Mr Miroslav Kuka

Jovan Lazi}

ZBIRKA ZADATAKA IZ FIZIKE
za osnovnu {kolu (VI, VII, VIII)
sa teorijskim osnovama i re{ewima

MMI

Ve}i broj zadataka u ovoj kwizi ima potpuna re{ewa. koje se u postoje}oj uxbeni~koj literaturi zapostavqaju ili se ograni~eno obra|uju. zbirkama i priru~nicima fizike.problemskih zadataka (ozna~eni su sa jednom ili dve zvezdice *. a to treba da bude pokazateq da li u~enik raspola`e dovoqnim znawem. Mariji Kalaj`i}. Mariji Kova~evi} i tehni~kom uredni{tvu najsrda~nije zahvalim. najjednostavnije se pokazuje kroz ra~unske zadatke. Pri tome se.PREDGOVOR Ova kwiga je prvenstveno namewena u~enicima. Ona treba u~eniku da uka`u na metodiku izrade zadataka iz fizike i na~in kori{}ewa odgovaraju}ih grafi~kih prikaza. dr Vesni Bo{wakovi}. Tokom rada na rukopisu ove kwige te`ili smo da ona sadr`i izvestan broj relativno lak{ih zadataka (ozna~eni su samo brojem). mr Miodragu Aleksi}u. prof. U kwizi je dosledno primewen Me|unarodni sistem jedinica. ** zavisno od stepena te`ine). Mr Svetozaru Tozi Mihajlovi}u. zadataka za samostalan rad i potpune artikulacije toka wihovog re{ewa. dubqe i {ire tretiraju ba{ one oblasti iz fizike. Na kraju smatram svojim prijatnim dugom da se recenzentima. Zato se mo`e re}i da sposobnost re{avawa zadataka odre|uje stepen razumevawa i ovladavawa osnovnim fizi~kim zakonitostima. kao i to. primera. U woj se isti~u. ako teorijska predavawa ne dobiju svoj prakti~ni smisao i konkretizaciju kroz izradu ra~unskih zadataka. po mi{qewu autora. posebno.takmi~arima omogu}i solidnija priprema. Ostali zadaci imaju samo kona~no re{ewe. Aleksandru \uki}u. Isto tako. dr Tomislavu Gavri}u. Oni su nameweni samostalnoj proveri sposobnosti re{avawa ovakvih zadataka. Uspe{no izvo|ewe nastave fizike ne mo`e biti ostvareno. U woj su kroz sasvim novi oblik sadr`inske koncepcije izdvojeni i obra|eni posredstvom teorijskih osnova. vodilo ra~una da se {to vi{e udovoqe zahtevi prose~nog u~enika. Verici Radojkovi}. da se u~enicima . po{tovani su me|unarodni i doma}i propisi i preporuke koji se odnose na ovu vrstu uxbeni~ke literature. prof. ali i svima onima za ~iju je budu}u profesiju fizika esencijalna disciplina. Autor . {to je od presudnog zna~aja za uspeh prilikom re{avawa ove vrste problema. koji treba da poslu`e za prihvatawe odgovaraju}ih zakonitosti koje imaju dubqi fizi~ki smisao od onoga koji se naj~e{}e pretpostavqa. elementarna znawa ove nau~no-nastavne discipline. Imaju}i u vidu da je jedan broj u~enika vi{e naklowen prirodno-matemati~kim naukama u ovoj kwizi se nalazi i izvestan broj te`ih . Me|usobno povezivawe i dokazivawe teorijskih pretpostavki i pojmova. Osnovna ideja autora ove kwige bila je stvarawe jedne kwige koja bi bila komplementarna sa postoje}im kwigama. one oblasti koje s jedne strane prate plansko-programsku koncepciju osnovno{kolskog i vi{eg uzrasta a sa druge strane predstavqaju. Wihov nivo odgovara zahtevima takmi~ewa iz fizike i pripremi prijemnih ispita.

mogu}e je kod u~enika u {kolskom procesu posti}i ono ~emu se i te`i: da se znawe koje je usvojeno pravilno i efikasno upotrebi. iz koga se. razo~arewa. uo~avawa bitnih elemenata problema. Me|u datim veli~inama uspostaviti matemati~ke relacije ~ijim re{ewem dolazite do izraza koji predstavqa op{te re{ewe. jer ona ~esto omogu}ava da se mnogo lak{e vidi ono {to se "napamet" te`e shvata i primewuje. a {ta treba odrediti.  Nacrtati sliku kojom bi se predstavio problem. Ponekad je potrebno zadatak pro~itati i vi{e puta da bi se shvatilo {ta je u zadatku poznato. sadr`i u ve}oj ili mawoj meri elemente kreativnosti. da se pove`u i shvate pojmovi. {to predstavqa dodatnu veoma va`nu komponentu procesa obrazovawa. ve} u sposobnosti da se na osnovu tih zakonitosti mogu re{avati konkretni problemi. Ali kako i na koji na~in raditi zadatke iz fizike?  ^itawe (i to vrlo pa`qivo) zadataka jedan je od osnovnih preduslova da se zadatak pravilno re{i. Sli~nost je u tome {to se u oba slu~aja do rezultata dolazi na osnovu odgovaraju}ih znawa.problema. da se koriste}i postoje}e znawe iniciraju ideje za nova otkri}a itd. U tome i jeste razlika izme|u stru~nog i lai~kog znawa. Drugim re~ima. samo izradom zadataka i primenom teorije koja prethodno mora biti usvojena ({to je preduslov da se zadaci uop{te mogu re{iti). {ta je u okviru wega poznato. logi~kog razmi{qawa i zakqu~aka. zamenom brojnih podataka izra~unava kona~an rezultat.  Pravilno postaviti zadatak. Rezultat pravilnog ~itawa zadatka treba da bude shvatawe o kakvom se problemu radi. Dakle. a {ta je potrebno izra~unati.ZA[TO I KAKO U^ITI FIZIKU? Poznavawe neke nau~ne discipline ne sastoji se u tome da se zapamte ili reprodukuju opisi pojava i formulacije wihovih zakonitosti. pri ~emu i ma{ta mo`e da ima presudnu ulogu. navesti poznate veli~ine i wihove brojne vrednosti. re{avawe zadataka . te{ko}a i nada `elimo Vam puno sre}e uz podse}awe da Vi to mo`ete. Na tom putu razumevawa. Nadamo se da smo ovom kratkom analizom za{to i kako u~iti fiziku bar malo pomogli u te`wi da se shvati uloga i zna~aj pravilnog pristupa u procesu u~ewa i to ne samo fizike ve} bilo koje egzaktne prirodne nauke ra~unaju}i i matematiku. Proces re{avawa zadataka u velikoj meri je sli~an istra`iva~kom radu.  Biti uveren u svoje sposobnosti primene nau~enog i potvr|ivati ih na svakom konkretnom primeru. kao i veli~ine kojima treba odrediti brojnu vrednost. tj. .

......................................................... 68 75 80 81 ZANIMQIVA PITAWA............................................................................................... Zadaci za samostalan rad .... 15 KRETAWE ................................................. Teorijske osnove Primeri........ Re{ewa............................................................................................................................................................................................................................................................... Re{ewa.. SILA ... Teorijske osnove Primeri................................... 8 I DEO 1.... 4................ Zadaci za samostalan rad ............................................................ Zadaci za samostalan rad ........................................................................ MEREWE................... Teorijske osnove Primeri............................................... 83 II DEO 1............................ Zadaci za samostalan rad ........................ Teorijske osnove Primeri.....................................SADR@AJ ZA[TO I KAKO U^ITI FIZIKU ......................................................................................................................................................................................................... Teorijske osnove Primeri.... Re{ewa........................................................................................................................... 5................ 6................ Zadaci za samostalan rad ............................................................................................................................ UVOD SA ISTORIJSKIM PREGLEDOM ............................................................ 11 2.............................................................................................................................................................. 87 92 ............................................................................................................................................................................................................. 27 3.................................................................. Teorijske osnove Primeri........... MASA I GUSTINA ................................................................................. KRETAWE I SILA............... Re{ewa................................... Re{ewa............................................................................................................................................................... 22 24 25 34 39 41 44 51 54 56 57 62 65 66 PRITISAK ..

.... 169 176 179 180 ZANIMQIVA PITAWA............................... Teorijske osnove Primeri................... Zadaci za samostalan rad ................ 5........................................................................................................................................................................................................ ENERGIJA ....................................................... Re{ewa............................................................. Teorijske osnove Primeri............. 185 202 209 211 214 225 ..................................................................................................... 2........... 114 RAD......... 97 100 GRAVITACIONO POQE ..... Zadaci za samostalan rad ..... Re{ewa............................................................................................................................................................................. 4............................................................... Re{ewa................................. Re{ewa.......... Re{ewa.................................... Teorijske osnove Primeri.......................................................................... Re{ewa....................................... Zadaci za samostalan rad ................................................................................................................. Teorijske osnove Primeri..................................................... Re{ewa.............................. 150 UNUTRA[WA ENERGIJA I TEMPERATURA ............................ GEOMETRIJSKA OPTIKA................................................................................................. Teorijske osnove Primeri.................... Zadaci za samostalan rad . ELEKTROSTATI^KO POQE................................................... Zadaci za samostalan rad ........................................................................................................................... Zadaci za samostalan rad ....................................... Zadaci za samostalan rad .................... Teorijske osnove Primeri............... SNAGA.............................................................. 105 108 111 112 RAVNOTE@A........ 182 6............................................................ 3...... 163 165 167 III DEO 1..................................................................................2.................................................................................................................................................................................................................................................................. 135 123 129 131 141 145 147 OSCILACIJE I TALASI............................................................................................................................................ Teorijske osnove Primeri........................................................................................................................................

................ 231 233 ELEKTRI^NA STRUJA ................... Re{ewa................................. Teorijske osnove Primeri....... PREGLED OBJAVQENIH KWIGA......... Teorijske osnove Primeri.................................................................... ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA................................................................................ 5....................................................................................... Zadaci za samostalan rad .................................................... Re{ewa............................................................................................................................................................ 248 253 258 263 271 274 275 277 287 291 293 STRUKTURA ATOMA ..................................................................................................................................................... Zadaci za samostalan rad ............................................................................................... Teorijske osnove 295 ZANIMQIVA PITAWA......................................................................................... Re{ewa......................................... 4................................ Teorijske osnove Primeri..................................... Zadaci za samostalan rad .............................. Re{ewa............................................. 303 PRILOZI ...................... Zadaci za samostalan rad ...................................................................... LITERATURA ......................................................... 304 306 307 ............................................................................................... 237 MAGNETNO POQE ............................................................................3............... 6........................................................................................................................................................

2).1. 1). PRIMERE. 1a utvrditi koje telo ima ve}u. a na drugi tegovi poznatih masa. Konkretno: masu poseduju i velika nebeska tela (Sunce. odnosno mawu masu. Ta~nost terazija je razli~ita. dobro nivelaisane i izba`darene ta ta~ka je nulti podeok na skali). 1 (ukoliko su terazije ispravne. uzimamo da je masa nepoznatog tela jednaka zbiru masa svih tegova koji se nalaze na drugom tasu. naka kugle od ~elika i drveta istih zapremina dodiruje daska D kao na (sl. Na jedan tas postavqa se telo kome se `eli odrediti masa. Mesec) ali i vrlo mala. ~ak i za ~oveka nevidqiva tela (molekuli i atomi neke supstancije). MASA I GUSTINA 5. 1a) prikazana je kutija sa setom tegova poznatih masa. Kada se daska pomeri iz polo`aja (A) u polo`aj (B) a zatim pusti istovremeno }e pokrenuti obe kugle. MASA TELA Masa je fizi~ka veli~ina koja karakteri{e sva tela koja postoje u prirodi. Na (sl. Terazije se postave u otko~en polo`aj i u slu~aju da kazaqka terazija osciluje oko jedne ta~ke na skali ravnomerno Sl. Na primer.57 ELEMENTARNA FIZIKA KROZ TEORIJU. Zemqa. Merewem brzine kojom se dva tela kre}u usled uzajamnog delovawa (interakcije) mo`e se Sl. Kako se mo`e odrediti masa nekog tela ? Za to su nam potrebne terazije (vaga) (sl. I ako je na kugle . ZADATKE I RE[EWA 5. laboratorijske terazije) kao i terzije za mawe ta~na merewa. pa postoje terazije za vrlo ta~na merewa (tzv.

pa ka`emo da je masivnija.06m / s Vidimo da je brzina drvene kugle 6 puta ve}a {to zna~i da joj je masa 6 puta mawa od mase ~eli~ne kugle. ^eli~na kugla kre}e se mawom brzinom. Mase raznih tela mogu se upore|ivati na osnovu brzina kojim se tela kre}u posle uzajamnog delovawa. 1g = 1000mg. 1mg = 0.001kg.001g = 0. 1g = 0. 2 Re{ewe: 0. Odnos brzine kugli je: (m) kilogram gram miligram Ve}e jedinice: tona Odnos jedinica za masu: Oznaka za masu: Osnovna jedinica: Mawe jedinice: ( kg ) (g) (mg) (t) 1kg = 1000g = 1 000 000 mg. Na primer.58 ZARONITE U SVET FIZIKE K U K A MASA I GUSTINA delovala ista sila one }e se kretati razli~itim brzinama. 5.2. tj. Odrediti masu kugle? Sl.36m / s =6 0.36 m/s a kuglu od ~elika brzinom 0. ODRE\IVAWE GUSTINE ^VRSTIH TELA Ako se na tasove terazija postave dva tela istih oblika (dimenzija). da je wena masa ve}a.000 001kg. npr. odn. pu{tena daska iz prethodnog primera pokrenula je kuglu od drveta brzinom 0. ZAPREMINSKA MASA (GUSTINA) SUPSTANCIJE. odn. kocke od drveta i metala ~ije stranice iznose 10 cm. .06 m/s.

Oznaka za gustinu: gr~ko slovo ro ( ρ ) Gustina supstancije se izra~unava kao koli~nik mase neke supstancije (m) i wene zapremine (V): m m ρ= . PRIMERE. ZADATKE I RE[EWA mo`e se primetiti kod terazija u otko~enom polo`aju da tasovi ne}e biti uravnote`eni. fizi~ka veli~ina koja je osobina svih supstancija u prirodi. a direktno je povezana sa masom i zapreminom neke supstancije naziva se zapreminska masa (gustina) supstancije (fizi~kog tela). ( m = ρ ⋅V . Po{to je zapremina tela ista. V = ).001 = .59 ELEMENTARNA FIZIKA KROZ TEORIJU.… 3 3 cm dm dm 3 Odnos jedinica za gustinu: 1 1000 1 kg g g g = = = 0. o~igledno da jo{ neka fizi~ka veli~ina karakteri{e ova dva tela. 3 3 m 1000 dm dm 3 1 kg 1000 g g = =1 3 . a wihove mase nisu. . . 3 3 3 m cm 1000000 cm 1000 cm 1 kg 1 kg kg = 0. Naime.… dm m3 1000 dm3 Gustina nekih supstancija u prirodi data je u (tabeli 1): Gustine nekih supstancija naziv benzin alkohol nafta drvo (bukovo) led voda beton gustina (kg / m3) 710 790 800 800 900 1000 2200 naziv staklo aluminijum gvo`|e bakar olovo `iva zlato gustina (kg / m3) 2500 2700 7800 8850 11300 13600 19300 Tabela 1 .001 3 . V ρ kg Osnovna jedinica za gustinu: kilogram po metru kubnom ( 3 ) m kg g g druge jedinice: .

Zapremina te~nosti meri se tako {to se sipa u menzuru i pro~ita vrednost. Isto telo uroni}e u te~nost ve}e gustine mawe. predstavqa specifi~nu te`inu te te~nosti. . U zavisnosti od dubine do koje areometar zarawa u razne te~nosti. koji se zovu areometri. dakle ima mawu gustinu od vode. a zatim masa suda ispuwenog te~no{}u. u stvari. U svakodnevnom `ivotu naziv gustina koristi se u druga~ijem smislu od onog u fizici. sa pro{irewem u dowem delu. uqe pliva na vodi. Na primer. ODRE\IVAWE GUSTINE TE^NOSTI Zapreminska masa te~nosti odre|uje se kao zapreminska masa ~vrstih tela kori{}ewem obrasca: ρ = m/V. Areometrom se. odre|uje gustina te~nosti u (g/cm3). 3) je zatvorena staklena cev. Na ovoj ~iwenici zasnivaju se instrumenti za brzo odre|ivawe specifi~ne te`ine te~nosti. mo`emo lako nalivaju}i jednu na drugu utvrditi koja ima ve}u gustinu. Kada se te~nosti ne me{aju. Kod ~vrstih tela koja plivaju jedan deo je urowen u te~nost a drugi je izvan we. za uqe koje sporo isti~e iz boce ka`e se da je gu{}e od vode. S obzirom da se te~nosti dr`e u sudovima na~in merewa wihove mase i zapremine ne{to je druga~iji i to: Da bi izmerili masu te~nosti. a u te~nost mawe gustine vi{e.2.1. napravqena je skala na wegovom u`em delu. Razlika ovih dveju vrednosti jeste masa te~nosti.60 K U K A ZARONITE U SVET FIZIKE MASA I GUSTINA Fizi~ke veli~ine koje se koriste u oblasti MASA I GUSTINA date su u (tabeli 2) Fizi~ka veli~ina Jedinica mere (osnovna) naziv oznaka naziv oznaka masa m kilogram gustina ρ kilogram po m zapremina V metar kubni m3 te`ina Q Wutn N kg 3 kg / m3 Tabela 2 5. Me|utim. Podeqak na skali. Areometar (sl. do kojeg areometar uroni u neku te~nost. u kojem se nalaze olovna zrnca ili `iva – da bi cev uspravno plivala. prvo se meri masa praznog suda.

Postoje areometri sa skalama ugra|enim tako da mogu meriti masno}u mleka (laktometar). ZADATKE I RE[EWA Vrednosti gustine izmerene areometrom bi}e jednake za jednu te~nost. onda se prethodni iskaz mo`e napisati u vidu slede}eg obrasca: ρ = m1N Znamo da se pri zagrevawu tela pove}ava me|umolekularan prostor. Nau~nim metodama je utvr|eno da je bez obzira na vrstu gasa. PRIMERE. Ovo se tuma~i time {to se te`ine te~nosti i areometra jednako mewaju. procenat alkohola u pi}u (alkoholometar) ili {e}era u rastvoru (saharometar). Po{to se supstancije sastoje iz molekula. Ako izmerimo masu Sl.61 ELEMENTARNA FIZIKA KROZ TEORIJU.7 · 1025). wihove gustine. koji imaju svoju masu. Gustina odre|enog gasa jednaka je zbiru masa svih molekula u jedinici zapremine (1 m3). ma gde se to odre|ivalo (na Zemqi ili na nekoj drugoj planeti). kad znamo mase pojedinih molekula gasova. znamo i wihove mase po 1 m3. Usled toga u jedinici zapremine (1 m3) na}i }e se mawi broj molekula. pa je otuda dubina rowewa u jednoj te~nosti svuda jednaka. tj. 3 gasa u toj zapremini. to zna~i da masu jednog tela ~ini zbir masa svih molekula koji ulaze u sastav toga tela. Gustina se mo`e odrediti kada se masa jednog molekula pomno`i brojem molekula u 1 m3. I obrnuto. Ako se masa jednog molekula ozna~i sa m1. broj molekula u 1 m3 na sobnoj temperaturi i normalnom atmosferskom pritisku isti (2. pa je podelimo brojem molekula na}i }emo masu pojedinog molekula. Dakle: Povi{ewem temperature smawuje se gustina supstancija. . pa prema tome i zapremina tela. pa je zato i gustina mawa. broj molekula u 1 m3 sa N.

suvoza~ mase 75kg i 10 betonskih blokova. Dakle: Q=m⋅G Odatle je: Q = 3665kg ⋅ 9.81 N = 35953. kg) radi lak{e izrade zadatka.62 ZARONITE U SVET FIZIKE K U K A MASA I GUSTINA Primer 1: U kamionu mase 2t nalaze se: voza~ mase 90kg. voza~a i suvoza~a kao i 10 betonskih blokova (treba voditi ra~una da je poznata masa jednog bloka i da masa svih blokova predstavqa 10 masa svakog od wih). koja za Zemqu iznosi 9. 3.81 N/kg.665t (jer 1t =1000kg). Primer 2: Koliko iznosi te`ina kamiona sa teretom iz pretodnog primera (rezultat izraziti u kilowutnima)? Podsetimo se: te`ina se izra~unava kao proizvod mase nekog tela (m) i gravitacione konstante (G).6 N = 35.15t = 150kg Tra`i se: ukupna masa kamiona sa teretom: mU = ? Ukupna masa kamiona sa teretom izra~unava se na slede}i na~in: mU = mK + mV + mSUV + 10⋅mB Tada je ukupna masa: mU = 2000kg + 90kg + 75kg + 10 ⋅ 150kg mU = 3665kg = 3. Potrebno je i svesti sve date jedinice na jednu (npr. Kolika }e biti ukupna masa kamiona sa teretom ? Ukupna masa predstavqa zbir mase kamiona.95 kN kg . odn. Poznati su: masa praznog kamiona mK = 2t = 2000kg masa voza~a mV = 90kg masa suvoza~a mSUV = 75kg masa jednog bloka mB = 0. rezultat je: 3665kg. svaki blok mase 0. Odrediti ukupnu masu kamiona sa teretom (rezultat izraziti u kilogramima (kg) i u tonama (t)).665 t Dakle.15t.

ZADATKE I RE[EWA Primer 3: Na jednom tasu nalazi se telo nepoznate mase. gramima i miligramima (korisiti tablicu gustina) Za odre|ivawe mase kocke od aluminijuma potrebno je znati: zapreminu kocke i gustinu materijala od kojeg je kocka napravqena.055kg Tada je: Q = 0.54 N Napomena: Pri mno`ewu dolazi do skra}ivawa jedinica kg i kg. Me|utim. Odnosno: mT + 10g + 5g = 50g + 20g Odatle je: mT = (50g + 20g) – (10g + 5g) mT = 55g Po{to se tra`i te`ina tela. PRIMERE. Kolika je te`ina posmatranog tela (G = 9. Ako se na drugi tas postave tegovi mase 50g i 20g. Wutn. odnosno iz we izvesti potrebnu formulu: ρ= m .055kg ⋅ 9. pa za te`inu ostaje jedinica koja i jeste. terazije nisu u ravnote`i. Za to }emo iskoristiti poznatu formulu za izra~unavawe gustine supstancije. Me|utim. iskoristi}emo formulu za izra~unavawe te`ine: Q = m ⋅G Izvr{imo pretvarawe jedinice g u kg: 55g = 0. ako se na tas na kome se nalazi telo stave tegovi mase 10g i 5g. Primer 4: Kolika je masa aluminijumske kocke ~ija stranica iznosi 20cm? Rezultat izraziti u kilogramima. terazije se uravnote`e. Po{to mase na jednom i drugom tasu terazija moraju biti iste da bi tasovi bili u ravnote`i. moramo odrediti masu tela. to zna~i da }e zbir tegova od 50g i 20g biti jednak zbiru mase tela i tegova od 10g i 5g. pre nego {to odredimo wegovu te`inu.81 N/kg ) ? Ovde se tra`i te`ina tela. odakle je m = ρ ⋅ V V Da bi odredili zapreminu kocke. potrebno je da znamo formulu koja se koristi u tom slu~aju: VKOCKE = a ⋅ a ⋅ a = a3 Tada je: .81 N/kg = 0.63 ELEMENTARNA FIZIKA KROZ TEORIJU.

6 kg = 21600 g = 21600000 mg Primer 5: U posudi mase 50g oblika kvadra dimenzija a=10cm. b=2dm i c=0. Masa te~nosti u ovom slu~aju predstavqa razliku ukupne mase (mU) i mase prazne posude (mP): m = mU – mP = 250g – 50g . c = 0.05m = 5cm.05m ukupna masa posude sa te~no{}u mU = 250g Po{to su neuskla|ene jedinice za dimenzije posude.008m3 1000000 Iz tabele mo`emo videti da je gustina aluminijuma 2700kg/m3. Za odre|ivawe gustine neke supstancije koristi}emo dobro poznatu formulu: ρ= m V gde je: m-masa te~nosti. b = 2dm . potrebno ih je svesti na jednu. b = 2dm = 20cm.05m nalazi se te~nost koja potpuno ispuwava posudu. a V-zapremina posude. npr. m = 200g Zapreminu posude odredi}emo kao proizvod svih stranica posude: V=a⋅b⋅c Tada je: V = 10cm ⋅ 20cm ⋅ 5cm = 1000 cm3 . onda }e 8000cm3 biti V = 8000 cm3 = 8000 m3 = 0.008m3 pa je tada masa kocke m = 21. c = 0. dakle pretvoriti cm3 u m3 . masa tela oblika kocke izra~unava se kao: m = ρ ⋅ V = 2700 kg/m3 ⋅ 0. centimetre (cm): a =10cm. Dakle. Potrebno je prvo odrediti masu te~nosti.64 ZARONITE U SVET FIZIKE K U K A MASA I GUSTINA VK = (20cm)3 = 8000cm3 Potrebno je jo{ uskladiti jedinicu za zapreminu. Po{to 1m3 ima 1 000 000cm3. Kolika je gustina te~nosti ako se zna da je ukupna masa posude sa te~no{}u 250g (rezultat izraziti u kg/m3)? Poznati su: masa prazne posude mP = 50g dimenzije posude a = 10cm.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful