore i zamenio ih paraboličnim lucima 10.16. galerije. (pretpostavlja se da je njegov verski preobražaj nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> pošto je tada Gaudi bio zauzet palatom Guelj. uopšte proučavao sa raznih aspekata objekat gde će biti biskupska palata . posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i poveren lokalnim zidarima). razvijen sistem stepeništa. 8. pravougaonika i šestougaonih elemenata. sa kojim je prijateljevao.projektovao je za biskupa Graua (on je takođe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi Sagrada Familia).pristupni nivo sa monumentalnim stepeništem (kočije se smeštaju u salu ispod stepeništa. koncept je obuhvatao sem crkve. glavni prostor na prvom spratu. a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u krajevima svodova . 1886. a zatim put u Maroko) sa Markizom od Komiljasa 1887.-87. Preuzima projektovanje crkve posvećene svetoj porodici (Sagrada Familia) .radio je 43 godine. ali Gaudi ga postepeno radikalno transformiše.-93. Palata Guelj. krovna terasa uz pejzažno oblikovanje kule (perforirane kupole) i dimnjaka.čvrsta.osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije. škole. izveden iz gotike . na kome se Gaudi upoznao sa arhitekturom berberskih utvrđenja od blata sa obiljem malih kula: 7. raskoš samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana . niz škola i zanatski centar. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona). Gaudi je uključen i u niz neogotičkih projekata za crkvu: kapele.kao zvezde (danju. pečurkasti stubovi. nadzornikova kuća i kapija (kapija sa zmajevima .duhovito) od kovanog gvožđa. a noću je to moderan trik sa ugrađenim sijalicama) . jednostavan plan poslovnih prostorija (u prizemlju i suterenu) i stanova (4-ostrani. 1882. ima orgulje. moderno shvatanje prostora. crkve 9. .osnova: serija povezanih kvadrata. ni Gaudija) -> neverovatna inventivnost na relativno malom gradičištu.paralelno.

kada počinje gradnja: završena je jedino kripta. unutrašnjost je razuđena.. ovaj izum koristi se i danas u projektovanju složenih statičkih sistema . visoka rezidencijalna građevina sa vidikovcima ka Barseloni (lavirint stepenište. .: 15. Antonio Gaudi 113 13.ukras u vidu krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima 14. nošenih kosim stubovima. već će je dopunjavati.stubovi od opeke zakošeni zbog prenosa sila). svod se sastoji od mreže armiranobetonskih greda (jedini put da ga je Gaudi koristio i tankih pločica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomoćnik Huhol (krhotine keramike i stakla). stubovi su u sredini šuplji. kosi stubovi korišćeni u parku važna su osobina i kasnijih Gaudijevih dela . sazidane su smo tri kuće (a planirano i obezbeđeno približno 60 parcela trougaonog oblika). kaže Gaudi). mrzeo ih). (samostanska škola koja ispoveda skromnost) -> takođe jednostavna četvrtasta zgrada.1914.ulaz: glavni ulaz sa dve neobične kućice. a sa druge da stvori arhitekturu koja se neće suprotstaviti Prirodi.prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa žičanim modelom. u parku se nalazi nadsvođeni trg na sto pseudodorskih stubova. vijadukata često na više nivoa.veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890.kontrafore je tako zvao.-94.opterećenje) ostvario obrnuti dijagram pritisaka. neobično potkrovlje . U parku su uživali na pr. u unutrašnjosti (motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira .pijaca . Park Guelj. Bell . galerije).1904. parabolični luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno) u superpoziciji.Gaudi je želeo da sa jedne strane bude neobičan i razigran. ali projekat je značajan sa urbanističkog stanovišta . 1900. vitraži .trg . (nikad nije završena) -> Guelj je smatrao da se preobražaj društva može ostvariti vrtnim gradovima. nadrealisti (Salvador Dali) . ulazno stepenište polazi pored dve fontane (koje predstavljaju zmiju i ogromnog guštera) do nadsvođenog trga ("tržni hol") .-14. .katalonski Modernismo i Gaudi: 17. neobična ekonomičnost u upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno do kraja iskorišćena . 1891. smireni hromatizam zida od lomljenog kamena (mrka + žućkasta + zelenkasta boja). zelena zvezda u prozoru iznad vrata (simbolika dolaska trećeg kralja) .njima je prihvatao bočne potiske. -> poslednji "neogotski" projekat. Gaudi je za radnike napravio žičani statički model (nekonvencionalan . spolja .striktan budžet). zakošeni stubovi . koju je Gaudi projektovao 1898. jer su oblik i struktura bili neverovatno složeni. 1900. 1898. Tereze. Škola monaškog reda Sv. Barselona. na čijoj fasadi se mešaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi (puno simbolike). publikacija) -> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda iznad Barselone. Kuća Kalvet. iznad koga je "grčko" otvoreno pozorište (oko kog se obavija zmijasta keramička klupa). nema dva ista elementa. najvažniji deo projekta je kapela. trebala je biti kapela i džinovski krst (uobičajen glavni naglasak u Gaudijevim delima) .1908. gde je hteo da ostvari vrtno naselje engleskog tipa. glavni je unutrašnji konstruktivni element. (u svoje vreme svrstana je u španski kasni barok) -> prilično konvencionalna građevina.16. visoko iznad grada (na ostatcima palate vladaoca iz gotskog perioda Katalonije). pa je od Gaudija i Berengera naručio projekat radničke komune za jednu svoju tekstilnu fabriku. Colonia Guell. koji ukazuju na Gaudijevo shvatanje arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Božija arhitektura nema ni jednu pravu liniju". puštajući vodu ka cisterni za navodnjavanje.Esguard.kuće pod uticajem Art Nouveau iz Pariza . ka njenoj luci.zbog prenosa sila.verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet prerađen Viole-le-Dik).dekorativni elementi 16. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju ulaznica.-02. na najvišoj tački "Parka" sa koje se pruža fantastičan pogled na Mediteran. kopirao prirodu. 1889. izbegavajući gotske potporne lukove ("štake" .park je neobično prožimanje prirodnih brežuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske galerije sličnih Plečniku). . gde je zatežući užad koja simulira lukove (na odgovarajućim tačkama užadi okačeni su tegovi .

ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad izgubio interesovanje . asocojacije raznih ljudi 19..lift i stepenište. izvođenja. već od metalnih greda i staklenog poda (da bi svetlost prodrla u stanove ispod)). (rekao je: "Nemam porodicu. unutrašnje tavanice nalik na trag talasa. boje enterijera: plavičaste.kuća Batlo i kuća Mila pokazuju izrazito oblikovne i suštinske razlike u odnosu na evropski Art Nouveau koji se ovde javlja najviše u Huholovim ukrasima. (Casa Mila . remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna od najdosadnijih). koja naslućujemo u izvedenom delu hrama dobila bi puno značenje da je izvedena do kraja (stubovi . nemam obaveza. dva velika + četri velika stana. . napustio sam svoje klijente. krov: praistorijski reptil. "zvekir" na ulazu je vaš koja se udara (simbolika) (vaš koja ubija vaš) 18. balkoni od kovanog gvožđa (kao gnezda) izgledom se vezuju za donji deo zgrade. oblikovanja. zelenkaste. 1905. i neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti izložena cilindrična zvona. što ga čini suštinskim modernim arhitektom. 1883.sjajne pločice (boja se menja kroz spratove .astatički i . anticipatorom ekspresionističke arhitekture. gornji deo fasade . najpre je bilo zamišljeno da kuća bude samo postolje za veliki džinovski kip bogorodice.oslobodio se istoricizma. najkreativniji trenutci. koriste se.crkva 100 m.. .1926. leđa dinosaurusa. interesuje se za svojstva pravoizvodnih površi (koje smatra Božijim čudom).-10.raspored prozora i podupirača kao da je proizvoljan. osinjak. u unutrašnjosti . smirena fasada. kombinovan sa kovanim gvožđem na balkonima. stepenišnim izlazima. odbio sam poslove.skeletni izgled donjeg dela zgrade. izašao 1 m u prostor (što tada nije bilo dopušteno) . . i drugi materijali uključujući i gvozdene konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena. kule = rotirane parabole.ukrasi su različiti u svim prostorijama. zaobljeni zabati. Kuća Mila (La Pedrera). svaki sprat je složen i svi se međusobno razlikuju.-07. Crkva La Sagrada Familia.liči na: pirinejske stene. opšti "vodenast" (pena. noge slona. Gaudi se sve više okreće strukturalnim problemima. sve je pokrenuto.zatalasan. naručilac: Hoze Batlo. uopšte. sa skulptoralno obrađenim dimnjacima. pokrenuta u svim ravnima. fosili. Najkonzervativnija njegova građevina -> dobio je svoju jedinu opštinsku nagradu . želim samo da radim na crkvi Sagrada Familia" . plan svakog sprata je veoma složen. 20. Antonio Gaudi 114 bujanje Prirode) . ventilacionim otvorima. materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obrađen kamen.deluje kao da arhitektura na sve načine izbegava prave linije.12 apostola (simbolika)). ulazno dvorište slično morskim špiljama. 12 kula . .16. Gaudi se bavi trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom. a nije bila predviđena za rušenje) -> organsko . kada je nakon ustanka u Barseloni došlo do rušenja verskih spomenika. ali ju je Gaudi menjao tokom gradnje. skulptoralan nameštaj .. međutim.. mediteranska. vlasnik je odustao plašeći se da će neko pomisliti da je zgrada samostan . a ne novom formom dekorativizma. iako je plan u osnovi prost. asocijativna arhitektura. paštetu. svetlosna rešenja.belim popločavanjem predvorja ("penušavo more preko kopnenih delova") i unutrašnjost dvorišta (dok su tavan i svetlarnik strogo organizovani i deluju sablasno). nameštaj -> uticaj Art Nouveau je vidniji. podignuta je kao ugaona građevina (tmurne boje od neobičnog i grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutrašnja dvorišta). 1905. i td. (u glavnoj ulici.poslednji profani objekat = kamenolom) -> organomorfna (liči na rukom tvorenu planinu). riblja krljušt.novo za njega je: ugrađena zgrada. arhitektura koja se ne može podvesti ni pod kakvu odrednicu . akustička. krljušti) utisak podržava je i plavo . karikaturalne ljudske usne. Kazanova industrijalac. Kuća Batlo. transept 60 m) -> izvedena je u maloj meri (samo kripta je završena. plan je u početku ličio na kuću Batlo.dijagonalno sa prelivima duginih boja). mediteranska: balkoni nalik na morske alge. krov (ponos zgrade) . zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom kulicom. savršenstvo detalja.smela statička.

nada = zeleno. plava = milosrđe) . i nije se ustručavao ni od projektovanja najsitnijeg pokućstva. za razumevanje njegovog dela polazište može biti nameštaj . Antonio Gaudi 115 svi različiti. mavarska i gotska onamentika. sačuvane su samo njegove izreke (koje se mogu različito tumačiti.nije pisao niti držao predavanja. vitraž. sakupljene i objavljene kao izreke nekog istočnjačkog mudraca). često razgovarao o brojnim temama sa intelektualcima. dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane. interesovao se naročito za fenomen svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna. težio je da projektom otelotvori teološka načela moderne katoličke crkve i da uspostavi početak jednog novog niza katedrala .retko je intervenisao rukama.boja: portali su trebali biti različitih boja (vera = žuto. poznat po izrekama često zagonetnim) . opeka. impresionirala ga je grčka i sredozemna arhitektonska tradicija. voleo je zanatstvo.teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan. floralna. dematerijalizovanost). svetlost sredozemlja je skladna). "kornjače" = optički smanjuje visinu. više je nadgledao radove vodeći računa o dostojanstvu profesije . postiže lakoću.16.

oni koriste armiranobetonski skelet. pročelje je konvencionalno. ukupno uzevši. Stambena zgrada u aveniji Vagram. a još kasnije sa bratom Klodom ("Braća Pere preduzimači") .17. kako bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno. skelet je bitan izraz oblika.romantičnom stilu.klasična tradicija (L'Ecole des Beaux Arts) . Pere domišljato operiše rešetkastom konstrukcijom. rata: 6. Ditera. sa njim je završen poslednji ciklus francuske akademske kulture. 1919. tako da je projekat kompromisni. Pariz.Art Nouveau dekorisanje floralnim motivima 3. Labrusta. trebalo je da primi tri sale (1250. (prvi značajniji posao) -> 7-ospratna zgrada sagrađena od armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled zgrade. na fasadi .rani radovi: 1. uravnotežen. trebalo je iskoristiti "uzidanu" parcelu nedovoljne dubine.osobenosti njegove arhitekture (strogost. ali su i spolja i iznutra korišćeni simbolistički reljefi i slike . -> konstruktivni racionalizam u nacionalno . dobijena je vitka struktura i otvoreni plan. koji je odmeren. (prva generacija modernih arhitekata: Ogist Pere i Toni Garnije) -> naslednik Dirana.simbolizam . fosilizacijom Art Nouveau 4. Ogist Pere .1897. simetričan). tako da se simetrična fasada u središtu povlači ka unutra. Fransoa Enebin) . Pere arhitekti". 1899. omiljeni materijal: armirani-beton -> konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa kosturom životinja.uticaji: . kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. simbolističko . 1905. a ispune reljefnom keramikom. -> pročelje je donekle opterećeno plitkom plastikom i dekorativnim motivima.-13. zastakljen krov) .pomaže ocu. Stambena zgrada u ulici Franklin 25A.konstruktivni racionalizam (Šoazi) . Ajfela.Art Nouveau . -> 1910. smelost. jednostavnost i odanost tradicionalnoj konstrukciji) ogledaju se i u delima koja radi po završetku I sv. žudnja za simetrijom . 1874. ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamično svedočanstvo mogućnosti armiranog-betona (kombinacija velikih lukova i ramova. Pozorište na Jelisejskim poljima. (Pariz). napušta L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodičnoj preduzimačkoj firmi . Pere je osporio Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i predložio izmenjeno rešenje.život i delo: . 1911. na fasadi su konstruktivni elementi obloženi ravnim kamenom. veza sa klasičnom tradicijom ogleda se samo u simetričnosti celine 5. -> klasicističko modelovanje fasade u skladu sa tradicijom pariske ulice. 500. pa poziva firmu braće Pere. (Brisel) .Auguste Perret. uokviruju staklena okna. posao je naručen od Anri van de Veldea. Kasino u Sen Malou. 150 mesta) i prateće prostore. samo omalterisani. koji je shvatio da zbog skučenosti prostora mora da koristi armirani-beton. i G. parcela 37 m puta 95 m.1954. 1903. braća Pere odlučuju da sve važne prozore okrenu ka ulici. konzolama i slično.jasna distinkcija nosivih elemenata i ispune. Ogist Pere 116 17. Garaža u ulici Pontije. 1902.teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof. Esderova fabrika odeće. Pereov način upotrebe armiranog-betona liči na Šoazijevu definiciju gotičkog kao "arhitekture rebra i ispune". ferobetonski nosač od 18 m 2. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi.

loše strane: prenaduvan monumentalizam urbanih prostora. skladišta. grupu je okupljao duh saglasnosti.17.24 m puta 6. zajedništva i doslednosti po pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je već oprobao na nekim urbanističkim projektima iz 30-tih godina) .još neki projekti: 14.okenaska luka.mešoviti i konzervativni. verovao je u univerzalna pravila arhitekture. konstruktivna modulacija. Administrativna zgrada Istraživačkih laboratorija .. manje je dekorativna 13. 1932. posle čega je odlučeno da se rekonstrukcija poveri Pereu . grupa Pereovih učenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada. izdvojile su se dve grupe projekata . -> ovde je smestio i svoj atelje. klasicistički izraz armirano-betonskog skeleta. umesto da ga prepuštaju aljkavim državnim komesarijatima. -> možda najčistija primena armiranog-betona. teorijsko delo Perea odlikuje se aforističkim.početak rada . 1926. Crkva Sv.interni konkurs čije je polazište bilo u nekoliko opšte prihvaćenih načela zadržavanje postojećih osa. Malo pozorište na Izložbi dekorativne umetnosti. 80000 ljudi ostalo bez stanova) . -> drvena struktura 9. (razvoj Avra u XVI v.teorijski doprinos: . poslednji važan teoretičar strukturnog klasicizma 16. ipak. rešeni da pod vođstvom svog učitelja i u skladu sa njegovim "velikim" principima preuzmu ovaj odgovorni zadatak. ali je tokom industrijske revolucije širenje postalo haotično). Monmanji.24 m. dijalektičkim načinom razmišljanja. liči na zgradu u Franklinovoj ulici."tabula rasa") obzirom na obim štete.još tokom 1944. ali je gradski savet to odbio zbog visokih troškova . .spoljni zid sa malim otvorima koji ostavlja utisak tkanja (Zemper) . 1939.bombardovanjem tokom celog rata. vrlo važno za stanovnike. -> kombinacija laganih materijala.Avr . -> trougaoni blok sa unutrašnjim dvorištem. Nacionalna ustanova za čuvanje nameštaja 15. premale gustine . započeo ja na osnovama racionalnog plana. Umetnička galerija.neveliko obimom. duhovnost prostora zasnovana na gotskoj tradiciji . ceo grad u rasteru 6. nedovoljna određenost.konačni plan . uzbudljiva "lebdeća" koncepcija glavnog stepeništa. i td. saobraćaja na dva nivoa. 1929. iskazano je uvažavanje sećanja na staru prostornu organizaciju. elegantne proporcije. održali su dva sastanka sa ministarstvom. 1944.tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra. 1926. Sala muzičke škole. odgovarajuća veličina bloka. garaža. stubovi malo suženi na dole. Ogist Pere 117 7. grad najstravičnije razoren (12500 građevina uništeno.5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda. 1922. -> urbanistički rad Perea i učenika.Pere je predlagao i odizanje saobraćajnica 3. napisali su manifest i osnovali udruženje.-54. P = 150 ha opustošenog dela grada (posle bombardovanja) . -> osnova gledališta liči na Paladija (popreko) 12. 11.dva važna privremena objekta: 8. raniji "crkveni" motiv . bio srušen do temelja sa izuzetkom dve crkve (u izveštajima . Rekonstrukcija Avra. plan je prilično konzervativan i nefleksibilan sa nizom nerešenih problema. prefinjena sintaksa.ortogonalna mreža ulica zasnovana na pravcu dokova. 1924. projektovana da izgleda monolitno 10. Crkva Notr Dam di Rensi. da bi krajem 1944. čak i u osnovnoj postavci mreže. Muzej javnih radova.. Pere je odabrao konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatražio je studiju koja je veoma ličila na konačno rešenje . svaki pristup je bio moguć . Pale de Boa. Tereze.-23. Stambena zgrada u ulici Rejnuar..

čelična vizija mediteranske Arkadije . zatvora. železnica vodi od fabrike do grada koji je na visoravni . podignute iznad reke) . . . u Lionu. automobili. lociran uz reku. 30 m puta 150 m . dobro razmaknute građevine. vazduh. smeštene na terase. radikalni sindikalizam. srednja veličina grada. opšti slučaj). jonskih i korintskih stubova).infrastruktura: železnica. koji izlaže 1904. posle čega 4 godine provodi u vili Mediči . otac tekstilni diajner. a zgrada kupatila na rimske terme . avijacija). pozorište na otvorenom podseća na grčke amfiteatre. pešačke staze odvojene od saobraćaja. 1869. regionalni centar. socijalizam Prudonovskog tipa.neizgrađene površine: kontinualni park.Lion -> industrijski centar. 1889.hijerarhija ulica.industrijski grad (po stilu vraća se antičkim oblicima. aksijalnost + ortogonalnost. novi deo grada. Vrtni grad .obrazovanje: . odrastao u radničkoj četvrti . prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu. fabrika u dolini na ušću manje u veću reku.jug ≥ visini zgrade na južnoj strani . francuski regionalistički pokret . besplatni pansioni): nema ograda.Rimsku nagradu za rekonstrukciju grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih. crkava .u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog društveno . a po filozofiji antičkom duhu) je bio utopijski koncept sa arkadijskim nagoveštajima. izgrađenost do 50 % .. kasarni. tehnilogija (kinematografija. zelenilo). privatnog vlasništva. Toni Garnije . teren ravan i brdovit. ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog grada .opšti slučaj . preseca ga reka. važan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom .Toni Garnije (Tony Garnier). raznorodna građevinska tipologija. industrijska zona (u dolini). auto-put . hidrocentrala sa branom.snažan uticaj i na Perea). gvožđu i staklu) . prosek P+2.zalaganje za decentralizaciju i zalaganje za oživljavanje lokalne kulture .armirano-betonsko .podrazumeva se korišćenje tehničkih novina .u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje važne pojmove: značaj higijenskih činilaca (Sunce.u okolini su poljoprivredne površine .velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premošćava dolinu podseća na rimske akvadukte. kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada Tuskuluma (dobio Rimsku nagradu).prostor između dve zgrade u pravcu sever . u planinskom kraju. kao i grad okrenute ka jugu. bolnice (dalje u brdu zaštićene od hladnih vetrova.koncept industrijskog grada . 1899. po povratku u Pariz . -> vrlo detaljan i argumentovan . policije.tokom boravka u Rimu. sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crtežima .studije arhitekture započeo 1886.zoniranje: srednjevekovno jezgro. Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa svojom omiljenom temom industrijskog grada u armiranom-betonu.socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapošljavanje. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle).18.rođe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869. Toni Garnije 118 18. 1904. zainteresovao se za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje ( profesor Goade .paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budućnosti.plan je razrađe do detalja.ekonomskog poretka u njegovim utopijskim delima 1. suda.1948.35000 stanovnika.

18. Toni Garnije

119

delu kasnije koristio, a sem toga značajno je uticao na Le Korbizjea i urbanističke postavke CIAM-a - lionska delatnost, 1904 - 1914.: - od 1904. postaje glavni arhitekta Liona, na poziv socijalističke gradske vlasti (važan čovek zamenik gradonačelnika Erio) 2. Kompleks klanice i stočne pijace La Mus, 1909.-13. (posle prvog projekta za Erioa skromna mlekara sa štalama u parku T. T. 1904.) -> makrourbanistička jedinica (tokom II sv. rata korišćena kao fabrika projektila; železnički priključak; niz paviljona - najupečatljivija velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa stepenastim krovom idva dimnjaka od žute opeke koji su dominantni (konstrukcija podeća na "halu mašina"), sve zgrade odlikuju se svedenom plastikom (skroman ulaz oivičen njegovim osobenim stubovima - svetiljkama), jednostavnošću forme, ravnotežom horizontalnog i vertikalnog, funkcionalnošću 3. Olimpijski stadion, 1913.-16. -> grčko - rimski duh, bez glomaznosti; horizontalnost, uklopljenost sa terenom; naglašeni ulazi (4 luka) - u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim igralištima, salama, bazenom i restoranom, ali je gradnju prekinuo I sv. rat i nikad nije završena 4. Bolnica Granž Blanš, 1915. (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna paviljonska (2- i 3-spratni paviljon) struktura na padini; zgrade su niske sa ravnim krovovima; nema pompeznosti - kao i kod kompleksa klanice, žižna tačka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka 5. Četvrt "Sjedninjene države", projekat iz 1920, započeto 1928. -> projektovane su kuće sa tri do četri sprata, ali su povišene za još dva sprata, pa se izgubila predviđena proporcionalnost; suptilna podela na blokove, adaptabilne standardne jedinice; brz središnji saobraćaj odvojen od sporog saobraćaja; prostor između zgrada u zelenilu, bez ograda - 1917. Garnije je objavio crteže i komentare "Industrijskog grada", a 1919. projekte koje je uradio u Lionu - francusko - američki sanatorijum - bolje razrađen od bolnice, 5460 kreveta, paviljonski, 9 zgrada - uopšte o delu: - povučen život u Lionu (malo je putovao i malo pisao, izražavao se skoro isključivo kroz praktičan rad), van razmirica avangarde; estetski zaostaje za Anri van de Veldeom, Losom ili Rajtom, ali je u mnogo čemu napredniji - sličnost sa Pereom - vezanost za klasičnu tradiciju (kao vrsta večite arhitekture koja se može prilagoditi: sklad između arhitektura nasleđa i tehnika gradnje), ideja o univerzalnim vrednostima arhitekture - odnos prema društvu: prihvatanje tehničkih, administrativnih, ekonomskih i drugih uslovnosti društva; plodan odnos sa poslodavcem - građevine ne posmatra izdvojeno, već u funkciji dobrobiti grada

19. Anri van de Velde

120

19. Anri van de Velde
- Anri van de Velde (Henry van de Velde), 1863. - 1957. -> prva generacija modernih arhitekata u Belgiji i Holandiji - van de Velde i Berlage; jedna od vodećih ličnosti Art Nouveau; poenta: ekstremna funkcionalnost usklađena sa prirodnim oblikom; "korisno se treba učiniti ugodnim", jedan od retkih koji je ostao dosledan svojim ciljevima (beskompromisan); počeo u okvirima Art Nouveau, ali se početkom veka postepeno, a posle I sv. rata definitivno priklonio modernom pokretu - obrazovanje: - 1863. rođen u Antverpenu, Belgija - 1881. upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu; nastavio u Parizu; upoznaje se sa impresionistima i simbolistima; zaokupljen slikarstvom, muzikom i književnošću - po povratku u Antverpen 1886. učestvuje u stvaranju više impresionističkih grupa, a od 1889. u Briselu uzima učešće u aktivnostima značajne umetničke avangarde grupe "dvadeset" ("les vingt"), koja održava veue sa engleskim pokretom "Arts and Craft" i bavi se sintezom umetnosti (oko 1890. za jedan časopis dizajnira revolucionarni prelom - novu tipografiju i ukrase u drvorezu nastale pod uticajem Gogena) - Art Nouveau faza: - I faza -> romantičarske tendencije, racionalistički interpretirane; pored projektovanja zgrada, bavi se dizajnom nameštaja i nakita sa istim ornamentalnim karakteristikama - s obzirom da je od 1900. boravio u Nemačkoj; u Briselu nema mnogo njegovih izvedenih objekata u stilu Art Nouveau. Poznatiji su hoteli: Brouker, 1894. i Otlet, 1895. - rani uticaji: - Arts and Craft (porodična kuća kao sredstvo društvene promene) - ornamentalna linija Gogena (talasasta linija) - anarho - reformizam Tolstoja i Kropotkina - belgijska socijalistička partija (ipak je verovao u promenu društva putem oblikovanja sredine) 1. Vlastita kuća u Ukleu kod Brisela, 1895. -> prvi arhitektonski projekat (organska celina kuće); kuća je od opeke na podnožju od lomljenog kamena; naglašen ulaz (liči na Orta ili Mekintoša) i stepenište (stepenasti prozori); ugaoni prozori; u kući - kompletan dizajn (čak i odeća žene) - u uređenju kuće primenio racionalističke predmete nastale kao rezultat industrijskog procesa rada i prezir prema ukrasima inspirisanim prirodom, posebno prema istorijskom detalju 2. Četri prodavnice "Art Nouveau", Pariz, 1895. 3. Nameštaj, Izložba u Drezdenu, 1897. -> robusni krivolinijski nameštaj; najpoznatiji komad nameštaja: radni sto iz 1889., bubrežasto - pasuljastog oblika -> zaštitni znak; od punog drveta i mesinga, sa nekoliko vijugavih linija - II faza -> uticaji od sredine 90-tih: - Alojz Rigl - kreativni primat "volje za oblikom" - Teodor Lips - "uživljavanje" -> mistična projekcija kreativnog ega na umetnički predmet - Niče - "rađanje tragedije iz duha muzike", gde uočava dvojstvo helenske kulture -> sloboda u okviru zakona (apolonsko) i preterano obilje (dionizijsko) - sinteza: u delu Vilhema Vorintera "Apstrakcija i empatija", 1908. - van de Velde je težio empatijskoj, vitalnoj formi, ali je arhitektura sama po sebi sklona apstrakciji; poštovanje gotike -> arhitekture vitalne snage oblika koja se transcendira korz konstruktivnu apstrakciju - težnja za sintezom empatije i apstrakcije, estetska je opsesija van de Veldea (na pr. pisaći sto iz 1899.)

19. Anri van de Velde

121

- 1899. prelazi u Nemačku gde drži predavanja do 1901.; u istom periodu radi veliki broj enterijera - 1902. predavanja su štampana u Lajpcigu; usmerenje je u suštini, antidekorativno, premda govori o "funkcionalnom ornamentu" - liniji, koja je trag ljudske kreativnosti 4. Enterijer Folkvang muzeja (snažno oblikovanje sa izuvijanim ukrasima), Hagen, 1900.02. -> označava vrhunac Art Nouveau faze van de Veldea, koja se završava sa sobama za odmor (projektovane za Izložbu primenjene umetnosti u Drezdenu 1906.) - putovanje po Grčkoj i Srednjem Istoku; oduševljava se mikenskom i asirskom formom; posle toga počinje da napušta Art Nouveau i okreće se stvaranju organoskog oblika, koji nalazi u monumentalnim delima starih civilizacija - posledica: 5. "Telurske", megalitske forme kuća u Čemnicu i Hagenu, 1903.-06. 6. reakcija na uzvišenost Partenona - klasicizam je prisutan u Projektima porodičnih kuća, 1903.-15. - III faza (1904.-14.): 7. Škola primenjenih umetnosti u Vajmaru, 1904. -> naimenovan za profesora - na poziv Velikog vojvode od Saksonije i Vajmara, van de Velde od 1901. preuzima dužnost umetničkog savetnika za unapređenje industrijskog oblikovanja; od 1902. radi na programu škole; uveo je sistem nastave koji razvija studentsku invenciju izbegavajući modele iz prošlosti i proučavanje istorijskih stilova - školska zgrada - tradicionalne graditeljske metode, osećanje za prostor i volumen; nema dekoracija; velike staklene površine, naglašen vertikalizam; masivan mansardni krov sa staklenim partijama (liči na Mekintoša) 8. Pozorišna delatnost - fasciniran sposobnošću pozorišta da ostvari društveno - kulturnu povezanost; u saradnji sa Rajnhartom i Krejgom došao do formule "trodelne pozornice", koja se javlja prvi put u projektu pozorišta Dimon u Vajmaru, 1904., ali i na projektovanju pozorišta za Jelisejska polja u Parizu, 1911. - 1911. - spomenik Erneta Abe u Jenu 9. Pozorište Werkbund, Keln, 1914. -> neakademski projekat; najzrelija zgrada u njegovom nemačkom periodu; projektujući ga prošao je čitav put karijere - od početnika do majstora - zgrada je sagrađena za Werkbund izložbu - s jedne strane zgrada je negrapna, a s druge gipka i laka -> zbunjujući kontrast - I projekat - predviđao je samo bioskop; lokacija između drugih zgrada uslovila je dimenzije (450 mesta) i donekle formu; smatralo se da je bioskopska zgrada potrebna na izložbi zbog savremenosti (pre toga bilo ih je samo nekoliko), ali veličina nije bila baš reprezentativna; van de Velde je projektovao foaje skroz oko sale (jer za bioskop nije potrebna duboka bina, ni prostor za sprave iza nje), a salu je orjentisao tako da je platno na strani ulaza u zgradu (okrenuo je unutrašnji prostor za 180°), pa je veliki deo publike pri ulasku u salu, gledao ka uzdignutim ložama u pozadini; sve linije su meke (gotovo da nema uglova), zaobljene; velika funkcionalna vrednost - II projekat - promena raspoloženja, bioskop se pretvara u pozorište i sa pozorišnom binom i uređajima za bioskopske projekcije; parcela opet izaziva smetnje; najupadljivija promena preokrenuta sala (postavljena na tradicionalan način sa istim brojem sedišta), smirena osnova trakta pozornice; sala se širi u delu ka pozornici, suprotno od tradicije - tendencija je povezivanje pozornice i gledališta (dva para stubova između glumišta i gledališta); trodelni portal -> otvor pozornice podeljen stubovima na tri dela: bočni uži od centralnog koji bi po njegovoj zamisli mogli da se koriste jedan za drugim (bez pauza za promenu scenografije) istovremeno ili kao celina

19. Anri van de Velde

122

- van de Veldeova ideja o povećanju scenske fleksibilnosti (ali ovde je sali nedostajala širina za to) - III projekat - proširenje trakta pozornice na račun okolnih zgrada; uvedena je ciklorama (iza glumišta); još čvršća (manje kitnjasta) arhitektura; kvalitetnija organizacija foajea; prednji izgled ovog projekta deluje malo provizorno i jeftino: pre odaje utisak bioskopa nego pozorišta sa ravnim krovom, lanternama i uvučenim ulazom (liči na sajamsku šatru) - konačni projekat - nova slobodnija parcela; iskorišćen je nasip sa ulazne strane (ulaz podignut na viši nivo, a pad je dobijen na prirodan način) - za esplanadu i za regulisanje denivelacija (vestibil i najviša tačka sedišta u parteru sada su na istoj visini); sala je proširena na 625 mesta, a funkcija bioskopa se eliminiše (izostavljeni su prostori za projekcije); prostor je čvrsto definisan (manje se otvara ka pozornici - više pravougaonik nego trapezoid) zaobljena ortogonalna geometrija; pozornica umesto zadnje, dobija dve bočne bine (sačuvana početna ideja trodelne pozornice); žiža projekta pomera se na sada netaknuti eksterijer: plasticitet zaobljavanje građevinskih masa (ovalni prozori), suptilna i harmonična gradacija, izraz unutrašnjosti na spoljašnjosti, enterijer nije dostigao kvalitet spoljašnjeg izgleda; ovo je bila zgrada bez viška prostora, bez neiskorišćenog prostora - ova zgrada je bila samo revolucionarno izvedena opna, koja nije u potpunosti odgovorila zahtevima pozorišta (zato se van de Velde stalno vraćao projektu pozorišta), jer da su zahtevi pozorišta bili primarni arhitektura bi trpela, ali se van de Velde "zakleo arhitekturi na vernost" - ulaz u salu: direktno iz foajea naspram bine i dva bočna ulaza na kraju stepenica koje su paralelne sa nagibom auditorijuma; bočni foajei su jasniji, ali uži; prostor pozornice iznosi 3/4 kruga za razliku od ranije elipse; enterijer je ipak bio nezgrapan, iako su savremenici hvalili efekat osvetljenja, veliku platnenu pregradu i dodatne svetlosne izvore iza bojenih umetaka od stakla, u gornjim partijama zida: tamna obloga doprinosi intimnoj atmosferi - posleratna faza: - 1917. odlazi u Švajcarsku 10. 1921.-25., u Holandiji u Hagu započinje Projekat muzeja za porodicu Kreler - Miler -> izvedeno 1937.-54. u Oterlou (za Hoenderla - prilagođeno); prilagođenost pejzažu; jednostavnost i skladnost bez retoričkih efekata; horizontalnost - 1929. se vratio u Belgiju; 1926. učestvuje u osnivanju "Instituta dekorativnih umetnosti", čiji je direktor do 1935.; 1926.-35. bio je i profesor na Univerzitetu u Ganu - između dva rata izveo je više projekata u Belgiji i Nemačkoj -> 1938. Belgijski paviljon za Izložbu u Nju Jorku - umire u Cirihu 1957. -> inače od 1947. boravi u Švajcarskoj, kod Ciriha - još neki projekti: * Kuća ljubitelja umetnika Paula, 1895. * Uređenje modernog po, 1895. * Stambena zgrada kod Hamburga, 1928. * Doma staraca, Hanover, 1929. * Stambena zgrada za 5 porodica, 1935. * Univerzitetska biblioteka, Gan, 1936.

kancelarijski prostor. . 1892.-94./85. 1894. građanski individualizam: moto "jedinstvo u mnogostrukosti" . osnova . tornjići.smeštaj žita. "Drugo carstvo" + viktorijanski stil + flamanska renesansa (lokalni uticaj). Radnička kafana De Hoop. Amsterdam. Ova raznolikost vidna je i spolja (tako je kod svih njegovih građevina). sa Sandersom.-84. Hendrik Petrus Berlage . 1884. radi kod inženjera Teodora Sandersa.dobrom arhitekturom 4. PTT. (prva modena zgrada izvedena prema geometrijskom sistemu monumentalnost i smirenost sa ličnim pečatom) -> remek-delo. .posle rane faze i potrebe za oživljavanjem prošlosti prošao je kroz tri faze koje sažimaju: Ričardsona.Berlage tvrdi da se arhitektura mora posmatrati kao prostorna umetnost.1903. Dve zgrade za osiguravajuće društvo De Nederlanden. pre svega 2. geometrija osnovnih formi .1878. završava studije arhitekture na građevinskoj školi u Cirihu gde je učio kod Zemperovih naslednika . mansardni krovovi. -> najznačajniji pionir moderne arhitekture u Holandiji.jednakostranični trouglovi (modularna mreža . složen raspored volumena.sličnosti robne kuće i osiguravajućeg društva: monohromatizam.rani uticaji: 1.-86. 1903.. organizacija fasade (veliki prozori u prizemlju). kafana. arhitektonski rečnik Srednjeg veka 5. Amsterdam i Hag.. 1884.1888. Berlage dva puta (1896. Amsterdam. Salivena i Rajta . opsednutost stilom. Viole-le-Dik: strukturalni racionalizam (konstrukcijski racionalizam). italijanska renesansa XVI v. 1881. . više je bio prorok nego što je u praksi primenjivao načela moderne arhitekture .20.po povatku u Holandiju.kratko vreme učio je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Amsterdamu .1934. Amsterdam. Robna kuća. Konkursni rad za berzu. fasada . rečnik višebojne holandske renesanse 3.tri godine provodi na putu po Italiji i Nemačkoj .na kvadratnom proporcionisanom rasteru. 1856. i 1897. osniva vlastiti biro 4./98.obrazovanje: . održava kontakte sa arhitektom Sajpersom.ove građevine su samo proba za njegovo remek-delo -> Berzu .-96. cvetni ukrasi. koji je bio učenik Viole-le-Dika .) prepravlja konkursni rad iz 1884. razlike: u arhitektonskom rečniku (XVI vek / Srednji vek) 6. Zgrada Berze. Zgrada osiguravajućeg društva De Algemeeine (I značajan projekat). dva sprata sa identičnim rasporedom prozora i potkrovlje sa gušćim prozorima. berza akcija..-85. proporcijski sistemi kao osnov reda 3.. Amsterdam.tzv. 2.zgrade 1884. Zemperova zaostavština na Školi u Cirihu: poštovanje prema prirodi materijala. ogromno zdanje (143 m puta 55 m) . želeo je biti slikar . 1. 1883. kotlarnica i dr. socijalizam: vera u društvenu i kulturnu reformu produkcijom kvaliteta . interesovanje za primenjene umetnosti (nameštaj)..rođen u Amsterdamu 1856. Hendrik Petrus Berlage 123 20.Hendrik Petrus Berlage.. lični izraz zasnovan na romanici i lokalnom materijalu (opeka obložena kamenom) . .. spoljašnjost kao odraz unutrašnjosti. u porodici srednje klase. sale za sastanke. sa Sandersom IV nagrada.jedini iz svoje generacije bio je potpisnik osnivačkog manifesta CIAM-a (međunarodni kongres moderne arhitekture) . .

20. Hendrik Petrus Berlage

124

egipatski trougao (a:h = 8:5)) - ove sisteme preuzeo je od mladih istraživača Viole-le-Dika: de Hrot, Lauvernis, de Bazel - zasnivača matematičke estetike; Berza je kombinacija ozbiljne racionalnosti i čulnosti; dekoracija - slikari i vajari -> simbolična priča o istoriji Amsterdama; krov - otvoreno izložene, elegantne gvozdene rešetke; prefinjeno naležu na zidne potporne stupce; stakleni pokrov; izuzetno vizuelno dejstvo zidova od opeke i živih višebojnih šara koje osvežavaju uglavnom žute unutrašnje površi 7. Sedište sindikata dijamantskih radnika, 1899. - 1901.; opeka (zid od nepokrivene opeke, ni unutra, ni spolja), velike zastakljene površine, kula - izraz postignutog smirenog, "objektivnog" stila 8. Kuća Heni, Hag - teorijska sinteza: - Zemper + Viole-le-Dik + "matematička estetika" - "Razmišljanja o stilu u arhitekturi", 1905. - "Načela i razvoj arhitekture", 1908. - u ovim delima, Berlage iznosi svoje viđenje prvenstva prostora, značaja zidova za nastanak oblika, neophodnost sistematskih proporcija; projektovanje iz središta objekta ka spoljašnjosti (pristup: monumentalnost; arhitektura zida; nova objektivnost (umereniji pristup); solidnost) - put u Ameriku 1911.; bolje upoznavanje sa delima Ričardsona, Salivena i Rajta; potvrda koncepta neoromanike; objavljuje brošuru o delu Salivena i Rajta, što će snažno uticati na dalji razvoj arhitekture u Holandiji (zahvaljujući njemu Rajt će od svih evropskih zemalja biti najpopularniji u Holandiji) - Berlage zastupa i širi ideje "objektivnosti" (funkcionalističko učenje) - učenja o odmerenosti oblika i ekonomičnosti sredstava - težio je za monumentalnošću, prostoru zatvorenim teškim masama (arhitektura zida) - zgrade posle 1910.: - projekti za porodicu Kreler-Miler (porodica je naručivala projekte i od Mis van der Roea, Anri van de Veldea, a Berlage se zbog njih (da bi im bio blizu) preselio u Hag) 9. Lovačka kuća, Oterlo, 1915.-19. -> vrhunac stila sa zidom od opeke (prva dela karijere) 10. Kuća Holand, London, 1914. -> čelični skelet koji se ne vidi (umesto nosećeg zida), spolja obložena sivozelenim pločicama; modulacija, naglašeni pilastri, parapeti (uticaj Salivena); dinamiziran tretman ugla (izžljebljen ugao prekriven crnim granitom -> utisak masivnosti, osnova ugla podseća na pramac broda koji seče talase) - uticaj ekspresionizma - kasniji stil sa zidom od opeke (vraća se masivnom zidu): dva remek-dela: 11. Crkva Hrista naučnika, Hag, 1925.-26. (Rajtov uticaj u relativnoj rastresitosti masa) 12. Gradski muzej, Hag, 1925.-26.; završeno 1935. -> unutrašnji raspored izražen na masama, rastresitost masa (uspon, pad, ispad, povlačenje masa), humanizovana razmera ogromne zgrade; betonski ram iza površine u opeci - u ranoj fazi njegova dela imaju kompaktne osnove, a u poslednjoj kao da su centrifugalno izbačeni upolje (rastresitost - Rajtov uticaj) - 1928. učestvuje na kongresu CIAM-a (potpisao manifest) gde se sukobljava sa "anti uličnom" urbanističkom strujom - 1934. umire u Hagu (60 izvedenih objekata, planova za proširenje; nameštaj i idejne platforme); interesovanje za moć geometrije nasleđuju arhitekti De Stijl-a, a za zid kao sredstvo određenja prostora arhitekti Amsterdamske škole 13. Južni Amsterdam / Amstellaan -> 1902. (1903.) - prvi plan; 1914. (1915.) - drugi plan, konačan; 1919. (1930.) - realizovan; Južni Amsterdam - sinteza arhitekture i urbanizma "grad se sastoji od kuća"; Amsterdam - trgovački i umetnički centar; radio i GUP za Hag

20. Hendrik Petrus Berlage

125

- životno delo: - 1900. gradski savet Amsterdama odbija plan južnog proširenja koji je podneo direktor javnih radova; novo rešenje zatraženo je od Berlagea (savet je smatrao da nova naselja treba da budu privlačnija i da grad mora sačuvati svoj pečat (trgovački i umetnički centar)) I - prvi plan 1902. - osnovne crte kompozicije zasnivaju se na zatečenim kanalima (sistem koncentričnih kanala iz XVII v.) između kojih Berlage ostvaruje obrasce pojedinih vidova izgradnje; Berlage koncept zasniva na organizaciji slobodnih gradskih prostora (za njega je to kamen temeljac organizacije grada), plan je geometrizovan, ali se prilagođava nekim specifičnostima lokacije i u određenoj meri oslanja se na teorije Zitea i Šibena (centralni prostori) II - drugi plan, 1915. - ozbiljna revizija; zadržana je briga za kontinuitet urbane sredine (suština sukoba sa CIAM-om; površina zahvaćena planom je povećana; potez je snažniji, javlja se hijerarhija saobraćajnica, uveden je glavni "Y" čvor saobraćajnih bulevara - strukturom dominiraju ulice sa zidovima - fasadama, praćenim drvoredima - važna tema plana: izdužen pravougaoni blok niske spratnosti - razvoj Berlageove urbanističke misli: - u razmatranjima Ziteovog dela 90-tih godina XIX v., koji za polazišta planiranja grada uzima trg kao reper, Berlage primećuje da je srž problema u "ispuni" između tih repera, pa se zalaže za blokovsku gradnju sa jeftinim stanovima i efikasnom parcelacijom - kritika, njegov plan za Južni Amsterdam dočekuje na nož, pozivajući se na istorijski razvoj grada nizanjem koncentričnih kanala; Berlage, naprotiv, koncentričnost vidi kao monotonu, neprimerenu u estetskom smislu (protivi se monumentalizmu (koji nije svojstven Holanđanima) koji bi taj koncept nalagao) - u nizu pisanih dela i predavanja, 1905.-08. Berlage uspostavlja 4 elementa stila arhitekture budućnosti: geometrijski poredak, jasna konstrukcija, odbacivanje istoricizma i poimanje života; planiranje grada povezuje sa stilom, povezuje lepotu grada i arhitekture; moderni grad je i umetničko delo i funkcionalni sklop; Berlage se opredeljuje za geometrijski plan grada ("barokni") nasuprot slobodnom ("srednjevekovnom") - Predavanje iz 1913./14. u četiri večeri -> sublimacija teorije: I veče - istorija -> grad je rezultat čovekovog društvenog života; povezuje tip stanovanja sa karakterom grada; razmatra taj odnos u klasičnoj antici, Srednjem veku i renesansi II veče - gradski trg -> primećuje da je načelo zatvaranja trga valjano, ali da je sam pojam zatvorenosti fleksibilan (Ziteovsko zatvaranje - srednjevekovnog tipa ili francuski trg na preseku ulica) i utisak zatvorenosti stvara uočljiv sklad fasada i jedinstvo vizura III veče - ulica i blok -> ukazuje na ulogu ritma; organizacija grada podrazumeva kretanje, dinamizam; ulica ritam može da ostvari samo segmentiranjem; ulica zavisi od bloka; Berlage pledira za novi tip bloka vezan za kolektivnu stambenu izgradnju IV veče - jedinstvo urbanističkog plana -> Berlage tvrdi da postoji veza oblika, mesta i istorije * 1914. - vrtno predgrađe Roterdama * 1918.-20. - vrtno predgrađe Utrehta - Berlage je radio i nacrte za nameštaj, knjige, tekstil, plakate i svoje čuvene svetiljke

21. Beč na prelomu vekova - secesija

126

21. Beč na prelomu vekova - secesija
- sveto proleće: Vagner, Olbrih, Hofman, 1886. - 1912. (Beč -> spisi i stavovi Zempera i Šinkela; odbacuje Zemperovu italijansku renesansu; prihvata Šinkelovo -> "svaka epoha svoj stil") - Beč, 1898. - 1918. -> odbojnost prema priznatom društvenom uređenju, ali i zapanjujući konzervativni karakter (arhitektura i slikarstvo); Vagner, Olbrih i Hofman takođe. Jedino Adolf Los u potrazi za čistotom odaje začetke potpuno novog modernog stila - Klimt i Vagner u toku života zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici avangarde, a pritom u njihovom radu prisutni su tragovi tradicije - 1897. - secesija - do 1903. - zlatno doba -> Olbrih, Hofman, Mozer, Klimt (1903. - poslednji broj "Ver sacrum" -> prestalo je i zlatno doba secesije) - 1908.-11. -> klasicizacija - 1912. -> kraj (Vagner - vila) - Beč -> borba između eklektičke secesije i Losovih teza. Vagner je osetio jačanje "protivničkih snaga" i pozvao Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji, što je ovaj odbio - secesija: -> novi materijali i ornamentika - spolja, ne iznutra; ne primenjuje tehnička dostignuća, već istražuje novi, ornamentalni izraz, čime unapređuje primenjenu umetnost - uvod: - čitav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet, muzej, pozorište i najvelelepnija od svih - Opera; kultura, ranije zatvorena u palatama, sada se razlila po trgovima - svima dostupna; umetnost više nije samo izraz arhitekture uzvišenosti i crkve, već postaje ukras i opšte dobro prosvećenog građanstva. Velelepne građevine u Ringštrase potvriđuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i svetovna kultura - zahvaljujući ekonomskom napretku Austrije, sve više se živi aristokratskim životom. Bogati građani i uspešni birokrati podigli su gradske i prigradske vile, slične muzejima, koje postaju središta društvenog života - engleski prerafaeliti bili su nadahnuće pokretu Art Nouveau, koji se u Austriji krajem XIX v. naziva secesija. Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost (pseudosrednjevekovna) niti nagon za društvenim preobražajem. Austrijske estete nisu bile otuđene od društva (kao u Francuskoj), niti su bile deo društva (kao u Engleskoj). Nedostajao im je antiburžoaski duh. Ni angažovane, ni dezangažovane, austrijske estete nisu bile otuđene od svoje klase, već su zajedno sa njom otuđene od društva koje je odbacilo sopstvene vrednosti - Oto Vagner - predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se osećao u svim sferama - od urbanizma do unutrašnjeg uređenja - knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo našeg vremena") - Vagner počinje od Zemperovih ideja, krećući se ka Le Korbizjeu: napada ono što sa prekorom naziva "arheološki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao na "izraz modernog života" koji stvara lepe oblike bez traženja uzora u prirodi. Tvrdi "da se u arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moći - moći vrlo bliske božanskoj". Le Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u još veću krajnost - Vagner napada praksu da se arhitekte obučavaju kao da su inženjeri, jer je zainteresovan da umetnički oblik dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost inženjerskoj struci. Zato savetuje studente arhitekture da neko vreme provedu u Italiji, ne da

21. Beč na prelomu vekova - secesija

127

bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graničilo sa kriminalom), već da posete velike gradove i sagledaju potrebe savremenog čoveka - dakle, Vagner odbacuje istoricizam, jer stil, u pravom smislu, predstavlja proizvod novih materijala, tehnologije i društvenih promena - "apsolutni izraz ideala lepote, odgovarajućeg za određeno doba". "Novi čiljevi i nove konstrukcije rađaju nove oblike." - dalje, smatra da "nepraktično ne može biti lepo" - materijali i tehnologija su primarni, a sve ostalo, uključujući i kompoziciju, njima podređeni: "kompozicija mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to postigne "karakteristike i simbolički kvalitet građevine pojaviće se sami od sebe" - moderna arhitektura, po njemu, mora biti jednostavna, praktična uz simetriju kao imperativ, da bi izrazila etos doba - u novim društvenim uslovima, jednočnost stambenih blokova će postati dominirajuća u urbanoj sredini budućnosti... kao što će dominirati i sve veći broj spratova - do 7 - 8 za stambene i poslovne objekte sa oblakoderima u centrima gradova. Pri projektovanju fasada modernih stambenih blokova, arhitekta će biti primoran da prihvati i ravne površine isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora, sa eventualnim vencem ili frizom i ulaznim tremom. Nije dao nikakve estetske smernice. Estetski kvalitet moderne arhitekture čiji je naglasak na materijalima i konstrukciji, moraće da se povinuje uslovima i shvatanjima modernog čoveka. Jedna od retkih estetskih preporuka, koje Vagner direktno daje jeste upotreba porcelana, majolike i mozaika kao materijala za fasade (koje je i sam primenio na nekim fasadama u Beču) - njegovi radovi "Generalni urbanistički plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju prihvatanje kao neminovnosti, neograničenog rasta gradova, kojima dominiraju saobraćaj i komercijalni interesi, gradova podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mreži ulica koja ih deli na blokove. U urbanističkom planiranju Vagner je značajan prethodnik Le Korbizjea - njegove građevine prešle su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau, i zajdno sa njegovim pisanim delima i predavanjima na Bečkoj Akademiji, bitno uticale na arhitekturu XX v.

stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je primenio i kod svoje proslavljene zgrade Poštanske štedionice). Hazenauera. poznati su nam rani radovi Vagnera (mnogi nisu izvedeni). Vagner radi samostalno . od kojih su početni u baroknom duhu.rođen 1841. Vagner je bio vrlo svestan društvenih i tehničkih činilaca svog vremena . zahvaljujući svom politehničkom obrazovanju.).zglobnom prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa statuom u sredini koja personifikuje Austriju.1918.. │glomazni ornametnti koji deluju vrlo čudno u * Ruska ambasada u Beču. uticao -> na Čehe (Kotjera. 1863.učenje arhitekture započinje 1857. Vagner je započeo sa objavljivanjem svoje četiri knjige folio-formata "Skice. da bi na kraju dočekao da stvori svoje doba. Hiteldorf kod Beča. 1886. na osnovu prve sveske. ali na jedan osoben način. Hofman). Janak. najistaknutiji član secesije. racionalizam Šinkelove škole 3. put dalje logično vodi do šaltera) tako vešto da se to pri kretanju uopšte ne oseća . 1886. prefinjeno osveljenje . sa postupnim prelazom ka renesansnom izrazu . . 1884. u Pelcigu kod Beča . plan . podzemna železnica). Austrijska Zemaljska banka.uticaji: 1.Vagnerov razvoj tekao je logičnim (15 godina radio samostalno)."čelik čovek" .1879. koji su sledili Zempera. │poređenju sa kasnijim delima na polju ind. već njen originalni karakter (zapažanje Hofmana). na Nemce (Olbrih.-88.na gornjim spratovima su polukružni hodnici koji povezuju kancelarije. -> otelotvorenje klasičnog paladijanskog duha 3. uz saznanje da značaj jedne zgrade ne određuje formalni arhitektonski rečnik. arh. osvetljeni pomoću istog svetlosnog izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa unutrašnje strane zgrade gledaju na njen središnji deo 2. italijanizirane fasade . postupnim tokom.rane zgrade: izvrsno manipuliše prostorom..život i delo: . napredne akademska misli. -> istaknuto pitanje saobraćajnih tokova (izgradnja nove ulice iza. preuređivanje .rani radovi: * Berza u Amsterdamu. Gočar. naglašen značaj dugih pravih ulica.obrazovanje: . profesor Umetničke Akademije u Beču.korekcija ose kretanja (usled nepravilne parcele) kružnom .Oto Vagner (Otto Colomon Wagner). pa je i Vagner krenuo tim stopama.-84. van der Nila i Sikardsburga . na Jugoslovene (Fabiani.prva državna narudžba . 1883. 1841.. Konkursni rad za generalnu regulaciju Beča. Plečnik) . -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktičnog aspekta. na tehničkoj školi u Beču. polukružne -> kojom bi se formirao pun krug.prvih 15 godina karijere. . projekti i izvedene zgrade". 1893.Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo širi uspeh) 1. Oto Vagner .1892. uticaji arhitekture visoke renesanse 2. a završava na Akademiji u Beču. Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu).22. nastavlja na Akademiji (Bauakademie) u Berlinu kod jednog od najboljih Šinkelovih učenika. -> zvali su ga "ocem savremene bečke arhitekture" i "učiteljem čitave generacije". Oto Vagner 128 22. a koncentrične sa Ringom. kod van der Nila i Sikardsburga. . Kovačević. protivio se istoricizmu . retoričnost graditelja Ringa: Zempera.

1897. što je bilo radikalno. ali one su bile revolucionarne i u tehnološkom i u graditeljskom smislu (novi materijali.čuveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td.. bazis. veoma eksploatisan na projektu) .sale (slično i kod Zemaljske banke). osnova zgrade je konvencionalana . sa podzemnim deonicama. Vagner najavljuje upotrebu neobrađenih materijala. značajan deo posla oko Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman. tehnologija krovno grejanje protiv snega. 1898. nadvožnjacima. najnaprednije ostvarenje. vidan je uticaj secesije (jugedstila). u kasnijim. funkcionalna trapezna osnova. II faza . pričvršćenim zavrtnjima (više od 17000 zavrtnjeva od metala). stilski: mešavina (hibrid). brane su bile samo deo ambicioznijeg programa za proširenje Dunavskog kanala koji bi se učinio plovnim.22. urabnistička dovitljivost . a ostvarena je i upečatljiva arhitektura (brana je nadvišena masivnim obalnim stubovima.izuzetna preciznost). kod stničnih zgrada . mada prigušen naime.. zapanjujuća pažnja u detalju (na krovu su dve figure u obliku stubova visoke 4. zapanjuje detaljnost projekta gde je Vagner preuzeo ne samo stanične zgrade (Vagner je sam podneo odgovornost za projekat i njegovo izvođenje). -> ovo nije secesija.. od aluminijuma (koji je. fasada prve faze je obložena tankim pločicama od belog mermera. u ranijim delovima projekta opstaju klasični motivi. poslovni delovi duž uskih mirnih ulica . Beč. tunelima. naimenovan je za profesora na Akademiji u Beču. koje gledaju na Ring).rad sa strankama uz široke saobraćajnice (Ring).koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama.ovi crteži doprineli su ugledu Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije . bogato bojena keramika na ravnoj fasadi (biljna ornamentacija).-99. regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lučnih skladišta . temelji na dubini od 24 m . betonu.primena francuskih rešenja gvozdenih konstrukcija. izgrađene su 4 od 6 predviđenih linija.1894. pre svega arhitekture i inženjerstva (na kom će se zasnivati dalji rad). pa će utoliko i osporavanja biti žešća (oboreni su neki od njegovih najvažnijih projekata) 7. pobednički rad na konkursu u konkurenciji 36 radova.zadnji deo zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice). mermeru.puno pažnje je posvećeno unutrašnjem uređenju prostora gde se obavljaju bankarske transakcije . posle smrti Hazenauera.25 m od aluminijuma. Oto Vagner 129 izvesnih delova gradskog jezgra. bez obzira na vodostaj 4.-12. uopšte. već i mnoge čisto inženjerske konstrukcije."iza ovog radikalizma nalazi se klasična predigra genija" 6. čeliku.moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti" . do tada on je smatran gotovo institucijom. rad na Stadtbahn završava se 1901. Vagner daje nov smisao materijalu . 1904. gde se latio izrade projekata dva najurgentnija tehnološka sistema: gradske železnice (Stadtbahn) i brna na Dunavskom kanalu (kao regulisanje toka reke).staklu. prilikom inauguracije je istakao da polazište arhitekture mora biti sadržano u potrebama modernog života i nalaženju njihovih adekvatnih formi .stanica Karlsplatz .. upotreba staklenog krova u osvetljenju središnjeg dela šalter . igradnja nove polukružne ulice koncentrične sa Ringom.. biljna ornamentacija.vitalni deo sa trobrodnom šalter salom.1899. Poštanska štedionica. . Kuća Majolika. spoljne zidove oblaže tankim mermernim pločama i pričvršćuje ih vidnim ugaonicima. Vagner se priključio udruženju secesionista čime je stekao brojne moćne protivnike. pomalo neumesni u kombinaciji sa čistim tehnologizmom mreže i upotrebom gvožđa i stakla. Izvedene su samo dve od četri planirane brane.granitne "nabrane" ploče .. Beč..iste godine je izabran i za umetničkog savetnika pri bečkoj komisiji za saobraćaj. . na potpornim stubovima su bronzani lavovi) 5. Stadtbahn: železnička mreža (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga preko 80 km sa 40 stanica. -> pristupa secesiji 1898. fasada prizemlja . ventilacija. 2 faze: I faza .odgovor na klasičnu rustikaciju na zgradama banaka i trezora. aluminijumu.

1912.Vagner nije voelo fresko tehniku. a odbacuje dopadljivost. klupe od tamnog drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba).Traktat "Moderna arhitektura". Crkva svetog Leopolda ("Am Štajnhof"). Druga vila Vagner u Hiteldorfu. za nerealizovanu Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom ornamenta. arhitekture. pravougaonom strogom geometrijom . oni moraju biti izraz društvenog i tehnološkog razvoja. kupola: unutrašnja tavanica od rabic .posle crkve. ravni zidovi. nasuprot tome.crkva je građena za sanatorijum Donje Austrije. pa stoga i besmislene aspekte istoricizma . Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je najviše doprinelo njegovoj reputaciji. poslednji projekat: "Crkva pobede (primirja)"). spolja na fasadi mermer sa bakarnim šrafovima (svi vidljivi metalni delovi. mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata. (kamen temeljac u prisustvu cara Franje Josifa. Oto Vagner 130 8. jednobrodna (jednoprostorna) građevina sa transeptom i kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u preseku. Akademija lepih umetnosti. ravnim površinama.) . "Palata bečkog društva") 9. pozlata kupole. Projekat muzeja cara Franje Josifa. u ovom periodu. . ulogu arhitekte on vidi i kao umetničku i kao inženjersku . kupola sa unutrašnje strane (kao zasvedena ukrasna tavanica) znatno plića nego spolja (radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole). Vagner sve manje projekatta izvodi.od sveg ovoga nije bilo ništa) 10.-07. projekti i izvedene zgrade (1892.teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretičar nastavlja se na Zempera i na Raskina. prekomponovan trg izgradnjom robne kuće i fontane (naspram robne kuće). Karlsplatz -> naročito je osporavan. bez stilskih elemenata i ornamentalne plastike. na nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli kompaktnu šemu.panela umetnutih između vidljivih gvožđa. . pa su iznad oltara dva mozaika od mermera.novi planovi. unutrašnjost kupole podeljena na dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati lusterima visećim korpama . emajla i stakla. sakristija sa dvojnom funkcijom: kao ambulanta za hitne slučajeve ili đakonikon sa ispovedaonicom (zbog eventualnih teškoća vernika sa sluhom) . 1896. pod u blagom neprimetnom nagibu ka oltaru. usečeni prozori. 1904. profila "T" preseka odozdo pozlaćenih. ravni asfaltirani krovovi i presvučeni šljunkom. 4 knjige: skice. -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura. a ne uobičajeno umakati prste u posudu. higijenski prakticizam (zbog besramnog pragmatičnog stava prema crkvenoj arhitekturi došlo je do negodovanja) . 1910. -> razmatra odnos modernog života. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana . Vagner ga predlaže još 1900.stambene zgrade (bisko Losu).22. jednodelni stupci verande (kraj secesije) 11. smatra da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim potrebama da bi bili prihvatljivi. vodio je računa o odnosu prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche). 1909. utilitarni (na pr.Vagner se priklanja realističnom konceptu arhitekture.prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo rešenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane iz koje voda neprestano teče tako da pacijenti mogu dotaći mlaz. tehnologije.maketa dela muzeja u prirodnoj veličini (na lokaciji predviđenoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorčenja i nagoveštava neuspeh projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu alternativnu lokaciju na kojoj je trebala biti i Akademija lepih umetnosti . unutrašnja dekoracija i mobilijar -> secesijski umetnici . ako pacijent dobije napad tokom službe da ne uznemiri ostale. čak i gvozdeni prozori presvučeni su bakrom). grnčarskog materijala. Vagnerovi projekti izražavaju izvesnu dvojnost. neki projekti i dalje su puni klasičnih motiva (na pr.

osnovne Vagnerove postavke vidimo još u konkursnom radu za Generalni plan Beča iz 1893. koji je smatrao modelom za sve evropske gradove metropole . koja bi bila razrađivana kao diplomski rad. koje bi često potisnule arhitekturu (konkurišu slikarima)). (isiče dinamičnost grada kao realnost -> učiniti vidljivim unutrašnju strukturu i procese radi dopadljivosti). urbanistički blokovi. što po Vagneru ne obogaćuje grad.atmosfera u školi: gvozdena volja da se nadmaše postignuti rezultati i težnja za isticanjem . izmeštanjem vizura. u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilaže sopstvene skice prostorne organizacije.Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni život sa arhitekturom i pledirajući za nalaženje adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima vremena uz poštovanje tradicije) . sa Kolumbija Univerziteta tražio od njega tekst za međunarodni kongres o umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku). Vagnerov osoben način rada: ako bi sa učenikom počeo da priča o društvenim. filozofskim . trgovi.22. porez na imovinu. sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti. studiju je podelio na tri dela: slika grada. težište razmatranja je bilo na humanističkim. od utorka do petka pre podne studenti prve dve godine radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima. ekonomika (da se prilagodi stvarnom životu.Vagnerova škola. Italijane. na kojoj su važili klasični kanoni (Vagner ih se držao takođe) i koja je negovala renesansni izraz . monumentalnim javnim prostorima. političkim. zaradom stečenom uvećanjem vrednosti zemljišta . Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Bečke Akademija arhitekture. ekonomskih i kulturnih procesa. 2. a ne na tehnološkim aspektima arhitekture. ponedeljkom ujutru su održavani sastanci posvećeni komentarima aktuelne arhitekture. nije dopuštao odsustvovanje. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepšavanja).Studija "Veliki grad".1912. tj. a u trećem delu razmatra modele finansiranja širenja grada (1. studenti su slobodno birali temu (prema svom nahođenju). (utiče na: Gaudija.. do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu među školama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije uživala uvek isti ugled) i imala je veliku podršku sa strane) . . 1894. kontrola komunalnih sistema. kao i radijalne magistralne i kružne prstenove). monumentalna zdanja (insistirao ja na problemu saobraćaja: smatra neophodnom gradsku železnicu (podzemnu ili nadzemnu). nasuprot Zieovom konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja . presuđivala je obična grafička veština i Vagnerova intuicija (inače su učenici posedovali izuzetne grafičke sposobnosti. Vagnerova studija iznenađuje detaljnošću. . ogroman uticaj.inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza. prijem se odvijao tako što bi kandidati predali 10-tak nacrta. špekulacija nekretninama od strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala kompenzovano naknadnom zaradom. regulacija. Ruse. sa ortogonalnim ulicama. kako projektnog tako i ekonomskog dela.Osman: profitabilnost javnih ulaganja). ne podleže nostalgiji). kojima je Vagner pridavao osobit značaj. 3. svake godine konkurisalo je 60-tak kandidata.. 1911. gde se sukobljava sa tendencijom ulepšavanja i "planirane slučajnosti" (ispoljavala se namernim krivudanjem staza. a bilo bi primljeno oko 8. visina zgrada. pa odbacuje tada snažne alternativne koncepte. tako u grafičkom delu studije Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Beča". Mađare.učenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Beča. već skrnavi prave ulice) -> (koncept Kamila Zitea o "umetničkom oblikovanju gradova"). Oto Vagner 131 . na školi je učio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na poslediplomskim studijama. veoma realističnog duha. posle čega bi usledio kratak razgovor sa Vagnerom. zakošenjem uglova. a ostali iz drugih krajeva monarhije.. Vagner se interesovao za gradski centar i za veliki grad kao izraz logike.. Skandinavce.1894. 23 stranice teksta pred svoj 70-ti rođendan) -> najvažniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala tako što je prof. niz predloga: saobraćaj. na trećoj godini. ali je podržavao kritičku argumentaciju.

Hofman. prva (za Kolomana Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne arhitekture). apstraktna voluminoznost (klasičnost i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea. gradi Četri vile.22. član žirija za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte.1903. već 1901. napad na zavojitu secesiju (prefinjene linearne forme .Hofman (Josef Hoffmann). na školi su raspisivani konkursi (podsticaj za fer. Trgovačka ranja "Apolon" u Beču. 1870. igra crnog i belog.. do 1900. Pavel Janak) . (radionica je stekla svetsku slavu. gde je nagrađivano novčano ili studijskim putovanjem krunaškolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je više nagrada (različito su se zvale) koje su imale različitu svrhu. zaokupljenog "povatkom prirodi" (platforma nacional . Hofman je razvio dekorativni stil 3.. kao i ostale secesioniste interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u paviljonu "secesije" načinio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom apstraktnom stilu) . sa njim je prestalo zlatno doba "secesije"). 1900. Vagner (pohađao Vagnerovu školu. delatnost škole i arhitekata oko škole praćena je u međunarodno uglednom časopisu "Der Architekt". kvadrat. počinje da predaje na školi primenjene umetnosti pri muzeju u Beču . Hofman okreće klasičnijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim kasnijim radovima. direktora fon Feldera. 1904. . mnogi studenti su se izdržavali radom u ateljeima bečkih arhitekata. istražuje se fenomen boje. . učestvuje u stvaranju "Bečke secesije" .početak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"). Orte)) . zaokuplja ga apstraktna forma. osniva sa Mozerom "Bečku radionicu za oblikovanje" koja funkcioniše do 1933. Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloženja) i iz koje su izašli brojni visoko kvalitetni proizvodi .socijalističkog pokreta je u vrednostima Vrtnog grada) 2. za razliku od V. izjava je jednog učenika) to bi značilo da projekat treba preraditi. Hubert Gesner. Oto Vagner 132 ili pozorišnim dostignućima (ne o muzičkim -> "muziku uopšte nije razumeo".-05. belgijski i francuski Art Nouveau . na drugoj strani. tj. novine u obliku i strukturi obično su funkcionalno opravdane.) 3.dela: 1. -> učestvuje u izdavanju novog časopisa (kasnije platforme nacional socijalističkog pokreta) "Hoe Varte" (prema vrtnom bečkom predgrađu). Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu (tada austrougarska ambasada) uz 3000 kruna stipendista. liči na Losa . Maks Fabijani. bio izvanredan student) 2. 1901.uticaji: 1. "organ" savremenih tendencija u arhitekturi.1956. nagrađeni bi po povratku trebalo na izložbi Akademije da predstavi svoje skice sa putovanja.poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto proleće".1903.svetska slava . postavljen za građevinskog savetnika Beča. kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom simbolizma). Mekintoš (izložba u Beču 1900. -> približava se svom učitelju Vagneru. treba reći i da su učenici škole uglavnom postajali uspešni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih. 1903. 1927. -> enterijer.1897. praktično. ali se 1902. pravci istraživanja učenika: kritičko preispitivanje regionalne arhitekture i. a sve ostalo je bilo slobodno. časopis je bio. Jožef Plečnik. kao projektant Elitnog bečkog predgrađa Hoe Varte. neobidermajerski stil.1899. Pukersdorf sanatorijum. ali bespoštedno takmičenje kandidata). (1912.

1901. Kolomanom Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar). Mekintoša. u Darmštatu.ezoterična i smela. 1901. Olbrih stvara pod uticajem Vojsija. projektom je obuhvaćeno i celokupno unutrašnje uređenje (Klimtovi mozaici. 1934. zidovi (tanka mermerna obloga fasade sa metalnim spojevima -> elegancija). (paviljon. radi u Beču i završava Akademiju arhitekture kod Hazenauera 1893. oivičeni horizontalnim i vertikalnim linijama. ukrašen južni ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo. Venecijansko bijenale . odricanje od strukture i mase.simetričnost. radi suprotstavljanja akademizmu .Paviljon Austrije na Međunarodnoj izložbi u Rimu -> klasicizam. 6. dobio je Rimsku nagradu.Olrih 1899.najdarovitiji Vagnerovi učenici bili su pod uticajem "Glazgovske četvorke" i omađijani egzotičnim vizijama slikara: Mozera i Klimta . atektoničnost.časopis "Ver Sacrum" ("Sveto proleće") -> glasilo Bečke secesije (na naslovnoj strani slikarski motiv: ukrasni žbun sa korenjem punim života koje probija drvenu posudu i uranja u zemlju i ispod. zajedno sa Jozefom Hofmanom.1908. umetnosti njena sloboda". radi kod Vagnera . u Darmštatu je sagradio sopstveni atelje. Izložbena zgrada Bečke secesije. . vrhunska monumentalizacija. odlazi u Drmštat. početna skica je verovatno Klimtova (koji je glavni pokretač).kao Berensova ambasada u San Petersburgu 5. (bečki period Olbriha: vile.22.ostala dela: * 1911. koji podseća na Darmštat. Oto Vagner 133 4. težeći stalno jedinstvenom načinu izražavanja 2. to je Olbrihovo polazište: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog") .Austrijski paviljon. 1914. sa Vagnerovim blagoslovom. 1932. zakošeni zidovi. Keln . lovorov motiv posvećen Apolonu). 1905. (derivat neoklasicizma) 7. Svadbena kula. -> kula za venčanja . kafe bidermajer (najverniji proizvod Bečke secesije. zasnovan na bogatstvu ornamenta.-98. visoka.-14.-98. -> remek-delo. Niz međusobno sličnih bečkih vila. "Bečku secesiju". kod Kamila Zitea. Palata Stokle. toranj.) . simbolistička estetika (svedena klasična dekoracija). .. Izložba Werkbund-a. završava se kipovima (četri muška kipa) koji drže secesijsku lovor . više enterijera (Plava soba u kući Spicer). 1867. deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima metalnim trakama).1893. (ekstremni purizam) 8.dela: 1. najavljuje monumentalnost Musolinijevog "Novog Rima" . sagrađen za 6 meseci. Brisel. Klimta. putuje po Italiji i Tunisu (Olbrih i Hofman . i td. umetnički rezultati Habitata predstavljeni su na izložbi koja je otvorena misticističkom ceremonijom "Znak" ("prorok" se spušta sa zlatnog portala zgrade i u ruke prima komad kristala kao simbol običnog materijala pretvorenog u umetničko delo (kao što se ugljenik nekad menja u dijamant)) na stepeništu Hercogove kuće (stepenište Olbrihove Ernst Ludvig kuće).-10. Terasaste kuće u Beču. 1905. . 1897.Olbrih (Joseph-Maria Olbrich). umetnici radili besplatno .1897. koji okuplja umetničku koloniju iz svih nemačkih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture. glatka fasada sa horizontalno postavljenim prozorima (severno osvetljenje) 3. na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga. ogroman broj planova -> 28000 crteža) .kupolu (kupolu sa lovorovim motivom). koja svojom skulpturalnošću već najavljuje dela Tauta i Mendelsona .Austrijski paviljon. kupola sa motivom lovora (oslonjena na četri kratka pilona) . natpis: "Vremenu njegova umetnost. kuću Ernsta Ludviga (žiža kolonije sa 8 ateljea.-08.pohađao Državnu školu umetnosti i zanata. osniva.

Oto Vagner 134 .ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izložbenim paviljonima ima piramidalni oblik i sagrađen je iznad rezervoara za vodu. Dizeldorf. od armiranog-betona približavanje Pereu 5.22. -> u klasicističkom maniru (povratak nekom skrivenom klasicizmu). čija se boja menja sa godišnjim dobima 4. 1906. Bio je "kruna grada". Po Olbrihovom crtežu trebalo je da liči na planinski lavirint gustog rastinja. Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvođača cigara Fajnhalsa u Kelnu . Robna kuća Tic.

arhitekta dadaista ili poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau. Salivenu"). pionir moderne arhitekture. zajednička crta .po povratku 1896.o životu: . da bi po odsluženju vojnog roka prešao u Beč na akademiju. već lažnom predstavljanju.Los je veoma složena ličnost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled dvosmislen i kontradiktoran. politici i arhitekturi) . kasnije oštro kritikovao (jedva se opirao). kafeterija i stanova.Adolf Franz Karl Viktor Maria Los rođen je 1870. se skrasio na mašinskim konstrukcijama u okviru Nacionalne škole za umetnost i zanatstvo u Brnu . 1870. kod javnih objekata . odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izložbu u Čikagu (na kojoj je "odata pošta L. sledbenik klasicizma.fasade ne smeju remetiti urbano tkivo) . čak zagonetan.po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritičara funkcionalnih predmeta i reputaciju arhitekte enterijeriste. a ne kao umetnički pokret. dok su fasade izuzetno jednostavne. Šenberga. u Americi je bio u Nju Jorku i zadržao se do 1896. u atmosferi krize morala i društvenih vrednosti (gušila ga je ta konzervativna i ograničena atmosfera u monarhiji. tako da tu veštinu nije mogao učiti od oca..kritikuje i istoricističku imitaciju antičke dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau (van de Veldea.spajanje etičkog i estetskog. bezornamentalnost . uglednu. Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta već prilagođenih njihovoj . Trakla i Kokoške) iz raznih oblasti umetnosti. bio je osrednji student. nastanio se u Beču. već je to neka psiho . tradicionalista. Vitenštajna. ne suprotstavlja se eklekticizmu. . 1884. Adolf Los 135 23.Adolf Los (Adolf Loos). 1889.. često je izučavan jednostrano. ali je iskazivao veliku sposobnost za rad na gradilištu (umeo je da kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad) . deluju kao nezavisne ličnosti. da li je sledio Čikašku školu.. trgovačkom industrijskom centru Austrougarske monarhije). vraća se u Drezden. Tako je u početku i radio rekonstrukcije prodavnica. ili Le Korbizjea. intelektualnu klijentelu. -> i sam u početku pripadao secesiji. skrivanju realne materijalnosti iza privida istine. gde piše polemičke članke iz raznih oblasti kulture. a na kraju. kreće se u krugu prijatelja (Krausa. ali su njegove ambicije bile veće . polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo napušta. Adolf Los .skolovanje: započeo u Brnu. Imao je vernu. a Amerika ga je kao mit privlačila prakticizmom i slobodom). gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi").1893.1933.veza ili odraz tuge za ocem . stambenom arhitekturom i društvenim uređenjem Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi pomoglo mu je da definiše svoju kritiku upućenu evropskoj kulturi. ali i to napušta i prebacuje se na tehnologiju građenja. stroge forme (bez ornamenta) i strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (čak i pojma "stil"). otac mu je bio kamenorezac koji je izučavao slikanje i vajanje. opredeljenje za ogoljene. pladira za iznalaženje novog oblikovnog načina izražavanja novih tehnika građenja i materijala . umro 1879.23. 1892. projektovao je uće na osnovu njihovog funkcionalnog enterijera. ili Gropijusa). koji međutim. bio je inpresioniran oblakoderima. u Brnu (100 km severno od Beča. ali ne uspeva da završi studije.Los počinje da piše paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beču na prelazu dva veka prepunom očaja i slabosti).arhitekturu je počeo da uči na višoj tehničkoj školi u Drezdenu. Olbriha. upisuje se u Nacionalnu školu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da uči za mehaničara) na kurs mehanike. pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista. a sam sebe je video unutar konteksta istorijskog kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom svoga vremena") .

složenu ironiju).. rat prekida ovu aktivnost. kako je stajalo u zaglavlju. opor.okružen ženama (četri su bile najznačajnije) najlepšim devojkama u Beču ("žena traži jakog muškarca") . na pr. dodao je još članak "Potemkinov grad" iz 1898. u Beču."ornament je zločin"). zalažući se za uklanjanje ornamenta sa svih predmeta za svakodnevnu upotrebu. objavljen u "Ver Sacrum" . 1930. u Beču i Kopenhagenu. ali ga ne osporava. ("sadašnjost je izgrađena na prošlosti. pokušaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje". naime. bave polemikom o prirodi realnosti . imao je sposobnost učenja na licu mesta .. Venecija. Azurna obala. 1922. 1958. Italija.. posetio je "međunarodnu izložbu dekorativne umetnosti i savremene industrije" (organizovao je četri konferencije na Sorboni.Los je umro 1933. Lirsa. Los obnavlja u okviru svog biroa.Los je mnogo putovao . objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"). dok dekoracija kao skup pravila.stil: oštar. kao nečem od velike trajnosti. Tristan Care. Pit Mondrijan. je morao da napusti položaj zbog neslaganja sa gradskom birokratijom . hvalio vodovod zbog funkcionalnosti. Prag. u drugom broju "L'Esprit Nouveau"). u drugom izdanju 1932. radio je sve manje i manje . "časopisa za uvođenje zapadne civilizacije u Austriju".. imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Bečke opštine".povodom 60-tog rođendana (na kom je bio okružen brojnim evropskim intelektualcima).godine 1903. pa ponovljeno 1913. koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala. struju zbog višestruke primene) . dva najvažnija: "Ornament i zločin" i "Arhitektura" . zapravo. Los kritikuje arhitekte secesije. 1920. do 1928.narušenog zdravlja. 1921. Le Korbizje. širom Evrope objavljeni su omaži njegovoj ličnosti..-30. iako je bio među avangardom svog vremena očuvao je svoju jedinstvenost) .. London. 1931.23."Ornament i zločin" (esej) -> predavanja održana u Beču 1910.. ornament secesije on vidi kao pokušaj maskiranja osrednjosti malograđanske kulture.Pariz. . (i kasnije. gotovo gluv. čak ima izvesnih kontradiktornosti.1920. Adolf Los 136 funkciji.pisana dela: . uprkos iskrenom interesovanju za rešavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata). ali je 1919. Grčka. Alžir. tekst se pojavio tek 1929. 1925. gde boravi 6 godina od 1922. poznati učenici: Nojtra. iz pera najviđenijih ljudi evropske kulture toga doba . gramatika klasičnog ornamenta. drugim rečima. na inicijativu Vagnera osniva svoju školu. obožavao je estetsku čistotu automobila. kurs je predviđao i dugačka studijska putovanja u Grčku ili Italiju. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema jednoj njegovoj skici iz 1931. Pariz. Šindler."Uprkos" ("Trotzdem")...preneti identitet konstrukcije. Pariz. Los se protivi "modnom" (koji ima prolazni i površni karakter) ornamentu u arhitekturi. kao što je prošlost na vremenu prethodnom"). Engelman . sve članke napisao je sam .1900. u sklopu ženskog (povezivao je erotizam sa ulepšavanjem) erotizma . -> zbirka eseja i članaka nastalih 1897.. eseji se.. eseji ne sadrže sistematičnu teoriju arhitekture. uskoro su prevedena na Francuski i izašla 1913. Madrid. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900. u nameri da se uspostavi kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. ne podleže ovoj vrsti kritike (za razliku od kasnije čestih pogrešnih tumačenja da se Los zalaže za potpuno ukidanje ornamenta . program je bio obojen klasicizmom. na Nemačkom. Berlin. arhitekturu može učiniti rečitom .seli se u Pariz.1912. . tu se upoznao sa ljudima kao što su Male-Stevan. raznim povodima. divio se prakticizmu Amerikanaca i diskretnosti Engleza. .. brilijantan (često koristi alegorije i simboliku.objavio je dve knjige: . kog je i Los koristio."Izogvoreno u prazno".

privatne kuće: . podelio je celokupnu prošlost.ljudi ne žive sa svojim dobom. ili oni koji će to postati . veza sa prirodom. obično pravougaona masa (kao kutija). Los se prilagođavao zahtevima ljudi koji žive u kući .prijatelji.najpoznatiji je po svojim individualnim kućama."Arhitektura" . Los se bavi definisanjem i problemima moderne arhitekture. kada nema praktičnog sadržaja).) . sa orijentalnim tepisima. potreba i klime i mora poštovati tradiciju) mora biti sin svoga vremena ("arhitektura pobuđuje osećanja u čoveku". mesta. već se okreću prošlosti i budućnosti. sudnica treba da odražava strahopoštovanje. po njemu. arhitekti su svoje delanje sveli na grafičku umetnost. kuća Moler). vlasniku prepušta kupovinu pokućstva.. naglašavanje ulaza istaknutim delovima. pa sve do 1910. zato soba mora biti udobna. a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta mora da bude svestan doba. od antike pa do Šinkela . kada ih uslovljava lokacija. bočno. kasnije je dopunjavan na nekim predavanjima (kroz svoju koncepciju modernog. koja teži proporcijama kocke (kuća Rufer. uvlačenjem (njegove prve kuće (vila Karma blizu Ženeve i vila Štajner u Beču) primeri su racionalističke arhitekture) .terase i slično.primena cilindričnih segmenata u rešavanju krova (kuća Štajner i kuća Horner) .po povratku iz Amerike. stanovi). po Losu.esej se prvi put pojavio 1910. Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera (radnje. umetnost. drugi period je.često zbog sukoba sa lokalnim urbanističkim službama."Raumplan" . iako je Los svakim projektom prerađivao paletu formi i materijala .parapeti od poliranog kamena ili drveta. prema vlastitom ukusu. volumetrijsko razmišljanje .smatrao je da pri izradi projekta kuće treba poći od enterijera ka eksterijeru. arhitektura treba da komunicira sa osećanjima čoveka vezanim za svoju namenu (u smislu l'architectura parlante). industrijski mobilijar ("tonet". Adolf Los 137 kontinuitet klasičnog dekorativnog sistema za Losa je važan pokazatelj šire. banka mora govoriti o bezbednosti novca i sl. u Berlinu. ponekad kasetirani plafoni. zbog ogoljenosti i neobičnih konfiguracija. svaku kuću je projektovao sa željama naručilaca .pravilne mase komponovane po zakonima klasične arhitekture. izbegava oštre uglove. neutemeljenu u graditeljskoj realnosti doba (isto važi i za istoriciste i za secesioniste). u slučaju spomenika ili groba. stepenasto oblikovanje (teškim spoljašnjim zidovima od opeke ili kamena suprotstavlja lake unutrašnje pregrade od drveta ili gipsa. kulturne tradicije.podigao je svega oko polovinu kuća koje je isprojektovao (12) . tada dolazi do narušavanja temelja kulture . ugrađeni nameštaj kad god je to moguće (kao sastavni deo zidova). najpoznatiji: 1. Kerntner bar. na ono pre sredine XIX v. preko pregrada ili slobodno propušta prirodno svetlo) . 2. Prodavnica za krojačku firmu "Goldman i Salač". metalni predmeti. podovi od kamena ili parketa.duhovit odnos prema zakonskoj regulativi . on provlači istoriju). svi projekti deo su celine. kafeterije. antiteza prvog i antiteza njegovog shvatanja arhitekture.složeni sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora . fleksibilno). gipsani zidovi.česta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najvećim arhitektonskim otkrićem od postanka sveta) . koje su tretirane kao racionalistički manifest. ne može se doslovno povezati sa arhitekturom kuća zadovoljava praktične potrebe. okvir kamina od opeke. kaže Los. i ono posle. ili slično).23. upotreba sekundarnih masa. u enterijerima privatnih kuća (vešt u korišćenju svetla: odozgo. tu ne treba tragati za inovacijama (umetnost i arhitektura približavaju se. često veoma istaknutih (njegov "lajt-motiv") . kao logična stvar.enterijeri: . beli neukrašeni zidovi (ili klasični friz pri vrhu). iznad prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kuća Džozefine Bejner).

centralno grejanje. ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali brižljivo projektantsko umeće -> "kuća mora da bude diskretna spolja. izučavanjem klasičnog ornamenta. mermer u bazisu.na pr.fasada: klasičnost (preuzeta iz Nemačke. svo njeno bogatstvo treba da je skriveno unutra" .javne zgrade: 1.. od posebnog značaja je ulazna zona. -> eliminisan zbog "nepoštovanja propozicija".-11. konkursni rad. . Šinkelovske tradicije): odnos puno . naprotiv .. ovaj komemorativni spomenik nije predvideo da bude samostalni entitet. ostava. sa više stepeništa (projekat vile Konstant .pravi dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noćni) deo).osnov Losovog metoda projektovanja. Beč ("Loshaus". odatle se ulazi u višenamenski dnevni boravak (dnevna soba. on je započeo i kurs crtanja u svojoj školi). položaj . simetriju ponegde remete zahtevi unutrašnjosti. -> eliptična osnova.govori Los . toskanski stubovi samo su simbolični. garaža.ukupno 14 nivoa) . mesto smene dva sveta.više je poznavao rimsku no grčku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kružni.kompaktnost. . soba domara. Crkva svete Elizabete.prazno. prosvetljavanje relativno velikim prozorima.etički izbor . trpezarija. unutrašnjost kuće . uslužujući prostor je iznad i ispod usluženog prostora) . 1909.. pristupa svetilištu doma (sadrži obično vestibil i toalet)."Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao površinu. dakle. električna energija je omogućila uvođenje osobnih i kuhinjskih liftova).bez obzira na manipulisanje prostorom . korišćenje tehničkih pomagala (lift.) -> koliko savremena toliko tradicionalna sa obzirom na to koliko pažnje je posvećeno funkcionalnosti. Losov odnos prema problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podređen .slagalica isprepletnaih masa na više nivoa. već kao zapreminu) -> plan volumena . aksijalnost.zoniranje . nekad i stepenište igra važnu ulogu u kompoziciji fasade . toranj visok 50 m (kombinacija mauzoleja u Halikarnasu i profila Ajfelove kule).na nekim projektima .klasična dekoracija (venci. uklapanje .na susretu starog jezgra i novog dela grada."usluženi" i "uslužujući" (za funkcionisanje domaćinstva) prostor (aktivnosti vlasnika kuće . težio je da stvori skromnu i funkcionalnu građevinu (kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim etažama. konkursni rad. nisu noseći iako tako deluju (ulaz obložen mermerom.. podrum i potkrovna etaža koriste se obično za uslužujuće prostorije (posluga. portici sa nekim od stilskih redova. već se pozivaju na antičku arhitekturu. gde se nalazi duh i hrani telo. modulacija fasade. raskošan enterijer radnje u prizemlju. u idealnom slučaju ovaj prostor bi se završio terasom ka bašti. profilisani frizovi. bez ornamenata) . enterijer se nemože shvatiti na osnovu fasade. biblioteka. štuko na gornjim spratovima. Zgrada "Goldman i Salač".. 1907. na najvišem nivou obično su noćne prostorije. odsustvo dekoracije. vinski podrum. simetrija (kuća Tristana Care . već da zatvori jednu drugu vizuru .23. kvadratni i pravougaoni prozori koji poštuju modularni sistem. -> elementi koji nisu konstruktivni. protivljenje staklenoj arhitekturi. Adolf Los 138 .linije venaca izvodi iz onih sa crkve. blizina carske palate i srednjevekovne crkve na trgu i najelegantnije trgovačke ulice).da završi dugu aveniju) 3. Ministarstvo rata. gruba obrada zidova (štuko. rustična obrada kamena.fasada zlatni presek). izvedeno samo na kući Rufer . klasična kompozicija liči na američki neoklasicizam (teži da stvori jedinstvo iz različitih izvora . podstanica. muzička soba (često)) središte porodičnog života. konstrukcija od armiranog-betona ne figuriše na fasadi. harmonična proporcija. 1898. kuhinja. beli. karijatide. koji je iskorišćen i za odvajanje trgovačkog od stambenog dela na fasadi) 2.Losove kuće su naizgled spolja "bez karaktera". perionica.

suština Losove urbane arhitekture . i jedan od četri gde je iskorišćena metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simbolišu rast i moć imperije .jak koncept. Oblakoder za Čikago Tribjun. 1922. simetrija u osnovi i fasadi. ogromni glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora. na osnovi od opeke i terakote (11 spratova). granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika .boje Austrougarske monarhije) 4. Pariz. konkursni rad.zajedničko na hotelima: kompaktan. društvenim i kuturnim karakterom (Beč.projektovao je i više hotela (često je putovao. (najsalvniji od Losovih monumentalnih projekata.list kao stub demokratskog društva). Losov stub je dorski od uglačanog crnog granita. Los je hteo da ona bude simbol Čikaga) -> jedan od 260 prispelih radova. Adolf Los 139 okolini). ravan krov. simbolična vrednost. monumentalne dimenzije . nepravilnosti spoljašnjih oblika apsorbuje unutrašnjost zgrade (pokušavao je da dočara simetriju ("jer ona odgovara monumentalnoj arhitekturi"). konkurs za "najlepšu poslovnu zgradu na svetu". masivan izgled.23. pa im je pridavao značaj) gde se bavi funkcijom. odsustvo ornamenta . politička moć i čvrstina odražava se kroz pravilnost delova i izborom boje materijala: zidovi od klesanog žutog kamena i dvostruki stubovi od crnog poliranog granita na uvučenom ulazu . tebalo je sačuvati samo statuu konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inače divio zbog racionalnosti i odnosa prema klasičnoj tradiciji. Nica) .

a za istinske građanske vrednosti) .1927. u sastavu Werkbunda u početku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (među njima Berens. 1904. novih bogataša). .posle 1890. .u važnom teorijskom delu "Stil u tehničkim i tektonskim umetnostima ili praktična estetika". Hofman. ostvariti. liga.preduzeće AEG (glavne elektronska kompanija). pa onda u Londonu) u Nemačkoj ambasadi. fabrika. a koje će kasnije dobiti naziv Der deutsche Werkbund .1890. Pol-Šulce Naumburg.1907.. Zemper veoma rano uočava važan problem industrijske civilizacije: nepostojanje adekvatnog umetničkog odgovora na industrijski razvoj. 1898.731 pažljivo odabran član) . gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft" .savez. 1863. 1904. na inicijativu Emila Ratenaua.arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1.Werkbund je osnovan kao udruženje industrijalaca. osnovana 1883. 1898.24. gde se bavi izučavanjem engleske arhitekture i dizajna.izložba u Filadelfiji. naročito važno . zanatilija. pokazuje jednostavnost. Nojman i Šmit (ukazuju na nužnost organizovanja zanatlija i industrijalaca) suprotstavljaju se konzervativnom "Savezu za nemačku primenjenu umetnost". u odnosu na američke i engleske.rad. kvalitet -> spoj rada i uživanja). Kuća za porodicu Frojdenberg. prosvetara. umesto prerafaelističkog sna o povratku predindustrijskom dobu. zajednica. Der deutsche Werkbund. postao direktor škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu) . snop. praktičnost i odanost porodičnom životu (koju su posedovale kuće u Engleskoj i koju će razviti u Nemačkoj (protiv lažne burožoazije. Olbrih. objavljuje i knjigu "Engleska kuća". 1876. -> industrijska eksplozija u Nemačkoj.osnovao "Drezdensku radionicu za umetničku proizvodnju".Werkbund se nije zalagao za jedan određeni umetnički jezik. . arhitekata. 2.1927. delo. pokrenuti. on se zalaže za iznalaženje umetničkog načina za ovladavanje novim sredstvima . a ubrzo mnogo više (posle 3 godine . 1898. Fric Šumaher). tezu o sprezi industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi se ekonomskom politikom).kao centar za koordinaciju i razradu eksperimenata industrijalaca i intelektualaca radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju) . izdavača. werk . dizajnera.cilj: oplemenjivanje nemačke proizvodne delatnosti .provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu. već za reformu odnosa umetnika i industrije (na osnovu koga će se kvalitet i kvantitet dopunjavati). Nojman i Šmit osnivaju Werkbund (slične ideje ima i Fric Šumaher narod treba da se veže za posao. i za svoje ideje nalaze široku podršku u intelektualnim i naprednim krugovima . sa zadatkom reformisanja programa obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti.Mutezijus.1870.slične ideje šire i Karl Šmit (jedan od najmoćnijih nemačkih industrijalaca iz oblasti drvne industrije .tako ni jeftinim proizvodima) može konkurisati na svetskom tržištu samo visokim kvalitetom. bund . (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemačka industrija (koja ne raspolaže jeftinim sirovinama .) i Peter Berens (koji je 1903. . zajednička nit se ipak ogledala u izvesnoj purističkoj tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe (Werkbund . Kuća za ministra fon Zefelda u Celendorfu.strategija: usavršavanje obrazovanja na području industrijskog dizajna . . u eseju "Umetnost u industrijskom dobu". svežanj. političari i industrijalci preuzeli su inicijativu za stvaranje jezgra koje bi polužilo kao polazište za preuređenje odnosa između zanata i trgovine. protekcionističkom društvu industrijalaca i dizajnera. 140 24. izdvajaju kao "jeftini i ružni". osvaja široku oblast proizvodnje i razvija veze širom sveta .. Mutezijus. -> nemački proizvodi se. Der deutsche Werkbund. proizvodnja.Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907. sklop . se vraća i postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu obrazovanja. raste svest o potrbi usavršavanja proizvoda u estetskom smislu .

i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i Švajcarskoj. u Beču) 1. -> secesija (Oto Vagner) . 1914. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus.1913..Nova objektivnost . dizajnom železničkog voznog parka.važnija ostvarenja u okviru Werkbunda. Izložba Werkbund-a u Kelnu. Pelcig je održao predavanje u Študgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su zastupali Nojman i Mutezijus. 1932.bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata. 1929.izložba Werkbund-a 1930. . Rimeršmid i Tesenau) │ 1908. . 1898.Werkbund posle rata: .izložba definitivno skreće pažnju na novu generaciju.1916. izložba) . 1927. -> III Rajh .Nemačka / Austrija .sukobi u okviru Werkbund-a: . 5.ekspresionizam . -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera . -> obnavljanje . Pozorište Maksa Litmana. Fabrike Berensa. -> Vinkelman .Godišnjak Werkbund-a: . koji su tražili jedinstven disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tržištu. │ godine .bečki Ring . Berens.1919.-14.prekid aktivnosti .pod supervizijom Misa.1915. Hofman .Gropijus . projekte su radili najvažniji evropski arhitekti epohe . u Parizu .. -> "Nemačko oblikovanje u ratnoj godini" . -> "Umetnost u industriji i trgovini" . Breslau. Brojer. 141 . u ovakvoj oscilujućoj atmosferi ipak je pokrenut časopis "Godišnjak".24. -> "Transport" . . i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko ideologiji Vilijema Morisa).organizovao je Gropijus. 1908. Minhen. Kuće Mutezijusa │ u 3. Beč.sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut . zato se deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva Gropijus .XIX v. -> ratni grobovi koje su članovi Werkbund-a radili po narudžbi . bila je više izložba Bauhausa nego Werkbund-a (Gropijus. izložba 1912.1934.Mis │ │ │ │ │ │ │ │ │ V E Z E .budućnost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost . aviona.XVIII v. posebno na Gropijusa i Majera (prisutnih sa modelom fabrike cipela Fagus) . brodova. . Nameštaj Šmitove fabrike nameštaja u Helerau │ Minhenu 4.Bauhaus .Stambena naselja Werkbund-a (Študgart.1927.: 1. što van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odlučno odbijaju u svojoj "težnji za oblikom" (individualnost oblika. sukobi vrhunac dostižu 1914. u Minhenu..XIX v.sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus. Weisenhof Siedlung u Študgartu . . a i nastup na inostranom tržištu je uspeo u izvesnoj meri (izložba 1908.o izložbi iz 1914.. kreativnost). Der deutsche Werkbund./17. kada Mutezijus predlaže da se pomoću Werkbund-a izvrši definsnsiranje tipova i standardizacija (u arhitekturi i dizajnu). ovi sukobi su bili u suprotnosti zahtevima industrijalaca i političara u Werkbund-u. 1907. Pelciga i Gropijusa │ izložba 2.1947. Štiglic .postojao je latentni sukob "purističke" i "ekspresionističke" struje.XX v. -> Zemper.).1914.Wekbund (1914. Moholji-Nađ) .

Kuća Šreder. u muzičkoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem) 2. . potpuno napušta slikarstvo i preorjentiše se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva). Nemački paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealističku pećinu -> sa prozora iznad hola bogato ukrašenog profilacijom u stilu Olbriha. 1902. Izložbeni paviljon. već je razvio arhitekturu sa ličnim pečatom.-07. radi pod uticajem van de Veldea . Oldenburg. Zaratrustra stil) koji je bio simbol Novog duha koji se rađa u ovom društvu odabrane. Gropijus) .: . . 1905. efekti svetla. sve se više bavi industrijskim dizajnom. tako. direktor je škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu . Der deutsche Werkbund. 1905. razrada simbolike "Znaka" u zagušljivom uprošćenom plasticizmu. -> prvi arhitektonski projekat Berensa. Dizeldorf.-12. škola za primenjene umetnosti u Dizeldorfu . 1906. kristala (empatički.Berens u geometriji otkriva sistem znakova pogodan da da izraz industrijskoj umetnosti 3. kasnije. 1868. odlazi u Darmštat gde se priključuje "Grupi 7" . simbola razuma -> nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moći .član i profesor umetničke kolonije u Darmštatu. 1903. kojim je otvorena izložba Habitata: oblikovanje "Znaka". preko primenjenih umetnosti -> arhitektura . 1909.na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga. obeleženu i logikom. ovaj susret bio je od suštinskog značaja .po povratku iz Italije. susreće se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridružio Berensu u Dizeldorfu 1903. racionalnošću (kroz Berensov biro prošli su: Mis. u Hamburgu. već se vidi težnja za ličnim stilom. 1903-07. kombinacija beuronske geometrije i toskanske romanike. Hagen. 1898. setlost bi preplavila enterijer u kome je bila izložena industrijska moć II Rajha (citat "Zaratrustra" se kreće ka svetlosti).vile. -> najfascinantnija ličnost koja je stasala unutar Werkbund pokreta ..1903. Hagen. 4. prisutna je atektoničnost linearne šare koja ritmizira površine .1927. nije se povinovao pravcima ili grupama.ovim projektima Berens napušta vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom. Hagen. . 142 . 1903. uradio je Berens (ceremonijal (kao ritual) -> kristal kao svetlost novog duha rađa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove umetničke sile koja objedinjuje lepotu i dužnost . Vlastita vila u Darmštatu.24. Berens 1899. kada je on postao direktor tamošnje škole) koji je bio predstavnik "beuronske škole" (uticaj na Berlagea) geometrijskih proporcija.u periodu. Le Korbizje.Darmštat: -> 1899. .rođen je 1868. opet izraz Ničeovske "težnje za oblikovanjem" .. kao geometrizovanog organizovanog univerzuma.delatnost. postaje jedan od osnivača minhenskog Jugendstil-a. Kuća Kuno.1903.Peter Berens (Peter Behrens).1940.-91.saradnja sa pozorišnim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mističnog ceremonijala "Znak" (kojom je osnovana umetnička kolonija u Darmštatu). 1910. Izložba u Torinu. Krematorijum. od roditelja austrijskog porekla .u periodu 1886. .1896. -> put u Italiju . uči slikarstvo i bavi se primenjenom umetnošću (Karlsrue. poistovećivanje nove spiritualnosti i nemačkog industrijskog kapitala (vidimo opet simboliku kristala. objektivnošću.. Minhen) -> karijeru je počeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionističkog pokreta.ekspresivni oblici.pokušaj da se predstavi Ničeova volja forme) 1. .-07.: 5. 1901.1892. 6.

podela prostora montažnim zidovima .i niz drugih vila za pripadnike više srednje klase. Hanover. težnja za stvaranjem "tipskog" izgleda.po malo htonska tektoničnost) . prema dvorištu pridodato dvospratno krilo. prostornost čija snaga nadire iznutra. 1912.Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate.moćna kompoziciona celina razvijena po horizontali. 1913.teatralna monumentalnost. reklamni materijal i u oblasti arhitekture. AEG. su prošli i Mis. eveć arhitektonski promišljena materijalizacija (kao izraz modernog života) industrije. zgrade za mašinski aparat) 11.Berens razvija tip upravne zgrade . Berlin. Plinara u Frankfurtu.Krematorijum -> hladan.paviljon za izložbu brodogradnje u Berlinu. Fabrički kompleks. pročelje . uvučeni uglovi. šef gradilišta Mis (neoklasicistička građevina) . . 1912. Hangari aviona i Fabrike lokomotiva 14. 1912.1922. 10. 1915.istaknuti noseći pilastri. Dizeldorf. industrijske predmete i propagandni materijal) koja drži monopol u oblasti električne energije za celu Nemačku. masivnost . Berens je formirao atelje kroz koji. delo je blisko ekspresionizmu. 1915. Stambena naselja oko Berlina za AEG.1927. 1898.-25. 1908. gde Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj. . mistika 15. glavni motiv u unutrašnjosti je veliki hol (jezgro zgrade) .industrijske i druge zgrade.prema ulici . direktor arhitektonskog odseka na Bečkoj umetničkoj Akademiji . Berlin. poligonalni zabat. Berens svoj rad doživljava kao mogući spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist). . Gropijus i Le Korbizje -> veoma važno 7. Industrijski pogoni preduzeća za proizvodnju boja u Hoehtu. Upravna zgrada čeličane Manesman. da osmisli kompletan vizuelni identitet firme .Nacionalna galerija automobila. Der deutsche Werkbund. AEG . Berens i direktor firme Valter Ratenau našli su se po pitanju vere u mističnu snagu savremene tehnologije koja može doprineti društvenom oslobađanju. . u saradnji sa direktorom normirane kancelarije koordinirane sa konstruktivnim elementima. za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (čitava urbana struktura bi trebalo da se oblikuje prema ovom objektu .-13. svedena stroga forma. visina kroz 5 spratova .orkestrirane površine višebojne opeke. 1909. . . . Prodavnica i veslački klub 12.strog izgled. teatralni prostor. 1907. Fabrika turbina AEG.Kompanija za preradu armature Kontinental.pokušaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture. . ni u kom slučaju prosta konstrukcija. dosta. velike staklene površine između. .aluzivan. -> sinteza grčkog hrama i savremene fabrike. gradnja u nizu. 1912.Ziteovska osnova nalik seoskom dvorištu. 1920.velika zastakljena površina. u kompleks ulazi više zgrada . 1925. Hutenštrase.-14.idealno gledano) 8.24. 1909. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu. Izložbeni paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu 1910.: (1907.slična kao fabrika turbina 9. proračunat pristup.interpretacija Šinkela. simbolika hrama. 143 .uticaj Mutezijusa . mlečno . ali i po pitanju straha od otuđenja koje mogu izazvati iste te sile.Fabrika velikih mašina . napredna konstrukcija (velika nosivost) .dvobrodna hala za motažu trostrano uokvirena šestospratnim krilima (liči na Ledua ili Piranezija .kompleks u kom su najznačajniji vodovodna kula i rezervoari derivata. tvrd neoklasični koncept. skromna dekoracija.stakleni krov.Fabrika visokog napona . . Plinara u Frankfurtu. normirane i tipizirane osnove .osnivanje Werkbund-a) 7. .dizajn električnih uređaja. Nemačka ambasada u Petrogradu. Dizeldorf. 13. stanovi za zaposlene. umetnosti i rada .

.druga velika ličnost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer autentičnog ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podražavanja "negativnih čari" velikog grada (konkursni rad "Kuća prijateljstva". lagana čelična konstrukcija pročelja sa čvrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju utisak masivnosti."Industija kao odraz kulture". 1898. Hemijska fabrika. Vodotoranj. 1913.predavanja: . Luban .umire 1940.24.pokrenutost masa u svim pravcima. 1908. . izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu. 1911."Umetnost i tehnika". 1930. 1924. neizvedeni projekat . vera u "Kunstwollen" . . Der deutsche Werkbund. traga za umetnošću graditeljstva koja bi izražavala duh njegovog naroda. -> šef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu . arhitektonska formula bočnog učvršćivanja lakih grednih konstrukcija sa masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih industrijskih objekata .1927. Fabrika duvana u Lincu. 144 16. "Internacionalni stil" . higijena i monumentalnost 18. blok.posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moći. Opštinski stanovi u Beču. u Berlinu (64 godine) . Istanbul. -> napredna koncepcija. . fasetiran krov sa zabatom.odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa. normirana gradnja 17.1936.teorija: . Hamburg. skupina kuća i radnji u Breslau .-35. . Terasasto stanovanje za Beč."Šta je monumentalna umetnost".Poljska.-25.

srednja i viša klasa. horizontalnost. iz daljine (silueta). H. prepuštene strehe.). Viole-le-Dik. on je radio male projekte. polazeći od toga. tu boravi pet godina). Frank Lojd Rajt 145 25. naivna filozofija "američkih predaka" 2.studirao inženjerstvo 1885. školu pohađa u Vejmutu. Arts and Craft movement 5.kuća Vinslou) . vezanost za topografiju i vegetaciju .autoritet klasicizma 8.-87. povezivanje kuće i prirode. učeći kod Salivena ("lieber meister"-a) usvojio je glavninu onih principa kojima će se rukovoditi u svom stvaralaštvu (kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura.italijanski stil. otišao od kuće.jedino obrazovanje) . Kuća Čarnli.25. Frank Lojd Rajt . iz blizine (bitni detalji) . na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu. veće i manje prostorije . Svetska Kolumbijska izložba u Čikagu 1893.uticaji: 1. dok su oni radili velike. približno 700 izvedenih. ultraindividualizam (pisac Toro) 3. Čikago. Raskin. tako i Arts and Craft movement. . 1892. naturalizam (Tomas Džeferson) 4. Saliven pada u prosečnost). šindra-stil (otvoren plan. Ilinois.asimetrični stil porodičnih kuća i neoromantički monumentalizam javnih građevina 7. fleksibilnost prostora.1888. glatke površine od opeke.Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867.1889.obrazovanje: . Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plečnik) i lično nadgledao .1959. dve tačke posmatranja objekta: 1. voleo emotivno nestabilne žene -> počinje "Frempton" .rekonstruisan Ho-oden hram (zgrada Arts and Craft -> na Čikaškoj izložbi (Transportejšn bilding) ovom zgradom i izložbom dolazi do pada Čikaške škole. Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije. gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad. otac eksentrik. a paralelno završava dve godine građevine . bela fasada. 2. radio je u tri biroa. u Ričlendu (Viskonsin).: -> klijentela: bankari. H. organski koncept. zanatstvo) . za vreme studija. "grad je zlo koje stalno narasta". u okviru Japanskog paviljona (tamni crveni stubovi i grede. gotika 6.1914. ljudi spremni na rizik. usečeni otvori. .analogija prirode i arhitekture provlači se kroz celu tradiciju ontološkog funkcionalizma (na pr. animistička svojstva arhitektonskih elemenata 9. simetrija . najstarije je dete. tu je odigrao važnu ulogu u projektovanju privatnih kuća. Art Nouveau rečnik Salivena. Rajt im je bio prvi saradnik. načelu "organskog" Rajt pridodaje simboliku američke kulture nezavisnosti.posebno važno: ideal "organskog" . često boravi na imanju svog dede kod Spring Grima. japanska arhitektura. majka ga usmeravala ka arhitekturi (bila je ubeđena da će postati veliki arhitekta)) . francuski teoretičari XVIII v. Ričardson -> dvostruki princip . zelenoj oazi u predgrađu Čikaga 1. ono je izraz antiklasicizma i anti-evropocentrizma. arhitekti sa Istočne Obale . 1889. a u jednom od njih upoznao se sa "šindra-stilom" (prvi posao kod lokalnog preduzimača. poslovni ljudi . stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu. Rajt razvija ideju "organske arhitekture" koja podrazumeva harmoničan odnos i neodvojivost celine i delova i oponašanje prirodnih procesa u arhitekturi.rođen 1867. -> orijentalni . vlastita kuća u Oak Parku. -> 1400 projekata."prerijski stil".

. monumentalizacija ulične fasade (simetrija. dizajn nameštaja (ceo enterijer sam nacrtao). .)) . -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od luksfer prizmi . Oak Park. Unitaristička crkva. studio kao da je nastao pod uticajem geometrijskih froebel-igračaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva (egzotična ornamentika -> naučno . horizontalno prostiranje. 1904."celokupnog umetničkog dela" 5. centralni prostor osvetljen odozgo.dizajn enterijera.potupna klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih zgrada). River Forest. -> L'Ecole des Beaux Arts. proporcionalnost otvora.veslački klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente 8. oko kog se organizuje ceo prostor . Zgrada kompanije Larkin. kamin. asimetrja dvorišnog dela.najplodnije godine (apsolutno najpoznatiji.: otvoren (tekući) prostor.1895. 1901.-10.haotična i ornamentika. horizontalne trake krilnih prozora . total . veliki broj kuća u Čikagu i Oak Parku (kuća Kunli.obojeni) 6. (po povratku iz Japana) -> dva odvojena bloka . ovde će primeniti klizne i krilne prozore. Bafalo.-06. -> krstata osnova.1900. osvetljenje odozgo i sa strane.b -> dekomponovanje prostora .ceremonijalno jezgro kuće 3. Ilinois. Rajt još nije jasno opredeljen .1905. bela fasada). napušta biro Adler / Saliven 4. prepušteni krovovi blagog nagiba. 1889. plan razvijen oko kamina.krovovi blagih nagiba.sve se više pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike japanske kuće. Kuća Martin.. razaranje sobe . izolovanost od spoljašnjeg sveta . -> proširenje vlastite kuće u šindra-stilu iz 1889. Biblioteka. Glester kuća (na litici). prostori se slobodno prelivaju jedan u drugi. horizontalnost. spokoj ravnice") .kutije.1893.1901. Oak Park. prvi put prerijski prepušten četvorovodni krov. vitraži) 7.ako je beton . 1902."Prerijska kuća" (koncept objasnio 1930. javne zgrade su kombinacija italijanskih uticaja i Ričardsona.fantastična dekoracija u prostoru za razonodu ovog ateljea. . Frank Lojd Rajt 146 2. 1893. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom. dve i dve fasade. fiksni prozori. centralni prostor (plastičan). .prostori za okupljanje) -> nezavisni tip porodične kuće u zelenom ravničarskom okruženju.kristalizacija stila . Jahora . 1893. snažan uticaj Salivena vidan naročito na reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slično kao kod Salivenovih grobnica).gradska i dvorišna fasada . Bafalo. objavljuje dva projekta "Prerijska kuća" u "Lejdis houm žurnal"-u .predavanje "Umetnost i umeće mašine". Studio. dimnjačka vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima vlastitu lepotu. Hajlend Park.1901.otvoren plan. suprotstavlja se Igoovoj tezi ("Bogorodičina crkva u Parizu") da će mašine uništiti arhitekturu i izražava uverenje da se mašine mogu koristiti razumno i da je umetnost ta koja mašinskom dobu treba da udahne dušu . vitraž . -> osnova u kvadratnom modulu. beli paneli . preteča njegovog "prerijskog stila". Kuća Vilits. na koje se penje stepenicama sa sva četri ugla . kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju "Gesamtkunstwerk"-a . 1904. porodične kuće . Ilinois.auditorijum i crkva. niski zidovi. ulaz . naglašen kamin. Rajt okuplja tim tehničara i zanatlija. Milvoki. betonska konstrukcija obložena opekom.. preko asimetričnih osnova. dva lica zgrade: ulična . u raznim visinama.25. okolo četvorospratne galerije sa ugaonim stepeništima. 1895. a mi moramo učiti i isticati baš tu lepotu prirode. 1904.stepenasti vodopad . galerije okolo. organizacija oko kamina.1909. bezornamentalne zidne površine. horizontalnom razvijenošću kuća se stapa sa okolinom (naglašena drvena konstrukcija. Kuća Vinslou. mural prikazuje Arapa koji leži ukočen pred nebeskom muzom nove civilizacije) .karakteristično. da bi ih kasnije napustio i zamenio samo krilnim). zrelost stila. (elemenat klasičnog stuba u konceptu: stopa + telo + venac.1905.

L.-20. Frank Lojd Rajt 147 .delatnost u Kaliforniji: -> 1920. -> slični principi.1911. (bio je "zvezda". kuća u gradu . 1921. unutrašnjost komponovana na sličan način kao kod "prerijskih" kuća.samo oni koji su otišli od njega su uspeli) 10.A.25. niz stepenastih terasa. depresija) navode Rajta da uoči ograničenja tradicionalnih materijala i načina gradnje. preko svetinje rada do kuće za religiozne skupove .kao arkade iz vrtova. horizontalni potezi naglašeni dimnjačkim konzolnim prepustima krova. dolazi do požara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospođu Čeni i njenu decu i saradnike. (izgrađeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih pokušaja da ostvari viziju jedinstvene umetničke celine. Pasadena. Kuća Barnsdal. napredna konstrukcija .delatnost između dva rata: 14. nova arhitektura . daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit. pali imanje). kvadratnoj modulaciji. Midvej vrtovi. P. bočno su arkade. se vraća u SAD. međutim 1914. nameštaj sam postavlja) -> remek-delo. perforirani betonski blokovi . izgled ovih kuća često se dovodi u vezu sa arhitekturom latinoameričkih indijanaca (ornamenti) 12. Čikago. ravni krovovi) 13. primeni nadsvetla. Berlage .kroz ova tri objekta.. 1917.stilsko jedinstvo kuće Martin. u pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom. gde je nastojao da prevaziđe ličnu i finansijsku krizu . u Firenci pravi portfolio) napušta ženu i šestoro dece i odlazi u Firencu sa ljubavnicom (žena njegovog klijenta . ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova .-27. Kuća Robi (proizvođač bicikla). približio se lokalnoj graditeljskoj tradiciji. (neizvedeno) -> fasada od stakla i bakra. u vezi gradnje hotela "Imperijal" 9. (ogromne strehe.aksijalno komponovanje volumena duž ulice (pešaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi. kompaktnost..1905. (ali je hotel kasnije porušen). u to vreme. prenošenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo. athitektoničnost. počinje novi stil (masivni. Projekat zgrade Nacionalnog životnog osiguranja. Imperijal hotel. u Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H. teški objekti) . Tokio.-23. 1924. ali se suočava sa finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku (psihički opterećenu). koje je Saliven veoma cenio . upotreba prefabrikovanih betonskih ploča često sa reljefnom dekoracijom.kao terase Midveja). Čikago. Nemačka. 1908. Rajt nastoji da ponovo sagradi kuću. Austrija. napušta "prerijsku" sintaksu i okreće se sintetskim elementima . monumentalnoj (nalik egipatskoj) ekspresivnosti .nova ekonomska realnost (kriza. zgrade Larkin i Unitarističke crkve ogleda se u rešetkastoj artikulaciji nosača.izdržala razorni zemljotres iz 1922. napušta Čikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin. finansijski bankrot -> prodaje buduće projekte. 1915. -> požari u Telesinu . (njim se završava Rajtova prerijska "podkultura" -> kompozicija slična Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz Midveja.gospođa Čeni) na put po Evropi . a on njih vidi). a stambena krila hotela .. Kuća Milard. finale serije "prerijskih" kuća. unutra su murali sa Midvejskim temama. 1914. Holivud) -> tvrđavski izgled. nije trpeo talentovane ljude (sujetan) .grupa kuća masivnog izgleda. anticipacija Art Deco-a 11.Engleska. zatvoreni grupisani volumeni oko unutrašnjeg dvorišta (velike površine. osećanje za sveto: počev od svetinje porodičnog ognjišta (moralno i duhovno središte).Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta.-09.1909. usmerenih ka orkestarskoj školjci.1925.-22. Čikago. a prilazi sa galerijama . prva poseta Japanu. Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu. (naručilac bogatašica Barnsdal. Italija.

Zgrada kapital žurnal u Salemu. (letnjikovac za porodicu Kaufman "kuća na slapovima" . pored San Franciska. zastakljena krila.) -> zgrada u formalizmu 22. pa je pristao da ga oboji bojom marelice 16. beton. Talesin Vest. -> Rajt smatra da će se grad budućnosti nalaziti svugde i nigde. prirodni materijali. (muzej je više nalik hramu nego poslovnom objektu. sinteza "organskog" principa i kubističkih uticaja.-50. Arizona. kontraindikacija u njegovoj tvrdnji: s jedne strane govori o svesnom. -> korišćena geometrija kruga. (Kropotkinove ideje. obično ravni krovovi (najvažnije: Santop kuće. Filad.. idealan grad). koncept ovog grada. 1939. spratovi se sužavaju na dole. širokopotezno rešavanje (mrzeo je kolekciju Pegi Gugenhajm (žena Maksa Ernsta) iz Firence i želeo je da njegov objekat bude dominantan) 21. u glavnom prostoru . bear run). 1943. 1956. mala. izraz Rajtove opsednutosti životom u prirodi (zidovi od grubog kamena. 1937. zaobljeno.-56.slobodni plan (sve je mekano. ekonomična. naučno . klimatizacija. Viskonsin. ovde je preokrenuta. čije se nastajanje možda neće ni osetiti. beton od koga je kuća i koji Rajt ne vrednuje naročito. a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova) .. Oklahoma. usklađenost masa (terase kao da lebde nad pošumljenom okolinom. savremeni enterijer (sedeće garniture uz zidove)). Frank Lojd Rajt 148 . 1944.-58. dramatični konzolni prepusti.knjiga "Grad koji nestaje". arhitektura u "stalnom nastajanju" 18. veza eksterijera i enterijera (kao pećina). 1932. dosta negativnih reakcija. Rejsin.rešenjima (Marin Civic Center. udobna. pireks cevi (betonsko gljivasta konstrukcija). peščar. -> zimska rezidencija. Oregon. ona podrazumeva raspršen oblik civilizacije .kuća inspektora voda u Šo-u). dodata je laboratorijska kula. hteo je prvo obložiti zlatnim listićima. četiri porodice.-46.opeka.-59. Kaufman . od opeke).istoričar umetnosti. horizontala i vertikala. nema vizuelne veze sa eksterijerom. kuhinja (srce kuće) u sklopu dnevnog boravka (štedi se vreme i kretanje. vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala). "Usonijske kuće" kao stambeni fond Brodejker . Brodejker siti. ornamentacija u betonu . Rajt naziva Brodejker siti.između grada i sela 15. 1932. a pod popločan nepravilnim kamenim pločama. Pensilvanija.25. Bartlesvil.-39. stroga ortogonalnost. visoka cena izgradnje. pečurkasti stubovi od 9 m. "Usonijanske" kuće (za praktičan. Rajt je sklon kič . Kuća Kaufman (fallingwater.) . centralizovana . otelotvorenje Rajtovog ideala o životnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu. . praktična. kombinacija kvadratne i kružne osnove 17. zaobljeni uglovi. Rajt razvija do 1958. za osvetljenje se koristi nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima). Muzej Gugenhajm. remek-delo koje se opire fotografskoj zabelešci. projekat. materijali u kompleksu . Poslovna zgrada voskarske kompanije Džonson Vaks.ključni projekat.u poznoj fazi.fantastična atmosfera (Hičkok kaže: "Stvorena je iluzija neba viđenog sa dna akvarijuma"). Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom označava moguću egalitarističku kulturu u SAD. postepena izgradnja sa dosta izmena. poslovni deo + laboratorije. osnovu čini individualna kuća (topla. stepenice iz unutrašnjeg prostora -> ka vodopadu (veza sa prirodom). 1953. 1936. ekonomičan i udoban život .doprinos porodičnom stanovanju) -> od sredine 30-tih godina. slobodne osnove. 1936.sa ognjištem). skica iz 1925. ukrštanje pravaca u osnovi -> skulptoralnost u ukupnom izgledu. 1931.1928. taj grad. 19. male porodične kuće.idej grada u prirodi (kao grad budućnosti. ali ga je od tog kiča odvratila diskrecija vlasnika. Prajs Tauer.delatnost posle drugog svetskog rata: 20. prostor u kontinuitetu. za Planetarijum u obliku zigurata (naučno-fantastičnom). izranja iz prirodne stene (Ledu . Nju Jork. kamen i beton. dinamična pokrenutost plastičnih tela bez "grčeva". i sl.

parnu mašinu i železnicu je potisnuo. zahteva koncentraciju rada i sredstava 2. uprkos automatizaciji. nije rešio pitanje ekonomije 3. 2.kritike projekta: 1. prostor raščlanjen u kvadratnom rasteru .po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1. izbegava probleme klasa i vlasti .Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske fabrike -> pokretna radna snaga je nužna za ekonomiju Brodejker sitija .grad će obeležiti i: auto. tone u imaginaciju . zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan život .jedinstveni porezni sistem i društvena pomoć -> popularne mere u doba depresije . Nju Jork 27. 3. 1932.25.predviđa siromaštvo. Vatikanski muzej. radio. kvazi . oblakoder je takođe deo ovog grada. Projekat za "Mile High" -> oblakoder 25. TV i industrijska proizvodnja . jer proizvodnja (masovna). Rim -> slično Gugenhajm muzeju 28.kasni projekti (još neki): 26. Robna kuća "Moris".ogledna farma "Walter Davidson".nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat . San Francisko -> rekonstrukcija enterijera 24. Vašingtonov slavoluk. Frank Lojd Rajt 149 sitija) sa pripadajućim placem (sopstvena poljoprivredna proizvodnja). telefon.ravnodušan je prema vlasničkim odnosima u društvu 23. Projekat garaže . organska arhitektura (u skladu sa načelima prirode) . a veličao je električnu struju i automobil . elektrifikacija -> komunikacijsko poništavanje udaljenosti i osvetljavanje ljudskih boravišta. mehanička mobilizacija -> prostiranje ljudskih kontakata kao posledica pronalaska automobila i aviona.agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom društvu masovnu proizvodnju ni njegovo održanje. . Bagdad -> utopijski projekti. Projekti iz "1001 noći".

"futurizam" . posete futurista Parizu . stvari ne stoje (konj u trku ima više od 4 noge). slikara.. materijalističkog.-15. akciju tela. Futurizam i Sant'Elia . brza propaganda ideja.) pod nazivom "Futurizam" označava obelodanjivanje ovog pokreta.26.iz istorije umetnosti: oblačenje . volje. 1909. kao dekadentnog. (a napisan jeseni 1908.umetnički pokret u Italiji. odbacivanje prošlosti.značajna (primio ih Severini. pokretne slike kao izraz dinamizma (mašine. u suštini. elektrifikacije i novih prevoznih sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat. naročito je oštro napadana tradicionalistička kultura i umetnost i njihove institucije. ruski konstruktivizam. hvatanju u koštac sa silama vremena.futuristički manifesti: .. kratak.pojam futurizma: . zvuk .agresivna retorika . proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije. od 5 do 9 tačke izlaže se da je smisao ljudskog postojanja i umetnosti samo u krajnjem iskušenju. bučna. profašizam. posle čega je moguć novi početak (mnogi će se pridružiti Musoliniju i otići u rat.. jaz reči i stvaralaštva. dinamična stanja. snage.futurizam je bio više impuls nego jasna umetnička strategija. ali probuđene svesti o besmislu istog) .."futurum" . brzine.ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika.) . nemački ekspresionizam. manifest je. elektrika. začetnik i vođa književnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik problematičnog talenta. dinamizma (mehanička brzina. muzičara. a iz njega se vratiti razočarani. holandski De Stijl.buka. vajar i glavni teoretičar pokreta Umberto Boćoni (značajan i Đakomo Bala). buntovna retorika futurizma bila je usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog društva. . materijali. tradicionalnih vrednosti. pokret je činio malobrojno (ali temperamentno) jezgro pisaca. no za njega je ideal arhitekture (ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamična).Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam."antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proširio je naročito slikar. 1912. okrenut viziji nove civilizacije budućnosti. 1909. objavljuje manifest "Raskoš geometrije i mehanike" u kom još jednom proslavlja mehanicističku raskoš. futuristi prizivaju rat kao sredstvo pročišćenja. Futurizam i Antonio Sant'Elia 150 26. u prve 4. on poziva na upotrebu sintetičkih materijala . svetlosti.Marineti 1914. ali dobar menadžer). profašistički pokret . pozorišnih umetnika . u okviru ekstatički napisanog teksta je i "Futuristički manifest" u 11 tačaka. to se nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izložbe futurističkog vajarstva iz 1913.mnogi će otići sa Musolinijem u rat iz kog će se vratiti razočarani i sa svešću da krvoproliće ne može promeniti svet) . statičnog.budućnost. . specifičan pogled na civilizaciju. proslavljaju se vrline hrabrosti. "trkački automobil lepši je od Nike iz Samotrake"). pokreta .proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u. najradikalniji pokret 10-20-tih godina.. buka. a ne piramidalna (statična)) ona arhitektura koja istražuje ritam. a preko njega veza sa Pikasom i Brakom) . 11 tačka nagoveštava zahuktali kontekst futurističkog grada. elektro-motore ugrađuje) u njegovom načinu razmišljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet. odbacivanje prošlosti.crna odela.. 10 tačka poziva na rušenje Akademskih institucija. vajara. arhitekata. urbani karakter. 1910. sintezu snage. žestina u skladu sa nervozom u Italiji . tu Boćoni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglašava arhitekturu. napisao je dva futuristička manifesta o slikarstvu (zagovara da se sve kreće. okoštalog. performansi večere. i o vajarstvu (kinetička umetnost.

široke višespratne saobraćajnice.do 1912. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"). vizuelizacije Nju Jorka u budućnosti . za oblu i elipsastu dinamičnu liniju.Projekat futurističkog grada -> uticaji: američki oblakoderi (Čikaška škola).) . za to da arhitektura bude odraz tog sveta. stvaranje nove arhitekture. kubizam. rekonstruisanje antičkih spomenika. upotrebu betona...ulice u više nivoa. slike G.dinamična fantazija. gvožđa.) potpisuju futuristički profašistički manifest "Ponos Italije". kubične i piramidalne) forme i upotrebu skupih dugo traženih materijala. a Marineti je zastupao izraziti nacionalizam. čelične konstrukcije (Ajfelov toranj).26.utoliko je ova koncepcija neobičnija (skice za nadgrobne spomenike. 2 meseca pre njega poginuo je i Boćoni.posle rata. pridružio se Marinetijevom futurističkom pokretu bez oduševljenja. time je prekinuta živa aktivnost futurističkog pokreta . bio je socijalista. aerodrom. i dalje povezanih sa secesijom. se upisuje na arhitekturu na Akademiji Brera (te iste godine projektuje malu vilu iznad Koma za industrijalca) .1915. Sant'Elija gine na frontu na Soči u 28 godini. Boćoni.. Marineti. . pokretni hodnici i stepeništa između terasasto postrojenih zgrada."izložba lombardijskih umetnika".. ovaj tekst je još jednom prerađen. a projektovao i za sebe (Bečka škola Ota Vagnera).studirao arhitekturu u Milanu. sa 17 godina zapošljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije.. 1911. skice za glavnu železničku stanicu) .1912."Manifest futurističke arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi avangardnu i klasičnu arhitekturu. pasionirani čitač. za promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kuće će trajati manje od nas" . zamišljene nekropole. ideje prezentira grafički (samo perspektivni crteži. stakla i sintetičkih materijala. za izražavanje dekorativnosti isključivo samim materijalom. utiče na: rusku avangardu. Klimta -> uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji .gde govori o strogim oblicima arhitekture budućnosti. a Marineti je preživeo. vertikalne. namački ekspresionizam. Vagnerova železnica u Beču. čitao je tekstove oko 100 radova studenata Vagnerove škole .. ne bavi se analizama privrednih. u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma).Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta.. diplomirao sa 24 godine u Bolonji. pledira za jednostavnost. . futuristički pokret (ili ono što je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove fašističke umetnosti Musolinijeve države . statističkih i sličnih aspekata grada. statične (horizontalne. holandski De Stijl.Mario Ćatone i Ugo Nebio) .1916. ne zna se tačno kada je Sant'Elia stupio u vezu sa futurističkim krugom. izlazi kao "Manifest futurističke arhitekture" (negiranje prošlosti. i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljački lombardijski biciklistički bataljon) .rat: . impresioniran severnoameričkom kulturom. pada u oči neverovatna moć uobrazilje. tehnicizam koji je predlaže "necelishodan" . ne spominjući reč futurizam. i 11 jula 1914. gde je učio i Tehničku školu.rođen je 1888. u drugom delu. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa grupom istomišljenika (najvažniji . grupa u Milanu priređuje Izložbu novog grada ("Citta Nuova") . veća grupa futurista (među njima i Sant'Elia. naročito pod uticajem milanske grupe arhitekata (Đuzepe Somaruga) u čijem radu su primetni motivi Vagnerove škole. za nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom.. .1914. liftovi spolja . koji je prerastao u fašizam) . u okviru projekta: želaznička stanica. 12 crteža Sant'Elie nadmašuje 80-tak ostalih.grad liči na mehanizam . mostovi i td. ali je ova veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izložbi ("Messaggio") . zanesenjak.svaka generacija će graditi svoje) . radio za razne arhitekte. maštovit. Futurizam i Antonio Sant'Elia 151 .

vrednost je i u grafici .militantni modernizam Marinetija. Futurizam i Antonio Sant'Elia 152 . negativno kritikuje Sant'Eliu i futurizam. predvideo budućnost tehnikom interpolacije.imaginarne fabrike │ .matrica podređena automobilima.mašinska estetika . Boćonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti . nije više tradicionalna . pozitivna kritika . na značaj tehničkog aspekta u arhitekturi i gradu budućnosti .Đulio Arata -> kritičar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno .tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske civilizacije": .visoke zgrade sa spoljnim liftovima │ vizionarski spomenici grada budućnosti .jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan) .ostavio je stotine projekata.značaj futurizma: . na neuravnoteženost tehničkog napretka i umetničkog izražavanja. koga Marineti nikada nije spomenuo.ogromne železničke stanice │ .Kenet Frampton -> današnji kritičar .ulice na više nivoa │ = simboli . naglašava značaj automobila i njihov porast . na to da institucije društva i kulture treba da deluju u korist savremenog čoveka. 1907.Đuzepe Pagano -> italijanski racionalistički arhitekta.Marko Moraco -> značajna ličnost futurizma -> preteča. smatra da su futuristi zaslepljeni dinamizmom .Sant'Elia -> za njega nova urbanistička realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretači i inspiracija . ulica budućnosti .glavno mesto u gradu.italijanski racionalizam u nekim aspektima se takođe naslanja na futurizam .futurizam je ukazao na izživelost mnogih kulturnih oblika života.26.Đulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom nečeg novog. koji je sagledao potrebe budućeg društva.pripajajući savremene vrednosti klasičnoj tradiciji italijanske arhitekture .

1914.. Sopstvena vila. 7.mađarski aktivizam (Moholj-Nađ) .važno: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike .. a ne onako kako ih vidim" . 4.francuski purizam (Le Korbizje. traga za suštinom. 1912. 1908. 1909. Pariz.) nastoje da realnost predstave na potpuniji način nego što je to bilo u stanju. koji su pod teretom dekoracije bili izgubili svoj kompozicioni značaj i izražajnu moć. predmet se istražuje u totalitetu.koncipiranje forme (kubizam u arhitekturi teži isticanju matičnih oblika. Sarajevo. već samo njen deo . Palata Penzijskog osiguranja. ritualna maska). uvodi se vreme četvrta dimenzija . 1912.podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnošću (crnačka.arhitektoniku) . kubizam . tradicionalno slikarstvo.Jan Kotjera: 1. Kuća izdavača Urbanka.Češka kubistika grupa . Zgrada Lehter.ruski suprematizam i konstruktivizam . odbacuje podražavanje stvarnosti. njihov postupak se sastoji u analizi. 1911. Paviljon jubilarne izložbe u Pragu. u svakom slučaju.-14. u formalnom smislu.važniji članovi: Jozef Čapek. 1906. sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski.implikacije kubizma značajne za arhitekturu: 1. Vila Lemberger. rastavljanju i ponovnom sastavljanju posmatranog. Beč. Otokar Novotni. Kubizam . Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamišljam. .: -> značajan pokret u periodu do prvog svetskog rata.holandski neoplasticizam (De Stijl) .nemački Bauhaus . na obali Miljacke. Prag. Jan Kotjera. kompozicije se sastoje od stereometrijskih i ravanskih elemenata (predstaviti 3D kroz 2D). Jozef Gočar. sa tendencijom sve većeg razlaganja do apstrakcije.Villa Cubiste. 8.neposresni uticaji: .. ekspresionizma i kubizma (koji ima uglavnom dekorativnu ulogu) . 1908. . 6. Kubizam 153 27. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena 2. Ozonfan) . objekat postaje nesaglediv iz jedne tačke .okupljeni oko časopisa "Umeleky Mesičnik" ("Umetnički mesečnik"). Banka "Slavija". 1899. 3. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture 3. kubistički slikari (Brak. Vlastislav Hofman. Jože Plečnik. Pavel Janak. arhitektura ove grupe predstavlja bizarnu mešavinu Art Nouveau. -> pročelje jedne inače konvencionalne kuće koje u maniru kubističog slikarstva oblikuje Rejmon Dišan . na obali Vltave. prikazuje se iz svih uglova istovremeno. ukidanje očne tačke -> kao posledica složenog oblikovanja. 5. 2. 1911.Češka kubistička grupa: -> uglavnom iz Vagnerove škole . Pikaso. ostvario je estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest.funkcionalizam . Jozef Hohol . Prag.kubizam kao slikarski pokret. Prag. Zgrada Peterka. 1911.27.ne narušava i ne obuhvata problematiku arhitekture u celini.

Dvojna porodična kuća. 1911. Prag. Štedionica . Fasada zgrade 2.konkurs 2. Libšina vila u Pragu (u Višegradu kod Praga) .-12.Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) 3. Enterijer Legiobank u Pragu 9. Prag. Ulaz u groblje.Jozef Hohol: 1.Jože Plečnik: 1. Kreditna banka za Bardovice. 4.Jozef Čapek . 2. Prag.Jozef Gočar: 1. Skica za fabriku 3. Skica za spomenik Janu Žiški. 1912.Pavel Janak: 1. 2. Poslovne i stambene zgrade . Nameštaj i enterijer 2. Kraljevska palata u Sofiji . Zgrada zadužbina učitelja. 4. 1924. Kuća doktora Fore .dijamant . 1914. Havličkov grad 3.-13.Otokar Novotni: 1. Prag. Osiguravajući zavod.Jozef Štepanek: 1. Noćni klub Monmartr 2 Crkva . Robna kuća u Pragu. 1909.-13. Nameštaj.-05. Kuća Zaherl. . Rekonstrukcija gradske kuće. 1923. 1911.27. 8. 1912. Projekat srednje škole u Koterburšu 6. 1917. Zgrada "Crna Bogorodica".-25. Spomenički kompleksi (posle rata) 6. 8. Prag. 1913. 7. 1913. .Peter Kropaček: 1. Beč. . 3. 1923. Stambene zgrade.-12. (neizvedeno) 2. 5. 5. Baštenski paviljon 9.-25. (slično bioskopu "Jadran") 7.Matej Bleha: 1. Projekat fabrike Stolverk.Jan Kisela 154 . 1913. 1903. Kubizam . 1919.Juržih Kroha: 1.-10. . Skica paviljona za jubilarnu izložbu (glavni projektant Janak. a učestvuje i Gočar) 10. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici.Vlastislav Hofman: 1. Crkva Sv. Palaski trg. Studija pozorišta 4. . 1913. 1910. 1910. 3. Sanatorijum u Bohdanecu. Beč. 1912. Spomenik palima. Duha. 5.rekonstrukcija fasade. Crkva za grad "X" . Projekat za Masarikov trg. Vrtni paviljon 4.

karakteristični ulazi. plemeniti materijali. 1926. u Gracu je postao dizajner nameštaja.27.delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta. . bez učenika) .-92. metalni oblici.1957. Fontana za Karla Barnemea. oblik grčkog hrama .Jožef Jože Josip Plečnik.poziv da se vrati u Ljubljanu. čiste forme. da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta . Beč.. savršeni detalji i izvođenje. kao i Plečnik stvorio neponovljiva dela. Đorđa.-04. Kubizam 155 .-27. odlazi u Prag.1894.razočaran. bio je i urbanista (period do 1895. -> odlučio da postane arhitekta (izložba Oto Vagnera. vrhunsko zanatsko izvođenje (imao je svoju standardnu ekipu izvođača kao F. 6. . klasik. Beč. Crkva Sv. 3. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovačkih i mađarskih elemenata 8.Tri glavna uticaja na Plečnika: 1. Beč 3. kapitel -> slobodni. svečana dvorana 4. skupi materijali. Crkva Sv. kuća za izdavanje. -> zvonik 10 godina kasnije.dosta razrušena Ljubljana. Rajt) 7. 1888. -> Plečnik radi skice za .pesticidi) 2..obeležja njegovog rada: 1. Poštanska štedionica u Ljubljani . 1903. aktivan do smrti. zid se završava paviljonom . netur-beton sa tucanom opekom. Ljubljana.redukovani klasicizam. 1924. van svog vremena nasuprot trendovima.. karakteristično stepenište.Plečnik je imao teškoća sa školom.1920. . .-98. 50 godina -> napušta vode modernizma. kubistički kapiteli . . Austrijanac -> zaštitnik postmodernizma. . 1910. 1925. predsednik mu poverava rekonstrukciju Hramona -> zid se završava paviljonom.-28.poređenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji. 1872. Crkva Sv. umetnički izraz 3. -> još jedno remek-delo Bečke moderne. ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije imenovao .-26. gde postaje profesor srednje škole. Crkva Sv. eklektičar. -> ključno delo u Beču. pored projektantskog rada. bio je odličan crtač (kao i svi Vagnerovi učenici) 1. Franje Asiškog u Šiški (Ljubljana). stub u sred prolaza. koji je tada bio profesor Univerziteta . gigantski stubovi.škole sa rigoroznim prijemnim ispitom) . Antuna u Beogradu (Crveni Krst). lampe koje podsećaju na insekte (Zaherl .Praški trenutak: . L. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs će preuzeti elemente sa ove crkve u svom delu) . Crkva Sv. . Duha. fontana i skulptura Sv. prihvata da je arhitektura umetnost .Oto Vagner je želeo Plečnika za naslednika.po završetku prvog svetskog rata u Češkoj. dvorana Matije Korvina (ili Plečnikov dvor). 1932.Slovenac. opeka u unutašnjosti. . funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija 2. stub. engleski pejzažni vrtovi . neuklapa se ni u jedan pravac.industrijalac . na poziv Jana Kotjere. Kuća Zaherl.Ljubljana: 5. 2..umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani . 1912. Vrtni gradovi. sve svoje projekte je radio besplatno. -> crkva je bez kupole 9. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana). remek-delo Bečke moderne.pohađa Vagnerovu školu. obeležavanje prostora kamenim kuglama. .1895. neženja.

Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio .Češki kubizam . Brioni . 1929.27. kao reljef.u sinteznoj fazi nema razlaganja.dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata.sve se završava u Trivoliju: 16. b) teško očitavanje predmeta . skulpture na kapeli 22. kasične lepote ljuskog tela. -> megastruktura. malo izvedeno.analitička faza: a) rani formativni period .sintezna faza: . razlaganje forme na fasete . ogroman prozor sa stubom.minimalističko intervenisanje u prostoru: 12. Terberovo stepenište .. Projekat za Slovenački Parlament (nije izvedeno) 20. Ustava na Grdišnici 17. sabiraju se sve tačke posmatranja. klasicizma. slika treba da ima sopstveno postojenje. umesto ekspresije istražuje realnost. Le Korbizje će takođe dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistički postupak u urbanizmu) .nova vrsta realnosti. atrijum. crnačke ritualne maske . kolažni kubizam. Kubizam 156 10. 1944. a onda svako da gradi svoju kuću 18. mali pravac. proporcije drugačije. knjige . 1907. koncertna dvorana 19. perspektivne iluzije prostora.osnovna snaga kubizma u eksperimentu . Kuća zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku. dorskim stubovima. bespredmetnost. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenište. kubizam nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupačica i crnačke umetnosti tj.-14. glavna kapela sa stubovima (desetine raznih stubova). Ljubljana -> ograđivanje stepeništa 13. sintezna. . uklanjanje očne tačke .razlaganje sadržaja na elementarne oblike. Ljubljana -> obeležava prostor kamenim kuglama 14. Crkva Sv. Ljubljana. slobodna interpretacija jonskog stuba ."Večna arhitektura" (Građevinska knjiga) . Muzička sala.hermetički period -> vidi "violina sa cvećem" (dekomponovanje) .savršen detalj . 1911. Opštinsi krov.nema: 1. Florijana. kubizam nastaje 1907. uticaj crnačke umetnosti.površine kao kod kristala.reakcija protiv akademizma. Obućarski most (jedan koji je uradio Plečnik) -> sa krajnje personalizovanim stubovima. sve je radio: stubove. Trg ispred crkve Sv. gubi se potreba za dubokim prostorima. zato se još naziva fasetni kubizam.-32. Plečnikova staza (put) -> uređenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje. klupe. uglavnom dekorativni -> specifični katalozi. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona" . oblik se razvija kao površina u prvom planu. Plečnik predlaže stubove na krov.Čarls Mur -> na njega je uticao Plečnik (slobodna interpretacija stubova) 11. novi pogled na svet . dekompozicija. predmet nema volumen.) 15. Groblje Žale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima. težinu. Jakova. 2. talentovane grupacije izdaju publikacije.Sezan. Paviljon za Tita.cilj analitičke faze: ispitivanje suštine .-11. kombinacija kamen .nekoliko faza kubizma: analitička do 1911. slično 21. kapele.beton.

Pavel Janak .težnja za stvaranjem funkcionalne arhitekture. snažan ispad za to doba. a nastavio Pere .secesija. Kubizam 157 . ne uspevaju da prodru u suštinu.27.1912. 1871. 1908.Jelisejska polja) uticala na V.ujedinjujući elemnat je zlatni presek . -> oni uspostavljaju vezu između epske tradicije i kubizma . razvijena tehnologija. nema dovoljno snage da se odrekne tradicije (ornament secesije zamenjen stereometrijskim motivima) . češki arhitekti se okreću zapadu. publikacije i slično . zgrada "Lehter" i projekat sopstvene vile u Pragu -> čisti oblici bez dekoracija.1923. ispred postojeće zgrade postavljena je maketa 1:1. energija.618) . zlatni presek (1:1. a grupa "Zlatni piesak" sa Dišampom koristi epske teme . jednostavnost. paviljon . generacija mladih arhitekata iz Vagnerove škole . članovi Dišamp . Prag -> velike veze sa svetom. a menja dekoraciju. težnja ka socijalizmu. kubistički elemenat može da se unese u sve priče neogotike. veliki uticaj na nove generacije čeških arhitekata .Češka. . dekoracija fasade . odvajanje od Austrougarske (fizičko) i težnja da se i duhovno odvoji od Beča . Duha u Beču sa donjom kriptom. osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne strukture koja je koristi. ..uviđa nedostatke stila. odlikuje je čista dekoracija. 3.nastao pod uticajem Pariza.1910.širenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari kubisti pod imenom "Zlatni piesak".Jozef Gočar .obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908. 1910. dekorativan stil -> zadržava klasičnu osnovu.tri teorije Ota Vagnera: 1.Vilon i dr. ali car nije hteo da potpiše njegovo neimenovanje zbog navodnog slovenačkog nacionalizma. Dišampa (nemoć da se pobegne od postojećeg).Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom dobu".rad kubističkih arhitekata se uglavnom svodi na projekte. prvenstveno Francuskoj (u potrazi za nacionalnim izrazom) . Art Nouveau. -> u početku je radio secesionistički. opšti progres . 1908.ponuda odbijena).1914.1900.kubistički elementi. 1899.raste nacionalizam. .Crkva Sv.kubizam u Češkoj (II) . za koji je napravljena i maketa 1:1. napušta antičku tradiciju pod uticajem Art Nouveau-a. godine naručena maketa za jedan neogotički koledž u Americi (skulpturalna dekoracija . delovanje kroz publikacije i časopise. klasicizma i sl. projekat van de Veldea.češki arhitekti uglavnom iz Vagnerove škole: . .1890. rodonačelnik češke moderne arhitekture. pa Plečnik ide u Češku na poziv Jana Kotjere za profesora na više škole u Pragu .kubizam u Češkoj (I) .Jan Kotjera. Projekat fabrike u češkom časopisu (neizveden) .bežeći od Beča. inspiracija: zraci sunca.-09. preko Kotjere stupaju u vezu sa Plečnikom (kritikuju Vagnera) .trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera.Zgrada pozorišta Champselyse (Šanzelize . . traganje za nacionalnim identitetom ..Jože Plečnik -> Slovenac iz Vagnerove škole . zgrada "Peterna" u Pragu . 2. godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubističke kuće". 1910.kubizam u Francuskoj .

. glavni projektant Janek. napisao esej o modernoj arhitekturi . rekonstrukcija.Janek . 1911. 1912.Havličkov grad) 3.arhitektura je umetnost. Skice za spomenik Janu Žiški. 1880.Jozef Gočar. Viszgrad kod Praga.stajl 2.studija fasade 5.27. 4. ono što je osmislio Janek realizuje Gočar. Kuća doktora Fore.rekonstrukcija (za neki mali češki grad . kubistički enterijer 7. 1912.-13. 1912. 1913.teoretičar. Projekat za srednju školu u Koteburgzu. Fasada zgrade.po Janeku Pavelu . -> igra svetla.ksno gotički) u Južnoj Bohemiji.odvajanje od Vagnera . Jovana .mladi arhitekti se odvajaju od Kotjere i nastavljaju delovanje kroz časopis "Umetnički mesečnik" (oko Janeka) . . kose ravni u gornjem delu . 2. 1911. Kubizam 158 . dva uticaja: 1. Petra i Pavla . -> realizuje ideje Janeka 1. Vila u Višegradu kod Praga -> ograda kubistička . napisao esej "Od moderne arhitekture ka arhitekturi". 5.Janekova kritika Ota Vagnera u časopisu "Stil" . Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu.članak Prizma i piramida: glavni teoretičar.Pavel Janek: 1.CIGLA . .karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistička osnova zamaskirana kubističkim detaljima . 4.. Robna kuća u Pragu. Zgrada Crna Bogorodica (slično bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo 8. odlazi na poziv Jana Kotjere u školu za industrijski dizajn u Pragu (vrlo kvalitetan kadar).1945.skice iz posleratnog perioda 1916. Dvojan porodična zgrada. veza sa nemačkim ekspresionističkim grupama (Most i Nova secesija) .-10.akustika 4. Gradska kuća .arhitektura čiste umetnosti . dve dimenzije služe za umetničko sagledavanje. .-13. -> najradikalniji primer. a tri za prostorno .studija fasade .spomenički kompleksi . 6.barokna sa moćnim gotičkim elementima . Skica za fabriku -> uticaj Plečnika 3. uticaj pariskog kubizma. Crkva Sv.spomenik Janu Žiški.Jozef Hohol. godine dolazi do raspada unutar kubističkog pokreta . 1913. . Kreditna banka u Bardovicama 2. domaći češki uticaj (dijamantski svodovi .1911. 1909. transformacija u trodimenzionalni projekat . osnivanje časopisa "Stil" -> prvi u Češkoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i umetnošću.Plečnik: -> kontakti sa Nemačkom i Belgijom. -> funkcionalistička osnova. 1913. crkva Sv. Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) -> kubistička stepenasta palata 3. a učestvuje i Gočar . kubistička dekoracija .-12.funkcija treba da je zamenjena dekoracijom . 18. . -> Kotjerin učenik takođe 1. Baštenski paviljon 9. 2.bavi se teoretskim problemima. Skica paviljona za jubilarnu izložbu. a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom) .1960.spomenik palima iz 1917. 1913.1908. Sanatorijum u Bohdanecu. Studija pozorišta.

Vladislav i Oreje .Noćni klub Monmartr -> kubistički enterijer . 1912. -> dominiraju senke i plastičnost fasade.-25.Štedionica . │ . projekti za zgrade. Prag. Ulaz u groblje. 1923.uticaj češkog kubizma . .time češka škola drži korak sa ostalim evropskim arhitektama .Zgrada zadužbina učitelja. 1914.-23. spomenik Žiški .slikar.Gočar -> projekat za Masarikov trg. -> impulsivan crtač. ... 1923. sa nacionalnim elementima .Ministarstvo građevine u Vašingtonu .1964.katoličke crkve. Prag.Poslovne i stambene zgrade -> dijamant . enterijeri. Osiguravajući zavod. Janak i Kisela .Peter Kropaček . 5. 1913. 1913. 1922. .Jozef Štepanek . 1924.. 3. Kubizam 159 . Prag. Stambena zgrada. 1923. Palaski trg.Crkva -> serija rteža za sakralne objekte . .Matej Bleha .Vladimir Fultner -> studija vile .Studija fasada.Otokar Novotni -> formalna interpretacija.-25. 1. slika iz 1914. 1919.Vastislav Hofman. .Gočar ili Janak ? -> enterijer Legobank. 4. 1874. Gočar i Janak -> arhitekti monumentalnog nacionalnog stila .Plečnik -> crkva .Kraljevska palata u Sofiji . 1919.-18.Časopis "Ljubav prema umetnosti" . -> ozbiljno narušavanje kubizma .konkurs │ izlomljeni parapeti .Janak -> Nameštaj u Pragu. grupa arhitekata okupljena oko časopisa: .Jozef Čapek .Praška umetnička radionica -> primenjena umetnost . 1914.27. Vrtni paviljon. . linorezi.Jiržih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata .Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a . Nameštaj i enterijer 2.raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim školama.Crkva za grad "X" . više se crtalo nego gradilo .Otokar Novotni.Gočar. nameštaji.

-12.Vilon -> "zlatni presek". Brak) * Plečnik (crkva Sv.Gočar .mansardni krov . Nova secesija) . sa velikim prozorima . fasada od armiranog-betona je potpuno otvorena. kose ravni. Kao rezultat tog procesa proizišla je specifična faza češkog kubizma . skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni III. ostvareno je i nekoliko nadprosečnih objekata (Gočar . došli su u Češku uglavnom iz Francuske .faze dekorativnih primenjenih elemenata češkog kubizma: (dizajn nameštaja) I. nova harmonija . Duha. Železnička stanica 2.ekspresionizam. četri sprata . redizajn trouglova -> ravnoteža površina i volumena. zvezde) * domaći uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. 1903.ispupčenim. fabrika Stolverk) * gotika (nebo. Duha). Ministarstvo pošta. 1927. 1911."Crna Bogorodica") .-13. češke arhitekte su želeli da nastave tu tradiciju i u novoj situaciji. planete. izvedeni enterijeri . "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a.stereometrijsko dekorisanje fasada .poslednja dva . . crna i braon boja II.-05.iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam . Mesec.Jozef Gočar . Palmotićeva. 3. -> unutrašnje prostore oblikuje u kubističkom stilu. Na takav izazov odgovorili su stvarajući neobične fasade sa sistemima prelomljenih površina u velikom broju planova stvarajući upadljive ivice između površina svetla i senke. Pikso.posebno slikari i vajari.-11.danas. .Momir Korunović -> srpsko neimarstvo + češki kubizam 1. novi trendovi u umetnosti. Pošta 2. formalizam.kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinačno u radu ponekih umetnika (Francuska) ili u vidu pokreta (Češka pre prvog svetskog rata.Svetomir Lazić -> srpski modrnizam + češki kubizam 1. 1929. analitički kubizam -> dizajn nameštaja.krajem prve dekade XX v.uticaj na naše "praške đake" . Podsećajući se na integraciju umetnosti i arhitekture u periodu Art Nouveau. izlomljene. očigledna. Beč -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof mnogo dosledniji razvoj racionalizacije i unifikacije unutrašnjeg prostora .uticaj na nastanak češkog kubizma: * Pariz (braća Dišamp .Kuća Zaherl.nemački filozofi . Holandija pre i tokom rata) . 1913. kubizam. Beč. 1912. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su posećivali umetnici . Vila Olge Mos. a ne samo fasade . Tolstojeva (Dedinje) .restajling nameštaja sa puno kosih ravni i šiljaka.27.Crna Bogorodica. može se istaći kao pozitivna borba protiv izživelog akademizma i izvesna originalnost . Kubizam 160 .Plečnik . a gornji spratovi su imali kancelarije. 1910. potpuno otvorenog tipa .Sanatorijum u Bohdanecu. kada je zabluda češkog kubizma.bez pregrada.kubizam u Češkoj (III) .pored mnoštva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nameštaja.Crkva Heilig Geist (Sv. Jovana * Nemci (Most. naročito iz slikarstva.

ekspresija je ispoljavanje unutrašnjeg doživljaja realnosti (ekspresionističko stvaralaštvo suprotno je. u principu. osnovan 1909. drugim rečima. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 161 28a. nemački fenomen (za Nemačku je karakteristično postojanje više relativno nezavisnih kulturnih centara sa svojim školama arhitekture. nezavisno od njih. papirna arhitektura) van de Veldea (Pozorište) ili Tauta (Stakleni paviljon) . (po slici V. nemački Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma.pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg. posle prvog svetskog rata -> dve ekspresionističke struje u Nemačkoj: .suptilniji.Hamburg = luka. osećanje usamljenosti čoveka u modernom društvu) . Ekspresionizam . najznačajniji . Minhen. a ova u moći njegove mašte.razvoj ekspresionističke arhitekture: . tako da lako prihvata Ničeove ideje) 1. figuralne predstave. pred prvi svetski rat Nemačka je emotivno uzburkana: radikalizam.izložba Werkbund-a u Kelnu iz 1914.ekspresionizam . oličenom u Werkbundu 4. Rihard Rimeršmid. Fric Huger (Čile haus.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a (kolektivnog usvajanja normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za oblikom"). "svaka zgrada je umetničko delo" .. a protiv eklekticizma) . materijal = staklo) .Kirhner. berlinski časopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion". brutalniji.28.-23.Vasilij Kandinski i Pol Kle) . pesnik Pol Šerbert 1907. (na jednoj strani su normatvne forme arhitekata . oslobađanje od istoricizma i tradicije. Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike) . Kokoška.dionizijevski stav -> apolonovski nasuprot propagira red.anarhističkog usmerenja.. sloboda u korišćenju novih materijala. propovedaju koncept kulture koji je u opoziciji državnom. Kandinskog).pojam i značenje. oblikovao je science fiction iluziju utopijske budućnosti. grandiozno. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde. Nolde. većina ekspresionističkih arhitekata je ekspresionistički izraz zadržala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt protiv tradicije (bura pred prvi svetski rat)) . traganje za slobodom izraza. . razvijanje ukusa za organsku formu. 1910. Hamburg -> administracija i skladišta .ekspresija je umetničko izražavanje koje svoje polazište ima u dubini stvaraočeve osećajnost. želeli su da okupe sve one koji "neposredno i iskreno izražavaju ono što ih nagoni na stvaranje".Nemačka (Stakleni lanac) -> doprinos ekspresionizmu: arhitektura .O. oblika.uticaji: . od tamne opeke). usmerenu protiv buržoaskog raformizma i kulture industrijske države. Fridrih Niče (osnova grčke umetnosti -> u religiji . potencira dramatične odnose svetlo . Peter Berens. naročito aktivnost u Darmštatu (Olbrih. najznačajniji .ekspresionistička arhitektura nema formalni program ili manifest. prožimanje enterijera i eksterijera (staklo). karakteristična je i sklonost nacionalnoj arhitekturi. Drezden.ekspresionizam je."Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jahač)". socijalisti dolaze.tamno i napetost forme i izraza. klasično zatvorenim i raščlanjenim masama i racionalnom stvaralačkom postupku. ekspresionističke slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most". Munk. . .tradicionalistička struja kao što su Hans Lukhart. osnovan 1905. a na drugoj organske (idealisti) i fantazmagorične (vizionarska utopijska struja.socijalna nota. . rascep je zahvatio sve generacije stvaralaca u Werkbund-u.. disciplinu. 1910. blizak utopiji. Endel i drugi) 2. nema figuralnih predstava 3.

Ludvig Hilbercajmer i drugi. Fabrički kompleks (hemijska fabrika). učestvovalo ih je 14. Poljska. "izložbu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izložili svoje vizionarske radove. 1917.maketa) . Mis van der Roe. osnovana 1918. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 162 .-12.. Berensa) -> inventivan . opeka u metalnoj rešetki . Hamburg.radikalna alternativa "klasičnom" stilu Berensovih fabričkih objekata 2. 1919. Tautova zamisao je bila da u kratkim razmacima svako crta ili zapisuje. Luban kod Plzena.studirao na Tehničkoj školi. solidnost. izražava trajnost. već se radikalizam članova odnosio uglavnom na umetničke teme. arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut. 1888. bunu protiv svega što je Nemačku gurnulo u haos).-93.Hans Pelcig (Hans Poelzig).katedralu budućnosti (tj. izraz tih tendencija su i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe": (nastaju istovremeno) * Arbeitsrat fur Kunst (Radnički savet za umetnost). samo jedna polovina uspela ostvariti dela od trajnog značaja. Valter Gropijus. -> stepenasto sužavanje i širenje u vis pokrenute mase. . organsko jedinstvo .posle prvog svetskog rata politički uticaj na nemačku kulturu sve su jači. grupu su zabranili nacisti 1933.započeo lanac 24. slikare i pokrovitelje. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva velika dela (1 i 2) u kojima anticipira Tauta i Mendelsona) . ustvari prva skica Bauhaus-a. Hugo Hering. okuplja arhitekte. duh grupe pretočen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod vođstvom Gropijusa (energija grupe pretače se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac" (cirkularno pismo) .1936.Toranj za gas. Adolf Bene. u Čikagu 1919.11. Erih Mendelson. grupa nije gajila političke ambicije.ekspresionistički arhitekti i njihova dela: .1919. koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga društva oko gradnje katedrale). -> rani radovi: različiti arhitektonski pristup.Crkva u Malču . grupa je nastojala da vrši politički uticaj: "umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno umetničko delo uz aktivno učešće naroda) umetnost ne sme biti privilegija. postao profesor Tehničke škole u Berlinu .Kula Karla Šlezija sa izložbenim prostorom .Gradska većnica u Lovenbergu . Vodotoranj Poznanj. Oto Bartning. * Novembergrupe. 1911. već u njoj moraju učestvovati široke narodne mase. -> okuplja brojne umetnike različitih profila.. (neizveden . 1911.. Erih Mendelson i drugi. kvalitet. .12. ideje koje želi izložiti krugu.dela: 1.Porodična kuća u Bratislavi .1923.28.. snažna artikulacija.1920. obuhvata poziv da arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralačke snage i stvore novu kultnu zgradu . grupa je 1919. Drezden. sve do konačnog raspuštanja 1921. arhitekti (radikalni umetnici leve orjentacije): Valter Gropijus. socijalizma). počinje da se osipa. Gropijusov predgovor izložbi. grupa posle gašenja spartakovskog ustanka.druga velika ličnost Werkbund-a (posle P. se izjašnjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionističkih formi.. asimetrični blokovi od opeke. ekspresionizam postaje forma protesta sa socijalističkim predznakom (protest. 1869. često koristili pseudonime (Taut = Glas) i traje do 24. a za upotrebu novih ekspresivnih tehnika. osnovan 1918. u Berlinu (gde je i rođen) . neformalno. organizovala tzv. potom bio gradski arhitekta i profesor u Drezdenu (1911. Bruno i Maks Taut. još se ne oseća ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu na izložbi jednog veka) .imao biro u Breslau (bio direktor umetničke Akademije u Breslau) do 1916.

Drezden (neizvedeno). Belin. 1925. 1917. uticao na Tauta) -> iskazana velika veština u postizanju sklada.-13. vratio raspravi o "Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen" 2. 5000 sedišta. . Carigrad. Kapela. kao i senzibilitet blizak sa umetnicima "Staklenog lanca".interesantno je da je on. stalaktiti spolja i unutra) 5. -> sazidan od opeke. Poslovna zgrada. Berlin. 8. 1919.rođen i školovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fišera.1938. unutar velike kupole smešteni su svojevrsni privesci kojima šupljina kupole daje kružno kretanje.. oblici lukova tako su povezani da oblikuju zigurat.28. (ključno delo) -> pozorište sa 5000 mesta (realno 3500) za Maisa Rajnharta . moćna prostorna energija. konvenc. 1919. afirmisan u Bratislavi. 1912. 1912. Salzburg (rođen Mocart). Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada") 3.kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto . širok potez (kao spiralna piramida.dela: 1. -> staklo. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara kupole prečnika 65 m. -> testerasto smaknute mase (kaskadni objekat sa vrtovima). Hemijska fabrika. 1921.Hala u Breslau.1914. stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole. 1919. Štutgartu. .izveden iz akustike i osvetljenja. tako da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara utisak rastapanja i beskonačnosti. ogromne dimenzije. njegovi tek stvoreni motivi stalaktita. .pozdravni govor povodom proglašenja za predsednika Werkbund-a . foaje sa neobičnim pečurkastim stubovima . . a ne Taut. 1880.. površine oživljene u uskim slepim lukovima u unutrašnjosti ..adaptacija cirkuske zgrade (stare tržnice. radi sa bratom Maksom . ritma i pokrenutosti oblika. čelik . Veliko pozorište. stvara svoja dva velika dela u kojima spoaja Tauta i Mendelsona 4.1919. beton. kao i Mendelson) . bioskop "Kapitol" u Berlinu. slepi lukovi i uski prozori (izgled kao šupljina ispunjena stalaktitima) . "Festpielhaus".dodatak: . Luban kod Plzenja. kasnije cirkus). gotovo ostvario "Krunu grada". iluminozno rastapanje oblika i prostora. 1921. ovde su prerasli u simbol "Krune grada" ogromnih dimenzija. spolja ogromne mase u zrnastom malteru (blizak kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma). za Maksa Rajnharta. i bio bliži Šerbartovoj ideji svetla 1.-31.klasičnom maniru -> bioskop "Kapitol". 1925. -> povratak kripto klasičnom .Maks Berg . (nije izgrađeno. najambicioznije. Projekat "Kuće prijateljstva" (konkursni rad). 6.po završetku rata. spolj. 1920. Magdeburgu.-14. Pozorište. Projekat svečanog festivalskog pozorišta (muzički centar).radio uglavnom u Berlinu."stalaktitski" enterijer sale (kao pećina) . . Ekspresionizam / Amsterdamska škola 163 3. 1911.Bruno Taut (Bruno Taut). Berlin. projektovao vrtna predgrađa za Magdeburg i Berlin . -> svetlucavo.zalaganje za principe "Kunstwollen" (volje za oblikom) 4. . ozbiljno je konkurisala industrijskom stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG . Salzburg (svečano festivlasko pozorište) -> sličnost sa kućom prijateljstva. čija unutrašnjost deluje kao prizmatična šupljina ispunjena stalaktitima. Bratislava. 1913. ovo je i poslednje Pelcigovo sasvim ekspresionističko delo (uz scenografiju za film). Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistički film -> poslednje što je uradio u ekspresionističkom duhu 7. Pelcig se u svom pozdravnom predsedničkom govoru Werkbund-u.

profesor Tehničke škole u Berlinu.12. transformaciju cele planete u bolje društvo političi.. -> u Internacionalnom stilu. kada su dobili stvarne narudžbine. "staklo ubija mržnju". 1914.arhitektura na planinama. predstavlja težnju ostvarenja paradigme svih kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobražaj društva (svetlo u Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu prostoriju sa 7 slojeva oplate..luksfer prizme).1919. Tautov paviljon (višeugaona osnova. piramidalnog oblika.emancipacija kreativne uloge nesvesnog (svako je trebalo da napiše ili nacrta nešto neformalno. Lajpcig . socijalne potrebe u haotičnoj stvarnosti Vajmarske republike 4. nasuprot "normativnim formama". u japanu. jeftini radnički stanovi . . na "Međunarodnoj građevinskoj izložbi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvožđu" (čelični paviljon. vizionarske kvalitete arhitekture .učesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela graditeljskog tima. pokreće časopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika "Staklenog lanca") i utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne Kette") u kojoj učestvuje 14 kolega. do 24.. Stakleni paviljon (sve od stakla .1920. koncept: kupola pokriva vrhovr. Berlin.autor aforizama na staklenom paviljonu ("svetlost traži kristal". i u kom sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom budućnosti"). već se prilagodili krajnje racionalnom pristupu) . koja teži racionalnim montažnim.28.1918.1920.11. fontane sa kaskadama.-30. "Stakleni lanac": trajanje od 24. paradoks Tautovog anarho . 2. knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlaže raspuštanje gradova. fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kući" zgradi uprave zajednice. čime skreće pažnju na sebe 3.tako je zamišljao autoritativne društvene institucije) . "Potkovičasto naselje".-32.rezultat uviđanja značaja masovnog stanovanja . pokušao da ostvari ideju "Krune grada" projektom gradske izložbene dvorane. uskoro napušta te ideje uviđajući praktične. "staklo donosi novo doba".socijalizma je bliskost sa totalitarističkim idejama toga vremena (čak fašističkim . pesnik Paul Šerbart (u isto vreme publikuje knjigu "Arhitektura stakla" posvećena Tautu) . bili su dosledni duhu staklene arhitekture i ekspresionizma. pseudonimi (Taut = Glas). 1936..neizvodljivo ."Die Štadtkrone" ("kruna grada") -> polemički esej koji je pacifista Taut napisao tokom rata. Taut se zalaže za stvaranje umetničke korporacije za uzajamnu saradnju i pomoć .dela 2 i 3 su najznačajnija dela pre prvog svetskog rata .obnavlja se tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se bavili papirnom arhitekturom i idejama. predlažu "Staklene spomenike koji će zračiti svetlošću" . učestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe". industrijskim procesima . stvara model radijalnog poljoprivrednog naselja. u Moskvi.1920.1930. (približno 13 meseci) . član Pruske Akademije umetnosti (boravio je: 1932. posle rata Taut istražuje: 1. gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga."Alpska arhitektura" -> knjiga . socijalni prizvuk.1919. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 164 2. jedan od pristalica principa "volje za oblikom". što bi želeo da podeli sa celim krugom). -> stepenast unutrašnji prostos sa vodopadom. u Istanbulu) . u centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetleće" kupole . izložba Werkbund u Kelnu. 1933. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata" . osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima nešto od duha gotske katedrale.1919. počinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga što neki od učesnika uviđaju nesklad između "slobodene nesvesne forme" i savremene gradske. 1913. po sopstvenom nahođenju. posvećen je svetlu. ipak.1921. sano postament od armiranogbetona i noseća konstrukcija od metala . cilj "Staklenog lanca" .) . vrhovima. ništa od toga nisu ispoštovali.sa Francom Hofmanom).Tautu je jedini cilj da kuća "bude lepa" -> kuća od stakla. optočenu staklenim mozaikom) . 1925.

upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske škole" i sa Roterdamskim racionalistički orjentisanim arhitektima. 1931. pa je napušta. . moćan čovek) . Voga . Berlin. 1917. bioskop "Univerzum".1953. konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih jedinica uredne profilacije: Sindikat metalaca. 2. okreće se izražajnosti konstrukcije i materijala.bolnica. 1926.28.1923. projektima. Robna kuća Petersdorf. nisu mogli napraviti oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove).. kontrastira kose krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast će kasnije koristiti u projektu Tekstilne fabrike u Lenjingradu.-21. .1933. posle 1933. scenografijom. emigrira -> Engleska. beznačajna dela (emigrira) . Hans Šarun. Breslau. elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac . . emigrira. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata" .bolnice.. Potsdam kraj Berlina. -> remek-delo ove faze.De la warr pavillon.rani crteži liče na van de Veldea i Berensa . likovni umetnici ("Plavi jahač") . Tautovog Staklenog paviljona. a Vizionarski Amsterdam ne razume objektivnost". staklo.1918. Engleska. 1925. Rudolf Štajner. 4.kompleks. Palestina -> SAD. ekspresija) . 1938. postaje član "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmišlja u rovovima. a dinamizirana geometrija 5. 1914. crteži kao serija mašinskih elemenata .-27.poseta Holandiji . Ekspresionizam / Amsterdamska škola . vrhunac njegove ekspresije .-18.1912. biblioteka. uspešan iz bogate porodice. Berlin. u Americi gradi Singoge i drži predavanja. Fabrika šešira.ostali važniji ekspresionisti: Hugo Hering.studira ekonomiju. 1934.-23.1912. umire 1958. -> predloška joj bila Pelcigova poslovna zgrada u Bratislavi . Poljska. 1931.dela van zemlje: . 1887.kreativan. banka.dela: (originalna i jasna primena materijala: čelik. fantastični crteži. Berlin i niz drugih objekata 3. Zgrada "Berliner-Tagblatt".početak . London -> Izrael. Oto Bartning.Erih Mendelson (Erich Mendelsohn).. Berlin.nazivaju je "Sarkofag ekspresionizma") 1. u San Francisku . (nemački jevrejin. . oble forma.-14. Opservatorija Alberta Ajnštajna. izvodi više fabričkih i administrativnih zgrada. ali i sa holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih krovova"). kuća Kolumbija.njegova vizija "Krune grada" . umire u Turskoj (Istanbul) 165 . smatra da "Analitički Roterdam odbacuje viziju. Likenvalde. -> vojnik Nemačke na istočnom i zapadnom frontu .1919. veza sa skulptoralnim formama van de Veldeovog Werkbund pozorišta. opštinske zgrade. namenu naznačava oblikom zgrade. -> kulturni centar koji uključuje i bioskop "Univerzum" za 1800 osoba.1933. dolazi do tipskog "trakastog" rešenja fasade upravnog bloka.. čiji enterijer dobija paradigmatski značaj za ovu vrstu objekata: Robna kuća u Štutgartu.-31. osniva biro . stambena zgrada.kulturni centar. on svoj senzibilitet smešt anegde između (i to objašnjava u pismu svojoj ženi) 2. jednostavna. sinagoge. plasticitet koji liči na beton. -> dve faze: 1. beton. koledž.u delima apstraktnih umetnika nalazio inspiraciju .studirao u Berlinu i Minhenu . 1925. SAD . Fric Hoeger. do emigracije 1933. bavi se slikarstvom.. Palestina .otac trgovac) . smena staklenih prozorskih traka i profilisanih parapeta. ali u pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca). skice veličine kutije šibica. 1921. 1927. .

mnogo izlagao. Kristalna sfera 4. humanost . izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu (stepenište). razrada detalja.individualno umetničko uobličavanje smatralo se za cilj . romantizam. de Klerk. P. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa) . karika "Staklenog lanca". . ekspresivnost 4. duh mesta. M. crteži = organski deo prirode. T.Herman Finsterlin -> samo crtao. astronomiju. Berlin -> preciznost uglova . glavni teoretičar grupe . dimnjaci. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka. studirao: hemiju. Objekat Doma kulture 2. M.uzori: Berlage.samo crteži .najvažniji arhitekti: H.tornjevi. Stambeno naselje. .Amsterdamska škola -> Holandija.-24. razvila se neka vrsta ekspresionizma slična onom u Nemačkoj .dijametralno suprotan pokret .28. beton.grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko časopisa "Zaokreti" ("Wendigen").36. fiziku. . . kog je izdavao Hendrik Teodorus Vijdeveld. fantazija. J. kontekstualizam. Stal. u Minhenu. nije bio arhitekta.školski primer Amsterdamske škole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu. jednostavni prozori) i složenost i strukturalnost na drugoj (neobične forme. sa Misom i drugim na Izložbi secesije 1923. erkeri. nemogući. bez konstruktivnih elemenata.ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea .. arhitektura na papiru. neobičan. ništa nije izveo. zgrada = živi organizam. da se okrenu ka funkcionalnijem i objektivnijem građenju . Amsterdamska škola ... .1912. u galeriji u Berlinu izloženi su ti njegovi crteži (posle 40 godina) . F. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 166 28b. J.Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistički crteži. Sajpers . montažne gradnje (proizvodnje) uglavnom nespojivi. aktivan i posle drugog svetskog rata 1.. 1962. rođen 1887.. tradicionalni arhitektonski elementi . talasasti i slobodno oblikovani zidovi. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka. 1918. bez uglova. rani Rajt.opšte odlike arhitekture Amsterdamske škole: 1. nesvesni oblici i zahtevi racionalne.izraz "škola" potiče od duboke privrženosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i konstruisanju. ti principi bliski su paralelnom nemačkom ekspresionizmu.-26.romantična škola de Klerka . filozofski pogled na arhitekturu. Kramer. L.Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni.čuveni intervju tim povodom . Projekat Narodnog pozorišta 3. izlaže Valtera Gropijusa na "Izložbi nepoznatih arhitekata".raznovrsnost tipova kuća. van der Mej. . 1910. medicinu. obojca će.. 1914. Vijdeveld. neizvodljivi oblici. povezuje enterijer i eksterijer u jedinstvenu celinu.) 2. . a u suprotnosti su sa roterdamskom "analitičkom" arhitekturom: najvažniji radovi ove grupe vezani su za realizaciju stambenih četvrti Južnog Amsterdama (regulacioni plan Berlagea) tokom 1917. dinamične siluete) 3. skulptoralno obrađuje.

skulptoralne forme (progaudijevske) 3. izvijeni blokovi i prozorske trake . filozofiju (1891.išao ispred.dva valjka sa kupolom. (tri godine posle njegove smrti). kao arhitekta nije imao predznanje. Geteanum br. 1913.A. ogroman. 5. izgoreo uoči Nove Godine 1922. . izuzetno širok duhom. Projekti za novo uređenje Aleksander-platza. gradacija. umro 1925. pokriven šindrom. brojna predavanja u okviru teozofskog kruga. ideje je prenosio verbalno. 1921. imitacija bioloških 1. Kuća Durdek. 2 -> završen 1928. ili pravio makete od glinamola (da bi se izvelo). 1915. 1.Rudolf Štajner. dva kružna oblika . doktor filozofskih nauka). Dornau. pristupa teozofskom pokretu posle jednog predavanja 1900. h=40 m.. od 1922. Zgrada izložbe ..M.-16. metamorfoza oblika 3. pokret (izveden iz linije) 2. 14 stubova . objavljuje ogromne knjige. ponavljanje oblika. u armiranom-betonu. .. pošto je prvi izgoreo. Bratislava 3. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten . "Hram mudrosti" (Teozofski hram). ne ponavlja ni jedan prozor . 1 -> 90 m puta 80 m.Sidnejska opera -> izvedena iz Štajnera . Geteanum br. kraj Bazela. Gagkau kod Libeka -> kos krov 2. studirao u Beču: matematiku.glavne karakteristike Štajnerovog rada: 1. u Dornahu. izveden 1913.svaki od drugog drveta. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 167 5.I. kapitel . Beč -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionističkog kruga . Toplana sa dimnjakom.urezan.. Poljoprivredni kompleks. godine. objekat od drveta. Transformatorska stanica.C. 4. Berlin -> dinamično raščlanjeni blokovi./23. kada je počeo: 2.28.Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici. naglašava odnos forme i funkcije. cenio Getea (i studirao ga).

grupa nastala u Lajdenu (Holandija) .De Stijl je "holandski umetnički pokret". to je prva saradnja slikarstva i arhitekture .univerzalistički ideali: istina. oko istoimenog časopisa koji izlazi do 1932. veza sa Šenmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta 3. utiče na 1. gibanje vazduha * žuta -> siva.3 faze: . vajari. slikari.) i vajar Vantongerlo (estetika masa u pokretu) . sa relativno čistim personalnim promenama (ukupno ih je 10) . dizajneri.grupu su činili arhitekti. i 2. holandski kalvinizam .1921. osnovan je u Lajdenu 1917. red. Vazmutovih izdanja iz 1910.naglašavanje arhitekture sredstvima slikarstva. plava -> bela.univerzalističkog pogleda na svet 3. za račun objektivno .nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917. moć geometrije.-1920. Pit Mondrijan (Piet Mondrian).1917.1925.transformacija i raspad . De Stijl .sazrevanje i širenje .gibanje vazduha (vertikala).Berlage: proporcije..bojenje eksterijera i enterijera .upoznali se preko Berlagea. Teo van Duizburg (Theo van Doesburg).sporedne ličnosti: slikar Van der Lek (periferna ličnost. do 1931. van Duisburg i Oud uređuju hol u njegovoj vili kod Lajdena . Posle De Stijl-a ništa više nije bilo kao pre (jedno vreme do 1945.-1931. geometrijske olovne trake na prozorskim oknima . i pojedinačnih putovanja u Ameriku . . ovi principi ne shvataju se tradicionalistički već obiluju razumevanjem socijalne realnosti (odbacuje se individualistički.-16. Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage * matematički kosmički poredak: .29. De Stijl 168 29. jednostavnost. crveno) i redukcija pravaca prostiranja elemenata kompozicije na ortogonalnost. podovi od pločica. Šenmekers (knjiga "Novi lik sveta". god.1917. objektivnost. kubizam 2.nebeski svod (horizontala). arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena). Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld). crvena .osnivanje. arhitekta i dizajner -od 1919. . knjiga "Principi matematičke plastičnosti") postavlja osnove neoplastičnog izraza izvodeći zaključke iz složene "kosmološke" filozofije: redukcija kolorističke skale na osnovne boje (žuto. svrha čoveka je stil" . crvena -> crna žuta . članovi.horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca .nikad preterano ne utiče. godine. slikar i arhitekta 2.sunčevi zraci. . pesnici. socio-kulturni kriticizam.u delima iz 1915. plava . . . . matematički neoplatonizam (neoplasticizam) Šenmekersa .-1925. Berlage i Rajt .formativna (skoncentrisana na Holandiju) . lavo. neoplatonska filozofija Šenmekersa 2. filmadžije.ključne ličnosti De Stijl-a: 1.spoj žute i plave 1.Rajt: "prerijska" faza .sinteza dve struje: 1. . slikar -do 1925. aforizam grupe: "Svrha prirode je čovek.-11.ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razrađivao Zemlerove teorijske postavke o stilu). usamljenik. uticaj: . tvorac pojma "neoplasticizam" 4.uticaji: .

Oud .) (Husar je radio znak za De Stijl. totalnim uređenjem radne sobe dr Hartoga. urbanista.isključena individualna samovolja). razvija Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"). ortogonalna geometrija. P. 1918. forma "ligeštula". . I arh. obojena osnovnim bojama.) .1921. elementi neoplasticističke estetike: elemantarne proporcije. sadrži sve suštinske postavke neoplasticizma . vršeći snažni uticaj na studente i . ostvario je prvu kuću u skladu sa principima neoplasticizma . van Duizburg. i Holađanina Kornelijusa van Esterena . van Duizburg boravi prvi put u Nemačkoj 1920. delo .sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploča.glavni projektant u Roterdamu.. Crveno plava stolica. van't Hof. horizontala i vertikala.Robert van't Hof 1.Gerit Ritveld 1. nikada nije bio potpuno u ovom pokretu. bezornamentalna. odlaze Van der Lek. berlinska stolica. ovo je moguće ostvariti. prvi broj lista "De Stijl" . kratko vreme provodi u vajmarskom Bauhaus-u na poziv Gropijusa. pristupa De Stijl-u 1919.-20. kompozicije od bojenih (tri osnovne boje. funkcionalnost . režisera Sineaste. Fabrika Purmereid. . označava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od 1914. odbija kolorističku intervenciju van Duizburga i oni se svađaju: 1. pročišćena arhitektura. J.): nema baš puno radova iz oblasti arhitekture . grafičara i slikara El Lisickog. kroz arhitekturu i dizajn. sa crnim okvirom.uveo ga je Šenmekers. Vantongerlo. Vantongerlo. dnevna soba kroz dva sprata -> uticaj Rajta .Oud je težio samosvojnosti (odbio da potpiše manifest 1918.-21.čisti kubusi. horizontalnost. . Mondrijan se vraća u Pariz (gde je boravio do 1914.van't Hof koji je poznavao Rajtova dela pri poseti Americi. funkcionalne apstrakcije shvatao kao logični nastavak kubizma.na Rihterov poziv. elementarni kolorit (i ahromatičnost). tri osnovne boje . a posle El Lisicki) . nadstrešnice. (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid. Zgrade u nizu -> bezornamentalna. radi nameštaj ručno od neobrađenog prirodnog drveta 2.1917.pojam "neoplasticizam": . pročišćena arhitektura 2.kuća Hejde.29. van Duizburg zbog toga počinje da propagira pokret u inostranstvu jer mu se činilo da se ovaj u Holandiji gasi što potvrđuje njegovu međunarodnu orjentaciju i rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera. i ruskog arhitekte. projekat 1919. autonomna i besprekorna površina -> isključuje opeku. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 tačaka. a zatim i Van der Lek. red (zakonomernost. pre svega.). polazna tačka čist kubus.I faza "De Stijl-a" (1917. članstvo pokreta se radikalno menja.-25. predstavlja prvu nedvosmislenu trodimenzionalnu projekciju estetike neoplasticizma. izrađuje niz komada nameštaja (dečija stolica. .II faza protiče u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga. koji kao strukturalni princip treba proširiti na sva područja života. predgrađe Utrehta (1916.1918. 1918.). ovo je jedini njegov projekat u okvirima neoplastičnih principa (ipak neubedljiv). konstruktivnost. Oud i drugi.II faza "De Stijl-a" (1921. a van Duizburg uvodi i dijagonalu) .-20. dinamično dekomponovani. izlog juvelirnice) što kulminira 1920. De Stijl 169 . činovnik.J.Mondrijan je svoju teoriju čiste. El Lisicki: "priča o dva kvadrata" .

vremena. dinamičnost 4. kuća Šreder-Šreder. studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat kuće umetnika .u isto vreme Gerit Ritveld: 3. 1924. antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) . menja se stvaralaštvo van Duizburga -> neoplasticizam + suprematizam . materijala uz organsko prilagođavanje datostima.van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju 1.Ritveld i Husar: * enterijer + nameštaj male prostorije za izložbu 1923. iznosi suštinu neoplastične teorije arhitekture .III faza "De Stijl-a" (1925. P. dinamična ravanska igra.El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljevičem te unosi uticaj suprematizma.J. funkcionalnost. arhitekturu."organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija iz funkcije.pored pomenutih aksonometrija izložili su i 2. kontakt dve leve orjentacije (evropske i ruske)). otvorena transformabilna osnova.potpuno kompatibilan sa van Duizburgovim postavkama. pod uticajem njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" između slikarstva i arhitekture).) . nikada nije bio uspešan . van Duizburg i van Esteren izlažu u Parizu u galeriji Rozenberg i postižu veliki uspeh. otelotvorenje 16 tačaka van Duizburgove plastične arhitekture (objavljene po završetku kuće): antikubistička (po obliku). Kafe de Unie. rivalstvo i skandal. koji su visili u prostoru. vajarstvo. jasno je da je arhitektonski neoplasticizam iskristalisan .levo orjentisan (veza sa Dobrovićem.sublimacija: van Duizburgov članak "16 tačaka plastične arhitekture".obeležena je žestokim sukobom i raskolom između Mondrijana i van Duizburga . boje.-31. bez uklapanja. antidekorativna (po stilu). u Berlinu (+ berlinska stolica) . površine. Stambena zgrada u Hagu (poređenje sa Mondrijanom) .-25. van Duizburg ne uspeva da postane profesor na Bauhaus-u. dinamizam. u projektovanju učestvovala i gospođa vlasnica. Niz hipotetičkih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crteža aksonometrija.29. nema uklapanja u ambijant . ali se njegovo stvaralaštvo ipak razvijalo u sličnom pravcu . poseduje: elementarnost. u listu se tad pojavila i apstraktno tipografska dečija bajka: "priča o dva kvadrata" .1922.arhitektura oslobođena nosećih zidova i ograničenja koje nameću probijeni otvori. De Stijl 170 profesore (i samog Gropijusa). asimetrično artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slično dekonstruktivizmu (Ajzenman). Utreht (1924. pa osniva svoj atelje za slikarstvo. nemonumentalnost. menja se format i slog naslovne strane časopisa De Stijl . Oud 3.mađarski aktivizam .Ritveld više nema gotovo nikakve veze sa pokretom. svetlosti. na kraju niza kuća iz XIX v.. prostora. J. on pledira i za ekonomičnost. Projekat kuće za Rozenberga.. van Duizburg utiče i na Brojera -> stolica .). volumena. .1923.oličen "centrifugalnim" kompozicionim principom . ne postoji ugao. panelni pomični zidovi. -> uništeno pri bombardovanju Roterdama .. ekonomičnost.

on smatra da status objekta određuje do koje mere je moguće njegovo podvođenje pod apstraktnu koncepciju .Gerit Ritveld 5. stolice od furnira. . Ajzenman) .ovi stavovi sadržani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj konstrukciji" (1924. u kom se na ortogonalni prostor amplicira dijagonalna elementaristička kompozicija (nameštaj je. preranom smrću van Duizburga (u 48. van Duizburg se okreće sve više socijalnim i tehnološkim aspektima forme.pokret je snažno uticao na moderni pokret. istovremeno dejstvo slikarstva i arhitekture. De Stijl 171 .29..umetnici "De Stijl-a" sve više potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti". ali veliki uticaj . a ambijent posvećuje ciljevima višeg reda . crteži. čak ni van Duizburgova vlastita kuća u Meudonu. ne zbog udobnosti koliko zbog izdržljivosti .Mondrijan napušta pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje slikarstvo uvodi radi dinamiziranja dijagonalu . ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastične arhitekture.smeštene su u ljusku XVIII v. napuštajući neoplastičku verziju ideala sinteze umetnosti. plitki zidni reljefi u dijagonalitetu. to vidimo od Misa pa do naših savremenih arhitekata (na pr. gasi se i pokretačka snaga pokreta. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki njegovog manifesta iz 1924.pod uticajem El Lisickog.nameštaj i slično. 1929. samo još Mondrijan ostaje veran u svojim principima (ortogonalnost i osnovne boje).van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomoćnih . godini). sasvim običan) . ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano. Šoferova kuća sa garažom .ideal se vraća svojim korenima u apstraktnom slikarstvu .. rasveta od golih sijalica umetnutih između dve metalne cevi koje su obešene o plafon.objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva . murali. jedna do dve zgrade i nekoliko enterijera.) i u projektu kafea L'Obet (1929. dovršen) u Strazburu. ograde i rukohvati od cevi.zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" .duhovni i intelektualni potencijal .obeležio XX v. i Ritveld menja dizajn sedala i naslone svojih stolica koristeći sakrivljene površine. nasuprot tome.

"Oči koje ne vide" (industrijski dizajn."Estetika i arhitektura inženjera"."Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"). tehnička dostignuća u arhitekturi (u životu uopšte) . Purizam 172 30. manifest purizma.umetnički pravac. sa stanovišta purističkih postavki .Purizam .glavno sredstvo izražavanja. mehaničkog i umetničkog) oblika . . Žanere . brodovi. avioni. godine 28 brojeva. zidno platno ."posle kubizma". Purizam . 1923. puristi su zaokupljeni traženjem savršenog (prirodnog. u I delu knjige "Estetika i arhitektura inženjera" objašnjava koncepcijsku dvostrukost prema kojoj će se kreirati njegovi radovi: s jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijski. (objavljen u časopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna formulacija purističke estetike .. već se zgrada modeluje na vajarski način. Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno uređivali do 1925.Le Korbizje . E. sa svojim socijalnim.30. I deo . kubizam i neoplasticizam. zbirka članaka (kasnije knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920. purizam je usmeren protiv istoricizma.cilj purizma: "pročistiti" umetničku (pa i opše civilizacijsku) problematiku u svojoj celovitosti."Arhitektura.-30.. u kojima se razmatraju pitanja od umetničkog.izvori purizma: neoplatonizam.Sonije (Saugnier ."L'Esprit Nouveau" (književna i umetnička revija) -> časopis pokrenut 1920. ali i protiv "deformacija" u modernoj umetnosti (na pr."purizam". poziva se na estetiku mašina . automobili). esej. ali i šireg kulturnog značaja.pseudonim) i Š. a sa druge o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na čula.). kasnija faza kubizma).-23. 1920. 1918. pokretači Le Korbizje.osnivači: Amede Ozenfan . čista kreacija duha" (poezija klasične arhitekture). 1918. . III deo . ekonomskim i tehničkim uslovima. izašlo je do 1925. II deo . -> manifest Moderne. što od arhitekture zahteva odgovarajući odnos .u arhitekturi: ne propagira se čisto konstruktivni oblik. suština knjige je u sledećem: novo doba je počelo.

tj. prethodnici: Viole-le-Dik => Kore i Rajt (preporučivao arhitektima Vile-le-Dika kao obaveznu lektiru) . Luis Mamford -> "funkcionalizam. sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije pristalice stavljen u najmanju ruku pod znak pitanja" . . dok se subjektivni aspekti arhitektonskog projektovanja negiraju. ako jedna građevina kako u celini.funkcionalizam ("enciklopedija") . materijala i izvođenja * Gropijus -> želimo arhitekturu čija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu * Le Korbizje -> funkcionalna sadržina racionalnog mišljenja * Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktičnost . funkciji ili nekom drugom principu u okviru celovitog arhitektonskog koncepta 4. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti.o tome. a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledeći: 1. pripremne mere. a naročito je vulgrizovan 50-tih godina kada se ispoljava stereotipnošću.na pr.. Internacionalni stil. oni su ti koji nose međuspratne tavanice i krov . Funkcionalizam 173 31. estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao osloniti u vremenu između dva svetska rata.31. organizacija unutrašnjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih" zahteva. oduševljenje tehničkim formama .jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije. Funkcionalizam . herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam. "oblik prati funkciju".funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi. konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logični sa upotrebnog ili estetskog stanovišta 3.pravila: 1.funkcionalizam je integralni deo različitih teorija arhitekture: * Šinkel -> ideal u arhitekturi može samo onda biti ispunjen u potpunosti. ovaj vis funkcionalizma prati dešavanja 20-tih i 30-tih godina. bezizražajnošću . pri čemu se pojam funkcije usko svodi na svrhovitost. intuiciji. organizacija rada -> planiranje. a kao pojam vezuje se isključivo za modernu arhitekturu. sterilnošću. ovi zahtevi mogu biti racionalne i iracionalne prirode. stubovi i nosači jasno vidljivi i spolja i iznutra i različiti od zidnih površina i pregradnih zidova.opravdanosti postojanja * Berlage -> doći do istine u arhitekturi . u najširem smislu princip funkcionalnosti podrazumeva ostvarenje različitih funkcionalnih zahteva. tako i u svojim delovima.različiti elementi zgrade treba da nađu prikladan arhitektonski izraz 2.. formalizmom. omogućavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnoloških" procesa koji su karakteristični za datu namenu 2. . i sa duhovnog i sa fizičkog stanovišta odgovara svojoj svrsi * Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu * Labrust -> arhitektonska forma mora biti podređena funkciji * Saliven -> forma prati funkciju * Vagner -> krajnje tačno poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja * van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike .prioriteta u pogledu svrhovitosti. realizacija. oblik mora da izražava funkciju .Funkcionalizam -> star koliko i građevinarstvo.

saobraćajno jezgro . "lepi oblici." . 1920.."funkcionalisti" -> u pravom smislu reči .. inženjeri -> jeftinija."intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje.građevinari. najlepši oblici . Funkcionalizam 174 . praktičnija ili prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je određen građevinskim propisima. raspored unutrašnjih zidova (prostorija) .31. . zid zavese. oblaganje uzorcima iz kataloga. kupa.: "američki inženjeri svojim proračunima ubrzaće izumiranje naše arhitekture".eksperti za rentabilnost. => haos . trgovci od zanata. kugla.. piramida..kocka. oblica.stručnjaci za klimatizaciju.štoperice specijalista za dizalice. oblik krova .

koje .Valter Gropijus (Walter Gropius). Model fabrike. . SAD.-28. Gropijus provodi period 1919. upravno je mali paviljon za motore. . dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje) .1910. ostalo . ali modernija. ali sada su od stakla. deluje kao profil (tri različita dela: administracija. vizuelno je podržana podela na nosive i nošene delove (materijal . 1883. 1921. otpočinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta 1. vaspitač. ovaj "kristal" ilustruje snažno prisutno dvojstvo u Gropijusovoj ličnosti. zaobljena zona strehe . Vajmar.penzioner. kompleks.-69. u Berlinu.-34. tri godine radio kod Berensa (od projekta do izvođenja). .-25. smatra da je podudarnost tehničke i umetničke forme najveće dostignuće . a kao jednog od mogućih naslednika pominje Gropijusa . Spomenik martovskim žrtvama. različiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima) . 1927. u Vajmaru i 1925. bio je aktivan član grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe". obuhvata 6 zgrada. "konstruktivističke" staklene stepenišne kule. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetničke škole u jedinstvenu ustanovu čiji direktor postaje Gropijus. kao predgovor izložbi.Bauhaus predavanja. fabrički deo.osniva svoj biro. spolja . . -> nalomljena. garaža. ali radi u privatnoj praksi . sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke. hala . ispred ravni nosivih stubaca. Fabrika Fagus. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada nema promena u izrazu.1919. upravna zgrada . otvoreno dvorište i mašinsku halu. Alfeld na Lajni. predavač.London. -> objavljuje članak o industrijskim objektima u godišnjaku Werkbund-a: "Značaj industrijskih objekata za oblikovanje stila". pojavio se u svetu arhitekture .-52. Bauhaus i Valter Gropijus 175 32.analitička saznanja treba da doprinesu sintezi organskog oblika .. apsolutna zrelost od početka. 1934. Totalno pozorište.rođen 1883. 1928.TAC)). 1926. razrada Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG)."nošeno" je uvek staklo. i drugo. penzionisan na Harvardu (saradnici.. prvi put staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova . ali ne često).kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne.polistrukturalnost). 1919. 1914. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi. 1952.-28. Majerom -> kompleks koji obuhvata.obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919. 1910.1907.-34. studirao u Berlinu i Minhenu. mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata .iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaćih kola 2.. čelični nosači.1914. Werkbund izložba u Kelnu. upravnu zgradu. ekspresivna piramidalna masa od betona.arhitekturu učio u Minhenu i Berlinu .monumentalizovan izgled. van de Velde napušta mesto direktora Umetničke škole u Vajmaru. 1911. Engleska.objedinjenost.delatnost 1919.1915. staklene površine su blago prepuštene u polje. Gropijus pledira za stvaranje novog stila svrsishodnosti i konstruktivnosti. ali otvorenija estetika. direktor. u Desau . na "Izložbi nepoznatih arhitekata". 1922.od betona (tavanica). aksijalnu.: .32. prvu skicu programa Bauhaus-a . sa Adolfom Majerom (i danas originalna. 1937. Bauhaus. iz dvorišta moderniji izgled u staklu. 1919.. Gropijus je bio u ratu .forma izvedena iz Berensovih. to je bio Bauhaus . projektant.Amerikanci su to radili. od 1918. Desau. praksa u Berlinu. Bauhaus i Valter Gropijus .kao direktor Bauhaus-a.: -> tri značajna dela između dva rata: Chicago tribune.1969. inače. u porodici bogate graditeljske tradicije . 3. sa A. staklene opne) .-18.1913. uglovi i ovde učvršćuju kompoziciju. pa se stiče utisak lebdenja .

auditorijum: prozirna kutija. administraciju i studentski dom (spavaonice). -> Piskator je bio jedan od vodećih zagovornika levog "političkog pozorišta". osunčanja * Naselje kraj Karlsrue * Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam . na pr.brvnara na osnovi od lomljenog kamena. koje je trebalo da ima.tehniciziranim projektom koji omogućava različite (zapravo.. Gropijus se sve više bavi problematikom stanova i zalaže za poboljšanje stambenog standarda i pretvaranje stambenog bloka u besklasni sistem zajedničkog stanovanja * Zavod za zapošljavanje.nemoguće pogledom obuhvatiti celu zgradu. nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. pozornica se mogla i zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma.-26.Brojerove stolice od savijenih cevi i platna (svi umetnici sarađuju. razmaka zgrada. amfiteatar . asimetrično komponovana kula od stakla i gvožđa. sve tri moguće) "klasične" dispozicije gledališta i pozornice (gledaoci su potpuno obuhvaćeni u tom 3D prostoru igre). retoriku i izražajne metode ekspresionističkog teatra (za takvo pozorište bio je idealan glumac . 4 kuće za predavača Bauhaus-a. 1922.1930. Majerom -> horizontalne i asimetrične mase. Desau. sa A. 1928. Berlin . edukativnu ulogu.izraz interesovanja Gropijusa za standardizaciju 9. kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovišta .32.. Gropijus je imao kontakte sa pozorišnim svetom.. Kompleks Bauhaus-a.. Totalno pozorište Ervina Piskatora.-26. Desau. liči na "katedru budućnosti" o kojoj Gropijus govori na izložbi "Arbeitsrat fur Kunst" 4. i ovo delo je. "centrifugalna" osnova kompleksa (liči na planiranje u De Stijl maniru). sa A. sa A. Jena.to se može urediti čak i tokom predstave i taj "prepad" na gledaoce tera ih da učestvuju u akciji. izazvala senzaciju) -> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom različitih boja i plitkom modelacijom fasade. tako i "ekspresionizam". rasvete. 1925. primetno je snažno prisustvo "objektivističkog" duha u ovom otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra" za Bauhaus u Desau (objekat)) 8. 1927. Opštinsko pozorište. Erlangen. Desau. primetan je uticaj De Stijla (bezornamentalni. ove teme Gropijus razrađuje sve do 1931. (u duhu nove objektivnosti. Majerom (nije dobio prvu nagradu). kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo zdanje se može potpuno promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180° . -> opet izraz "objektivizma". Majerom -> stambena kuća . iznad svega. studentski blok ima terase.. to Gropijus pokušava da elegantnim i fleksibilnim rešenjem podrži ultra .igra providnih delova i mostova . kao dopune predstavi. kroz koju se videla rešetkasta konstrukcija jajolikog krova. 1927.akrobata). Gropijus istražuje mogućnosti masovne prefabrikovane gradnje. obuhvata: školu (učionice + auditorijum). -> izložba Werkbund-a u Parizu . 1922. apstraktni oblici) 6. u enterijeru radionica) 10. -> sagrađene su od betonskih blokova. niz kubičnih formi.. ograda. analiza spratnosti. nema glavnu fasadu . Međunarodna Akademija za filozofiju. tražilo je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti). -> prefabrikovan. prozora. Majerom -> rekonstrukcija 7. montažni sklop . na svojim projektima stambenih zgrada.komunikacije su minimalne. tako i u pogledu mehanizovane gradnje (formalna linearna kompozicija. 1923. pogodna za montažu pomoću teškog transporta). Kuća Zomerfeld. "saćasta" unutrašnja podela . kako u dizajnu same prefabrikacije. u suštini ekspresionističko 5. 1924.prvi put u svetu. načela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju radijatora. i dr.. Naselje Toerten. uključivalo je načela Mejerholjdove biomehanike. Berlin.radionice su sasvim ostakljene. 1925. a iznad središnje arene bile su akrobatske sprave 11. svaka zgrada već svojim izgedom nagoveštava namenu . Desau.projekat. sa A. nad elpsastom osnovom. Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune". Bauhaus i Valter Gropijus 176 čini kako "objektivizam".

pedagoška metodologija .Bauhaus je nastavljač njegovih ideja.Bauhaus. Šopnig centar Bostona.Dženks osuđuje Gropijusa zbog toga što se uvek..delatnost posle 1934. postaje uzor i izvor zarade kao model za veći broj vila u narednom periodu 13.. 3 direktora. -> radi sa Maksvelom Frajem .-30. pod upravom van de Veldea (slikar impresionista. 1945. lomeći se između principa i pragmatizma. . Zgrada PAN-AM. revolucija u dizajnu nameštaja (stolica) . gde on potiskuje uticaj L'Ecole des Beaux Arts 12. ali uvek ostao pri tri cilja: 1.Engleska. Mis. 1930. školske i druge zgrade..tokom rata traje polemika o pedagoškom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti. -> veliki kompleks. ali odmah potom emigrira . Majer. 1934. svet umetnosti izvući iz anonimnosti. opredeljivao za ovo drugo. -> modenizam u Bauhaus stilu. kada kao jednog od naslednika predlaže Gropijusa (Vajmar .-25. više puta je menjao pravac. 1941.stambene zgrade. 1937. Gropijus upućuje apel Gebelsu. Univerzitetsko naselje. 1953. karakter projekta menja sa partnerima . umetnici i zanatlije . -> "spljošteni" crni oktagon od 60 spratova 16.-43.. 3 sedišta. 1919.dela moderne umetnosti (1952.Majer: prvi partner na kulturnim zgradama. 1949. 1957. 1919. 2. dizajner i arhitekta) . -> veoma formalističko delo * Projekta za američku ambasadu u Atini. pravdajući modernu arhitekturu kao nemačku.-33. Harvard. Nju Kensington.oblici i standard današnjeg industrijskog oblikovanja. upravnik Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledište da . Dženks kaže da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise.: -> 1948.-25.-41.Kongres CIAM-a u Berlinu .partnerstvo "The architects colaborative" (TAC). -> projekat je podrazumevao provlačenje novih građevina kroz postojeću strukturu.). 1957. (dekan arhitektonskog odseka na Harvardu pozvao ga u SAD. vrlo nespretno urbanističko rešenje (na pokrenutom terenu) .-33. 1938. .Bauhaus je plod dugogodišnjih nastojnja da se u Nemačkoj reformiše obuka u oblasti primenjenih umetnosti (pogledati ranije škole: Werkbund. van de Velde je prinuđen da ode 1915. Radničko naselje. Gropijus je uveo: pručavanje matematike. .I faza. jer je iznad svega verovao u timski rad. plod pragmatičnih kompromisa su šaroliki rezultati.32. -> likovna škola trajala 14 godina. 1928. Bauhaus i Valter Gropijus 177 .Gropijus: nije uspevao kroz crtež da izradi ideju -> timski rad. saradnju i relativnost istine .) . Vlastita kuća. u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar. 3.Amerika: partnerstvo sa Brojerom. 1921. 1958. 1919.revolucija (danas radimo po njoj). Desau. po odvajanju od Gropijusa više nije bio značajan arhitekta . 1957.osnovana je "Škola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906. Nju Jork..-37.1934. stalni kontakt sa industrijalcima i menadžerima (naručiocima). .. 3 cilja . .-50. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu. Vajmar: ekspresionisti. penzionisan na Harvardu) 15. prilično stešnjen: glavni motiv je poslovna zgrada (oktagon) od 40 spratova 17. van Duizburg i De Stijl .. odanost istini. .. 14. 1925.. -> slično kao radovi na tu temu u Nemačkoj.osnivanje: . lokale.velika kuturna tradicija) . * Sinagoga u Baltimoru. -> postaje profesor na Harvardu 1937. svuda . boja. Linkoln.-28.da rade zajedno kao u prošlosti (Mikelanđelo).

majstori = profesori. kompromisom ujedinjenjem Akademije i Škole u jednu instituciju . nedostatak pribora i materijala. bez obzira na tehničke poteškoće). -> teška godina za Nemce. proučavanje starih majstora i shvatanje slike. uči studente analitičkom crtanju. ali ga Gropijus zabranio i on napušta Bauhaus . na inicijativu Itena. u Bauhaus stiže Teo van Duizburg (nije postao profesor) na poziv Gropijusa.učenje iz 3 dela: 1. zabava. smatrao je da je za kreativnost veoma važno fizičko i duhovno zdravlje (a to je održavao vežbama disanja i opuštanja.reč može biti i inverzija od Haus bau = kuća za građenje. taj sukob razrešen je 1919. što je zahtevalo asketizam.1920. 3. dizajna i arhitekture. 1919. Bauhaus i Valter Gropijus 178 se čak i umetničke zanatlije moraju školovati na Akademiji. postati proklamacija Bauhaus-a. nestašica novca: pa se radionice sporo razvijaju. umetnički principi. deluju sve do danas . odatle i ime (koje je Gropijus predložio državnoj upravi) .Gropijus za "Izložbu nepoznatih arhitekata". crtanje po modelu .-21.-24. pristalica jednog pseudo . suštinski značaj Bauhaus-a je u tome što je. povremeni post. on je pristalica emotivno mističnog pristupa umetnosti."Državni Bauhaus u Vajmaru". -> eskalira kriza u Bauhaus-u.Bauhaus (ta koncepcijska podvojenost trajaće kroz celo njegovo postojanje) . pod fenjerima za njegov rođendan. naročito je važna uloga harizmatskog predavača i vaspitača Johanesa Itena (najznačajnije ime I faze).radionice .osniva konkurentsku školu) se žestoko obrušava na ekspresionistički duh prisutan u Bauhaus-u (napao je i Itena osuđujući njegovo monaško odbacivanje svetovnog života). božićna zabava. zbog Ienove okrenutosti "ka unutra" . Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere. cilj je bio usmeravanje ka unutra. puštanje zmajeva. Paul Kle i Georg Muhe . pa. proučavanje prirodnih oblika i materijala. krajnji cilj: perfekcija.-22. . kalfe i šegrti = studenti. švajcarskog slikara i teoretičara. pa i neki. 1919. nastoji da primenom različitih obrazovnih sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj pripremnog kursa = skraćivanje studija) studente osposobi za oslobađanje individualne kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti. dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar. grejanja. sa studentima rade umetnici (majstori oblika) i zanatlije (majstori radionica) ..1919. Gropijus insistira na društvenom životu: 4 festivala. stvaralački impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a bili su izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag. radionice = učionice. a on je hteo da one finansiraju školu. van Duizburg (dopadao se studentima. u početku važni. kraj I godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnčarska radionica opstala) . ubrzo . bio organizacija kroz koju su se prelamale i menjale mnoge ideje umetnosti moderne epohe. no. izvesno.jedini društveni prostor studenata . u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" piše pamflet koji će. na Itenovu inicijativu dolaze Oskar Šlemer. pored toga što je bio važna škola umetnosti.srednjevekovna masonska loža: Bauhutte ili Bauhaus .tokom godina raste podvojenost između Itena i Gropijusa.rad postaje zadovoljstvo. dok Gropijus teži organizovanju obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice.1921.religioznog "istočnjačkog" kulta. vegetarijanstvo) .objedinjavanje umetnosti i zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i vrate se zanatima.. suština tog dokumenta je "gradnja (metaforičke) katedrale budućnosti" .Iten. kantina . tu je američki slikar Lajonel Fajninger (štamparska radionica) i vajar Gerhard Marks . po ugledu na srednjevekovne zidarske gilde. on zastupa racionalističku i antiindividualističku De Stijl estetiku. odnosu boja i oblika). na drugoj strani. pored njega. u Bauhaus-u je snažan uticaj slikara proizašlih iz ekspresionističkog kruga (grupe "Most" i "Plavi jahač").32. da zgrade obogate maštom. prerađen. 2. prostorije bez veštačkog osvetljenja. s vremenom je ideja socijalističke katedrale potisnuta.

racionalističku pedagošku orjentaciju (prvi put naučni elementi ulaze u Bauhaus . vodeće mesto arhitektonske sekcije zauzima Švajcarac Hanes Majer ("boljševik" imao zapažen rad na konkursu za Ligu naroda).1926.u isto vreme snažan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemačkoj spremajući rusku izložbu) .-33. inženjerska "objektivnost". tražeći podršku industrijskih preduzeća . iz zahteva materijala i funkcije) . godine Gropijus podnosi ostavku gradonačelniku Desaua. nasuprot "sinkretizmu" . Majerova reorganizacija: 1. sa većinom studenata i nastavnika. 2. povodom I izložbe Bauhaus-a u Vajmaru.1927. u kom obrazlaže da je svrha zanatskog školovanja.od 1923. on se u to vreme nadopunjava De Stijl-ovskom estetikom i postkubističkom estetikom Šlemera. naročito uticaj konstruktivizma snaži posle izložbe 1922. mnoštvo projekata montažnih kuća .. on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Državnog Bauhaus-a u Vajmaru". svetiljke. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi. pristalica konstruktivizma i suprematizma (kao i još jedan profesor Albers . koja uskraćuje finansiranje Bauhaus-u.novo vreme traži "objektivne predmete koji služe specifičnij svrsi" . jer postaje očigledna superiornost koncepta "mašine za stanovanje" nad konceptom "katedrale budućnosti" . on se ogleda i u nastojanjima da se stvori model tipske prefabrikovane kuće. velika je bila pomoć gradonačelnika Frica Hesea. ustvari obuka za dizajn masovne proizvodnje. to je vreme kada se uvodi i san-serifna (bezserfna) tipografija Bajera i Šmita . zatim tkanina.u selidbi.suprematističke forme. racionalnom. 1923. standard. Desau. pod njegovim vođstvom. toj koncepciji. rezultira. društveni cilj.početkom 1928.fundamentalna promena -> Majer se okreće socionalnom.korišćenje materijala).jedan od najvažnijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potiče od Le Korbizjea i časopisa "L'Esprit Nouveau". on proklamuje "novo jedinstvo umetnosti i tehnologije". protivi se i "objektivistička" frakcija oko Hanesa Majera . gradnjama u Desau . pozivajući na savremena sredstva . metalne robe. koji omogućava gradnju nastavnih i stambenih objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom je naglasak na izvođenju oblika iz proizvodnog postupka.anatički sitem. godine. sem toga. praktičan.Hansa Vitvera .mesto Itena zauzima mađarski umetnik Laslo Moholj-Nađ (na poziv Gropijusa. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeđuje nacionalistička desnica. masovna proizvodnja (politički radikalizam Majera) . svako je mogao biti primljen. nova tipografija.).1926. istupa grupa oko Itena.Bauhaus. 1925.demokratski Desau. udoban). da vodi pripremni tečaj i radionicu metala i organizaciju prostora). počinje snažna proizvodnja Brojerovog nameštaja od savijenih čeličnih cevi (ekonomičan.tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa. .1924. . manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Višoj školi za arhitekturu i zanate" . zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal . zamoren zaglađivanjem razlika i nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja. pokućstva. koja napušta Bauhaus.. godine . koji dovodi još jednog člana bazelske grupe "ABC" . sazreva Bajerova tipografija (eliminiše velika slova). 3. studenti sve više traže naučno . Bauhaus i Valter Gropijus 179 napada čak i Gropijusa zbog njegovog sinkretičkog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a zantstvo.32. ali da plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita).. dijagrami.nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji. u školi jača konstruktivistički elementarizam. minimalne cirkulacije sa standardnom opremom (elementi su ručni proizvod Bauhaus-a. međutim. koju zastupa Majer. konačno. a služili su kao stanovi arhitekata) .

traže. Moholj-Nađa. Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane). oko 6 (9) meseci Mis je pokušavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladišta na periferiji Berlina) održi delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta. Bauhaus i Valter Gropijus 180 Gropijusa. ove 4 sekcije dopunjene su tečajevima kao na pr.. u rad škole uključen je i planer Hilberzajmer. koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a. pravi Arhitektonski fakultet). toplotnih gubitaka.na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otpušta. propaganda.Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom planu je jednostavno. Majer je nastojao da spreči da Bauhaus postane oruđe levih partija (komunističkih). na tada ga konačno ukidaju nacisti. (svi oni sledeći primer Gropijusa. na šta Mis ne pristaje i sam zatvara školu). sarađuje sa Rotenbergom (političar . 1932..vlast). sklopivo i jeftino pokućstvo od šper ploče i razni zidni tapeti). mnogi su emigrirali i proširili učenje dalje . koji dalje nastoji da u uzavreloj političkoj klimi sačuva školu (gradske vlasti i desnica traže da se zatvori Bauhaus i njegova fasada natkrije arijevskim kosim krovom. . u Desau na izborima pobeđuje nacionalistička desnica. proizvodi se više nego ikad (Majer spaja teoriju i praksu. tekstil.32. akustike. Stam i drugi. dnevnog svetla. Brojera. dolazi do sukoba). više od 1250 studenata.: industrijska organizacija i psihologija. ali razapet u političkim trzavicama ipak biva prinuđen da napusti mesto 1930. podnose ostavke). između ostalog da se jevreji izbace iz škole. proračunavanje rasvete. zato Gropijus predlaže Majera za svog naslednika . proizvodnja metala i drveta. ambiciozno reorganizuje školu u 4 sekcije: "graditeljstvo" (iz polemičkih razloga se ne zove arhitektura nego graditeljstvo). .

beskonačno puta interpretirati . izbegli u Švajcarsku zbog verskih ratova .poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske. odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca. građenih od drveta i kamena na području Jura) . -> prva kuća (sa 18 godina) . dok se školovao u ovoj školi 1. Le Corbusier). pa u Beč (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu. uticaji. važna ličnost -> profesor Šarl L'Eplantenije . uradio je i projekat za . u Toskani je posetio kartuzijanski manastir Ema. na veliko L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo. boravak u Parizu iskoristio je i za šire upoznavanje sa teorijom arhitekture. tada je sreo Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani. 1887. gde se upoznaje sa armiranimbetonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima. u Emi je prvi put doživeo "komunu" . čije je težište bilo na primenjenim umetnostima (Le Korbije je učio za gravera časovnika). a po Pereu još i sredstvo za razrešenje dugogodišnje protivrečnosti konstruktivne autentičnosti gotike i humanističkih vrednosti klasične forme) 2. povezivanje . naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva). predavanja.Le Korbije pohađao umetničku školu u rodnom gradu. ostavila snažan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistički utopizam .mlad čovek. Nansi i Pariz.no. tu provodi 14 meseci.potom odlazi u Budimpeštu. Vila Falet. u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopšte novim načinom mišljenja u arhitekturi.1887. na kratkom putu u Lion.utopističke ideje) . zapošljava se honorarno u Parizu kod braće Pere. proširuje svoje znanje francuske klasične kulture.1908.1916. to nije ostavilo nekog traga.lokalni tradicionalni stil (varijacija majur). tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su verovatno nastali još na proputovanju po Italiji i Austriji). nekoliko km od francuske granice . 1905.1965.33. podučavajući đake da izvode ornament neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se uključio u poslednje faze pokreta Arts and Craft. Le Korbizje 181 33. a time i Jugendstil) . planinski venac Jura. muzeje. eks . čija vizija "Industrijskog grada". samoću.1907. nastojao da zasnuje lokalnu školu primenjenih umetnosti i graditeljstva. ali je odbio posao koji mu je ponuđen. godina označila je prekretnicu u životu Le Korbizjea. . vraća se u rodno mesto. -> "Arhitektura je znalačka i dobra kompozicija masa na svetlosti" . Le Korbizje .koja će mu kasnije postati socio . u La Šo-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u Švajcarskoj obnovljen nakon požara 20-tak godina pre njegovog rođenja) u švajcarskom kantonu Nojšatel (Neuchatel). Ravena. o samostanu Ema Le Korbizje će kasnije pisati kao o instituciji koja ostvaruje ljudske težnje: tišinu. Venecija). Strazbur. uticaj Arts and Craft. posećujući biblioteke. ali u isto vreme i svakodnevni međuljudski kontakt. Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton materijal budućnosti (prilagodljiva monolitna priroda.Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret. upoznao je Jozefa Hofmana (bio je dobro primljen. koju će uvek nanovo. Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le Korbizjea.rođen 1887. što je presudno uticalo na njegov razvoj. Verona.: .student L'Ecole des Beaux Arts. upoznaje Toni Garnijea (tada odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje još veća).uticaj L'Eplatenijea i Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije. gde se zainteresovao za ideju "komune" koja će se kasnije provlačiti kroz njegova dela. 1907. . pored toga. trajnost i ekonomičnost. kuća je građena za upravnika škole (oblik kuće je zapravo varijacija zgrada majura. kamen + drvo. Bolonja. potom putuje u Minhen.fizički model njegovih interpretacija socijal .važno: putovanja. 1909. kao i u smislu saznanja o povezanosti nove arhitekture i društvenih fenomena (1907.

projektuje u armiranom-betonu. projekta već nagoveštava njegov način mišljenja o građanskoj vili (koristi klasične proporcijske sisteme prvi put. klasično proporcionisanje. upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom. slobodno interpretiranje manastirskih ćelija u Emi) . 1916. na kraju puta. 1912. što se vidi i po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka)."najčistija kreacija ljudske misli"). 1915. smisao ovog projekta: čuvši za ratna razaranja.-16. 3. Villes Pilotis.slika. na spratu beli štuko 5. Le Korbizje traži izazov i odlazi u Pariz intelektualni centar epohe . na kom se primećuje opsesija kartuzijanskim manastirom i idejama socijal . o čemu će pisati). posebno brižljivo studira antičke spomenike u Grčkoj (Partenon . on projektuje sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montažu sa mogućnošću fleksibilnog aranžiranja prostora (prema nahođenju korisnika). do 1916.: .utopista (tri stepenasto raspoređena kruga umetničkih studija koji imaju zasebne vrtove.Žanot. od stubova i horizontalnih ploča (ove ideje će se dalje razvijati od 1922.-27. Kuća Žanere.1911.1910.1917.projekti 1911. mesiteranska inspiracija 4. . jednostavna forma. 1915.33.) 7. sistem se sastoji. Vila Fazr .1913. opet prolazi Italiju. -> za roditelje. prisutna je i određena erotska evokacija harema.Sonije (Saugnier pseudonim) sa kojm razvija tzv. -> "neoklasični" uticaj Berensa i Perea. . obilazi Balkan i Malu Aziju. avione. arhitekturom manastira i turskih džamija (od tada se u njegovom radu oseća prigušen uticaj otomanske arhitekture o čemu takođe piše). za potpisivanje tekstova.sinteza svega naučenog do tad). napušta ideje L'Eplatenijea i Rajta.iako je u rodnom kraju započeo uspešnu karijeru.pseudonim koji upotrebljava od 1920.. -> počinje da razvija ideju grada na stubovima . 1912. Vila Švob. paladijanski duh (simetrična organizacija osnove. horizontalne prozorske trake. ali su primetni i uticaji Perea. pa je zato ova zgrada dobila naziv "Villa Turque") 6. gde upoznaje i dostignuća modernog inženjerstva: brodove. smešteni oko centralnog. otvara saradnju sa inženjerom de Boas-om (de Boas) .. pre svega. automobile. nastao kombinovanjem prezimena majčinog rođenja Lecorbesier i reči "corbeau" (gavran). tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu (kroz koji su prošli Gropijus i Mis . upoznaje se sa vodećim umetnicima der deutsche Werkbud-a. -> od "domus" + "inovation". umesto potpisa ponekad koristi .upoznao ih je). piramidalnim staklom natkrivenog prostora. i vaća se u Šo-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih 5 godina. preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog Rajta .palate. osniva vlastiti biro u Šo-de-Fonsu. asocira na igru u kojoj se slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kuća koje su standardizovane poput domina). .prva armirano-betonska građevina (kulminacija njegove rane karijere . upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) . Hofmana i dr. nju prati i tekst u časopisu "L'Esprit Nouveau". škola ga šalje u Nemačku (a on sam je hteo u Nemačkoj da proširi svoja znanja o armiranom-betonu) da bi napravio izvaštaj o novom nemačkom obučavanju u oblasti primenjanih umetnosti (izveštaj je publikovan 1912. kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih godina (tema kuće .arhitekture i od 1928. od 1922. Sistem Dom-ino. biće presudne za orjentaciju njegove buduće pariske karijere . "purističku" estetiku * Le Korbizje (Le Corbusier) .po dolasku. sa uskim i širokim krilima). Le Korbizje 182 novu zgradu Umetničke škole od armiranog-betona.

grčka lokalna arhitektura. iza zaštitne zelene zone smeštena je industrija i radnički vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju reakcionarnim . optužen je kao kriptokomunista zbog ideja o zajedničkim prostorima) 11. -> dalja prerada "Savremenog grada" . u preseku. Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada". izraz tendencije ka postizanju osunčanih. 2. orjentalnim tepisima. tlo se koristi kao zajednička rekreativna površina. oni izlažu dva značajna projekta: "kuću Sitroan" i "Savremeni grad" -> kao usavršavanje sistema Dom-ino i vile Pilotis 8. Kuća Sitroan (Citrohan).33. "tonet" (pokućstvo "tonet") . 1925. ime . otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom Ženereom.aluzija na marku automobila. izvori za ovaj projekat: 1.američkih.. oblik kutijast. jednostavne i racionalne prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme). 1922. veće pokretljivosti.-22. u središtu. izražajnost ovih kuća se uglavnom zasniva na "5 tačaka nove arhitekture" koje Le Korbizje formuliše 1926. sa kojim sarađuje sve do početka drugog svetskog rata. Le Korbizje se izražavao kao upravnik u fabrici opeke i građevinskog materijala (a istovremeno intenzivno pisao i slikao) . Stadtkrone ("Kruna grada") Bruna Tauta (P=4 x Menhetn. 1925. taj deo bio je opremljen tipski (na pr. sa poslovnom namenom. noseći sistem čine bočni nosivi zidovi (kasnije je razrađena verzija na "pilotisima"). -> projekat ekstremno jeftine. gradovi u rasteru. na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. radnička kafana u Parizu gde je svakodnevno obedovao sa nećakom.na drugoj strani. zelenih površina u gradu."otvoren" plan (bez zatvorenih blokova). . prvi put je primenjen dvoetažni dnevni boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i dečijim sobama na krovu . od kojih je 16 izvedeno.tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno bezuspešno pokušava da plasira na tržištu kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuću za predgrađe. tj.dupleks). na mogućnost masovne produkcije 9. (zamišljen kao elitistički kapitalistički grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj .1922. ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju 10.. sve su prilično velike i u svim su korišćene inovativne vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa masivnim bočnim zidovima. uradio je i 20-tak projekata građanskih vila (sve u purističkom duhu). o značaju ovih centara moći govori i to da su smešteni u zlatnom preseku površine grada). stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvučeni tip). saobraćajnice su ortogonalne i dijagonalne. (aforizam Le Korbizjea: "Grad stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh") 12. mnoge od ovih vila nalikuju principima "mezoneta".-30. 1922.. zanatskih i industrijskih elemenata. pilotisi (koji glavnu masu izdižu iznad tla) .u periodu 1917. visine 10-12 spratova. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti. smanjenja gustina u centru. kao svetovni centri moći (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada).u periodu 1920. tumačen je kao protiv Art Deco-a) nameštajem. slikama i skulpturama purista i sl.skup folklornih. prepustima. Pesak -> kombinovanje privatnih prostora i zajdničkih sadržaja (uticaj kartuzijanskog manastira kombinacija građevinskog stambenog bloka i socijalističkog kolektivnog stanovanja). ornamentalan poput istočnjačkog tepiha). godine (arhitektura parobroda): 1. megaronski oblici sredozemlja. ravan krov. u središtu su "kartezijanski" oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja . tj. Plan Voazon (Voisin) za Pariz. Savremeni grad za tri miliona stanovnika. potezima prozora). Le Korbizje 183 stilizovan kroki gavrana (korb => kako prići akropolju -> on kaže "na kolenima" (oduševljen Akropoljem)) . drugi deo paviljona posvećen je urbanom planiranju . -> paviljon je ustvari. stambena jedinica ("mezonet" . svaki stan ima dvoetažni dnevni boravak i baštu terasu (zapravo je kuća Sitroan bazična jedinica ove zgrade).60 spratova.

klasicističkom izražajnom logikom (brani se esejem "Odbrana arhitekture" na čije zaglavlje stavlja jedan citat u kome se između ostalog kaže da je "nova objektivnost" uništila dve reči: arhitektura i umetnost.53 kuće.u istom periodu: 15. . bez obzira na ideološku pripadnost. 1927.-39.unutar kvadrata prostor se razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan. pre nego ga je završio. u suštini.sekretarijat i skupština.. sala je projektovana u objektivističkom maniru (oblik proizilazi iz akustike). 1930. Štutgart. projekti za Ženevu. bile su predviđene dve zgrade .krstasti . radi sa nećakom -> prvi projekat velikog javnog zdanja. standardizovane stambene jedinice. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova) 3. gledajući iz te perspektive . klimatizacijom i akustikom skupštine. Hofman. neke kuće su obojene u skladu sa purističkim načelima o optičkim svojstvima boje 16. tako je ovaj projekat bio tačka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada nego i u odnosima sa međunarodnim modernim pokretom). povezani sa jednom.. model nije centralizovan. (projekat je imao podršku mladih. naime njegovi projekti javnih zgada sve više su monumentalizovani (u težnji da poveže inženjersku estetiku i arhitekturu.humanizam (glava .). -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) . tehničkim inovacijama. horizontalni prozori. ovde je. 1560. (naselje pod supervizijom Misa) -> ostvarenje tipa "Sitroan" 17. korišćena je armirano-betonska povučena konstrukcija (monumentalnost . Dve kuće za Vajzenhof zidlung.dopao mu se Rio de Žaneiro kao prirodni linearni grad) -> prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor) 5. ali je diplomatskom inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajućem grafičkom mediju. oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove arhitekture koji imaju smisao izvan funkcionalne ravni. putujući avionom u Južnu Ameriku. slobodna fasada (posledica slobodnog plana) 4. rešen problem kojim se bavio i Los . konačno.-31. oni su bili oduševljeni slobodnom simetrijom.: . ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji. na pr. opet prerada "mezoneta". Garše. rad je ušao u najuži izbor (žiri: Berlage. 1929. (nikad nije ostvaren.u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemačkim arhitektima iz pokreta "nova objektivnost" (nemačka arhitektonska levica). mehanizmom za održavanje čistoće. Orta. ali je od znatnog uticaja kao model u posleratnoj Evropi. Le Korbizje 184 2.po ugledu na Minjutinov linearni grad. Konkursni rad za sedište Lige naroda u Ženevi. ovde je koršćen "centrifugalni" princip (periferijska raspršenost doživljaja) u organizaciji prostora. Pesak . već (teorijski) neograničen . 1929. Poazi. utilitarnost i hijerarhiju. "Ozareni grad" (Ville Radieuse). dok Paladio teži centralizaciji). zamenivši ih račima: graditi i živeti) . koristi se periferna raspršenost. grad je zoniran tako da plan odražava izvesnu antropomorfnost . navodno. -> za industrijalca Anri Fružea (kod Bordoa). Mozer) među 377 radova. . pogled na krajolik. krovni vrt (kojim se nadoknađuje deo tla koji pokriva kuća) 13. Vila Monzi. 1926. 1927.spajanje geometrizovanog "neoklasičnog" oblika sa neformalnošću iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni komfor sa javnom fasadom . vrhunac purističke faze. da bi prošao krajnje konvencionalan projekat . krovna bašta. eliptično prizemlje. Radnička naselja "Leže" i "Pesak".urbanistička delatnost: 18.1928. Vila Savoj.u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza sa 7 vrata (kroz koja ulaze određene kategorije u auditorijum)).33. 1927.odvajanje unutrašnjosti od fasade) 14. "Grad Mondijal" i u okviru njega zigurat "Muzej Mondijal"). (za par Štajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila Malkontenta.

8. srce . ovaj "konstruktivistički" projekat odbijen je zbog "industrijske" ikonografije u atmosferi trijumfa socrealizma (naglašena konstrukcija koja je napolju. 21. spratovi su organizovani kao parcele na međusobnom razmaku od 5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom žele za privatne vlasnike) . Ville Radieuse stan je strogo funkcionalistički projektovan (rukovodi se kvantitativnim. 7.kulturna zona. -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u prostoru .u metaforičnom crtežu grada). odnosno 6500 ljudi). 5. poslovna zona.na pr. objekat izdeljen u više sklopova) 24. pluća . (pokušaj primene dvostrukog staklenog zida. predgrađe Pariza. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu) sve do smrti 23.kontinualni park). Le Korbizje smešta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18ospratne zgrade. a "redent" blok iz Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojećom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom) . zona teške industrije. Hostel Armije spasa. .1944. satelitska naselja namenjena obrazovanju. Zgrada Centrosojuza. koji je bio standardna tehnika u švajcarskim Jurama. vijadukta. prostor. . 1931. fleksibilni apartmani su u jednom nivou. Molitor blok. Le Korbizje eksperimentiše sa međusobnim odnosom elemenata kompleksa. put i železnica idu dolinom tako da je s jedne strane fabrički. zelenilo (ne samo kroz park.. "Plan Obus" za Alžir.-31.-47.zone: 1. 6. 1929. erotičnost i ekspresija u tim crtežima za Rio i Alžir (poput Delakroa)) -> koristeći argument o iskorišćenju tla. za Batu (proizvođača cipela) -> u tom planu povezuje stari grad i fabrčko središte Zlina na dnu doline sa aerodromom na visoravni. ostvarena su "osnovna zadovoljstva" . izražajnost sa apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane . već i krovnim vrtovima).stambena zona. zona transporta sa železničkim i avio prometom. Moskva. 22. Le Korbizje se okreće jednom izrazu povišene regionalne topografske senzibilnosti. skladišta i teretni saobraćaj. Le Korbizje dominira CIAM-om .-33. 1930. ovaj plan je bio Le Korbizjeova osnova za planove Čandigara i Brazilije 19. tip bloka (kontinualan niz kuća) je kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura). a s druge stambeni deo . različitih površina. 3.optimalno iskorišćen prostor) . sve je klimatizovano iza zid-zavese. (ove stambene jedinice ekonomičnije su od pređešnjih dupleksa .. Švajcarski paviljon. da bi se na kraju odlučio za aksijalno naspramno postavljena dva auditorijuma (za 15000. zeleni pojas.javne i stambene zgrade i projekti: 20.33. stambena zona. 1929.-32. usvaja "Y" oblik za oblakodere.Sunce. plan Zlina (kao rodonačelnik "linearnog industrijskog grada) u Češkoj. (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea nalik je na putanju granate. umesto "Sitroan" kvalitativnim standardima). 2.od 1933. 4.posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki). zona lake industrije. posmatrajući Rio de Žaneiro rodila mu se ideja o gradu vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alžir.kuće: . Le Korbizje se okreće pragmatičnijim urbanim razmatranjima. tlo . ali nije mogao odoleti oštroj ruskoj zimi ..prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na rezultate industrijske civilizacije. Le Korbizje 185 oblakoderi.-33. Univerzitetski grad u Parizu. umesto krstastih. . 9. Pariz. sve strukture su izdignute nad tlom (čak i garaže i prilazni putevi. -> slično kao u projektu sedišta Lige naroda. pregradni zidovi su pomični (pa se stan može koristiti i danju i noću).. zona hotele i ambasada. Konkursni rad za Palatu Sovjeta. 1930. 1930.

hotelom sa krovnom terasom.beton. socijalnih efekata. Le Korbizje 186 vraća se regionalnom izrazu kod porodičnih kuća.33. urbane interpretacije bloka.) prvi modulor operiše sa ljdskom visinom od 1."saćast" (megaronska ćelijasta struktura). tehnike gradnje. (potencira paradigmu osamljenosti i zajedništva iz Eme) -> dominikanski manastir .. kao asocijacija na brod + pravilo krečnog mleka -> uticaj Mediterana) masivni zid ima samo estetski smisao (bočne kapelice su polucilindrične.integracija komunalnih usluga).Modulor. u sredini visine je javna zona (trgovina i slično . izgled . koridori na svakoj trećoj etaži. 1955. Kuća Mandro. 3. savremeni znak za posvećeno (taj profil će koristiti i kod kapitola u Čandigaru)) 29.337 stanova sjedinjeno je trgovačkom ulicom.kao nomadski šator .skelet od armiranog-betona. plastičnost (izuzetni detalji) u službi duhovnosti (akustika. u prizemlju . blizu Liona. tehničkim rešenjima. -> neobrađeni kamen.-52. a drugi od 1. dobra zvučna izolacija. bočni zidovi su bojeni. nagnuti krovovi (povratak prirodnim materijalima i primitivnim konstrukcijama) . koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa koridorima istraživala grupa OSA u SSSR-u). konstrukcija . -> opet suprotnost racionalističkoj tradiciji modernizma monumentalna reinterpretacija mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata opsednut je sredozemnom arhitekturom). 1931. Čile. "bačvasti" svod 26. 4. 1937. opeka. inspirisana je hebrejskim hramom.blisko ovome: paviljon "Novo doba".. trčanje.-55. bočne kapelice i oltar. dečijim vrtićem i vežbaonicom 28. Bri. tako Le Korbizje preduzima četvorostruki eksperiment u pogledu: 1.pilotisi (profilisani stubovi na kojima počiva zgrada).kontrastira tvrdu. osvetljene odozgo kroz otvore. -> kamen + drvo. Manastir La Turet. međunarodna izložba u Parizu. plitkim bazenom. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na posleratnom vladinom programu javnog stanovanja. ekspresivna arhitektura (otvori različite veličine i dubine). stanovi imaju balkone sa brisolejima (zaštita od Sunca .75 m.vodoravno isturene ploče koje štrče izvan zgrade). . Firmini) i jedan u Nemačkoj (Berlin) . kod Tulona.. dečiji vrtić.-55.-65.. -> posle rata Le Korbizje uobličava svoj proporcijski sistem zasnovan na antropološkim merama i nizu harmonijskih brojeva (proizišlom iz zlatnog preseka) matematičara Fibonačija (XVIII v.. svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da učvrsti kao 20-ovekovni ekvivalent renesansne kupole tj. 1947. a sa druge (kao u Site Mondijale) monumentalnosti i klasičnoj uzvišenosti) 25. Kapela u Ronšanu (Notre Dame-du-Nant). 1950. sandučast. -> Le Korbizje uvodi termin "vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima. visina 18 spratova. neuspeh kao "socijalni kondenzator" . kubičnu strukturu zgrade sa . jedini sintetički materijal je staklo.misa spolja). 1950.). Maselj.brutalistički metod).: . kao i na krovu (gimnastika. atmosfera). platneni krov . regionalni izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost. tokom 50tih Le Korbizje je podigao još tri slična bloka (Nant."aeronautički" izražajnost čelične užadi (viseća konstrukcija sa čeličnim kablovima) . 2. beton brit (vidni tragovi daščane oplate na betonu .. izgradili je alžirski radnici samo uz pomoć "merdevina. Unite d'Habitation. Kuća Žaul. stanovi su otkupljeni u privatno vlasništvo. najveći uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova. Kuća Erazuris. ali humanistička. bazen.javni servisi su propali ili su privatizovani. podovi i zidovi nezavisni od skeleta. 1947. ne mistična ili nametnuta . šper ploča (arhaični elementi. čekića i eksera" 30.1945. krovnu školjku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira. estetskim dostignućima. 1930. brutalistička upotreba materijala .83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u zlatnom preseku 16 i 27) 27.

ljuskasti profil. Čandigar.-67.što ukazuje na simbolične pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj).36 m).vidi se samo nebo 31. Brazilski paviljon. 38. 1959. . 1954. u zemlji gde mnogi danas nemaju ni bicikle .Hajdi Veber centar.36 m puta 2.oštra klima ovog podneblja diktirala je oblike građevina (tapiserija u enterijeru). univerzitetski grad. 1959. (proizišao iz pejzaža kraja.sve ide kroz prostor. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske države. male ćelije (Le Korbizjeov modulor 2. . Pariz. na tri strane klaustera je manastir (privatni ambijent). 35. Tokio.primarne i sekundarne (ortogonalna mreža).poslednji projekti: Evropa. 34. ljuskasti oblik suncobrana koristi na različite načine: kao ulazni trem Skupštine. 32. Firmini.-56. Masačusets. Le Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim pečatom (kao prezentiranje savremenog indijskog entiteta. plan je u celini prilično apstraktan (u odgovarajućem rasteru). osnovana 1951. strog izraz. uzdignut iznad tla tako da ne deluje terasasto ugrađen u tlo nagnutog terena. 33. Amerika. beton brit. navodnjavanje -> Le Korbizje je podigao dve brane na okružujućim rekama (levo i desno). 1962. Muzej zapadne umetnosti. Pendžab. oslobođenog kolonijalne prošlosti). Indija. Le Korbizje se poziva na Đorđa de Kirika u metafizičkom poimanju. grada predviđenog za automobile. grad automobila (kako je bio zamišljen) nije mogao pratiti tehničke inovacije Zapada i ekonomski rast. (jedina zgrada u SAD) 36.. 1963. interpretacija kartuzijanskog manastira Eme (problem instalacija . Kembridž. 1955. Ahmedabad: 4 zgrade. šumu (inače je to bila pustinja) + sistem kanala . Čandigar. Filipsov paviljon. međutim.. 1958. Karpenter centar vizuelnih umetnosti. Le Korbizje . a sagrađene su tri: Parlament. šetalište na vrhu manastira . a na četvrtoj crkva (javni prostor). izložba u Briselu. . tako je sve to sabrano u tragičnoj sudbini Čandigara.. Kulturni centar. 1951.. Le Korbizje 187 pokrenutim terenom.33..Čandigar: zelene površine . Palata pravde i Sekretarijat. Azija. dehumanizovanih razmera ("grad automobila") . Cirih. koristi opet brisoleje. 37. svod u dvorištu Suda ili kao centralni suncobran na guvernerovoj Palati . Japan. srž je sačinjavalo 5 javnih građevina (kao administrativni centar kapitol).

suprematizam. .od 1918.. podstaknute dinamičnim događajima u arhitekturi koji se naročito prelamaju u Berlinu (Nemačka je nakon rata bila u političkom i ekonomskom rasulu) . Kuća Rajhl. naročito ga inspiriše Šinkelovski duh prisutan u Berensovom radu. a potom napušta Berensa i otvara vlastiti studio 2. a od 1919.. 2. a zatim prelazi kod dizajnera nameštaja Bruna Paula 1. izgrađen je model 1:1 od platna i drveta. kao i drugi arhitekti učesnici rata. cilj: oživljavanje umetnosti u Nemačkoj).-25. Berlin. Projekat oblakodera. 1912. 1907.1908. Mis . odlazi u Berlin. šef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska grupa" .: . crtanje je naučio radeći detalje štuko obrade (kao dizajner štukature) fasada kod jednog lokalnog graditelja . Kuća i galerija Kreler-Miler. Mis van der Roe 188 34. purizam. ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko . ritam. Misov je razrađeniji. zatim je dve godine pohađao zanatsku školu. (Gebels potpisao) . Berlin.Kuća Ajštat. ali takođe Šinkelovski) .1969. .Kuća Verner. .-18. glavni arhitekt Berensove nemačke ambasade). u "ohlađenom" (disciplinovanom) engleskom stilu (liči na Mutezijusa (Werkbund))) . ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat je radio Berens.rođen 1886. arhitekturi koja će više biti organska nego Šinkelovska).-11.nekoliko kuća u Šinkelovom stilu (kao što je Berens radio): . 3.poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) .1919. Potsdam. Ludvig Mis. 1913.umetničkom etosu Jugendstil-a. (za gospođu Helenu Kreler-Miler koja je tu htela smestiti čuvenu zbirku Kreler-Miler .1905. 1911.1886.potvrda bliskosti sa ekspresionizmom. bio je rukovodilac gradilišta nemačke ambasade u Sant Petersburgu (tj.od 1920. . 1920. sa 14 godina je počeo da radi u očevoj radionici.1919. bankari) -> horizontalne mase. Mis van der Roe . Berlin.upoznaje se sa Berlageom i njegovom teorijom ekspresivnosti konstrukcije i materijala 4.34. Fank Lojd Rajt. od 1921. 1921.uticaji: ekspresionizam.industrijske imperije).porodica Kreler-Miler . član. postament.velika. 1886. bogata. opet Šinkelovski neoklasicizam . . Mis priređuje 4 izložbe grupe . kompaktnost.od Šinkela usvaja: 1. -> utopijska zamisao čeličnog skeleta i staklenog ameboidnog omotača (kao odgovor na staklenu arhitekturu) . Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje značajno delo njegovog predratnog perioda).Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe). nastupaju značajne promene u njegovom radu (težio je.Kuća Kempner.Kuća Perls. razmera. gde se zapošljava u birou za drvene konstrukcije. proporcija. preko ovog udruženja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta "Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac". 1914. .ime je dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije. bio u ratu.prvi objekat (samostalni. . . (Čikago) -> savremenik Le Korbizjea.: . u Ahenu u porodici oca klesara. neoklasicizam. provodi u Berensovom ateljeu. De Stijl. posle rata (i sloma nemačke vojno . Vaterlo kod Haga.1914. 1919. (Ahen) .-25. 1911.Kuća Urbir. čistoća oblika 3. do 1921. konstruktivizam. predsednik Werkbund-a 5. . kasnije uzima majčino prezime van der Roe .

blisko ekspresionizmu │ .prva velika izložba savremenog stanovanja . a složenost ljudskih potreba zahteva fleksibilnost) . (na kojima su podignuti "izlošci" kuća.od 1923. -> besprekorni zanatski radovi. (prizmatična. jedan je od pokretača lista "G" (Gestaltung . prisutni: Mis. (naselje Vajsenhof) .prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") .prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture: 9.oblikovanje). staklene površine su u blagom nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene površine) -> opet ideja "kostiju i kože" . Gropijus. cilj: izgraditi objekte modernim materijalom. jer je smatrao da ekonomski faktori traže standardizaciju i racionalizaciju najamnih stanova. betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski "poslužavnik" sa konzolama koje izlaze iz armirano-betonskog skeleta) . u prvom broju prikazana je sedmospratnica. sličnost sa projektom Huga Haringa što se objašnjava zajdničim radom u ateljeu tokom 20-tih godina 7. 1926. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke. industrijalizovanim postupcima -> objektivizam I .kontinualni urbani oblik II . opeke. Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam K. instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima. časopis je posvećen savremenoj estetici (ovim počinje tzv. ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio naziv 1932.osnova kao "krila vetrenjače" . 1921. ranog Rajta i De Stijl-a (forma osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje slobodnog plana) 10. braća Taut.ekspresivno rešenje trougaone parcele. Guben. 1926.Kuća Volf.inicijativa i urbanistički plan .Kuća Lange.Kuća Esters. a ne staklo) -> kubična forma. "De Stijl" principi . Projekat kuće za odmor. Berens. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg.Mis. Šarun. opeka │ sve u opeci .-37. Oud. a ne svetla i senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete za proučavanje efekta odraza) 6. po nacrtima arhitekata Werkbund-a) . Krefeld.zidar . │ najbolji graditelj .1923.Misov doprinos: četvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica). "G" razdoblje u Misovoj karijeri "G" senzibilitet povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaističkim osećajem za slučajnost) 8.izložba Werkbund-a "stan". Le Korbizje.autori objekta: 33 kuće. Pelcig. prizmatične. 1927. 17 arhitekata (12 Nemaca).u ovom projektu poslednji put aludira na klasicističke Šinkelove principe. Weissenhofsiedlung. pojačavajući uglove zgrade izbočenjima .drugi plan: pravougaone parcele. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je već izražajni materijal beton. fiksno: metalni skelet. 1923. pomično: stubovi (pomoću pregradnih zidova. │ . stepeništa.34. . -> opeka. Štutgart.1926. u okviru koje je izvedena kolonija Vajsenhof .) . . Maljeviča .okretanje od formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju (naročito ističe higijensku komponentu ("poslovna zgrada je kuća rada")) . -> dinamično pokrenute kubične mase.zgrade: bele. Mis van der Roe 189 utvrđuje da je kod staklene zgrade presudan efekat odraza (svetlosne promene). 1928.na ovim projektima naročito su snažni uticaji Berlageove kulture.: . Hilberzajmer. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihštrase... 1927.

slobodni plan . između same tehnike i monumentalizacije tehnike kao oblika . prelazi u zatvoreni prostor unutrašnjeg dvorišta sa bazenom ograđenog crnim staklom . -> na stmom terenu s pogledom na Brno primenjena koncepcija nemačkog državnog paviljona (vidi gore) (ima sličnosti i sa osnovom Rajtove kuće Robi (pomoćne prostorije iza bloka stambenih) i Šinkelovim italijanizovanim vilama (oblik lođe)) .uz kuću . u kom se polemički osvrće na "objektiviste" .Misov idealizam i sklonost ka nemačkom romantičnom klasicizmu udaljuju ga od pristalica pokreta "nova objektivnost". boje.. . koje je Mis projektovao 1929.prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su spavaonice na spratu hermetizovane . 12.1930. 1931.osnova: 8 hromiranih krstastih čeličnih stubova. naglasak je na tehnici građenja koju je diktirala epoha. odbljesci. Nemački državni paviljon. Svetska izložba u Barseloni. prelivanje enterijera i eksterijera. .-50. "Uzorna kuća" ("kuća za samca") na Berlinskoj izložbi graditeljstva.od 1933. (sam objekat je eksponat) . iluzionistički prizor: volumeni. tom prilikom. Brno. koji se zalažu za masovnu proizvodnju . 1933.neubedljiv spoljni izgled (škrto. kao i u projektu objavljenom u časopisu "G". bazeni .staklenik -> posrednik prirode i enterijera . kontrasti) . definisati krajnji ciljevi.stolica "barselona" (izložena ovom prilikom (ostala četri komada: stolica "barselona" bez naslona i sto. napisao je esej "Novo doba". simetrija.1937.tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni raspored podeljen slobodnostojećim nosačima 11. Kuća Tugendhat.Misov rad oscilira između asimetrije i simetrije.unutrašnji prostor paviljona artikulisan nosačima i stupcima. Majera). tapacirani teleći boks (jedan od 5 komada nameštaja nadahnutih Šinkelom. "akademski" sklop (to je više od vraćanja Šinkelu). 1930. Konkursni rad Reichsbank.. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. mermer (zeleni. već u prvim skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u Čikagu .spolja i unutra (na glavnoj terasi i unutrašnjem dvorištu (zatvoreno crnim staklom).materijali: . uglačani) . emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde će oživeti svoj potisnut suprematistički senzibilitet.on tvrdi da je novo doba realnost (činjenica). monumentalno . -> slobodni plan proširen i na spavaonice . hromiran metal. svrha je samo idealizacija birokratije.klasične asocijacije + suprematistički elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena tradicionalnih materijala) .vrhunac rane karijere . i u ovom projektu.34. tehnologija je za njega manifestacija modernog čoveka) .slobodan plan . pledirajući za stvaranjem novog vrdnosnog sistema (moraju se postaviti nove vrednosti. duhovno važnim pitanjem u arhitekturi ne smatra "šta" nego "kako".Mis: "manje je više" 13.ograničen na stambene prostorije. crno ogledalo).ostvaren uzdužnim pregradnim zidovima (od zelenog stakla). staklo (zeleno. naslonjač i kauč)): hromirani savijeni čelik.fotelja "Tugendhat" . koja nema vrednosni sadržaj. voda. sivo. 1929. (neizvedeno) -> označio je Misov preobražaj: od neformalne asimetrije do simetrične monumentalnosti. da bi se mogli stvoriti standardi) 14. modulacija krstastim hromiranim stubovima . Čehoslovačka..plemeniti kamen.-30. neutralno oblikovanje. Mis van der Roe 190 .

uski prozor . da bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne čelične stubove u betonu .simetrična) . 1948. raspon 6.7 m. Ilinois. Projekat kompleksa I I T.modulacija prozora A-B-B-A (stub . a periferno su dnevni sadržaji. Mis van der Roe 191 .stub). (Tehnološki institut države Ilinois) -> duh suprematizma . sa odrazima neba. -> prva od građevina čija se monumentalnost zasniva na divovskim dimenzijama.održavanje (vlasnica je tužila Misa. a najveći uspeh je: 18. Sigram building.-56.-51.konstrukcija koju je započeo velikom studentskom dvoranom korišćena je u Lake Shore Drive oblakoderima .široki prozor . terasa.zid (stakleni) dobija na značaju (stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojačani uglovi ispunom od opeke). 1952. Kuća Fornsvort (za dr Fornsvort).1938. (primer za kasnije višeetažne Misove konstrukcije) . (kuća u jednom volumenu) -> na postamentu (od spoljnih stubova).7 m puta 6. ostvarena investitorova želja za publicitetom i predstavom moći i uticaja (Sigram = kompanija viskija). odnos stub .čiste prizme niske spratnosti (četvorospratne) sa fasadom poput milimetarskog papira . raznovrsni sadržaji .urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije. sličnost sa zgradom u Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u pogledu grupisanja instalacija (kuhinja. 1939. visoka cena . 1942.ostvarenje zamisli o "praktičnom i ekonomičnom prostoru kom će se funkcija prilagoditi" 16. knjižnica je prototip Misovog kasnijeg tipa jednoetažnog raspona (inače ima tri etaže. ulazna terasa u vidu tanke ploče počiva na 6 stubova od opeke.jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m . danas je vlasnik neki milioner.-50. asimetrija (suprematistička) proizilazi iz preklapanja dva simetrična elementa 17. stana) .Arhitektonski fakultet (Crown hall). uticaj . zatvorenim dvorištem i visećim mezaninom .Velika studentska dvorana. i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi) . Čikago ("I I T") 15. -> stanovanje u dva ista tornja po 25 spratova. -> usavršavanje vertikalnih nosača. 1952. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije školu arhitekture na principima jednostavne. tj. Menhetn. u osnovi: modulacija stubovima 6. poslovni toranj od 39 spratova. opet "Zemper" fasada u bronzi i braon staklu. ali je izgubila spor. Foks River. razlika . u projektu učestvovao i Filip Džonson . utisak monumentalnosti (iako je porodična kuća.-56. 1946.7 m.: . Nju Jork.1938. stubova "I" profila. 1958. sa Filipom Džonsonom -> prvi i jedini Misov projekat na Menhetnu.suprematizam i Šinkel."gotski princip" .kod Misa.-40. ogromni problem . pod i stepenište obloženi traventinom).Zgrada za istraživanje minerala i metala.sekundarni stubići su spolja . fasada . "Zemperovsko" tkanje (fasade tj. to je omogućio "I" profil .galerija) . a ne centralno usmerena .posle ovih oblakodera Mis sve više gradi objekte za društvene institucije i trgovce nekretninama.5 m iznad tla. unutra bez stubova.podela stakla.-69.povratak Šinkelovoj tradiciji (Altes museum).73000 dolara). kupatilo) u sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini).široki prozor . Čikago.primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodičnoj kući.Biblioteka.uski prozor . 1. zgrade .stubovi dolaze do izražaja na fasadi . u skladu sa Misovom izrekom "skoro ništa" (otvorena čelična konstrukcija je bela.: . logične gradnje i primene industrijske tehnologije) pri Institutu za tehnologiju države Ilinois. što će postati opsesija čikaških arhitekata. struktura prostora je periferno. a prostor je raščlanjen samo spremištem za knjige. Lake Shore Drive oblakoderi.usmeren). preklapa se sa prizmatičnim volumenom na 8 stubova. 1942. stakleni omotač.zgrada je mnogo osporavana (Dženks -> buka) .34.

Kongresna hala. (izvedeno) -> saćasta konstrukcija krova .Fridrihštrase i Lajpcigerštrase │? │? .-68. Manhajm . neizvedena građevina. Hag.Gradsko pozorište. 1953. 4.Kongresna hala. (neizvedeni: 5. obložena mermerom. Čikago. Mis van der Roe 192 . 1962. rešetkasti prostorni nosači .Vila u Vajomingu . (konstrukcija koju je započeo knjižnicom bibliotekom) -> ravan krov.34. Majnhajm. 1933. Čikago. izdignuta 6 m od tla) -> prostorna rešetka . "Paviljonski" projekti: .Nacionalna galerija. ramovi. trebala je biti visoka 18 m.pita: 5 neizvedenih projekata: 1.Konkurs za Aleksanderplac 5. Berlin. 1953. Kula za kontrolu saobraćaja .zgrada je 27 m uvučena od regulacione linije u znak poštovanja prema zgradi Raket Kluba koja se nalazi sa druge strane Park Avenije 19. Rajhsbank. Pozorište.7) 3. 1953. 1912. (poslednji suprematistički iskaz Misa.6. Berlin. Kuća i galerija Kreler-Miler. 2.

Hans Šmit. Emil Rot.članovi: El Lisicki. Hanes Majer. Nova objektivnost . koji ga koristi kako bi njime označio funkcionalističko projektovanje (tipa engleskih pokreta free architecture i garden city) . grupa svoje stavove propagira u istoimenom časopisu. Mart Stam.cilj grupe: projektovanje društvenih građevina u skladu sa naučnim načelima.. u Berlin stižu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko . tako se 30-tih godina ovaj izraz široko upotrebljava . osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) levičarska grupa "ABC" sa sedištem u Bazelu .ruski izvori objektivističke arhitekture: unose socio-političku konotaciju -> uvod: nakon Oktobarske revolucije 1917. koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost.Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju" i tekst El Lisickog o dualizmu funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata.-33. Misa i Stama. i Hermana Mutezijusa. ovi slikari teže da prikažu bezličnost sveta koji izjednačava ljude i mašine . Hans Vitver (i drugi Švajcarci) . 1923. anti-apstraktna i anti-ekspresionistička tendencija (Gros. I broj . redukovanom figuralnošću. koristi se još od otprilike 1900. nesentimentalan pristup 4.35.Švajcarska: .izrazit socijalistički stav .pod "novom objektivnošću". funkcionalistički stav prema projektovanju 2. neideološki pristup . Diks.1923. jasnih "stilskih" veza sa verističkim slikarima nema. suština grube društvene realnosti 3.nemački odnosi) kao neformalni kulturni atešei SSSR-a. crni kvadrat i crni krug) . oni tragau za otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satiričkim. čovek radikalno leve orjentacije. i sloma Nemačke 1918. -> Nemačka.1921. II broj iznete su preokupacije grupe normativnim standardima. i Rusija i Nemačka suočavaju se sa neprijateljstvom zapadnih sila . 1925.opšti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o društvenoj stvarnosti.izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemačkoj (nemačkim kulturnim krugovima). tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti (imali su zadatak da organizuju službenu izložbu ruske avangardne umetnosti) konstruktivizma i suprematizma (oni pokreću časopis "Vešć" na čijoj je naslovnoj strani bila lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistička aluzija) i ikone suprematizma.izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"). karikaturalnim likovnim jezikom. krajem godine oni odlaze u Švajcarsku .nova objektivnost ("neue Sachlichkeit"). Švajcarska 1. karakteriše jedna veristička. Nova objektivnost 193 35. u kontekstu arhitekture. uvodi likovni kritičar Hartlaub. već se mogu naći u sličnom odnosu prema stvarnosti . već nešto što čini njegov suštinski sadržaj .pojam "neue Sachlichkeit": . se u Berlinu susreću El Lisicki (pokreće časopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i holandski arhitekta Mart Stam.1924.. esej o amiranom-betonu u projektima Le Korbizjea. Holandija. Šad i drugi). grupa se izrazito protivi masivnoj arhitekturi (što je grupa sažela jednačinom: zgrada x tehnika = monumentalnost .u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde. Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva. kako bi njime označio grupu slikara koje od posle rata 1918. socijalno angažovanim. pogotovo u Nemačkoj.

igrališta) . . Oudov rad postaje veoma formalizovan (nešto kao kod Rajta) . gumeni podovi.po razlazu sa van Duizburgom. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk. izduženi trospratni blokovi. van der Vlugt (stanovi Bergpolder. svežeg vazduha. što rezultira njegovim prisustvom u "De Stijl"-u (nije nikad zaista pripadao. Roterdam. slično ovim rešenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u Štutgartu iz 1929.grupa "ABC" privržena je objektivnom pristupu i gradnji i životu. u prizemlju su samo bazen i vežbaonica u zatvorenom prostoru). o tome govori i Majerov esej "Novi svet". 1926. materijal .. naglašen zaobljen ugao. oplata od azbest .funkcionalističkih arhitekata iz Roterdama: Briniman. bio je gradski arhitekta Roterdama. oprema . iz te faze najznačajniji njegov projekat je Fabrika Purmerend. auditorijum je profilisan na osnovu strogih akustičnih proračuna. tehnologizacija. Roterdam: . 1920. J. Oud) . masa zgrade koristi se za pridržavanje dveju visećih platformi (za igrališta) pomoću kablova. Mart Stam.Oud kuće grupiše u zatvoreni blok.oko 1916. . Roterdam. na toj dužnosti izgradio je veliki broj radničkih naselja i stambenih zgrada u funkcionalističkom maniru 1.-27.Jacobus Johannes Pieter Oud (J.Holandija: .dvro i malter. Naselje Huk van Holand. travnjaci. zgrada je podignuta na stubove (parking). Projekat za školu u Bazelu . 1926. šematski organizovani. dolazi u kontakt sa van Duizburgom.-33. najvažnije u ranoj fazi je Naselje Tusšendijken. "objektivnost" kojom se autori diče (i nezainteresovanost za simbolična svojstva građevine) dovodi se u pitanje opštom slikovitošću kompozicije i rešenjima kao što su ostakljene kule liftova ili ostakljene kancelarije . opet uravnotežena arhitektura sa ravnim krovovima. trakasti prozori 5. -> u projektovanju je korišćen modul pogodan za montažnu gradnju. predviđena trajnost 25 godina 3. krovovi su ravni (tereni za rekreaciju).-27. posebna pažnja je posvećena unutrašnjem dvorištu bloka (staze.-24. . ni manifest nije potpisao) sve do 1921. kao i opredeljenju da se sliži isključivo zajedničkim potrebama. Roterdam.grupa "De Opbouw" i Mart Stam. Roterdam. -> trougaono naselje sa koncentričnim nizovima kuća (niske porodične kuće sa dućanima).35. parkinga.metalni prozori i vrata. -> razjašnjenje funkcionalizma i antimonumentalizma grupe.cementa 2. Nova objektivnost 194 1.-21. standardizacija. naročito u Roterdamu . 1926. važno: u njegovom radu je vidan snažan uticaj Berlageovog urbanizma . deluje od 1920.posle 1933.1918. dolazi do punog izražaja njegova tranzicija ka "novoj objektivnosti" 2. škola je odignuta od tla (radi Sunca. tažnja da se postigne velika izražajna snaga ovih skromnih stambenih jedinica ogleda se naročito u sigurnom vođenju linija i u primeni plemenitog maltera. korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem glavne su odlike tog novog sveta .-27. opekom ograđene predbašte. 1925. -> opet jednospratni nizovi radničkih stanova.objektivistička arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata. 1922. 1924. -> minimalne stambene jedinice organizovane u nizove. progresivističko .Majer i Vitver.Hanes Majer i Hans Vitver. nadstrešnica za predbašte 4. Roterdam). P. Naselje Oud Matence. 1919.grupa OPBOUW. Projekat za zgradu Lige naroda u Ženevi .

bio je. 1928. u Frankfurtu radi pod upravom Ernsta Maja .demokratske opštine ."nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemačkoj povezana je sa privrednom stabilizacijom Vajmarske republike krajem 1923.1927. kasnije napušta svoj stil "leptira" i postaje aformalan) . Frankfurt) . utvrđuje opšti sistem njihovog grupisanja . niču mnoga naselja u Nemačkoj (tu formulu koristiće i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu).redovi su razmaknuti najmanje za svoju dvostruku visinu (optimalna udaljenost zbog upada sunčevog zračenja). 1928. Kuća sa drvenim oplatama 4.) su od amiranog-betona i stakla. dnevnom sobom. ta fuzionisana grupa bila je. i Dujkerovu sklonost ka simetričnoj organizaciji.1925. u ovom naselju (slično Losovim idejama iz Beča) svakom stanu se pridružuje terasa na jugu i mala parcela za gajenje povrća. malom kuhinjom.Nemačka: . ponovo odlazi u Nemačku (Frankfurt).dva dela (1.holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a (Helerhof naselje. 2. kontinualan izgled naselja).troetažna organizacija sa dva stepeništa. Škola na otvorenom. najznačajniji članovi grupe su A. nedramatičnu i neromantičnu arhitekturu. Bioskop CINEAC. sa urgentnom stambenom izgradnjom koju sprovode socijal .1928.grupa "De 8" i Johanes Dujker. ustvari.Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kuća u nizu 1. to je modernistička formula sa ravnim krovovima i višebojnim fasadama po kojoj do 1933. 1926.Stam i van der Vlugt. Hanover. Stal i Dujker . Nova objektivnost 195 . Roterdam.-28. 1927. tip (koji će varirati tokom karijere) stana . kupatilom i tri spavaće sobe.35. dnevne sobe su orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajedničke zelene površine.. 3. Amsterdam . a 1928. projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije "otvorenog grada" 1. sa Berlageom i Ritveldom . naročito sa Oudovim podržavanjem tradicije zatvorenog bloka . Amsterdam. osmospratna zgrada) .-29. 1926.Stam 1927. što manifestuju učešćem u teozofskom pokretu . Hilveroum. -> ostvarenje sličnih estetski i tehničkih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za Ligu naroda u Ženevi. na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u (Desau). na osnovu inostranih (američkih) kredita. vraća se u Holandiju Mart Stam.-30. Kuće u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu. koja oko 1930.-29. zalažu se za neestetsku.1932. (nazubljen. . 1924... i 2. Zonenstral sanatorijum.Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe. kafe i duvana) . zajednički . projektuje u Vajsenhofu (Štutgart). Amsterdam . tj. grupa amsterdamskih progresivističkih arhitekata osniva grupu "De 8" (funkcionalistički krug).u urbanističkoj delatnosti Stam pokušava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistički obrazac koji ulicu tretira kao zatvoren spoljni prostor. iskazuju snažne konstruktivističke karakteristike (vidan skelet i sl.Dujker: 1. konstrukcija i transportni sistem su otkriveni.. gde on kontinuitet ulice narušava prolaznim poslovnim blokom. nastoji da prevlada "objektivnost" "opštim duhovnim vrednostima". dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8". fasada je u staklu i metalu (armirano-betonski stubovi u obliku pečurke. Fabrika van Nele (za preradu čaja. to se vidi u njegovom projektu za četvrt Ronkin u Amsterdamu. pokreće polemiku o objedinjenosti. holandski ogranak CIAM-a do 1943.

racionalistička organizacija koja najavljuje Atinsku povelju.). -> standardizovani montažni elementi i montažna linearna gradnja pomoću dizalice . Nova objektivnost 196 objekti (perionice. a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu životnog maksimuma.opština osniva fabrike. i to ne samo u graditeljskoj sferi. panelne konstrukcije. -> Bauhaus kompleks: asimetrični elementi 2. Naselja "Siedlungen": .arhitektura . 1925. berbernica) .Naselje Remerštat -> živopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemačko selo. ali i šire. 1928.. Naselje Toerten. . ukida se različitost zgrada. još Jedno naselje u Celeu.zidlungen ("Siedlungen"). sindikalnim zadružnim društvima). za vreme njegove uprave (počinje neviđena gradnja radničkih stanova) sagrađeno je 15000 stanova.vrlo oskudna oprema (standardna . ugrađeni nameštaj. Naselje Helerhof. prostorije za sastanke. -> prostrano dvorište oivičeno zgradama u cik . Majevi standardi minimuma zasnivali su se na vešto ugrađenim ormanima. 1929. raznovrsnost ne postoji 2.. levo orjentisan . već uopšte u kulturi 1. zgrade i niske kuće u nizovima. Rotenberg naselje.-30.upravljanje realizacijom . vodio je formulisanju standarda "životnog minimuma" što će biti sporna tema na sastanku CIAM-a u Frnkfurtu 1929. državni zajmovi. centalni prostor bloka više ne postoji . bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom. pozajmice privatnim zadružnim društvima (tj.Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu. zgrade i jednospratni nizovi.kupovina terena . Projekat za Totalno pozorište Ervina Piskatora. Maj priprema Generalni urbanistički plan. -> javni park okružen naseljima (u nekima je koristio montažne. ponekad su tu angažovni i nezavisni arhitekti .izgradnja .35. zgrada postaje nezavisna od terena.informisanje . novi materijali . pomoć i kontrola za privatne (sindikalne zadruge) .opštinska zadružna društva.objektivan pristup uslovljen realnim građevinskim troškovima.razrada plana .cak rasporedu . u domenu timova opštinskih i nezavisnih arhitekata . postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu. Kasel .Naselje Bruhveldštrase.na pr. . čelični prozori. i sl. .gradske tehničke službe razrađuju sisteme teške prefabrikacije i završnih radova (kuhinje. (enterijer tipičan za "novu objektivnost": hladan i ogoljen.Ernst Maj (Ernst May) . tzv. sklopljenim krevetima. 1925. godine.planovi naselja .1925.Naselje Vesthauzen -> sistematska. teži se raznovrsnosti . "tonet" ili gola sijalica). -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada teren. .krajem 20-tih Gropijus je sve više zaokupljen stambenom gradnjom i poboljšanjem stambenog standarda. "sistem Maj") .finansiranje . biblioteke.direktno za opštinske zadruge. Kompleks Bauhaus-a u Desau. 1927..Valter Gropijus -> vidi posebno 1. ali fascinantan) 2.Kompleks doline Nide. 1926. praktičnom kuhinjom nalik na laboratoriju): . vidni instalacioni vodovi. koji sprovodi na sledećim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i ekonomičnoj gradnji . sportski tereni. najdoslednije delo u ovom maniru je ipak 3.. dečiji vrtić. Hanover 3.delimično realizovani . kafana.ilustruju prihvatanje načela "nove objektivnosti".

35. a zatim u Ameriku . 1930. 1933.1929. Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega) gde grade grad Magnitogorski na Uralu. Nova objektivnost 197 . Gropijus i Brojer (Marsel Brojer) odlaze u Englesku. jačanjem nacizma. dolazi do ekonomske krize i država je opet krenula u haos. arhitekti koji se rukovode načelima "nove objektivnosti" prinuđeni su na emigraciju. Majer odlazi u Moskvu kao predavač.

sem ovih uticaja.36. 1915. od 1911.II period 1890. tiporafiju i slično . boje. Gončarovu.sadrže samo crni ili beli kvadrat. kao i izložbe iz istorije ruske umetnosti) . koje se odvija na imanju Abramcevo kod Moskve i obuhvata praktično sve grupe umetnosti. ikona suprematizma) neke od scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu .likovno tumačenje savremenih ideja na polju poezije. 1878. posebno u Minhenu (Kandinski) . pod uticajem Pikasa i Braka. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. tu je i Natalija Gončarova (sa Larionovim bila član "Plave ruže"). futurizam).. tokom godina. naoko nepovezanih elemenata. oni jačaju veze sa Evropom. (crni krug.-17. na ruske umetnike snažno utiče i tradicija narodnog stvaralaštva (naročito seljački drvorez). u isto vreme.III period 1905. .I period 1860. obeležen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art Nouveau). u kojoj je okupljena druga generacija simbolističkih slikara.. Maljevič 1913. Maljevič konačno počinje da eksperimentiše sa idealizovanim arhitektonskim crtežima u aksonometriji. 1918. Rusija 1909. veliki broj ruskih umetnika živi i radi u evropskim centrima. kao i njihovim listom "Zlatno runo". razvoj započinje slikama u stilu Larionova i Gončarove. a naročito pozorišnu delatnost ("privatna opera" . u Moskvi.-09. Maljevič stiže i do suprematizma -radeći dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji će postati motiv. međusobne položaje. koloniju za kućnu radinost sa ciljem oživljavanja narodnih zanata. izložba po prvi put okuplja Larionova. Maljevič razvija raznovrsne apstrakne suprematične kompozicije. . crni kvadrat.1905. je Mihail Larionov. 1918. protiveći se narodnjaštvu. crni krst).-90. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u Kijevu). kao i ruski ikonopis. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. u organizaciji ovog časopisa organizovane su važne izložbe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima francuskih postimpresionista i fovista . napušta kubo-futurizam uvodeći u svoje slike niz realističkih. pored njega.IV period -> zahvaljujući ovim živim kontaktima.slovenofilskog pokreta u umetnosti. Kazimir Maljevič i Vladimir Tatljin.ovo je faza "zaumnog realizma" .-32. 1912. koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje. . koji sa svojom čitotom boja i linija ponovo izlazi na videlo. pokret su činili kako umetnici.izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti: ..zrela faza kubo-futurizma. tako i njihovi bogati pokrovitelji iz redova građanstva.balet .moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti. postaje stecište najavangardnijih evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam.sinteza umetnosti) . . "supremacijom čiste senzacije u umetnosti" Maljevič je počeo da se bavi 1913. konačno. 198 36. najznamenitije delovanje "kruga Mamontova" (okupljao je: slikare narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice. do pozorišne umetnosti). koje . suprotstavljajući se akademskoj tradiciji.-32. čiji članovi nastoje da Rusiju transformišu u međunarodno značajan umetnički centar.-11. kao i. uvodeći druge forme. najvažnija ličnost ruskog "kubofuturizma". obeležen je snažnom delatnošću narodnjačko .prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i Parizom) je izložba novoosnovane grupe "Magareći rep". članovi budućeg minhenskog "Plavog jahača".Kazimir Maljevič.pozorišni čin se shvata kao integralno umetničko delo .ostvareni ideal "usavršenog postojanja".1935. Maljeviča i Tatljina (na izložbi su od značajnih prisutni još Šatal i Pirosmanašvili . delujući u raznim grupama umetnosti.: . 1912. koji nastoji da reafirmiše vrednosti ruskog tradicionalnog života. ubrzo slike postaju mnogo apstraktnije u smislu boja i oblika . kreću se u okvirima simbolizma i Art Nouveau (naročito je važna pozorišna delatnost . obeležen je delovanjem grupe "Plava ruža".

program rada je. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. i pored relativne autonomije. .događaji u umetnosti tokom revolucije i građanskog rata: . Maljezin posle izložbe 1915. koje sasvim izukrštanim površima.36. 1918. ovim radovima. Brojer) . on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja "umetnost je rad na oblikovanju materijala" .. tramvajuma. Tatljin se veoma interesovao (i pored oštrog suparništva) za stvaralaštvo Maljeviča. dolazeći rat doprinosi okupljanju umetnika u Rusiji . potpuno razbijaju prostor (ovi komadi nameštaja (na pr. -> uređuju Tatljin. 1917. obuhvativši Maljevičev suprematizam. Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin. 1885. upoznaviši se tom prilikom sa delom Pikasa. koji su za Tatljina simbol odvajanja umetnosti od realnog života.tehničke radionice). avangardni umetnici tu sebe.).u zemlju se vraćaju Ljubov Popova.. -> istrzano se obrazovao. u likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova opaža se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu (20-tih godina ovo pozorište je jedno od žarišta konstruktivističke estetike). tokom i posle revolucije Maljevič sasvim napušta slikarstvo i posvećuje se istraživanju prostora. radeći paralelno (često kao mornar). fabrikama. prvi program INHUK-a sačinio je Kandinski. . Kandinski. državni organ koji se bavio teorijom komunističke umetnosti. ipak. obuhvatanja.-32. vide kao integrisane članove društva koji mogu uticati na izgradnju novog sveta.u to vreme pokreće se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti. stolice) bili su slični kreacijama Mis van der Roea. i napuštajući štafelaje kreću u propagandnu aktivnost po ulicama. Le Korbizjea. na oblast primenjene grafike). geometrijski dinamizam. šipkama. pojavljuje se jedna od najvažnijih figura konstruktivizma . 199 naziva "planiti" (kasnije "arhitektoni"). mnogi od tih "reljefa" su ugaoni. odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija". obrazovna institucija u kojoj su klase imali skoro svi značajniji umetnici. metala i kartona ("nomadski" pomičan i demontažni nameštaj lakih konstrukcija). industrije i umetnosti. Moskva. on je zastupao tezu da se revolucionarni. Rodčenko i drugi umetnici. prostor je ispunjen njihovim dinamičnim kompozicijama od drveta. . kubo-futuristički krug se polako raspada. no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom. prelazeći od površinskih sve više na prostorne kompozicije . El Lisicki (sa Arhitektonskog fakulteta u Darmštatu). gde ukršta ravni. a potom u Pariz. političkim i revolucionarnim putem (zbog čega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom). suprematizam počinje snažno da se širi (i van granica slikarstva. Tatljinovu "kulturu materijala" i teorije samog Kandinskog. no on od smog početka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju.Kafe Pitoresk. cilj pokreta je bio oživljavanje kulture jedinstvom nauke. upotrebom boje nalik ikonopisu.1913.1953. konačno. Hanesa Majera .Aleksandar Rodčenko. kulama. ove institucije postale su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealističke (koju predvode Maljevič i Kandinski) i utilitarističke (koju predvode Tatljin i Rodčenko). Šagal. . stiče dosta sledbenika. preobražaj može ostvariti ekonomskim. M.Vladimir Tatljin. tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (više umetničko . praveći modele "arhitektona" . Stama. na Tatljinovoj izložbi "dućan" iz 1916. tako oni u svoje ruke uzimaju reorganizaciju kulturnog života zemlje. odnose boja i materijala u prostoru.na pr. Rodčenko usvaja i od Maljeviča i od Tatljina. arhitekturi i dizajnu. kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina".veoma važnu ulogu u organizovanju te umetničke propagandne aktivnosti imala je organizacija Proletkult. gde on istražuje prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata.revolucija proklamuje kolektivni način života i industrijalizaciju. koristi prodore. prve slike i pozorišne scenografije odlikuju se korišćenjem zakrivljenih površina. diktirao INHUK (Institut umetničke kulture. na pr. koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov. osnovan 1920. izrazito nomadski duh pokreta reflektuje se čak i na oblikovanje laganog sklopivog nameštaja (produktivističkog) Tatljina i Rodčenka (kasnije su tu temu razrađivali skoro svi moderni arhitekti . .

težila je ne samo naučnoj estetici. Paviljon SSSR-a. koja je trebala privući strani kapital. Ljubov Popova i drugi). . delatnost konstruktivista tesno je povezana sa Proletkult-om. udruženje ima snažan uticaj.najveći broj arhitektoničnih konstruktivističkih kompozicija ostvaren je u pozorištu (braća Vesnini.konstruktivizam kao umetnička strategija predstavlja nastavak produktivizma . prihvaćen jezik moderne u Rusiji (Le Korbizje je polagao nade u ruski konstruktivizam) .dvostruka rešetkasta spirala od gvožđa visine 300 m.avangardni period.Maljevič 1919.dinamična.konstruktivizam. kako bi umeo da upotrebljava oruđa i materijale moderne proizvodnje . Kandinski zbog toga odstupa. pridružuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov (njegovi produktivistički rani radovi su podignuti u doba relativne ekonomske stabilnosti (NEP .grupa ASNOVA.. Izložba dekorativnih umetnosti u Parizu. to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a.značajan pokušaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv./22. "Prounima" od 1919. 1925. iz tog perioda. 1918. tu El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljevičem. funkcionalizam.1940.u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti"./23. "produktivisti" smatraju da umetnik mora biti tehničar. postepeno usvajajući njegov suprematizam (Maljevičev pedagoški sitem sabran je 1927. Lenjinovom smrću) . Ekseter i drugi 2.srž razlike: "idealisti" zastupaju stanovište da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna. vrlo malo toga je sa hartije prešlo u realnost. jednu čine "laboratorijski umetnici". pa mu se 1925. novi pokreti: konstruktivizam. Kiosci: Meljnikov. već i pronalaženju novih građevinskih oblika koji bi zadovoljavali i izražavali status nove socijalističke države 1. 1922. Lenjinova politika iz 1921.nova ekonomska politika). . -> treći značajan datum = "herojski period" moderne.socijalni faktor je vrlo bitan. ta podela je kulminirala 1921.ruski dogmatizam. u Bauhaus-ovom izdanju u knjizi "Nepredmetni svet") ..sovjetski konstruktivizam . Vitebsk na kojoj proklamuje načela suprematizma. Švajcarska. Golosov. kao pojam provlači se od 1921. iznad funkcionalnog. zanos vremena . a drugu "produktivistički umetnici".Nemačka. kubizam.on je zaokupljen uspostavljanjem praktičnog mosta između umetnosti i industrije.. kojima on nastoji da slikarstvo pretopi u arhitekturu. 200 psihičkom procesu (koje će on plasirati i u Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistički orjentisanu većinu. a ostali se dele u dve grupe. . propagira ritmični foramlizam i perceptivnu estetiku). osniva Unozis (školu nove umetnosti).ona prestaje da postoji. radi i na projektu ultraekonomične peći (maksimalna toplota uz minimum goriva) .1923. i koja se gasi 1924. osnivač Ladovski. od 1921. Holandija. osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata. pojavljuju se manifesti konstruktivizma. Meljnikov..energiju usmerava na korist proletarijata . Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. unutar koje se okreću platonistička tela. njegova ličnost je i najvažnija u pogledu upoznavanja Zapada sa zbivanjima u Rusiji (od 1921. pravougaona osnova dijagonalno podeljena stepeništem na dva jednaka trugla (otvorena drvena konstrukcija .36. pod vođstvom Tatljina (grafička umetnost odigrala je presudnu ulogu u širenju poruka revolucije).-32. najvažniji je njegov projekat za "Spomenik trećoj internacionali" . Lavinski. slobodna osnova i slobodna fasada ..zahvaljujući betonu i novim materijalima.) . kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti prirodno vodile arhitekturi. zbog teških prilika u zemlji . koji im je vezama u industriji (stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika)) obezbeđivao redovan posao .konstruktivizam -> uopšte o modernoj arhitekturi: 1900. tako da čim postane korisna . mašine. funkcija -> osnov arhitekture . . u modernoj arhitekturi . ispresecan krov) . stambeni problemi .

1928.Ville Radieuse). ovaj rad. orjentisanih više na sportsko .jednom u godini.crnu garnituru za šah koja se sastojala od stola i dve stolice) 4. informacijama i filmskim projekcijama) s jedne strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu države. megastruktura (ostakljene dvorane. laoboratorije. 201 3. El Lisicki (pokušava stvoriti socijalistički oblik američkog nebodera): projekat oblakodera izdignutog na propileje (tzv. a ujedno i kao klasična Vrata grada . grupa je zaokupljena i radničkim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani kao "društveni kondenzatori". modernizacija privrede. Golosov i Rodčenko (u enterijeru radničkog kluba smešta dijalektičku crveno . bazeni) u zelenom okruženju . ipak bilo je teško stvoriti prihvatljiv ekonomski program za ovakvu ideju . a koji bi odgovarao i njegovoj ličnosti i reprezentovao Sovjetski Savez (produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo.Tatljin: Projekat spomenika visokog više od 400 m posvećenog trećoj internacionali u obliku dve isprepletane rešetkaste spirale. slične predloge iznosi i Miljutin. težnja za elektrifikacijom. prostorna noseća struktura .Ginzburg i Baršč predlažu plan za zeleno proširenje Moskve -> trakasto naselje sa stambenom "kičmom" (na čijim su krajevima komunalni objekti) i pratećim sadržajima (sportski tereni.konstruktivističkog programa. OSA sprovodi konkurs čiji je cilj bio usavršavanje stambenog prototipa u kolektivnom stanovanju ("Domkomuna"). Leonidov izrađuje seriju projekata bitno drugačijih od ASNOVA-inih. a ne na rešavanje problema .izgradnju stanova i tome slično.1927. ove aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova .1926.36. osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vođstvom Mojseja Ginzburga (pragmatičnija od grupe ASNOVA). upravi. a klasicizam je bio nezgodan zbog ideoloških konotacija) . grupa se interesuje najviše za socijološke aspekte arhitekture (jer partija kaže da je stanovanje "najvažniji problem materijalen egzistencije radnika") . tehnicizam. unutar kojih su trebale lebdeti četiri velika providna volumena koji su rotirali pojedinačno sve većom brzinom . "Vešalica za oblake") koji se otvaraju ka bulevaru koji okružuje centar Moskve. Tatljinov toranj je preteča dve tendencije ruske avangardne arhitekture: 1.anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju na projekat zbog ispraznog idealizma i utopije) . svoje ideje vezane za klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate kulture" iz 1930. završeno je herojsko doba revolucije. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. bio je zamišljen kao kritička antiteza kapitalističkom neboderu. pokreće se časopis "Savremena arhitektura" posvećen uvođenju naučnih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije prihvatila ni produktivizam Proletkult-a.obrazovnu delatnost nego na pozorište. uspostavljanje čvrste veze između urbanog proletarijata i feudalnog seljaštva. 1918. svakodnevna borba za opstanak. a sa druge predstavljao primer produktivističko . škole OSA . projekte klubova naročito uspešno rade Meljnikov. partija je bila u nezgodnom položaju i kada je trebala pronaći odgovor. stil za Lenjinov mauzolej. mesecu. škole ASNOVA i 2. planetarijum.-32. grupi se pridružuju i članovi iz oblasti socioloških i tehničkih disciplina.planer Okitovič na osnovu predviđene elektrifikacije predlaže "dezurbanizaciju" kao lek protiv gubitka životnog prostora u radničkim komunama.borba za vlast unutar Partije. zimski vrtovi). OSA počinje da se bavi radničkim kulubovima (kao vid "društvenog kondenzatora"). mnogi radovi operišu sa dupleks stanovima i koridorima (Le Korbizje .odlaskom (smrću) Lenjinove harizmatske ličnosti. danu i satu (namenjeni: zakonodavstvu. niti peceptivnu estetiku Ladovskog) . i sve je ukazivalo na nove sukobe. borba protiv nepismenosti.

1926. veza: sovjetska arhitektura . * Viseći restoran . šema je u osnovi biologistička (na pr. park + sport.Linearni grad . 1924.Bauhaus . 1918. poljoprivredna zona).-32. .Vesnin. stanovanje + komunalije.sovjetski konstruktivizam: značaj konstrukcije.slični predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suviše apstraktni (pa vlada angažuje iskusnije i pragmatičnije levo orjentisane arhitekte Nemačke. put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa poljoprivrednom komunom u unutrašnjosti . ali se oni ne postižu .socrealizam .Miljutin.projekti konstruktivista: * Stadion za Spartakijadu .Koršev.-23. antene. složeni sklopovi od jednostavnih elemenata. 1930. 1922. * Zgrada Pravde .1932. instalacije) . Moskvi. * Pijaca (tržnica) Suharev .ruski konstruktivizam = eksperiment .36. 202 . staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i arhitekture."arhitektura na papiru". kretanje materijala).Simbirčev. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu.visoki ideali modernizma. jer narod nije mogao u tim okolnostima prihvatiti što mu nudi inteligencija. (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka . materijali: beton + staklo. zelena zona sa autoputem. promovišući državni stil . pa Miljutin drži do baš ovakvog rasporeda zona . posao dobija Ernest Maj) . industrija + obrazovanje. Moskva.zona (železnica.Meljnikov.projekat Leonidova za Magnitogorsk. Moskva. 1923. estetika dodatnih elemenata (dimnjaci.

Holandija. površina se nigde ne prekida. Finska.malter ili kamena obloga (koja slogom ističe da ima oblažuću funkciju). a ne kao masa . Internacionalni stil . omogućava optimalno zadovoljenje funkcija . koje imaju simboličnu vrednost . tako da je cilj na racionalan način prilagoditi funkciju pravilnosti konstrukcije. Hičkoka i Filipa Džonsona "Internacionalni stil: arhitektura posle 1922. Internacionalni stil 203 37. prozorski okvir . kulturni uslovi nisu omogućavali primenu lakih konstrukcija (preteča su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih godina. da bi označio urbanisičku i neoplastičku evropsku arhitekturu posle 1920.II princip: pravilnost.analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je šema proporcija. Engleska.tanki. prostor obavijaju ravne i tanke površine. ekonomski. što je nelad bilo informalistički . Sanatorijum Lovel. Austrijanac) 1.termin i značenje: . Francuska. metalni ./29. koji je pretpostavljao tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montažnu gradnju.proističe is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije. težio je fleksibilnosti. oblikovanje . budući da je ornament stvar ukusa. ovaj stil se nije bitno razlikovao od kubističkog pravca u arhitekturi) .Le Korbizje." . a ne principa. pa je zato koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju.geometrijske projekcije: . R. otvorena je "Međunarodna izložba moderne arhitekture" u njujorškom Muzeju moderne umetnosti.1932.prozori se smeštaju u spoljnu ravan zida.tamo gde klimatski. položaj .Ričard Nojtra (emigrant. Brazil .odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hičkoka i Džonsona: . lagani. . a ne dekoracija .III princip: tehnička perfekcija. i u osnovi i u izgledu . koju je pratila knjiga H. Hičkok ovaj princip zamenjuje principom jasno izražene konstrukcije. zgrada se pravi "kao brod ili kao kišobran".na samoj uzvisini. zidovi imaju ulogu pregradne "opne".proističe iz skletne konstrukcije. a ne simetrija .ostala važna "imena i dela": . mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade . Italija. materijal za površinsku obradu . obavijena sintetskom opnom. prirodni izraz funkcije u većini zgrada ne rezultira simetrijom.. Oud i mnogi drugi .princip pravilnosti nameće opšti red. koji proističe iz skeletne konstrukcije.naselje: . -> skeletna čelična konstrukcija. dakle izraz funkcije.osnova: slobodan plan.37. Gropijus. s pogledom na poludivlji pejzaž parka. Japan.I princip: arhitektura kao volumen.izgled: suština osnove.prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hičkoka.posle 20 godina. Mis van der Roe. takođe odbacuje skoro principijelno zalaganje za ravan krov kao "pseudofunkcionalistički" .zemlje: Čehoslovaćka.Internacionalni stil -> nije postao univerzalan. 1928. dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeđuje raznovrsnost i karakter. . ali se odlikovao univerzalnošću pristupa. 1927.arhitekti: . kulminativna tačka kompozicije su društvene zgrade. Švedska. Južna Afrika. Los Anđeles. pa ni na mestu otvora .

zgrada je pretvorena u muzej 4. oblik krsta u osnovi. već i u ambijentalnom pogledu 1.Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton" 1. približava se neoklasičnoj tradiciji . ali teatralna atmosfera. strogost. od eliptičnog hodnika ka restoranu do plesnog prostora. -> divna konstrukcija . -> logička organizacija koju engleska arhitektura nije do tada imala.Beudoin i Lods 1. remekdelo . 1939. ortogonalna mreža. -> prvi put izložena Pikasova Gernika . senat i sud . 1937. 2. Pampula. podeljen grad. 1935. -> odmah po osnivanju podeljena na: 1.poslovni i 2. -> robna kuća obuće. Prag. osmospratna. 1925. vidi se da počinje prihvatati sovjetski soc-realizam . . na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat. Škola na otvorenom. ali ne samo u oblikovnom. Lovelova kuća. Stambeni blok Hajpoint 1. 1942.-26. "grad sirotinje". Neobična organska kuća (za sebe). -> uravnoteženost i živost kompozicije. promenada prostora od ulaznog dvoetažnog predvorja do rampi koje vode igračicama. SAD.Rajt 2. Novi tip škole na otvorenom. Suresnes kod Pariza .Francuska: . Zgrada "Bata". Gaveji (iznad Rija). a usavršavali se kod Rajta kao i Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) . -> koncept Le Korbizjeovog slobodnog plana ovde je izdignut na viši nivo fluidnosti i prožimanja. kontrast između fasade u gravertinu i kamenu i egzotičnog enterijera. igrača. levo orjentisan) -> član španskog ogranka CIAM-a (GATERAS) 1.skeletna. 1929.Ričard Nojtra i Rudolf Šindler su stekla formalno obrazovanje u Evropi. Internacionalni stil 204 asimetrična kompozicija. Stambeni blok Hajpoint 2. dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda". Švajcarac) -> kao i Nojtra. Palm Springs. posluge. 1934. stvara čiste oblike. sa Lusio Kostom. funkcionalni i oblikovni sklad 2.Hoze Luis Sert (Španac. Los Anđeles.kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima. tj. London -> već deluje maniristički: "Hajpoint 1 kao da stoji na prstima i širi krila.Oskar Nimajer (Brazilac) 1. Njuport Bič. Pustinjska kuća Kaufman. 1956. Nju Kanan.Filip Džonson 1. polazište je Rajt. drvena i čelična 3. -> ambijentalni hedonizam. Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu.-47. Kazino. polazište u koncipiranju . fasada od stakla . slobodan plan ukazuju i na njegov sportski način života. 1949. 1953. zoniran u četvrti prema klasnoj strukturi. logično kretanje svih: gostiju.-54. Glas haus.37.Ludvik Kisela (Čeh) 1. birokratsko . 1946. Brazilski paviljon na Svetskoj izložbi u Nju Jorku.Rudolf Šindler (emigrant. .-63. London. Brazilija. po zabrani hazardnih igara. oko egzotičnog vrta mikrokosmos Amazona 3.

Amijas Konel (sa Novog Zelanda) 1. vrtić. svojim entuzijazmom grupa je privukla. Ameršam.Engleska: -> Internacionalni stil započinju stranci kao i u SAD . bazen (koncept Le Korbizjea) . -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov . bio izrazito Utopijski plan razvoja Londona. osnovana 1932. 1932.Holandija: .Oto Esler 1. engleski ogranak CIAM-a. Kuća.37.prisnost sa Le Korbizjeom najbolje se vidi po kućama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu . protobrutalistička. Dvojna kuća.Peter Berens 1.Oven Vilijams 1.španski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehničara Španije za unapređenje savremene arhitekture). koje sadrži duplekse za stanovanje.Južna Afrika: . avangardne britanske arhitekte (među njima i Lubetkina). armirano-betonska skeletna konstrukcija od pečurkastih stubova i staklo. 1926.Brazil: .transilvanijska grupa (kasnije će postati ogranak CIAM-a) . Beston. Mates. već inženjer. 1929.Ludvik Kisela (napisano) . on nije bio arhitekta niti član CIAM-a.Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom . 1935. (prvo kao katalonski kulturni pokret). 1926.Hoze Luis Sert (napisano) .. 1933. biblioteku. osnovana 1929.Bohuslav Huks 1.Le Korbizje 1.grupa MARS (grupa za istraživanje u modernoj arhitekturi).. pod vođstvom arhitekte Hoze Luis Serta i Garsija Merkadala.grupa GATERAS . jaslice.grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi . ali je jedino njeno veće ostvarenje. Kompleks farmaceutske industrije Buts. u početku. Nortampton.Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznačajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano) . levo orjentisana. Kuća Nju Vejs. . 1930.SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i švajcarski iseljenici (emigranti) . najznačajnije zdanje: 1. Internacionalni stil .Čehoslovačka: . osim Izložbe "Nova arhitektura".Španija: .. -> za arheologa . Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje. skulptoralni oblik četvorospratnog zdanja . Kuća "high and over". Izložbeni paviljon. ali nije razvila metodologiju potrebnu za realizaciju te budućnosti u koju je verovala. .Ričard Nojtra (napisano) . . Brno. Brno. zato će Lubetkin napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i tehničara) koja će se baviti problemom radničkih naselja .Rudolf Šindler (napisano) 205 .

Zgrada Prefekture. Muzej moderne umetnosti. radi sa suprugom i enterijer. -> tradicionalno + Le Korbizjeovsko. i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu 1. bila ograničena i potisnuta. za igre u Tokiu. podignut na pilotisima sa brojnim elementima Le Korbizjea.Kenzo Tange (bio Majekavin asistent) . Tokio. Kamakura. 1930. 1955. Golf klub. ta se energija uspela osloboditi tek u ovom vremenu. Sopstvena kuća. o tome govori u svojoj pronicljivoj analizi u vreme završetka Prefekture: "Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlašću države. instalacije. aluzije na budizam i šintoizam 3. -> eklektičan rad 6. Hram Dem su. evroazijski. povezanost spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora pomoću rampi 2. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazeće Sunce" -> koristi armirani-beton 3. lucidna organizacija prostora.Japan: .Oskar Nimajer (napisano) . pokriveni su lančanim čeličnim krovovima obešenim o rogove eliptičnih armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i gornje redove koso postavljenih sedišta 4. 1942. Internacionalni stil 206 1. Zgrada ministarstva obrazovanja.Majekava će u svom članku "Razmišljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o paradoksalnom opstanku tradicionalne japanske kulture u njenoj suštini. Dva Olimpijska stadiona. 1955. Tokio. Kuće za porodice Akaboši i Fukui. koje je svojom plastičnom raskošću podsećao na brazilski barok XVIII v. -> Tange nije vodio računa o kretanjima. radio je za Le Korbizjea) 1. 1923. Kagava. Svetska izložba u Parizu. Konkurs za "Kinseko . 1964. pa do vrhunskih zdanja zgrade Prefekture u Kagavi. -> kitnjast i maniristički. Jokohama -> operiše sa evropskim elementima arhitekture .. time se konačno završava period Internacionalnog stila. (centar mira) -> Tange je verovao da će energija. slobodan prostor. kao one snage koja će osloboditi Zapad njegove tehnokratske neumerenosti. Muzej savremene umetnosti. odlike istoricizma. -> proizašao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation. Gradska većnica. TV stanica u Kofu -> konstrukcija. Tokio. konzolni nameštaj od čeličnih cevi 2. Osaka 7. gaje bogat stil.37.energija kojom bi se moglo stvarati novo. pokušaj asociranja na tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu.-58. Tokio.-35. Japanski paviljon. 1951. nameštaj. oslobođena intenzivnim razvojem Japana. -> betonska parodija tehnike u drvetu 2. počeo je nizom radova koje je naručila država. -> neoklasicistički pristup . elementi Internacionalnog stila. ne samo u Japanu nego i u celom svetu . pomoći da se japanska tradicija preobrati u nešto novo i kreativno.japanski kulturni centar".Junzo Sakakura (kao i Majekava. tkanine. kombinuje pola . ovde se gubi Rajtov i Pereov uticaj . kasnije se uticaj Le Korbizjea pretvorio u lokalni senzibilitet. ali treba još mnogo učiniti da bi se pravilno artikulisala" 5. vodeći predstavnik ovog stila . dok je kulturna energija naroda . -> kuće skorojevića industrijalaca.pola zapadnjački i japanski stil života . pa eliptični i kružni volumeni ovih stadiona. 1957.Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) -> uticaj Rajta 1. -> stanje skoro klasične ravnoteže. 1952. 1937.Kunio Majekava (radio za Rejmonda i školovao se u inostranstvu) 1.-54. Rio de Žaneiro -> montažni šestospratni objekat. Stambeni blok Harumi. uticaj Perea 4. stepenište (jezgro) 8. Hirošima.smelost posleratnog stvaralaštva ogleda se u njegovom delu. Spomenik miru. 1933. počev od prilično šematskih objekata gradskih većnica za Šimicu i Tokio. -> prva kuća od armiranog-betona u Tokiu.

Internacionalni stil 207 9. okuplja mlade arhitekte (koji će takođe kasnije postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove. bio je pod uticajem Le Korbizjea .80-tih godina u japanskoj arhitekturi. Metropolitenska gradska kuća .37.radio tokom rata. Katedrala St. vodeća figura 60 .Kenzo Tange . osnova u vidu krsta 10. Meri .za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad.

. Rejmond Hud i Džon Mild Hauels i dr.pojam: .) . D.najpozanatije zgrade: 1. ("grad u gradu" . američki Art Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "službeni stil" u Americi od "Kolumbijske izložbe" u Čikagu 1893. Nju Jork. to je. "M. na "gotski" stil nebodera (koji u Nju Jorku ustanovljava Kas Džilbert zgradom Vulvort iz 1913. Art Deco 208 38. U. dekorativni sistem ove zgrade treba da podseća na Krajslerove automobile 2..osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izložba u Parizu 1925.arh. u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i stambenih blokova u gradskim jezgrima. stil je polihroman.grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika". ekspresionizma) i tradicionalizma .presudnu ulogu u formiranju vodećeg stila imao je konkurs za zgradu Čikago Tribjuna iz 1922.tornjeva).Art Deco doživljava procvat u Americi. kubizam Frank Lojd Rajta. staklo.Art Deco u Francuskoj: 1.Art Deco u početku je francuski fenomen. Vilijem van Alen.38. obrasci Pueblo .. futurizma. za modu sintetičke stilizacije između avangarde (kubizma.. M. .uspeh Art Deco-a može se objasniti na sledeći način: avangardni pokreti nastojali su da sve oblike svedu na apstrakciju.).). Rokfeler centar. kamen. geometrijska ornamentacija. u skladu sa opšte prihvaćenim shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine namene (u isto vreme. kao i na različite avangardne izvore .. pored toga. Nemački ekspresionizam . što se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa reprezentativnom (državnom.. 1925. u oblasti dizajna. na dekorativizam Čikaške škole.arh. ali i specifične ikonografske arhitekture evropskih totalitarnih režima (gde se vlast i moć žele prikazati u pozitivnom i naprednom svetlu) .. .". ideološkom. porodične kuće u ekskluzivnim četvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz dodatak ponekog trema u kolonijalnom stilu). to je kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a. civilizacija Maja. gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih zgrada. svedene forme nameštaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti.arh. možda najpoznatiji primer američkog Art Deco-a. 1930. finansijskom) funkcijom.ovo delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera .Indijanaca. 1931. Robert Mallet-Stevens. Pjer Šaro. njihov stil (naročito u uređenju enterijera) karakteriše upotreba luksuznih materijala (metali. Rejmon Templije. skupoceno drvo i sl.oznaka "Art Deco" počinje da se koristi posle "Međunarodne izložbe dekorativnih umetnosti" u Parizu. ujedno. A.. univerziteti u "srednjevekovnom".-39. . etika mašina. Robert Mallet-Stevens -> snažna je ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma. Art Deco .do drugog svetskog rata. Žan Foke. -> Franc Žurdain.Art Deco ("modernistički stil") u Americi: . 1928. 1925. tako se javlja jedna tendencija za stvaranjem umetničkih formi sa određenim ikonografskim sadržajem. Pariz. dosta se istražuje uloga svetla i td. enterijera i arhitekture . . Krajsler bilding. i td. I.-30. kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Džona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu . . U. Nju Jork. ali se ubrzo širi po celom svetu. . dekorativnog kubističkog stila i futurističkih vizija . Bečka secesija. Paviljon turizma. pa sve do prvog svetskog rata).

Veliki broj drugih njujorških oblakodera na Menhetnu takođe je izgrađen u ovom stilu 5. sadrži 14 zgrada. Amerikan radijator bilding. uopšte napretka.mural. Art Deco 209 kompleks na prostoru od 8 blokova.. Prometej . "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta između dva rata. u predvorju RCA. Radio city music hall (velika koncertno . 2.zlosretna zidna slika . Zgrada Džonson Vaks i dr. sva umetnička dela izložena ili kao deo centra obrađivala su tematiku svetlosti. zvuka. Nju Jork . delo Dijega Rivere. "Šel bilding". Hag (Evropa) . sa i ideološkom ikonografijom (uključujući čak i sliku Lenjina) zbog čega su ga morali ukloniti. da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na srednjoj osi kompleksa: 1. TV. glavni deo izgrađen je za 18 meseci.Rejmond Hud i Džon Mild Hauels 3. okružen zodijakom (skulptura).38.pozlaćen.bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni vrtovi na vrhovima dve niže zgrade i šetalište sa vodoskokom levo i desno od njih 4.Oud . "čovek na raskršću" . radija. takođe pokazuju sličnost sa Art Deco-om 6. kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder RCA (u jezgru kompleksa) od 70 spratova. koji se izdiže iznad trga. 3.

italijansku arhitekturu karakteriše latentni (ali prefinjen) sukob modernista i novotradicionalista. no. racionalisti stvaraju udruženje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu). Italija.. rudimentarni klasicizam stubova i venaca. racionalnoj sintezi nacionalne klasične tradicije i strukturne logike mašinskog doba. ne samo od strane narodnih masa. 1932. "Liktorski stil" i zalažući se da to postane službeni stil. već i inteligencije. 1928.iste godine: u Milanu je osnovana racionalistička grupa "BBPR" (4 arhitekte). čiju arhitekturu karakteriše masivnost. iste godine.1932. kao što su i jedni i drugi. 1930. stvarnu afirmacijau racionalistička arhitektura počinje da stiče izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu.-43. najuticajniji član Nacionalnog udruženja arhitekata. stvarajući tako eklektički tzv. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata) . pod uticajem Đorđa de Kirika i metafizičkih slikara. u italijanskim vizuelnim umetnostima nastaje pokret "Novecento Italiano". na određen način. organ italijanskog racionalizma . 1932.ovo delo Teragnija je najvažnija zgrada italijanskog racionalizma. de Kiriko pokušava da svojim.arhitektura totalitarnih ražima -> Italija. provladino Nacionalno udruženje arhitekata (tradicionalistički orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog krajnje intelektualističkog strogog asketskog pristupa. Đuzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritičar) pokreću list "Casabella". odlučuje da napravi kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma. ukazuje na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu). i pored toga.39. rat je destruktivno delovao. Musolini lično otvara izložbu pokreta. specifičnost tog sukoba je u tome što su i jedni i drugi bili zagovornici novog tumačenja klasične tradicije. . grupa teži novoj. u tretmanu uglova gde se umesto klasičnih ojačanja nalaze ostakljeni valjkovi. (ova zgrada.iste godine: Casa del Fascio.-41. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7" . (Mucijo piše o pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturističkom. međutim. Milano.u periodu fašističke vlasti 1922. na pr. tvrdi da će klasične šeme prošlosti uvek biti upotrebljive) 2. Arhitektura totalitarnih režima . SSSR * Italija: -> razvoj fašističke ideologije posle prvog svetskog rata proizašao je iz dva aspekta futurističkog pokreta: kulta rata i veličanja mašina. koji je odbacivao ikonografska svojstva arhitekture . Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom arhitekturom . milanska arhitektonska avangarda. izvorište imali u predratnoj italijanskoj modernističkoj tradiciji 1. i na sam futurizam.tada Marčelo Pjaćentini. "kulture mašina" počelo se gledati sa podozrenjem. polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom. na pojam "industrijske kulture" tj. Nemačka.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i ruskim konstruktivistima). Pijaćentini formira profašističku grupu RAM. najznačajni poduhvat ove grupe je zgrada Univerziteta u Rimu. najčešće arhitektoničnim kompozicijama pronikne u metafizičko prisustvo klasične prošlosti u sadašnjosti. suprotstavljajući se futurističkom kultu mašine. koje prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrašujuć metafizički prizor koji slikovito predočava formu italijanske Nove tradicije) . formulacija te orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu. koju predvodi Đuzepe Teragni (Giuseppe Terragni 1904. Arhitektura totalitarnih režima 210 39. otpor protiv futurizma javio se u delu Đorđa de Kirika (italijanski slikar i likovni kritičar) "Zagonetka sata". modulacija pravougaonih otvora. 1923. koja u već pregrejani arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam . vođena tom idejom. nastoji da da svoje viđenje klasičnih oblika Mediterana. okupljena oko Đovanija Mucija.futuristički program o uvođenju ulice u kuću) . prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento Italiano" je upravo Mucijeva stambena zgrada Ka'Bruta.

moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana". Gilija.problem sa pronalaženjem odgovarajućeg arhitektonskog stila. glavni protagonisti reprezentativnog državnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert Šper. Arhitektura totalitarnih režima 211 "palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto atrijuma u sredini .Palata italijanske civilizacije ."Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu). 1937. Pagano sarađuje sa Pijaćentinijem na pripremi izložbe EUR.. megalomanska prerada Šinkela). većina racionalista ulazi u manji ili veći kompromis sa tim. što nedvosmisleno odslikava njenu "šizofreničnu" prirodu 1.političke konotacije: nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutrašnji prostor zgrade).. još od 20-tih godina.-36. Langhansa i drugih (u pogledu reprezentativne gradnje). Berlin. arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slično (oni zajedno rade belo okrečena zdanja sa kosim krovovima . fasade ukazuju na enterijer . pripadnosti) 2. .kao deo tradicije. mogi racionalisti su stradali . Nirnberg. 1929. izuzetci od ovoga su: Olimpijski stadion Vernera Marča i Bonacovi mostovi iz 1936. Šulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and Craft. u svojoj knjizi "Borba za umetnost". podizanjem javnih građevina u svrhu masovne histerije . nacistički neotradiconalizam odlikuje se. prvi put izložena u knjizi Valtera Darea "Seljaštvo kao izvor života nordijskih rasa".posle 1936. antizapanjačku narodnjačku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2. u kojima su bile grafike i fotografije). izveden za veliki politički zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.u periodu 1932.to dobro ilustruju bizarne građevine (koje će služiti kao scenografija) kao što su otvorene arene (kao goleme "kulise" za pseudo-kultne nacističke rituale ili tokom rata podizani spomenici poginulima u ratu . plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931. apatridni stil gradskog života. iznad svega. neki završavaju u nemačkim koncentracionim logorima. međutim. 1938. a naročito snažno je uticao na arhitekte oko Rosija i Grasija * Nemačka: . i druge . u kojoj se žučno protestvuje protiv urbanizacije. korena. (Šper: "Ledena katedrala" .stub od zastava i reflektora. zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i Nicolija na aeronautičkoj izložbi u Milanu 1934. obojca rade u pseudoklasičnom maniru (spartanski klasicizam. 1942. bili su Hajnrih Tesenau i Paul Šulce-Naumburg. postale jezgro Novog Rima.. funkcionalističku arhitekturu. važno je reći da je bilo i drugih pseudo-istoricističkih pojava u nacističkoj arhitekturi.lavirint belih drvenih rešetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda. po Musolinijevoj želji. po dolasku nacista na vlast. sedište Kancelara. pokret je obnovljen.neki umiru pod nerazjašnjenim okolnostima.krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano". atmosfera se pogoršava. a selo se predstavlja kao tvrđava patriotizma. "kosmopolitsko . organskim oblicima) napada "nomadski". zadržala se samo u funkcionalističkoj industrijskoj gradnji . posle rata.).. . (viseća konstrukcija . izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla. urbanistički. u formalnom smislu.1933.jevrejska" i sl. čije bi trajne građevine. arhitektonsku tradiciju nemačkog klasicizma u radovima Šinkela. eksterijer zgrade.39. jednostavnim. 1932. nacisti rešavaju oslanjanjem na snažnu 1. tj. glavni pobornici.u toku rata. među kojima posebno mesto zauzimaju građevine koje za Olivetija podižu Figini (doprinos moderne arhitekture u humanizaciji industrije) i Polini u Ivrei. sve jačim shvatanjima (na pr.. sterilisana. napadi tradicionalista postaju sve žešći. podignute su najvažnije zgrade racionalizma. glavna građevina kompleksa . glavni Šperovi projekti (su grandiozni objekti za potrebe nacističke države): stadion (za politički skup) Cepelinfild. .

slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je. oko četvorougaonog otvorenog.na konkursu za Palatu Sovjeta.. arhitekturu socijalizma karakteriše megalomanija. CK partije proglašava socijalistički realizam službenim stilom. urađen je Generalni plan Moskve.1935.besmisleni. pojavili su se radovi iz celog sveta (Le Korbizje. Ščusev podiže Lenjinovu državnu biblioteku . Pelcig) i Rusije (ASNOVA. socijalistički stil se ukida. u stvaranju ovog stila važnu ulogu odigrali su neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih. čiji najvažniji deo čini sistem podzemne gradske železnice. stanice moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma . Pere.39. održan je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje projektovanje u vernakularnom i klasičnom duhu na celoj teritoriji zemlje . Jofana. obnovljene crkve Hrista Spasa. projekat će kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na vrhu. pseudoklasicizam. u sklopu opštih kretanja. koja tvrdi da "samo proleteri mogu stvarati proletersku kulturu". Ščuk. staljinističke asocijacije arhitekata "VOPRA". a danas. izabere rad B. odluka žirija da.) . njena planerska sekcija .1937. Bogu hvala. VOPRA) . Ščusev.-55. od kojih je 7 podignuto (morbidno) . koja je generalno propisivala restauratorske radove . projektovano je 8 oblakodera u soc-realističkom stilu za Moskvu.i ovde dolazi do sukoba između modernističkog pokreta i nove tradicije. klasičnog dvorišta u čijem je centru klasičan stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa bakljom ustanka neslobode). kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda).1932. primena skulptura u istom stilu . . Gropijus. 1931. ogoljeni klasicizam .1943. M. jačanje ekstremno demagoške. OSA.1938. ironija ovog konkursa bila je u tome što se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalističkog realizma . a 1935. kao pobednički.1947. Arhitektura totalitarnih režima 212 * SSSR: . (na mestu srušene.. prva je manifestacija soc-realizma u Rusiji (konstruktivističke dvorane kao polukružne. a ruska arhitektura se ponovo polako vraća u okvire modernog pokreta . doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture. ivične.1933.1954.

4 izložbena objekta na industrijskoj izložbi u Tampereu (suprotnosti.. 1930. plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak. 4.Alvar Aalto.1922..tamno plavo gledalište sa stolicama od ružičastog baršuna . . Sanatorijum. . otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera) . lokalno graditeljstvo (u drvetu). .Radnički stanovi │uticaj Asplunda -> slabo izražen neoklasicizam . Gradska biblioteka. Stambeno naselje za finsko Udruženje za umetnost i zanate. "klasični" industrijski paviljon (od modularnih drvenih oplata). 1927. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu.1929.1976. tokom celog života tragao je za postizanjem ambijenta (toplota. Vipuri. -> Asplundov uticaj.: -> početna faza zrelog stvaralaštva . ogromna egiptoidna vrata). nijdenom od ovih stilova nije se potpuno priklonio.-35.Radnički klub │(dorski stil).rođen je 1898.40. 1928. Gradska biblioteka.1923.funkcionalizam (skreće ka romantičnom klasicizmu) 1.. Alvar Alto 213 40. Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo. dva aksijalna trakta sa ravnim krovovima. na Politehnici u Helsinkiju. 1928. izvori svetla i toplote su podalje od postelja.-34. studirao 1916. -> uticaj pomalo konstruktivistički .Dva doma civilne zaštite │Šinkel .) -> u prvobitnoj verziji snažan uticaj Asplunda i švedskog neoklasicizma (fasade. strog dorski senzibilitet (izvor je u Šinkelovom romantičnom klasicizmu) iz 1910.-21. Italija . Sanatorijum. pada pod uticaj holandske (Dujker) i ruske (ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma) . kasnije izmenjena. konstruktivistički pristup) -> razvedena krila.: . Centralna Evropa. armirano-betonska konstrukcija 2. u mestu Kourtane. 1932. 1927. . Paimio. svetlost. 1898. datira iz 1895. akustička izolacija čitaonica . i predlog prototipa minimalne kuće.-32. Alvar Alto . kiosk sa slamnatim krovom (domorodački stil. ženi se sa Aino Marsio. Finska.armirano-betonska 3.poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija. Vipuri -> danonoćna indirektna rasveta. . koje pokazuju različite uticaje i stepene kulturnog razvoja Alta: 1.Skandinavija. 1928. zvuk) -> u njegovim prvim remekdelima: 1.. (izvedeno 1930. izgrađena u Turkuu: kolorizam pozorišta u zgradi . Poslovna zgrada izdavačke novinske kuće "Turun Salomat". u Turkuu. friz. njegova dela imaju elemente dva stila nordijske tradicije: 1. konzolna konstrukcija . umivaonici su bezšumni 2. 2.italijaniziran stil .-27. .izložba 700-togodišnjice Turkua.1928. . Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge. gde staje uz pristalice "nove objektivnosti" po pitanju stanovanja 5. 1929. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu. Paimio -> pažljiv raspored bolesničkih soba. studijsko putovanje . okrenut na jug i jugoistok. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu gotic revival). Helsinki završena 1976. tu su bile izložene Finske rukotvorine)) .I faza.1925.projekti u Jivaskili 1923. sobe racionalistički opremljene. koja mu je najbliži saradnik do svoje smrti 1949. 2. (prva nagrada na konkursu.Nove i rekonstruisane crkve │Hofman (strogost).

beli zidovi intimnih prostora). Sajnatsalo. niz infrastrukturnih pogodnosti 7. 1939. Munkiniemi.1949.IV faza. druga stvaralačka faza od 1949.tradicionalan) sa kućom. papira i celuloze ."L" osnova.-39.: .. rađanje i obnavljanje 10. prostori su različitih boja. zidovi od opeke (smenjuje se pod od opeke i kamena). -> moćna konstruktivistička arhitektura fabrike. (počeci udaljavanja od međunarodnog konstruktivizma) -> "L" osnova. Alvar Alto 214 . duhovnog i svetovnog. 1936. (Altova težnja da zadovolji psiho . arhitektonski oblici su nalik ribi: ne rađaju se potpuno razvijeni. drveta. osniva se preduzeće "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog nameštaja. popločana crnim i belim mermerom. koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik 11. sa "atrijumskim" međuprostorom (ovaj koncept potiče od tradicionalnog kompleksa seoske kuće) 9. 30-te godine (1934.. drvena oplata dnevne sobe).sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulišen. Normark. 1955.) .najuočljiviji je u pažljivo projektovanom nizu kabina za razgovore smeštenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom. 1938. 1952.): .-49.apartman) ima sve atribute kuće - .40. ženi se sa Elizom Makiniemi. grubog maltera . asimetrija. suptilne promene atmosfere unutrašnjeg prostora . Fabrika papira i radnički stanovi Sunila. Nacionalni penzioni zavod.raznovrsni konstruktivni sklopovi. već stotine kilometara daleko od prebivališta.-48. (I nagrada) -> drvena zgrada ("šuma koja hoda" . 1937. snažno izražen humanizam . drvena oplata zidova. Stambeni blok u četvrti Hansa za izložbu "Hanzafirtel interbau". Helsinki. grubog maltera i drveta.-56. stambeno naselje . zidovi od opeke. Finski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu.Alto traga za novim izrazom (retorički pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izložbi u Nju Jorku. -> remek-delo predratne karijere . metaforički: "geološki slojevita" masa kuće (nepravilan oblik bazena .). mnogo prihvatljivije od Le Korbizjeovih. grejanje. koje vodi Aino Alto (Alto je dizajnirao i stolice.kao kolaž 8. rasvetna tela. (izražena Altova želja da bude koristan malim ljudima) -> kubične mase.-39.1952. 1936. 1939. -> atrijum oko kog su smešteni različiti sadržaji. načelo prostorne distribucije (prisutno u Altovoj zreloj karijeri) . Gradska skupština. 1947. 1949. stan (stan . spoj racionalističko konstruktivističke estetike i tradicije nacionalnog romantizma (kontrast. ograđeno malo dvorište sa ameboidnim bazenom. opet kombinacija opeke. Katua. "U" osnova (opet poluatrijum). vlasnike koncerna za proizvodnju drveta. umire Aino Alto . označavajući promenu statusa.raznovrsni tipovi stanova. prisutna u celom projektu. ta dvorana. Helsinki. otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre. je "ključ" građevine 12.-37.-52. "Pastva i planinski potok" objašnjava vezu arhitekture i biologije. izdvojena sauna (sauna ima slamnati krov .III faza.sociološke kriterijume) -> jedno od najvažnijih rešenja stana. ritmizacija otvorima.1935.podela građevine u dva dela. Alto ponovo uviđa prednost drveta nad betonom u konstrukciji) 6. Vlastita kuća. zahvaljujući dživotnom pokroviteljstvu finske drvne industrije.brižljivo detaljisanje (stolice. niti u vodama gde inače žive. ili Studentskog doma u Masačusetsu. unutrašnjost dosta simbolizuje pejzaž.: -> u svom tekstu 1947.saune. dvojnost. neko vreme proveo je i u ratu . drvena vidna konstrukcija krova . Vila Mairea (za Gulišenove). . Berlin.II faza. skulptorski kamin i stepenasto povišena dnevna prostorija koja vodi do stepenišnog mezanina.

koja igra ulogu atrijuma.40. Alvar Alto 215 osnova ima "U" formu oko terase. odatle proističe i nedogmatičan odnos prema ortogonalnosti. Altova rešenja su nenametljiva. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je završeno 4 godine nakon smrti . maštovitost i normativnost . ali izražena i nastavljaju nordijsku tradiciju spajajući osobenost i klasičnost. stanovi su takođe grupisani oko vertikalnih čvorišta sa dnevnim svetlom 13.najvažnije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome će se ljudi dobro osećati zadovoljenje socijalnih i psiholoških kriterijuma.

CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena političkim i ekonomskim prilikama.najveći evropski ekspert na području socijalne stambene izgradnje) . označava početak "akademske" faze moderne arhitekture.CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (međunarodni kongres moderne arhitekture) -> cilj održavanja internacionalnih kongresa za novo građenje je borba za prava savremene arhitekture. Nemačka. 1927.formulisati ideju moderne arhitekture proširiti ovu ideju u svim oblastima života .osnivački kongres.CIAM II (kongres u Frankfurtu. bila je najdogmatičnija. CIAM je prošao kroz 3 faze: . kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj). CIAM i Grupa 10 .druga (CIAM IV . ekonomije. i posle konsultacija sa Gidionom i Le Korbizjeom došlo je do održavanja sastanka) .41. CIAM zagovara uvođenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje. Italije. koji je akcenat pomerio na urbanizam .) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne stambene izgradnje (Ernst Maj . a da se pri tome ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta 2. država i arhitektura (voditelj H. 1928. La Saraz.organizator: Ernst Maj . sekretar Z. standardizacija.X). obeležena je predominacijom liberal .-59.u periodu 1928. ustoličavanje onoga što je simbolično predstavljala izložba Weisenhofsiedlung.osnivanje CIAM-a 1928.prva (CIAM I . te se mora osloniti. Holandije. oslobađanje od sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula) . Gidion . a ne arhitekturu kao elementarnu delatnost čoveka (tesno povezanu sa evolucijom ljudskog života). Nemačke.III).rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske.pratiti rešavanje arhitektonskih problema .-59. (naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju" sa internacionalnim predznakom . a koja je u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonističkim snagama akademizma. 1933.-47. "obrađuju probleme koje pojedinac ne može da savlada" (Le Korbizjeova definicija) . standardizacija (voditelj Ernst Maj.treća (CIAM VI . urbanizam. Berlage) (odnos arhitekture i tehnike. Švajcarska. tj. gde su najuticajniji bili nemački arhitekti. 1928. urbanizam (voditelj Andre Lirsa). suština urbanizacije je u funkcionalnom redu . zemljišna politika za rešavanje haotične podele zemljišta (usled kupoprodaje i nasleđivanja). države. te da će se za postizanje većeg nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih metoda proizvodnje. arhitektura je uslovljena političkim i ekonomskim prilikama.3 razloga: 1. u cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaćene racionalne metode proizvodnje.formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture . CIAM i Grupa 10 216 41. Austrije i Belgije) -> ističe građevinarstvo. 1947. CIAM ističe potrebu planske privrede i industrijalizacije 3.prva faza: .CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala kreativne duhove u svoj zamak u La Sarazu.teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje).-33.CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro. Španije. predsednik Karl Mozer. pripadnici "nove objektivnosti" .) .idealističkih tendencija nad materijalističkim iz vremena osnivanja . P.V).internacionalni kongresi služe za novo građenje i formiranje današnje arhitekture . ekonomija i arhitektura (voditelj Hans Šmit). 1929. kao prvi korak prema racionalizaciji građevinske industrije . obeležena je dominacijom Le Korbizjea. Švajcarske.

Gidion).) -> bio je više dogmatski nego praktičan.) .za smeštaj velikog broja ljudi tamo gde treba. Miholji-Nađ. neformalna atmosfera na brodu grčke brodarske kompanije). Belgija. radne grupe (arhitekti i stručnjaci.urbanista) . rukovodilac biroa za planiranje Amsterdama . rad. 1930.ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres.CIAM III (kongres u Briselu. CIAM i Grupa 10 217 . zadatak i ostvarenje minimalnog stana (voditelj Hans Šmit).izložba: 100 projekata minimalnih stanova (crteži u istoj razmeri) . .organizator Viktor Buržoaz. prostran stambeni blok . uzima se u obzir uloga okoline) . što je kasnije i urađeno po njihovim predlozima). očuvanje istorijskog nasleđa). Engleska . program minimalnog stana (voditelj Viktor Buržoaz). gradovi (Hoze Luis Sert) .izveštaji: objašnjenje principa (Le Korbizje). nacionalne sekcije (prvi put učestvuju: Alvar Alto.) . jer prilike nisu dozvolile da se održi u Moskvi. ali je svaka nastavila svoj rad: Nju Jork. (između ostalog sadrži 111 predloga delom izveštaji o postojećem stanju gradova. premada je prihvatanje Atinske povelje možda i značilo sputavanje daljih istraživanja alternativnih modela stambene izgradnje.) . 1933. daleko od zategnute političke situacije i realnosti industrijske Evrope . Holandija (tajno se sakupljali i pripremali obnovu Roterdama.tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korišćenja zemljišta i materijala) . no ipak je došlo do promene ovakvog stava .istupa MARS sa predlozima za gradove i novo zakonodavstvo . a ne arhitekti -> promena tendencija.održan je za vreme Svetske izložbe . prema 5 oblasti: 1. a delom predlozi za njihovo poboljšanje.kongres je održan na brodu (na predlog Brojera).) .izložba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena" .druga faza: . 1937. Valter Gropijus) . predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K. Južna Engleska.treća faza: . objavljena tek 1943. a ne Nemci .organizator: grupa MARS (osnovana 1932. funkcionalno zoniranje sa zelenim pojasevima između zona (5 funkcija zoniranja: stanovanje.izložbe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea . pa su se grupe CIAM-a razdvojile.. CIRPAS (međunarodni komitet za rešavanje problema savremene arhitekture).rezultat: važan referat "Stan za minimum egzistencije" .tema: funkcionalni grad (planiran i shvaćen bez poznavanja specifičnih funkcija grada).) -> trebalo je ponovo uspostaviti međunarodne kontakte . 2.41. Francuska. kao što je planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje. sociološki aspekti minimalnog stana (voditelj Valter Gropijus). došao je rat.kao jedini tip gradskih stambenih objekata . Mozer ustupio mesto mlađem i to urbanisti.teme: stan za životni minimum (voditelj Ernst Maj).CIAM V (kongres u Parizu.CIAM VI (kongres u Bridžvoteru.tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme. 1947. visok. saobraćaj. rekreacija. dominira Le Korbizje i Francuzi. građevinski propisi i minimalni stan (voditelj Hans Šmit) (stan za životni minimum (mini stan) . prezentovane su komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam.prvi put učestvuje generacija mlađih arhitekata .predviđeno je bilo na V kongresu da VI bude održan u SAD (Gropijus. analiza temeljnih elemenata (voditelj Le Korbizje)..funkcionalni sociološki i normativni aspekti) .CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej.rezultat: "Atinska povelja".

.Grupa 10 (Team X) -> naš predstavnik: Aljoša Josić.CIAM IX.prvi put je dotaknut problem gradskog centra .) . Serta.CIAM IX (Eks-an-Provans. saobraćaj. 1953. negoduju na idealizam Le Korbizjea.zaključak: raditi na ostvarenju čovekove fizičke okoline koja ostvaruje njegove emocionalne potrebe i stimuliše duhovni razvoj .prvi put) .tema: Habitat . . teže monumentalnosti.raspuštanje CIAM-a .. oni predlažu daleko kompleksniju urbanu strukturu. Oni su upućeni u sve to. oni nastoje da pronađu graditeljske principe urbanog razvoja i utvrde sledeću jedinicu iznad porodične ćelije.održan u van de Veldeovom muzeju. Jugoslavija.tema: planovi. Rota i Majekave.nova generacija arhitekata (bračni par Smitson. 1953. Bakema (postavljen za rukovodioca).tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlači svojom spontanošću (Čandigar u skicama .sastanak u Oterlou.)... Aldo van Ajk. sa timom saradnika (među kojima su bili i njegovi netalentovani sinovi)..nastoje da utvrde preciznije odnose fizičkog oblika i društveno . odmor. Aldo van Ajk i drugi). oni ističu "identitet" kao važnu urbanu kategoriju.) -> istupa Grupa 10 .Le Korbizje u pismu upućenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvrđuje da nova generacija.CIAM VIII (kongres u Hedstonu. 1956.tema: Habitat (ljudsko obitavalište) . blizu Londona. generacija tog vremena najbolje može osetiti aktuelne probleme. ponosu . .oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a.) -> italijanska grupa. Engleska. koja bi trebalo uspešnije da odgovori potrebi za identitetom .organizator: grupa MARS ("ljudi žele da zgrade koje reprezentuju njihov društveni i kolektivni život pružaju veće funkcionalno savršenstvo.javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje . Francuska. umesto novog sistema apstrakcija. obnova i rekonstrukcija gradova (Tange . van Esterena.cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za život i stanovanje (uzajamni odnosi između fizičkog oblika i životnih potreba) . Kandilis) osporava funkcionalističke kategorije "Atinske povelje" (stanovanje.javne zgrade. 1949... .psiholoških potreba. . radovi: Studentski dom. radosti.nova generacija (Smitsonovi (bračni par). 1951.41. dok njihovi prethodnici to više nisu. osporava 4 funkcionalističke kategorije Atinske povelje: stanovanje. Gropijusa.CIAM X (Dubrovnik.) -> presudni rascep . ovo postaje tema sledećeg CIAM-a . pobedio na tri konkursa . neslaganja istoka i zapada.") . Rota.hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih "teoretskih postavki" u program CIAM-a . Majekave . umesto toga. pitanje estetike izaziva vatrene diskusije . rad. Stambeni blokovi. načine na koji se mogu ostvariti. Gropijusa. time raskidaju sa sentimentalnošću stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada" . 1959. rekreacija.Hirošima) . oni su izvan toga i ne mogu više reagovati na novonastalu situaciju .CIAM VII (kongres u Bergamu. rad. uz njegovo prisustvo . Italija. ciljeve kojima treba težiti. . CIAM i Grupa 10 218 .mlađa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea. Eks-an-Provans.

Projekat dečijeg doma . grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata. van Ajk.. 1963. "ulica" . Tel Aviv. nesimetričnost i jednostranost tih ulica naglašavala je linearnost koja ne može stvoriti osećaj životnog ambijenta 2."kuće u vazduhu" ne mogu imati dvorišta vezana za ulicu.do 1962. Vuds.Bakema i van den Bruk.protivurečnost (Smitsonovi je nisu svesni): autori šemom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju koncept "Ozarenog grada" . Kandilis. Bakema. ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov poziv za "lavirintsku jasnoću" . kao najprikladnijoj formi porodičnog stanovanja (tu kritičku svest Smitsonovi su još više utvrdili projektima kuća seoskog tipa ("zbijene" i "proređene" kuće) i ekološkom argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik. što presudno utiče na polemički ton Grupe 10. Hauelovi i Luis Kan istupa kao "Team X". umesto urbanih funkcija CIAM-a. optimalni razmaci.-63.Alison i Piter Smitson (primenjen i na centar Koventrija) -> "kuća" . niti ulica odignuta od tla može biti centar kolektivnog života. Smitsonovi predlažu fenomenološke kategorije kuće. u Oterlou) . Šefild.sistem galerija. Megastruktura . isti duhovni inventar on različito koristi u skladu sa uslovima života). 1956. Amsterdam.sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podložna je uticaju pariskog egzistencijalizma. Smitsonovi zaključuju da se na visinama iznad šestog sprata gubi svaki kontakt sa tlom.bavio se primitivnim kulturama i bezvremenskim aspektom građevina tih kultura) . međutim. 1957. i slično. granatom strukturom neuspešno nastoje da ostvare osećaj životnog ambijenta . -> ostvarenje koncepcije "Goldejn Lejn" -> svi nedostatci koncepta postaju jasni . 1963..Džejms Vuds. -> Jakob Bakema nije bio protivnik planiranja u tradiciji "nove objektivnosti" (kuće u nizu. "opština" i "grad" uzeti su realistički. kao i na stvaranje brutalističkog pokreta (fotografije uličnog londonskog života fotografa Hendersona.nesimetričnom. Naselje Park Hil . ugledao se na plan Južnog Amsterdama i holandske funkcionaliste (oko Stama). Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg . što označava službeno raspuštanje CIAM-a (potvrđeno 1959. 1961.41. poslovnog i .Džek Lin i Ajvor Smit.porodična jedinica. . opštine i grada 1.. -> razvija "ambijentalni oblik" na osnovama sopstvenih antropoloških zapažanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti (čovek je uvek i svuda isti. 1963.zamršena konfiguracija stanovanja. .). ali bez jasne fizičke određenosti . -> američki arhitekta. pa se okreću niskoetažnoj megastrukturi velike gustine naseljenosti. CIAM i Grupa 10 219 . van Ajk je kritičan sa dozom pesimizma. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn . on je jedan od prvih arhitekata koji uočava modernističko uništenje stila i ambijenta.CIAM X. Velker. ulice.Aldo van Ajk.razvoj Grupe 10: . slobodnostojeći blokovi jednake visine.-60. ipak eksperimentiše sa izrazitijim modulisanjem osnove. kao sredstvo za unošenje sklada u raštrkani oblik grada 4. a ne izdvajati iz njega) 3. koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok se Grupa 10 odlikuje poletnim naivnim optimizmom. okrivljujući za to bezobličnost samog društva. njegova moć zapažanja presudno su uticali na bračni par Smitson (oni su izložili te fotografije u Eksan-Provansu)). snažno je uticao Le Korbizjeov projekat megastrukturnog bloka Obus za Alžir iz 1931. a pojavljuju se nova imena: 5. Dubrovnik. u prvoj fazi "Grupe 10" bio je po strani.grupacija Smitsonovi. možda zato što je jedino on imao antropološko iskustvo .svesni ograničenja koncepta. na njegov rad naročito u njegovom projektu za Tel Aviv. on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajući grad u malom i demonstrirajući svoj pojam "lavirintske jasnoće" međusobnim odnosom jedinica pod istim krovom. trgovine. završava se faza kreativne kritike CIAM-a.

ali se to ipak desilo na milanskom trijenalu 1968. naselje je inače na platou gde nema saobraćaja..Grupa 10 je izbegavala mešanje u oblast politike. debljinu. kada se zna koliko novca se troši na ratove. Stambena zgrada. grana su "udubljenja" za zajedničke sadržaje (kulturni centri. sličnom temom se bavi i de Karlo: "Zašto svim silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu površinu. sučeljavanja. . time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog grada . 8 (ili 10). TV. 1978. a okruženo je sa dva do tri magistralna puta 4. 1961. studentska pobuna 1968. na mestima preloma.zajedno sa Vudsom i Kandilisom.dodatak . raznovrsne. Maroko 3.. CIAM i Grupa 10 220 javnog prostora (sa dvoetažnim suterenom u kome su uslužne delatnosti i garaže). on govori o odnosu između tehnike kojom civilizacija raspolaže (oružje.ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil) .značaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike više nego njihove arhitektonske vizije . . i prvi put se vratio nakon 30 godina 5.. 2. Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg .). . Studentski dom .41. projekte za istraživanje Meseca. plan je više posvećen zaštiti i obnovi postojećeg nego novim gradnjama. Stambena naselja.Aljoša Josić 1. . Plan Urbina . nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada između arhitektonske teorije i prakse . Trg Nikole Pašića br. ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i našim Aljošom Josićem. dobro zaštićene. koje bi pružale maksimalne uslove za privatan i društveni život. potrošnju materijala.. . njih trojca su inače smislili panelni sistem stambene gradnje 6. Stambeno naselje. tereni i sl. a naše nastambe sve nečovečnije".de Karlo. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu šemu. umesto da preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe.) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naša su oružja sve savršenija.. projekat se bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme. -> lamela u vidu dugačke linije se lomi razgranava kao stablo na grane (ovaj sistem projektovanja inače se zove "stablo"). solidarišući se sa radikalnim stavom studenata pomogao odbacivanju čak vlastitog rada... radio. hemijskih sredstava. 1964.prema de Karlu. udobne i dobro opremljene.. Tuluz le Miral. proizvodnju oružja.. kada je Vuds. pre svega po tome što uspostavlja logičnu vezu sa postojećim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje modele "funkcionalnog" i "otvorenog" grada. -> nju projektuje po povratku iz Francuske u koju je izbegao 1948. nije samo nužna kulminacija krize u arhitektonskom obrazovanju. opravdanje u smislu nedostatka finansijskih sredstava je neprihvatljivo. 1963. nastoji da pronađe nove mogućnosti korišćenja postojećeg fonda zgrada.

zakoni: o školstvu (kojim se obavezno školovanje produžava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni (Garden City)) -> izgradnja montažnih škola. vernost materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicističkom i konstruktivističkom. Kuća budućnosti. (izložba fotografija u zrnastoj strukturi. kome daju ironični naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku tendenciju) . i postepeno formira jedan novi estetski sistem. propadanjem i bolešću (fotograf Henderson koji će biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov život)). ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo pripada ovom pokretu . redukovanog stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na sličan švedski uzmak od ortodoksne moderne .-59. 1952.elementi neobrutalističke arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor.spajanja formalističkih i populističkih aspekata u arhitekturu opeke i stakla.mlađa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograđanski. Novi brutalizam 221 42. instalacije izložene pogledu.nalik na četvorospratnu kutiju sličnu britanskim trgaovačkim kućama s kraja XIX v. a u Engleskoj dobija naziv "novi humanizam" . nedostatak finansija i kulturne podrške za monumentalno izražavanje. kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma 3. Lester koledž. 1949. 1953.Alison i Piter Smitson 1. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> viseće kuće. Hanstenton. ali Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut"). serijom fotografija kojima se insistira na viđenju sveta opustošenog ratom. 1949. nezavisnost Indije 1945.Džejms Stirling -> rođen u Liverpulu. blisku industrijskim objektima XIX v. Kuća u Sohou. detalji tako brižljivo tretirani kao kod Misa 2.nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je proživljavala poslednje trenutke svog imperijalističkog identiteta.stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistička vlada. njihova arhitektura jednostavnog. 4. "novi empirizam". Projekat proširenja Univerziteta u Šefildu.. organizator Institut savremene umetnosti u Londonu. -> mala.novi brutalizam (Engleska. ulice . u to vreme pokret je već široko međunarodno rasprostranjen . 1953. izobličenog ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet pokreta. na seriji narednih izložbi.42.izložba "Poređenje života i umetnosti". jasno prezentirana struktura i materijal (u Misovskom maniru). Mis kao direktni uzor. Srednja škola. Istorijski fakultet u Kembridžu i Paviljon Florej -> kao tipovi izgradnje za moderne arhitekte . Norfolk. najzančajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin koledž. 1956. sa scenama nasilja.-54. -> porodična brutalistička senzibilnost kao da je projektovana za Hendersonovog debeljka (fotograf) -> prikazana na izložbi "Idealan dom" 5. a potom u "taktilnom" smislu . -> jedan u seriji neizvedenih konkursnih projekata. ublažen je radikalnim socijalnim merama laburističke vlade (levica) . -> prva zgrada novog brutalizma. u opeci. označio je početak raspada Imperije. oni osciliraju između zainteresovanosti za život radničke klase i zainteresovanosti za potrošačko društvo . sa golim betonskim nadvratnicima .tzv.galerije -> nije odgovor na ljudske potrebe . a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao pojaviti. krajem 50-tih dolazi do konačne integracije britanske brutalističke estetike . Novi brutalizam .oduševljenje Misom ("Mis je velik.

1.interesovanje za sirovu prirodu materijala i izražajnost "služećih" elemenata sklopa . a zatim oduševljen). samostojeći vertikalni blok sa dvoranama za predavanja. sagrađenog u Roehamptonu 1958. Bristol. Stambeni kompleks Hem Komon .Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti. Tehnički fakultet. Karter. prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za Črčil koledž u Kembridžu. dvostruki toranj sa liftovima i stepeništem nije samo u službi artikulisanja ulaznog pristupa. 1958.sa Gauenom. 1959. 1955.zbijene funkcionalne celine sa zajedničkom opnom.grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja. staklo i opeka.Hovel. jasno izražavanje funkcionalnih partija -> asimetrični volumeni. 2. -> uticaj Edvarda Rejnoldsa (robna kuća). -> sintaksa Le Korbizjeove kuće Žaul (Stirling je prvo bio šokiran kućom Žaul. Kan . zid od opeke. Univerzitet u Lesteru . 1958.sa Gauenom. .u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima .-68. Selvin koledž . administracijom . ventilacione kape dimnjaka 3. kombinovanje stakla i opeke (laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od kristalnog stakla. Novi brutalizam 222 1. Kilik . laboratorijama.-58. razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja. Univerzitet u Kembridžu. već i tipološko rešenje koje karakteriše Stirlingov rad -> to je slučaj i sa njegovim poslednjim objektom (najmanje uspešni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za koledž u Oksfordu 4..Luis I. uticaj Le Korbizjea. 1959. 1964. 1958. . Ričmond. otkriveni betonski elementi 2.objekti fakulteta objedinjuju sve protivrečnosti brutalizma: elementi moderne + elementi industrijskog i trgovačkog graditeljstva Liverpula. koji su konstruktivistički vrlo ekspresivni presudno su uticali na razvoj brutalizma. Skladište. a zatim i na Stirlingov Univerzitet u Lesteru.42. -> kompleksnije prostorno povezivanje . pomorski detalji: palubne prečke i stepeništa. a vrhunac je Alton Ist Estejt -> parodija "Ozarenog grada".sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "pročelja" nasuprot "pozadine" koja će postati njihovo kasnije obeležje (pun zid / ostakljen zid) . Robna kuća. Istorijski fakultet.

projekti Arhigrama su očito bili namenjeni periodu posle nuklearnog rata i kataklizme .. Arhigram je bio zainteresovan za zavodničku privlačnost svemirskog doba i po ugledu na Fulera. njen stav je blisko povezan sa tehnokratskom ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama.. Osaka. 1970. Melburn 8. 4. već nastoje da svoju arhitekturu zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom društvu: 1.engleskoj grupi osnovanoj 60-tih godina. Tokio.. Pokretljivost. nego za istinsku izvodljivost i potrebe. 1960. još nedokučivije i neupotrebljivije za život od Arhigramskih megastruktura 2. . Osaka. Tokio. 3. Više utopijskih projekata gradova. 4. tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna. 2. najpoetičnije vizije metaboličkog pokreta.predlog za novi urbanizam" (Kikutake Kurokava .: "metabolizam 1960.-63. Arhigram će se posvetiti "visokotehnološkim" . Muzej u Jokohami -> linearna šetanj kroz objekat 7. Okinava. 1959.-60. Nagakin kapsule (samački neboder). transformacija 2. 1966. Uticaj tehnologije na društvo │ 4.Avazu). stambeni toranj. 1975. Homogenost. (izvedeno) 5. deklaracija odražava stav da se ljudsko društvo mora posmatrati kao deo prirodne celine i izražava uverenje da je tehnologija proširenje (a ne ograničenje) čovečanstva . u vreme ekonomskog buma. (delimično realizovano) . Projekti gradova na vodi. Soni toranj.43. (izvedena) 3. Metabolizam 223 43. rast.I deklaracija iz 1960. Mijakonojo. Poslovni centar. 1976.Kionori Kikutake -> mešanje tradicije i moderne 1.pokret je nastao u Japanu. Zgrada u Tokiu . a koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija. 1958. -> "plutajući gradovi". prefabrikacija i sl. da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj izložbi u Osaki 1970. pokret jača (i reaguje na problem japanske prenaseljenosti). autoritarnost │ 3."high tech" infrastrukturama od laganih materijala. Čigasaki.Otaka . 5. 1972. Sage.-62. Kultura drveta kao građevinski materijal │ 5. fluidnost │obnavljanje. 1966. sa montažnim ćelijama za stanovanje koje su se pričvršćivale za cilindre na ili ispod mora i sa plovećim bušećim opremama za proizvodnju energije. Gradska skupština. 6. Više izložbenih zgrada za Expo 1970.Maki .glavni protagonisti i njihova dela: . Akvapolis. Vlastita Nebeska kuća. Budistička tradicija │ . . Metabolizam . tokom 60-tih godina. Pacifik hotel. 1958.to su razna megastrukturna rešenja .Kišo Kurokava -> od tetraedra pravi kuću 1.metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom). koje su bile oblika naučne fantastike i teško ostvarljive. 1964.metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo sličan delatnosti Arhigrama . Fabrika Nito-Sukušin. armagedonske ugradnje tehnologije.

godine završava se sve što je tradicionalno . kuća .prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije .nakon izložbe u Osaki 1970. koji su plutali po površini ili ispod mora (plutajući gradovi Kionorija Kikutake) .bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada. Metabolizam 224 . uspeha.značaj prolaznosti u životu. čiji su se radovi proslavili zahvaljujući prvenstveno podršci arhitekata srednje generacije: Isozakija i Šinoharea (nisu metabolisti) .savršeno vladanje materijalima (drvo. ..pad feudalizma .43.) i niza bačvasto zasvođenih tektonskih struktura 6. Centar u Cukubu. Središte Fukuoka Sogobanke. kao moderni ekvivalent tom tradicionalnom iluzionističkom prostoru što će kulminirati u delu: 5.isključivo japanska nacionalna arhitektura . -> uticaj "high . -> utijac H. osećanje simboličke vrednosti arhitekture . Holajna (i niz banaka početkom 70-tih) 4. -> zgrada kao da nema oblik. pogled je vođen. 1968. Kitakišu.primarno. a ne večnosti kao kod nas . 7. to mu je omogućilo da stane rame uz rame sa svetskom avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog će preuzeti "high .slojevitost japanske kulture.Meiđi Era -> šalju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektičko preuzimanje evropskih modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije . godine .zemljište .japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlažući krajem 50-tih "priključne" megastrukture koje se mogu povećavati i prilagođavati. Milano. papir. zasenčenim enterijerima. višespratna.Arata Isozaki 1.-75. koje su pričvršćene o velike spiralne nebodere (kao na pr.kulminacija -> pokušava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni "skrovit ugao" mutno osvetljenim.od početka 70-tih Isozaki oscilira između ortogonalnih sklopova podređenih supremaciji kubnih oblika (Gunma muzej i zgrada Sukoša u gradu Fukuoka.80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi . realizovano je vrlo malo metabolističkih projekata . Osaka.imperijalni duh: . 1971. Home bank. 1972. Kritička izložba "Električni lavirint" na 14 trijenalu.povezivanje modernog i tradicionalnog društva . Gunma muzej . -> multimedijalna prezentacija apokaliptičkog značenja hirošimske tragedije.nema veliku vrednost . Nagamsami.. japanskog novog talasa. to je siva pojavnost.tech" i Arhigrama 3. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle pričvrstiti kao prilepci na zidove velikih cilindara.. njihove ćelije za stanovanje su kao montažne ljuske (kapsule). a ne estetizacija .red . ali i nerđajući čelik).sa izuzetkom nebeske kuće Kikutakea i samačkog nebodera Nagakin. Kišo Kurokave.1868. . razvoja. 1968. ali se ne zaustavlja na jednoj tački .-71. Robot.problem efemernosti (prolaznosti) . dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. Nagoja i Kabe .Tokio.tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog će poticati njegova sklonost ka mešovitim materijalima i vrhunski obrađenim predmetima) 2.1918. 1984."gradovi" sa 30 miliona stanovnika . vođstvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije metabolista prešlo na članove tzv. Hotel * * * .

Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor. objekat je dobro uklopljen u prirodu i veštačko jezero . metabolistički sklopovi .Seičo Otani -> teži da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna transformacija tradicionalne arhitekture) 1. Kongresni centar. oni su u vezi sa Arhigramom. čelik.Kišo Kurokava: "Arhitektura simbioze" .na Hokaidu -> pravoslavna crkva .vitalitet urbanističke scene. Kjoto -> snažne mase. posle čega on postaje jedna od vodećih sila . stvara utisak transparentnosti.ostavljeni zglobovi za proširenje kuće .između dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea .publicistika i propaganda arhitekture .sekundarni prostori u gradu .Japanci pridaju veliki značaj kući .interkulturalna veza .Icuko Hosegava -> "ženstvena". Izložba u Montrealu 3.kapitalistički duh .savremeni japanski arhitekti: .do 70-tih godina traje obnova Japana.) . drvo. drvo .tehnološka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izložba u Osaki 1970.moderna arhitektura .skeletni sistem. urbanistički nivo pešaka (nivo oka) . Kuća od raznih vrsta metala -> diskretan izraz 3. aluminijum je primarni materijal. okuplja mlade arhitekte (kasnije će i oni postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove . centar za zabavu i kulturu. horizontalne grede na fasadi. diskretan izraz 1. slično brutalizmu cela forma je svedena na krovnu ravan.japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnološke osnove .Micuzumi -> objekat na minimalnoj površini . potok 4.grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena).arhitektura je rađena u laboratorijama (artističko . Muzej biljaka . Kulturni centar u Tokiu . Metabolizam 225 . meka arhitektura.43.na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam. iako glomazan. veseo i živahan izraz.Kenzo Tange -> vodeća figura 60-80-tih godina.tehničko) -> arhitektura se osmišljava kao tehnološki proces . Sportski objekat 4. Muzej 2.Jošinobu Akšhara: 1.Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil) . aluminijum. prefabrikacija (laka). Kompanija SONY 2.Kenzo Tange radi za vreme rata . "lepota haosa" -> raznolikost urbanističkih elemenata. ne postoje regulacije .

Univerzitetski objekat u Tokiu.43. Poslovni objekat. Osaka. "Spirala" (izložbena galerija u Tokiu) 3.Takefumi Aida 1.Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje) 226 . stari.terasast kompleks. ali i slika arhitekture 3. gde zidovi postaju apstraktni limit prostora 2.Fumihimo Maki 1. -> dinamizam vertikala . esej "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" iznosi svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture. feudalni sistem se raspao. kuće od "lego" kockica.Kišo Kurokava -> metabolista . koristi beton kao najpodesniji za realizaciju površina "stvorenih zracima Sunca". "Kuće igračke" -> devet kuća. Kuća Košiko. prenaseljenost gradova i predgrađa onemogućila su da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca .uska povezanost sa prirodom. Pačinio . Objekat u cukubi 2. Paviljon Japana za izložbu u Sevilji -> od drveta 7. nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja -> promena vrednosti. 1981. Muzej literature u Fimeđiju -> koristi vodu i neobrađeni beton u arhitekturi 4. Osaka . neobrađen beton 6. Srednja škola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor 2. Džinovski toranj.Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritički regionalizam) i zato je radije u Osaki nego u Tokiu. 1991. sever Japana -> kuća kao brod 3. Male kuće sa dvorištima -> u gustom urbanističkom tkivu.stambeni kompleks .za njega bitan jer se njim postiže fizička kompozicija u arhitekturi.Šinta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta 1. Stambena celina.izložben prostor 5. Crkva na vodi . Sajam u Ćibi . -> svetlost menja izraz. on teži "restauraciji" jedinstva kuće i prirode (koje su japanske kuće izgubile u procesu modernizacije) 1. Raine u Osaki .objekat za igre sa kuglama 2. oluk kao motiv 2. Toko .Kikutake .Hiroši Hara 1. Kjoto . detalj . Metabolizam .

staklo.rođen u Estoniji (otac emigrira u SAD). neprilagođen. završio (umro) slično Gaudiju (specifičan život . Projekat gradskog tornja (većnice) .deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice . Univerzitetom Pensilvanije (bio profesor (mamac za studente)). a sa 25 počeo rad .opeka (antika): lakoća stakla).-53. Luis I. postmisovski stil .crtački talenat. prosti prizmatični volumeni. vrlo rano .sa 50 godina .alegorijske storije. radio u više biroa (jedan je biro Pola Krega). bio član "Grupe 10" . Nju Džersi. vidna (sa unutrašnje strane) okvirna konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutrašnji volumen na 4 osnovna dela). važna.najvažniji projekti: 3. Trenton. 1955. već o obradi površine. 1952.sa Daglesom Orom. Institutom za tehnologiju države Masačusets. Nju Hevn.arhitektura gotovo ničega. tanki elementi) . 20 godina života izgubio prilagođavajući se.1952.masivan zid .nije se mogao prilagoditi. jedna druga arhitektura je bila aktuelna (Internacionalni stil -> lakoća oblika. -> radi dve godine po povratku sa stručnog usavršavanja u Rimu na Američkoj akademiji. boravio je u Evropi. studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih postao profesor) . dominiraju antički i egipatski elementi. Jejl. interesantna biografija i prvi objekat (koji je uradio sa 50 godina). stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove. spoj: istorija + savremena tehnologija . a onda izgradio svoj stil . Šoazijeva istorija arhitekture 1. poetično o svojoj arhitekturi) . stil . Koutsvil. Centar jevrejske zajednice.40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) -> lekcije u školi mu nisu mnogo vredele.intelektualce).glavni ortogonalni volumen oživljen je cilindričnim oblikom (kao i kod Džonsona) u kom su primarni elementi usluga: stepenice. stručno usavršavanje u Rimu na američkoj akademiji (jedna i po do dve godine). Kan . interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju prikriva prikrivanjem konstrukcije). jak . Konektikat. . dosta pisao i objavljivao . spržio lice. Piranezijevi bakropisi i antička arhitektura 2. Kan 227 44. . -> prvo značajno izvedeno delo . 1901. a koji je podrazumevao niz socijalnih reformi .postaje poznat.-58. Luis I. nakon New Deal-a i početkom 50-tih sve se više bavi oživljavanjem iskustva prošlosti 2.44. pasionirani crtač .1974. ali ne i slavan. Yale Art Galery (umetnička galerija Univerziteta Jejl) . Pensilvanija.-57. tavanica od betonskih tetraedara. realizovano je samo . Filadelfija. koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije. projekat gradskog tornja je pod najvećim uticajem Fulera: geodetski neboder. jer kada se pojavio.1937. Utopijski projekat "Racionalnog grada".kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera.brze skice. Karver Kourt Hausing. sličnost sa Džonsonovom "kućom od stakla". stabilizovan vertikalnim tetraedarskim betonskim učvršćenjima protiv vetra .uticaji: 1. 1941-43.Luis I.hvatao atmosferu. Kan (Louis Isidore Kahn). sa 50 godina postao je slavan. inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim gradom" 4.sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera). 1952.transformacija.Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji. otvara vlastiti biro u Filadelfiji . . -> estonski jevrejin.sarađivao sa Jejl Univerzitetom. jedna od najvažnijih zgrada "novog brutalizma" (antički: odnos masa . kamin i sanitarne prostorije 5.

1966. forme i konstrukcije. prodavnice umetničkih odlivaka. Kan 228 kupatilo.. metalne ploče (grubo rezane) i staklo .po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio). monumentalizacija sekundarnih elemenata.-74.humani prostor.fantastični detalji 8.podelio je kompleks u: radno.kompleksni (restorani.radnje u prizemlju -> da bi prostor bio živ i da bi muzej zarađivao 9.zasuni. skupno i boravišno područje. . ilustracija oslonjenosti na klasičnu tipologiju 6. hijerarhijsko dramatično tretiranje razlike između "služećeg" (manji) i "služenog" (veći) prostora (po ugledu na toskanske gradove).po dr Salkovoj želji . Istočni Pakistan. Kimbel Art Museum. za arhitektonsko nasleđe. Centar za medicinska istraživanja. probijanje rokova 11. Ročester. -> (po ugledu na Hadrijanovu vilu u Rimu . tema: "zgrade u zgradi" će se još ponavljati 10.u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje.apstraktni istoricizam . kombinovanje betona i drveta .monumentalizacija) . ekspert.zgrada Larkin). . Kalifornija. drvo .prva faza.) . visoka cena (oko 20 puta veća od planirane) -> to ga prati čitav život: nerealna nota. jezgro .-64. -> uglovi kompozicije naglašeni su lanternama (zanimljiv konstruktivni sklop . Texas. 1962. Dženks mu zamera neusklađenost simbolike forme sa programom. pridružena još dva. knjiga.beton. nije realizovan. geometrijski dekorativizam otvora . međutim. Ričards Univerzitet Pensilvanije.takav je i Kimbel. zgrada.kuću .u početku je to bio problem što je nedopustivo u Americi kao problem. dalja razrada elementarističe sintakse: krstata osnova.čitava decenija je trebala da se počne izvođenje. (razrada Rajta . Konektikat. Fort Worth.. Bangladeš. 1964.-60. 1969.-72. Salk institut (centar humanitarnih nauka).Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga .. . centralizovan objekat. -> remek-delo tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan američki poriv idealizacije radnog prostora .istraživački deo.američki muzeji .-65.tikovina. koji će snažno uticati na nove generacije arhitekata: elementarizam funkcije.. -> opet prekoračenje finansija . Unitaristička crkva. forme i osvetljenja . rezidencijalni enterijer za muzejski prostor . Filadelfija. interesovanje za svetlo. Luis I. kao "služeni prostor" okružena su "služećim prostorom" . pod od rimskog traventina . međutim.Ričard Braun .veliki broj osovina koje se presecaju pod različitim uglom) za doktor Salka . rađen projekat za dogradnju.enterijer (viseće ljuske)). fasadom dominiraju snažni pilastri .kulama sa stepeništem (po uzoru na toskanske gradove). novost je "služeći" (nus prostorije) mezanin smešten ispod svake laboratorije (novost karakteriše velika spratna visina . Nju Jork. snažna povezanost prostora. član Delos tima.pronašao vakcinu protiv dečije paralize. dosta nedorečena kao i kod svih eksperimentisanja. Jejl.difuzno svetlo . tretiranje natur betona . oni ograničavaju prostor svetlišta. problemi sa ventilacijom i grejanjem . ali udovica zabranila (gubljenje šarma) . (sinteza: Mis + Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija) 7. deo za skupove kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi". Yale Centre for British Art. -> "tvrđavska" forma. iznad krakova se uzdižu piramidalni krovovi.danas se traži proširenje. izgrađene su samo laboratorije .velika preciznost.međuspratna konstrukcija visoka da čovek prođe. 1959. gotovo neprijatne . Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skupštinom u Daki. laboratorija "Ričards" . La Holja (La Joulla).direktor muzeja . oko kog su svud unaokolo učionice. ali u humanijoj razmeri . ilustruje najvažnije principe budućeg Kanovog stvaralaštva.44. 1957.kojima su 1961.smatrao da muzej treba da podseća na vilu .-76.pokazalo se da je muzej mali. Nju Hevn.izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli političari .

voda .elementi od kojih je počeo . Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepoštovanja roka posao mu oduzet 15. projeakt završio indijski arhitekta. romantičan je po nostalgiji za Srednjim vekom.vrlo jednostavan plan . nije uspeo rešiti odnos između ljudske mere i mere automobila.klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan . manastirski kompleks -> posvećivanje knjigama (Osama) . 2.kongresni centar . on ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju. parkinzi . . -> pokušaj da utisne Piranezijev Rim iz 1762. -> otežana komunikacija. sud.44. 1956. 1962. bolnice .biblioteka Filipa Džonsona 16. Kan je bio studiozan.ključni periodi u arhitekturi: 1. pa nije slučajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili zgrade za svečanosti . da li dominira stub ili staklena struktura.kroz više etaža . učionica i spavaonica .). škole. Projekat za Veneciju .projekat završio Balkišna Daši .sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu .impresivan enterijer 12. pokušao garažama da sačuva staro jezgro Filadelfije od automobila.Đendini (venecijanski bijenale). "organizacija kretanja u gradu značiće siguran spas od uništenja koje donosi automobil". 1965.kompleks nacionalnih objekata (skupština.Kan je dosta klasičan po stabilnosti i simetriji oblika. ("urbani filozof" ne razlikuje kuću i grad) u službu modernom gradu.biblioteka = svetilište..-74.. kojim on pokušava da načne pitanja kojima će se 70-tih i 80-tih intenzivno i sa uspehom baviti autori kao Rosi ili Stirling . osmislio je sistem zaštite od pregrevanja .prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata.ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu 14.prva zgrada njegovog finalnog stvaralaštva . serija paviljona .centralni deo -> skupština (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima) .veliki indijski arhitekta (cenio Kana) .projekat tekao vrlo teško (otežana komunikacija) . Kanovi predlozi za središnji deo Filadelfije. hram knjiga. radio makete u gipsu i snimao ih filmom sa krupnim zrnom . elementi arhitekture) . rešenje saobraćaja . do postmodernog formalizma. Kan 229 . kvadratna matrica.Buleova biblioteka (koncept) -> uzor .slična koncepcija .sistem amfiteatara. ali ga to ne sprečava da u kući Adler upotrebi kamenu noseću konstrukciju.Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila". klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu.problem vreme. Biblioteka u državi Hamširabad. tekući ili određeni prostor .podzemlje -> garaže. preko "novog brutalizma". diplomatska četvrt. saobraćaj u više nivoa.spoj natur betona i plemenitog drveta . uticaj na lokalne arhitekte. Ahmedabad. Indian Institute of Management.pomoć Indiji .-72.uticaj Piranezijeve grafike .završio tako što je iz časopisa komponovao kanovske elemente .jako uticao na indijski svet oblika) .središnji prostor . za Kana je građenje duhovni čin.nedorečeno. dugo razmišljao (fantastične priče pričao investitorima) nekoliko godina da od skica načini plan. . Luis I. jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem 13.jedna lokacija .

cilj: vratiti život depresivnom delu Venecije . Luis I. zato je primenjena viseća konstrukcija .Kanovski rečnik -> prednapregnuti beton.ceo kompleks = kao most (lančanica).teško.fundiranje u Veneciji . viseća konstrukcija . Kan . kvalitetni materijali 230 . drvo.44.

heksagonalni plan kuće između dve šuplje ploče. bio je okačen o centralni jarbol (slično Fulerovom još ekscentričnijem Dimaksion automobilu iz 1933. o izgradnji gigantske kupole iznad središta Menhetna -> kao uredna pluća. 1962.) laka metalna kuća.Krampton. podeljen na trouglove. želeo da živi u tom "kapluliranom" svetu (skupom.engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija. po ugledu na Fulerovu kuću "Dimekson".formalno . predstavljale su "autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima) . .stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlačnosti svemirskog doba i armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo uređajima i celokupnom komfornom opremom) . gde su očiti njegovi konstruktivistički stavovi. -> biološka funkcionalistička parodija . . . Ilinois..arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu . jedinice. -> grad na ruševinama sveta nakon propasti usled nuklearnog rata .Kedrik Prajs: "Fan palas". na pr. -> ostvarljivo . hardverski opremljenom i skučenom)). nastale oko 1982.projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala."Arhigram" ("Archigram") . retki su oni drugi. 1964.slobodnostojeća kuća Dimaksion -> prva verzija 1927. sinteza američkog nebodera i istočnjačke pagode (tako je opisuje on sam u svom časopisu "Šelter"). . Kuk: "Plug-in city". nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost. te ćelije. i "Poterijes Tinkbeg".Fuler: Predlog.Hauard Hudžis: "Glomar explorer" -> kao vrsta košmarnog izbavljenja .blisko sa japanskim "metabolizmom" . ko bi. 1961. već i zato što nekritički doprinosi unapređenju tehnologije i što većina inteligentnih arhitekata napušta tradicionalnu praksu i pristupa ili neposrednoj društvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti (povratak potisnutoj kreativnosti) .jedinstvena i osporavana ličnost američke arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a .uglavnom nisu bili društveno prihvatljivi i neostvarljivi.Majkl Veb: "Sin center". ime je neologizam.: .45."Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim rešenjima društvenim i ekološkim posledicama svojih rešenja (kao na pr.Ron Heron: "Walking city". u heksagonalnom jarbolu su nus prostorije -bilo je ovo prvo u seriji njegovih centričnih rešenja.. Kasni modernizam 231 45. Grin. Veb. 1972.projekti "Arhigrama" . koja kulminiraju jednostavnijom geodezijskom kupolom.Ričard Bakminster Fuler . a stambene ćelije "Arhigrama" su zaista takve. koje predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruševinama sveta (posledice nuklearnog rata. kuće je inače projektovao kao da su prototipovi serijske proizvodnje. 1959. ironičnih science fiction oblika. geodezijska zaštita od smoga i zaklon u slučaju eventualnog nuklearnog rata . kataklizme) .Kasni modernizam . Razvoj arhitekture posle 1960.ne samo u tom smislu što sebe priznaje kao dealatnost u sferi javnog interesa.. okupljena oko istoimenog časopisa čiji je prvi broj izašao 1961. P.: opsednuti su visećim kapsulama i uopšte nemaju potrebu da objasne zašto bi neko živeo u takvom svetu . 1962. 1964. prezlozi "Arhigrama" su još korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajući reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA) kaže da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata". naime. 1964. prvi put prilagođeno porodičnim potrebama i izvedeno o vlastitom trošku u Karbondelu.

Superstudio: italijanska grupa. na čiju se melodiju trebalo pevati parodičan tekst ."srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom . jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila društvenu odgovornost i koja je imala kritički stav prema naprednoj tehnologiji.kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima .H. .. pod vođstvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao urbanističkog znaka do vinjeta sa prikazima nepotrošačkog sveta: od projekata ogromnih megalita obloženih staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom . čas kasnomoderna .Piano i Rodžers -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne) . Mejer (obojca u početku bili članovi "Grupe 5") .1932.primena mašina.) . visokotehnoloških materijala (aluminijum.. hrana. oprema kao ornament . predlaže pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled depresije) u nužni stambeni smeštaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez.kasnomoderna odražava herojske godine moderne tradicije . Grejvs i R.gostujući kao predavač na Jejlu sredinom 50-tih.K.) .. Jan -> arhitektura na pola puta: čas je post. komponovao je pesmu "Kuća u ravnici". ali je funkcija i dalje oslonac .nosioci: M. Kasni modernizam 232 ..45. Kurokava i td. emajl.objekti su neutralni.forma ne sledi funkciju. . 1966.Cezar Peli -> "Dizajn centar" . .

bitno se menjaju nakon 1975.postmodernističke arhitekte često koriste privatne kuće da bi se odali svojim maštovitim opsesijama: Stenli Tigerman: kuće Hot Dog i Dejzi. koristi se rečnik klasicizma ili vernakularne arhitekture.u isto vreme. reafirmišu se određeni populistički aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (značenje) . eksperimentišu sa likovnošću (koriste često kubističke forme). 1971.Postmodernizam .od tog trenutka u njegovom radu će se naći uticaj Ledua. Razvoj arhitekture posle 1960.uzimaju se ikonički znaci iz pop . pozivajući na stvaranje "radikalno eklektičke" arhitekture (postmoderna je "šizofrenik arhitekture". naravno u različitoj meri .u tom smislu. postmoderna -> radikalni eklekticizam). Stern: kuća Ehrman."postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) -> nedovoljno jasno definisan termin kojim se u teoriji umetnosti označavaju tendencije koje su u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" = manifest moderne). pa je kao i on počeo uklanjati sve tragove moderne iz svog rada 1. . blok i trg) . neki arhitekti pokušavaju da reafirmišu neke od vrednosti moderne. Kevin Roš. taj termin prvi je upotrebio Čarls Dženks u svojoj knjizi "Jezik postmoderne arhitekture". Grinič.prvi postmoderni arhitekta.u arhitekturi. i sl. tj.46.neki od predstavnika postmodernizma: . kao i kontekstualizam u urbanom pristupu.). 1977. Armok. arhitektura kao ambalaža velikih dimanzija u svetu monopolističke ekonomije. za gradove .simptomatična ličnost ovog postmodernističkog razdoblja . tehnikama projektovanja.Majkl Grejvs . . veoma je teško postaviti jasne granice između svih tih tendencija. i td.Frampton karakteriše postmodernizam kao svesno uništavanje arhitektonskih oblika i uništavanje stila. poslednji "gotski arhitekta") . 1971.drugi modernizam . Postmodernizam 233 46. arhitektu gleda kao ambalažera.postmodernizam -> postavangardizam. Kubizma i Art Deco-a .. polovinom 1970-tih. postmodernističke stavove prihvatiće i: Džejms Stirling. Kulturni centar Fargo. . Šinkela.kulture. citati. koja bi svojom neposrednom komunikativnošću mogla da prevaziđe socio ... 1976. -> modernistička 2. Madrid.antropološke promašaje moderne arhitekture i urbanizma . kada je potpao pod uticaj klasicističkih razmišljanja Leona Krera.. Krera. Hans Holajn.blizance sa obe strane granice Minesote (Severna Dakota). -> paviljon u ovom rešenju je klasicistički . razvijajući tako unutrašnji sadržaj i spoljašnji oblik . klišei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom trenutku (Gaudi . Filip Džonson. Kuća Kruks. služio se sa 5 različitih jezika. koristeći "postmoderni" metodološki aparat: poigravaju se sa sintaksom. Venturi: kuća Brant.postmodernistička arhitektura se u određenom smislu tretira kao scenografija. a zajedničko im je eklektičko korišćenje različitih pogodnih (pa tako i modernih) izvora u pokušaju stvaranja neposredno komunikativne umetničke forme (problemi postmodernizma: značenje u arhitekturi. a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi svoju ulogu ("popularni mašinizam"): kristalni neboder sa ovešanom fasadom u obliku džinovskih orgulja . ali se može uočiti da je najbolja dela veoma teško klasifikovati .postupci i materijali njegovih postkubističkih kolaža (bili oni slikani ili građeni). i tradicionalni elementi grada (ulica.

Štutgart. Muzej Fog na Harvardu . predimenzioniranim cevastim rukohvatima.komunikaciju (reklame). Dišampa . obojeno parodijom i cinizmom). Štras galerija. Stern. Tajgerman. komfliktni projekat: armirano-betonska konstrukcija brižljivo je detaljisana i završena obradom od klesanog kamena. 1979.koji su započeli karijere u okvirima modernističke estetike. Portland. mali kvadratni prozori (zbog kojih su se naručioci žestili. sve se više.Hans Holajn (Hans Holein) 1. autori: Venturi. Bofilja. . Javna biblioteka. nego i mesto zabave i razonode. tj.nakon ovoga Grejvs će dobijati manje porudžbine 4. postmodernistička 1.u Americi se javlja "populistički" pokret čije temelje udara Robert Venturi knjigama "Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi" i "Učiti od Las Vegasa".-78. obiljem jako obojenih elemenata sličnih igračkama.-82. simboličnim kulama od lakih čeličnih cevi. ali i zbog neosetljivog odnosa prema okolini .Grejvs nastupa više kao dizajner umetničkih predmeta nego kao arhitekt "kuću ne shvata više kao kuću ili kao predmet (sam po sebi). nastala je iz tri "klasicistička" projekta za nemačke muzeje tokom 70-tih. već kao sliku predmeta" . 1980. kritika moderne arhitekture u Evropi bila je različite prirode od one u Americi. 1983. -> duhovit i visoko kvalitetan način obrade . najznačajniji sledbenici ovog načina mišljenja: Grejvs. neuočavajući pri tome njen manipulativni karakter. Portogezija. u kojima promoviše adhokcističku pop .. Izložba keramike u Teheranu. dizajniranih tako da privuku pažnju prolaznika 2.sličnost sa "anti-slikom" M. ovaj "populistički" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih postavangardnih arhitekata: Holajna. Oregon. zato postojeću monumentalnost Štras galerije dopunjava određenim konstruktivističkim elemantima -> snažno talasatom vešanom fasadom. tj. 1983. Santa Monika. -> sa krovovima u španskom kolonijalnom stilu . ali ni konstruktivističko .kom je Stirling na početku karijere težio . 1980. koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prošlosti" i "Kraj prohibicije") . (na Bijenalu u Veneciji. jer je u Oregonu često oblačno. Frenk Geri: sopstvena "antikuća". Galerija Tate . Putničke agencije Izraela i Austrije u Beču. (pouke.. Zgrada Portland. njena fasada prvenstveno ("lažni izgled" velikih prozora. Mur.Stirlingov projekat za proširenje -> sličan pristup 3.principijelno gledano. -> najznačajnija javna građevina njegove zrele karijere. neobična mešavina. Muzej u Menhengladbahu.46. gde je arhitektonski projekat suvišan u odnosu na neonske reklame. . ovo nije bilo nikakvo scenografsko rešenje. zgrada je izazvala brojne kritike. od kojih su mnogi bili samo intenzivno toniranje staklene ploče preko betonskih zidova). 2.muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da današnji muzej nije samo obrazovna institucija. 1972.možda su njegovi najuspešniji radovi . -> karakteristična svojevoljna konfiguracija fasade.takođe projekat za proširenje . -> njegov izrazit metaforičan stil 3.projekti enterijera -> oslanja se na bečku umetničku tradiciju (secesija) . Skot-Braun). 1979. pa su ti prozori naknadno malo povećani). već zbog različite prirode evropskog i američkog grada . tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko scenografskim aspektima arhitekture (u društvu koje je motivisano jedino ekonomskom dobiti. Postmodernizam 234 3. 1977.populizam .-83.Džejms Stirling -> zrela faza. San Huan Kapistrano. 1976.

koji teži zaštiti arhitekture i grada od potrošačkog trenda. njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze. 2. grobalja i spomenika 1. koje odražavaju životni stil 2. Stambeni blok . Postmodernizam 235 .-73.. jer su imale racionalističku tradiciju na svom tlu.-67. u švajcarskoj pokrajni Ticijano. Nemac Matijas Ungers ("Muzej arhitekture". u Evropi se javlja neoracionalistički pokret (potpuno različit od populističkog).."grad u malom".46. u teorijskom smislu . odbacuju da oblik proizilazi iz funkcije i zalažu se za autonomiju arhitektonskog stila ..koncept prostornog rastera .) i drugi . a najverniji korenima ostao je Mejer . 1981. 1984.Ričard Mejer . belo je večiti znak prolaznog kretanja.kompleks Galarates. 1974. ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na urbanističko planiranje i očuvanje urbanističkih jezgara). škola Ticijano. njegova "kuća VI" (Frank house). 1969. Hotel Berlin . Groblje. Kuneo.na drugoj strani.). obojca se oslanjaju na tradiciju racionalističkog klasicizma XVIII v. Modena.-83. 1962. 1980.obe neoracionalističke škole bile su povlašćene. Majkl Grejvs. "Wall house". jer američki grad je tipološki i morfološki drugačiji od evropskog) se od druge polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne evropske avangarde. Rajnhart i Bota (dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kuće Tonini.Aldo Rosi i Đorđo Grasi teže zadovoljenju svakodnevnih potreba. počev od italijanske grupe "Tendenza" čiji su glavni protagonisti Aldo Rosi i Đorđo Grasi. Madridska škola . 1972.. Francuskoj . gde je početkom 1960-tih delovala racionalistička škola: 1. Milano. -> ulice ."Tendenza" je.tema beline kao svetlosti.ostati isti . grupu su činili Piter Ajzenman (vođa grupe. Atlanta. koja raskida sa vulgarnim funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost". a forma je tradicionalna lombardijska 3. asocira i na fabriku. 1971.razvio do maksimuma . Frankfurt.pripada kasnomodernoj ili postmodernoj . a Grasi u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formuliše kompoziciona i kombinatorna pravila. belo nikada nije isto . ograde.nisu hladni.)). neslužbene grupe arhitekata kojoj je zajedničko priklanjanje ideji autonomne arhitekture.njegovi kako savršeno precizni objekti . . nastavlja se na Le Korbizjea). kvadrat. a druga trojca na purističku fazu Le Korbizjea.) . Spomenik otpora (kao bunker). Džon Hejduk ("Diamond house". Švajcarci Rajhlin.). Čarls Guetmi i Ričard Mejer ( najznačajni arhitekta javnih građevina svoje generacije) ("High Museum". arhitekti Madridske škole predvođeni Rafaelom Moneom. .krug.sličnim putem razvijali su se i braća Krir (Ungersovi saradnici). 1963. Kornvel.blistava koordinacija različitih geometrija . . ova nastojanja naročito su vidna u delovanju "njujorške petorke" (grupa "Beliks"...racionalizam ."Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije učvrstila. paradoksalno. Rosi u knjizi "Arhitektura grada" naglašava ulogu postojeće tipologije (i njen vremenski razvoj).imati model duhovnosti . dosadni .tema broda (stepenice.hodnici inspirisani tradicijom. uticaj se širi i u Nemačkoj. . a najviše van nje. Toričeli. prva dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga.Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora. -> aluzija na tradicionalne kosturnice. 1976.).

omogućuju pristup svetla u donje javne prostore. početkom 80-tih. značaj svetlosti za arhitekturu 2. OMA je izgradila najznačajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (među kojima je. Kuća Daglas 4. Kanal + u Parizu 8. predstavlja ostvarenje grada u gradu. Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrštene rampe i izmešteni kvadrati 17. Kuća Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost (distanciranje od strukture) 6. Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu 5. čiji Projekat zgrade osiguravajućeg društva "Central Beher" u Apeldornu. ipak.reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka.)) . armiranobetonska konstrukcija . razrađujući strukturalistički koncept "lavirintske jasnoće". "lavirint" sličan Rajtovoj zgradi Larkin . galerije različitih visina sa plafonskim dnevnim svetlom.namerno je ostao nedovršen kako bi podstakao spontano uređenje prostora od strane njegovih korisnika . Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih platformi.rampa kroz kuću 1. Postmodernizam 236 .46. 1974. oni se ugledaju na suprematizam Leonidova i nadrealističkih slikara. unutar pravilnog ortogonalnog kvadratnog rastera. zgrada je prilično neosetljiva prema spoljašnjem urbanom kontekstu. Kuća Smit 3. na pr. Muzej u Rimu -> pored katedrale 7. insistiranje na kulturnom značenju).6 m. tu je Holanđanin Herman Hercbergner (oslanja se na principe braće Krir: da funkcija sledi oblik. u prvom redu. u kom je glavnu reč vodio Rem Kolhas. u svojim radovima.u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao baštinik estetskih i ideoloških premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan Architecture). Ateneum -> Čarls Dženks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne .6 m puta 17. antitehnokratski stav.

ventilacija) 4. 1974... 1977. ili hipertrofiranja mehanicističkih i strukturnih svojstava konstrukcije.stiče međunarodni ugled postavkom izložbe "Elekrični lavirint" na 14 milanskom trijenalu 1968.. 1984.od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju". maksimalna neodređenost i maksimalna fleksibilnost. od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi materijala. liniju Fulera nastavljaju arhitekti čiju orjentaciju Frampton naziva "produktivizmom" (Norman Foster.47. a od Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju . Los Anđeles.u Engleskoj i SAD. odvajanje "služećeg" od "služenog" prostora -> Kanov pristup (najvažnije) .proizvod industrijskog dizajna enormnih razmera .minimalisti ovo pravilo ne poštuju .Arata Isozaki . u suštini. funkcija je očito bila u drugom planu (umetnički i književni sadržaji). koliko se razvio njen likovni izraz . grejanje. Centar "Pompidu". kritičko vođstvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvođen Aratom Isozakijem (videti metabilizam) . Razvoj arhitekture posle 1960. oponaša i liči na rafineriju nafte. Paviljon Fujija Jutake Murate na izložbi Ekspo 1970. . a ne izložbe) . rasveta."high-tech" arhitektura . umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnološka).ovu tendenciju Čarls Dženks označava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna arhitektura je pragmatična i tehnokratska po svojoj društvenoj ideologiji.na pr.Gunma muzej. . Ričard Rodžers.Ričard Rodžers i Renzo Piano 1.produktivizam . fleksibilna struktura 3.osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu: 1. često dovedene do nivoa čistog ogledala (promenljivost tokom dana i u različitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) . za Olimpijske igre u Minhenu 1972. arhitektura se. doslovno se pridržavala Misovog "skoro ništa" i usredsredila na balonske vazduhom napunjene strukture (kao na pr. . van urbanog konteksta. gde se susreće sa članovima "Arhigrama" i Holajnom .jedna struja produktivizma. ali se iz staklenih liftova na fasadi pruža panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je čak samo to motiv dolaska. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnošću (struja. Sizar Peli i drugi) . High-tech / slick-tech arhitektura 237 47. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladište ili hangar 2. banke.što je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj arhitekturi.. glavno . Pariz. u Osaki ili šatoraste konstrukcije obešene o čelične kablove nemačkog arhitekte i inženjera Ota Freia . Kevin Roš. nepregrađena.dela koja Isozaki izvodi osciluju između kubnih oblika i bačvasto zasvođenih struktura. koja je to "tour de force" napredne tehnologije. . a mnoge od stilističkih ideja modernizma prenaglašava kako bi oživela svoj dosadan (ili umirući) jezik". on uz ovu arhitekturu predlaže oznaku "slick-tech" (uglađeno-tehnološka) jer se tehnologija građenja nije toliko razvila. Muzej savremene umetnosti.estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro ništa") u smislu korišćenja zid-zavese. otvorena.posle metabolista.. -> veliki uspeh zahvaljujući prvenstveno senzibilnosti zgrade. ispoljava kao uslužno elegantno inženjersko rešenje . skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati još zidova zbog zatvaranja prostora izložbi.High-tech / slick-tech arhitektura .

Norman Foster i udruženje: 1.Ričard Rodžers 1. 1973. fasada: neprozirna i svetlucava kada je tmurno. 1978. 1971. Nju Jork. -> od prizemlja ka vrhu . 2.4). Zgrada Ford fondacije.6 . 1971. kod Norviča. Zgrada hotela Plaza.-84.sa Renzom Pianom. da bi i Foster vremenom sve više pažnje posvećivao spoljašnjem izražavanju konstrukcije . gde je ovaj prvi smešten unutar čelične cevaste rešetke koja podupire konstrukciju .produktivisti: .).strukturne retorike "Arhigrama". zgrada je indiferentna prema urbanom okruženju (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora) 2. . San Bernardina. Pacifik dizajn centar.izražavanje svih sastavnih delova. ovo ne proizilazi iz "iskrenosti". futuristički izgled (neboder sa svoja tri krila visine 28.75. sa spojnicama od neoprena. -> realizacija tehnološko . Nacionalni centar umetnosti i kulture "Žorž Pompidu" . već iz "primerenosti" takvog načina izražavanja materijalnom svetu . neometano manifestovanje "proizvodnje" . centralni prostor komfora (restoran.5 .liči (više od "Arhigrama" i Fulera) na raketne lansirne sisteme) 3. nedostatak odnosa prema nameni . u amorfno-zmijolikoj formi.Foster naglašava ovojnicu.47.rezultat nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema.slojevito rešenje.-77.industrijskoj proizvodnji i potrošačkom / konzumentskom društvu . refleksija kada je sunčano. bazen. Los Anđeles. Centar za vizuelne umetnosti. -> diskretno primenjuje Kanov princip "odvajanja" služećeg i služenog prostora. Sedište bankarskog udruženja Hong Kong i Šangaj. . Kevin Roš 1. centralno predvorje sa liftovima..poređenje sa američkim minimalistima iz škole Era Sarinena. 1972. Gradska većnica. Pariz. -> (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora) . a Rodžers strukturu. London. sa panoramskim liftovima. spoljašnja konstrukcija .ogledalo bez vidnih šprosni.-84. Nju Jork. Sedište osiguravajućeg društva Lojd. 1979. talasasto ovešana fasada . Ipsvič. High-tech / slick-tech arhitektura 238 5. providna noću 2. u okviru Univerziteta Ist Anglia.35 m i 41 sprat . Hong Kong. 1979.grupisane etaže ovešane o ogromne čelične otvorene cevaste rešetke (broj etaža 7 . čvrst princip reda i kontrole. ili Sizar Peli 1. koji se afirmišu 70-tih godina. kao na pr.. 1968. -> trospratna zgrada. otvoren plan. 1974. karakteristično: fasada "egzoskelet". Administrativna zgrada osiguravajućeg društva "Willis-Faber-Dumas". 2.

. Razvoj arhitekture posle 1960.48. Dišana i druge pokrete i ličnosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore .disperzija -> razrađen program .dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora) .osnovno . arhitektura deluje istovremeno prisutnošću i odsutnošću) . 5.distorzija . 3. iskrivljene površine. kao i drugi elementi) . zasečen. binarna strana arhitekture: 1.Dekonstruktivizam . Bernard Čumi (više neokonstruktivista).percepcija. ali nije izvedena). lik objekta (potrebno je ispitivati ono između (mesto . Dekonstruktivizam 239 48.dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih.osnova . diskontinuitet. arhitektura talasa i pokreta.postoje dva tipa arhitekata: mađioničar i lekar .glavni akteri: Frenk Geri. 6. 4.dovodi se u pitanje samo fizičko biće arhitekture. forma .važan elemenat dekonstrukcije (sasečen.teorija haosa (u dinamičnom) smislu. Šarun (u okviru moderne proučava ono što će docnije biti tema dekonstrukcije). koji se poziva na delo francuskog filozofa Žana Deride. duh .funkcija.telo. .ljudsko telo kao arhitektura . shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i "interpretatora društva" (filozofija sumnje = filozofija dekonstrukcije) . disperzivnost.izmeštanje . teorija .slojevitost -> važan termin (i ljudsko biće je slojevito) . mišljenje . indiferentnost prema okruženju. promišljeno slučajno. vankontekstualno upotrebljeni elementi.u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) fragmentacija . a u formalnom smislu. bečka grupa Kop Himelblau. zakrivljen.arhitektura .."dekonstruktivističku" arhitekturu karakteriše fragmentacija.nemesto)) .tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatična percepcija . Zaha Hadid (opera u Kardifu .segmenti . na ruski konstruktivizam..iz prirodnog položaja i svođenje na nivo simbola . 2.umetnost međuodnosa . Beniš.dobila konkurs.fragmentacija .zid .prisutni i neprisutni zidovi . . još neki: Tajgerman. bliski su i neki radovi Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa. grupa Arhitektonika .praksa.dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog .

snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetnički i kritički potencijal regije i istovremeno asimilira i reinterpretira strane uticaje . Koderh -> član grupe. zapadnjačko .istočnjačka prožimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje. koji je prvi put formulisao u svom osmospratnom stambenom bloku ICM.nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prošlosti.) . drveni okviri prozora i drveni pregradni zidovi (kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini i Japanu) . a vratiti se izvorima. bliža je.to je paradoks . Sitges. Portugalca Size Vieire. Japanca Tadao Anda i td. to je paradoks: kako postati savremen. -> sa kapcima celom dužinom prozora i tankim isturenim vencima.Grupa R (Katalonski nacionalistički pokret) predvođena Sostresom i Bohigasom. ali da bi mogla učestvovati u savremenoj civilizaciji. Barselona. Meksikanca Luisa Barahana. namerno je odabrana zbog simbolike .. Barselona. američki arhitekti Antoan Predok i Marimak takođe stvaraju u ovakvim okvirima . a sa druge strane je bila svesna svoje političke odgovornosti da treba oživeti realistički regionalizam dostupan širokim masama.predstavnici i dela: . i avangardističke neoplastično Misovske kompozicije u Kasa Katasus. Danac -> opera (kasnomodernizam) 1. sugeriše da se ovde afirmišu norme univerzalne civilizacije i vrednosti specifične kulture: ova vrsta zasvođenja. 1951. istočnjačkoj pagodi . regionalno se manifestuje kao lokalni oblik "svetske kulture" (činjenica je da ne može svaka kultura podneti i apsorbovati šok savremene civilizacije. Kompleks Ksanadu. nego nešto što treba danas svesno kultivisati i bogatiti . ali i napredak u globalnom smislu. 1956. Nojtra i neoplasticizam.Kritički regionalizam .. kojim on označava regionalne škole koje odražavaju anti ..modularnih montažnih i livenih. prikladan sklop betonskih tehnika . nužno je da istovremeno učestvuje u naučnoj. uske prozore i duge isturene strehe) i britanski novi brutalizam . osnovana 1951. tehničkoj i političkoj stvarnosti ."kritički regionalizam" je pojam Keneta Framptona. Italijana Marija Bote. Kalpe. . bila je već na početku u složenom kulturnom položaju: trebala je s jedne strane obnoviti racionalističe i antifašističke vrednosti GATEPAK-a (predratni španski ogranak CIAM-a). -> montažni betonski elementi postavljeni su u armirano-betonskom skeletu. osciluje između moderniziranog stila opeke. tj. ekonomskom i političkom nezavisnošću). kombinovanje sa slobodno zatalasanim armirano-betonski svodovima ljuske razapetim između elemenata skeleta. 1976. Razvoj arhitekture posle 1960. kovati kulturni identitet. 1967.Jorn Utzon.49. u kontekstu svetosti.i sam Utzon to naziva reinterpretacijom orjentalne konstrukcije u zapadnjačkoj betonskoj tehnologiji). Kritički regionalizam 240 49.ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona. predgrađe Kopenhagena. .Ričard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju) 1.svod označava sveto u zapadnoj kulturi (ali teško da se ta krivulja krova u preseku može smatrati zapadnjačkom. -> kičasti romantizam . ."Grupa R". .centrističko raspoloženje (aspiraciju za kulturnom. grupe R u Barseloni.arh. hibridni karakter savremene regionalne kulture posledica je različitih kulturnih impulsa. kako oživeti staru civilizaciju i učestvovati u opštoj. Crkva Bagsverd. na čelične nosače. neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne kapke. pomoću kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke. neekonomična u odnosu na pr.regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao nešto dato i nepromenljivo.

Endrju Batej i Mark Mak (SAD) 1. 1932. . Barselona.Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku) . apstraktnim postavljenim u krajolik 3. 3. 2. malim balkonima i oblogom od keramičkih pločica. Mar der Plata. Vrtovi za stambenu četvrt Las Arboleadas. Sopstvena kuća Kaza Kuaglija. i to pomoću efekta svetla (obožavanje Sunca i merenje vremena pomoću njegove svetlosti sežu u najraniju istoriju čovečanstva. sa slabo osvetljenim dnevnim sobama. i Las Klubes. 2. 1954. Oliviera de Azemeis. -> konkursni rad. Riverfront Plaza. osećaj za mitske i urođene početke. zanatstvo i svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi isključila racionalne oblike i savremenu tehniku 1. Fort Lauderdale.i on je bio "dizajner krajolika" i težio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom. 1947.-45. Kuća i atelje oko zatvorenog dvorišta. svi bitni datumi iz istorije ovog grada zabeleženi su na sečivu sata . Tornjevi satelitskog grada . naglašava kreiranje lokacije i topografiju oblika 1. da se u prostorno rešenje upiše istorija grada. 1961.-77. 2. koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost pomodnosti i mistike . . Povoa de Varzim. -> razmetljiv fotogeničan kompleks. Projekat južnog dela Fridrihštadta. . Kuća Baries. Port. 1959.most. Takubai.-64.polazište mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifične topografije i zrnastoj strukturi lokalnog tkiva. Zgrada stambenog udruženja "Bouca". Kompleks Valden 7. -> sklonost ka velikim. arhitekturi smeštenoj u vulkansku stenu i bujnu vegetaciju. fontana.Alberto Sartoris (Italijan u Švajcarskoj) 1. Sutrij.jug. snažan uticaj sećanja iz detinjstva sa porodičnog ranča. zato je sunčani sat u ovom projektu usečen u prostor Plaze. 1974.njegova delatnost je strogo ograničena na Severnu Karolinu 1.Luis Barahan (Meksikanac) . ta sećanja su bila povezana sa njegovim doživotnim bavljenjem islamskom arhitekturom 1.-56.sa Geritsom. Berlin. 1934. Meksiko siti.49. Indija gde je napravljen najveći sunčani sat na svetu 110 godina pre osnivanja Fort Lauderdalea). Kuća sa tri zida. 3. Kuće u Kaliforniji . 1943.-39. njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u savršenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta. . 1972. 1958. Filijala banke Pinto. 1973. Dve male kuće sa betonskim skeletom i vinogradima. 1973. 2. Buenos Aires.predstonica egipatskog boga Sunca.-76. skoro nepreglednim površinama. Kuća .slično Vieireu. Nju Jork. a njegov gnomon deli prostor po osi sever . Crkva u Lourtijeru. -> kruna grada .delatnost vezana za grad Udine uključujući reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza 1.Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih .Heri Volf (SAD) . Londonska i južnoamerička banka. Nju Jork. kako sam kaže. Kritički regionalizam 241 2. lokalni materijali. 1973. namera mu je bila. Santdesvern. vodotoka.Armansi Vilijams (Argentinac) 1. 1957.-75. to je arhitektura narcisoidnosti. .-61. gde je zemlja bila crvena. i kao Jaipuru. 1981.Đino Vale (Italijan) . 1970. arhitekturi ograđenih prostora. sistem vodovoda vrlo domišljat. 2. Kuća sa cvetnim zidovima. Fort Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske širine kao i Teba . kuće sa ogromnim strehama i krovovima od crepa. 1982. domaće životinje -> bajkovit izgled.

1972. neizveden projekat. dok su radili građanske kuće u Veneciji. Osaka. -> prelaz u vidu mosta na više nivoa. Centar Direzionale. što je povlačilo i promenu vrednosti.pored osećaja za domaći senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan. njegova usklađenost sa delimično poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i spoljašnje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i školjke u obliku silosa ili ambara .od nacionalnog neoklasicizma XIX v. Jeftini stambeni projekti i hoteli za turističku organizaciju Ksenija. Peruđa -> "grad u gradu". 1956. stari. tako je počeo usvajati italijansku neoracionalističku metodologiju. ali je i zadržao nesvakidašnju sposobnost da zanatski obogaćuje oblike (najegzotičniji primer toga je primena poliranog gipsa u oblaganju kamina u preuređenoj seoskoj kući u Ligriganu. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza. piše Ando.-66.Dimitris i Suzan Antonakis (Grci) .Botine kuće su često u vidu bunkera .-73. Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja. -> vremenom svetlost menja izraz. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim je nekada obilovao kraj 2. koji bi sadržavao dućane. Švajcarac . . Železnička stanica.u svim njegovim radovima prisutna je napetost između univerzalne racionalnosti armiranobetonskih konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaćeg kamena i blokova kao ispune . detalj je za njega element kojim se postiže fizička kompozicija u arhitekturi. 1981. San Vitale.Aris Konstantidis (Grk) 1. ono čemu on teži jeste restauracija jedinstva kuće i prirode. postajući istovremeno njegovo obeležje 1. Kuća u Ligornetu -> označava kraj sela i početak agrarnog područja (njen najveći otvor odvraća od polja i okreće ka selu) .uska povezanost sa prirodom.belvedera. koji je u Ticinu bio aktuelan. Bota se interesuje za "građenje lokacije". izvor je grčki ostrvski stil umetnut u pravilan raster armirano-betonskog skeleta . 3. Bota je i kritizer. a najkritičniji u javnim projektima: naročito u kući u Ligornetu (u saradnji sa Šozijem) "vijaduktalna" 3. 1938. 1940. skrivajući bezobzirni razvoj predgrađa. često su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je najpodesniji za realizaciju površina koje su stvorene zracima Sunca. 1975. Kuća Košiko. prenaseljenost gradova i predgrađa. parkirališta. Atina. a takođe smatra da se gubitak istorijskog grada može nadoknaditi "malim gradovima". Botine kuće reinterpretiraju kulturu kraja. a prozori gledaju na odabrane delove krajolika.Grčka . gde zidovi postaju apstraktni "limit prostora" 2. Kuća Eleuzis.visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu. u osnovi feudalni porodični sistem se raspao. a bio i glavna "zgrada" ...49. iznosi u eseju "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog svetskog rata. 1979. koju su japanske kuće izgubile u procesu modernizacije) 1. ali i slika arhitekture . urede i restorane. Vrtna izložba Kifisija. do privrženosti modernizmu 1930-tih -> varijacije 1. svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture. ali da je bio ostvaren mogao bi se shvatiti kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruženju bez povređivanja istorijskog dela grada 4. Male kuće sa dvorištima. Stambena zgrada. Kritički regionalizam 242 . 2.Mario Bota (Italijan) tj. onemogućila je da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca . 1978.formalno školovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom. preko lokalnog istoricizma 1920-tih. Cirih. Kuća Riva.Tadao Ando (Japanac) .

. prostor za meditaciju u osami. rešio je pristupne puteve Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih) . -> na strani okrenutoj ka atinskom Akropolju. 1957.. Park i šetalište na brežuljku Filopapus. arhaičan krajolik.Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju 1. male i veće skupove. . taj niz niša i prolaza satkao je od odgovarajućih delova životnog prostora narodne arhitekture. za intimne rasprave. Kritički regionalizam 243 . lišen tehnološkog egzibicionizma i fantazije.49..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful