DUI u njegovoj poeziji bezmalo da i nema slabih stihova, u onom smislu kako to re-po-redmetodazahtev da ih ne bude.

. Tu nigde nita ne hramlje, sve je uglaeno i pod konac dovedeno, pedantno i priznati se mora briljantno. Podsmeljivom pogledu savremenika treba podneti na uvid poeziju koja je Fduiu prethodila, pa i dobar deo one koja mu je usledila, sve one tune tragove neznanja ineumenosti koje i dan danasosavljamo za sobom, pa se lako uveriti ta je parnasovski ideal Duia i Rakia znaio u naoj sredini. Jer pisalo se u Francuskoj i pre Eredije i Albera Samena celih lepih pesama i parnasovnska kola bila je, u stvari, samo degeneracija onih klasinih ideala harmonije i lepote koji, od antikih vremena do danas, ne prestaju da zanose pesnike. Za nas, koji nismo proli kroz blaene epohe Ronsara i Rasina, kojima se klasika prvi put objavila preko svoje slavenoserbske Lukijanove parodije, za nas je Fuieva muza mirna kao mramor i jladna kao sttena, preneta iz jeftinih pariskih gipsozeka, postala i jo zadugo ostala bezmalo to i Praksitelova Afrodita: nenadmani obrazac ukusa i sklada. Trebalo je da doe Dis, i da proe jo koja godina od njegovog traginog nestanka, pa da uvidimo svoju veliku zabludu. Ostavivi po strani njegovu parnasovsku poeziju, blistavu i praznu, odabrao sam uglavnom onih nekoliko izvanrednih pesnikovih simbolistikih vizija, lienih lanog sjaja i melodramatinog dekora,koje nam ukazuju kakav se veliki umetnik krio u Duiu iza pomodnog ruha njegove teatralne i nadute otmenosti.10 Roen u Trebinju zavrio trgovaku kolu u Mostaru onda uiteljsku u Sarajevu i Somboru (preparandija) pa uiteljevao u Bijeljini i Mostaru. Knjievnik solidnog obrazovanja (iao u tadanje najvee kole, pa u enevu ide 1899 i studira a zavrava 1906. i ve 1910. ulazi u diplomatiju., izmeu 2 rata posto diplomata, inovnik visokog ranga, poznavao svetske jezike, putovao po svetu, asimilovao uticaje, pa je utemeljen, obaveten, karijera mu ila uzlazno. Priznat, proglaen za princa sprski pesnik poetkom 20.veka; najznaajniji kritiari, Skerli i Bogdan Popovi ga prihvatili bez rezerve. In je bio i kraljevski izaslanik (ambasadorska funkcija je ceremonijalna, protokolarna i to postaju najvei uglednici diplomatskog kora jedne zemlje i u diplomatskoj slubi samo dva ambasadora, od kojih je jedan Dui. Prvu pesmu objavio1886. a prvu zbirku Pjesme 1901. tri su glavne faze u razvoju: I vojislavovska do odlaska u enevu gde se razvija u okvirima domae pesnike tradicije, sledbenik V.Ilia okrenut i nemakim i ruskim pesnicima. Kao i Ili i on voli Pukina i prevodi ga Bahiserajski edrvan i golub1900., Cigani1902., Kavkaski suanj1905. II parnaso-simbolistika do I sr gde on prekida radikalno sa prethodnom fazom i sad je pod iskljuivim uticajem francuske poezije tei savrenstvu forme i izraza (druga i trea zbirka: Pesme gde su izmenjene pesme iz zbirke od 1901. gde kae da mu je forma vanija no sadrina a pesnik je za njega ueni zanatlija na tekom poslu rime i ritma. Poeziju shvata kao primenjenu metafiziku pa nerado opisuje spoljnji svet, pri emu gui sopstvena oseanja, pokazuje strah od iskrenosti i prirodnosti i poto poto traenje sibola ga ini usiljenim i ukoenim. i Pesme u prozi obe iz 1908). III postsimbolistika faza od I sr pa nadalje gde je dostigao misaonu i umetniku zrelost. A pokree ga tenja ka savrenstvu, stvaralaka samodisciplina, stalno prepravljao stare pesme u tenji ka zanatskoj besprekornosti, jezgrovitosti i potrazi za novim simbolima Svaka zbirka je samo nova verzija koja e u sledeem izdanju biti zamenjena novom. Pojedinane pesme se ne pojavljuju u njoj same za sebe ve se slivaju u cikluse s karakteristinim, tematskim naslovimaa ciklusi se slau u vee celine knjige kojih ima 4: Pesme sunca, Pesme ljubavi i smrti Carski soneti, i Plave legende. Ove etiri knjige su kao 4 pevanja jednog speva. On smatra da e liriar postati veliki samo ako bude govorio istinu o trima velikim motivima: bogu, ljubavi i smrti. I to je kroz celo njegovo delo. On stalno pokazuje napor da bude na visini zadatka koje je sebi postavio kako bi bio kao veliki pesnikzato je prenapregnut, pretenciozan(najei epitet mu strano). Njegova ljubavna lirika mu je donela slavu, a danas je pomodna, artificijelna. Ne peva o nekom konkretnom ljubavnom doivljaju, ve o nekoj eni i ljubavi kao takvoj pa iezava lik idealne drage, a javlja se ea boginja ohola i preka koja u sebi nosi vie Zakon sveta nego zakon srca, pa ona kod njega pobuuje refleksije o ljubavi i ivotu a ne oseanja. Ljubav je za njega pre tema nego oseanje.

Zalazak sunca- ima za predmet izmiljenu ljubav, dok zalazi sunce, pesnik misli na nepoznatu enu na drugoj obali koja istovremeno je obuzeta ljubavlju prema njemu takoe nepoznatom. Tenja ka velelepnom i grandioznom ispoljila se u rodoljubivoj i nacionalno-istorijskoj lirici iz ciklusa Carski soneti i Moja otadbina nastali u vreme balkanskih ratova i I sr. Slava, pobeda, zastave su osnovni pojmovi Duieve rodoljubive lire. A glavna patriotska pesma je Himna pobednika, a glavni nacionalni junak je Car Duan. Od srednjevekovne Srbije blii mu je renesansni i barokni Dubrovnik. Ciklus Dubrovake poeme i Jadranski soneti su domet II, parnasovske faze. To je skup 9 narativnih pesama, svaka sa po etiri katrena, gde su dogaaji likovi iz starog Dubrovnika sa vanrednim oseajem za ambijent. Galantna otmenost, sjaj gospode, ali ovde ima onog to mu u ostalim pesmama nedostaje: leernost, ironije, humor. Dubrovake poeme pokazuju njegov smisao za objektivnu, narativnu, poeziju koja se jo vie vidi u pesmama drugih ciklusa posebno u pesmama u prozi Plave legende koje su kratke poetsko-simboline pripovetke. to je manje teio naknadnoj simbolizaciji a vie naraciji imao je bolje pesme. Dui je i pesnik prirode i to vie nego rodoljubivi i ljubavni. Tu je deskriptivan pa ide i do misaono-simbolikog naela. Deskripcija najvie u ciklusu Jadranski soneti 1901.(ima ih 13) i uz svaki je obeleeno mesto iz kog je, ali on nee da ih opisuju ve hoe da opie stanje njegove due. Tu preovlauje melanholija: more je uvek tiho, usnulo, nebo esto nono, vedro, bez ljudi, a prostranstvo i sjaj izazivamisao o beskraju i venosti nad kojom je on upitan, i zamiljen, ali negde ga i nema-depersonalizovan izraz koji u kasnijim pesmama sve vie dolazi do izraza.i to uporedo sa dekonkretizacijom slika iz prirode, sa pojaavanjem znaenja, i prerastanjem slika usimbole a izraz tog procesa su pesme-simboli i to izdvojenih detalja, prizora iz prirode kojima se istiu dublja znaenja. Ovakve pesme ve u prvom ciklusu, Senke na vodi 1900-1901 i meu njima pesma Jablanovi ali najvie u poslednjem periodu u ciklusima jutarnje pesme i Sunane pesme u kojima nisu vane ni slike iz prirode ni stanja due, nego misli i simboli. Uzori Duievi nisu antiki kao Ilievi (iji stil je kitnjast) nego romanski pa je stil jasan, precizan a omiljeni oblik mu je sonet- romanska tvorevina i to 11-erac, 12-erac oba iz francuske poezije ali u poslednoj fazi i 8,9,7,10-erac. Proza: Gradovi i himere-1940, koji su zbirka putopisa impresija iz prirode, refleksija, aforistikih uoptavanjao venim istinama ali bez aktuelnih prilika i ljudi. Blago cara Radovana je zbirka filozofske proze 1932. aslina je Jutra sa Leotara1943 koji su zbirka eseja o moralnim temama: plesu, ljubomori isl. Pisao je i knjievnu kritiku Koiu, Stankoviu, ipiku, antiu, Vojnoviu (Moji saputnici) odlino napisani iz majstorske portrete pisaca i tanim i odmerenim ocenama. Stil je uopte njegova najvea osobina i to se najbolje vidi na njegovoj prozi i to putopisima: Pismo iz eneve, Pismo sa Alpa, Pismo s Jonskog mora, i knjievnim imprasijama o B.Stankovia, V.Iliu, i Petru Koiu. Ti putopisi su esto fantastini, a
76

knjievne slike su vie pesnike impresije, knjievni vezovi, sjajna stilska razvijanja. Pisano neuveno sjajnim bljetavim stilom punim duha i gracije.