BIBLIOTEKA XX VEK

Klod Levi Stros

37

TOTEMIZAM DANAS

Urednik IVAN ČOLOVIĆ
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD 1979.

Naslov originala: Claude Levi-Strauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI © Presses Universitaires de France, 1962

. . . logički zakoni, koji konačno upravljaju svetom intelekta, po svojoj prirodi su nepromenljivi i opštevažeći, ne samo za sva vre­ mena i sva mesta, već i za sve stvari, bez obzira na razliku među onima koje nazivamo stvarnima ili nestvarnima: njih, u suštini, ima i u snovima . . . Ogist Kont

Preveli: IVAN ČOLOVIĆ (Uvod, I i II poglavlje) BOŠKO ČOLAK-ANTIĆ (ΠΙ, IV i V poglavlje) Korice IVAN MESNER Tehnički urednik DRAGAN PAUNOVIĆ

objasniti zajednič­ kom težnjom više naučnih grana krajem XIX veka da konstituišu posebno — i to. Ali poređenje sa totemi­ zmom ukazuje na drukčiju vezu između naučnih teorija i stanja civilizacije. Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme.UVOD Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. da bi se tako dobili dijagonostički znaci neke bolesti ili objektivne usta­ nove. gde se uticaj duha naučni­ ka oseća isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni proučavaju. pod velom naučne objektivnosti. naučnici. nesvesno nastojali da druge — bilo da je reč ο mentalnim bolesnicima ili ο tobožnjim „primitivnim ljudima" — učine u većoj meri drukčjima nego što doista jesu. da bi zaštitili svoju mirnu savest u odnosu na njega. Reklo bi se da su prvi. . najpre. pa i više od toga. U slučaju „veli­ ke" histerije. Kad se najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proi­ zvoljno izdvajati i grupisati. a njihovo paralelno opadanje treba. u obliku „prirode" — ljudske fenomene koje su naučnici voleli da drže izvan svog moralnog sveta. simbo­ lički izraz mentalnih poremećaja premestila sa somatskog na psihičko područje. nastale su u istoj civilizacijskoj sredini. navodno. prema tada omiljenom izrazu. i sami simptomi su nestali ili su počeli da se opiru izjednačujućim tumačenjima. koja je. ova promena se ponekad objašnjava kao posledica evolucije društva.

Totemizam je pre svega izbacivanje iz našeg sveta. stavu na koji ukazuje mesto dato čoveku u životinjskoj seriji i pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehani­ zma rađanja. U spekulacijama koje su dovele do nastanka totemske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag istih pristupa. divljak odvoji od civilizovanog čoveka. kao u nekoj vrsti egzorci­ zma. da ono do čega dolazi na putu od jednih do drugih najviše ako je izvesna promena u odvijanju opštih operacija koje svako može posmatrati sam na sebi. a tobožnje nepoz­ navanje uloge oca u začeću na kraju dovodi do toga da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima. jer da su bila prihvaćena kao takva. koji je u biti razvoj svake individualne egzistencije. Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se na skoro isto tako radikalan način napravi razlika između društava. koji hrišćanska misao smatra bitnim. mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za diskontinuitetom između čoveka i prirode. svojstva kulture učvršćuju se tako što se uključuju u prirodni poredak. Praveći od histerične osobe ili od slikara novatora nenormalnog čoveka. bolesnik naš brat. . Da bi se sačuvao integritet oblika mišljenja nor­ malnog. često javlja pribegavanje „instinkitvnim" verovanjima i stavovi­ ma). Bilo je udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko i osobito biće. slučajno Frejzer spojio totemizam i nepoznavanje fiziološkog očinstva: tote­ mizam približava čoveka životinji. alkoholizam ili debilnost. Dakle. da bi likovni akademizam mogao da spava mirnim snom. Nije. ako ne uvek tako što bi se neka od njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro izlustruje izraz Naturvölker). dakle. koju civilizovani čovek. Na isti način. to bi ubrzo dovelo do partikularizacije drugih svojstava kojima je bila data univer­ zalna vrednost. u uzaludnoj nadi da će se nje osloboditi. po definiciji proizvoljnoj i. kao što su nasleđe. po obliku slučajnoj. El Greko nije smeo da bude zdravo biće. dozvoljavamo sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju ništa zajedničko sa nama i da to što oni postoje ne dovodi u pitanje prihvaćeni društveni. kao što ćemo videti. bar u pravu. koji su još bliži prirodnim silama. objektivni proizvod spoljnjih ili unutar­ njih zlih kobi. te da je. privremenoj — istorijskog razvoja. ono bar razvrstavanjem shodno njihovom stavu prema prirodi. ideje koje ne bi bile tako bezalene da je bilo prihvaćeno da one postoje i da deluju u svim civilizacijama.8 Klod Levi Stros Totemizam danas 9 Prvi nauk Frojdove kritike Šarkoovog shvatanja histerije bio je u tome što nas je on uverio da ne postoji bitna razlika između zdravih stanja i mental­ nih bolesti. kadro da odbaci izvesne načine predsta­ vljanja sveta. kao neka intertna masa. Nesumnjivo. u samom krilu kulture. belog i odraslog čoveka. U oba slučaja. . Ova „prirodnost" nudila je probni kamen koji je dozvoljavao da se. više nije reč neposredno ο prirodi (mada se. moralni ili intelektualni poredak. jer se od nas razlikuje samo po involuciji — po prirodi neznat­ noj. i da bi se istovreme­ no ti oblici mišljenja postavili na čvrstu osnovu. mislilo se da će taj zahtev biti potvrđen ako se njemu suprotan zahtev učini atributom one „druge prirode". pa i u našoj. prema tome. nego je morao biti bolesnik čiji izduženi likovi samo potvrđuju da mu je vid bio poremećen . a s . najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega običaje i verovanja — uistinu veoma raznorodne i teško izdvojive — oko kojih će se kristalizovati.

Van Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posvećen tom pitanju i. uz to. sve to povezano sa retkom teorijskom smelošću i slobodom duha — Van Genep (Van Gennep) je. dala je zgodnu polaznu tačku: razmak iznosi tačno pola veka a. U trenutku kad je Frejzer objavljivao. 151 . pristrasnosti. A upravo u smeru prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova. U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemique. uporno će se raditi na razbijanju — danas već dovršenom — hipoteze ο totemizmu. Ističući na samom početku labavost hipoteze ο totemizmu. . tako što će ovaj pojam biti rastavljen da bi se napravila razlika izemeđu dva tipa žrtvova­ nja. — čudne mešavine učenih obaveštenja. boga. 1910. biljci ili nekom predmetu koji se uzima kao da je živ. pošto ih je sakupio. da bi temizam zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo. Međutim. preko čoveka. započetom 1960. mada su. . Jer ona se raširila neobično brzo. napisao: Totemizam je već stavljao na probu oštroumnost i domišljatost mnogih naučnika. predstavljalo teškoću istog tipa. pa čak i nerazumevanja. a to poistovećenje čak preti da se proteg­ ne. [1] koje je Van Genep prezrivo odbacio. Svako žrtvovanje podrazumeva solidarnost prirode između vršioca obreda.10 Klod Levi Stros Totemizam danas 11 njom i prve. tako što će biti oslobođena svega što može biti nečisto u ideji ο živom i delotvornom žrtvovanju ili. čiji se pojam zadržao u velikim religijama Zapada. Dakle. pojavila su se dva dela nejednakog obima. godina kad je međunarodni časopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi ο totemizmu. koja je imala zmačajno mesto u svakom broju. godina 1910. Našem radu. ova razmatranja pomažu nam da shvati­ mo njenu jedinistvenu sudbinu. Vidi Bibliografiju. jer dolazi nekoliko godina posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela Totemism and Exogamy. od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno značenje. ona je bila labudova pesma umovanja ο totemizmu. Međutim. U slučaju totemizma to je odgovaralo utoliko više što je žrtvovanje. na kraju predgovora koji nosi datum: april 1919. 1. osvojivši čitavu oblast etnologije i istorije religije. bilo da je reč ο životinji. kao takva. str. Pomoću spajanja žrtvovanja i totemizma dobija se objašnjenje prema kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog. daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne sinteze koja će biti nastavljena. uviđamo sada da su se znaci koji su nagovestili njen raspad javili maltene još u vreme kad je njen ugled bio najveći: već se raspadala u trenutku kad se činilo da je najčvršća. i žrtvovane stvari. i može se s razlogom verovati da će tako biti tokom mnogih sledećih godina. sve tada poznate činjenice. jer njeno uništavanje ima značenje samo u obliku holokosta. ideja žrtvo­ vanja takođe nosi u sebi klicu poistovećenja sa životinjom. Prognoza je razumljiva. teško je bilo varati se i dalje. pretvara u „primitivna" ili „arhaična" stanja sopstvenog razvoja. ostaje nezaobilazna. u krajnjoj liniji. a time i mogućnost da se sterilizuju verovanja koja se tu kriju. Goldenvajzerovih 1 110 stranica [l] izvršile trajniji teorijski uticaj nego Frejzerova četiri toma sa svojih 2200 stranica . u najmanju ruku. Ali. sve do božanstva.

drugi par polovina . a Arande imaju totemske grupe različite od njihovih klanova. prostor posvećen totemskom p r o b l e m u u američkim raspravama iz godine u g o d i n u postaje sve manji. i totemizma. . izvesne životinje i prirodni predmeti služe u svrhe simboličkog predstavlja­ nja svake polovine (str. ne odnosi se na bračne veze: on je totemski — drugim recima. totemi Kariera iz Zapadne Australije nisu predmet nikakvog t a b u a niti obožavanja). Schmidt). H i daca. a ona upućuje na jednu uzgrednu n a p o m e n u povodom Kanela. da bi bilo objašnjeno stanovište P. ali posredstvom pojedinih š a m a n a a ne društvenih grupa. kao metoda društvene organizacije. likvidacija se ubrzava. nisam uveren da je dokazano stvarno postojanje totemskog fenomena (str. On se. u najboljem slučaju. plemena Vrana. Šmita (P. Tobožnji totemizam izmiče sva­ kom pokušaju apsolutne definicije. I Lovi zaključuje: Izjavljujem da. i to uzgred. 396). Posle Goldenvajzerove kritike. malog plemena centralnog Brazila: . A u izdanju iz 1948. podeljeni na klanove. Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural Anthropology (1934). . jer se opsezi ovih pojava poklapaju samo u malom broju slučajeva i svaki od njih može da se javi bez ostalih. p r i d a ­ vanje klanovima životinjskih ili biljnih imena ili amblema. ali to nije organska sinteza. Ono iz 1921. U francuskom prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society. kao simboličkog sistema. dok Jukagiri. Među njima ne postoji n u ž a n odnos. on ο totemizmu raspravlja na pola stranice. To je skup pojedinosti. Irokezi klanove sa imenima životinja koje nisu totemi.12 Klod Levi Stros Totemizam danas 13 Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na isto mesto tri pojave: klanovsku organizaciju. indeks — koji sam zauzima 39 stranica — sadrži samo jednu jedinu referencu. još sadri brojne reference. a da iz toga ne proističu izvorna svojstva. još se na 8 stranica govori ο totemizmu: tu se najpre osuđuje Frejzerov poduhvat. a zatim se rezimiraju i podržavaju p r v e Goldenvajzerove ideje (i to uz primedbu da je njegova definicija totemizma kao „soci­ jalizacije emotivnih v r e d n o s t i " suviše ambiciozna i uopštena: dok urođenici sa Buina imaju prema svojim totemima s k o r o religijski odnos. . a njegova druga studija ο sociologiji primitivnih društava Social Organization (1948) p o minje reč „ t o t e m i z a m " samo jedanput. To se vidi k a d uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. ali se ο samom problemu govori samo da bi se povukla razlika između klano va i polovina. uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su u tu svrhu utrošene. ali postoji stvarna povezanost koja predstavlja nerešen problem. Veliki S t o m a k i Apači imaju klanove bez totemskih imena. imaju religijska verovanja u kojima životinje igraju značajnu ulogu. Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru što je delimično odustao od svog skepticizma. zasniva na slučajnom rasporedu nespecifičnih elemenata. Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali ne i klanove. empirijski uočljivih u izvesnom broju slučajeva. . pa je prihvatio empirijsku vezu između totemizma i kla- novske organizacije: međutim. i verovanje u srodstvo između klana i njegovog totema. 151). Otada. Boas objavljuje General Anthropo- . uprkos tome što ima 856 stranica. objekt društvene prirode. Tako. Godine 1938.

. U zaključku stoji". Njihov autor. verovanje u natprirodnu vezu sa neljudskim bićima. ali i u nameri da se od njih razlikuje. . čas za pojedince. svaki p u t k a d bi divizija ulazila u borbu. ili kao ličnog ukrasa. Razmatranje problema totemizma zauzima 4 stranice. nejasno verovanje u njegovu zaštitničku moć i ulogu predznaka. . u Santa Krusu. Negde avgusta ili septembra. pa čak i onda kad su metereološki uslovi takvu pojavu isključivali. Divizija „ D u g a " prihvatila je taj običaj. 298). Ο totemizmu je suviše pisano . Ali čim je divizija stigla u Francusku. 3. . . predmeta ili prirodne pojave. 6. podela na grupe svesne svoje individualnosti. korišćenje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa strancima. što je bilo ime koje je štab divizije na svoju r u k u izabrao. . nošenje amblema na oružju i opremi jedinice. Za vreme prvog svetskog r a t a Linton je bio pripadnik 42 divizije ili divizije „ D u g a " . „Skoro da nema istraživača koji bi. tako da su boje njenih pukova bile raznolike kao boje duge. ο kome je nekad toliko raspravljano. uprkos verovanju da je obeležavanje posebnim znakom najpre bilo oblik kažnjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u bici. tako da je apsolutno nemogućno svrstati ih u istu kategoriju (str. koju je napisao uz saradnju svojih učenika. 42. primećujući da se on veoma malo ispoljava na razini formalnih struktura: . podražavajući svoje susede. raspravu od 718 stranica. izrazi iz životinjskog sveta imaju izgleda da b u d u upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. čitava divizija prihvatila je nošenje z n a k a u obliku duge. 50). to jest 5 ili 6 meseci pošto je divizija dobila svoje ime. ugalj ili oksid bakra. divizija našla se u blizini 77. od kojih se svaka odlikovala posebnim skupom ideja i ponašanja" (str. oklevao U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se izvinjava što se tu ne bavi pitanjem totemizma. kad bi u nekoj necivilizovanoj ljudskoj zajednici naišao na takvo stanje stvari. označavanje svake grupe imenom neke životinje. U maju 1918. zabrane koje se mogu. 5. Ali on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne načine. uz odgovarajući t a b u upotrebe amblema u drugim grupama. čas za vojnička ili religijska bratstva. Ovi fenomeni se vezuju čas za srodničke grupe. primećuje da su pod imenom totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoa­ ri imena ili amblema. 2. Tako je na završetku r a t a američki ekspedicioni korpus bio organizovan „kao niz jasno razgraničenih i često međusobno ljubomornih grupa. ovaj naziv ušao je u svakod­ nevnu upotrebu: „Ja sam D u g a " . ako pretpostavimo da društvene grupe moraju biti imenovane. sličnosti su sasvim površne. . bilo je opšte prihvaćeno da pojava duge predstavlja za nju srećan predznak. Gledis Rajhard (Gladys Reichard).14 Klod Levi Stros Totemizam danas 15 logy. 4. kip Slobode. kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila egzogamije. pak. poštovanje „zaštitnika" i njegovog znaka. Tri meseca kasnije. Autor nabraja: 1. dodirnuti bizonov rog ili zametak ili. divizije. gaziti travu i jesti iz iste zdele. da bismo mogli sebi da dopustimo da ga p o t p u n o ostavimo po strani. ljudi su tvrdili da su videli dugu. insekte i gamad. odgovarali bi vojnici na pitanje: „Iz koje si jedinice?" F e b r u a r a 1918. koja je na svojoj opremi imala poseban amblem. Jedna Lintonova neobična studija svakako je doprinela sve većoj ravnodušnosti američkih naučnika prema ovom problemu. ali ne moraju. 430). a fenomeni se mogu javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili pretpostavljenim krvnim srodstvom. jer je ona okupljala jedinice iz raznih američkih država. odnositi na hranu (na primer.

Osnovna razlika. pak. ne zbog toga što američkoj etnologiji dajemo povlašćeno mesto. ova verovanja su pre funkcija klanovske organizacije nego totemizma u p r a ­ vom smislu. za egzogamijsku grupu ili klan. Da bismo se uverili da nije reč ο razvoju ograničenom na jedno mesto. Totemizam danas 17 upotrebe predmeta. str. Sve dosad izložene kritike američke su. mada su pokušaji da se to učini bili česti . već zato što je istorijska činjenica da je razbijanje totemskog problema započelo u Sjedinjenim Država­ ma (i pored nekoliko Tajlorovih proročanskih strani­ ca. pak. 203—204). ispoljen u 6. H. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez značajnijih izmena. Rivers). kad nijedan član grupe ne može (izuzev u naročitim okolno­ stima. ogleda se u odsustvu pravila za sklapanje b r a k a i verovanja u roditeljsku ili prosto srodničku vezu sa totemom. . koje su ostale bez odjeka i na koje ćemo se vratiti). u odnosu na pravi totemizam. u zabrani Ovoj definiciji dodata su još tri uslova: .'i. međutim. R. . sem pod određenim uslovima (Rivers. . može se govoriti: 1. . 1914. i z d a n j u (1951) zbornika Notes and Queries on Anthropology. Svaka definicija totemizma je ili toliko uska da isključuje mnoge sisteme koji se. Treći element je obredni: poštovanje ukazano životinji. ili nekog neživog predmeta. ovde ćemo samo suprotstaviti Riversu najpre jedan često korišćeni priručnik: Vidi se da je termin „totemizam" primenjen na neverovatno raznolike veze između ljudskih bića i pri­ rodnih vrsta ili pojava. . . koji j e o b j a v i o R o y a l A n t h r o p o l o g i c a l I n s t i t u t e d Ο totemizmu. pojam totemske veze podrazumeva da se ona potvrđuje između bilo kog člana vrste i bilo kog člana 2. Drugi je element psihološki: verovanje u rodbinsku vezu izme­ đu članova grupe i životinje. definisao je totemizam kao skup tri elementa. sadržina je ovde veoma siromašna u poređenju sa visoko razvijenim totemizmorn Australijanaca i Melanežana. Jedan od najistaknutijih teoretičara totemizma. . koje se tipično ispoljava u zabrani jedenja životinje ih biljke ili. ali je bogata koliko i totemski kompleksi severnoameričkin plemena. ili. . sastavljena od grupa (totem­ ski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom živih ili neživih bića (totem). na primer kad je reč ο usvajanju) da se preseli u drugu grupu. u najširem smislu. t o r n I I .16 Klod Levi Stros da taj skup verovanja i običaja poveže sa totemskim kompleksom. B u d u ć i d a ć e ideje s a v r e m e n i h e n g l e s k i h e t n o l o g a biti analizirane i pretresene u n a s t a v k u ovog rada." Među­ tim. što je tipično. što se često ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih potekla. . H. i da je tamo bilo uporno nastavljeno. 2. klase neživih predmeta za određenu grupu zajednice i. Zatim. Jedan od njih je društveni: vezivanje neke životinjske ili biljne vrste. razmotrićemo ukratko razvoj ideja u Engle­ skoj. kad su odnosi između društvenih grupa i bića ili predmeta obično svi istog tipa. jer ga ne p r a t e uvek. s t r . R. Nesumnjivo. 75). obično nazivaju „totemskim" ili toliko široka da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako označiti (Piddington. kad je pleme ili grupa . najnoviji consensus. biljke ili predmeta. primećuje Linton u zaključku. Rivers (W. 2 Totemizam danas . Tako je nemogućno doći do zadovoljavajuće definicije totemizma. V. biljci ili predmetu.

koji vodi veoma širokim pogledima na odnose između čoveka i priro­ de. Najpre. totemizam je veštačka celina koja postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu ne odgovara ništa specifično. i propi­ sano ponašanje. ovde je ostala samo forma: Termin totemizam odnosi se na jednu formu društve­ ne organizacije i magijsko-religijske prakse za koju je karakteristično vezivanje izvesnih grupa (obično klanova ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase živih ili neživih predmeta. zabrana hrane kao „ t i p i č a n " oblik poštovanja) prebačene su. samo potvrđuje važnost načelnog upozorenja koje je Lovi uputio izumiteljima ustanova: Treba znati da li upoređujemo kulturne realnosti ili samo fantazme proistekle iz naših logičkih obrazaca klasifikacije (Lowie /4/. tačke 1 i Η (veza između prirodne klase i „tipično" egzogamne grupe. ali i na mnoge druge načine. . 41. Cesto su na snazi pravila obaveznog ponašanja . od totemizma. pogledima koji se tiču umetnosti i magije koliko i društva i religije. dezinkarniran. U ovoj tački Van Genep je pogre­ šno protumačio Boasa: ovaj se zadovoljava time da istakne logičko i istorijsko prvenstvo egzogamije u 2· . članovi iste totemske grupe ne mogu stupiti u brak. . . s tim što je svaka grupa vezana za posebnu klasu (ibid. koji je ovde sačuvan tek pošto je uklonjena njegova supstanca. sa drugim nestalnim momentima. str. ponekad zabrana jedenja totema. Može se. Ali. Da bi se takve klase održale u posebnom i trajnom obliku. Po opštem pravilu. dakle. kome je Rivers hteo da da sadržinu. ciljajući kako na Dirkema tako i na Frejzera. što se može učiniti pomoću reci za označavanje životinja ili biljaka. Notes and Queries navode: postojanje u urođeničkoj misli dvostruke serije. Umesto njih. Drugi problem predstavlja imenova­ nje grupa zasnovanih na srodstvu. ponekad naročite oz­ nake pripadnosti. među sporedne uslove. Još 1916.18 Klod Levi Stros grupe. filozofske spekulacije i slučajeve pojavljivanja lingvističkih procesa u svesti subjekta. tri tačke iz Notes and Queries razlikuju se od Riversovih. u neku ruku. Kad se govori ο totemizmu u stvari se brkaju dva problema. 192). Ali. reći da tobožnji totemizam uvek pretpostavlja izvesne oblike egzogamije. Tačka 2 (verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je. homologiju odnosa između članova dveju serija. ova obazrivost u rukovanju pojmom totemi­ zma.). (str. potrebno je da ta društva imaju čvrsta pravila za stupanje u brak. mada obe sadrže po tri tačke. on je osporavao shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na jedinstvo. „ p r i r o d n e " i društvene.). Izraz totemizam pokriva samo slučajeve podudarnosti između dva reda. upotreba ukrasa ili amblema. Isto tako. Drugim rečima. Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemi­ zma u stvari potiče od Boasa. pošto je. Totemizam danas 19 Ova definicija je složenija i tananija od Riversove. i stalnost ovih odnosa. U izvesnim društvima nailazimo na pojavu da se veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem prisnih odnosa između čoveka i prirodnih bića ili predmeta koristi da bi se konkretno označile klase srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u srodstvu. problem česte identifikacije ljud­ skih bića i biljaka ili životinja. Pojam „ m i t a " je kategorija našeg mišljenja koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom rečju označili pokušaje objašnjenja prirodnih pojava dela usmene književnosti.

svodi se na stav da je obrazovanje sistema na društvenom planu nužan uslov za pojavu totemizma. pravilo nedvosmislene rodbinske veze. čija je društve­ na organizacija nesistematska. Zbog toga on isključuje Eskime. . u društvima ovog poslednjeg tipa dolazi do progresivnog smanjivanja broja grupa koje ih čine. jedna grupa bi se određivala po imenu. . . čija svojstva ostaju ista bez obzira na tip upotrebljene denotacije. 323). da sačinjavaju sistem. i zahteva jednolinijsku rodbinsku vezu (kojoj se može dodati dvolinijska. putem sastavljanja. Inače. prve. s tim što se međusobno razlikuju po sadržini. ako se tako može reći. Eskimi svode egzogamnu jedinicu na porodicu koja obuhvata veze stvarnog srodstva. ime. budući da je samo ona struktu­ ralna. treća po grbu . kao što on tvrdi. one nemaju sposobnost integraci­ je. Otuda neophodnost da postoje: 1. Možda upravo ovde Boasov formalizam promašu­ je cilj: jer ako denotirani predmeti moraju. Ima. U odsustvu institucionalnog mehanizma koji bi dozvolio cepanje grupa u ekspan­ ziji. ili bar diferencijalno obeležje. Po opštem pravilu. pošto ih određuje celina jedne vrste odnosa.20 Klod Levi Stros Totemizam danas 21 odnosu na totemizam. istina retkih. oblik grupa ostaje postojan: raste samo sadržina svake od njih. To što sistem pribegava imenima životinja i biljaka predstavlja poseban slučaj diferencijalnog imenova­ nja. koji dokazuju da Boasova kritika nije išla dovoljno daleko. Bu­ dući da je sadržina svake jedinice tačno određena. ali ne tvrdi da je totemizam rezultat ili posledica egzogamije. I sama egzogamija može biti shvaćena i primenjena na dva načina. demografsko širenje povlači za sobom stvaranje novih jedinica. mada se često pogrešno brka sa nediferenciranom rodbinskom vezom). način denotacije. slučajeva ovog tipa. To bi moglo biti poreklo takozvanih vojnih organizacija. ova evolucija na Kraju dovodi do društava svedenih na dve egzogamijske grupe. kao što je jednostrano poreklo. ako je egzogamijska grupa sama sposobna da se širi. Ovaj oblik egzogamije nespojiv je sa totemizmom. u svakom društvu diferencijalna obeležja moraju formalno biti istog tipa. jer su društva koja ga primenjuju — bar na ovom planu — lišena formalne strukture. Nasuprot tome. Postaje nemogućno da se pripadnost grupi odredi neposredno. Grupe su statične. 2. koje se prenosi putem rodbinske veze i zamenjuje poznavanje stvarnih veza. Boasova teza. izbacuju napolje. takođe mora biti sistematski. koju je Van Genep pogre­ šno shvatio. str. jer ona nastaje razvijanjem. jer demografska evolucija dovodi do širenja nekih od njih. što bi vaspostavilo ravnotežu. Ali on je bio na dobrom putu kad je zaključio: . Ukratko. druga po obredima. Boasovo pravilo homologije suviše je apstraktno i suviše šuplje da bi zadovoljilo ovaj . pomoću empirij­ skih rodoslovlja. međutim. S druge strane. da bi integralno ispunio svoju funkciju. homologija distinktivnih obeležja društvenih podeia u n u t a r jednog plemena dokazuje da se njihovo poreklo nalazi u sklonosti ka klasifikaciji (Boas 111. i opstaju pod uslovom da pojedince. .

objavljenim pod naslovom „The Worship of Animal and Plants". . ne samo kritika skoro doslovce nalik na Boasovu. pri čemu nije isključeno da složenije diferencijalne razli­ ke koje ta društva koriste takođe predstavljaju si­ stem. (Mclennan) u čijim se člancima iz Fortnightly Review. Još pre Boasa. koju Boas smatra slučajnom i proizvoljnom. postavlja se pitanje zašto životinjsko i biljno carstvo daju najprihvatljiviju nomenklaturu za denotiranje sociološkog sistema. Na taj način je postavljen problem logičke snage denotativnih sistema pozamljenih od carstva prirode. Ali T a j l o r n a s t a v l j a : Bez oklevanja protestujem zbog načina na koji su totemi postavljeni. između klana a i klana b. . . s jedne strane. . Veza između odnosa čoveka prema prirodi i karakterizacije društvenih grupa. Ovaj uspostavlja homologiju. Totemizmu. nalazi čuvena formula: totemizam je fetišizam plus egzogamija i matrilinearna rodbinska veza. Tako posmatran. . u temelj religije. ili bezmalo postavljeni.22 Klod Levi Stros Totemizam danas 23 zahtev. . vodi računa ο težnji ljudskog d u h a da ovlada svetom pomoću klasifikacije (to classify out the universe) (str. Egzogamija može postojati. izgleda takva samo zato što je stvarna veza između ova dva reda posredna i što ide preko ljudskog duha. . Tajlor je 1899. A nemam n a m e r u ni da se latim podrobnog razmatranja sociolo­ ških zapažanja koja se navode da bi se totemizmu pridao sociološki značaj još veći od njemu pripisanog značaja na religijskom p l a n u . s druge strane. . . već i stavovi koje smo ukratko izložili na kraju prethodnog stava. objavio deset strani­ ca ο totemizmu: njegove „opaske" pomogle bi da se izbegnu mnoga stara i novija zastranjivanja da nisu išle toliko protiv struje. između vrste Ari vrste y i. Znamo da je izumitelj totemizma na teorijskom planu bio Škotlanđanin Maklenan. 148). dok totem ne bude sveden na pravu meru u teološkim shemama čovečanstva. da bi se klanovi učvrstili i da bi se međusobno povezali tako da na kraju obrazuju širi krug plemena (str. Ali bilo je potrebno da prođe samo 30 godina da bi bili formulisani. . ali učestalost njihovog spajanja na 3/4 zemljine kugle pokazuje koliko je delovanje totema moralo biti staro i efikasno. totemizam može biti definisan k a o povezivanje jedne životinjske vrste i jednog klana. pridaje se značaj nesrazmeran njegovoj pravoj teološkoj ulozi (str. poteklom iz širokog konteksta primitivne religije. 143). i ona doista i postoji. tom n u s p r o d u k t u teorije prava. S druge strane. Tajlor je želeo da se prilikom ocenjivanja mesta i značaja totemi­ zma . ne toliko u okviru denotativnog sistema koliko između diferencijalnih odstupanja koja postoje. već zato što čoveku nude jedan metod mišljenja. Životinjski i biljni svet ne kori­ ste se samo zato što su pri ruci. bez totemizma . I zaključuje: Mudrije je sačekati . Znamo za društva koja ga ne poštuju. i koji logički odnosi postoje između denotativnog i denotiranog sistema. . . 144).

i to. mada želimo samo da pokažemo njenu nepostojanost. koji će nas. ne tako daleko od mesta gde se prvi put javilo. korak po korak. proizvoljno grupisane i rđavo analizirane pojave ipak zaslužuju pažnju. istorija ne stvara nekorisne događaje. kad se obara na neku rđavo zasnovanu teoriju. postoji opasnost da se. kritika počinje da joj ukazuje neku vrstu počasti. kao što kaže stari Arkel. da bismo ponudili njihovo drugačije tumačenje. nesmotreno prizvano u nadi da će biti konačno odagnano. iščezava samo zato da bi ponovo iskrslo. Možda bi bilo mudrije prepustiti zaboravu prevaziđene teorije i ne buditi mrtve. Ali.I TOTEMSKA ILUZIJA Kad god se za temu diskusije uzme neka kategorija koja se inače smatra lažnom. To što su tokom toliko godina veliki duhovi bili skoro opčinjeni jednim problemom koji nam danas izgleda nestvaran nesumnjivo svedoči ο tome da su oni nejasno osećali da te pogrešno predstavlje­ ne. put. jer. jače ističemo njene obrise. mada nikuda nije vodio. na naše iznenađenje. s druge strane. Kako bismo mogli da do tih pojava dopremo. ako ne pristanemo da najpre ponovo pređemo. time što joj se poklanja pažnja. Da bi se bolje odredila neka nejasna prepreka. podrži iluzija ο njenom stvarnom postojanju. Priviđenje. podstaći da tražimo novi i možda pomoći da ga obeležimo? .

stalo nam je da naglasimo da ćemo termin totemizam upotrebljavati samo kao navod iz autora sa kojima ćemo ovde ući u raspravu. tako da bi bilo neumesno ukazivati na neku rečenicu ili neki izraz koji naizgled protivreče našem jasno iznetom uverenju.26 Klod Levi Siros Totemizam danas 27 Pošto od početka sumnjamo u stvaro postojanje totemizma. KULTURA . jedne prirodne. Prirodna serija sadrži. Grupa. semantičko polje u kome su smeštene pojave obično grupisane pod imenom tote­ mizma. odeljak. kolektivnog i individualnog. pododeljak. kategorije. uspostavlja odnos između jedne prirodne kategorije (životinjske ili biljne vrste. podvrga­ vajući se probama. Pokušajmo sada da odredimo spolja. kod kojih pojedinac nastoji. 3. u svom takozvanom „soci­ jalnom" i „seksualnom" obliku. mogu se upotrebiti bilo koje reci. napravila razika između dva vida postojanja. Ali. zadovolji početna hipoteza da postoji odnos između dve serije: 1 PRIRODA KULTURA Kategorija Grupa 2 Kategorija Osoba 3 Individua Osoba 4 Individua Grupa Svakoj od ove četiri kombinacije odgovaraju poja­ ve koje se mogu posmatrati u jednoj ili više populaci­ ja. između dve serije. može da dođe do nužnih veza. Osoba. Reč totemizam pokriva odnose. pod najmanjim uslovima. druga kombinacija odgovara „individualnom" totemizmu Indijanaca Severne Amerike. . dva po dva. pod uslovom da su različite: PRIRODA. religijsko brat­ stvo. Svi ovi izrazi odabrani su proizvoljno. ili klase predmeta ili pojava) i jedne kulturne grupe (polovina. da bi se. Individua. i da bi se izbeglo brkanje serija. . pri čemu je empirijska pojava uzeta na početku samo jedna mogućna kombinacija među drugima. kao i u drugim slučajevima. ili skup osoba istog pola). koja pretpostavljaju da se naročita veza uspostavlja između novorođenčeta i životinje koja je primećena u blizini kolibe njegovih roditelja. Australijski totemizam. čiji celoviti sistem mora da bude prethodno rekonstruisan. u svakoj seriji. s druge strane. definisati proučavanu pojavu kao odnos između dva ili više stvarnih ili virtuelnih termina. 2. i to u njego­ vim najopštijim vidovima. uzeti ovu sliku kao opšti predmet analize koja. U ovom. individue. da zadobije za sebe neku prirodnu kategoriju. tome se može dodati primer izvesnih plemena iz grupe Algonkin. s jedne strane. na ovom uvodnom stupnju. . Kao primer treće kombinacije navešćemo Mote sa Benksovog ostrvlja. to jest da se. posmatrane ideal­ no. gde se dete smatra inkarnacijom životinje ili biljke koju je njegova majka našla ili pojela u trenutku kad saznaje da je trudna. . Kategorija. kulurna serija sadrži grupe i osobe. druge kulturne. konstruisati sliku mogućnih permutacija između ovih termina. Ali znakove navoda i pomenuti epitet uvek ćemo podrazumevati. termini uzeti iz različitih serija. samo na toj razini. Ne bi bilo zgodno da ga stalno stavljamo pod znakove navoda ili da mu dodajemo epitet „tobožnji". metod koji nameravamo da sledimo sastoji se iz sledećeg: 1. Kombi- . Potrebe dijaloga dopušta­ ju ustupke u rečniku. Ima četiri načina da se povezu.

verovatno je da su stari Egipćani imali verovanja ovog tipa. jedna kao njegov nagoveštaj (tako je Frejzer postupio kad je bilo reci ο plemenu Mota). dok su preostale dve bile samo posredno vezane za totemizam. ote. patrilinearnih i patrilokalnih klanova. nema ništa zajedničko sa rečju totem ili nekim drugim izrazom istog tipa. lica. druga kao ostatak. najzad. pak. str. najčešću ili. prisvojno m. sakralni krokodili i lav i panter u Africi) predmet koletktivne zaštite i oboža­ vanja. pa su im tako date originalnost i neobičnost koje oni u stvari nemaju: jer oni su učinjeni tajanstve­ nim već time što su odvojeni od sistema čiji su integralni deo kao njegove transformacije. najpitomiju. a pre svega onaj koji predstavlja izvor svih spekulacija ο totemizmu. od iskrivlja­ vanja semantičkog polja kome pripadaju pojave istog tipa. Izraz ototeman. čini se. Dakle. an — sufiks 3. najpre. Tako se izražava pripadnost određenom klanu: makwa nindotem — „medved je moj klan". Doista. t— epentezu (da bi se razdvojili samoglasnici). sačuvanim u svakom klanu. članak „Totemism"). a njima su srodni i ongoni iz Sibira. klanovi Odžibva pre svega nose životinjska imena. onu koja je bila obično lovljena (Cuoq. Ovi Indijanci bili su organizovani u više desetina. itd. Jedinu reč za koju se pouzdano zna da označava tog duha zaštitnika transkribovao je kao nigouimes jedan putnik iz sredine XDC veka. brate po klanu". određujući. pindiken nindotem — „uđi. Poznato je da je reč totem napravljena na osnovu odžibva (ojibwa). Mnogi autori čak najradije ih ostavljaju potpuno po strani. To će još bolje pokazati analiza društva Odžibva. Govoreći jezikom logike. koje izražava srodstvo između ega i muškog ili ženskog rođaka. ona. od . dakle. U stvari. što je Tavne (Thavenet) — francuski misionar koji je živeo u Kanadi krajem XVIII i početkom XIX veka — objasnio sećanjem. egzogamnu grupu na razini naraštaja kome pripada subjekt. Da li su se od drugih vidova razlikovali bar po većoj „prisutno­ sti" ili većoj koherentnosti? Dovoljno je razmotriti primere. totemska iluzija potiče.28 Klod Levi Stros Totemizam danas 29 naciju grupa-pojedinac potvrđuju primeri iz Polinezi­ je i Afrike. krajem XVIII veka — rezultat brkanja klanovskog rečnika (gde životinjska imena odgovaraju nazivima kolektiva) i verovanja u vezi sa duhovima zaštitnicima (koji su zaštitnici pojedinaca) (Handbook of American Indians. četiri kombinacije su ekvivalentne. Izvesni vidovi polja bili su povlašćeni na račun drugih. svaki put kad su izvesne životinje (gušteri čuvari na Novom Zelandu. Ovaj sistem kolektivnog imenovanja ne treba brka­ ti sa verovanjem istih Odžibva da svaki pojedinac može da stupi u vezu sa nekom životinjom koja će postati njegov duh zaštitnik. lica i. Ali. najopasniju. dakle. na neku životinju iz njegove postojbine: najlepšu. razlaže se na: prvo ο — sufiks 3. algonkinog jezika plemena nasta­ njenih na severu Velikih Jezera u Kanadi. pa da se uverimo da njihova prividna vrednost potiče od rđavog rezanja stvarnosti. istraživanja ο Odžibvama pokazuju da je prvi opis tobožnje institucije „totemizma" — iz pera engleskog trgovca i tumača Longa. koji otprilike znači „on mi je rod". mada ovde nije reč ο stvarnim životinjama nego ο figurativnim likovima prema kojima se grupa odnosi kao da su živi. samo su prve dve bile uključene u sferu totemizma (pri čemu se još i raspravljalo ο tome koja je od njih osnovna a koja izvedena). 312—313). jer ih stvara ista operacija.

orao. u jednoj drugoj oblasti (jezero S t a r a Pustinja). divlja guska. gnjurac. orao. gnjurac. On je t o m spisku dodao dva nedavno iščezla klana: ždral i neka neodređena ptica. ili. ždral. Zatim. dok druga postupaju opreznije i u grupi. mada se činilo da on to žarko želi. ždral. losos (bull-head). neposredno i normalno. Najpre. Dakle. da je totemska životinja ponekad označena imenom različitim od imena stvarne životi­ nje. ris. s jedne strane. kobac. poziva n a s da razlikujemo koletivne toteme od ličnih zaštitnika i da istaknemo posrednost i metaforičnost odnosa između čoveka i klanovske eponimije. koji ostade na mestu mrtav. što dokazuje činjenica. str. on najzad odbaci svoju koprenu i njegov pogled pade na jednog čoveka. los ili kuna (Warren. Jer. drugi na razlikova­ nju vrsta. on potvrđuje da između čoveka i totema ne može postojati neposredan odnos. Najzad. kuna. moruna. kokoš. između ličnog i kolektivnog odnosa. dabar. Jedina mogućna veza mora biti „prerušena". losos iz Velikih Jezera. dakle metaforička. množina grupä. morski gavran. Nekoliko godina kasnije. koja p r e t p o - stavlja stupanje u neposredan dodir. me­ dved. mada je posetilac bio prijateljski raspoložen. Ostala petorica ostala su među Indijancima i obasula ih mnogim blagodetima.30 Klod Levi Stros Totemizam danas 31 kojih su pet mogli biti stariji od drugih. u stvari. potvrđena u Austriji i Americi. t a k o da klanovski nazivi ne izazivaju. som. mit uspostavlja jednu drugu opoziciju. kuna. moruna. Mikelson (Michelson) je 1925. na kraju ličnog i usamljenog traganja. on je za nas veoma zanimljiv. prvobitni odnos spaja dva sistema: jedan zasnovan na razlikovanju grupa. galeb. ona nas čuva od iskušenja da konstruišemo totemski sistem zbrajanjem odnosa. Kinic (Kinietz) je otkrio šest klanova: vodeni duh. orao. 43—44). zasnovan na dodi­ ru. kao gromom pogođen. som. ris. možina vrsta. vuk. medved. Jedan od njih imao je zavezane oči i nije smeo da gleda Indijance. sob. zoološke ili botaničke asocijacije u u r o đ e ničkoj svesti. štuka. Ova dvostruka veza implicitno odvaja totemski odnos od odnosa sa d u h o m zaštitnikom. pile. Uprkos tome što je ovaj mit do nas došao u okrnjenom obliku. uživati poseban ugled. riba štitonosac. dok. već i zbog osobitog ponašanja jednog od n a t p r i r o d n i h bića. s druge strane. Zato ga njegovi prijatelji nateraše da se vrati u morske dubine. veliki ris. zabeležio sledeće klanove: kuna. Kod istočnih Odžibva sa ostrva Peri (Parry) (u . Od njih potiču veliki klanovi ili totemi: riba. njegov pogled je bio suviše jak. sama urođenička teorija. medved. Ne mogući da se savlada. u svakom slučaju. Prema Varenovim (Warren) obaveštenjima — on je i sam bio Odžibva — od pet glavnih kamova potekli su drugi klanovi: Riba: Ždral: Gnjurac: Medved: Los: vodeni duh. od kojih je svaki uzet posebno i svaki p u t spaja jednu grupu ljudi sa jednom životinjskom vrstom. izražena u mitu. t a k o da su u isti m a h stavljene u korelaciju i u opoziciju. Jedan mit objašnjava da ovih pet „prvobitnih" klanova vode poreklo od natprirodnih antropomorfnih bića koja su izišla iz okeana da bi se pomešala sa ljudima. Indijanac ne umire samo zato što je bio viđen.

to jest svi klanovi „riba"). sistem „duhova" ili manido javlja se u obliku hijerarhizovanog panteona. . galeb. vidra. kuna. vodeni duhovi. Kokoš i svinja — životinje evropskog porekla — upotrebljavane su da bi se mešancima poteklim od indijanske žene i belog čoveka dao konvencionalni klan (zbog patrilinearne rodbinske veze. U izvesnom smislu. Mesto zmije i kornjače je neizvesno. gnjurac. Potpuno različit od sistema totemskih naziva. som. itd. koje se kreću nebom. kanadski sob. zemljom. jazavac. kod Odžibva nikad nije zapaže­ no verovanje da su članovi klana potekli od totemske životinje. dalje. kornjača. njegove sluge. Totem je bio slobodno ubijan.). U svakom slučaju. moruna. sistem „duhova" očito je bio uređen po dve ose: s jedne strane. takođe. Sami klanovi bili su podeljeni na grupe. štuka. kobac. Tako Land (Landes) primećuje da konačni nestanak soba iz južne Kanade nimalo nije uznemirio članove klana označenog njegovim imenom: „To je samo ime". kobac. koja bi ih inače lišila klana). rakun. kora breze. los. kobac) i „vodene" (sve druge) i sisara na „kopnene" i „vodene" (one koji se sreću u močvarnim oblastima. jer klanovi nisu svuda podjednako predstvljeni). vizon. gnjurac. vodom i podzemnim svetom. Na vrhu je veliki duh. kod Algonkina postojala je hijerarhija klanova. izvedena daljim deljenjem ptica na „nebeske" (orao. uz izvesne obredne predostrožnosti: prethodno traženje dozvole za lov od same životinje i naknadno izvinjenje. Odžibva su čak tvrdili da se životinja radije izlaže strelama lovaca njenog klana i da je zato treba osloviti imenom „totema" pre no što se ustreli. itd. seriju klanova „riba": moruna. na­ slućuje se trodelna podela: voda (vodeni duh. da je postojala podela na pet grupa. vuk. vidra. kobac. gavran. pastrmka itd. seriju klanova sisara": medved. delu jezera Hjuron (Huron). ili one koji love ribu: pekan. zadnji cerek. muški i ženski. osa dobrih i zlih duhova. salo itd. dabar. vuk. som. Mogućno je. oni dodeljivani klanu orla. Besumnje. kuna. čija je slika postala širom poznata zahvaljujući metalnom novcu. s druge strane. zatim: pekan. horde manidosa. los. i: ždral. takođe. morski gavran. i jeden. Najviše ako su zapaženi nagoveštaji fizičkih ili duhovnih specijalizacia. rekli su oni istraživaču. guska. dabar. ali ona nije počivala na nadmoći ili podređe­ nosti pripisanih eponimnim životinjama. Kad se sakupe i uporede obaveštenja potekla iz mnogih oblasti (a svako od njih nudi samo deo spiska. koji je uređen po načelu ekvivalencije. osa velikih i malih duhova. veverica: najzad: medved. ris). orao. štuka. tvoj je svinja . vizon. vazduh (orao. gnju­ rac. niti je ta životinja bila predmet kulta. najzad. Dženes (Jenness) je 1929. Nasuprot tome.32 Klod Levi Stros Totemizam danas 33 Džordžijskom zalivu. jer se ta ptica nalazi na grbu Sjedinje- nih Država. vizon. 60). str. Pazi se! Vukovi jedu svinje!" (Hilger. zatim. soko. pekan.. štitonosac. Još živi klanovi sveli su se na šest: sob. sob. sastavio seriju „ptičjih" klanova: ždrdal. rakun. . galeb. označene pomoću delova tela klanovske životinje: glava.). sem u šali: „Moj totem je vuk. 48 gromova koji se suprostavljaju mitskim zmijama. znanih i bezimenih. kao kanadski jeleni. zemlja (najpre sa grupom: sob. Postojao je i klan polumesec i čitav niz imena koja odgovaraju pretpostavljenim ili iščezlim klanovima iz te oblasti: veverica. dabar. „mali nevidljivi Indijanci". četiri strane sveta. idući naniže — duhovno i fizički — sunce i mesec. ova dva sistema — „totemi" i 3 Totemizam danas . jazavac. Ponekad su. shva­ ćenih kao specifična sojstva.

i sve se one objašnjavaju na isti način: nekome se u snu javio izvesni duh i zabranio mu da jede jednu vrstu mesa ili Pređimo sada u jedan drugi kraj sveta. kad su u pitanju ljudi. . Nezavi­ sno od svih· ovih razlika.34 Klod Levi Siros Totemizam danas 35 „manidosi" — seku se pod pravim uglom. jer se samo vodeni duhovi nedvosmisleno nalaze i u jednom i u drugom. meso bodljikavog praseta. na koji se 'devojčice i dečaci podstiču u vreme ulaska u pubertet. i. Ove prednosti su zajamčene samo pod uslovom da se štićenik prema svom zaštitni­ ku odnosi sa dužnom poslušnošću i pažnjom. 54). jezik losa itd. sticanje duha zaštitnika dolazi kao rezultat striktno individualnog poduhvata. . Životinja ο kojoj je ovde reč ne nalazi se nužno na spisku klanovskih naziva. SISTEM „MANIDO" deo tela određene životinje. od kosih. . pre nego što se tako nešto ustvrdi. Time se možda može objasniti zašto su natprirodni duhovi. oni za sebe pribavljaju natprirod­ nog zaštitnika. . neka od onih životinja koje su mogle preko dana da se vide oko vigvama. kad su u 3· . i podudaraju se samo u jednoj tački. Za sitem „manido" vezane su sve zabrane u odnosu na hranu koje su zabeležene kod Odžibva. treba znati. str. neki poseban sisar ili ptica. jedan je približno vodoravan. govore zainteresovanima ο njihovim sklonosti­ ma i njihovoj vokaciji. prikazani kako se poja­ vljuju iz okeana. Longovo brkanje totema i duha zaštitnika delimično se može objasniti time što taj duh nikada nije bio: . čije osobine i okolnosti u kojima se javio. potiču totemski nazivi i podela na klanove. Međutim. Isto tako. primećuje Firt. čije su analize mnogo doprinele da se uvidi krajnja složenost i raznorodnost verovanja i običaja koji su suviše brzo podvedeni pod znak tetomizma. sledeći Rejmonda Firta (Raymond Firth). U slučaju uspeha. prema ranije navedenom mitu. drugi okomit. već natprirodno biće koje je predstavljalo čitavu vrstu (Jenness. da li veza (sa prirodnim vrstama ili predmetima) obuhvata celinu populacije ili se tiče samo nekih osoba. Njegove analize su još ubedljivije zato što se odnose na jednu oblast — Tikopija — za koju je Rivers mislio da pruža najbolji dokaz ο postojanju totemizma u Polineziji. .

duhove predaka. da bi izvadili njegovo jezgro. i izvesnih objektivnih uslova. biljna h r a n a i ribe. taroa i klana sa Taumako. neophodno je razumeti kako urođenici shvataju jednu takvu vezu (Firth /l/. ulogu da „ n a d z i r e " jednu biljnu vrstu. smatra se da biljka neposredno p r i p a d a klanovskom bogu (koga otelovljuje jedan od mnogobrojnih varije­ teta slatkovodne jegulje ili jegulje sa priobalnih grebena). U svakom slučaju. Na čelu svake grupe nalazi se poglavica. mogu koristiti samo kamen. Kao kod Odžibva. pre svega. takođe. potkrepljuju našu kriti­ ku Boasovog pravila homologije. da li se prirodni predmet smatra predstavnikom ili amblemom ljudske grupe. Ali ne postoji poseban klanovski obred za kokose. a četvrti p u t e m z a b r a n a i propisa. sise e kai. moraju da naprave otvor u njegovoj ljusci. da li se pažnja posvećena životinji ili biljci tiče neposredno nje ili je. Ova diferencijalna ponašanja nisu zanimljiva samo zato što ukazuju na korelaciju između obreda i verovanja. i klan Tafua. ili ariki. hlebnog drveta i klana sa Fangarere. kad piju mleko kokosovog oraha. „Stvari za jelo" su. Među biljkama. Ona. skupljaju plodove tri prve vrste. jer tri klana izraža­ vaju svoju vezu sa prirodnim vrstama p u t e m obreda. da li je reč ο vrstama uzetim ucelo ili ο pojedinim primercima. Društvo Tikopija sastoji se iz četiri patrilinearne grupe. ljušte ih i jedu. kao na Markizima. koje nisu nužno egzogamijske. Totemizam danas 37 Ovaj tekst nam pokazuje da dvema već izdvojenim osama: grupa-pojedinac i priroda-kultura. jer je svaka od njih u naročitom odnosu sa jednim od četiri klana: jam „sluša" klan sa Kafika. isti odnos vlada između kokosa i klana sa Tafua. „pokorava mu se". s jedne strane. koji se spontano množe i čiji orasi zru preko ćele godine. samo je podvrgnut nekolikim t a b u i m a : njegovi članovi. ako postoji.36 Klod Levi Siros pitanju životinje. pak. moramo. mit ima z a d a t a k da spoji ta dva plana: . treba objasniti njihovom pretpostavljenom vezanošću za duhove predaka ili bo­ žanstva. mora biti dodata treća. umesto da je razbiju. duše ranijih poglavica itd Što se tiče urođeničke predstave ο prirodi. najzad. 192). četiri vrste imaju najveći značaj. po kojoj se razmeštaju različiti zamislivi tipovi odnosa između krajnjih članova prve dve ose: odnos amblema. p r e svega. Poglavica klana ima. s druge. identiteta. da li se potvrđuje. U ovom poslednjem slučaju. rodbinske veze. poimanje identiteta (između jedne osobe i jednog prirodnog stvora ili predmeta) i poimanje rodbinske veze koja ih spaja. U stvari. dakle. a kad razbijaju orah. i skupljanje ploda hlebnog drveta padaju u određeno godišnje doba. To nije slučaj sa kokosima. Uz to. koji ih nadzire. e kai. Homologiju. str. Ta reč označava bogove u pravom smislu. koji održava povlašćene odnose sa atua. Toj razlici možda odgovara razlika zapažena između odgovarajućih oblika nadzora: svi imaju. u jednom ili drugom obliku. nazvane kainanga. interesa. treba uočiti razliku između ovih vrsta: sađenje i branje jama i taroa. neposrednog i posrednog itd. tražiti na dubljoj razini. a samo određeni klan slavi obrede. gaje. njome vlada osnovno razlikovanje između „stvari za jelo". i „stvari koje nisu za jelo". jasno je da se u oblasti Tikopija veza između ljudi i izvesnih biljnih vrsta javlja na dva plana: sociološkom i religijskom. a ni u kom slučaju neko napravljeno oruđe. a poljoprivredni obred se najpre javlja kao molba upućena bogu.

u koje je prodro diskontinuitet. po čijem se netipičnom ponašanju vidi da se kroz nju javlja neki bog. odnosno Tafuaa — ali.2 2 . Nasuprot tome. pri čemu je prvo kvalifikovano kao negativno. Najzad. A budući da je metaforička struktura uopšte svojstvena mitovima. Međutim. on iznenada priskoči pripremljenom jelu i ponese ga u brda. veza između boga i žviotinje je metonimijska. želeći da se nadmeću sa svojim gostom. V). već samo jedna posebna životinja (dakle. Najpre. Porodica bogova krenu u poteru za njim. taro Taumakoa. treći. U oblasti Tikopija. do ove vrste događaja dolazi samo povremeno i čak izuzetno. Pre gozbe. individualno i štetno ponašanje vezano je za lakomog i bezobzirnog boga (uostalom. zato što se smatra da atua ulazi u životinju. plod hlebnog drveta. Najpre. razli­ ku između totemizma i religije. Kad se posmatra s tog stanovišta može se primetiti da se dva mita ο poreklu totemizma koje smo ovde ukratko izložili i uporedili mogu smatrati i mitovima ο poreklu metafore. što je možda način da se kaže da članovi sistema vrede samo ako su razmaknuti jedni od drugih. koja n a m se već ukazala posredstvom opozicije između sličnosti i bliskosti. drugi. i to jegulje. jer oni ostaju sami da pokriju jedno prvobitno bolje popunjeno semantičko polje. a metafora redu strukture (up. Dakle. Najzad. zapažamo istu opoziciju između indivi­ dualnog i kolektivnog ponašanja. zatim. . nije primećena nikakva nepo­ sredna veza između klanova i jestivih riba. U oba slu­ čaja. oni tako pred­ stavljaju metafore na drugom stupnju. Praveći se da hrama. i domaći bogovi su mu spre­ mili veličanstvenu gozbu. s druge strane. i bogovi su na zemlji bili direktni predstavnici klanova. ponovo nalazimo. str! 296).38 Klod Levi Stros Pre mnogo vremena. nešto suprotno duhu institucije: totem postaje ono što je samo pod uslovom da najpre bude udaljen. moglo bi se skoro reći da metonimija odgovara redu događaja. a poslednji. priredili su takmi­ čenje u snazi i brzini. deo vrste). Jakobson i Halle. tako da su klanovski bogovi mogli da uzmu nazad: ρΐΛ'ϊ. posetio Tikopiju. U sred trke. kokosov orah. pog. kategorija „stvari za jelo" sadrži i ribe. ali se ne pretvara u nju. Ali. bogovi „jesu" ribe. S jedne strane. . ali su četiri jestive biljko spašene za ljude (Firth /l/. ovoga puta Tirakau se stvarno saplete i pade. ovaj tobože posrnu i reče da je povređen. dok je posrednija veza između biljne vrste i boga stalna. četiri biljke smatraju se svetim zato što „predstavljaju" bogove — jam je „telo" Kafike. jam . Tikarau je uspeo da stigne na nebo sa većim del om hrane pripremljene za gozbu. po imenu Tikarau.' Totemizam danas 39 Uz sve razlike između ovog mita i mita Odžibva. jednom je neki strani bog. oni imaju nekoliko zajedničkih tačaka koje treba istaći. bogovi se nisu razlikovali od ljudi. a drugo kao pozitivno u odnosu na totemizam. Ova knjiga je već bila u štampi kad smo dobili najnovije Firtovo delo /4/. u 1. gde se mogu naći druge verzije istog mita. Pitanje postaje još složenije kad se razmotri u vezi s bogovi­ ma. što nikad nije u pitanju celina vrste. u izmenjenom obliku. između bogova-totema i ljudi. U oba mita. Kao kod Odžibva. ova dva mita upućuju nas na pomisao da je neposredan dodir (u jednom slučaju. Kad se ovako posmatra. između bogova-ljudi i totema). totemizam kao sistem uveden je u vidu onoga što ostaje od jedne osiromašene celine. drugom. taro. totemizam Tikopija izra­ žava se pomoću metaforičkih odnosa. . to jest veza po bliskosti. na religijskom planu. Dimezil). plod hlebnog drveta i koko­ sov orah su „glava" Gangarerea. sličnog skandinavskom Lokiju ko­ ga je magistralno proučio Ž.

jedan drugi sistem odnosa sa natprirodnim svetom. ali on. zabrana je ograničena na odrasle. potklana ili roda. predmeti ovih zabrana. Iza posebnih verovanja i zabrana ocrtava se jedna osnovna shema. U slučaju životinja. takođe. najzad. Dakle. i jegulje. i dalje se od nje jasno razlikujući. Za pripadnike sa Tafua klanovski bog je jedna jegulja. ne jedu. na prvi pogled. . povezana sa planinom. koji je u bliskoj vezi sa klanom Taumako. str. koji podrazumeva zabrane u vezi sa hranom. . Forma jednog sistema odnosa proširena je. rep klanu Tafua. hobotnica. bez sumnje. objašnjava Firt. za natprirodna bića vezuju se one koje ne služe za jelo. povodom kojih se ova shema ispoljava. dok bi hipoteza ο totemizmu vodila njihovom brkanju. onda moramo priznati da u Tikopiji postoje dva različita oblika te institucije: jedan je pozitivan. Pravila ove deobe delfina glavu dodeljuju klanu Fangarere. Tako je delfin u naročitoj bliskosti sa rodom Korokoro iz klana Tafua. sve ove pojave moramo smatrati sastavnim delovima totemizma. Otud potiče zabrana jedenja slepih miševa. 300). na jednu situaci­ ju koja. čije su vrste (plodovi kokosa i hlebnog drveta) „glava" boga. čija formalna svojstva postoje nezavi­ sno od veza između neke životinjske ili biljne vrste i nekog klana. jezerske i morske. koje su predmet tako stroge zabrane jedenja da ponekad i sam pogled na njih izaziva povraćanje. S druge strane. koje su i same vezane za biljnu hranu: na primer. možemo zaključiti da u oblasti Tikopija životinju ne smatraju ni amblemom. Zajedno sa Firtom. U stvari. 301). . izuzev pomenute porodi­ ce. a druga dva. jer bogovi upražnjavaju više oblika životinjskog otelotvorenja. koja čini da sazru kokosovi orasi njenih vernika. u tom obličju. i. i to koherentno. dva klana čije su biljne vrste (jam i taro) „telo" boga imaju pravo na delove „tela". Kad se dogodi da se delfin nasuče na žal. kao i liske i drugih ptica. tiče se životinja i daje prednost onima koje nisu za jelo (Firth /l/. zato što „stvorenja nepogodna za jelo ne pripadaju normalnom redu prirode . Dvoznačnost pripisana životinjama čini se da je još veća. uništi palme drugih klanova. čiji svetlucavi potoci liče na pipke. sa suncem i njegovim zracima. dobijaju krajeve (glavu i rep). koje su u naročito bliskoj vezi sa izvesnim božanstvima. drugi je negativan.40 Klod Levi Stros Totemizam danas 41 Još jedna temeljna opozicija — između atua i hrane — potvrđuje da jestive biljke i životinje nisu same bogovi. slaže se sa jednom formal­ nom strukturom. ali ga ipak bez ustezanja tamane zato što nanosi štetu vrtovima. a ne jestive" (str. nastavlja Firt: . ova proodica ga daruje svežom biljnom hranom. Ako. ni . . Zatim se delfinovo meso kuva i razdeljuje među klanovima. darivanje nazvano putu: „dar na grobu nedavno preminulog". Ove zabrane. koje mogu biti opšte ili ograničene na jedan klan ili jedan rod. za koju je ono tapu. jer je delfin omiljeno otelotvorenje njenog atuae. I kao kod Odžibva. insekti i gmizavci koji ne služe za jelo. čine siste­ me odvojene od sistema klanovskih funkcija. ipak nisu totemske prirode: goluba. Divinizirane vrste. odnosi se na biljnu h r a n u i naglašava plod­ nost. može da se pretvori u slepog miša i da. i zabrana jedenja riba. iz istog razloga. imenom atua označavaju se ribe. prednji deo tela klanu Taumako i zadnji deo tela klanu Kafika. može da se čini da joj je potpuno tuđa.

zato što gušter predstavlja boga Vira (Whiro). serija obrazovana od elemenata poteklih iz tri velika prirodna reda shvata se kao neprekidna. i to na osnovu trostruke ideje: da je grupa potekla od jednog pretka. jednu Boasovu formulaciju. odnose se na životinje. dok je njihova veza sa životinjskim vrstama stvarna. Ima poljoprivred­ nih obreda. zahtevaju složeno objašnjenje. sileks. zabrane. gde su nebo i zemlja najstariji preci svih bića i svih stvari: mora. a posle brzog poređenja činjenica ο oblasti Tikopija sa ostalim zapažanjima ο Polinežanima. Novi Zeland nikada nije pominjan kao oblast koja pruža tipične primere totemizma. zgura. takođe. već je to samo odre­ đena žigotinja i to u određenim okolnostima. upoređuje ih sa genealogijama svojih gostiju. Zabrane vezane za hranu. u slučaju biljaka. ali nikad u obliku biljke. svi zajedno. Kao da se urođenik ne oseća dobro ako ne može — i to do najsitnijih pojedinosti — da predoči sebi rodbinske veze koje ga spajaju sa ribama iz okeana ili sa putnikom kome pruža gostoprimstvo. koji pomaže da se u čistom stanju izdvoje međusobno isključive kategorije.42 Klod Levi Siros Totemizam danas 43 pretkom ni rođakom. ne na biljke. insekti. Firt je došao do zaključka da totemizam nije pojava sui generis. to je obrnuto. ali ne i obreda ribolova ili lova. obalskog peska. svaki od njih postaje nepogodan da potpuno sam igra ulogu pretka . Ali on predstavlja granični slučaj. personifikaciju bolesti i smrti. 9). Atua se pojavljuju pred ljudima u životinjskom obličju. koje se neposredno vezuju za one navedene ο Tikopiji i tako potkrepljuju dosada­ šnje izvođenje. Za Maorije čitav svet se grana kao džinovska loza. No. 308). ljudi. šuma. Poštovanje prema životinji do grupe stiže zaobilaznim putem. da se bog otelovljuje u jednoj životinji i da je u mitska vremena postojala rodbinska veza između pretka i boga. S druge strane. Rongo je predak kultivisanih biljaka. ona se javlja na razini vrste. biljke „obeležene" diferencijalnim ponašanjima uvek su jestive. Upravo stoga što Maori doista smatraju žviotinje. Izvesni gušteri su poštovani kao čuvari pogrebnih pećina i drveća na kome se zamkama love ptice. nastojeći da otkrije zajedničke pretke. postoji rod­ binska veza između bogova i prirodnih elemenata ili bića: iz spajanja stene i vode rođene su sve vrste peska. Ponavlja­ jući. šljunka. Veza bogova sa biljnim vrstama je simbolična. ovi ne mogu da igraju ulogu totema. čiji pred­ met mogu biti izvesne životinje. Besumnje. Sa pravom strašću Maori visokog roda istražuje genealogije. Haumira predak divljih biljaka (Best). Kao u „evolucionističkim" mito­ vima na Samoi. stavovi prema biljkama i životinja­ ma međusobno se suprotstavljaju. Tanagoa predak riba. u slučaju životinja. čiju su uskladljivost hipoteze ο totemizmu bile prinuđene da potvrde. ljudima. Navode se primeri pojedinaca koji su pamtili genealogije sa po 1400 osoba (Prvtz-Johansen. Poštovanje. Još udaljenije od klasičnog shvatanja totemizma su činjenice ο Maorima. sa genetičkog i dijahronijskog stanovišta. ako su prirodna bića i elementi preci i potomci jedni drugima i. lava. skoro doslovno. dok životinjska vrsta nije nikada atua. kad ih ima. ptica. već poseban slučaj odnosa između čoveka i činilaca njegove prirodne sredine (str. gušteri i gamad. Bog Tane-nui-a Rangui i boginja Kahu-parauri rodili su sve ptice i sve šumske plodove. peščanih stena i drugi minerali: nefrit. Najzad. razdvajajući starije ogranke od mlađih. str. biljke i minerale precima.

totemske geneze se svode na primene. Ovaj s t r a h pun poštovanja ne odnosi se na život uopšte. totemizam. njegovog distinktivnog ponašanja — tikanga. etnografija Maorija dozvo­ ljava da se stane na put brkanju (za koje je takođe odgovorna totemska iluzija) pojma totema i pojma mane. Dakle. Obe reci iskazuju rast. koji. krugu koji obuhvata vrtove. delanje. 85). totema i tabua: Ono što običaje tapu povezuje i čini institucijom . čiji je najviši izraz ličnost poglavice. Ali ovaj plurigenetizam pokazuje jedno naročito svojstvo. to je duboko poštovanje p r e m a životu. ali su to i bogatstva i posvećena mesta (Prytz-Johansen.otvorena promena" bez ikakvog vidljivog dodira između početnog i konačnog stanja. ali dok se tupu odnosi na prirodu stvari i ljudskih bića ispoljenu iznutra. jer totemizam. samim tim mora biti plurigenetski (dok je polinežanska misao monogenetska). i čija se ideja suprotstavlja ideji mane.. već na pojedinačna lspoljavanja života. i na osnovu njegove posebne funkcije. mana izražava učešće. i to ne na sva: samo na život zatvoren u krugu srodničke grupe. ili tip bića. što ne treba brkati sa tupu) postavljeni su na plan diskontinuiteta. Pored toga što pomaže da se rasplete zbrka između pojmova geneze i sistema. str. na osnovu njegove „prirode" ili „norme" — tika. I običaji vezani za tabue (tapu.44 Klod Levi Siros Totemizam danas 45 određene ljudske grupe. koji ne dozvoljava spajanje (kome su često težili Dirkem i njegova škola) pojmova mane. 198). gde se smatra da su svi klanovi potekli od različitih vrsta. ali u jednoj značajnoj tački oni su potpuno različiti. projekcije ili disocijacije. . n i k a d nije neraskidivo vezan za n e k u posebnu stvar ili posebno ljudsko biće (Prytz-Johansen. koji im dolazi iznutra. Rečeno modernom terminolo­ gijom. kao u nekim igrama. od samog početka pokazuje sve svoje karte: ne čuva nijednu za obeležavanje prelaznih stupnjeva između životinjskog ili biljnog pretka i njegovog ljudskog potomka. s t r a h p u n pošto­ vanja koji navodi ljude čas na užasavanje čas na slavlje­ nje. Posmatrane sa jednog diferencijalnog stanovišta. one se sastoje iz metafori čkih veza. šume i mesta gde se lovi riba. prelaz između njih nužno je zamišljen kao diskontinuiran (svi prelazi istog tipa uostalom su istovremeni): prava . život. aktivni oblik praćenja. stvari i bića se razlikuju po tapu-u. . čija je analiza više stvar „etno-logike" nego „etno-biologije": reći da klan A „potiče" od medveda a klan Β od orla. po prirodi. koji im dolazi spolja i pre predstavlja načelo poravnanja i brkanja: Smisao mane ima mnogo šta zajedničko sa smislom tupu-a. U najvećoj mogućnoj meri udaljene od obrasca pri­ rodnih geneza. samo je konkretan i sažet način da se odnos između A i Β postavi kao analogan odnosu između vrsta. str. Maori određuju svako biće. .

Mnoga merenja radioaktvnosti ugljenika 14 već dozvoljavaju zaključak da se prvi čovek u Australiji pojavio p r e 8. milenijuma. bez koji bi bilo nemogućno pratiti njegovo izlaganje. verovatno je da su se australijska društva u celini . među kojima su one najznačajnije i najnovije bile nesumnjivo zasnovane na činjenicama sakupljanim u Australiji. Međutim. bilo prako ostrva iz Toresovog moreuza) i sa južnom Indonezijom. Elkin se tako čvrsto drži etnografske stvarnosti da je neophodno da se najpre podsetimo izvesnih osnov­ nih podataka. P. Elkin. n a d a h ­ nut istovremeno empirijskom i deskriptivnom meto­ dom i analitičkim okvirima koje je nekoliko godina ranije postavio Redklif-Braun.II AUSTRALIJSKI NOMINALIZAM Van Genep je 1920. polazeći od istih činjenica. poku­ šao da na nov način pristupi ovom problemu. nabrojao četrdeset i jednu različitu teoriju totemizma. Danas se ne smatra da su u toku tog ogromnog razdoblja australijski urođenici bili p o t p u n o odsečeni od spoljnog sveta: bar na severnoj obali moralo je biti mnogobrojnih dodira i razmena sa Novom Gvinejom (bilo neposredno. govoreći u relativnom smislu. istaknuti savremeni struč­ njak za Australiju. Nije zato čudno što je A.

svaka za svoj račun. Sva društva nazvana „besklasnim" (to jest. jer njih određu­ je prosto pravilo da osoba koja p r i p a d a jednoj polovi- ni (po patrilineamoj ili matrilinearnoj rodbinskoj vezi. iz Pariza. Ako slovima označimo mesne patrilinearne grupe. odeljaka i pododeljaka) nalaze se na perife­ riji kontinenta. takođe. prvi binom predstavlja oca. Karpentarijskog zatona. jer se u Australiji susreću oba slučaja) mora obavezno da svog bračnog p a r t n e r a uzme iz druge polovine. koju zauzimaju organizacije sa 8 pododeljaka (od Arnemove zemlje i Rta Jork do oblasti jezera Ejr na jugu). tako da. Nazovimo Diran i Dipon dve matrilinearne polovine. ali polazeći od 4 mesne grupe. Novog Južnog Velsa. Razloge takvog rasporeda treba tražiti bilo u tome što su ovi oblici najstariji. te su se njihovi ostaci zadržali na obrubu kontinenta. Time se mogu objasniti mnogobrojne njima zajedničke osobine. Pravilo za b r a k i filijaciju biće: C Diran iz Pariza = Dipon iz Liona < — i Diran iz Liona = Dipon iz Pariza. Viktorije i Velikog australijskog zaliva. Društva sa patrilinearnim polovinama (sa odeljcima i pododeljcima) nastanjena su na severu kontinen­ ta. Zamislimo sada dve grupe. bez obzira na smer čitanja (sleva nadesno ili zdesna. na obalama Dampijerove zemlje. Rta Jork. dve grupe odlučuju da njihovi članovi mogu uzimati bračne partnere samo iz grupe kojoj sami ne pripadaju. deca će biti Dipon (kao njihova majka). uzme ženu Dipon. bilo u marginalnom raspadanju sistema sa klasama. dobićemo dijagram: 4 Totemizam danas . Na isti način. i da će žena i deca živeti kod oca. drugi majku. bez polovina. < — I To znači: ako muškarac Diran. organizacije sa 4 odeljka susreću se na severozapadu (u pustinjskoj oblasti i sve do zapadne obale) i na severoistoku (Kvinslend). iz Liona. od Dampijeove Zemlje do Rta Jork. koje stanuju na odvoje­ nim teritorijama i verne su.nalevo). ona u velikom broju nastanjuju jugoistok (jug Kvinslenda. Viktoriju i istočne krajeve južne pokrajine) i. malu obalnu oblast na jugozapa­ du zapadne pokrajine. Skoro da to i nije neophodno k a d su u pitanju polovine. a brojevima matrilinearne polovine. a Pariz i Lion dve mesne grupe. To se zove sistemom sa 4 odeljka. Društva sa matrilinearnim polovinama (bez odelja­ ka i pododeljaka) raspoređena su na jugu. Najzad. n a ­ ročito u oblasti religije i društvene organizacije. i to u mnogo većem stepenu nego društva u drugim krajevima sveta. Arnemove zemlje. Da bi se združile. i često karakteristični raspored modaliteta jednog istog tipa. pavilu egzogamije polovina. i iz Pariza (kao njihov otac). ili sistemom tipa Karijera.48 Klod Levi Stros Totemizam danas 49 razvijala izolovano. s obe strane centralne oblasti. Novi Južni Vels. Podsetićemo u k r a t k o na čemu se zasnivaju ove organizacije sa „bračnim klasama". m a d a bi nas i suprotna pretpostavka dovela do simetričnog rezultata) da je rodbinska veza matrilinearna. umesto od 2. a strelica pove­ zuje binom majke sa binomom dece (sistem „Aranda"). i pretpostavimo (jer je to češći slučaj. što je verovatnije. po imenu jednog plemena iz Z a p a d n e Australije. doćićemo do sistema sa 8 pododeljka.

od naraštaja do n a r a ­ štaja. koje je i naše (up. u svoja dva nerazdvojna vida. . ona se ne može smatrati primarnim fenomenom. kao i u svim drugim zakonicima. On je. izvodio sisteme sa 4 odeljka iz jedne dvostruke dihotomije: dihotomije matrilinearnih polovina (koja se ne osporava) i dihotomije muških loza iz naizmeničnih naraštaja. ali da se tu. Međutim. mora se. čiju pravilnost i periodično vraćanje obezbeđuje egzogamija (Van Gennep. čak i u svojim poslednjim spisima. . . ili način na 4* . tumačenje zasnovano na dijalektici boravi­ šta i rodbinske veze ima tu veliku prednost što dozvoljava integraciju klasičnih australijskih sistema — Karijera i Aranda — u jednu opštu tipologiju. Zatim. dakle. odrediti u odnosu na boravište. 351) Ovo tumačenje. dok će mu otac i sin biti u drugoj kategroji. .. politička jedinica. u Australiji se često događa da se loze dele na dve kategorije. Ovu klasifikaciju bilo bi nemogućno objasniti ako se u njoj ne bi videla neposredna ili posredna posledica složenih pravila za sklapanje braka i rodbinsku vezu. imenovanih ili neimenovanih. svako uređeno društvo. bez obzira na to kakva je i koliko složena njegova organizacija. rezultat a verovatno i cilj egzoganije je međusobno povezivanje izvesnih osobitih društava. javljaju se potpuno nezavisno od bračnih pravila i reklo bi se da na njih ne utiču. i mada se to ne može reći za Arande. On nudi tri merila za određivanje totemskog sistema: forma. Nasuprot tome. Sa logičkog stano­ višta. str. računajući od čoveka čija se loza određuje. postoji duže i što je podeljeno na veći broj ogranaka. njihova totemska verovanja i običaji. Ova institucija. Doista. — do međusobnog ukrštanja i mešanja. koja bez toga ne bi imala bolje kontakte od onih između ruanskih zidara i marsejskih frizera.50 Klod Levi Stros Totemizam danas 51 Smisao ovih pravila lepo je izložio Van Genep: . ne toliko između članova jednog klana koliko između raznih klanova i društva u celini. čini nam se i danas prihvatljivijim od Redklif-Braunovog. dolazi se do zaključka da je pozitivni element egzogamije u socijalnom pogledu snažan koliko i njen negativni element. koje je to složenije što pleme. Les structures elementaires de la parente). služi jačanju kohezije. koja neće ostaviti po strani nijedan takozvani nepravilni sistem. na jedan ili drugi način. Kad se s tog stanovišta proučavaju bračni propisi . jer se pomenuta opšta tipologija zasniva isključivo na sociološkim svojstvima i zane­ maruje totemska verovanja i običaje: oni kod Karijera imaju sporednu ulogu. bez obzira na svoj značaj. Tako će neki muškarac biti svrstan u istu kategoriju sa svojim dedom i unukom. . bliže propisuje samo ono što je zabranje­ no . ovde nije od velike koristi isticanje ovog drugog vida. tako da jedna od njih sadrži naraštaje sa parnim. Tako dolazi do bračnog ukrštanja. opravdano je u posebnom pravilu koje se odnosi na mesto boravka videti strukturalno načelo. Originalnost Elkinovog pokušaja sastoji se upravo u tome što on proučavanju australijskih društava pristupa preko totemizma. a druga naraštaje sa neparnim brojem.

polovini itd. Najzad. brak tako što ubijaju muški totem. to dovodi do sukoba koji se može izgladiti samo zarukama. a u Severnoj pokrajini. s jedne strane. „carić" (emu-wren) i „grmuša" (su­ perb warbler) (Kurnaj).). koje žive u telima vračeva. Rohajm (Roheim) je sek­ sualni totemizam našao i uz reku Finke. sve do Kampijerove zemlje. „Individualni" totemizam susreće se naj­ više na jugoistoku Australije. on se susreće u vidu verovanja u mitske zmije. slepi miš i detlić (Vorirni). Kod Aranda žene takođe ponekad uzimaju stvari u svoje ruke: obično da bi odredile totem svog deteta. On podrazumeva vezu između vrača i neke životinjske vrste. Zamišljeno izjednačavanje totema i čoveka povlači za sobom zabranu jedenja životinje. obrednih igara. značenje.52 Klod Levi Siros Totemizam danas 53 koji su totemi raspodeljeni među pojedincima ili grupama (prema polu. zaštitnik. prilikom specifično ženskih. najzad. drug ili simbol društvene ili kulturne grupe). Ovakva funkcija totema počiva na verovanju da svaka polna grupa živi u zajednici sa životinjskom vrstom. društvene i moralne sankcije. Poznati su slučajevi kad vrač pokazuje neku pripitomljenu životinju kao dokaz svoje moći. Ovaj oblik totemizma zapažen je u Novom Južnom Velsu. Kao što kažu pripadnici pleme­ na Vodzobaluk: „Život slepog miša je ljudski život". Ne zna se tačno kako urođenici shvataju ovo srodstvo: da li je po sredi verovanje u reinkarnaciju svakog pola u obliku odgovrajuće životinje. kod Kamilaroja i Kurnaja. Otuda potiče hipoteza da bi seksualni totemizam mogao da odgovara želji da se snažnije „obeleži" ženska grupa: kod Kurnaja žene prisiljavaju suviše uzdržane mu­ škarce da im ponude. A Arande imaju patrilinerane polovine obrednog karaktera. s obzirom na ulogu koju totem igra u životu pojedinca (pomoćnik. s druge strane. u svojstvu vršioca dobrih ili zlih dela. Drugi običaji i institucije imaju izvesnih sličnosti sa onim što se sreće kod Kurnaja. Tačnije rečeno. . ο kome će još biti reči. čitava polna grupa smatra to uvredom i izbija svađa između muškaraca i žena. potpuno odvojene i od mesnih totemskih kultova i od totemizma „začetničkog" oblika. „carić" i slepi miš (Juin). Životinja pomaže vraču. erotski nadahnutih. ili u prijateljsku ili bratsku vezu. koja odgovara ulozi totemskog sistema u grupi (bračni propisi. čini se da je seksualni totemizam vezan za matrilinearne polovine. kao glasnik ili uhoda. funkcija. zoološka vrsta javlja se kao posrednik između duše vrste i vračeve duše. bar u nekim grupama Aranda. kod izvesnih Aranda na severozapadu i kod pripadnika plemena Aluridža. ili pripadnosti jednom klanu. U svim ovim plemenima. zapaženih na obali Novog Južnog Velsa i Viktorije. jer bi ono bilo ravno autokanibalizmu.). zatim. materinski totem poštuje se isto koliko i sopstveni. Uz to. Međutim. S nekoliko retkih izuzetaka. Ponekad se navode i „ptice": slepi miš i sova (Dijeri). Ako se desi da predstavnik jednog pola povredi totem drugog pola. Dijeri polove dovode u vezu sa dvema biljkama. navedeni totemi služe kao obeležje polne grupe. tako što same objavljuju mesto njegovog začeća. Elkin daje naročito mesto dvema formama totemizma. ili se imaju na umu mitovi u kojima preci nose životinjska imena. uglavnom reptila. filozofija itd. „Seksualni" totemizam sreće se od oblasti jezera Ejr do obale Novog Južnog Velsa i Viktorije.

ali između ta tri tipa struktura ne postoji neka jasna veza. Istu neizvesnost nalazimo i u slučaju društava sa odeljcima. Kod Mungaraja i Jungmadna iz Severne pokrajine i Kimberleja. ovo naizgled proizvoljno pravilo često doteruju duhovi začeća. deca istih roditelja mogu pripadati različitim totemima. koji gledaju da izaberu žene iz onog pododeljka kome pripada i majka totemskog pretka. mesne grupe i bračne klase. kao što su nekad pokazali Spenser (Spencer) i Džilen. (način da se odrede) veze čoveka (ne sa društvom nego) sa prirodom . (Elkin 121. koja se određuju na osnovu utvrđenog stepena strodstva. a pododeljci deljenja odeljaka. 8. Veoma je izazovno protumačiti tu seriju prema „prirodnom" redu: 2. postojanje pododeljaka ne dozvoljava da se identifikuju društva koja su dosad izjednačava­ na samo na osnovu tog merila. 66). između društvene organizacije i religije? Zbog ovog problema. . pododeljci imaju različite toteme. . (Gillen) dete iz plemena Aranda ne mora nužno pripadati ni totemskoj grupi svog oca ni grupi svoje majke.54 Klod Levi Stros Totemizam danas 55 Veliki problem australijskog totemizma predsta­ vljaju njegovi odnosi sa pravilima za sklapanje braka. str. u australijskim društvima. To je potpuno drukčije kod Kaitiša. Tako bi odeljci bili rezultat deljenja polovina. . prestajući da budu osnova bračnih pravila. Čas je totemizam u skladu sa podelom na . prema slučajnom mestu na kome je buduća majka postala svesna svog stanja. ali zbog toga prve od njih prestaju da služe kao osnova pravila za sklapanje braka. Zauzvrat. oblici totemizma. na granici istočnog Kimberleja i Severne pokrajine utvrđeno je da postoji spajanje društvenih i religijskih struktura. Ponekad se pododeljci podudaraju sa totemskim grupama. Besumnje. što znači da totem dodeljen svakom detetu nije više totem njegovog oca ili njegove majke. Ponekad podo­ deljci funkcionišu kao bračne klase. biljka ili prirodna pojava koju mitovi dovo­ de u vezu sa mestom na kom je (ili pored kojeg je) majka prvi put osetila da je u drugom stanju. Ali kakvu ulogu u ovoj genezi imaju totemske strukture u pravom smislu? I. Nije li isto sa izvesnim društvima sa pododeljcima? U istočnom delu Arnemove zemlje. severnih Aranda i Loridža sa australijskog severozapada. nego na rodbinskoj vezi. Tu se sve događa kao da su: pododeljci. pa se čini da se one nalaze na različitim planovima i funkcionišu nezavisno jedna od druge. Nji­ hov totemizm je „začetnički". u toj oblasti. nego je to životinja. kakvi odnosi postoje. niti pak njegovog dede. zabrana ili dozvola stupanja u brak ne zasniva se na pripadnosti grupi. Arande sa severa Australije još odranije su privukli pažnju istraživača. stvari se svode na isto. odeljci i polovine . što znači da se pravila za stupanje u brak i totemske veze podudaraju. Uprkos tome. da bi se sačuvala teorijska podudarnost između totema i pododeljka. šire. zahvaljujući domišljatoj teoriji da se duhovi začeća uvek staraju da se smeste u krilu žene iz odgovarajućeg pododeljka. . jer imaju totemske grupe. 4. ali tada nisu u neposrednom odnosu sa totemskim povezivanjima. gde su totemi vezani za lokalitete a ne za društvene grupe. odeljke i pododeljke. Videli smo da ova pravila dovode — u svojim najprostijim oblicima — do podela i potpodela grupe na polovine. Doista. već. Prema tome.

RASPORED NAJČEŠC'K "OMINJANIH AUSTRALIJSKIH PLEMENA .

klanovskim". Doista. ove polovine su dobile imena prema dve vrste kengura.58 Klod Levi Siros Totemizam danas 59 odeljke. taj odeljak je u istoj polovini u kojoj je i majčin odeljak. na istoku. bili n u ž a n uslov postojanja pododelja­ ka). deca imaju toteme koji se nužno razlikuju od totema njihovih roditelja. itd. i ima s njim zajedničke toteme. što znači da njihovi članovi poštuju zabrane jedenja jednog ili više totema i da imaju povlasticu. Razmotrimo sada onaj oblik totemizma koji je Elkin nazvao . kao u slučaju organizacija sa odeljcima. Budući da odeljačni sistem decu smešta u odeljak u kome se ne nalazi nijedan od njihovih roditelja (u stvari. rodbinske i mesne. i da je njihovo najstalnije svojstvo u vezi sa totemizmom. prema dve ptice: beli kakatoe (austral. Za članove istog klana t a d a se kaže da čine „jedno telo". Veza sa totemom može čak biti i samo mitska. Australijski klanovi mo­ gu biti patrilinearni ili matrilinearni ili. da njihova funkcija nije nužno i automatski u uređivanju bračnih veza. u skladu sa četiri odeljka. čas su brojni totemski klanovi raspodeljeni na četiri grupe. Iz ovog telesnog poistovećenja k l a n a . Veza između članova klana i njihovih totema određena je. ili imati odeljke. gde čovek u okviru svoje matrilinearne polovine. . ili obavezu. jer su njihovi totemi — a nabrojeno ih je preko 400 — grupisani u nekih šezdeset kategorija. Tako. koji se stalno održavaju u ženskoj lozi. Matrilineari klanovi preovlađuju u istočnoj Au­ straliji. ali bez odeljaka. bar teorijski.. Kvinslendu. što je oblik prenosa nazvan neizravnom matrilinearnom rodbinskom vezam).. kako se veruje. Izgleda. Bez obzira na to kome od ovih tipova pripadaju. Nangiomeri imaju samo pododeljke. kad okupljaju sve osobe za koje se pretposta­ vlja da su začete na istom mestu. da izvode obrede čiji je cilj da se obezbedi razmnožavanje totemske vrste. dakle. već prema tome ο kome je plemenu reč. sa svoje strane. Društva sa polovinama bez odeljaka i pododeljaka raspoređena su na periferiji kontinenta. plemena iz oblasti Laverton imaju odeljke. Na australijskom severozapadu. Ovaj dualizam se proteže na čitavu prirodu. preko podele sveta na dve kategorije.začetnički". p r i p a d a istom odeljku kome pripada i otac njegovog oca. na kojima. u Arnemovoj zemlji zapažena su ple­ mena sa polovinama i pododeljcima. pod uslovom da se poštuju pravila totemske egzogamije. bez polo­ vina i odeljka. i u jednoj maloj oblasti na jugozapadu Zapadne Australije. Naj­ zad. Novom Južnom Velsu. na jugozapadu. dakle. kao što je to slučaj u društvima na periferiji kontinenta. gde se nalaze totemska mesta. sva bića i sve pojave podeljene su na dve polovine: težnja vidljiva već kod Aranda. klanovi su redovno totemski. pak. ali nemaju ni polovine ni pododeljke. ili oba oblika. a jezici na istoku Južne Australije istom reci označa­ vaju telo i totem. da se polovine ne zasnivaju na genetskoj seriji koja bi ih načinila nužnim uslovom postojanja odeljaka (kao što bi ovi. Polovine nisu nužno egzogamijske. iz tobožnjeg nepoznava­ nja (pre će biti da je reč ο poricanju) uloge oca u začeću deteta proizlazi da dete od majke dobija telo i krv. pododeljke. belog i crnog. zapadnom delu Viktorije. Najzad. papagaj) i vrana. borave duhovi izišli iz tela mitskog pretka). kao genealoška (totem je predak klana) ili mesna (kad je neka horda vezana za svoje toteme preko svoje teritorije. p r e m a dve podvrste kakatoea. ili soko i vrana. polovine mogu postojati i same.

To je suprotno od onoga što smo zaključili u slučaju matrilinearnih klanova. za razliku od ovih drugih. Dovoljno će biti da navedemo samo poslednji oblik totemizma koji opisuje Elkin: totemizam „iz s n a " 1. na religijskom planu: slično ne srne da se mesa sa sličnim. dok su strogi oblici ove zabrane izgleda uvek vezani za matrilinearne klanove. Termini skladan (harmonique) i neskladan (dysharmonique) definisani su i njihove implikacije proučene su u delu Structures ćlementaires de la parente. Recimo ovde samo to da čak i u modernim tumačenjima (Elkin /3/ institucije Aranda ostaju diferencijalno obeležene u odnosu na institucije njihovih severnih i južnih suseda. Iz takve situacije proizlaze dve posledice. tek kod Aranda (bar kod onih sa severa) ne susreće se pravilo totemske egzogamije. koji su potpuno nezavisni od totemskih klanova 2 . totemizam nije u vezi sa urođeničkom teorijom rađanja. začeće i rođenje imaju sve izglede da se dogode na teritoriji očeve horde. naročito kad se porodice sele. Čudno je što su zabrane jedenja u takvoj korelaciji da su blaže. i zabrane jedenja. pa se njihova dejstva moraju složiti da bi se odredio položaj pojedinca. Oni prepuštaju egzogamijske propise srodničkim odnosima ili sistemu pododeljaka. zavisno od toga da li se prenos totema takođe vrši po očevoj liniji. na društvenom planu. S t r u k t u r a sveta reprodukuje strukturu društva. p a t r i n i n e a r n i totemizam ništa ne dodaje mesnoj egzogamiji. odnos između pravila rodbinske veze i pravila prebivanja je neskladan. sve stvari i prirodne pojave obuhvaćeni jednim pravim sistemom. kao na zapadu Južne Australije. situacija postaje složenija: budući da je i tu prebivalište patrilokalno. Bilo da je u pitanju posledica ili prateća pojava. kao kod Aranda. Ovi klanovi su totemski kao i matrilinearni klanovi. jer. između Novog Južnog Velsa i Kvinslenda. bilo da je reč ο jelu ili ο sparivanju.60 Kind Levi Stros Totemizam danas 61 i totema proističu istovremeno pravilo klanovske egzogamije. ili je taj prenos . S druge strane. one se udvostručuju. pa ih čak ponekad i nema (kao kod Jaraldija) u društvima sa patrilinearnim klanovima. u Severnoj pokrajini. već na osnovu mesta._j Klanovi patrilinearnog tipa susreću se u Zapadnoj Australiji. Na kraju su sva bića. 2. U toj tački su Spenserova i Džilenova zapažanja danas osporena. U prvom slučaju. a duhovna veza sa totemom ne uspostavlja se telesno.za četnič­ kog" tipa. mogu se dogoditi izuzeci. . dajući tako pravilu prenošenja totema posredno p a t r i l i n e a m i karakter. Ipak.. U takvim sistemima svaki klan obično ima svoj glavni totem i veoma veliki broj drugorazrednih i trećerazrednih totema. i u takvim društvima samo je verovatno da će totem dece biti jedan od totema očeve horde. Religija i društvena struk­ t u r a skladno su povezane: sa stanovišta položaja pojedinaca. posredstvom staništa totema smeštenih na teritoriji horde. Pripadnost istom totemu izražava samo jednu mesnu pojavu: solidarnost horde. ο mestu začeća ili. na Rtu Jork i na obali. Na to ćemo se vratiti u jednom drugom delu. Kad se totem određuje na osnovu začeća (bilo da je reč. budući da je u Australiji prebivalište uvek patrilokalno. ali. svaki od njih se p o d u d a r a sa nekom patrilinearnom mesnom hordom. poredanih prema značaju. koji se nikad ne p o d u d a r a do kraja sa položajem jednog ili drugog roditelja 1 . ο mestu rođenja).

međutim. on je više naglašavao primere iz Australije. da bi postavio totemizam u obliku jedinstvene ustanove. Više njih mogu se naći na istom mestu: tako Dijeri. Nema sumnje da ogroman istraživački napor koji su. dozvolio da ga zarobi jedna dilema koja nikako nije nerešiva. Makumba i Loridža. koji žive na severozapadu južne Australije. totemizam matrilinearnog klana polovine. odeljka. najzad. nećak poštuje totem svog ujaka. U severnom Kimberleju susreću se povezani totemizmi polovine. sa njegove dve podvrste: jedna je patrilinearna a druga „začetnička". Mada njegov rad ima objektivnu i empirijsku formu. posle Tajlora. ostaje neophodna osnova svakog novog tumačenja australijskih društava. seksualni tote­ mizam. predlažući razlikovanja koja su praktično istovetna sa Elkinovim. Boasa. kod Dijeria. kako na teorijskom tako i na metodološkom planu. Kao što se vidi. pododeljka i klana (patrilinearnog ili matrilinearnog). povezan sa po­ štovanjem materinskog totema. totemizam sna.Totemizam 62 Klod Levi Stros danas 63 (dream totemism). a naročito Elkin. razbio pojam totemizma. Ali. Elkin se okreće u drugom pravcu: na osnovu raznovrsnosti australijskih oblika totemizma. dok se kod drugih Aranda susreće individualni „začetnički" totemizam. mesne patrilinearne horde i sna. društveni totemizam i njego­ ve podvrste: seksualni totemizam. Elkinov rad započinje kao zdrava reakcija protiv nepromišljenih ili bezočnih mešavina kojima su pribegavali teoretičari totemizma. nastavljene i upotpunjene u drugim radovima. Kao što ćemo kasnije videti. Elkin dolazi do zaključka da u Australiji postoje raznorodni oblici totemizma. „Sanjani" totem ostaje odvojen od „obred­ nog" totema koji se određuje na osnovu mesta rođenja deteta. kod Karađerija. ako se tako može reći. seksualni totemizam. koji može biti društveni ili individualni. razlikovati nesvodljive „vrste": individualni totemizam. dok je Redklif-Braun koristio ova razlikova­ nja da bi. totemizam matrilinearnog klana i obredni totemizam vezan za patrilokalno prebivalište. obredni totemizam. Na osnovu duge analize. ponekad pošto je pojela komad mesa koji joj se čini natprirodan zato što je nenormal­ no mastan. izjasnio ο totemizmu. Uz to. i posle samog Redklif-Brauna. totemizam polovi­ ne. istovremeno imaju totemizam polovine. Arande sa juga imaju patrilinearne totemske obrede (koji se podudaraju sa totemima iz sna) i totemske obrede nasleđene od ujaka. u suštini religij­ ski. uložili etnolozi Australije. Njegov odnos prema Redklif-Braunu još je neodređeniji. čini se da Elkin nastoji da ponovo gradi ono što je američka kritika razrušila. pobijajući ga isto koliko i Boas. Totem „iz sna" može se otkriti budućoj majci kad ona oseti prve znakove trudnoće. pored totema svoga oca (jedinog koji će sam preneti svom sinu). da je pojam totemizma nepostojan i da pažljivo proveravanje činjenica vodi njegovom . i u dve oblasti na zapadu Južne Australi­ je. svojstvene velikom broju društava. Uz sve divljenje prema jednoj od najplodnijih savremenih antropoloških škola i njenom glasovitom šefu. sledeći RedklifBrauna. dakle. a koju smo mi ovde samo ukratko izneli i komentarisali. on ne zaključuje. Umesno je. zapažen na severozapadu. Redklif-Braun se 1929. možemo se pitati nije li Elkin.

On se zadovoljava time da ospori njegovo jedinstvo. \ Ovaj pokušaj bio bi bezazlen.64 Klod Levi Siros Totemizam danas 65 ukidanju. Drugim recima. Upravo na taj način iskrsava problem u vezi sa pravilima sklapanja braka i sistemima srodstva i mi smo se. želeći da po svaku cenu sačuva realnost totemizma. koje dozvoljava da se integrišu oblici čija je redovnost već utvrđena i oni koji se opiru sistematizaciji. među kojima postaje nemogućno da se uspostavi neka veza. a ako totemizam zadržimo — makar i u množini — kao realnu seriju. na takvo stanje stvari može se reagovati dvojako. i mogao bi biti prosto razvrstan kao 42. Kao što smo već reku. 43. Elkin veruje da može da reifikuje totemizam. on se izlaže opasnosti da svede etnografiju Australije na zbirku raznorodnih činjenica. s obzirom na ulogu australijskih primera u stvaranju totemskih teorija). kao da veruje da će moći da spase realnost totemizma ako ga svede na mnoštvo raznorodnih oblika. izlažemo se opasnosti da i same činjeni­ ce budu zaražene tim pluralizmom. Elkin radije ne dira u 5 Totemizam danas . Umesto da doprinese uništenju hidre (i to na terenu gde bi takav poduhvat bio odlučujući. Kad je takav slučaj. Za njega ne postoji više jedan totemizam. i to samo tako što će ga atomizirati. ona je bila gotova da podleg­ ne pod nasrtajima duha sistema. od kojih je svaki nesvodljivi enititet. Ili tako što će se. već zato što su rđavo definisani. trudili da damo obuhvatno tumačenje kadro da istovremeno uzme u obzir već teorijski analizirane sisteme i one druge za koje se smatra da su nepravilni ili nastrani. kako kažu Englezi. A to se ovde i događa: homogenost i ustaljenost činjeni­ ca ο australijskim društvima (zbog kojih ona imaju tako značajno mesto u etnološkoj misli) mogu se sačuvati. ili 44. Elkin je komada i miri se sa njenim delovima. ali samo pod uslovom da se odustane od totemizma kao sintetičkog vida njihove stvarnosti. mogli bismo reći da on deli teškoću pod izgovorom da će je tako bolje otkloniti. da njegov autor — za razliku od većine prethodnika — nije jedan od najvećih terenskih etnografa. a da se odlučno zanemare oni njihovi vidovi — kao totemizam Aranda — koji se teško mogu uklopiti. umesto da se ono pokuša na temelju novih činjenica. da se oni poredaju prema stepenu složenosti. Ali. zajedno sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete. da bi se perspektive proširile. u slučaju totemizma. Oponašajući Dekarta. Umesto da pusti da se doktrina raspadne da bi više poštovao činjenice. u jednom drugom radu. Pokazali smo da je mogućno — pod uslovom da se izmeni uobičajeno shvatanje pravila sklapanja braka i siste­ ma srodstva — dati koherentno tumačenje svih činje­ nica tog tipa. napuštajući svaku veru u sistematsko tumačenje. Ili tako što će se pokloniti poverenje već naslućenim obrisima reda. Ali varljiv je i sam pojam totemizma. No. postoji opasnost da teorija povratno deluje na empirijsku stvarnost i da je tako razbije. to jest. U kakvom stanju je Elkin zatekao etnografiju Australije? Bez sumnje. Ali. Elkin razlaže činjenice da bi spasao doktrinu. bilo je vrlo izazovno da se uzmu u obzir samo oblici koji su izgledali najbolje organizovani. teorija totemizma. a ne samo njegovo jedinstvo. da bi se tragalo za opštijim stanovištem. nepotpuno analizirani ili posmatrani iz suviše uskog ugla. nego ima više totemizama. možda ne zato što imaju svoja unutrašnja svojstva.

Ali. Vratimo se sada aritmetičkoj progresiji klasa. za koje bi se moglo pretposta­ viti da su suksesivni: 2. Bar kao shema. ili. mnogi autori su je objasnili kao genetičku seriju.. ili starijom od drugih. Ipak. dakle. pa makar sintetički pojam totemizma ne izdržao takav postupak. da li 3. kako se pred našim očima jedna dualistička organizacija stvara. jer sve polazi odatle. jer mi smo i sami videli. nije 4. u nejednako objektiviranim oblici­ ma. jer se polovine ne „pretvaraju" u odeljke. u nadi da će se takb rekonstruisati globalni sistem. koji. uvek sadržane u organizacijama sa polovinama.66 Klod Levi Stros Totemizam danas 67 pojam (s tim što on tobožnju sociološku „vrstu" zamenjuje nesvodljivim varijetetima. Može se. koji su empirijski dati i koji se mogu posmatrati kao institucije. ili sa pododeljcima. i dualističke sheme. zamisliti da prost oblik. nastaje sažimanjem složenog 4 oblika. više str. pak. dakle. organizacije mogu biti samo sa polovinama. Dualizam se. ali prisutne i drugde. niti odeljci u pododeljke. ali ona svakako ne odgovara jedinom mogućnom obliku geneze. zavisno od okolnosti. kod Nambikvara iz centralnog Brazila. mogu ih činiti makoja dva od ovih oblika. One su to mogle. 4. i ona se ispoljava već u činjenici da su odeljci i pododeljci uvek deljivi sa 2. ali dualistička shema mogla je odmah da se na institucionalnom planu javi u razvijenijem obliku. i pristaje na to da pojave takođe budu podvrgnute usitnjavanju. sheme koja čak može biti univerzalna. Boas je dao prednost prvoj pretpostavci. tamo gde se shema već bila konkretizovala kao institucija. Dualistič­ ka shema je u osnovi ne samo sistema sa polovinama. Logička shema ne sastoji se iz tri stupnja. ne svođenjem većeg broja grupa na dve već spajanjem dve proste društvene jedinice. nama se čini (mada ovde nećemo to pokazati 3 ). to nije tako jednostavno. Teorija dualističkih organizacija dugo je patila od brkanja sistema sa polovinama. ili da mu prethodi u vremenu. Nasuprot tome. ona je pre ovakva: Polovine ι ι (0) Pododeljci Drugim rečima. U stvari. pitanje da li su organizacije sa polovinama nužno vremenski prethodile složenijim oblicima predstavlja lažni problem. već i onih sa odeljcima i pododeljcima. Dakle. i sami postaju vrste). ili sa odeljcima. ali koji će sada u sebe uključiti društvene i religijske pojave. da je bilo bolje najpre — obnavljajući pristup na koji smo ukazali u prethodnom stavu — tražiti mogućnost da se proširi polje tumačenja i zatim mu pripojiti dodat­ ne dimenzije. na osnovu toga treba zaključiti da se konačni smisao ovih načina grupisanja ne može naći na sociološkom planu. on je zajednička osnova organizacija sa polo­ vinama. 21 5* . Na ovo pitanje vratićemo se u drugom delu. Up. 8. Kao što smo već rekli. na taj na­ čin. koje su prethodno bile izdvojene. ne može smatrati prvobitnom strukturom društva. i da ga treba tražiti na religijskom planu? Razmotrimo najpre najjednostavniji slučaj. izostavljajući treći kao što je Elkin pokazao. sa odeljcima i sa pododeljcima.

Doista. U njima dolazi do uopštavanja struk­ ture razgranatog srodstva. pa možda čak i glavna funkcija podele na odeljke i pododeljke nije u usmeravanju bračnih veza: prema mnogim autorima.68 Klod Levi Siros Totemizam danas 69 izvesno da to važi i za poslednju od navedenih organizacija. oni nisu i jedini koji se u njoj nalaze. Prihvatiti da svako pleme ima dva koda za izražavanje svoje društvene straukture: sistem srodstva i pravila za s k b r a n j e braka. i oni u suštini predstavljaju jednu strukturu srodstva. i organizaciju po odeljcima ili pododeljcima. A kod Vulamba (ranije nazivanih M u r n džin) iz Arnhemove zemlje pododeljci ne igraju stvar­ nu ulogu u propisima za sklapanje braka. Reći da odeljaka ima uvek četiri. s druge strane. koji je pogodniji za korišćenje kad se postavljaju pitanja ekvivalentnosti izemđu više dijalekata ili jezika. koja su česti brakovi između njiho­ vih članova naveli na to da po dva svoja odeljka označe istim imenom: DRUŠTVO I α b (c = (d = DRUŠTVO II e) f) g h sistemu sa četiri odeljka. predstavljalo bi tautologiju. Podela na odeljke i pododeljke svakako može da ima tu funkciju. kao neki pojednostavljeni kod. i kad treba da ostvari svoju ulogu. on ipak ne može da bude u protivurečnosti sa složenijim kodiranjima. jer se on sklapa sa sestrom od tetke. Za celu Australiju autori navode samo jedan slučaj gde podela na četiri odeljka (označena imenima raznih vrsta kopca) možda potiče od iscrpnog i sistematskog četvorenja (quadripartition). u svo­ jim propisima za sklapanje b r a k a veću pažnju posve­ ćuju stepenu srodstva nego pripadnosti odgovaraju­ ćem odeljku. u skladu sa potrebama odreda. ali značajno je da sociologiji Australije nije bilo potrebno da iskuje druge termine da bi opisala sisteme ograničene razmene. nikako ne povlači za sobom da su ti kodovi svojom prirodom određeni za prenošenje različitih poruka. ako datoj klasi (odeljku ili pododeljku) pripadaju najpogodniji ili propisani p a r t n e r i za skla­ panje braka. Otuda ideja da jedina. jer je njihov broj sastavni deo njihove definicije. one bi se morale naći u makojem broju. S druge strane. Poruka ostaje ista. samo okolnosti i pošiljaoci mogu biti različiti: Pododeljci Murudžina zasnovani su na sistemu braka i rodbinske veze. gde je broj veza mnogo veći. Ali. Po­ što je pojednostavljen u poređenju sa sistemima srodstva svojstvenim svakoj grupi. Posmatrano sa jednog opštijeg stanovišta. ona će pre biti neka vrsta sažetog metoda. što bi bolje odgovaralo . ukazano je na to da u Australiji ima organizacija sa šest klasa: one se javljaju u društvima sa četiri odeljka. s jedne. a pododeljaka osam. m e đ u kojima je i Elkin. za razvrstavanje pojedinaca na srodničke kategorije. tako što se svrstavaju zajedno grupe srodnika i označa­ vaju istim izrazom. Ovim metodom grupisanja izrazi Istina. kad bi podele ne odeljke i pododeljke bile nezavisne od svoje sociološke funkcije. ovaj kod nužno zapostavlja razlike. jer — za razliku od dualizma — u australijskoj misli nema četvorodelne niti osmodelne sheme koja se može otkriti nezavisno od konkretnih institucija koje pokazuju strukture tog tipa. korišćenog prilikom međuplemenskih svetkovina. Redklif-Braun je pokazao da Karijere. nego to čak isključuje.

čini n a m se da ima razloga da se prihvati postojanje genetičke veze između organizacija sa 8 pododeljaka i organizacija sa 4 odeljka: najpre zato što. 77—79). domoroci su izmenili njegov mehanizam (dodajući 5. pod uslovom da se prihvati da se dva tipa braka upražnjavaju naizmenično. Kako onda protumačiti one slučajeve. Ograničimo se na slučaj Murndžina. i tako sistem. biti samo rezultat operacije tipa: 2X4. kad ne bi bilo tako. str. Sistem sa četiri odeljka može se u početku objasniti samo kao postupak sociološke integracije jednog dvostrukog dualizma (pri čemu nije neophodno da jedan istorijski prethodi drugome). Svakako. ali mada sistem tipa Karađeri može teorijski da funkeioniše sa samo tri roda. Ali: 1) On ne može da uzme neku drugu. gde sistemi sa 8 pododeljaka mogu. koji je i dalje dualitet. jer rodbinska veza između čoveka i žene konačno određuje koga će oni uzeti . zato što. za razliku od dvostrukog dualiteta. i ima ih samo osam: dakle. 12 donje 12 1961. .. ali su ga zato potpu­ no usvojile. To nije slučaj sa Murndžinima. sa svim njego­ vim sociološkim implikacijama. morale bi se naći organizacije sa makojim drugim brojem podrazreda. 117). ništa u posmatranim činjenicama ne ukazuje na stvarno postojanje trojne podele. 3) .Mišljenje starih a u t o r a " temeljilo se na razmatranju grupa koje možda nisu same shvatale sistem pododeljaka. . a sistem sa osam pododeljaka kao udvajanje istog postupka. Totemizam danas 71 Metod je naročito koristan za vreme međuplemenskih skupova: Na velike svetkovine dolaze ljudi sa područja čiji opseg iznosi više stotina kilometara . dok ništa ne govori ο tome da su organizacije sa četiri odeljka najpre bile organizacije sa polovinama. i njihove termi­ nologije srodstva mogu biti potpuno različite. sistem odeljaka i pododeljaka ne određuje propise za sklapanje brako­ va . gde izgleda da su pododeljci čisto totemski i bez uticaja na propise ο sklapanju braka? Najpre. str. 122) Ali — kao što smo na drugom mestu pokazali — pogrešno je na osnovu toga zaključiti da: . Dakle. podešen samo zato da bi se vaspostavila saglasnost: uvodeći pododeljke. trostruki dualitet unosi novo načelo. str. jer sistem pododeljaka sadrži osam delova (Warner. ako ne na razini pododeljaka. i. prema tome. na vrlo domišljat i složen način. verujemo da nema nikakvog razloga da se vratimo na tradicionalnu koncepciju bračnih klasa. Ali upravo takvih sistema nema u Australija. Izneto je i suprotno mišljenje (Lane). Ali imena odeljaka su praktično ista. na svoj način. njegovo korišćenje ovih primera nije sasvim ubedljivo. . kod Murndžina. Sistem pododlejaka tu je tako malo odvojen od ženidbenih propisa da je. domorocu je relativno lakše da na osnovu podele na odeljke otkrije u kakvoj je vezi sa nekim strancem (Warner. najzad. . nasuprot mišljenju starih autora. . Ovaj se može naći u sistemima sa 6 klasa tipa Ambrim-Duhovska ostrva. 2) Čak i na razini pododeljaka ponovo je uspostavljena podudarnost između klase i rodbinskog odnosa. koje navodi Elkin.70 Klod Levi Siros srodstva svedeni su na osam. čovek uzima ženu Bl ili B2 ako je on sam A1 ili A2 {ibid str 122-123). izražava propise ο sklapa­ nju braka na razini odeljaka. koji ne mogu biti stavljeni na isti plan. Jer. jer je sami Elkin utvrdio da postoji i četvrti rod (Elkin /3/.

pododeljaka. zaodenuli. bolji je sistem sa 4 klase. zbog čega dolazi do velikog broja brakova nepravilnih sa formal­ nog stanovišta. sistem pododeljaka neodoljivo privlači ova plemena . čini se. Međutim. uveli su ih neki izuzetno inteligentni urođenici. kao simbol civilizacije na višem stupnju razvoja. one počinju da žive nezavisno: kao predmet radoznalosti ili estetskog divljenja. mada su oni oduvek jedan drugoga nazivali bratom: Dva južnjaka su ove pridošlice razvrstale u različite klase. T. Strehlow) iznosi slučaj dvojice južnih Aranda.G. najpre bila sociološka. jer su po prirodi spekulativni i izmišlje­ ni. svaki put kad su oni bili izumevani. ljude s juga. više puta su ih pozajmljivala susedna plemena. kopirani ili inteligentno pozajmljivani. jer je jedan od njih uzeo ženu iz neke grupe sa 8 Recimo. koja -su tek nejasno shvatala njihovu funkciju. N e ­ ma sumnje. sasvim dobar za one lude severne Arande. Zadržavajući tradicionalnu strukturu. nadahnuti di­ vljenjem koje australijski domoroci. Pododeljici su skorašnjeg d a t u m a . zahvalju­ jući svojoj složenosti. koje se primenjuje približno u jednom od dva slučaja). kad su uveli pododeljke.72 Klod Levi Siros Totemizam danas 73 pravilo sklapanja braka po izboru. pokrili pozajmicama od susednih populacija. koje su njihovi susedi došli sa severa razvrstali u različite podeljke. zbog prethodnog patrilinearnog sistema. pododeljci su nespretno određeni. oni su je. One postoje ideološki. Zbog tih odlika. i b r a k je sada bio „ozakonjen" na osnovu t u đ e teorije. ali ne znaju da se njima stvarno služe. Strelou (T. m a d a su rodbinske veze poštovane (po Stanner-u). a nasuprot onome u šta veruje Elkin. totemizam im daje — kad već to nije društvena organizacija — jedini plan gde i mogu funkcionisati. tako da potru uticaj podele na pododeljke na bračne razmene. Ponekad. Jedini zaključak koji se iz ovog primera može izvesti jeste taj da Murndžini. koji su tako uobraženi da nameću svoj sistem staroj južnoj pokrajini. Dž. mi uopšte ne razumemo onaj sa 8 klasa. spolja nametnut sistem ostaje nerazumljiv. nisu nastojali da nađu bolji metod socijalne integracije od onog koji su ranije primenjivali. Poznati su i drugi primeri takvih pozajmica: N e k a d a su Murinbatae imali samo patrilinearne polo­ vine. primenljiv i izvan ple­ menskih granica. To je neshvatljiv sistem koji ničemu ne služi. . niti metod zasnovan na drukči­ jim načelima. ove sisteme ne treba proglasiti nepravilnim zato što su totemski: zato što su nepravilni oni mogu biti samo totemski. Uz to. 72). one su bile donekle prilagođene starijim društvenim pra­ vilima. ali mi. U takvim slučajevima. ili čak uopšte nisu. . takođe. koji su u stranim logorima savršeno naučili mehanizam podode­ ljaka. to jest da su oni služili — i još često služe — za to da se srodnički sistem i sistem bračnih razmena kodiraju na relativno jednostavan način. gde ljudi od pamtiveka žive podeljeni u 4 klase: „Za nas. str. domoroci se „igraju" odeljaka i pododeljaka ili ih trpe. takođe. Na kraju ovih objašnjenja oni su izneli ogorčene primedbe na r a č u n severnih Aranda. da je funkcija odeljaka i pododelja­ ka. osećaju prema vrlo složenim društvenim institucijama. dakle. ova pravila uživaju veliko uvažavanje. Čak i k a d su neshvaćena. kad su te institucije jednom date. H. ako se tako može reći. m a d a ponegde ima reakcionara. reč „nepravilan" nema isti smisao u oba . veliki putnici. mi nismo od naših p r e d a k a nasledili taj glupi običaj" (Strehlow. H. Drugim recima. Ali.

suprotstavlja totemizam matrilinearnih klanova totemizmu patrilinearnih klanova.74 Klod Leid Stros Totemizam danas 75 slučaja. dijahronije i sinhronije. . pomoću obradnih grupa. ispunjavaju dvostruku funkciju: s jedne strane. U prvom slučaju. koje žene roda prenose sa jednog naraštaja na drugi. j Elkin to oseća tako jasno da se trudi — pošto je najpre razbio totemizam na odvojene entitete — da tim entitetima ipak vrati neko jedinstvo. osip nije tako pozitivan kao koža. strukture i događaja. periodično obnavlja sećanje na dolazak mitskih predaka u određenu oblast. želi da istraje i da opstane. Ali to rešenje je suviše neodređeno i uopšteno.. oni izražavaju srodstvo i saradnju čoveka sa prirodom. kako kao pojedinac tako i kao član društva (Elkin 2. Dakle. tako što. tolika istraživanja. ma kakve one inače bile. zaključuje on. po našem mišljenju. imaju svojstva kojima bi Elkin hteo da odreai totemizam: . ona se odnosi samo na patološke oblike. ali da li na osnovu toga treba zaključiti da su pred nama različite sociološke „vrste"? To je toliko neizvesno da opozicija može da se preokrene: matrilinearni totemizam takođe ima sinhronijsku funkciju. on je organski i materijalan. Zar su bila potrebna tolika posmatranja. suočen sa svojim svakodnevnim potrebama. oba uspo­ stavljaju vezu između materijalnog i duhovnog sveta. koja sinhronijski — a ne više dijahronijski —spaja članove klana. ili empirij­ skim opisom raznorodnih modaliteta. Uostalom. iza Elkinovih empirijskih kategorija mo­ že se naslutiti obris jednog sistema. ali korelativna puta. da bi se došlo do jednog ovakvog za- . to­ tem je „meso": u drugom. . u jednom slučaju. matrilinearni totemizam potvrđuje dijahronijski i biološki konti­ nuitet klana. filozofija koja . a u drugom. Elkin navodi ove primere da bi prećutno osudio svaki pokušaj sistematske tipologije. to jest spoljnu. spirituelan i netelesan. s druge strane. a ne unutarnju. Kao što je govorio Marks. dva među drugim mogućnim načinima da se ispolje paralelna svojstva prirode i društva. . Sve je to tačno. rede nego što se obično misli. čak se pre čini da se nalaze u komplemen­ tarnom odnosu. reč „nepravilan" ne opovrgava postojanje pravilnih oblika. koja se sastoji u tome — na svakoj patrilokalnoj teritoriji gde se nastanjuju su­ pruge iz različitih klanova — da se u simultanom obliku ispolji diferencijalna struktura plemenske gru­ pe. on je „san". Štaviše. Patrilinearni totemizam ima dijahronijsku funkci- ju: on izražava vremenski kontinuitet horde. Dakle. a patrilinearni totemi­ zam izražava „mesnu povezanost horde". To su dva različita. nade i h r a b r o ­ sti da čovek. i koji se ne javljaju — pod pretpostavkom da je njihovo stvarno postojanje pouzdano utvrđeno — na istom planu sa normalnim oblicima. str. Sa jednog na drugi prelazi se pomoću preobražaja. s pravom. koju on nastoji da zameni običnim inventarom. Ali. teritorijalnu. dva oblika totemizma ne pokazuju se kao heterogeni. On. Svaka filozofija i svaka religija. . i zbog čega solidarnost društvene grupe nužno mora da se potvr­ đuje u obliku množine kultova. a ne biološku vezu. Svi tipovi totemizma. uliva dovoljno vere. tako da više ne razumemo zbog čega taj vremenski kontinuitet traži da se prvi preci javljaju u životinjskom obličju. konti­ nuitet između sadašnjosti i prošlosti. to je meso i krv. 131). Mada različitim sredstvima.

Malinovski zaista priznaje stvarno postojanje totemizma. U tom cilju. III FUNKCIONALISTIČKI TOTEMIZMI Upravo smo videli kako je Elkin pokušao da spase totemizam: razmičući svoj borbeni poredak da bi propustio američku ofanzivu. P r a z a n prostor izemeđu dva plana neodoljivo podseća na p r a z n i n u u Gretrijevoj (Gretry) harmoniju. dok je izvršio pregrupisavanje svojih snaga na dva krila. Elkinove analize pothranjuju se poukama Redklif-Brau­ na. ova strategija odražava glavne uticaje kojima je bio izložen i koji su ga vukli u suprotne pravce: od Redklif-Brauna. zbog koje su mu njegovi savremenici zamerali. Istini za volju. od kojih se jedno oslanja na detaljniju analizu. po cenu da ga rasparča u određene celine. Malinovski prihvata više biološku i psihološku perspektivu nego . njegov odgovor na američke kritike ne sastoji se. a drugo na grublju sintezu nego što je to bilo slučaj s njegovim prethod­ nicima. Pa ipak. već u tome da se odmah prevaziđe razina zapažanja. njegov pokušaj sinteze pridružuju se pokušajima Malinovskog. s druge strane. primer Malinovskog navodi ga na brzopleta uopštavanja i sveobuhvatna rešenja. kao u slučaju Elkina.76 Klod Levi Siros ključka? Covek ne vidi nikakvu vezu između Elkinovih bogatih i prodornih analiza i ove sažete sinteze. govoreći da bi između njegovih visokih i niskih tonova mogle proći kočije. da bi se totemizam intuitivno shvatio u njegovom jedinstvu i u njegovoj ponovo pronađenoj jednostavnosti. u vaspostavljanju totemizma na činjenicama. nasledio je metod brižljivog posmatranja i sklonost ka klasifikaciji.

magijsko razmnožavanje svake vrste mora prirodno postati zadatak ili privilegija jednog stručnjaka. činjenica je da svaki obred teži magiji. on potiče od biologije i psihologije. u njegovom naporu da izvuče iz sredine ono što mu može biti korisno. Iz toga proističu „očevidna ograniče­ nja". Što se tiče kultova. . koje predsta­ vljaju osnovnu ishranu plemena. Štaviše. Stoga nije nimalo iznenađujuće što izvestan broj životinjskih i biljnih vrsta. da bi prvi mogao da deluje na drugu. 28). životinja se kreće. koja nema ničeg zajed­ ničkog sa suštinom totemizma".78 Klod Levi Siros Totemizam danas 79 čisto etnološku. obredi razmnožavanja. zbog čega totemizam naglašava životinje i biljke? Zato što čoveku pružaju h r a n u i što potreba za h r a n o m zauzima prvo mesto u svesti primitivnog čoveka. a svaka magija teži pojedinačnoj ili porodičnoj specija­ lizaciji: U totemizmu. što su sastavni delovi totemizma. Njegovo tumačenje više je n a t u r a l i stičko. P r e svega. oni odgovaraju želji da se upravlja vrstom. str. Pošto porodica sama po sebi teži da se preobrazi u klan. Afinitet čoveka i životinje može se lako proveriti: kao i čovek. Postaviee se pitanje na čemu se zasnivaju verovanje u afinitet čoveka sa biljkama i životinjama. prirodne pojave ili proizvedene stvari — pojavljuju se tek u obliku „drugorazredne tvorevine . davanje različitog totema svakom klanu pred­ stavlja problem. želju za jelom. totemizam se sam po sebi podrazumeva: Totemizam nam izgleda kao blagoslov koji je religija dala primitivnom čoveku. (Malinowski 1. 27). Životinja zauzima sred­ nji položaj između čoveka i prirode i podstiče kod čoveka mešovita osećanja: divljenje ili strahovanje. kao i u njegovoj borbi za život (str. Međutim. ima telo i lik. Na taj način. prvenstveno. jer do sada se vodilo računa samo ο prvom. gmizavci menjaju kožu. U svom korenu. Po njemu se tobožnji totemski problem svodi na tri pitanja na koja je lako odgovoriti kada se uzimaju izdvojeno. kao zabrana ubijanja ili jedenja životinja. Problem je stoga dvostruko obrnut. Poslednje pitanje tiče se istovremenog postojanja. bez obzira da li je ona jestiva. jednog sociološkog i jednog verskog sta­ novišta. totemizam nije više k u l t u r n a pojava. a ne od etnologije. u totemizmu. riba pliva. odaje zvuke. . izražava emocije. . . gde izaziva intenzivna i raznovr­ sna osećanja. 28). kome pomažu njegovi bliski rođaci (str. postaju za njegove članove žarište interesovanja: Kratak je put koji vodi od devičanske šume do stomaka a zatim do duha divljaka: svet mu se predstavlja kao zbrkana slika na kojoj se razaznaju samo korisne životinjske i biljne vrste i. moći životinje izgleda da su veće od moći čoveka: ptica leti. Nepokretni predmeti — biljke. već „prirodni rezultat p r i r o d n i h uslova". i sakralni obli­ ci jedinjenja. uklju­ čujući i korelativnu p o t v r d u moći date čoveku da izazove njeno razmnožavanje. one koje su jestive. i u svojim manifestacijama. p r e h r a m b e n e zabrane. korisna ili opasna. i verovanje u takvu moć povlači za sobom ideju ο životnoj zajednici: potrebno je da čovek i životinja postoje u istoj prirodi. utilitarno i afektivno.

pita se da li „izraz totemizam. Prema tome. mnogo analitičnije i mnogo strože u svom načelu od postavki Malinov­ skog. jedino bi etnologija. Redklif-Braun ipak odbacuje njegovu argumentaciju. nagoveštava svoj projekt da svede tobožnji totemizam na specifičan slučaj odnosa čoveka i prirodnih vrsta. pododeljka. Međutim. opis i analiza izazivaju samo drugo­ razredno interesovanje. znači konstatovati da postoji obredni odnos između čoveka i njegovog totema. Samo u Australiji mora se praviti razlika između više totemizama: seksualnog. onako kako to formulišu mitovi i odredi. uzet u tehničkom smislu. odlučujuće doprineo likvidiranju totemskog problema. pojam sakralnog ne daje objašnjenje. ako „obredni odnos" ozna­ čava celinu obaveznih stavova ponašanja. sa svim svojim tekovinama. . koja polazi od nepotpune analize pojma sakralnog. Međutim. mada on to bez sumnje ne bi rado priznao. ipak dovode do veoma sličnih zaključaka.80 Klod Levi Stros Totemizam danas 81 Ne radi se više ο tome da se sazna zašto totemizam postoji. tamo gde postoji. mesnog. i skoro istim recima. klana (patrilinearnog i matrilinearnog). itd. Čuvajmo se zaista da ne pomislimo da se pod udarima čarobnog štapića Malinovskog — dosta lakih udara. čitav poduhvat ostaje nesiguran i pun nagađanja. polovine. nije nadživeo svoju korisnost". Polazna tačka Redklif-Brauna. Redklif-Braun želi da zameni istorijska proučava­ nja jednom induktivnom metodom. Ovo povezivanje može dovesti do velikog broja različitih oblika (RadcliffeBrown 2. Reći da je totem sakralan. Sve što totemski sistemi imaju zajedničko jeste u o p štena tendencija da se karakterišu segmenti društva povezivanjem svakog segmenta sa nekoliko prirodnih vrsta ili sa jednim delom prirode. neophodno je da prvo proučimo prvu. sa svojim znanjem i svojim metodima. u oba smisla reci — totemizam raspršio kao oblak. s obzirom da ništa nije poznato. individualnog. ali u različitim oblicima? (str. pri kraju svog života. Kao i Boas. ili skoro ništa. čije postavke. uspevajući da izdvoji i razotkrije stvarne probleme koji se kriju iza fantazmagorije teoretičara. odeljka.. težiće se nalaženju nekih jednostavnih načela iza emipirijske složenosti: Možemo li pokazati da je totemizam specifičan oblik jedne opšte prisutne pojave u ljudskim društvima i da se usled toga pojavljuje u svim kulturama. čije posmatranje. Jedini problem koji bi mogao da se postavi — ali da li se on postavlja? — bio bi da se shvati zašto on ne postoji svuda . podstaknut pri­ rodnim naukama. . To ćemo nazvati nje­ govom drugom teorijom. Redklif-Braun je. Kao i ovaj. 123). Dirkem je bio prvi koji je tako postavio problem. u tom slučaju. podudara se sa polaznom postavkom Boasa. 122). Odajući mu priznanje. ο prošlosti domorodačkih društava. 6 Totemizam danas . uglavnom se pokušavalo da se dođe do porekla svakog oblika. on samo ukazuje na opšti problem obrednih odnosa. str. Problem je jednostavno obrnut i. Pojam totemizma iskovan je od elemenata pozaj­ mljenih od različitih institucija. Prema tome. horde. Do sada. mogla zaista da nestane. i to u različitim vidovima.

da bi se efikasno manifestovala. kao što su Eskimi. a ova zahtevaju. ali koji ima tu prednost što je mnogo uopšteniji: Zbog čega ma prihvata obredni stav vrstama? (str. većina naroda koji se nazivaju primitivni­ u svojim običajima i u svojim mitovima prema životinjama i drugim prirodnim 129) Ove analize su. Ovakav obredni stav dokazan je kod n a r o d a bez totemizma. jer bi p o s m a t r a n o društvo nestalo ili bi se preobrazilo u drukčije društvo). itd. a poznati su i drugi primeri isto tako nezavisni od totemizma. Ova ponašanja su u stvari opšte prisutna u lovačkim društvima. Naprotiv. kolektivni izraz. automatski je slede obredna i verska segmentacija. predsednici. u vidu podele na „ljude zime" i „ljude leta" i odgovarajuće obredne dihotomije. Redklif-Braun tvrdi da ritualizacija odnosa čoveka i životinje pruža mnogo opštije i šire okvire od totemizma. pružile odgovor: opšte je potvrđena činjenica da svaka stvar ili svaki događaj koji imaju značajan uticaj na materijalno ili duhovno blagostanje nekog društva 6* . koji predstavljaju segmente od kojih se sastoji društvo. koji treba da se usredsredi na konkretne stvari: Pojedinačna Kolektivna osećanja ponašanja. Ista tendencija je bar nagoveštena kod Eskima. Ako su u ovim znaci­ ma kasnije „prepoznati" likovi životinja ili biljaka. kraljevi. čak i u nedostatku mogućnosti za umetnički izraz. kao što su zastave. jer Andamani na ostrvima poštuju obredno ponašanje prema kornjačama koje zauzimaju značajno mesto u njihovoj ishrani. Tako se u katolicizmu razvio kult svetaca sa organizacijom parohija i verskom individualizacijom. Bilo je prirodno da do nje dođe. treba obezbediti stalnost i solidarnost klanova. u skladu s tim. Međutim. a svi arktički narodi prema medvedima. Uz dvostruki uslov da se prihvati. kako misli Redklif-Braun. kalifornijski Indijanci pokazuju isti stav prema lososima. mesto koje totemizam daje životinjama i biljkama predstavlja jednu vrstu zakasnele pojave. i u kojima je totemizam razrađen. dosta jednostavan da bi svako društvo moglo da shvati ideju. kada do nje dođe. problem totemizma nestaje i u s t u p a mesto jednom drugom problemu. - vezanosti ritualizovana grupe Reprezentativni - predmet Time se objašnjava uloga koju u savremenim društvima imaju simboli. pristupačne.82 Klod Levi Stros Totemizam danas 83 Da bi društveni poredak bio očuvan (a da to nije slučaj. i da obredna segmenta­ cija sledi društvenu segmentaciju. Za Dirkema. ne bi više bilo problema. Ta stalnost i ta solidarnost mogu se zasnivati samo na pojedinačnim osećanjima. Ali zašto se totemizam obraća životinjama ili biljkama? Dirkem je dao ovoj pojavi moguće objašnje­ nje: stalnost i kontinuitet klana zahtevaju samo jedan amblem koji može biti — i koji najpre to mora biti — proizvoljan znak. na šta nas posmatranje uvek i svuda navodi da prirodni interesi podstiču obredna ponašanja. Stvari bi na tome ostale da ne dolazi do društvene segmentacije. lake za obeležavanje. ali ona ne donosi ništa suštinsko. to je zato što su životinje i biljke prisutne.

U blizini sela Labaj. Po priznanju samog Malinovskog. „sakralni"). Pas je pronašao na zemlji jedan plod drveta noku. kao i prema Malinovskom. a ne više biološko. pa se prema tome ne da uopštiti (nasuprot našoj teoriji. pre pojave totemizma. ali na jednoj drugoj razini: predmet posmatranja mora sam poticati od prirode. Pored toga što je ova hipoteza istorijska. priroda je uključena u društveni poredak a nije mu podređena. zmije ili oposuma. dok druga dva predstavljaju domorodačko stanovništvo. kakav je bio Malinovski. da se beznačajnost prvopomenutog iguana — i na kraju pristiglih — krokodila. pojeo si đubre. objašnjava drugorazrednim rangom koji se pridaje tim klanovima. opisivati i klasirati — kao što to čine prirodne nauke. Dirkemovu misao. tom II. nazvana Obukula. biološka. životinja postaje „totemska" tek ako je prvo „dobra za jelo". kako se smatra. danas glavni klan. Ako totemizam bira prirodne vrste koje treba da posluže kao sociološki amblemi segmentima društva. Redklif-Braun na taj način obrće Dirkemovo t u m a ­ čenje.-zmija ili oposum. Kada proučava. Prvo je izišao iguan. ti si niskog roda.. vodstvo pripada najvišem rodu klana Malasi. na tvrđenje da je etnologija prirodna nauka Prema tome. iz klana Lukuba. ove totemske životinje daleko su od toga da budu podjednako značajne u domorodačkoj kulturi. pa čak i istoriji. smatra se hranom niže vrste (Malinowski 2. ako se to tako može reći. životinja klana Lukulabuta. kao što on to čini. U stvari. ona pretpostavlja da . iz koje su. najzad. po njemu. i u toj fazi razvoja njegove misli. to je jedno­ stavno zato što su ove vrste. totem klana Lukvasisiga: krokodil. očevidno pozajmljen od pri­ rodnih nauka. ne totemizam u celini. koja predstavlja klan Malasi. Pas i svinja počeli su da lunjaju okolo. str. četiri klana koja sačinjavaju trobrijandsko društvo. koja teži univerzalnosti).84 Klod Levi Siros Totemizam danas 85 teže da postanu predmet obrednog stava. koji je onda zauzimao prvo mesto. zatim pas. već osobeni oblik koji on ima na ostrvima Trobrijanda. tumačenje totemizma može da da prednost društve­ noj segmentaciji nad obrednom i verskom segmenta­ cijom: i jedna i druga ostaju i dalje funkcije „prirod­ nih interesa". nalazi se jedna jama. znao je bolje nego iko da se ne može doći do kraja jednog konkretnog problema kroz uopštenosti. On ne može da prizna da jedan metod. bile predmet obrednih stavova. Malinovski mora pored ostalog i da razmotri hipotezu po kojoj dva klana potiču od osvajača koji su došli morskim putem. Onda je svinja rekla: „Pojeo si noku. Konačno. jer prvobitno su poslužili kao sociološki amblemi. Da bi vodio računa ο hijerarhiji klanova. Međutim. izišla iz dubina zemlje. Ja ću biti vođ". onda je došla svinja. Reći. Prema prvoj teoriji Redklif-Brauna. 499). vodi paradoksalnom rezultatu posta­ vljanja društvenog na izdvojenu razinu. pa m a k a r i neznatno. jer je to objašnjenje kultur­ ne. a ne prirodne vrste: sociološko. Zaista. voće noku koje se bere jedino u periodu oskudice. onjušio ga i pojeo. Redklif-Braun „naturalizuje". psihološka i moralna razmatranja ostavljaju slobodno polje etnografiji. prema kome su totemi predmet obrednih stavo­ va (kako bi Dirkem rekao. Od tada. u protivrečnosti je sa njegovom opštom teorijom totemizma. neuporedivi istraživač. Za Redklif-Brauna. zavisno od verzije. nije dovoljno posmatrati. Reći da etnologija opravdava metod prirodnih nauka svodi se.

na način na koji ih koriste na tehničkom i obrednom planu. pogrešno zaklju­ čivanje ili tautologiju. kao što su smeh.. različite bolesti. plimu. Iskazujući ih. nastavlja naš autor. Tako gospođica Makonel (McConnel) tvrdi da totemi Vik-Munkana. Međutim. a naročito jestive: odmah mu je potrebno da iznese druge motive: divljenje ili strahtvanje. kao i grom. povraćanje i leš? Tvrdoglava skonost ka utilitarističkim tumačenji­ ma ponekad vodi u čudnu dijalektiku. „koji nagoveštava sezonu severnog vetra". totemi mogu da predstavljaju opasne ili neprijatne stvari. na obali zaliva Karpentarija u severnoj Australiji. itd. održavaju privredne interese: obalska plemena imaju za toteme dugong. mladu travu „kojom se ove životinje h r a n e " . razne ajkule. vodu ili šumu. kao što su krokodili. ... U vezi s tim teško bi se mogla naći neka stvar za koju se ne bi moglo reći da u ovom ili onom vidu. kao što su ovi koje smo pomenuli kao primer. str. i na verovanja u vezi sa njima)..86 Klod levi Stros Totemizam danas 87 bi pas i svinja mogli da se pojave u mitu kao . lišene svake osobeno empirij­ ske osnove. Spenser i Džilen predložili su već odavno jedno objašnjenje koje mnogo više zadovoljava da bi se među toteme uključile vrste koje bi se na osnovu naivne teorije korisnosti jednostavno smatrale kao štetne: Mušice i komarči predstavljaju takvu nevolju da se na prvi pogled teško može shvatiti zašto postoje svečanosti . a ne doživljeno. jam. krabe. ili umesto nje. svaki put mu davati odgovarajući smisao. koren streljače. ali mogu da se razmnožavaju da bi naneli štetu neprijateljima i stranci­ ma (McConeel. trebalo bi da se osvrnemo na melanezijsku etno-zoologiju (što znači na pozitivna saznanja koja domoroci ovog dela sveta imaju ο životinjama. . ostrige i druge mekušce. Ali otkud onda u Australiji tako raznovrsni totemi. a ne na predrasude ο korisnosti. morsku kornjaču. jer su čvršće vezane za zemlju. I sam Malinovski nije u stanju da se pridržava aksioma (koji međutim predstavlja osnovu njegovog sistema) na osnovu koga svodi t o ­ temske vrste na korisne vrste. Međutim. Teže je već objasniti privrženost zvezdi padalici — drugom totemu — „koji nagoveštava smrt jednog roditelja". predstavljaju nešto pojmljeno. S druge strane. Ako bismo krenuli ovim putem. (ili čak zbog svoje indiferentnosti) nečemu služi i utilitarna i naturalistička teorija svela bi se na stavove lišene svake sadržine. kengura valabi. duh se rukovodi više teorijskom nego praktičnom svrhom. pored svoje pozitivne funkcije. jasno je da odnosi.koja donosi h r a n u " i jednu malu pticu „za koju se smatra da štiti ribolovce".ρο svaku cenu" suko­ bljava se sa onim mnogobrojnim slučajevima u kojima totemske životinje ili biljke ne pružaju nikakvu korist sa stanovišta domorodačke kulture. . tako da se empirijski zahtev postavljen na početku postepeno preobrazi u verbalnu igru. . traženje korisnosti . a druge kao . pozitivno ili negativno. mušice (na drugim mestima pijavice) za koje postoji negativan društveni interes u tom smislu što ne mogu da se zanemare. Da bi se poštova­ la načela. 138).prirodne" životi­ nje. . ili nekim paralelnim. potrebno je onda manipulisati pojmom interesa. Stanovništvo u unutrašnjosti ima isto tako toteme u vezi sa svojom sredinom: pacova iz šikare.kulturne" životinje. Drugo.

b l i s k o p o v e z a n i s o n i m š t o d o m o r o d a c želi d a d o b i j e u o d r e đ e n i m p e r i o d i ­ m a g o d i n e ( v e l i k u k i š u ) (str. k a d a se r a d i ο ribi. /1/. taro. Čak i što se tiče biljne hrane. . kokosov orah. Tafua (kokos). tako i kod branja. Teorija je oštroumna. oni ih solidarno proslavljaju oko sakralnih piroga. naime: Kafika (jam). 161). kada čovek želi da shvati zašto su jestive ribe isključene iz totemskog sistema. koji su međutim „totemski".88 Klod Levi Stros Totemizam danas 89 posvećene obezbeđivanju njihovog r a z m n o ž a v a n j a . Ova tabela ne odgovara totemskom sistemu. i ako bi ona bila prihvaćena. Firt u jednom drugom delu iznosi da su stvari složenije nego što to dopušta utilitarno tumačenje. . niti su usklađeni sa sociolo­ škim i religijskim ponašanjem. k a d a se radi ο jestivim biljkama. već su pojmljeni kao znaci. Tako se jestive biljke mogu poredati po njihovom mestu u ishrani (I). . riba predsta­ vlja nejasnu i nediferenciranu celinu. prisutna i primetna. ona nije tu. m a d a v e o m a o m r z n u t i s a m i p o sebi. . kako kod gajenja. Među­ tim. plod hlebnog drveta. o n o se i n t e r e s u j e z a n j e n o h v a t a n j e ( F i r t h /l/. dolazimo do sledeće tabele: (I) (Π) (III) jam taro kokos banana hlebno drvo sago pulaka (IV) jam taro (V) Kafika Taumaku taro taro hlebno drvo jam kokos pulaka (Alocasia sp.) banana kokos pulaka banana sago hlebno drvo jam sago hlebno drvo Fangerere sago Tafua kokos banana pulaka ( F i r t h /2/. „netotemske" biljke. To se svodi na postavku — i ta formula bi mogla da bude proširena na čitavo polje totemizma — da mušice i komarči nisu posmatrani kuo stimulansi. većina totemskih životinjskih vrsta nema primetan ekonomski značaj (Firth. a drugo mesto po potrebnom radu. po složenosti obreda berbe (IV) i. Međutim. . međutim. str. Pojam ekonomskog interesa sa­ drži više vidova koje treba razlikovati i koji nisu uvek međusobno usklađeni. pokazivala bi već da je odnos čoveka i njegovih potreba uslovljen kulturom i ne može biti shvaćen jednostavno kao prirodan. 395). društvo se interesuje za njihovo gajenje. po religijskom značaju klanova koji kontrolišu glavne vrste (V). T a u m a k o (taro). . U studiji koju smo analizovali u jednoj prethodnoj glavi. zauzima ptslednje mesto po p r e h r a m b e n o m značaju. kao jestive biljke u baštama i voćnjacima. . ovakva vrsta tumače­ nja mora da bude nijansirana: pre lova. od hlebnog drveta i kokosa. Rezimirajući Firtova obaveštenja. predmet su značajnijeg obreda. najzad. 614). str. Kao što je i sam Firt pomenuo: . s t r . po težini r a d a potrebnog za njihovo gajenje (II). ne treba zaboraviti da su mušice i komarči. . 65). jer je broj biljaka koje se na njoj nalaze veći: jam. Fangarere (hlebno drvo). . kako kod gajenja tako i kod berbe. itd. koji kontroliše najviši klan i čiji obred je t a k o đ e najslože­ niji. Banana i sago palma. glavni su jestivi plodovi Tikopije i kao takvi smatraju se izvanredno dragocenim. Jam. pomoću kojih ljudi love ribu: . Firt izgleda da je naklonjen objašnjenjima koja se svode na korisnost. Stoga obredi ribolova nisu podeljeni među klanovima.

Sa njegovim starenjem. Malinovski je razmatrao problem magije na isti način kao i problem totemi­ zma: oslanjajući se na uopštena psihološka r a z m a t r a ­ nja. na veoma niskoj tehničkoj i privrednoj razini. koji obuhvata neke poduhvate a druge ostavlja van. koje vodi nesiguran život u šumama južne Tanganjike. svinje ili kornjače. kao psihološku posledicu. I obred ima veoma malo veze sa svakodnevnim traganjem pripadnika plemena Ngindo za hranom (Crosse-Upcott. moglo bi izgledati zapanjujuće što ono nije propraćeno nikakvim obredom. . Redklif-Braun suprotstavio Malinovskom u vezi sa magijom i što je tumačenje ove pojave koje je t a d a izneo. bilo toliko daleko od njegovih ranijih ideja. stvaranje stanja nesigur­ nost i opasnosti. ako ne bi postojao skup specijalnih obreda.90 Klod Levi Stros Totemizam danas 91 Malo je verovatno da je Redklif-Braun bio sasvim svestan evolucije svoje misli u toku poslednjih trideset godina svog života. pojedinac ne pokazuje strepnju. i da obred ima. . predstavljalo bi pogrešan zaključak jer ne postoji objektivni kriterijum koji bi omogućio da se utvrdi koje poduhvate ljudska društva smatraju više ili manje rizičnim. Uosta­ lom. Koherentniji u tom pogledu. Više plemena koja žive od lova napadaju najveću divljač bez mnogo ceremonije. naime. u svakom društvu. da bi se došlo do jedne upravo suprotne teze: . svaka tendencija se precizirala i prečišćavala. Pomenimo odmah da veza između magije i rizika koju ističe Malinovski nije ni u kom slučaju očevidna. jer čak i njegovi pozni napisi svedoče ο velikoj vernosti d u h u ranijih radova. čiji je proklamovani cilj da se on zaštiti od tih opasnosti. Međutim. ova evolucija nije bila postepena: reklo bi se da su kod njega dve tendencije uvek zajednički postojale i da se ponekad jedna a ponekad druga više potvrđi­ vala. . Dakle. pa m a k a r i samo opa­ snost od neuspeha. magija zauzima tačno određen sektor. 98). ali nemoguće je reći da li je jedna ili druga konačno stekla kod njega prevagu. i kod koga šumsko pčelarstvo igra značajnu ulogu: Vodeći računa ο tome da pčelarstvo izlaže čoveka mnogim rizicima: dugim noćnim kretanjima opasnom šumom. Empirijska veza ο kojoj govori Malinovski nije prema tome proverena. I obredi i praksa magije svode se za čoveka na sredstvo za otklanjanje ili ublažavanje strepnje koju oseća kada se upušta u poduhvate čiji je rezultat neizvestan. čineći opoziciju očiglednijom. Stoga čovek ne bi trebalo da bude suviše iznenađen što se tačno deset godina pošto je formulisao svoju prvu teoriju totemizma. argumentacija koju on iznosi (što je u stvari nastavak onoga što je izneo Loazi (Loisy) bila bi sasvim prihvatljiva ako bi se obrnuli izrazi. Malo je verovatno da bi jedan ostrvski Andaman smatrao opasnim da jede meso dugonga. mada veoma blisko pret­ hodnom. kao što je primetio Redklif-Braun. da usled nedostatka obreda i povezanih verovanja. . Svaki poduhvat sadrži rizik. Tvrditi da su prvi upravo oni koje društvo smatra nesigurnim. ili da rezultat neće odgovarati potpuno n a d a m a autora. Magija bi prema tome imala p r a k t i č n u i afektivnu svrhu. str. nezavisno od činjenice što su neki od njih propraćeni obredima. zavisno od t r e n u t k a i prilike. susretima sa ne manje neprijateljskim rojevima na velikim visinama. To je slučaj malog Bantu plemena Ngindo. uka­ zano mi je na to da opasnost ne zahteva neophodno obred. I svakako. Poznata su društva gde su vrste delatnosti koje sadrže sigurne opasnosti ostala van magije.

Osnovna greška teze Malinovskog je u tome što se uzima kao uzrok ono što najverovatnije ne predstavlja ništa drugo nego posledicu. Ova ponaša­ nja mogu biti propraćena strepnjom. bilo bi potrebno da se prvo zna u čemu se ta strepnja sastoji. koja se teško može proveriti u današnje vreme i uopšte ne može u dalekoj prošlosti. 148—149). Psihijatrija. pa čak i danas. Dakle. prema tome. etnološka teorija tvrdi da magija i religija ulivaju čoveku poverenje u sebe. U suprotnom.92 Klod Levi Stros Ako. subjektivno i nejasno. kao što je to slučaj s prirodnom selekcijom mutacija. a ne između ovih ponašanja i odraza nepoznatih pojava na ekranu osećajnosti. str. čiju teoriju tek treba razraditi. Pošto je afektivnost najmutnija strana čoveka. moglo bi se isto takn reći da to dovodi do rađanja strahova i strepnji kojih bi inače bio lišen (Radcliffe-Brown /3/. moralno blago­ stanje i osećanje bezbednosti. Zna se da je Kreber donekle izmenio . i još uvek izmišljaju. treba tražiti na drugom planu. ljudi ne pribegavaju magiji zato što osećaju strepnju u nekim situacijama. što znači od jedne šifre koja je. hipote­ za. već zato što pribegavaju magiji te situacije izazivaju strepnju. argumentacija važi i protiv prve teorije totemizma Redklif-Brauna. ali nije strepnja ta koja ih izaziva. s druge strane. Međutim. Da bi pribegavanje strepnji pružilo makar i nagoveštaj objašnjenja. kojim mehanizmom bi prva izazvala druge? Strepnja nije uzrok. verujući da smo ga rešili. po prirodi vanindividualna. stalno postoji težnja da se njoj pribegne. trudi se i sama da nas nauči da su ponašanja bolesnika simbolična i da njihovo tumačenje potiče od jedne dramatike. a zatim kakvi odnosi postoje između zbrkane i poremećene emocije. i ponašanja označenih s najvećom preciznošću žigom. jer se ona svodi na tvrđenje da ljudi zauzimaju obredni stav prema životinskim i biljnim vrstama koje izazivaju njihov interes — ovde to znači: spontani interes. na koju se implicitno poziva Malinovski. nju bi trebalo tražiti između artikulisanih ponašanja i struktura nereda. ništa ne dodaje jednostavnoj konstataciji da se obredi neredovno rađaju i nestaju. ili prateću pojavu. s jedne. ako postoji. i koja se mogu raspodeliti između više određe­ nih kategorija. Već prvo stanje doktrine Redklif-Brauna dovoljno je da pokaže da je ova iluzija iskrivila razmišljanja ο totemizmu. to je način na koji čovek shvata. pojedinci ispunjeni strepnjom izmislili. Ona takođe razara Frojdov pokušaj u delu Totem i tabu. Ako postoji razumna veza. a da eliminiše druge. unutra­ šnji nered za koji ni sam ne zna da li je fizički ili mentalni. zadovoljićemo se da prišijemo problemu drugu etiketu. pri čemu se zaboravlja da ono što se opire objašnjenju samim tim ne može da mu posluži. Ne bi li se moglo isto tako reći (a bizarnost spiska totema na to najbolje ukazuje) da više zbog obrednih stavova koje pokazuju prema tim vrstama ljudi teže da u njima nađu neki interes. Jedan podatak nije osnovni zato što je nerazumljiv: njegov karakter samo ukazuje na to da objašnjenje. Moglo bi se svakako zamisliti da su na početku života u društvu. teži da očuva i uopšti one koje su korisne za održavanje grupe i za očuvanje reda. prinudna ponašanja slična onima koja se zapažaju kod psiho­ pata: na ovaj niz pojedinačnih varijacija primenjuje se neka vrsta društvene selekcije koja. Totemizam danas 93 Prema tome. kao i svaka šifra.

. Običaji su dati kao spoljne norme. Kao što smo već podsetili. U poslušnosti i u praksi nema revnosti. Za razlku od Krebera. on je priznao svoju nepravdu: nije li ubio mušicu pneumatičkim čekićem? Ako je Frojd odustao. po sebi indiferentan. poreklo običa­ ja trebalo bi da se p o d u d a r a sa pojavom osećanja. 609—610. ni u pogledu svoje postojanosti. Uostalom.. Ovaj vid odgovora izgleda potpuno istinoljubiv. a Frojdova teza ne bi bila izmenjena. što se tiče današnjice. u skladu s onim što svako oseća kao pojedinac: svaki čovek se oseća zavisno od načina na koji mu je to 1. koje bi predsta­ vljalo njihovu pozitivnu sadržinu. pod uticajem t r e n u t n i h emocija. pre izazivanja unutrašnjih oseća­ nja. Nasuprot onome što podržava Frojd. Međutim. dvadeset godina pošto ga je prvo osudio zbog netačnosti i nedovoljno naučnog metoda. ako bi povratnost osećanja objasnila postojanost običaja. 306).94 Klod Levi Stros Totemizam danas stav prema ovom delu. ljudi se ponašaju. subjekt je retko u stanju da nađe neki uzrok tog konformizma: sve što zna da kaže jeste da su stvari uvek bile takve i da je on postupio onako kao što se postupalo i pre njega. Međutim. prekršen. ali kada je običaj. 1939. i Dirkem izvodi društvene pojave iz afektivnosti.. što izgleda da je bio slučaj. naš stav prema delu Totem i tabu se dakle više zaoštrio tokom godina: vidi Les structures elementaires de la parente. kao posledica nagona ili emocija koji će se ponovo pojaviti sa istim karakteristikama. Poznato je da to nije slučaj i da vernost koja im se pripisuje potiče najčešće od konvencionalnog stava. kod različitih pojedinaca. a te norme određuju pojedinačna osećanja. godine. čak i ako bi oceubilački nagon odgovarao jednoj tipičnoj situaciji umesto istorijskom događaju 1 '. međutim. . pozi­ tivne i negativne. pravo pitanje nije u tome.ljude sa inferiornom k u l t u r o m . kao što su totemizam i tabui (Kroeber 3/. Jer. u krajnjoj liniji. Bez obzira kom društvu pripada. Ne znamo ništa i nikada nećemo ništa saznati ο prvom izvoru verovanja i običaja čiji se koreni nalaze u dalekoj prošlosti. da oslikaju ili tetoviraju telo slikama koje . str. . sigurno je da društvena ponašanja nisu ono što spontano ima svaki pojedinac. onda bi trebalo stalno da oslobađaju afektivno bogatstvo. tokom vekova i milenijuma. međutim. kao što bi trebalo da bude slučaj ako bi svaki pojedinac prihvatao društvena verovanja zato što ih je u ovom ili onom trenutku svog postojanja intimno i lično doživeo. Njegova teorija totemizma polazi od potrebe i na kraju pribegava osećanju. ne mogu se objasniti ni u pogledu svog porekla. . Kao članovi grupe. Ali zbog čega su ljudi počeli da simbolizuju svoje klanovsko pripadništvo? Dirkem kaže da je to zbog „instinktivne tendencije" koja navodi . kao i okolnosti u kojima se ona mogu ili moraju izraziti. dozvoljeno ili propisano da se ponaša. Izgleda da se pridružujemo Dirkemu. Emocije se javljaju. od toga da ubistvo oca smatra istorijskim događajem. povezane zajedničkim živo­ t o m . društvene prinude. str. u tome bi se mogao videti simbolični izraz povratne virtuelnosti: generički i vanvremenski model psiholo­ ških stavova impliciranih pojavama ili institucijama koje se ponavljaju. ako bi institucije i običaji imali svoju vitalnost zato što se stalno osvežavaju i osnažuju individualnim osećanjima sličnim onima u kojima su se nalazili njihovi prvi koreni. po njemu postojanje totema dovodi do prepoznavanja životinjskih ili biljnih likova u onome što su prvobitno bili samo nefigurativni i proizvoljni znaci.

96

Klod Levi Siros

podsećaju na tu zajednicu postojanja" (str. 332). Ovaj grafički „instinkt" je prema tome u osnovi sistema koji nalazi svoj vrhunac u afektivnoj teoriji sakral­ nog. Međutim, kao i one koje su upravo kritikovane, Dirkemova teorija kolektivnog porekla sakralnog za­ sniva se na pogrešnom zaključivanju — nisu trenutne emocije, koje se osećaju prilikom skupova i svečano­ sti, te koje izazivaju ili ovekovečuju obred, već je obredni čin taj koji podstiče emocije. Daleko od toga da je religijska ideja rođena „iz uzavrelih društvenih sredina, iz same ove uzavrelosti" (Durkheim, str. 313). već je ona u njihovoj osnovi. U stvari, nagon i emocija ništa ne objašnjavaju; oni uvek proističu: bilo iz snage tela, bilo iz nemoći duha. U oba slučaja oni su posledica i nikada nisu uzrok. Uzroci se mogu tražiti samo u organizmu i onako kako samo biologija zna da učini, ili u intelektu, što je jedini put otvoren psihologiji, i etnologiji.

IV KA INTELEKTU

Pleme Talensi, na severu Zlatne obale, podeljeno je u patrilinearne klanove koji poštuju različite totemske zabrane. Istu karakteristiku imaju plemena Gor­ nje Volte, i čak plemena zapadnog Sudana. Ne radi se samo ο formalnoj sličnosti: životinjske vrste koje su najčešće zabranjene, iste su na čitavoj površini ove ogromne teritorije, kao i mitovi koji su stvoreni da bi se opravdale zabrane. Totemske zabrane plemena Talensi obuhvataju ptice kao što su: kanarinac, grlica, domaća kokoška; gmizavce, kao što su krokodil, zmija, kornjača (kop­ nena i vodena); neke vrste riba; velikog skakavca, glodare: vevericu i zeca; preživare: kozu i ovcu; mesoždere kao što su mačka, pas i leopard; konačno, druge životinje: majmuna, divlju svinju, itd:
Nemoguće je otkriti nešto zajedničko svim ovim životinjama. Neke zauzimaju značajno mesto u domoro­ dačkom privrednom životu, kao izvori hrane, ali većina je u tom pogledu beznačajna. Mnoge su dobar obrok za one koji imaju pravo da ih jedu; meso drugih je prezreno. Nijedan odrastao čovek neće rado jesti skakavca, k a n a ­ rinca, ili male jestive zmije, samo mala deca, koja jedu sve što nađu. Više vrsta se smatra opasnim, stvarno ili na magijskom planu; to je slučaj sa krokodilom, zmijama,
7 Totemizam d a n a s

98

Klod Levi Sti'os leopardom i svim divljim zverima. S druge strane, mnoge životinje su potpuno bezopasne, kako sa praktičnog stanovišta, tako i sa magijskog. Neke od njih nalaze mesto u skromnom folkloru Talensija, kao što je slučaj sa tako različitim životinjama kao što su majmun, grlica i mačka. Usput da pomenemo, klanovi koji imaju mačku kao totem, ne pokazuju nikakvo poštovanje za domaće mačke, a prema domaćim psima jednako se odnose i oni koji mogu i oni koji ne mogu da ih jedu. Prema tome, totemske životinje Talensija ne predstavljaju klasu, ni u zoološkom niti u utilitarnom ni u magijskom smislu. Sve što se može reći jeste da one uopšteno pripadaju dosta čestim divljim ili domaćim vrstama (Fortes, str. 141142).

Totemizam danas

99

Otišli smo daleko od Malinovskog. Međutim, Fortes naročito ističe jedan problem koji se, još od Boasa, nazire iza iluzija izazvanih totemizmom. Da bi se shvatila verovanja i zabrane ove vrste, nije dovoljno da im se pripiše jedna globalna funkcija: jednostavan konkretan postupak, koji se može lako preneti u vidu navika stečenih u detinjstvu, da bi se učinila očevid­ nom složena struktura jednog društva. Jer ostaje još jedno pitanje, koje je verovatno suštinsko: zbog čega životinjski simbolizam 9 1, naročito zbog čega jedni simboli pre nego neki drugi, pošto je utvrđeno, bar negativno, da izbor nekih životinja ne može biti objašnjen sa utilitarnog stanovišta? U slučaju Talensija, ići ćemo po etapama. Postoje pojedinačne životinje, ili čak ponekad geografski lokalizovane vrste, koje su predmet tabua, pošto se na njih nailazi u susedstvi; hramova posvećenih kultu određenih predaka. Tu se ne radi ο totemizmu u uobičajenom značenju tog izraza. „Tabui zemlje" predstavljaju posebnu kategoriju između ovih sakral-

nih životinja ili vrsta i totema: to je slučaj sa velikim gmizavcima — krokodilom, pitonom, raznim vrstama guštera, — koji ne mogu biti ubijeni u prostoru h r a m a zemlje. To je ,,narod Zemlje" u istom smislu u kome se kaže „narod ovog ili onog sela", i simbolizuje moć Zemlje, koja može biti korisna ili štetna. Već tu se postavlja pitanje zbog čega su neke suvozemne životi­ nje izabrane, a druge nisu: piton je naročito sveta životinja na teritoriji koju čuva neki određeni klan, a krokodil na teritoriji nekog drugog klana. Pored toga, životinja nije samo predmet zabrane: to je predak, čije bi uništenje predstavljalo ubistvo. To nije zato što Talensi veruju u metampsihozu, već zato što pretke, njihove ljudske potomke i životinje koje naseljavaju tu teritoriju sjedinjuje ista teritorija. „ P r e c i . . . duhovno su prisutni u društvenom životu svojih potomaka, isto kao što su svete životinje prisutne u svojim barama, ili na mestu sa kojim se grupa identifikuje" (str. 143). Društvo Talensija se može uporediti sa t k a n i n o m čija potka i osnova odgovaraju boravištima i rodovi­ ma. Iako su blisko isprepleteni, ovi elementi ipak predstavljaju izrazite realnosti, propraćene osobenim sankcijama i obrednim simbolima, u opštim okvirima kulta predaka. Pripadnici plemena Talensi znaju da pojedinac, k a o društveno biće, ima višestruke uloge, od kojih svaka odgovara jednom vidu ili jednoj funkciji društva i da se pred njega problemi orijenta­ cije i izbora stalno postavljaju: „Totemski simboli su, kao i svi drugi odredni simboli, ideološke reperne tačke koje pojedinac koristi da bi se po njima upravljao" (str. 144). Kao p r i p a d n i k proširenog klana, čovek potiče od zajedničkih i dalekih predaka, koje simbolizuju svete životinje; k a o p r i p a d n i k roda, od bližih predaka, koje simbolizuju totemi; konačno, kao
7"

100

Klod Levi Stros

Totemizam danas

101

potomak određenih predaka, koji mu otkrivaju njego­ vu ličnu sudbinu i mogu mu se javiti posredstvom neke domaće životinje ili neke divljači:
Međutim, koja je zajednička psihološka tema svih ovih oblika životinjskog simbolizma? Za pripadnike plemena Talensi, ljudi i njihovi preci vode beskrajnu bitku. Ljudi traže, posredstvom žrtvovanja, da se suprot­ stave precima ili da se sa njima pomire. Međutim, ponašanje predaka je nepredvidljivo. Oni mogu naneti štetu; nameću se pažnji ljudi i iznenadnim nasrtajima na svakodnevnu bezbednost, više nego kao dobronamerni zaštitnici. Agresivnim mešanjem u ljudske poslove oni doprinose očuvanju društvenog poretka. Bez obzira šta činili, ljudi ne mogu n i k a d upravljati precima. Kao i rečne i šumske životinje, oni su pokretni, neuhvatljivi, svuda prisutni: njihovo ponašanje je nepredvidljivo i agresivno. Odnosi između ljudi i životinja, kako se zapažaju u životu, pružaju odgovarajući simbol odnosa između ljudi i predaka, na planu mistične kauzalnosti (str. 145).

U svojoj s t u d i j i ο t o t e m i z m u u P o l i n e z i j i , F i r t je v e ć bio sklon ovakvoj vrsti objašnjenja: Prirodne vrste, predstavljene u polinezijskom totemi­ zmu, najčešće su životinje, kopnene ili vodene; mada se povremeno pojavljuju, biljke nikada nemaju glavno mesto. Izgleda da se ova sklonost ka životinjama objašnjava verovanjem da ponašanje totema odaje postupke ili namere boga. Pošto su biljke nepokretne, one sa tog stanovišta nisu interesantne. Isto se tako pokazuje sklo­ nost ka vrstama sa osobinama pokretljivosti i gipkosti, sposobne za najraznovrsnije pokrete, jer one imaju isto tako često, upadljive osobine — oblik, boju, svirepost, i naročito krike — koje se još pre mogu ubrojiti među sredstva koja natprirodna bića koriste da bi se oglasila (Firth, (1), str. 393).

U ovakvoj sličnosti Fortes nalazi objašnjenje glav­ ne uloge date životinjama mesožderima: onima koje pripadnici plemena Talensi nazivaju „vlasnici očnja­ ka", koje opstaju i brane se napadajući druge životi­ nje i čak ponekad ljude; „njihova simbolična veza sa potencijalnom agresivnošću predaka" očevidna je. Po svojoj vitalnosti, ove životinje su veoma pogodan simbol besmrtnosti. Činjenica što je ovaj simbolizam uvek jedne vrste, što znači životinjske, potiče od suštinskog karaktera društvenog i moralnog kodeksa, koji predstavlja kult predaka: to što se upotrebljavaju različiti životinjski simboli, objašnjava se činjenicom što ovaj kodeks ima različite vidove.

Ova tumačenja Firta i Fortesa mnogo više zadovo­ ljavaju od tumačenja klasičnih pobornika totemizma, ili njihovih prvih protivnika, kao što je Goldenvajzer, jer izbegavaju dvostruki greben proizvoljnosti i lažne očevidnosti. Jasno je da u takozvanim totemskim sistemima prirodne vrste ne predstavljaju tek bilo kakve nazive društvenih jedinica koje se mogu imeno­ vati i na drugi način. Isto tako je jasno da time što uzima životinjski ili biljni eponim, društvena jedinica ne potvrđuje implicitno da između nje i njega postoji suštinski afinitet: da ona potiče od njega, da su iste prirode, ili da se njime hrani. . . Veza nije proizvoljna, isto tako to nije odnos susedstva. Ostaje, kao što to Firt i Fortes nagoveštavaju, da je ona zasnovana na percepciji sličnosti. Treba još saznati gde se nalazi ta sličnost i na kom planu se može otkriti. Može li se reći, kao što su učinili autori koje smo citirali, da je ona fizičke ili duhovne vrste, prenoseći na taj način

Fortesova teorija zasniva se na nepotpunoj analizi. normalnim ili patološkim stanjima. životinje koje se međusobno razlikuju (jer potiču od različitih vrsta. tumačenje Firta i Fortesa je dvo­ struko usko. s druge strane ljudi — čiji preci predstavlja­ ju proseban slučaj — koji se međusobno razlikuju (jer su podeljeni između segmenata društva i svaki zauzi­ ma poseban položaj u društvenoj strukturi). To je ono što govore i mnogi afrički mitovi. konačno. u nekim vidovima austrarijskog i indijanskog totemizma? Drugim rečima. U velikom broju plemena Severne ili Južne Amerike. pre svega. među njima. ova hipoteza ima veoma ograni­ čeno polje primene. ili svedenog na neke tipove životinja. Ako smemo tako da se izjasnimo. nikakva sličnost nije implicitno ili eksplicitno pretpostavljena. ostaje da se izvrši prelaz sa spoljne analo­ gije na unutrašnju homologiju. bila bi nezamisliva već zbog samog ovog susedstva. a zatim manipulišući nepokornim slučajevima sve dok se činjenice ne priklone. pre svega. na oblike totemizma uglavnom životinjskog tipa. konačno. da nema opšte sličnosti izme­ đu dveju grupa. pa čak i Talensi. sa izvesnog stanovišta. Time želimo reći. na koju se pozivaju Fortes i Firt. priznajući im istovremeno pod­ jednak značaj: jedan niz može uputiti na drugi. susreli. ograničeno na kulture koje imaju veoma razvijen kult predaka. životinje daju grubo porediti sa precima. Međutim. i autori ο kojima raspravljamo ne bi imali razloga da se tome suprotstavljaju. Firt je prihvata za Polineziju. u Australiji. zbog tamo uočene sklonosti prema životinjskim tote­ mima. Na drugom mestu. da nema životinja koje su međusobno slične (jer je svima svojstveno životinjsko ponašanje) i p r e d a k a koji su međusobno slični (jer im je svima svojstveno ponaša­ nje predaka). tamo gde one imaju značajnije mesto? Šta će se. Međutim. jer je veza koju oni nagoveštavaju samo izvedena. od kojih svaka ima osoben fizički izgled i način života) a. Najzad i p r e svega. učiniti sa prirodnim pojavama ili predmetima. Dakle — i u tom pogledu smo saglasni sa Redklif-Braunom — ne može se izići na kraj sa tobožnjim totemskim problemom. s jedne strane. već su. Fortes priznaje da ona važi naročito za neke životinje „vlasnike očnjaka". i koji igraju ulogu koja nije zanemarljiva. jer nisu međusobno povezani. ponekad je čak i bitna. kada je ovaj n a p r e d a k jednom postignut. Međutim. . prvo. razlike su. dva niza se preklapaju i intuitivno uočena sličnost. Moguće je da se. Ono je. koji svi mogu poslužiti kao totemi. napravljenim predmetima. koju pretpostavljaju takozvane totemske predstave. Firt i Fortes su postigli veliki n a p r e d a k prelazeći sa s t a n o ­ višta subjektivne utilitarnosti na stanovište objektiv­ ne analogije. je sličnost između ova dva sistema razlika. veza izme­ đu predaka i životinja je spoljna i istorijska: oni su se upoznali. Sličnost. već se treba o d m a h vinuti na dovoljno opštu razinu da svi zapaženi slučajevi mogu da se uklope kao posebni vidovi. Sve ove činjenice navode na traženje veze na jednoj mnogo opštijoj razini. a ne sličnosti međusobno slične. da je tumačenje razumljivo samo u slučaju društava koja razdvajaju totemski niz od genealoškog niza.102 Klod Levi Stros Totemizam danas 103 empirizam Malinovskog sa organske i afektivne razi­ ne na razinu percepcije i rasuđivanja? Primetiće se. zatim. kao i d r u - štvenu s t r u k t u r u totemskog tipa. smišljajući rešenje ograničenog polja primene. Šta da se radi sa drugim i šta da se radi sa biljkama. sukobili ili udružili. ovaj uslov nije n u ž a n i nije dovoljan.

k a d r i h da privuku pažnju. Evans-Pričard je znao da produbi neke analize koje mu dozvoljavaju da rasklopi. bića su inspirisala mito-poetsku maštu pripad­ nika plemena Nir. Ako ne želimo da se vratimo na empirizam i naturalizam koje Evans-Pričard sasvim opravdano odbacuje. biljke i predmti koji su najkorisniji za pripadnike plemena Nir. totemi plemena Nir nisu ništa više ni bića na koja bi čovek mogao da očekuje da će da naiđe zbog nekih upadljivih osobenosti. ako se tako može kazati. ne pojavljuju se na listi njihovih totema. ptice. bundeva. On samo primećuje da raširena verovanja mogu da pri­ preme izvesna bića za ispunjavanje ove funkcije: ptice lete. 80). crveni mrav. stoka sa različitim bojama kože i dlake. str. reke i potoci imaju veze sa duhom voda. vodenog leoparda. gušter-penjač. jedna vrsta papkara. monorhidne životinje. a naročito onih čija dlaka ima upadljiv izgled. bela čaplja. što ne može biti objašnjenje. može se reći da nikakav vidljivi činilac korisnosti ne dovodi do njihovog izbora. odnosno veoma retko i na beznačajan način (ibid. konačno i razne bolesti. pa prema tome u boljem su položaju da stupe u •vezu sa vrhovnim duhom. noj. rog (tesarski). razno drveće. pčela. treba zapaziti da spisak sadrži dosta čudnu zbirku: lav. papirus. 108). ptica dura. mada su one na svoj način isto tako manifestacije duha. reka i potok. duginu zmiju. smatra se za božanskog dobročinitelja. životinju-munju (Evans-Pritchard /l/. 80). Sto se tiče monorhidnih životi­ nja. Posmatranja totemizma plemena Nir nisu prema tome u skladu sa tezom onih koji u totemizmu vide uglavnom ili isključivo obredni izraz empirijskih interesa (Evans-Pritchard /3/. čak i kod pripadnika plemena Nir. . .104 Klod Levi Stros Totemizam danas 105 Ideja ο objektivno opaženoj sličnosti između ljudi i totema naići će na problem već u slučaju pripadnika plemena Azande. str. deo po deo. razne zmije. gmizavci i drveće postali simboli odnosa između duhovne sile i rodova. Isto važi i za druge slučajeve. Međutim. kornjača. ptice. ne pojavljuju se kao totemi. Naš autor se donekle uzdržava da odgovori na pitanje — na koje se stalno nailazi i koje predstavlja neku vrstu lajt-motiva od početka ovog izlaganja — zbog čega su sisari. Kada se ovi totemi posmatraju u celini . koji imaju među svojim totemima izmišljene životinje: ćubastu zmiju. S druge strane. Ovaj se argument ne može primeniti na zmije. veruje se da su one vidljivi znaci izuzetno snažne duhovne delatnosti.. Ovo što sledi moglo bi se primeniti na tumačenje Firta i Fortesa: Uopše. Jer. i Evans-Pričard podseća da je to već formulisao Dirkem u vezi sa analoginim teorijama. zahvaljujući hladu koji pruža. koji se nalazi na nebu. konopac. njihova pretpostavljena veza sa duhom svodi se na sasvim verbalan način za izražava­ nje duhovne vrednosti koja im se pripisuje. koža. treba uvideti da ova domorodačka razma­ tranja imaju mali domet. Sisari. ribe. Argument je otvoreno upren protiv Redklif-Brauna. čiji svi totemi odgovaraju stvarnim bićima ili predmetima. razne ribe. Naprotiv. odnose koji po mišljenju . razni delovi životinj­ skog tela. ako se isključi da su vode predmet obrednih stavova zbog svoje biološke ili privredne funckije. retko u savani. i ona koja zauzimaju prvo mesto u njihovim bajkama. Drveće. krokodil. str.

uostalom. razmišljanja koja oni podrazumevaju. Tako razumemo zašto se blizanci nazivaju imenima „zemaljskih" ptica: biser­ ka.106 Klod Levi Stros Totemizam danas 107 p r i p a d n i k a plemena Nir vezuju neke vrste ljudi sa nekim vrstama životinja. oni stoje n a s u p črot običnim ljudima. tvrde da blizanci nisu „ličnosti" (ran). Da bi definisali blizance. na prvi pogled. na svoj način i ostajući u celini „odozgo". u odnosu na ptice. Blizanci „su ptice". ni razmatranjima utilitarnosti koja iznosi Malinovski. blizanci ostaju ljudska bića: ostajući „odoz­ go". kažu da su blizanci „jedna ličnost" (ran). i. itd. izgledaju protivrečni. kao „ptice odozdo" u odnosu na „ptice odozgo". što prihvataju Firt i Fortes. kao što su rodovi. t r e b a razmotriti. već zato što su blizanci. Mada ovo gledište Evans-Pričard nije izričito formulisao. već ptice (dit). ono ga vodi značajnom zaključku. blizanci su sa njima pove­ zani. Kao manifesta­ cije duhovne moći. kao i ptice. 90: poetic metaphors). već sa svakim odnosom uspostavljenim između grupa ljudi i životinjskih vrsta. Ali. Međutim. Suočeni smo s nizom logičkih veza koje ujedinjuju mentalne odnose. afrička prepelica. pripadnici plemena Nir upotrebljavaju izraze koji. pošto neke vrste lete niže i slabije od drugih: U skladu s tiim. Pripadnici plemena Nir govore ο prirodnim vrstama po analogiji sa svojim sopstvenim društvenim seg­ mentima. ne zato što se brkaju sa njima ili što su im slični. koji su „lica o d o z d o " (ran piny). i ptice mogu biti podeljene prema tome da li su gore ili dole. blizanci su pe svega „božja d e c a " (gal kwoth) i — s obzirom na to da je nebo božansko sedište — može se isto t a k o reći da su oni „lica odozgo" (ran nhial). da je već sama ova bliskost dovoljna da ukaže na to da se u oba slučaja stanovište zasniva na jednom opštijem načelu). srednji položaj između vrhovnog duha i ljudi. u odnosu na „lica odozdo". Jer ovakva vrsta zaključivanja ne odnosi se samo na specifične odnose koje pripadnici plemena Nir uspostavljaju između blizanaca i ptica (koji su. „kao lica odozgo". Tako uspostavljena veza između blizanaca i ptica ne može se objasniti ni načelom učešća. u odnosu na druge ljude. S jedne strane. kao što to čini Levi-Bril. Da bi se pravilno tumačili ovi izrazi. i odnos između jednog . niti intuicijom ο osetnoj sličnosti. Pošto su i ptice „odozgo". U tom smislu. ovaj odnos je metaforičan (ibid) str. ista razlika se odnosi na ptice. oni su relativno „odozdo". Kao što je i sam Evans-Pričard rekao. tako blisko paralelni sa odnosima koje pripadnici plemena Kvakiutl iz Britanske Kolumbije nalaze između loso­ sa i blizanaca. a s druge strane. k o r a k po korak. Stoga oni zauzimaju.

str. str. Ο životinjskom svetu se p r e m a tome misli na isti način kao i ο društvenom svetu. divlji pas i domaći pas. Ove teorijske klasifikacije nalaze se u osnovi totemskih predstava. male mačke. koze itd. jer oni gaje stoku i bave se ribolovom i baštovanlukom na obalama. 90. Drugo. vodene guštere. itd. Formulišući na ovaj način svoje t u m a ­ čenje.P r i t c h a r d /4/. gde su svi papkari. vodene ptice i ptice ribolovce. daje opšte tumačenje na jeziku jednog određenog društva. 19. koji se postavlja na drugoj razini i na drukčiji način. Još 1960. Ona se mnogo radikalnije razlikuje od prve nego što engleski etnolozi obično misle. bivoli. koja obuhvata. ovog rada sa shemom koju smo dali u Geste d'Asdiw. mungose.. i time ograničava njegov domet. pokazati kao duboki uzrok velikih previranja koja je totemski problem izazvao u entolo1. Uporedi sa ovog stanovišta shemu na str. „Svet bez n o g u " grupisan je u rodove zmija. Preštampano u Les Temps modernes. ptica i boga. gazele. jer smo i sami to dokazali u društvima sa mnogo manje teološkim duhom nego što je to slučaj sa pripadnicima plemena Nir. Ma koliko su plodna ova gledišta. izveo Redkif2 -Braun svojom drugom teorijom totemizma '. i zečeve i ovce. 1 '. analiza domorodačke teorije . leopard. mada se njegovo prisustvo može. šakal. Evans-Pričard rizikuje prema tome da ga ograniči: kao Firt i Fortes (mada u manjem stepenu). koju je nekoliko godina pre obja­ vljivanja njegove knjige Nuer Religion. To je formula kojoj je Evans-Pričard nedavno dao stroži izraz: Na b i ć a se projektuju p o j m o v i i osećanja p o r e k l o v a n njih ( E v a n s . n. blizanaštva suviše je usko podređena samoj teologiji pripadnika plemena Nir: Formula (koja povezuje blizance sa p u c a m a ) ne odražav? dvojni odnos između blizanaca i ptica. problem koji još nije bio jasno sagledan. broj 179. krave. a „svet r e k a " okuplja sve životinje koje žive u vodi. Postoji zajednica (cieng) mesoždera — lav. kao jedan od svojih rodova (thok dwiel). 20.108 Klod Levi Siros Totemizam danas 109 roda i jedne totemske vrste zasniva se na modelu onoga što nazivaju buth: odnos između bočnih ro­ dova. . antilope. 1). 19). str. Evans-Pričard izgleda nije dobro odmerio značaj revolucije. str. Evans-Pričard izgleda da veruje da se doprinos Redklif-Brauna problemu totemizma svodi na njegov članak iz 1929. ona ne samo što dovršava likvidaciju totemskog problema već i osvetljava pravi problem. sve vrste riba. Ptice obrazuju široku zajednicu koja se deli na više rodova: „božju decu". na obalama i u močvarama: krokodile. koji se dele u podrodove: varijeteti mungosa. str. Po našem uverenju. . (Evans Pritchard /3/ str. Prvo. m a r t 1961. u krajnjoj liniji. ona i p a k izaziva­ ju dve rezerve.). kao i domoroce plemena Anuk i Balak Dinka. v e ć u asocijacijama koje on i z a z i v a u d u h u (ibid. 1099. čije je Verovanje u neko najviše božanstvo nije međutim potrebno da bi se uspostavili odnosi ove vrste. godine (Evans Pritchard / 4/.. „nećake božje dece" i „sinove ili kćeri plemića" (ibid. koji vode poreklo od zajedničkog pretka. P r e m a t o m e . t o t e m s k i o d n o s ne m o ž e se tražiti u s a m o j p r i r o d i t o t e m a . godine. 82).) 2. Travojedi obrazuju kolektiv ili klasu (bab). 107. hijena. 132). već trojni odnos iz­ među blizanaca. uosta­ lom. Upravo u odnosu na boga blizanci i ptice imaju zajednički k a r a k t e r . str.

Haidski mit priča da je u početku orao bio gospodar celokupne vode na svetu. ovakva vrsta objašnjenja osuđena je da ostane u području nagađanja i nesigurnosti. pod naslovom "The Comparative Method in Social Anthropology". koji je on podizao kada je želeo da pije. gde ptice od tada piju vodu. Sva voda je istekla. veoma bliskim vr­ stama. Australijanska plemena na reci Darling u Novom Južnom Veslu imaju podelu na dve egzogamijske i matrilinearne polovine. str. Umesto toga pogledajmo da li i na drugim mestima postoje slične situacije. pojavila se 22 godine posle prve. treba sada da poklonimo pažnju ovoj drugoj teoriji Redklif-Brauna. one . prema tome. Pripadnici plemena Haida na Ostrvima kraljice Šarlote u Britanskoj Kolumbiji podeljena su na matrilinearne egzogamijske polovine. u skladu s tim. i tako je stvorena hidrografska mreža istočne Australije. ili su im samo otkrivali iskrivljeni stvarni privid. Zaista bi izgledalo malo verovatno da su se mnogobrojni i veliki duhovi mučili bez razumnog motiva. u Australiji postoji jedan mit veoma sličan onome koji smo upravo prepričali: soko je nekada držao vodu zatvorenu u jednom b u n a r u sa malim otvorom na kome se nalazio veliki kamen. dva neprijateljska naroda jednog d a n a odluče da uspostave mir i da bi ga bolje obezbedili saglasili su se da će se ubuduće muškarci iz jedne grupe ženiti ženama iz druge grupe. podigla je kamen. a u provinciji Viktorija beli kakatoe je suprotstavljen crnom kakatou. u duhu istorijskih rekonstrukcija. a vaši iz glave ptice pretvorile su se u ribu kojima se sada hrane domoroci. koju je čuvao u jednoj hermetički zatvorenoj korpi. Prema tome. Daljim uopštavanjem. čak i ako su im postojeća saznanja i uvrežene predrasude sužavali vidik. 78). S obzirom na to da n a m nije ništa poznato ο prošlosti tih plemena. U Zapadnoj Australiji se nailazi na belog kakatoa (australijski papagaj) suprotstavljenog vrani. Eponimne ptice ovih australijskih i američkih polovina pripadaju. Prema tome. sličnost se tu završava. a druga po kopcu-ribolovcu. približiće se prethodne činjenice. Vrana je primetila šta on radi i u želji da i sama pije. pomišljati da su ne­ kada postojali odnosi između Australije i Amerike. i obrnuto. Polovine nekih plemena Nove Irske nazivaju se jedna po morskom orlu. Takvu društvenu organizaciju možemo da pokušamo da objasnimo istorijski: na primer. koje se nazivaju Soko (Eaglehawk) i Vrana (Crow). među njima postoji kontinuitet na metodološkom planu. Ova teorija. a docnije su se naselili lososi.110 Klod Levi Stros Totemizam danas 111 škoj misli. Da li je trebalo. ali simetrično suprotnim. ali dok je nadletao ostrva. Gavran je ukrao korpu. počešala svoju glavu p u n u vašiju iznad vode i zaboravila da zatvori bunar. i time objasniti ove analogije? To bi značilo zaboraviti da se australijske egzoga­ mijske polovine — matrilinearne i patrilinearne — često označavaju imenima ptica i da. voda se prosula po zemlji: tako su stvorena jezera i reke. koji predstavljaju glavnu h r a n u ljudi. koje se nazivaju Orao (Eagle) i G a v r a n (Raven). u samoj Australiji plemena duž reke Darling samo ilustruju opštu situaciju. Ipak. Na isti način je naja­ vljena prva teorija (vidi gore. Ptice totemi isto tako su rasprostranjene u Meleneziji. iako njen autor sam ne naglašava novinu. Međutim. u Huxley Memorila Lecture for 1951. U stvari. Redklif-Braun je nudi kao primer one uporedne metode koja jedina može da dozvoli antropoligiji da formuliše „opšte stavove".

koju napredak upoređivanja čini sve opštijom. pak. suočeni smo sa sledećim problemom: kako da se objasni da se dru­ štvene grupe. On povlači za sobom ponovnu integraciju sadržine u formu i otvara na taj način put pravoj strukturalnoj analizi. da bi predstavljali polovinu dvojne organizacije? Pitanje nije podstaknuto samo praznom radoznalošću. dok su otac i njegov sin u suprotnoj kategoriji! Ove polovine obrazovane od alternativnih naraštaja najčešće nemaju ime. 113). crvena ptica i crna ptica: Prema tome. u južnom delu Novog Južnog Velsa. polovine mogu biti povezane i sa drugim životinjskim parovima: dve vrste kengura u jednom području. zavisno od vrste zajednice koja se posmatra. objavljujući da ova kritika nije dovoljna. Na kraju. Do sada. što znači da se pojedinac stavlja u istu kategoriju kao njegov ded i njegov unuk. kao što smo već videli. njegovo predavanje iz 1951. Drugim recima. kako sami domoroci sebi predstavljaju dvojnu organiza­ ciju u okviru svoje društvene strukture. kojot i divlja mačka. striktno u skladu. Štaviše. razlikuju jedni od drugih po tome što se svaki udružuje sa jednom osobenom prirodnom vrstom? Ovaj problem. ove funkcije imaju slepi miš i ptica puzačica (Climactens sp. i kako se. 114) Uporedni metod se upravo sastoji u integrisanju jedne osobene pojave u celinu. zastavi. jer preostaje jedan nerešen problem. kada je to slučaj.) Konačno. simbola. možemo postaviti pitanje: zašto baš soko i vrana i svi ostali parovi? (ibid. Među­ tim. Ako shvatimo načelo. ili segmenti društva. U Kaliforniji. druga sa divljom mačkom (Radcliffe-Brown /4/ str. godine uznosi novinu. str. bićemo možda u stanju da saznamo. ili amblemskih predmeta? Ovaj drugi problem isto tako prevazilazi okvire totemizma. ista uloga može biti pripisana. sa Boasovom kritikom (cf. koji se isto tako označva asimilovanim pticama ili životinjama: u istočnoj Australiji slepi miš je muški totem. to su martin-ribolovac i ptica koja gradi viseća gnezda (Vespa). iznutra. i 21). društvene grupe identifikuju pomoću amblema.totemske" sklonosti ka životinjskim vrstama. jer sa tog stanovišta. u zapadnoj Australiji. ili.. dešava se da se australijski dualizam manifestuje na planu naraštaja. Upravo je 8 Totemizam danas . svecu ili nekoj životinjskoj vrsti. sova ženski. kao što to dokazuje primer pripadnika plemena Andaman). pokriva druga dva: kako svako društvo poima odnos između ljudskih bića i drugih Ovaj korak je odlučujući. ne radi se uvek ο pticama. Redklif-Braunova kritika obnavlja onu koju je formulisao 1929. gore str. prirodnih vrsta (problem širi od totemizma. jedna polovina se povezuje sa kojotom. koja je daleko od formalizma koliko i od funkcionalizma. one mogu imati imena ptica: na primer. 19.112 Klod Levi Stros Totemizam danas 113 koje se odnose na seksualni totemizam (a ne više na polovine). Čak i ako se pretpostavi da se može dati zadovoljavajuće objašnjenje . Međutim. proširuje se pitanje koje smo postavili na početku: zbog čega sve te ptice? Pored egzogamijskih polovinai druge vrste dvojnih podela označene su parovi­ ma ptica. s druge strane. umesto da se upitamo zašto sve te ptice?. koji je problem totemizma. orao i gavran. U Australi­ ji.. trebalo bi još uvek shvatiti zbog čega je jedna vrsta izabrana i ima prednost nad nekom drugom: Na osnovu kog načela su izabrani parovi kao što su soko i vrana. bogu. dve vrste pčela u drugoom.

čija je struktura analogna. Tako. kada je prvi put kiša počela da pada i kada se Vombat sklonio u svoju . i da će ubuduće samo krasti lovinu. Od tada. život u životinjskom svetu predstavljen je u obliku društvenih odnosa. tumačeći zajedno sve varijante istog mita. i mogućni svekar. Australijanac sebe smatra „čovekom koji jede meso" i soko i vrana. Soko češka svoju nećaku po trbuhu dok ona ne povrati meso. Načelo je jasno u slučaju sokola i vrane. sokoli se brzo pojavljuju da bi im. odbio je da primi Kengura. Stojeći na granama nedaleko od vatri logora. na primer. koji predstavljaju njihovu glavnu lovi­ nu. Mitovi ovog tipa mogu se porediti sa drugima. Jednoga dana je Vombat odlučio da sebi napravi . Ona zabavlja slušaoce. nekada bili prijatelji. domoroci. Kada domoroci love paleći vatre u šikarama. Sličnosti i razlike među životinjskim vrstama prevedene su kao prijateljstvo i sukob.kuću" i Kengur je počeo da mu se podsmeva i da ga gura. Za kaznu. koja omogućava da se porede. on baca krivca u vatru i drži ga dok mu oči ne pocrvene i perje ne pocrni. solidarnost i suprotstavljanje. a bol tera vranu da ispušta krike koji će otad biti karakteristični za ovu pticu. od kojih je prvi ujak druge. Vombat je na to odgovorio zabivši koplje u zadnjicu Kengura. tvrdeći da je ona suviše mala za obojicu. r kuću". 116). ima pravo da zahteva od svoje nećake i snahe poklone u hrani. a to je moguće samo pod uslovom da se izaberu vrste koje imaju bar jednu zajedničku odliku. Međutim. čiji sukobi daju glavnu građu priči. ujak odbija da veruje i postavlja pitanje zašto joj se naduo trbuh: to je zato. onako kako preovlađuju u društvu ljudi (Radcliffe-Brown /4/.koji žive na granicama Južne Australije i provincije Viktorija. k a d a govornik zna da upotrebi pravi ton. koji su dve glavne ptice mesožderi. to se i dešava. vombat ima pljosnatu glavu i živi u jazbini iskopanoj u zemlji. otkriva se zajednička tema. Soko donosi odluku da Vrana više neće loviti za njegov račun. s jedne strane. Međutim. Ljutiti Kengur udario je Vombata kamenom po glavi i spljoštio mu lobanju. Nemoguće je. Da bi se postigao ovaj rezultat. otimali lovinu: i oni su lovci. zbog prednosti date braku sa sestrom od ujaka. mada se tu radi ο drugim životinjama. učvršćujući institucije pomoću pred­ stava. Drugim recima. što se napila soka akacije da bi utolila glad. poznat u više područja Australije. Svekar. stvarni ili mogućni. ali mnogo manji). Vrana podleže iskušenju: ona pojede lovinu i pravi se da se vratila praznih ruku. Ovaj mit. shvatiti ovaj mit bez osvrta na etnografski kontekst. Još uvek ne verujući. mada se međusobno razliku8* . Jedna verzija iz Zapadne Australije odnosi se na Sokola i Vranu. ako se razmotri nekoliko desetina priča istog tipa. nadletajući plamen. glavni su mu konkurenti. nastavlja Redklif-Braun. Posle uspešnog lova. i stoga Soko naređuje Vrani da mu donese kengura Valabija. izvodi na scenu dva protagonista. vrane čekaju priliku da ukradu nešto za sebe. Od tada. a kengur ima rep i živi na otvorenom prostoru: Svakako to je samo „priča tek t a k o " (a just-so" story) i koja se može s m a t r a t i detinjastom.. prirodne vrste klasifikuju se u opoziciju. a s druge. kaže Vrana. str.114 Klod Levi Stros Totemizam danas 115 strukturalna analiza ono što preduzima Redklif-Braun. pričaju da su kengur i vombat (jedan drugi torbar. Međutim. ptice mesožderi.

ili uloga proizvoljnog izgovora. rat-mir. kao ženski totem: u stvari. str. koje spekulativna misao stvara polazeći od podataka dobijenih posmatranjem. na šta domorodac odgovara. čiji se najopštiji model i najsistematičnija primena možda susreću u Kini. ." (Thomas. Jang i Jin: muško i žensko. 152). 123). 3. dok se polovina Gvajgulir identifikuje sa winggo (vrh). iz čijeg jedinstva proističe organizovana celina (tao): bračni par. kojima se divi ili koja se rado jedu: iza njihove čulne realnosti naziru se pojmovi i odnosi. (danas bi se reklo pomoću posebnog koda). u jednom području Novog Južnog Velsa. tako. u suprotstavljanju dva načela. živeti u šupljinama stabla. jer su samo dve uloge mogle da budu pripisane živim vrstama: uloga prirodnog sti­ mulansa. leto i zima.. Međutim. dan i noć. umesto da bude prepreka za integraciju. kakatoei se razlikuju po boji. Odgo- . prva kao lovac. ptice koje na sličan način žive na drveću su dnevne ili noćne. stvorene od životinjskih i biljnih izraza (i u tome je njegovo jedino osobeno svojstvo). po svemu sudeći iznena­ đen takvim neznanjem: „Ali zaboga. tobožnji totemizam samo izražava. uzvodno-nizvodno. kako da se tumači par: sova-slepi miš? Redklif-Braun priznaje da je bio prvo zaveden time što su oni noćne ptice. Između ove teze i one koja joj prethodi postoji toliko veliki jaz da bi čovek želeo da sazna da li je Redklif-Braun bio svestan pređenog puta. Pošto malo prevazilazimo okvire Redklif-Brunovog teksta. Dokazni postupak Redklif-Brauna definitivno uki­ da dilemu u čijim okvirima su bili sputani i protivnici i pristalice totemizma. obe ptice žive u šupljim stablima!" Dakle isti je slučaj i sa sovom (night owl) i legnjem (night jar). predstavlja zajedničku odliku posmatranog para i to pruža mogućnost za upoređivanje sa ljudskim životom 3 . itd. može nam se postaviti pitanje u čemu život ptica koje svijaju gnezda u krošnjama drveća podseća na ljudski život. Totemizam se stoga svodi na izvesan način formulisanja jednog opšteg problema: učiniti tako da suprotnost. beloj ili crnoj. već zato što su „dobre za mišljenje". Međutim. odakle smo pošli na kraju analize. i koja je podređena sličnosti: mada su obe ptice mesožderi. . dan ili godina. ovo načelo sastoji se iz spajanja suprotnih članova. šlepom mišu je suprotstavljena dnevna pticapuzačica.116 Klod Levi Stros Totemizam danas 117 ju. Redklif-Braun pita: „Kakva sličnost postoji između slepog miša i ptice-p uza čiče?". na svoj način. pokazuje se samo kao „jedna vrsta veoma česte primene izvesnog strukturalnog načela" (str. posluži njenom stvaranju. Međutim. a druga kao strvojed. Jesti meso. jedna je „lovac". Životinje totemizma prestaju da budu. podela „soko-vrana" plemena na reci Darling. Pripadnici iste vrste. crveno-belo. Ohrabren ovim prvim objašnjenjem koje je dobio od jednog informatora. jedan mit priča da je ova ptica-puzačica naučila žene veštini penjanja po drveću. kod nekih plemena Severne i Južne Amerike pomoću opozicija tipa nebo-zemlja. Pomo­ ću specijalne nomenklature. postoji i jedna su­ protnost unutar para. jedino ili prvenstveno. itd. Ova imena se odnose na različite delove senke koju baca drveće i njima se aludira na odgovarajuća mesta koja delovi plemena zauzimaju u logorima . Shvata se najzad da prirodne vrste nisu izabrane zato što su „dobre za jelo". bića od kojih se strahuje. korelacije i opozicije koje se mogu formalizovati i drukčije. a druga „lopov". U skladu s tim. Međutim. poznato je bar jedno australijsko pleme u kome se polovine nazivaju po delovima drveća: „Kod p r i p a d n i k a plemena Ngeumba polovina Gvajmudten deli se na nhurai (osnovu) i wangue (sredinu).

To nije sve. Kao što i sami zaključci Redklif-Brauna pokazuju. str. a ne ο jednom pasivnom proizvodu dejstva sredine na amorfnu svest. Istina je da n a m naša ograničena saznanja često onemogućavaju da tragamo za njim do kraja: usled toga Redklif-Braun ne obja­ šnjava zbog čega neka australijska plemena poimaju afinitet između života životinja i ljudskog života u svetlosti mesožderskog ukusa. usklađenosti i neusklađenosti. godine. Tačno je da bi jedna posledica — uostalom još uvek ne sasvim jasno izražena — savremenog struk­ turalizma bila vraćanje ugleda asocijativističke psiho­ logije. On nije bio čovek koji bi dobrovoljno priznao da je mogao da promeni mišljenje. Već smo primetili da je Redklif-Braun shvatio da u strukturalnoj analizi nije moguće raz­ dvajati formu od sadržine. Neobično je sresti ih pod perom Redklif-Brauna. dok se druga plemena pozivaju na zajedništvo stanovanja. isključenja i uključenja. njegov . ima­ ju dugu istoriju. a ne suprotno: obno­ vljeni asocijacionizam morao bi da se zasniva na sistemu operacija koji ne bi bio bez analogije sa Bulovom algebrom. Međutim. međutim. australijski pojam opozicije kombinuje ideju ο paru suprotnosti sa idejom ο paru protivnika (ibid. objašnjava zakone asocijacije. parova opozicija. Pojmovi opozicije i korelacije. strukturalna antropologija. navele da odbaci svoje ranije stavove. koje su ga. njegova analiza činjenica ο australijskim društvima vodi ga dalje od jednostavnog etnografskog uopštavanja. Smisao se ne ograničava. do zakona jezika. suprotno onome čemu je Redklif-Braun još uvek nakonjen. već iznutra. on ne postoji nigde ako ne postoji svuda. Međutim. obeležene pečatom naturalizma i empirizma. što su poslednje prilike koje je imao da iznese svoje mišljenje pre smrti koja ga je zadesila 1955. jer nemamo slobodu da postavimo granicu van koje bi proizvolj­ nost vladala. jako i slabo. Redklif-Braun izgleda da je nesiguran u pogledu dometa svoje teze i njenog proširenja van okvira australijskih primera: Australijska koncepcija onoga što ovde označavamo izrazom „opozicija" je specifična primena vezivanja po suprotnosti. strukturalna lingvistika i. što je opšta odluka ljudske misli i što nas navodi da razmišljamo ο parovima suprotnosti: gore i dole. kao što smo videli. Asocijacionizam ima veliku zaslugu što je ocrtao obrise ove elementarne logike. 118). U jednom kratkom trenutku. sa svim njihovim implikacijama. ponovo su im dale važno mesto u rečniku humanističkih nauka.. učinjeno bez oklevanja. Međutim.118 Klod Levi Stros Totemizam danas 119 vor se možda nalazi u beleškama sa predavanja koja je držao u Južnoj Africi i u neobjavljenom tekstu jednog predavanja ο australijskoj kosomologiji. crno i belo. mozga). Svi oni koji su učestvovali u ovom poduhvatu dovedeni su ipak u iskušenje da poveruju da je to moglo da n a đ e odjek u misli Redklif-Brauna. bez sumnje. međutim. treba to konkretno razmotriti. Ovo odstupanje nije. Huxley Memorial Lecture" bile obeležene približavanjem antropologije i struktu­ ralne lingvistike. i samo je propustila da prizna da se tu radi ο jednoj originalnoj logici. iza duha. teško je ne primetiti da su deset godina koje su prethodile njegovom . sledeći je. koja je skoro najmanji zajednički imenitelj svake misli. Forma nije spolja. upravo ova logika opozicija i korelacija. neposrednom izrazu strukture duha (i.. Da bi se shvatio razlog upotrebe imena životinja. niti da prizna moguće uticaje. Međutim. pa čak i misli.

čoveka bi moglo da iznenadi to što je Bergson branio veoma bliske ideje. među­ tim. Rouse. Običaji vode verovanjima. čije je mesto van čisto etnološke misli. Čikago. L. ed. a n t r o ­ pologija samo potvrđuje homologiju strukture izme­ đu čovekove misli na delu i čovekovog predmeta kojim se ona bavi. između njihovih tehnika ili između odnosa koje svaka od njih održava sa svojom sredi­ nom. kao što to potvrđuje jedno pismo. Čak i ako tim putem nije išao. U svakom od ovih praktičnih poduhvata.' držao empirističke koncepcije strukture. Vidi pismo Redklir-Brauna autoru ovog rada u S. To n a m pruža prili­ ku da postavimo jedan problem koji zadire u istoriju 1. mada zamagljena starošću i bolešću. F. str. Ma koliko poslednja teorija totemizma Redklif-Brauna izgledala nova u etnološkoj literaturi. nju ipak nije on otkrio. različite razine se ne ogledaju jednostavno jedne u drugima: one međusobno dijalektički dejstvuju na takav način da se čovek ne može nadati da će upoznati jednu od njih. Međutim. on potvrđuje plodnost jedne misli koja. 109. jer se do kraja svog života. . bez iskrivljavanja. da smo otkrili. Vodeći računa ο intelektualistič­ kom k a r a k t e r u koji smo priznali ovoj teoriji. ako bismo bili dovoljno obavešteni. međutim.120 Klod Levi Stros postupak prećutno pretpostavlja da je i ta razlika isto t a k o značajna i da bismo. U stvari. međutim. Verujemo. mogli da je stavimo u korelaciju sa drugim razlikama koje se mogu otkriti između verovanja dveju grupa.. godi­ ne. početak jednog p u t a otvorenog njegovim predavanjem iz 1951. C. na svoj način. Vogelin. C. metod koji sledi Redklif-Braun je isto toliko čvrst kao i tumačenja koja iz njega proističu. sadrži u sebi obećanja obnove. a da prethodno nije procenio. malo je verovatno da se inspirisao svojim prethodnicima. An Appraisal of Anthropology Today. a verovanja vode tehnikama. u njegovom delu Deux Sources de la morale et de la religion nalaze se obrisi jedne teorije koja u nekim t a č k a m a ima interesantnu analo­ giju sa teorijom Redklif-Brauna. Metodološka integracija suštine i forme odražava. — u njihovim odnosima opozicije i korelacije — institucije. V TOTEMIZAM IZNUTRA Bez sumnje bi Redklif-Braun odbacio zaključke koje smo izveli iz njegovog izlaganja. jednu bitniju integraci­ ju: integraciju metoda i stvarnosti. predstave i situa­ cije. Svaka razina društvene stvarnosti izgleda mu kao neophodan sastavni deo bez koga bi bilo nemoguće shvatiti druge razine. Tax. 1953. Eiselev. I.

koji svodi na jedan modalitet kulta duhova. . Bergson u totemizmu vidi sredstvo egzogamije.učešću". dolazi. pone­ kad čak jednostavan neživi predmet. kao što to čini Dirkem. ali prepoznati životinju znači obično prepoznati vrstu kojoj ona pripa­ da . karakteriše odnos između čoveka i životinje ili biljke. ne može se ništa zaključiti. ali u t o m slučaju bez mogućnosti da se pokloni pažnja mestu koje zauzima totemizam u životu ljudi koji ga primenjuju. zaista. ali to što dva klana istog plemena moraju neophodno biti dve različite životinje. Nemamo potrebe da pratimo Bergsona do kraja njegove teorije.. Ni jedno ni drugo tumačenje ne omogućava da se jednostavno i nedvosmisleno odgovori na pitanje koje postavlja očevidna sklonost ka životinjskim i biljnim vrstama.čovek posmatra jednu životinjsku ili pak biljnu vrstu. i hipotezu koja svodi totem na ulogu amblema i jednostavne oznake klana. U stvari. Kako se ovo verovanje može obja­ sniti? Skala predloženih tumačenja prostire se između dve ekstremne hipoteze. . koja je sama rezultat instinkta usmerenog na sprečavanje biološki štetnih brakova između bliskih . Pretpostavimo. . 192). isto tako. onda ćemo dati jednom klanu ime jedne životinje. To nas navodi da potražimo čega ima originalnog u načinu na koji čovek vidi i poima biljke i životinje: Istovremeno kada priroda životinje izgleda da se koncentriše u jedinstveno svojstvo. kada razmatra jedan etnološki problem. Totemizam se ne poklapa sa zoolatrijom. pa će biti dovoljno razmotriti samo njih: hipotezu ο . koja olako koristi višestruke smislove koje u različitim jezicima imaju izrazi kod nas prevedeni glagolom biti. str. sa poštovanjem koje ima izvesnu sličnost sa religijom" (Str. po Levi-Brilu. . preko njenih predstavnika. za koga se zna kakvo mesto poklanja afektivnosti i doživljenom iskustvu. a drugom ime druge. Prepoznati čoveka znači razlikovati ga od drugih ljudi. na stanovište p o t p u n o suprotno stanovištu onih etnologa za koje bi se moglo reći da u svemu drugom imaju doktrinarni stav sličan njegovom? U delu Deux Sources Bergson r a z m a t r a totemizam posredstvom kulta životinja. reklo bi se da se njena individualnost rastapa u vrsti. u suštini je samo vrsta (Bergson. da treba istaći da ova dva klana predstavljaju dve vrste u biološkom smislu reci . uzetih izdvojeno. Svako od ovih imena. Oni u stvari kažu da su dva klana različite krvi (Bergson. istinu treba tražiti na pola puta između dva ekstremna rešenja koja smo pomenuli: Iz toga što jedan klan kaže da je ova ili ona životinja. 193—194). ona se u suštini javlja kao kvalitet. 192).. mnogo je poučnije.' oni imaju vrednost iskaza. biće samo naziv: zajedno.122 Klod Levi Stros Totemizam danas 123 ideja i. . Ma koliko životinja imala konkretnog i indivi­ dualnog. Ovo poštovanje izgleda da je u mislima domorodaca pove­ zano sa verovanjem u identitet između životinje i biljke i članova klana. čije je značenje i tu dvosmisleno. Ova neposredna percepcija vrste. ona isto tako pomaže da se bolje shvati „ova jedinstvena pojava koju predstavlja tote­ mizam". omogućava da se dođe do postulata koje impliciraju spekulacije ο totemizmu: kako se može desiti da jedan filosof. str. ali on i p a k pretpostavlja da . jer bismo se našli na nesigurnom terenu.

ako bi takav instinkt postojao pribegavanje institucionalnim putevima bilo bi suvi­ šno. U stvari Dirkemova teorija totemizma razvija se u tri etape. 195). zadovoljava da zadrži prve dve. stvari koje su mu slične .odgovara nikakav „stvarni i dejstvujući" instinkt. Međutim. koji su međutim bili savremenici. . usvojeni sociološki model bio bi u čudnoj protivrečnosti sa zoološkim originalom kojim je inspirisan: životinje su endogame. priznaje da tome ne. : ono čime se hrani . sadržinu upravo suprotnu svom pretpostavljenom predmetu.. Uprkos razlikama u njihovim polazištima. Redklif-Braun je dvadeset godina posle Bergsona došao do istog zaključka. podstičući „imaginitivnu predstavu koja upravlja po­ našanjem onako kako bi to učinio i n s t i n k t " (str. osim toga što se ovde zalazi u čistu metafiziku. Štaviše. 92). . Docnije. str. 195). Ova filosofska oštroumnost koja mu daje.124 Klod Levi Stros Totemizam danas 125 rođaka. 318). ceo svet biva podeljen između totemskih načela istog plemena (Durkheim. u tom crtežu se „prepozna­ je" životinjski lik i u skladu s tim se on menja. Međutim. tražio je rešenje istog problema na razini gde se razlike brišu. Bergson je toliko svestan ovih teškoća da žuri da izmeni svoju tezu u dvema tačkama. kao što smo videli. može konačno da se organizuje u sistem? Dirkem odgovara: Mada se totemsko načelo najčešće javlja u vezi sa nekom životinjskom ili bujnom vrstom. utoliko je značajnija što je tom prilikom došlo do pravog ukrštanja između Bergsona i Dirkema. Sakralnost je u najvećem stepenu zarazna: ona se stoga širi od totemskog bića na sve što je s njim u bližoj ili daljoj vezi . usled brkanja osećanja p r e m a klanu i p r e m a njegovom amblemu. one se p a r e i razmnožavaju isključivo u granicama vrste. ovaj lik postaje sakralan. Filosof kretanja našao je rešenje totemskog problema na terenu opozicija i pojmova. ono ne može da se na to svede. . već na dvojnost (ibid. str. Klan najpre „instinktivno" uzima jedan amblem (vidi gore str. . jer stvarna podela nije posledica uzajamnog i nepredvi- . . Izraz „podeljen" očevidno sadrži dvosmislenost. razna bića sa kojima je stalno u vezi . tačno rešenje etnološkog problema koji profesionalni etnolozi još nisu resili (Deux Sources dolazi neznatno posle prve teorije Redklif-Brauna). u svojoj kritici. sveden na nekoliko poteza. Konačno. Zadržavajući stvarno postojanje potrebe ljudi da izbegavaju b r a k o ­ ve sa osobama u krvnom srodstvu. m a k a r i protiv volje. ma koliko bio sklon da se uvek vraća kategorijama i čak antinomijama. koje svaki k l a n vrši za svoj r a č u n i nezavisno od drugih klanova. ne stavljaju nagla­ sak na animalnost. Bez sumnje da bi prevazišao ovu drugu prepreku. ova „imaginativna p r e d s t a v a " imala bi. . kao biološka vrsta. koji može biti samo grub crtež. Ali kako ovaj niz operacija. „Specifikacija" svakog klana i „specifično" razlikovanje jednih od drugih. kada oni [članovi dva klana] izjavljuju da predstavljaju dve životinjske vrste. Konačno. dali bi — ako se totemizam zasniva na biološkim tendencijama i pri­ rodnim osećanjima — rezultat suprotan traženom: svaki klan bi morao biti endogaman. ne egzogame. i klanovi bi ostali međusobno strani. Bergson mora da svede imaginativnu predstavu na jedan oblik: Prema tome. Priroda ispravlja ovaj nedostatak p u t e m inteligencije. od kojih se Bergson. . Dirkem. . suprotnim postupkom.

bolje od etnologa ili pre njih. 340—342). Kada približava. . on poka­ zuje protivrečnosti svojstvene obrnutoj perspektivi. pretpostavlja čovekovu intelektualnu delatnost. Danas. upotrebljava logičke mehanizme sa nekom vrstom nespretnosti. Bez sumnje. ne mogu biti odraz konkretne organizacije društva. onda za prikaz tog poretka ima na raspolaganju samo osećanja. čije formalne osobine. koji dobro ilustruje istorija totemizma. ovo tumačenje ne zalazi u suštinu stvari. koje Dirkem suviše često usvaja kada tvrdi da postoji prevlast društvenog nad intelektom. mora da se obraća neiskazanom. A kada Dirkem hoće da iz društvenog poretka izvede a p s t r a k t n e kategorije i ideje. upravo kad Bergson hoće da bude nešto suprotno od sociologa. u skladu s tim. zajedno sa Mausom. kao i u onome što bismo mogli da izvučemo iz drugog predgovora delu Regies i iz eseja ο primitivnim oblicima klasifikacije. on može od kategorije vrste i od pojma opozicije da načini neposredne podatke u m a koje hoće društveni poredak da koristi za svoje konstituisanje. Dö sada. ali nejednako i različito razvijenih. Time se i objašnjava paradoks. mogle biti u osnovi ovih „primi­ tivnih klasifikacija" za koje je Dirkem. I jedna i druga sačinjene su od istih suštinskih elemenata. da . Ona ne poznaje meru i nijanse. a da Dirkemova psihologija. na­ ročito u Formes elementaires. Stoga. Ono što izgleda da naročito karakteriše prvu jeste prirodna sklonost kako ka neumerenom brkanju tako i ka kontrastima. Bergson je uprkos sebi. suprotstavlja. Navodimo iscrpno ove redove bez sumnje prvo zato što predstavljaju ono najbolje kod Dirkema: tu on prihvata da celokupan društveni život. Svaki put kada povezujemo unutrašnjom vezom heterogene članove. . isto onoliko koliko i Bergsonova. čak i elemen­ taran. ona traži ekstreme. u skladu s tim. kao i ranije. u Dirkemovom smislu te reci. Međutim. ali na simetričan i obrnut način.126 Klod Levi Stros Totemizam danas 127 đenog ograničenja više krugova koji se šire. Međutim. kao što su ideje ο prilepčivosti i širenju. sam postupak na osnovu koga ih duh dovodi u vezu ne razlikuje se suštinski. Nije li on uspeo. kada razlikuje. između logike religijske misli i logike naučne misli ne postoji provalija. . Bergsonov p o s t u p a k n a m je izgledao sačinjen od uzastopnih povlačenja: kao da je prinuđen da se povuče pred prigovorima koje je izazvala njego­ va teza. članovi koje povezujemo na taj način nisu isti koje spaja Australija: biramo ih po drugim kriterij uma i iz drugih razloga. objašnjavati znači pokazivati kako je jedna stvar srodna jednoj drugoj ili sa više drugih stvari . od kojih bi svaki obuhvatio celokupno polje da ga ne sprečava širenje drugih krugova. našao da su sistematske i koherentne: Nije taj mentalitet bez veze sa našim. ona bi izvirala iz istorije i slučaja i bilo bi nemoguće shvatiti kako bi pasivno doživljene razlike. da je Bergson u boljem položaju od Dirkema za utemeljenje prave sociološke logike. Naša logika rođena je iz te logike . ali nijedan ne zanemaruje (Durkheirn. No. . Ona rado preteruji· u oba smisla. međutim. idući unazad došao do istine totemizma. prihvaćene m a d a nikad nisu bile pojmljene. str. Njegova misao ostaje rastrzana protivrečnim zahtevima. brka. neizbežno identifikujemo suprotnosti. afektivne vrednosti ili nejasne ideje. jer može biti da je Bergsonova dalekovidost zasnovana na pozitivnijim i dubljim razlozima. Podela do koje bi usled toga došlo bila bi proizvoljna i slučajna.

Jezik plemena Dakota nema reč za vreme. Navodimo po američkom izvoru: Svaka stvar. razmišlja kao divljak. tamo je on boravio. str. otkriva mnoštvo elemenata koji se usklađuju da bi obavili mnoštvo funkcija. koji izlaže. zato što je njegova sopstvena misao. str. zaustavljena. zvezde. bila bliska mislima totemskih naroda. Ptica koja leti zaustavlja se na jednom mestu da bi svila gnezdo. str. zaista vreme se svodi na trajanje. Bergsonova filosofija neodoljivo podseća na filosofiju Indijanaca plemena Su. 12). 221). navešćemo odmah i mesto iz Deux sources. gde Bergson rezimira svoju metafiziku: Velika struja stvaralačke energije prodire u materiju da bi postigla ono što može. Tako se i Bog zaustavio. u kome nema mere: to je raspoloživo i neograničeno dobro (Malan'i McCone. mada on to nije znao. i prema kojoj stvari i bića predstavljaju samo zgusnute oblike stvaralačkog kontinuiteta. 284—285) priču jednog mudraca iz plemena Dakota. Ova analogija zalužuje da bude produbljena. ima ovaj ili onaj trenutak. koji je izvanredno bio obavešten ο načinu na koji misle divljaci. Dirkem prenosi (str. koji doživljavaju ili su doživljavali totemizam iznutra? Za etnologa. životinje. ova zaustavljanja javljaju se u našim očima kao pojava živih vrsta. metafiziku zajedničku svim plemenima Sua. na drugom da bi se odmorila. koji o d m a h prisiljava hiljade zrnaca peska da se međusobno usklade k a k o bi se otisak ocrtao (Bergson. od plemena Ozaž na jugu do plemena Dakota na severu. moglo je doći samo na jednom suštinskom planu. to jest organizama gde naš pogled. U većini tačaka. Dobro se čuvajući metafizičkih razmatranja koja bi bila strana njegovom temperamentu. ona je Dva teksta su u tolikoj meri podudarna da je posle njihovog čitanja lakše prihvatiti da je Bergson mogao da shvati šta se krije iza totemizma. u izvesnom smislu. tako svetio i veličanstveno. predstavlja mesto gde se on zaustavio. u suštini analitički i sintetički. te on dobio pomoć i blagoslov (Dorsey. 9 Totemizam danas . jezikom sličnim onome upotrebljenom u delu Evolu­ tion creatrice. 2. ali zna da izrazi raznovrsne načine bitisanja u vremenu. Do ovakvog susreta praktičnog etnografa. Mesec. sve su to njegove tačke zaustavljanja i Indija­ nac misli na ta mesta i upućuje im svoje molitve da bi one doprle do tačaka gde se Bog zaustavio. u svom kretanju. Redklif-Braun je išao istim putem kada je svodio totemizam na osobeni vid sveopšteg pokušaja da se pomire opozicija i integraci­ ja. Sunce. Za misao kod Dakota.128 Klod Levi Stros Totemizam danas 129 shvati neke aspekte totemizma. isti kao otisak noge u pesku. od istog odbijanja da se napravi izbor među njima. Šta im je zajednič­ ko? Izgleda da srodnost potiče od iste želje za celovitim poimanjem ona dva vida stvarnosti koje filosof označava recima neprekidnost i ispreMdanost. zato što njegova misao svedoči ο čudnim analogijama sa misli mnogih takozvanih primitivnih naroda. na koji treba ukazati. tu i tamo. 435). Drveće. organizovanje je međutim samo zaustavljanje. u kome se zaustavlja. Čovek koji hoda zaustavlja se kada to želi. jednostavan čin. ali koji. Zaista. Da bismo bolje istakli sličnost. i istog napora da se izrade dve perspektive koje se međusobno dopunjuju i koje vode istoj istini 2 '. a i on sam je mogao da primeti sličnost pošto je pročitao Formes elementaires de la vie religieuse i razmišljao ο tom delu. vetrovi. i kabinetskog filosofa.

on nije delovao ne­ posredno. međutim. dok Discours sur l'origine de l'inegalite potiče iz 1754. Ruso je pokazivao prema etnografiji mnogo više žara od Bergsona. Rusoova pronicljivost izne­ nađuje nas još više zbog toga što je za više godina prethodila prvim pojmovima ο totemizmu.. godine. 41. da bi mogli da opstanu u različitim sredinama i da poveća­ ju broj svojih veza sa prirodom. obazrivost i radoznalost povezane su kao dve strane intelektualne delatnosti. koje izražavamo recima veliki.130 Klod Levi Stros Totemizam danas 131 Redklif-Braun je imao jednog daljeg prethodnika. da bi ova diversifikacija i ovo povećanje veza mogli da dovedu do tehničkih i društvenih preobražaja. Discours sur l'origine et les fondaments de Γ inegalite parmi les hommes bez sumnje je prvo delo u francuskoj literaturi ο opštoj antropologiji. spor. jer se izražava u serijalnosti pojedinaca u okviru vrste. Kada vlada prirodno stanje obe nedostaju čoveku. kako u vrsti tako i u pojedincu. prevaziđena je u okviru kulture. Oprezniji od Bergsona. brz. ne društveno stanje. On je prvo prinudio ljude da učine svoj način života raznovrsnijim. sposobnosti koja . naime. bolje rečeno.e. već „stanje razuma" (i. suprotnost izme­ đu neprekinutog i isprekidanog. i skoro isto toliko neočekivanog. mali. uspostavljeni po potrebi i skoro bez razmišljanja. jak. instinkt rađanja. koji s obzirom da pripada prirodi. koja mu je ukazivala na mere predostrožnosti najpotrebnije za njegovu bezbednost (Rousseau /l/. Pre nego što je čovek postao društveno biće. čuva se da pomene instinkt.. jer se on „predaje jedino osećanju trenutnog postojanja". Međutim. Međutim. Svakako. Uspon kulture dolazi. uostalom. u ličnosti Žan-Žak Rusoa. leži u nama. strašljiv. 63). istovremeno sa rađanjem intelekta. 42. kao suprotnost prirodnom stanju. . S druge strane. kao prirodan uzrok. „slepi nagon . . pored toga što je poznavanje etnologije bilo još uvek veoma ograničeno u XVIII veku. Međutim. slab. . prelaz sa prirode na kulturu. izvor društvene diferencijacije koja može biti doživljena jedino pod uslovom da je pojmljena. Za Rusoa. koja izgleda da se ne može umanjiti na biološkom planu.To je toliko tačno da se kod njega ponekad nalazi. Poslednji deo rečenice ne treba shvatiti kao promenu stava: u Rusoovoj misli. i u međusobnoj heterogenosti vrsta. Setićemo se da ih je uveo Long. smeo i drugim sličnim idejama. prirodno je morala da izazove u d u h u čoveka percepciju nekih odnosa. ne bi dozvolio da se ona prevaziđe. prema tome. dok životinja. . u knjizi koja datira iz 1791. Ruso vidi u čovekovom shvatanju „specifične" strukture životinjskog i biljnog sveta izvor prvih logičkih opera­ cija i. afektivni i intelektualni život se suprotstavljaju jedan drugome. 54). Prelaz sa prirode na kulturu bio je uslovljen demografskim rastom. na isti način kao priroda i kultura: njih razdvaja celo rastojanje između „čistih oseta i najjednostavnijih saznanja". u roku od nekoliko meseci 9· . dovodio je samo do čisto životinjskog čina". Ruso postavlja centralni problem antropologije. spontanu opreznost. Ovi odnosi. kao Redklif-Braun i Bergson. str. Na skoro savremeni način. u skladu s tim. str. konačno su kod njega stvorili neku vrstu misli. ili. i tih bića među­ sobno. koja se zasniva na sposobnosti čoveka da se usavr­ šava: . bilo je potreb­ no da oni postanu predmet i sredstvo čovekove misli: l Stalna bliskost sa različitim bićima. .

koji utapaju u neku vrstu nadrealnosti predmete percepcije i osećanja koja oni izazivaju. već jedan od njegovih osnovnih načina. To je. koji u ovom pogledu preuzima Hobsovu tezu. 40). pri čemu dvojnost izraza do izvesne tačke odgovara dvojnosti aspekta. Stvari će se nazvati pravim imenom tek kada budu viđene u svom pravom obliku U početku se samo govorilo kroz poeziju. njegovi prvi izrazi bili su Tropi. predstavlja neku vrstu paradoksa. u čemu se sastoji identifikacija. sa afektivnosti na intelektualnost. Najpre je rođen slikoviti jezik. i gde je pojava svesti dovoljna za prelaz sa jednog stanja na drugi: to je milosrđe. već u strastima. samo jedan). Ali paradoks je samo jedan vid ove totemske iluzije. pre svega. zatim mogućnost primene životinjskog i biljnog sveta na društvo. na logici koja koristi binarne opozicije i koja se poklapa sa prvim pojavama simbolizma. sa prirode na kulturu. ako ove izraze radikalno razdvajamo. prethode analitičkoj redukciji u pravom smislu. a doslovni smisao je poslednji pronađen. u istinu. Celovito gledanje na ljude i žvljotinje kao čulna bića. i životinje). koju stroža analiza činjenica u . Kako onda shvatiti. trostruki prelaz (koji je. Međutim. ona mu takođe omogućava da formuliše izvanredno savremeno gledi­ šte o· prelasku sa prirode na kulturu. Ona. koju je već pojmio Ruso. za Rusoa.132 Klod Levi Stros Totemizam danas 133 postaje ono što će biti celog života. sa životinje na čoveka. postupak svojstven jeziku: njegov izvor nije u potrebama. predstavlja jedan od prvih oblika diskurzivne misli. a njena vrsta. isto kao što njih razlikuje. on će docnije steći sposobnost da se razlikuje. što znači da uzme raznovrsnost vrsta kao konceptualni oslonac za društvenu diferencija­ ciju. bez ukidanja razlika. ili kako Ruso takođe kaže. To što se ogled sa naslogom Totemizam danas završava retrospektivnim razmatranjima. str. čiji smo značaj u totemizmu u više mahova isticali. sa istim pravom. prirodni život čoveka definiše samo pomoću jednog psihičkog stanja čija je sadržina podjednako afektivna i intelektualna. vodi Rusoa do neobičnih hipoteza: tako dolazimo do beleške 10 u Discours. pa je usled toga prvi jezik morao da bude slikovit: Kako su prvi motivi koji su naveli čoveka da progovo­ ri bile strasti. Rusoov odgovor se sastoji u tome da se. gde on kaže da bi oranguta­ ni i drugi antropoidni majmuni Azije i Afrike mogli biti ljudi koje su putnici puni predrasuda zlonamerno svrstali u životinjski svet. nije pozno ulepšavanje jezika. izlažemo se opasnosti (kao što je to Dirkem docnije shvatio) da više ne shvatimo njihovu genezu. Zato što se čovek prvo­ bitno oseća istovetnim sa sebi sličnima (u koje treba ubrajati. identifikacija sa drugim. kao što smo videli. Ova filosofija prvobitne identifikacije sa drugima najudaljenija je od Sartrovog egzistencijalizma. razmišljanje je počelo tek mnogo docnije (Rousseau 2 str 565). Metafora. zasnovano. uosta­ lom. a zatim u okviru samog polja između „ljudskog" i „ne-ljudskog". i gde vidimo ključ totemizma? Jer. traži svest ο suprot­ nostima i prethodi joj: najpre suprotnosti između logičkih osobina shvaćenih kao sastavni delovi polja. kako Ruso izričito tvrdi. posle hiljadu godina ostaje ono što je bila prve od tih hiljadu godina (Rousseau III. \ Obuhvatni izrazi. Ruso ju je posta­ vio na istu razinu sa opozicijom i ona stoga.

Ako se ona odredi nasuprot tome. Ostaće otvore­ ni samo afektivni — ako ne čak i organski — i sociološki pristupi. u slučaju Rusoa. Svakako. prema tome. Bez sumnje je Bergsonov uspeh bio posredna posledica njegovih filosofskih predrasuda. neizbežno će doći do toga da se ona u očima nauke ukaže kao carstvo zbrkanih ideja. To je ono što smo videli da se desilo sa totemizmom. mogu efikasno da deluju samo na osnovu jasnih ideja. Obuzetost stvarima religije učinila je da se totemi­ zam stavi u religiju. Ali nauke. ta kombinacija ne dovede do nečeg novog. ali naknadno. što je bilo naročito potrebno u slučaju religijskih pojava. bez obzira na rastojanja koja ih razdvajaju. Zahvaljujući bizarnosti koja mu je pripisana. jer joj Bergsonova filosofija daje niže mesto u odnosu na druge vidove saznanja: istina tu stiže. pa i humanističke. to jest ispitujući na sebi načine mišljenja najpre zapažene spolja. ako se tako može reći. ali se od njih razlikuje po tome što povlači granice tih vrednosti u ovkiru normalne misli belog čoveka. „zaobilazno". Jer totemska iluzija se sastoji prvenstveno u tome što su jedan filosof koji nije imao pojma ο etnologiji. Ali ovde je za nas značajno to što su Bergson i Ruso uspeli da prodru do psiholoških osnova egzotičnih ustanova (pri čemu Ruso nije ni znao da one postoje) unutrašnjim pristupom. čije bi približa­ vanje ukazalo na postojanje suviše upadljivih afinite­ ta. divljaku i „zatvore­ nom društvu".134 Klod Levi Stros Totemizam danas 135 njenoj osnovi može da rasprši. iz straha da one ne dođu u opasnost da se raspadnu u dodiru s njim. svaki poduhvat koji teži objektivnom proučavanju religije biće prinuđen da napusti područje ideja. kao u Dirkemovom slučaju. tu se ispoljavaju osećanja. kao rezultat šupljina i . mogli. i još više uveličana u tumačenjima posmatrača i nagađa­ njima teoretičara. ili jednostav­ no zamišljene. Usled toga. umesto da u njih sve zatvori. pre današnjih stručnjaka i. a istina koju ona krije više pripada prošlosti nego sadašnjosti. onda ona ima da deli sudbinu zajedničku svim naučnim predmetima. Logika razlika i opozicija pripada. ako se religijskim idejama prida ista vrednost kao i svakom drugom konceptualnom sistemu. i čije stvarno postojanje još niko nije pokušao da utvrdi. koji se samo okreću oko pojava. ali što je mogućno dalje — pa i po cenu njegovog karikiranja — od takozvanih civilizovanih religija. Kao i nje­ govi savremenici. bez prvobitnih osobina kako totemizma tako i religije. ali će izgubiti svoju autonomiju i svoju specifičnost. i da se tako upravlja onim što se dešava u duhovima ljudi. još i pre „otkrivanja" totemizma. to jest ako smatramo da nas i one približava­ ju mehanizmu misli. vezan za naročitu vrstu proučavanja. koje su pretenzije religijske antropologije već izopačile i prekrojile. ili ukoliko se učini napor da se one naprave takvima. i jedan drugi. osim ako. čije se stvarno postojanje svodi na poseban primer nekih načina mišljenja. totemizam je u jednom trenutku poslužio za jačanje pritiska na primitivne ustanove da bi se one odvojile od naših. koji je živeo u vreme kada pojam totemizma još nije dobio svoj oblik. Ako postoji zahtev da se religija konstituiše kao nezavisni red. Nasuprot tome. on teži tome da ozakoni vrednosti. kao Bergson. religijska antropologija imaće valjane pristupe. Time oni pokazuju da je celokupan čovekov duh poprište virtuelnog iskustva. da prodru u prirodu verovanja i običaja koji im nisu bili bliski.

n° 1. Maori Religion and Mythology.) [3] The Australian Aborigines. CROSSE-UPCOTT (A. 1956. ako iluzija pokriva jedan delić istine. Section and Moiety Totemism. section I. A S t u d y of S i o u a n Cults. ANTHROPOS. Washington. 1916.). ta istina nije van nas.). 1868. [1] Studies in Australian Totemism. .).. Paris.). Cours de Philosophie postive. 1894. a zahtevi na koje on odgovara. 18. n° 2. Oceania. Sub-Section. CUOQ (J. New York. 6 vol. 4.136 Klod Levi Stros mana jednog skupa ideja koji nikada ne može da se zaokruži. njegova bit nije spolja. 1908.). [1] General Anthroplogy.). BIBLIOGRAFIJA Bibliografija totemizma je ogromna. 1914— 1916. Oceania. P. D U M E Z I L (G. ed. vol. Social Aspects of Ngindo Bee-Keeping. Paris. X. vol.). Čitalac će ovde naći samo radove p o m e n u t e u ovoj knjizi. 3' ed. Dominion Museum. American Anthropologist. ELKIN (A. P. već u nama. Njegova slika je projektovana. W. R. XI. E L E K I N (A.. Les Deux Sources de la morale et de la religion. Jer. 1948. B u r e a u of American Ethnology. 5e ed. načini na koje pokušava da ih zadovolji.. Bulletin n° 10. 1967. E L K I N (A. vol. vol.). Les Formes elšmentaires de la vie religieuse. COMTE (Α. [2] Studies in Australian Totemism. Loki. [2] The Origin of Totemism. Boston. Montreal. 1954. t IX. Sydney-London.). Α. 164 ed. Paris. nije primlje­ na. Wellington. 4. 1933—1934..). Paris. London 1938. U tom smislu u njemu nema ničeg arhaičnog ili dalekog. Journal of the Royal Anthropological Institute. pre svega su intelektualnog reda. O. The Nature of Australian Totemism. BOAS (F. BOAS (F. Xlth Annual Report (1889—1890).). BEST (E. Lexique de la langue algonquine. 1886.). p a r t II. P. Tobožnji totemizam temelji se na rasuđiva­ nju. BERGSON (H. 86. Das Problem des Totemismus. 1924. DORSEY (J. 1933—1934. DURKHEIM (E.

). The Time Concept Perspective a n d Premise in the Sociocultural Order of the Dakota Indians. n° 110. eds.). MURDOCK (G. an Analytical Study.). KINIETZ (W.). Man. Death and the Right Hand. LOWIE (R. [1] The Social Organization of Australian Tribes. PIDDINGTON (R.). 1956. Smithsonian Institution.. Oxford. vol. KROEBER (A. 1926. KROEBER (A. vol. Bureau of American Ethnology. [2] Anthropology.. 1907—1910. Totemism and Exogamy. 1923. LANE (B. 1930—1931.). North of Mexico. FRAZER (J. The Fortnightly Review. LOWIE (R. F R E U D (S. Paris. L. 1910. 1935.). Journal of American Folklore. [2] Form and Content in Totemism. J E N N E S S ( D ) . 1910. Science and Religion. 1960. HERTZ. The Story o of Katikitegon. Paris.. 5.). Cranbook Institute of Science. LINTON (R. JAKOBSON (R. 1948. 1952. Social Structure. Les Structures elementaires de la parente. Essays in the Science of Culture in Honor of Leslie A. Ottawa. Plains Anthropologist. The Worship of Animals a n d Plants. New York. London. vol. American Anthropologist. Some early customs of the Menomini Indians. New York. [1] Totemism in Polynesia. XXIX. E ) . D.). in The Nature of Culture. [1] Totemism. 'S-Gravenhage. V. Totem et Tabou. New York. Fundamentals of Language. n°" 1 et 2.). η 78.).). 1954. Chicago. FORTES (M. 1922. Paris. 1935. Columbia University Contribu­ tions to Anthropology. H ) . RADCLIFFE-BROWN (A.) et HALLE (M. in: Dole and Carneiro. Bulletin of the Canada Department of Mines.. vol. francaise. 1949. 1918. 1870. Bulletin 30. H. 1948. LEVI-STRAUSS ( C ) . 1924. vol. vol. [1] Anthropology. Detroit. Glencoe. KROEBER (A.).. 1956. 1945.). E. Ε. Ε. Londres 1939. [3] Social Organization. 7. New York.). Boston. Α. Washington. The Dynamics of Clanship among the Tallensi. Voyages a n d Travels of an Indian Interpreter and T r a d e r (1791). [2] Primitive Polynesian Economy. An Introduction to Social Anthropology. 1869 et vol. Varieties of Cross-cousin marriage and Incest Taboos: S t r u c t u r e and Causality.). 1948. Explorations and Field-Work of the Smithso­ nian Institution in 1925.). New York. Man. Chicago. 1929. The Wik-Munkan Tribe of Cape York Peninsula. McLENNAN (J. 2 vol. vol. L. [2] Zande Clan Names. I. [4] Totem a n d Taboo in Retrospect (1939). H. KROEBER (A. New York. Oxford. trad.). 1961. Copenhagen. Chicago. GOLDENWEISER (Α. National Museum of Canada. [1] Traite de sociologie primitive.). 2 vol. 56 n° 62. The Ojibwa Indians of Parry Island. LOWIE (R.138 Klod Levi Siros Totemizam danas 139 EVANS-PRICHARD (Ε. H ) . [3] History and Traditions of Tikopia. 1937.). L A N D E S (R. 1960. 1956. Clyde). [2] An Introduction to Cultural Anthropology. Paris. New York. 2 vol. 1960. [1] Magic.). [3] Totem and Taboo: An Ethnologic Psychoa­ nalysis (1920). Oceania. Journal de la Societe des Americanistes. 1912. GOLDENWEISER (Α. η 25.). vol.). L ) . MICHELSON (T. 1951. 1947. The Maori and his Religion. [4] On the Principle of Convergence in Ethnology.). in Structure and Function in Primitive Society. Bull. 56. I. London. [2] The Sociological Theory of Totemism (1929). FIRTH (R. I. Smithsonian Miscellaneous Collections. American Anthropologist. francaise. F. 1952.. Α. Chippewa Village. White. 26. in The Nature of Culture. 1952. McCONNEL (U. 1960. Totemism and the A.). [3] Nuer ReUgion. HILGER (Sister M. 20. vol. [2] The Sexual Life of Savages in North-Westem Melanesia. 6. MALAN (V. 78. PRYTZ-JOHANSEN ( J ) . Ojibwa Sociology. Washington. L ) . S. Edinburgh-London. vol. 4 vol. EVANS-PRICHARD (Ε.). EVANS-PRITCHARD (E. New York. . London. Notes and Queries on Antrhropology. Wellington. Journal of American Folklore. FIRTH (R.).). LONG (J. 1950.). 1924. 1930—1931. n™ 3 et 1930—1931.) a n d McCONE (R. [4] Preface to: R. 1956. t. F. Ε. vol. Oceania. K. EVANS-PRITCHARD (Ε. XLIX. 6 e ed. Handbook of American Indians. P. [1] Zande Totems. 1949. ΠΙ. RADCLIFFE-BROWN (A. I. trad. XXV. XXIII. R. n° 1. vol. new ed.). Oceania. vol I. G. London. R ) . FIRTH (R. MALINOWSKI (B.. 1934. Their Social and Religious Life. LOWIE (R. MALINOWSKI (B. London vol.

5. 1906. WARNER (W. vol. 2 vol. f r a n c . in: Structure and Function in Primitive Society. Journal of the Royal Anthropological Institute. H. Huxley Memorial Lecture for 1951. VAN G E N N E P (Α. H ) . New York. vol.140 Klod Levi Siros SADRŽAJ RADCLIFFE-BROWN (A. STANNER (W. 1885. Β ) . 1951 (Published in 1952).. I. t. Oceania. 1936—1937. Paris. (Novo izdanje: Method in Social Anthropology Chicago 1958. R ) . 1776.). V. G. ΠΙ.). Melbourne. Londres. Minnesota Historical Collections. [4] The Comparative Method in Social Anthropology. H. n° 2. Glencoe. WARREN (W). II.) et G I L L E N (F. Kinship Organizations and Group Marriage. RADCLIFFE-BROWN (A.). Le culte des idoles en Siberie. Saint-Paul. t. 1947.). 1783. 1920. London. 1899. vol. [2] Essai sur I'origine des langues. J ) .. Londres. L. nouv. Z E L E N I N E (D.. STREHLOW (T. 1958. 1952.). J. THOMAS (N.in Australia. ed. UVOD I TOTEMSKA ILUZIJA II AUSTRALIJSKITOTEMIZAM ΙΠ FUNKCIONALISTIČKITOTEMIZMI IV KA INTELEKTU V TOTEMIZAM IZNUTRA BIBLIOGRAFIJA 5 25 47 77 97 121 137 . Murinbata Kinship and Totemism. R ) . Aranda Traditions.).. ROUSSEAU (J. L'Etat actuel du probleme totemique. 81. J. Remarks on Totemism. 1952. trad. 1914. R ) . parts I and II. Cambridge. SPENCER (B. Journal of the Royal Anthropological Institute. The Northern Tribes of Central Australia. Discours sur I'origine et les fondements de Inegalite parmi les hommes. chap. A Black Civilizaüon. Paris. II. Revised ed. Canvridge.).) RIVERS (W. [3] Taboo (1939). History of t h e Ojibways. TYLOR (Ε. E. 7. Oeuvres posthumes. 1904. vol. The History of Melanesien Society. ROUSSEAU (J. W. OEuvres melees.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful